Selin

[Mark]

Selin je jedan od mojih omiljenih pisaca, a Francuzi ako se budu ovako ponasali u buducnosti vise nece imati pisce, vec mlakonje koji ce pisati neke politicki korektne multi-kulti bljuvotine koje se nece ticati ama bas nikoga ...

Пола века од смрти Луја Фердинанда Селина (27. 5. 1894 – 1. 7. 1961), аутора чувеног романа ,,Путовање накрај ноћи", који је пресудно утицао на читаву модерну књижевност, неће ове године бити обележено, према одлуци француске владе, због антисемитских ставова изражених у памфлетима овог књижевника.

Серж Кларсфелд, председник француског удружења потомака прогнаних Јевреја, критиковао је одлуку владе да обележи годишњицу Селинове смрти речима: ,,Није на Републици да одаје признање човеку као што је Селин. Не можемо да игноришемо његове негативне стране, не постоји само 'Путовање накрај ноћи'". Француски министар културе Фредерик Митеран изјавио је недавно да је одлучио да Селинову годишњицу смрти изузме из званичних државних манифестација. Са друге стране, Анри Годар, стручњак за Селина, није спорио чињеницу да је овај писац био антисемита, али је нагласио и то да је реч о врло значајном књижевнику, у свету најпревођенијем и најпродаванијем француском аутору после Пруста.

Селинов живот био је оригиналан и импулсиван, као и његова књижевност. Увек је тежио чистом осећању у језику, ,,гадном осећању, забрањеном", непосредној емоцији, као у говорном језику. Опсесивно се бавио стилом и сматрао га је обележјем епоха. ,,Ја сам хтео да стварам прозу која се рађа као што се рађа музика, прозу која изражава оно што изражава музика. Без припреме и посредника...", говорио је.

Рођен као Луј Фердинанд Огист Детуш, по професији лекар, Селин је узео мајчино презиме као псеудоним у књижевном стваралаштву. Од детињства живео је врло сиромашно – радио је напорно, био је рањен у Првом светском рату, затим је одликован. Није учествовао у Другом светском рату, будући да је био инвалид.

Године 1932. објављен је његов чувени роман ,,Путовање накрај ноћи", у којем главни јунак Бардами, ,,Одисеј на путу ка ниједној Итаки", као да на себе преузима читаву патњу света. О рату размишљајући као о уводу у насиље које људи и свет врше над њим, Бардами наликује на циничну Алису из земље чуда, која прелази на другу страну огледала, као на другу страну свести, у сан, лудило, и одсуство било какве илузије о људској доброти и хуманости.

Називали су га Раблеом модерног доба, Раблеом који је такође био лекар. Селин је, пак, сматрао да је овај великан, који је хтео да демократизује језик и био противан званичном академизму – ,,омануо", да није прихваћен и да је победу однела плиткоумна уздржаност.

,,Разум! Треба бити луд. Човек ништа не може да уради тако скроз уштројен. Погледајте шта им противречи: никад нико није успео да 'разумно' направи дете. Ту се ништа не може. За стварање је потребан тренутак махнитости", одзвањало је кроз Селинове текстове. 

,,Када читате 'Путовање накрај ноћи' већ после првих тридесет страница знате да сте пред човеком. Шок је више него обичан, незабораван је. Он нам је приказан, пре свега, кроз своје мане, слабости, неизлечиву болест живљења", писао је Рене Тринцијус.

Године 1936. Селин је објавио такође запажен роман ,,Смрт на вересију", а затим, између осталог, памфлете ,,Mea Culpa",  ,,Багателе за један покољ" (1937), ,,Школа за лешеве" (1938), ,,У сосу" (1941).

Наиме, после повратка из Совјетског Савеза, Селин је постао заклети антикомуниста, и као и многи, сматрао је да је Први светски рат био грађански сукоб међу хришћанима. Готово је нагонски говорио против комунистичког кварења слободарских нација, а овој завери прикључивао је слободне зидаре и Јевреје. У ,,Багателама" је анатемисао све друштвене појаве које је сматрао одговорнима за француску декаденцију, међу којима и филм и алкохол. ,,Посебно је био киван на Јевреје зато што су представљали снагу у француском друштву и располагали великом моћи у међународној заједници, али није волео ни Арапе ни црнце, презирао је жуту расу. Желео је само да остану код куће и да Француску препусте Французима", сматрао је Франсоа Жибо.

Још се 1971. године Данило Киш огласио поводом ,,феномена Селин", поводом писца чија су дела у Француској била штампана у полумилионским тиражима код ,,Галимара" у едицији ,,Џепне књиге", а који је, са друге стране, написао и памфлет ,,Багателе за један покољ", књигу ,,застрашујућих инвектива". Киш је ,,Багателама" признао ,,најблиставију стилску и језичку бравурозност" и сматрао је ,,једном од ретких француских књига која је француски језик ижлебила, избацила из строгих оквира француске класике и њеног мучног тражења праве речи".

,,Али то јесте, пре свега и изнад свега, књига у којој је један народ – Јевреји – испљуван, изгажен, где је један народ разапет на крст, где се тачније, тражи разапињање тог народа на крст, јер је тај народ оличење свих социјалних потреса и гибања...", писао је Киш.   

И данас се, поводом педесет година од смрти, отвара велико питање ,,за Селина или против њега", ,,значајно са моралне тачке гледишта, отворено и када се жели говорити о естетској, о уметничкој тачки гледишта", како је истакао Бранко Кукић, у предговору часописа ,,Градац", из 1996, а који је био посвећен овом књижевнику. Можда је најбољи одговор на ово питање дао управо Киш, у поменутим тексту о ,,Багателама за један покољ", речима да ову књигу нису штампали у Француској ,,у име оних који које су масакрирали, и у име оних које, по тој књизи, треба и даље масакрирати, како је то мислио велики писац Селин".

Марина Вулићевић

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Za-Selina-ili-protiv-njega.sr.html

[Savajat Erp]

Добар је Селин.

[Alexdelarge]

selin je suvi genije.

[Mark]

Well said connoisseurs!

[boki77]

Danas je sve antisemitizam... jedini problem je što jevreji nisu jedini semiti, je l... uništiti pisce u ime korektnosti.

[sleep]

Selin je jedan od mojih omiljenih pisaca, a Francuzi ako se budu ovako ponasali u buducnosti vise nece imati pisce, vec mlakonje koji ce pisati neke politicki korektne multi-kulti bljuvotine koje se nece ticati ama bas nikoga ...

Da,i kad će Norvežani prestati da se foliraju u vezi Hamsuna, jer Hića je bio kul Ali šta se sve danas radi u ime političke korektnosti

[Alexdelarge]

Slučaj Céline

U Francuskoj traje polemika povodom obilježavanja pedesete obljetnice smrti velikog francuskog književnika...

Franjo Tuđman je volio Ivana Aralicu, Josif Staljin Majakovskog, Adolf Hitler Stefana Georgea. A Sarkozy? Omiljeni književnik francuskog predsjednika je Louis-Ferdinand Céline, pisac jednog od najznačajnijih francuskih romana prve polovine prošlog stoljeća Putovanje na kraj noći. No, koliko god Sarkozy bio negativnom figurom u europskoj politici, još uvijek nije zaslužio da ga se uspoređuje s ljudima kao što je Hitler. Što se, pak, ne bi moglo reći za njegovog književnog favorita. Céline, bez sumnje majstor romana, postao je nažalost možda čak poznatiji po svojim krvoločnim stavovima, antisemitizmu i fašističkom svjetonazoru nego po briljantnim mračnim romanima.

Ove godine obilježava se pedeseta obljetnica smrti Louis-Ferdinanda Célinea.
Svake godine francuska vlada objavljuje popis velikana čije se velike obljetnice obilježavaju te godine. Riječ je o pažljivom procesu u kojem prosudbena komisija koja se sastoji od više uglednih francuskih intelektualaca i znanstvenika odabire imena čije će se velike obljetnice slaviti. Potom se tiska knjiga u deset tisuća primjeraka s predgovorom francuskog ministra kulture. Tako je bilo i ove godine, a predgovor je napisao ministar Frédéric Mitterrand. U knjizi su se, među ostalim, pojavili tekstovi o velikim francuskim znanstvenicima, misliocima, političarima, umjetnicima i književnicima, među kojima se ističe, primjerice, dvjestota obljetnica rođenja Théophilea Gautiera, kao i obljetnice pjesnika Blaisea Cendrarsa, kompozitora Franza Liszta (doduše Mađara) i - Louis-Ferdinanda Célinea. Upravo je pojava ovog posljednjeg imena razbjesnila dio francuskih dušebrižnika, pa je tako Serge Klarsfeld, poznati lovac na naciste, u ime Udruge sinova i kćeri Židova deportiranih iz Francuske izrazio indignaciju uvrštenjem Célinea među zaslužne velike Francuze, ne zaboravivši pritom napomenuti kako Célinea smatra velikim piscem. Samo dva dana nakon provale bijesa židovskih udruga Mitterrand je odlučio maknuti Célinea s liste, time izazvavši još veću polemiku u Francuskoj, s reakcijama sa svih strana političke crte. Brojni poznati francuski intelektualci uključili su se u raspravu o Célineu, pa je tako ugledni književnik Philippe Sollers napao Mitterranda zbog cenzure, dok je član znamenite Académie française Frédéric Vitoux, ujedno i autor Célineove biografije, usporedio ovaj događaj s brisanjem i prekrajanjem povijesti u Rusiji za vrijeme Staljina. Dežurni francuski intelektualac opće prakse Alain Finkielkraut, kojem buncanje nije nimalo strano, rekao je kako se zbog ovakvih događaja rađa opasnost od zaključaka nekih ljudi kako je "na djelu židovski lobi", koji diktira francusku politiku. Još jedan sveprisutni intelektualac, Bernard-Henri Lévy, rekao je kako je propuštena velika prilika za raspravu o uzrocima i razlozima "zašto je jedan zaista golemi autor istovremeno apsolutno đubre."

Célinea smatraju genijalnim piscem s razlogom, iako njegov proza nije uvijek na istoj razini. Neka su njegova djela pomalo zamorna, blijeda apologija vlastitih najboljih tekstova, no bez obzira na to riječ je o jednom od najboljih romanopisaca 20. stoljeća čiji su romani izvršili golemi utjecaj pogotovo na poslijeratne generacije, a danas zrače jednakom snagom kao i kada su napisani. Céline je genijalni nihilist čije su odvratne, vulgarne i bezobrazne riječi često prelazile u čistu pozu. Dovoljno je pogledati samo neke od njegovih polemika, gdje je vrijeđao najveće francuske pisce i nazivao njih i njihove knjige najpogrdnijim mogućim imenima (kao kada je nacionalnom književniku Andréu Gideu poručio 'da briše guzicu njegovim usranim knjižicama'). No, ne treba zaboraviti da je riječ o piscu čija mržnja prema čovječanstvu u određenom trenutku prestaje biti pozom i nadurenim stavom i preuzima psihopatske razmjere. Prije nekoliko godina kod nas je objavljen prijevod jednog teksta sjajnog njemačkog pisca Ernsta Jüngera, još jednog simpatizera nacizma, čiji je roman Na mramornim liticama prema riječima Zorana Kravara bio "još jedan čavao u lijesu Weimarske Njemačke". Jünger se prisjeća jedne zgode u nekom književnom salonu u okupiranom Parizu gdje su se okupljali njemački oficiri i francuski intelektualci i umjetnici koji nisu izbjegli u Ameriku i druge zemlje, pa su se tamo nalazili ljudi kao što su Pablo Picasso i Céline. U jednom trenutku je u prostoriju ušlo nekoliko pripadnika SS-a na što se Céline počeo pjeniti i unositi im se u lice urlajući da što rade u Parizu kada još nisu do kraja riješili židovsko pitanje.

Rasprava o Célineu je zapravo rasprava bez konca i kraja, koja se može prenijeti i na druge zemlje koje se diče sličnim primjerima, kao što su Ezra Pound ili Knut Hamsun, usprkos tome što pravednički britanski mediji sada trube kako se slučaj Céline može dogoditi samo u Francuskoj. Francuska jest zemlja u kojoj se ove godine obilježava dvjestota obljetnica rođenja autora kojeg povezujemo s doktrinom 'L'art pour l'art' , no to ne znači da je samo u Francuskoj estetika gdjekad odriješena etike. Bez sumnje, slučaj Céline ne poznaje granice.

Neven Svilar

http://www.booksa.hr/vijesti/ostalo/2237

[Mark]

Dežurni francuski intelektualac opće prakse Alain Finkielkraut, kojem buncanje nije nimalo strano, rekao je kako se zbog ovakvih događaja rađa opasnost od zaključaka nekih ljudi kako je "na djelu židovski lobi", koji diktira francusku politiku. Još jedan sveprisutni intelektualac, Bernard-Henri Lévy, rekao je kako je propuštena velika prilika za raspravu o uzrocima i razlozima "zašto je jedan zaista golemi autor istovremeno apsolutno đubre."

Pa da, Selin je bar bio i ostao veliki autor. Mnogi ostanu apsolutna djubrad i bez da moraju nesto da napisu ...

[Ghoul]

selin je suvi genije.

bio i ostao.

[Tex Murphy]

Селин Дион?

[Kunac]

Harvi, znao sam da ćeš da se javiš sa ovim komentarom... Tačno sam znao.

[Ghoul]

Селин Дион?

ti za bolje i nisi.

[Tex Murphy]

Јесам.

[džin tonik]

cacak, cacak sumadiski rokenrol to je zivot moj i tvoj...

[Kunac]

upravo dovršavam prvu knjigu PUTOVANJA NAKRAJ NOĆi. veličanstveni mizantrop! izuzetno napisano, britko, gorko, duhovito, raznovrsno...