Teme za april

[Stipan]

Mala, niko te ne proziva ni za šta. Razgovaramo, iznosimo ideje. Nema ovde krivljeg i pravljeg.

[Josephine]

Tako je.

Pa, izvolite izneti ideje.

[Mims]

Jao, ne erotika... Za mene bi to bio preteran izazov, i to da pročitam sve te erotske priče!

Pijani jelen ili pijan od jelena. Ili tobogan. Ili nemušti jezik. Ili pusto ostrvo.

A ako neko baš želi da napiše erotsku priču, slobodno može bilo koju temu da iskoristi za to...

[Hiperhik]

Slazem se sa Mims.
Erotiku ne znam ni kako bih citao, o pisanju i da ne govorim.

Bez nepostovanja prema zanru; jednostavno, nije za mene. Ili nismo jedno za drugo, kakogod.

[Josephine]

O tom izazovu se i radi. Inače se ne bi zvao izazovom i učenjem.

[Hiperhik]

Kapiram ja to.
Ali ne vidim zasto bih vezbao/ucio pisanje erotike ako nemam nameru da se u zivotu bavim pisanjem/citanjem iste?

[analogdigit]

Mali,

Ovo je klasičan ad hominem i ne vidim zašto je relevantan za ovaj dijalog.

niko me "ne tera" ni na šta.

Često dolazi do krivog tumačenja napisanog. U svom postu nisam imao nameru da zvučim drsko, samo sam razmišljao naglas...

Razgovaramo, iznosimo ideje. Nema ovde krivljeg i pravljeg.

Nema krivljeg i pravljeg, ali ima bolje i lošije ideje. O tome pričam.

Ima suprotstavljanja mišenja, dok zajednički ne dođemo do lepe ideje.

Ne treba autor da prestane silom da piše o nekim temama, treba mu pružiti izbor, zadati izazov, razvijati ga. Nema razvoja u ponavljanju motiva prilikom pisanja.

Slažem se, zato sam i rekao da je po mom mišljenju mnogo veće ograničenje ako se autoru nameće žanr. Recimo mene horor ne zanima, nemam nikakve ambicije da svoje pisanje razvijam u tom pravcu.

Međutim ukoliko se zada tema, bilo je predloga da se piše o urbanim legendama, onda ja imam punu slobodu da biram žanr koji mi se sviđa, u kome želim da napredujem i da se razvijam. Samim tim, tema mnogo manje sputava od ograničavanja na žanr.
Da ne bude zabune ovo je moje mišljenje....

[analogdigit]

...juu...juu...ju...mali?..

Mora i golovi da padaju.
Svi gledaju tekmu. Ulice prazne. Ženama dosadno. Baja koristi situaciju i oslobađa se svojih sexualnih inhibicija sa nožem. Sve je crveno od krvi. 

Hahahah, eto Sintetik, ne volim horore, ali tvoju horor priču ću obavezno pročitati!

[Stipan]

Ne razumem niti Hiperhika niti D. - Sve što se istrgne iz konteksta postaje pornografija - pa makar to bilo i heklanje.
Napisati priču u kojoj se radi isključivo o erotici uglavnom se svodi na podvrstu pornografije, ili o ljubavnoj priči.
Isključiti strasti iz motiva likova bilo koje priče je isto takva bezvezarija, samo na suprotnoj osnovi.

[analogdigit]

Ajde čisto da predložim i ono što sam ja imao na umu, mada moram priznati da mi se dopada ova ideja o urbanim legendama...

Mislio sam da tema za sledeću radionicu bude "Oko za drugi svet". Na taj način, mislim da bi smo i Scallopa privoleli da učestvuje, a opet tema se može odnositi na bilo šta...

[analogdigit]

Isključiti strasti iz motiva likova bilo koje priče je isto takva bezvezarija, samo na suprotnoj osnovi.

Ne znam, ali po meni strast i erotika ne moraju nužno pod ruku. Tačnije jedno može da postoji i bez drugog, bar u priči.
Recimo u "Čeličnim pećinama", Isak Asimov je pisao o strasti između robota i vanzemaljke. A na prste se mogu nabrojati rečenice u kojima se pojavljuju erotski motivi, u tom romanu.  Bar mi je tako ostalo u sećanju, davno sam je čitao...

[lilit]

Bojim se da je erotska priča, u ovom momentu, prevelik zalogaj (možda negde u oktobru da razmišljate o njoj) pošto mi se javlja da bi većina priča zvučala kao humoreske. 

[analogdigit]

Što se mene tiče, to neću moći da napišem ni za 750 godina...

[Džek]

Kakve veze ima erotika sa sf-om u smislu teme? Učimo pisanje SF-a, ljubavnog vikend romana ili kratku priču za Erotiku?

Ionako će biti ono što Boban skonta, ne znam zašto se ovde iznose lične fantazije i htenja?

Jedan je babo, a babo se sada smeška i konta: "Džek mi kvari zabavu..."

[Josephine]

Evo vam ideje, kada je već sintetik osvojio pažnju, i dopada vam se njegov stil pisanja: da svako napiše sintetikov pastiš, urbanu priču na neku (prethodno) zadatu temu sintetikovim stilom (podrazumeva se da će i sam ss pisati priču), pa glasajte za tri priče koje najviše liče na njegovu. Biće zanimljivo videti da li će neki više ličiti na sintetika od samog sintetika. Tako se uči. Ne izbegavajte izazove...

Ovo će da umanji takmičarski intenzitet, a onda, u maju, šaljite priče na Mićin konkurs... da se radionica vrati na pravi put.

[zakk]

mante se erotike.

ajde rasplačite jednog lika.

[Josephine]

Tu sam jaka. Ne bih rasplakala samo jednog, već mase...

[Loni]

Dobra tema bila bi - PREPREKA ZA SEKS...

Bila bi to erotika samo u nagoveštaju, al' bez krajnjeg učinka.

[SuperSynthetic]

 Čitam ja tebe D. šta pišeš. Nemoj da misliš. Samo sam kulturan pa starijima govorim na vi, a sa ženama ne pričam. I onu priču iz prošlog kruga sam prepravio na osnovu tvojih komentara o njoj. Evo ti pa vidi ako te zanima. Ostalo je tu svašta da se popravi. Možda nekad.


VESTI

Davne 2012. dr.Voyager je uspeo da iskoristi paniku oko smaka sveta i da na 22. decembar zauzme Savske blokove sve do samog Sava centra u Beogradu. Izbezumljeni narod koji je noć proveo u šumi iznad Košutnjaka očekujući da kometa iz proročanstva udari i zbriše sve preko reke na novobeogradskoj strani nije se vratio kući i ako se smak sveta nije obistinio.
Dr.Voya je ovo mudro planirao.
Ljudi su se tog ranog jutra, srećni što su živi, vraćali kući. Još na mostovima su ih dočekali rafali i projektili doktorovih teško naoružanih boraca. Policija, pa čak ni vojska, nije mogla ništa da učini.
- Došlo do manjih nereda usled praznoverja narodnih masa,- javile su vesti.
Svet je poverovao.
Voya je kao dečak u podrumu svoje zgrade u Savskim blokovima napravio laboratoriju u kojoj je proizvodio najčistiji MDMA. Sirovinu za proizvodnju droge ecstasy je na veliko prodavao Česima dok je zarađeni novac čuvao u Švajcarskoj banci.  
Početkom 2012 počeo je da kupuje najsavremenije oružje i komunikacionu opremu od Crnogoraca sa Žabljaka odakle mu je čukun deda rodom. Unajmio je preko 300 najskupljih gerilskih boraca. Albanaca!
Policija i vojska nisu imale šanse tog ranog jutra 22. decembra 2012. Dan posle velike svetske katastrofe koja se nije dogodila.
- Vidovnjaci su je predviđali godinama u nazad,- rekoše vesti.  
Voyina majka je bila vredna i požrtvovana domaćica koja je obožavala svog sina jedinca. Nosila je crninu i redovno išla na grob njegovog oca koji je poginuo davno, negde na hrvatskom ratištu. Pokojni muž joj je bio jedini muškarac u životu. Otišao je na onaj svet dok je ona nosila njegovo dete u stomaku.
Brižno je slušala sina kako godinama priča telefonom i ugovara poslove oko prodaje eksera koje proizvodi u podrumu. Bila je srećna što Bog misli na njih. Nije bila od onih majki koje svuda zabadaju nos i mešaju se deci u posao i ljubavni život. Skoro da nikada nije otišla do podruma.
Kao klinac, Voya nije propuštao ni jedan punk koncert. Nije bio od onih tetkica pozera što se foliraju da su punkeri. Bio je najbolji pogo dancer. Uspevalo mu je da igrajući pogo nikada, ali baš nikada ne skoči, a da pri tom nekoga ne šutne ili bar povredi na neki drugi način. Konstruktivna destrukcija je bila duboko usađena u njegove gene. Kao kamen bačen u vodu najkraćim putem je padao pravo na dno. Samo što se to dno kod njega, na neku čudnu foru, uvek pretvaralo u sam vrh. Nikada nikome nije verovao, a najmanje svojim zemljacima i sugrađanima. Majci nikada nije poverovao u priču o jednom muškarcu. Imao je samo jednu tetovažu, na levom ramenu. Krug sa mrtvačkom glavom u njemu.
U njegovom životu gotovo da i nije bilo žena dok se nije pojavila Crna Nancy Lilith. Vitka mala, istetovirana  punkerka, izrešetana pirsinzima, sa malim sisicama. Njene crne oči su bile prazne. Kao da joj je neko ispod čela zakačio zavesu na kojoj su nacrtane oči. Jedino je Voya znao da se iza njih nalazi crno srce okruženo crvenim mesom koje se raspada.
Nancy je jednog dana prevarila Voyinu majku i odvela je u podrum. Mamu je strefio jak šlog od koga je tu na licu mesta preminula.  
Predsednikova najveća noćna mora u to vreme na samom kraju decembra 2012. je bila da će Voya obistiniti svoje pretnje i sazvati konferenciju za štampu u velikoj dvorani Sava centra. Nameravao je da obelodani istinu o svom preuzimanju jednog dela Beoagrada.
 To nikako nije smelo da se desi. To bi odložilo i samo primanje u Evropsku zajednicu i donacije. Čak bi možda Srbija u toj situaciji  morala da vraća neka sredstva koja su joj već bila poklonjena od strane Evrope kao znak dobre volje za dalju saradnju.
- Primanje Srbije u Evropsku zajednicu je zakazano za 1. januar 2013.- javile su vesti.
Voya je bio voljan da ne kaže istinu ukoliko bi mu predsednik ustupio fabriku lekova Galenika. Predsednik je hteo da mu postavi uslove tražeći Sava centar za Galeniku. Ovoga je to strašno razljutilo tako da je posle jedva pristao da uzme Galeniku bez da preda Sava centar.
-Srbija je primljena u Evropsku zajednicu,- bila je velika vest..  
Voya je u Galenici nastavio da proizvodi MDMA i mnoge druge sintetičke sirovine. Postao je jedan od najvećih proizvođača takvih sirovina u svetu. Od njih se pravila droga.
Pola zarađenog novca je i dalje ulagao u Švajcarsku banku, a za drugu polovinu je kupovao najmodernije oružje sa Žabljaka i plaćenike. Njegova armija je krajem 2015. brojala preko tri hiljade najiskusnijih svetskih gerilaca. Što pakistanskih Mudžahedina, što Francuskih legionara, što Albanaca.
Predsednici su se menjali ali svi su slušali Voyu.
Njegovi plaćenici su kontrolu Savskih blokova doveli do same umetnosti. Niko ih nikada nije video. Niko nije mogao da tvrdi da su tu. Ali isto tako, niko nije mogao da uđe u blokove neprimećen. Snajperisti na krovovima betonskih zgrada su tačno znali koga i kada smeju da puste živog na svoju teritoriju. Logistička podrška je funkcionisala besprekorno. Najsavremenije digitalne radio stanice su iz sekunde u sekund automatski menjale šifru po kojoj prenose poruke. Niko nije mogao da ih prisluškuje.
Voya je puštao samo najavljene policijske patrole. Puštao je i da uhapse nekad nekog ko je uspeo da se pred njima sakrije u njegovim blokovima. Za uzvrat policija nije dirala njegove trojke na motorima koje su ponekad izvršavale eliminacije na Dorćolu. Voya je prestao da preti bilo kome. Dovoljno je bilo da pomisli na nekog i on je već bio mrtav.
2020 je doživeo svoj vrhunac.  Postao je dr.Voyager.
- Hemijski fakultet u Beogradu mu je dodelio zvanje doktora,- bila je vest dana.
Iste godine predsedniku nije bilo ni malo prijatno kada ga je ojačala opozicija pritisla zbog šurovanja sa doktorom. Ništa nisu mogli da mu dokažu ali bližili su se izbori, a on je hteo da ostane predsednik.
- Čvrsto je obećao narodu da će se boriti protiv kriminala,- javile su vesti.
Obećao je dr. Voyageru Novi Sad i besplatnu radnu snagu u zamenu za Novobeogradske Savske blokove u Beogradu. Krajem 2021 doktor je pristao, a predsednik je osedeo i ponovo pobedio na izborima.
Ulazak dr. Voyagera u Novi Sad sa istočne strane je označio da tog trenutka zapadna strana grada prestaje da bude otvorena za izlaz domaćeg stanovništva. Do tog trenutka istočna strana je bila otvorena samo za ulaz  kriminalaca, narkomana i ostalog ološa.
- Grad je zatvoren zbog enormnog povećanja kriminala u Srbiji,- rekoše vesti u direktnom uključenju sa lica mesta.
Iako je znao da samo on može izaći i ući kad god poželi iznenada je osetio blagu jezu. Osetio je i blago golicanje na potiljku te se spontano okrenuo. Ugledao je devojku koja je išla ka njemu.
Izgledala je kao anđeo na vrhu čiode. Dok je hodala činilo se da visi sa neba. Lepršava. Meka. Jedna od onih koja svetli u gomili. Za nju kao da nisu bile muke ovoga sveta. Dok su drugi gazili po užarenom tlu, ona je lebdela.
 Devojka je ćutala dok je doktor gledao u njene oči koje govore. Sa njegove desne strane Crna Nancy Lilith je devojci pružala šolju toplog čaja u koju je prethodno krišom izručila tečni sadržaj iz lažnog metka koji je nosila oko vrata umesto krsta. Tečni sadržaj je bio koncentrisani rastvor MDMA substance proizvedene u dr. Voyageovim postrojenjima. Od sadržaja iz lažnog metka se moglo napraviti 100 000 pojedinačnih doza droge ecstasy
Vesti se ovime nisu bavile.

[Boban]

D, a zašto si zajedljiva? Zar misliš da samo ti možeš da biraš kada ćeš se zajebavati, podjebavati ili biti ozbiljna, a da mi drugi nemamo takve mogućnosti.
Nije ovo bre škola da neko troši sate i sate da drugima ukazuje na propuste; tu i tamo poneka rečenica, primedbe treba hvatati u letu, pa ko stigne dokle.
Gotovo da ti je krivo što je Sintetik ovoliko napredovao, ali čovek ima štofa i šlifa, ima širinu i imaginaciju, lako je njega usmeriti; neki drugi su beznadežni.
Kažeš da misliš da ništa ovde ne možeš da naučiš. Ne znam. Možda si u pravu. Neki mogu, a neki ne mogu. uvek je tako.

[Josephine]

B, ja nikada nisam prva zajedljiva, niti prva zajebavam ili podjebavam. Ja samo vraćam ono što mi se daje. Ti to dobro znaš.

Sa druge strane, ti imaš specifičnu ulogu u odnosu na mene (ili većinu ostalih) -  moraš, konačno, da preuzmeš ulogu nečijeg idola, učitelja ili uzora, i da znaš kada treba da podjebavaš a kada je to prosto samo surovo. Opet, i ja sam osetljiva, pogotovo kada mi je do nečijeg mišljenja stalo, pa i ne obraćaj pažnju na moje primedbe.

Ne treba ti sat. Evo, ja ću sintetiku reći šta mislim o njegovoj priči za 10 utrošenih minuta.  

Eh, kada edituješ post... Nije mi krivo zbog sintetika, čovek se trudi. Mislim samo da je Radmilo trebalo da ispravlja Sintetika javno, pa da svi nauče nešto iz toga. Ovako je to urađeno u takmičarske svrhe, i to mi smeta.

A šta da naučim, kada mi kažeš da crknem u blatu i da mi je priča zajebancija? Ili da te konsultujem preko pm-a? Šta, ajde reci - uradiću sve da mi ti budeš učitelj.

[Josephine]

Eto koristi od komentara, SS.

Jasnije je, preglednije, pomalo zbrzano pa zato izgleda kao nabrajanje događaja.

E, sad, ne bih komentarisala dalje jer ne znam šta hoćeš od svog pisanja? U tvojim pričama slaba je motivacija likova, kao i uverljivost zapleta, a radnja je kao u Simpsonovima - kreneš jednim tokom, skreneš u drugi i završiš nevezano za oba toka. Prelazi sa jedne osobe na drugu, sa jednog događaja na drugi, imaju svoju čar i čine suštinu tvog jedinstvenog stila. No, meni se čini da moraš da ih uvežeš vidljivijim vezama. Na primer, ovde najviše bode oči Vojina majka. Da li njen opis ima neku funkciju u priči? Ako ima, ona bi trebalo da se ogleda u nekoj Vojinoj osobini, mani ili postupku (tako ćeš povezati lik majke sa Vojom), inače - zašto bi je opisivao? Ako si hteo da kroz nju opišeš Voju, onda bi možda bilo bolje da si opisivao njihov odnos. Ovako je majka prazan lik, visi u vazduhu, bez uloge u priči. Predsednik je tu, kroz odnos sa Vojom, bolje opisan i življi lik.

Dalje, tvoja priča nema uobičajenu strukturu i ja ne znam da li je to namerno i tvoj stil, ili ti prosto ne znaš strukturu priče. Ova ovde ima slab kraj. Čak i ako je apsurd, opet je slab, neupečatljiv. Čini mi se da bi morao da porazmisliš o tome šta želiš da saopštiš svom čitaocu, i koji je cilj tvoje priče. Ako je da samo preneseš senzacije i događaje, kao u ovom slučaju, to je ok, ali meni kao zahtevnom čitaocu (još jedna stvar da promisliš - kome/kakvim čitaocima se obraćaš, kojoj ciljnoj grupi?) nije dovoljno. Ja hoću da učestvujem u tvojoj priči, da se identifikujem sa nekim likom ili događajem; a tvoja me priča, tim bukvalnim "predstavljanjem" događaja i likova, gura od sebe, ne dopušta mi ulaz.

I ja mislim da imaš autentičan izraz, ali da treba mnogo da radiš. Radmilov pozitivan uticaj je vidljiv, što bi možda značilo da treba, prvo, da počneš da poštuješ osnovna pravila pisanja kratkih priča, pa da posle, uvežban, probaš da pišeš to što sada imaš u glavi.

Pitaj ako sam bila nejasna...

[Boban]

U osnovi svejedno je da li učimo na sopstvenom ili tuđem primeru, da li radimo sami ili nam neko pomaže, da li su nam prvi koraci klimavi ili nas neko nosi... bitno je dokle se stigne.

[Josephine]

To je i osnovna razlika između tebe i mene.

Ja od tebe treba da učim da pišem, a ti od mene treba da učiš da budeš učitelj pisanja. Ako to želiš, i ako ja želim. A ja želim da učim.

[Boban]

Onda ne treba da ti smeta Radmilova pomoć Sintetiku. Posmatraš sve mnogo jednosmerno. Možda Radmilo ima više da nauči od sintetika nego Sintetik od njega.
Tvoja procena Sintetikove priče je izuzetno dobra i nebitno je koliko procenat unutra je Radmilov hod. Ako je Sintetik bio vredan toga, pomoći će mu, ako nije, svejedno je.

[Josephine]

Ima naravno, slažem se: kako da bude učitelj.

[Boban]

Mislim da Sintetik ima neobuzdani pristup koji nedostaje Radmilovom pisanju i da je možda kolaboracija između njih dvojice, ma kako neprirodna, zapravo prava stvar.

[Josephine]

U čemu se ogleda sintetikov neobuzdani pristup?

[Josephine]

Tvoja procena Sintetikove priče je izuzetno dobra i nebitno je koliko procenat unutra je Radmilov hod. Ako je Sintetik bio vredan toga, pomoći će mu, ako nije, svejedno je.

Koje priče? Ove ovde? Čini mi se da ju je sintetik preradio prateći moje komentare iz prošle radionice, a ne Radmilove...

[Boban]

Ja sam mislio da daješ prikaz njegove priče sa radionice; sasvim se uklapa.

Inače, potpuno je neopterećen klasičnim pristupom pisanju; njegova fantastika je lišena smornih srednjevekovnih obličja; urban je, savremen, blizak gradskim klincima... U početku, kada sam se prvi put susreo s njegovim pisanjem, odbacio sam ga kao potpuno beznadežno, ali ovako haotično u rasulu ima neku unutrašnju logiku, nije baš toliko bez smisla; tim pre što se smisao u ono što pišeš najlakše inkorporira.

[Josephine]

Ta "neopterećenost klasičnim pristupom" me i izbacuje iz priče i ne da mi da se identifikujem sa njom. Da bi bio na ovaj način neopterećen, moraš da poznaješ klasičan pristup.

I moja fantastika je lišena srednjevekovnih obličja. Urbana, takođe. Pogotovo ova dečja. U stvari, samo nekoliko priča iz kruga ima srednjevekovnu tematiku.

Sintetik će biti dobar kada nauči taj klasičan pristup. On može da piše sjajan urbani apsurd. Ali taj apsurd mora da bude jak, za sada je tek u nagoveštaju...

[Boban]

Pa izbacuje i mene, ali me nešto vraća... shvataš? Čovek ima nešto što se provlači kao natprirodna nit kroz ono što piše, gotovo neuhvatljivo i neobjašnjivo. I ti si unela svoj unutrašnji svet u priču, ali očigledno većini prija više njegov unutrašnji izgled nego tvoj.

[Josephine]

Hah. Postoji jedna bitna razlika između moje i sintetikove priče. Nisam ih uporedila tako kako ti misliš, već da bih ti oborila argument o srednjevekovnim elementima.

Sintetikova priča obraća se drugačijoj ciljnoj grupi od moje. Ja sam svesno pucala u manju metu.

Mene ne vraća. Likovi su neuverljivi, borba neupečatljiva, cela priča nije ostavila nikakav utisak na mene. Čak ni atmosferski. Jedino je ideja odlična, i, stvarno, urbana.

Još jedino ti i sintetik možete uporno da insistirate na ženskim likovima koji nemaju nikakvu funkciju u priči, osim ukrasne. Sve su prazne, samo dupeta i sise, pa samim tim i, meni, nezanimljive i neživotne (predstavljene kao seksualni objekti... što svi i jesmo, ali ne baš na taj isprazan način).

Dosadno mi je i to insistiranje na drogama.

Hajde da pišemo o uticaju droga u sledećem krugu, da vidiš kako se piše o drogama. Droge se ne ubacuju tek reda radi u priču, da bi bile kul, da bi bile tu, deo stila.

[SuperSynthetic]

 Lik majke je nezaobilazan u psihološkom profilu Voyagera. Deca su anti roditelji. Najveći strah im je da će postati isti kao i oni. Da će najebati kao i oni. Sinovi su vezani za majke. I Voya voli svoju ali joj ne veruje. Ona je izabrala da bude paćenica. Jadna. On to neće ni po koju cenu.     
Oca nema. Uzela ga je nevidljiva njemu nejasna sila. Poginuo je u izgubljenoj bitci. Ratu koji se tako nije ni zvao. Majka ga ceo život žali. Smatra da je to dobro. Da je to Bog. Veruje u religiju jer se plaši pakla. 
Voya tu realnost organski ne može niti želi da prihvati. Oseća da u tu realnost ne može da veruje. Vidi da je to laž ali voli majku. Pakla se ne plaši. Postaje esencija zla. Čedo naše novije istorije. Kome da veruje? U šta da veruje? Sa leve strane nosi tetovažu mrtvačke glave na ramenu, a sa desne vodi Crnu Nancy Lilith.
Ovo je priča o zlu, a samim tim i o dobru. Na kraju se pojavljuje Bog u vidu devojke anđela i daje šansu. Bog je uvek tu sa nama samo što smo mi ko zna gde. To je poenta. Briga me dal je patetična. Voyager ne koristi šansu, jer je duboko zaglibio kao i svi mi uostalom. U Boga veruju oni koji su u paklu bili ali Voya ne zna za Boga iako ga anđeo na trenutak hipnotiše. Voya je u paklu ali u Boga ne može da poveruje, jer Nancy umesto krsta nosi metak.
Pa zar baš sve mora da se crta majku mu? 
Satira ne prolazi u ovom poslednjem političkom režimu. Devedesetih su uglavnom svi filmovi bili satirični iako je ono bila diktatura.     

[Josephine]

SS, crtanje je ono što ti jedino i radiš u pričama. Crtaš, ali crtežima ne nadahnjuješ smisao, ne povezuješ ih linijama.

Za mene mrtvačka glava može da znači svašta.

Deca mogu da budu i roditelji u malom, i češće i jesu nego što su anti roditelji. Baš iz straha da ne postanu kao oni.

Sva su deca vezana za majke, a ne samo sinovi.

Zašto bi priča o zlu, bila priča o dobru? Opis devojke-anđela na vrhu čiode ništa nam ne govori o njenom karakteru. Ako si želeo da je predstaviš kao šansu za dobro, trebalo je da joj udahneš život, karakter - za to je bio dovoljan samo jedan njen mali gest. Recimo, hoda, ugleda bubu na podu i zaobiđe je. Iz te slike sve je o njoj jasno.

Ali ti crtaš prazne likove, pretpostavljaš da im upisujemo isto značenje kao i ti, a, u stvari, ti nemaš veliko znanje o psihologiji ljudi. Oni koji imaju, tvoju priču ne vide kao uverljivu.

Zato sam rekla da treba da pogledaš u sebe, pa u druge, pa da pišeš iz intelekta i duše, a ne iz površnih senzacija.

* sa druge strane, ne uzrujavaj se mojim komentarima: možda ja jednostavno ne spadam u tvoju publiku... koje sigurno i očigledno ima.

[Stipan]

Sretan 8. Mart svim Sagitašicama (makar onima koje se još uvek osećaju kao žene)

[Anomander Rejk]

Čestitke!

[SuperSynthetic]

 Srećan 8. mart.
U pravu si D. Teška si takođe. Bar meni. Sorry. Hvala ti na komentarima. Savetima. Znače mi. Izvini ako si mi pomogla. Šalim se. Jel treba da nacrtam?  

Evo opet moje priče iz prošlog kruga. Ima drugi naslov i 6100 karaktera. Izbacio sam ceo fazon -mama, tata, pas i kravata.- Skoro ceo.
Ovu priču sam pisao kao slikar koji ne zna da stane, pa od slike napravi mrlju.
Znam da smaram sa ovom pričom. Bio mi je izazov da je napišem iz trećeg lica bez dijaloga. Obično to nikada ne radim.
D je u pravu što se tiče psihologije likova. Majke posebno i prostora koji sam joj bio dao. U pravu je što se tiče ove priče.  
Što se tiče anđela, citiram -Dok su drugi hodali po užarenom tlu, ona je lebdela-. Mislim da nije potrebno i bubice da obilazi i izbegava da ih zgazi.


VESTI

Davne 2012. godine dr Voyager je iskoristio paniku oko smaka sveta i 22. decembra zauzeo savske blokove sve do samog Sava centra u Beogradu. Izbezumljeni narod, koji je noć proveo u šumi iznad Košutnjaka očekujući da kometa iz proročanstva udari i zbriše sve preko reke na novobeogradskoj strani, nije se vratio kući - iako do smaka sveta nije došlo.
Dr Voya je mudro planirao.
Tog ranog jutra, ljudi su se vraćali kući, srećni što su živi. Još na mostovima dočekali su ih rafali i projektili doktorovih teško naoružanih boraca. Policija, pa čak ni vojska, nije mogla ništa učiniti.
- Došlo je do manjih nereda usled praznoverja narodnih masa.- javili su na vestima.
Svet je poverovao.
Voya je kao dečak u podrumu svoje zgrade u Savskim blokovima napravio laboratoriju u kojoj je proizvodio najčistiji MDMA. Sirovinu za proizvodnju droge ecstasy je na veliko prodavao Česima dok je zarađeni novac čuvao u Švajcarskoj banci.  
Početkom 2012 počeo je da kupuje najsavremenije oružje i komunikacionu opremu od Crnogoraca sa Žabljaka odakle mu je i čukun deda bio rodom. Unajmio je preko 300 najskupljih gerilskih boraca. Albanaca!
Policija i vojska nisu imale šanse tog ranog jutra 22. decembra 2012. Dan posle velike svetske katastrofe koja se nije dogodila.
- Vidovnjaci su je predviđali godinama u nazad,- rekoše na vestima.  
Voyina majka je bila vredna i požrtvovana domaćica koja je obožavala svog sina jedinca. Brižno ga je slušala kako godinama priča telefonom i ugovara poslove oko prodaje eksera koje proizvodi u podrumu. Bila je srećna što Bog misli na njih. Nije bila od onih majki koje svuda zabadaju nos i mešaju se deci u posao i ljubavni život. Skoro da nikada nije otišla do podruma.
Voya nikome nije verovao. Sam, kao kamen bačen u vodu najkraćim putem je padao pravo na dno. Imao je samo jednu tetovažu, na levom ramenu. Krug sa mrtvačkom glavom u njemu.
U njegovom životu gotovo da i nije bilo žena dok se nije pojavila Crna Nancy Lilith. Vitka mala, istetovirana  punkerka, izrešetana pirsinzima, sa malim sisicama. Njene crne oči su bile prazne. Kao da joj je neko ispod čela okačio zavesu na kojoj su nacrtane oči. Jedino je Voya znao da se iza njih nalazi crno srce okruženo crvenim mesom koje se raspada.
Nancy je jednog dana prevarila Voyinu majku i odvela je u podrum. Mamu je strefio jak šlog od koga je tu na licu mesta preminula.  
Predsednikova najveća noćna mora u to vreme na samom kraju decembra 2012. je bila da će Voya obistiniti svoje pretnje i sazvati konferenciju za štampu u velikoj dvorani Sava centra. Nameravao je da obelodani istinu o svom preuzimanju jednog dela Beoagrada.
 To nikako nije smelo da se desi. To bi odložilo i samo primanje u Evropsku zajednicu i donacije. Čak bi možda Srbija u toj situaciji  morala da vraća neka sredstva koja su joj već bila poklonjena od strane Evrope kao znak dobre volje za dalju saradnju.
- Primanje Srbije u Evropsku zajednicu je zakazano za 1. januar 2013.- ponavljali su na vestima.
Voya je bio voljan da ne kaže istinu ukoliko bi mu predsednik ustupio fabriku lekova Galenika. Predsednik je hteo da mu postavi uslove tražeći Sava centar za Galeniku. Ovoga je to strašno razljutilo tako da je posle jedva pristao da uzme Galeniku bez da preda Sava centar.
-Srbija je primljena u Evropsku zajednicu,- bila je velika vest..  
Voya je u Galenici nastavio da proizvodi MDMA i mnoge druge sintetičke sirovine. Postao je jedan od najvećih proizvođača takvih sirovina u svetu. Od njih se pravila droga.
Pola zarađenog novca je i dalje ulagao u Švajcarsku banku, a za drugu polovinu je kupovao najmodernije oružje sa Žabljaka i plaćenike. Njegova armija je krajem 2015. brojala preko tri hiljade najiskusnijih svetskih gerilaca. Što pakistanskih Mudžahedina, što Francuskih legionara, što Albanaca.
Predsednici su se menjali ali svi su slušali Voyu.
Voya je na svoju teritoriju puštao samo najavljene policijske patrole. Puštao je i da uhapse nekad nekog ko je uspeo da se pred njima sakrije u blokovima. Za uzvrat policija nije dirala njegove trojke na motorima koje su ponekad izvršavale eliminacije na Dorćolu. Voya je prestao da preti bilo kome. Dovoljno je bilo da pomisli na nekog i on je već bio mrtav.
2020 je doživeo svoj vrhunac.  Postao je dr.Voyager.
- Hemijski fakultet u Beogradu mu je dodelio zvanje doktora,- bila je vest dana.
Iste godine predsedniku nije bilo ni malo prijatno kada ga je ojačala opozicija pritisla zbog šurovanja sa doktorom. Ništa nisu mogli da mu dokažu ali bližili su se izbori, a on je hteo da ostane predsednik.
- Čvrsto je obećao narodu da će se boriti protiv kriminala,- rekli su na vestima.
Obećao je dr. Voyageru Novi Sad i besplatnu radnu snagu u zamenu za Novobeogradske Savske blokove u Beogradu. Krajem 2021 doktor je pristao, a predsednik je osedeo i ponovo pobedio na izborima.
Ulazak dr. Voyagera u Novi Sad sa istočne strane je označio da tog trenutka zapadna strana grada prestaje da bude otvorena za izlaz domaćeg stanovništva. Do tog trenutka istočna strana je bila otvorena samo za ulaz  kriminalaca, narkomana i ostalog ološa.
- Grad je zatvoren zbog enormnog povećanja kriminala u Srbiji,- javiše na vestima u direktnom uključenju sa lica mesta.
Iako je znao da samo on može izaći i ući kad god poželi iznenada je osetio blagu jezu. Osetio je i blago golicanje na potiljku te se spontano okrenuo. Ugledao je devojku koja je išla ka njemu.
Izgledala je kao anđeo na vrhu čiode. Dok je hodala činilo se da visi sa neba. Lepršava. Meka. Jedna od onih koja svetli u gomili. Za nju kao da nisu bile muke ovoga sveta. Dok su drugi gazili po užarenom tlu, ona je lebdela.
 Devojka je ćutala dok je doktor gledao u njene oči koje govore. Sa njegove desne strane Crna Nancy Lilith je devojci pružala šolju toplog čaja u koju je prethodno krišom izručila tečni sadržaj iz lažnog metka koji je nosila oko vrata umesto krsta. Tečni sadržaj je bio koncentrisani rastvor MDMA substance proizvedene u dr. Voyageovim postrojenjima. Od sadržaja iz lažnog metka se moglo napraviti 100 000 pojedinačnih doza droge ecstasy
Vesti se ovime nisu bavile.

[lilit]

Davne 2012. godine dr Voyager je iskoristio paniku oko smaka sveta i 22. decembra zauzeo savske blokove sve do samog Sava centra u Beogradu. Izbezumljeni narod, koji je noć proveo u šumi iznad Košutnjaka očekujući da kometa iz proročanstva udari i zbriše sve preko reke na novobeogradskoj strani, nije se vratio kući - iako do smaka sveta nije došlo.
Dr Voya je mudro planirao.
Tog ranog jutra, ljudi su se vraćali kući, srećni što su živi. Još na mostovima dočekali su ih rafali i projektili doktorovih teško naoružanih boraca. Policija, pa čak ni vojska, nije mogla ništa učiniti.
- Došlo do manjih nereda usled praznoverja narodnih masa.- javili su na vestima. 
Svet je poverovao.

[SuperSynthetic]

 Vidiš. Kada ću više da završim ovu priču? Hvala Lilit. Bolje je. Evidentno. I mačke su ti crne.

p.s Ovo gore ću odmah da zamenim. Nadam se da se ne ljutiš.

[Josephine]

Odlična slika u glavi ti je ovo, treba još samo uspešno da je prebaciš na papir:

Lik majke je nezaobilazan u psihološkom profilu Voyagera. Deca su anti roditelji. Najveći strah im je da će postati isti kao i oni. Da će najebati kao i oni. Sinovi su vezani za majke. I Voya voli svoju ali joj ne veruje. Ona je izabrala da bude paćenica. Jadna. On to neće ni po koju cenu.      
Oca nema. Uzela ga je nevidljiva njemu nejasna sila. Poginuo je u izgubljenoj bitci. Ratu koji se tako nije ni zvao. Majka ga ceo život žali. Smatra da je to dobro. Da je to Bog. Veruje u religiju jer se plaši pakla.  
Voya tu realnost organski ne može niti želi da prihvati. Oseća da u tu realnost ne može da veruje. Vidi da je to laž ali voli majku. Pakla se ne plaši. Postaje esencija zla. Čedo naše novije istorije. Kome da veruje? U šta da veruje? Sa leve strane nosi tetovažu mrtvačke glave na ramenu, a sa desne vodi Crnu Nancy Lilith.

Evo kako bih ja povezala opis majke i pojavu pankerke sa karakaterizacijom glavnog lika:

Voyina majka je bila vredna i požrtvovana domaćica koja je obožavala svog sina jedinca. Dobrovoljna žrtva i ponosna udovica ratnog heroja, slušala ga je kako godinama priča telefonom i ugovara poslove oko prodaje eksera koje proizvodi u podrumu. Bila je srećna što Bog misli na njih. Nije bila od onih majki koje svuda zabadaju nos i mešaju se deci u posao i ljubavni život. Gotovo da nikada nije otišla do podruma.

Voya je bio sam. Udaljen od iluzije života u kojoj je odrastao, kao kamen bačen u vodu najkraćim putem pao je pravo na dno. Imao je samo jednu tetovažu, na levom ramenu. Krug sa mrtvačkom glavom.

U njegovom životu gotovo da i nije bilo žena dok se nije pojavila Crna Nancy Lilith. Vitka mala, istetovirana  punkerka, izrešetana pirsinzima, sa malim sisicama. Njene crne oči bile su prazne. Kao da joj je neko ispod čela okačio zavesu na kojoj su nacrtane oči. Jedino je Voya znao da se iza njih nalazi crno srce od crvenog mesa koje se raspada. Raspadanje ih je povezivalo.

Zašto je Voja sa pankerkom ako je prazna i zla?

[lilit]

Vidiš. Kada ću više da završim ovu priču? Hvala Lilit. Bolje je. Evidentno. I mačke su ti crne.

p.s Ovo gore ću odmah da zamenim. Nadam se da se ne ljutiš.

Ma samo malo sam modifikovala tj. oblikovala rečenice na način kako bi meni više odgovaralo kad čitam. Nisam menjala tvoju suštinu. Slobodno koristi ako ti odgovara, naravno.
Imam još nekih zamerki: MDMA je u sustini ekstazi, a ne sirovina za proizvodnju. Možda bi umesto MDMA u tekstu mogao da staviš: MDP2P, koji je prelazno jedinjenje pri konverziji safrola u MDMA?
Sad nemam vremena, ali danas bih se još malo "poigrala" s tvojim tekstom, ako može?

[SuperSynthetic]

Može, može.

[Josephine]

D, a zašto si zajedljiva? Zar misliš da samo ti možeš da biraš kada ćeš se zajebavati, podjebavati ili biti ozbiljna, a da mi drugi nemamo takve mogućnosti.
Nije ovo bre škola da neko troši sate i sate da drugima ukazuje na propuste; tu i tamo poneka rečenica, primedbe treba hvatati u letu, pa ko stigne dokle.
Gotovo da ti je krivo što je Sintetik ovoliko napredovao, ali čovek ima štofa i šlifa, ima širinu i imaginaciju, lako je njega usmeriti; neki drugi su beznadežni.
Kažeš da misliš da ništa ovde ne možeš da naučiš. Ne znam. Možda si u pravu. Neki mogu, a neki ne mogu. uvek je tako.

Uostalom, šta se duriš odma? Ja sam tvoja kontrateža, inače bi satro ljude ovde komentarima, a od radionice ne bi bilo ništa. Pusti ti mene da radim svoj posao, ti radi svoj, a učesnici svoj...

[analogdigit]

Dobro drugari, tastataturci... šta imamo do sada od tema:

- Urbanu legendu
- Erotiku
- Oko za drugi svet

Ima li još nekih predloga?

[Boban]

sva tri predloga odbačena...

[Mica Milovanovic]

Ma, tako je!

[analogdigit]

sva tri predloga odbačena...

[mac]

Setio sam se jedne teme iz srednje škole: ožiljak.

[Anomander Rejk]

Možda rijaliti, sa elementima fantazija, otklona od stvarnosti. To je sad svuda oko nas, čim otvoriš novine ili net, možda bi bilo zanimljivo na tu temu pisati ?