COVID-19

[dark horse]

Broj zaraženih (Z) je u funkciji broja testiranih (N). Odnos Z/N je slika ubrzanja zaraze. Kriva će da giba i odražava koliko brzo detektujemo i uklanjamo "rezervoare" korone.

Tako je.

Ali nemaju dobar grafikon, gde su to izdelili jedno s drugim, pa sam zato gore okačio ovaj kome se bar vide testirani. Realno jedini upotrebljiv grafikon.

Za razliku od drugih još gorih grafikona na kojima se uopšte ne vide. A zaraženi samo đipaju kako oni povećavaju broj testiranih.

[scallop]

A zaraženi samo đipaju kako oni povećavaju broj testiranih.

Ne đipaju. Postoji nešto šta se zove stratifikacija. Sada su testirali utvrđena žarišta pa se čini da "đipaju". Imao sam ja problem sa pra-IT stručnjacima - programerima. "Daj im parametre i evo algoritma." Ja dam oni mi naprave koješta. Onda sam odlučio da naučim programiranje. Cvrc! Ne ide ni tako. Na kraju, posadim programera kraj sebe, naučim ga svemu o problemu i tada je krenulo. Jeste, mi smo auto bez kočnica na nizbrdici i treba se osvrtati na sve strane da ne završimo u provaliji.

[Alexdelarge]

Šta ako u prodavnici dodirnemo nešto zaraženo?

Doktorka Darija Kisić Tepavčević dala je odgovor na pitanje koje interesuje mnoge.

Samoizolacija, socijalna distanca i ostanak kod kuće su apsolutno neophodna sredstva u borbi protiv virusa korona.

Međutim, neophodno je i da bar jedan član porodice odlazi u nabavku, gde je neizbežan kontakt sa artiklima koje dodiruje više osoba.

Šta da radimo u slučaju da dodirnemo nešto zaraženo na rafu prodavnice? Odgovor je na gostovanju Radio-televiziji Srbije dala doktorka Darija Kisić Tepavčević.

"Čak i ako je virus na koži, to nije ulazno mesto. Ako operete ruke posle toga, to je preventivna odgovarajuća mera. Samo je bitno da sveže kontaminiranu ruku ne stavite na usta, nos, na respiratorni trakt", objasnila je ona.

Dr Darija Kisić Tepavčević ranije je detaljnije objasnila koje bi mere predostrožnosti trebalo preduzeti kada su u pitanju namirnice, ali i kese iz prodavnice.

"Ja se ponašam isto kao do sada. Kada se vratim iz nabavke, odložim kese, izvadim namirnice i potom operem ruke. Nećete se zaraziti ako kesu stavite u usta, a verujem da to ne radite. Jeste suština u higijenskim merama, ali se odnose na redovnu higijenu ruku. Čak i ako se prouzrokovač infekcije (virus) nađe na ruci, nećemo se razboleti ako ne diramo usta ili oči, odnosno ako ga ne unesemo respiratorno ili konjuktivno", rekla je ona.

A da li ćemo se zaraziti ako pojedemo nešto što na sebi ima virus, odnosno ako pojedemo virus?

"Ne, nećemo se zaraziti, jer je utvrđeno da se na taj način ne uzrokuje bolest. Prvobitne hipoteze su bile da se ovaj virus preneo putem namirnica sa pijace u Vuhanu... međutim, naknadna istraživanja su isključila tu mogućnost", dodala je ona.

Zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Batut rekla je da je primetno veći broj ljudi počeo da duže pere ruke nego pre pojave epidemije.

"Većina ljudi sada češće pere ruke, duže pere ruke i nadam se da će to postati praksa i kada se ovo završi", dodala je ona.

https://mondo.rs/Magazin/Zdravlje/a1305982/Korona-virus-prodavnica-savet-sta-raditi-korona-virus.html

[lilit]

hvala delardž!
vrlo dobar tekst i preporuke, lepo je videli da bar neko u kriznom štabu čita relevantne stvari.

[lilit]

što se tiče statistike, evo malo ozbiljne austrijske:

https://covid19.geem.at/

ima par greškica, al ko radi, taj i greši. na nemačkom je, al je lako razumljivo. ako treba neko pojašnjenje, tu sam.

a ovo rešenje mi je mnogo slatko (broj bolničkih kreveta i broj kreveta na intenzivnoj i gde smo trenutno):

[lilit]

zašto austrija nije ograničila radno vreme u prodavnicama hrane?

https://www.youtube.com/watch?v=gxAaO2rsdIs&feature=youtu.be

[lilit]

a evo i cifri od danas:

#Austria's Health Ministry @bmsgpk
on Saturday, April 04 reported at 1100 am that 11,718 people (incl. cured and deceased patients) have been infected with the #coronavirus. 168 deceased. A total of 104,134 tests for #COVID19 have been done to date. 2,597 patients recovered.

[lilit]

a imate i ovaj link sa prilično preglednim podacima:

https://corona-scanner.com/

[scallop]

Eto, ja ne razumem. Koliko je sati u Austriji?

[scallop]

a imate i ovaj link sa prilično preglednim podacima:

https://corona-scanner.com/

Srbija nije ni u jednom spisku.

[tomat]

https://corona-scanner.com/country/serbia

ne držimo se loše za sada.

nisam znao da je smrtnost u Holandiji toliko velika 

[džin tonik]

link je ipak los, ne nalazim sijuks indijance. gdje su indijanci?

[dark horse]

A zaraženi samo đipaju kako oni povećavaju broj testiranih.

Ne đipaju. Postoji nešto šta se zove stratifikacija. Sada su testirali utvrđena žarišta pa se čini da "đipaju". Imao sam ja problem sa pra-IT stručnjacima - programerima. "Daj im parametre i evo algoritma." Ja dam oni mi naprave koješta. Onda sam odlučio da naučim programiranje. Cvrc! Ne ide ni tako. Na kraju, posadim programera kraj sebe, naučim ga svemu o problemu i tada je krenulo. Jeste, mi smo auto bez kočnica na nizbrdici i treba se osvrtati na sve strane da ne završimo u provaliji.

Mislio sam na drugu stvar.

Npr. Broj testiranih 24.03. je 94, a 25.03. je 245

Broj novozaraženih 24.03 je 54, a 25.03 je 81

Samo što uopšte nije.

Da bi mogao da napraviš smislen grafikon, potrebno ti je da znaš koliko bi bilo zaraženih 25.03, a pod uslovom da je bio testiran isti broj kao 24.03. Grafikon se ne pravi kad uslovi varijaju od tačke do tačke.

Znači, iz jednostavne proporcije 94:245 = x:81 dobijamo da je x = 31, tj. broj zaraženih je sa 54, pao na 31, a ne skočio na 81... ti padovi se ne vide, već grafikon samo đipa svaki dan, kako oni testiraju sve više i više ljudi... a takvi podatci, pa naravno da će imati porast zaraženih stalno, bukvalno ništa nikome ne znače... a deluju uznemirujuće...

U stvari, da se ne bi baktali sa korigovanim vrednostima novozaraženih koje nisu previše reprezentativne, uzmimo umesto toga procenat zaraženih u broju testiranih, dakle sa 57.4% taj broj je pao na 33.0% između 24. i 25. marta.

Samo bi grafikon sa takvim procentima (koliko ima zaraženih u testiranima) zapravo imao smisla.

Ali, očekivati da se doktori medicine bave statistikom, i svetski i naši, možda bi bilo previše. 

[scallop]

Napravi sveobuhvatni algoritam. Juče trista a danas sto i pedeset. Da li to išta znači? Juče smo se hvalili svojim pristupom, danas baš i nismo sigurni. Modeli "vau" i modeli "baš nas briga". Kako ćemo znati koja je mera dobra ako ih donosimo na dnevnoj bazi? Lečenje je svedeno na negu jer nemamo terapiju, a kad će je biti ne znamo. Izgleda da je jedini pokazatelj procenat raspoloživog kapaciteta za hospitalizaciju i urgentno delovanje. Lilitin "sat" je zanimljiv, ali nije "tačan". Ko zna šta pokazuje. Dakle, daj nam algoritam i obavio si svoje.

[dark horse]

Napravi sveobuhvatni algoritam. Juče trista a danas sto i pedeset. Da li to išta znači? Juče smo se hvalili svojim pristupom, danas baš i nismo sigurni. Modeli "vau" i modeli "baš nas briga". Kako ćemo znati koja je mera dobra ako ih donosimo na dnevnoj bazi? Lečenje je svedeno na negu jer nemamo terapiju, a kad će je biti ne znamo. Izgleda da je jedini pokazatelj procenat raspoloživog kapaciteta za hospitalizaciju i urgentno delovanje. Lilitin "sat" je zanimljiv, ali nije "tačan". Ko zna šta pokazuje. Dakle, daj nam algoritam i obavio si svoje.

Evo ga moj algoritam:

1. Da se napravi relevantan grafikon, sa procentom novozaraženih u odnosu na testirane.

Evo, ja sam ga napravio.



2. Analiza po metodi koji su koristili kinezi: kad novozaraženi dostignu maksimum čeka se da prođu tri uzastopna dana u kojima dolazi do pada, i to je zvanično vrhunac pandemije.

Dakle, da nije ovog juče, mi smo i bili u periodu zatišja i pada novozaraženih negde još od 22-24.03.

Međutim, zbog ovog juče, sve kreće jovo nanovo.

Mada, po meni smo i dalje u smirivanju novozaraženih još od 24.03.

[scallop]

Ima tu još zavrzlama, ali da ne preterujem. Cilj je da utvrdimo da li kontrolišemo proces pandemije da ne bismo izmišljali dodatne mere.

[mac]

Ljudi, sve dok ne budemo imali vakcinu, ili bar lek, ovo se ne može kontrolisati. Nije ovo variola vera, da zatvoriš zgradu par nedelja i rešen problem. Ako verujete da ćemo ikad imati nula zaraženih u Srbiji onda verujete u čuda.

Lilit, reci im!

[scallop]

Lečenje je svedeno na negu jer nemamo terapiju, a kad će je biti ne znamo.

Mac, jesi li ti normalan ili imaš neku njuzboljku? Linkin i ja razmatramo modele praćenja epidemije, ne bismo li se otarasili suvišnih mera.

[mac]

Naš precednik je taj ko odlučuje, a ne "mi". Naš precednik ima za cilj da nas drži zatvorene sve dok ima i jednog zaraženog u Srbiji. To je cilj. On hoće da iskoreni bolest, kao da je poliomielitis ili variola vera. Znači, nema tu nikakvog "kontrolisanja pandemije". On hoće nešto neizvodivo, i pritom dugotrajno. Sad ja vas, koji ste "mi", pitam da li je to i "naš" cilj?

[dark horse]

Vučić je embecil (što bi rekla Lil) i deo problema, a ne rešenja. Kao što je vazdan i bio.

Zar to nije od početka jasno? Ako nije bilo, zar nije sada, posle svega?

[scallop]

Naš precednik je taj ko odlučuje, a ne "mi". Naš precednik ima za cilj da nas drži zatvorene sve dok ima i jednog zaraženog u Srbiji. To je cilj. On hoće da iskoreni bolest, kao da je poliomielitis ili variola vera. Znači, nema tu nikakvog "kontrolisanja pandemije". On hoće nešto neizvodivo, i pritom dugotrajno. Sad ja vas, koji ste "mi", pitam da li je to i "naš" cilj?

Ovaj "nas" kaže da si izmislio. Daj link!   U prethodnom si odvalio i o ništa zaraženih. Covid-19 mora da ima ništa zaraženih, jer neće biti "herd imunity". Za neku drugu evolutivnu varijantu ne znam dok ne stigne.

[dark horse]

Sad ja vas, koji ste "mi", pitam da li je to i "naš" cilj?

Mi, potpisnici peticije za povlačenje protivustavne odluke o 24-ovnom policijskom satu.

Evo, potpiši i ti:

https://www.peticije.online/ukini-24-policijski-cas

[mac]

Ovaj "nas" kaže da si izmislio. Daj link!   U prethodnom si odvalio i o ništa zaraženih. Covid-19 mora da ima ništa zaraženih, jer neće biti "herd imunity". Za neku drugu evolutivnu varijantu ne znam dok ne stigne.

Čuo sam svojim ušima kad je rekao da to hoće, da potpuno suzbije bolest. Ali sad to ne mogu da nađem na guglu, pa je moguće i da sam ja to samo sanjao.

A Kovid19 će imati nula zaraženih kao što i grip ima nula zaraženih. Ili malarija u drugim delovima planete.

[scallop]

Samo molim da ponekad pomisliš da ja, sa svojim zdravstvenim problemima, moram da čekam na bolnicu, dok se svi obračunate sa svima. Kao iskreni mrzitelj svih vlasti, ponekad ću popizditi, pa ne zamerite.

[lilit]

pa mogli bi baš da istraju da i mi ostali vidimo kuda to vodi.

bilo bi zanimljivo sa experimental point of view, al dozvali su se pameti kad su videli cifre.

[dark horse]

Interesantan grafikon i da, loše izgleda pozicija Šveđana, kad se uporede sa Austrijancima, Nemcima, a posebno Južnom Korejom, gde je mnogo ranije krenulo.

Ipak, gde su na grafikonu San Marino (trebalo bi da bude lider, sa 94.2), Italija (25.4), Španija (25.1), itd...

Ima bar još 10 zemalja s većom smrtnošću na 100000 stanovnika od Švedske...  baš bi bilo lepo videti i njihove trendove, sve na istom grafikonu...

Ja sam optimista, verujem da će sve krive da se na kraju dođu blisko nuli, kao Južna Koreja...


EDIT
Našao nešto, doduše nije po populaciji i nema Švedske, ali vidi se deo zemalja iznad Nemačke...

[dark horse]

Evo, našao bolju sliku:



Opet, ovde vidimo da Šveđani stoje dosta bolje od Velike Britanije, Švajcarske, Francuske i niza zemalja koje su primenjivali restriktivnije mere.

Nisam siguran da su Šveđani morali da odustanu zbog cifara, koliko zbog političkog pritiska i korona panike.

[Boban]

Ja opet sa tekstom iz Peščanika, malo drugačije čitanje svih ovih brojeva: https://pescanik.net/korona-virus-u-brojkama/?fbclid=IwAR08V3WAzM2RWVauuAvAKiMA9ZakOGZjOjnAig0P4VhlbzuMOJKM63xa3dY

[Meho Krljic]

No Evidence of Rapid Antiviral Clearance or Clinical Benefit with the Combination of Hydroxychloroquine and Azithromycin in Patients with Severe COVID-19 Infection 

Nisam siguran da studija sa 11 pacijenata služi ičemu, ali, eto da se vidi koliko ovo sve u vezi sa hlorokinom izgleda bezveze...

[lilit]

Ja opet sa tekstom iz Peščanika, malo drugačije čitanje svih ovih brojeva: https://pescanik.net/korona-virus-u-brojkama/?fbclid=IwAR08V3WAzM2RWVauuAvAKiMA9ZakOGZjOjnAig0P4VhlbzuMOJKM63xa3dY

ovde je problem što tih 55 miliona umire negde drugde, daleko od naših očiju, jer je naš deo sveta svet sa čistom vodom, antibioticima u apoteci koja nam je na 5m razdaljine, kanalizacijom, hranom u prodavnicama, dostupnim vakcinama, etc, etc. Elysium takoreći!

sticajem raznih okolnosti, ovaj virus se proširio, i da, i dalje stoji da neće desetkovati ljudsku populaciju, al može da zakači i trampa i mog tatu, za razliku od malarije, buruli ulcera, čagasa, drakunkulijaze, šistomatoze, etc, etc.  otud frka, panika, PR, i medijska pokrivenost.

[lilit]

a evo nešto za tebe linki, very cute prikaz

[lilit]

lep i vrlo jednostavan članak koji sumarizuje našu priču o procenama u poslednjih nekoliko dana plus uticaj na ekonomiju:

https://www.bbc.com/news/health-51979654

[D.]

No Evidence of Rapid Antiviral Clearance or Clinical Benefit with the Combination of Hydroxychloroquine and Azithromycin in Patients with Severe COVID-19 Infection 

Nisam siguran da studija sa 11 pacijenata služi ičemu, ali, eto da se vidi koliko ovo sve u vezi sa hlorokinom izgleda bezveze...

Pa kako čemu služi? Služi da to dokažeš da si bio u pravu, iako si ranije zastupao tezu da testiranja moraju ds budu temeljna i birokratski validna da bi bila ispravna, sad, najednom, to nije neophodno kada treba da pokažeš kako si bio u pravu, dok mi ostali čekamo zvanične rezultate testiranja.

Ovih vesti ima koliko i onih da je kombinacija lekova uspešna u lečenju infekcije. Sačekajmo zvanične rezultate.

[Meho Krljic]

Ma ništa se ne dokazujae sa 11 pacijenata, pokušavam da sugerišem da je bavljenje ovim lekom verovatno gubljenje vremena.

[dark horse]

Bilo bi dobro da je bilo samo gubljenje vremena, mada pre će biti da su mnogi stradali od hlorokina, mada to nikog ne interesuje.

Hvalili su se po novinama da su ga i u Srbiji davali pacijentima, naravno bez zvaničnih rezultata testiranja.

Bitno je da se na vreme reagovalo na korona paniku. 

[D.]

Ma ništa se ne dokazujae sa 11 pacijenata, pokušavam da sugerišem da je bavljenje ovim lekom verovatno gubljenje vremena.

Sa 11 pacijenata se ne dokazuje ni da je lek gubljenje vremena ni da nije. I taj si stav zastupao na početku. A sad zastupaš stav da je neispunjavanje procedure (koja podrazumeva mnogo više od 11 pacijenata) ipak dokaz za gubljenje vremena. Interesantno.

[saturnica]

U međuvremenu se u Francuskoj onim kritičnim pacijentima daju antitijela preboljelih od corone. Treba vidjeti hoće li to dati rezultate.

[Meho Krljic]

Čini mi se da nisam bio razumen. Mislim da se sada prioritizuju studije ovih lekova čak iako ne ispunjavaju uslov da budu bilo kako relevantne. Jedanaest pacijenata je besmisleno mali uzorak ali je neko dobio mogućnost da to radi i objavljuje rezultate i to sad pravi šum u raspravi o tome kako tretirati COVID-19 iako ovakve studije nemaju gotovo nikakvu vrednost.

[mac]

Ljudi, takve studije se redovno rade, ali nisu nešto što okupira naučnike. Napraviš malu studiju, čisto da proveriš da li vredi praviti veliku studiju. Malo vežbaš metodologiju, malo vežbaš analizu rezultata, možda saznaš neki detalj, neku kontra indikaciju, koji nisi ranije znao. Nije to za novine, ali nije baš ni potpuno gubljenje vremena.

[džin tonik]

...

jedan od ozbiljnih vakcinskih kandidata je formulacija (završena preklinika i pokazano da trigeruje imunski odgovor u miševima i primatima) na kojoj radi The Jenner Institute, https://www.jenner.ac.uk/ (Jenner je tata vakcinologije, sećate se te priče) iz oxforda, koji trenutno radi regrutaciju za phase 1 clinical trial.

evo kako su oni zamislili svog kandidata:

Doktorke sa Oksforda: Vakcina je već u proizvodnji, slede klinička ispitivanja

Dr Marija Zarić i dr Sandra Belij-Rammerstorfer deo su tima instituta Džener Univerziteta u Oksfordu i rade na razvoju vakcina. Obe se bave imunološkim aspektima vakcine. 

Belij-Rammerstorfer radi na razvoju vakcina protiv novih patogena ali i na istraživanju komponenata prirodnog imuniteta naročito kod patogena koje prelaze sa životinja na ljude putem vektora kao što je Krimska-Kongo hemoragicna groznica, koje ima za cilj dalje usavršavanje formulacija vakcine.

Trenutno je fokusirana na razvoj vakcine protiv Covida 19.

Zarić istražuje vakcine protiv malarije, ispitujući imunske odgovore na vakcine koje se testiraju u  kliničkim studijama u Velikoj Britaniji, ali i u endemskim zemljama u Africi koje su posebno pogođene malarijom.

Uskoro će se, kako nam kaže, i ona pridružiti kliničkom timu u radu na testiranju vakcine protiv Covid-a 19.

Naučnici širom sveta, kažu one, naporno rade na razvoju vakcine kako bi se sprečio Covid 19, ali treba mnogo toga da se uradi.

,,Naš tim iz Oksforda je započeo rad na dizajniranju vakcine 10. januara ove godine. Korona virus ima na svojim spoljnim površinama proteine koji se zbog svog karakterističnog izgleda opisuju kao "šiljci". Na osnovu ranijih ispitivanja koja su naučnici radili na drugim virusima iz familije korona virusa zaključeno je da su ovi "šiljci'' dobra meta za vakcinu", objašnjavaju njih dve.

Nakon vakcinacije, imuni sistem stvara specifičan i dugotrajni imunski odgovor na ovaj "šiljak" korona virusa, koji ima sposobnost da prepozna, napadne i uništi korona virus ako kasnije inficira organizam.

,,Ova vakcina protiv Covid 19 zapravo nosi genetsku informaciju površinskih "šiljaka" unutar platforme koja je već odavno dobro razvijena i proučavana u Džener institutu. Platforma je zasnovana na adenovirusnom vektoru koji od jedne doze proizvodi snažan imunski odgovor, pri čemu je ovaj vektor dizajniran tako da ne može da se umnožava u organizmu, već samo sprovodi informaciju od interesa, u našem slučaju informaciju o šiljcima korona virusa", navode one.

Prikupljaju se zdravi volonteri starosne dobi između 18 i 55 godina, koji će, ako prođu skrining, biti prvi na kojima će se testirati nova vakcina.

,,Ispitivanje će uključiti oko 510 volontera, koji će dobiti ili Covid 19 vakcinu ili kontrolnu injekciju. Ja ću se priključiti timu u toku ove faze istraživanja koja treba da započne za nekoliko nedelja, gde ću analizirati imunski odgovor na vakcinu kako bi se zaključilo da li vakcina ima potencijal da zaštiti od infekcije korona virusom", objašnjava Zarić.

Trenutno je, kažu, u toku detaljni predklinički rad u kome učestvuje Sandra.

,,Predklinički rad obuhvata obavezno testiranje vakcine na životinjama i karakterizaciju imunskog odgovora do kojeg vakcina dovodi, ali takođe i optimizaciju raznih metoda koje će se kasnije koristiti od strane kliničkog tima kada studija zapravo počne", kaže Belij-Rammerstorfer. 

Nakon rada na predkliničkim studijama i Belij-Rammerstorfer će imati svoju ulogu u kliničkom timu najviše istraživajući efekte vakcine na stvaranje antitela.

,,Ispitivanje će dakle pružiti dragocene informacije o bezbednosnim aspektima vakcine, kao i njenoj sposobnosti da izazove imunološki odgovor na virus", ističu.

Vakcina je već u proizvodnji.

Vakcina se, kažu, proizvodi prema standardima dobre kliničke prakse na Univerzitetu Oksford.

,,Istraživači rade što je brže moguće kako bi vakcina bila spremna za upotrebu u rekordnom roku, što uključuje dodatna pretklinička ispitivanja i proizvodnju većeg broja doza vakcine", navode ove dve doktorke.

Pokretanje kliničkih ispitivanja koja slede za nekoliko nedelja je sledeći korak u naporima da se otkrije da li nova vakcina koja se razvija na ovom institutu može igrati centralnu ulogu u kontroli pandemijskog korona virusa.

,,Istovremeno sa sprovođenjem prvih kliničkih ispitivanja, u toku je pokretanje povećanja proizvodnje vakcina čime se osigurava da su dovoljne doze vakcine dostupne što je pre moguće. Posebno za zdravsteve radnike, starije osobe i one sa visokorizičnim zdravstvenim stanjima. Naravno, sve ovo pod uslovom da klinička ispitivanja dokažu da je vakcina bezbedna i efikasna", zaključuju sagovornice Danasa.

[džin tonik]

ovo realno postaje problem. svi imamo traume od svakodnevne price na svakom koraku kako je srbin izmislio struju, sta ce tek biti ako otkriju i cjepivo protiv ove posasti.

[lilit]

Ljudi, takve studije se redovno rade, ali nisu nešto što okupira naučnike. Napraviš malu studiju, čisto da proveriš da li vredi praviti veliku studiju. Malo vežbaš metodologiju, malo vežbaš analizu rezultata, možda saznaš neki detalj, neku kontra indikaciju, koji nisi ranije znao. Nije to za novine, ali nije baš ni potpuno gubljenje vremena.

da, to su pilot studije i mogu da daju preliminarne rezultate za dalja istraživanja, projekte, etc... vredno je publikovati ih, ali je neophodno biti svestan svih njihovih limita (a čega general populacija, al i veliki broj istraživača nije svestan). sreća pa se grupe koje se bave određenim (fokusiranim) istraživanjem obično poznaju međusobno (ja znam 90% ljudi koji se bave hlamidijom in general: basic research, life cycle, kako se kači za ćelije, šta radi kad uđe, čime ćemo je tretirati, razlike među vrstama, razlike između genitalne i okularne, a posebno kako imunski sistem diluje sa hlamidijom, gde smo s vakcinom, etc, etc.) i tačno se zna ko, šta i kako publikuje (godinama). viđaš se s tim ljudima  bar jednom godišnje. i jednom možeš da fejkneš rezultate (verovatno nenamerno ), oprostiće ti se, al probaj drugi put i već si mrtav.
naravno, postoji tu i dosta lobija posebno kad se radi o ultra bitnom istraživanju (kao što je npr cancer research i slično).

macova poslednja rečenica odlično sumarizuje moje misli na ovu temu.

[lilit]

U međuvremenu se u Francuskoj onim kritičnim pacijentima daju antitijela preboljelih od corone. Treba vidjeti hoće li to dati rezultate.

ovo je praktično najvažniji rezultat koji smo dobili od kineza: plazma onih koji preleže bolest pomaže drugim pacijentima da se oporave.

to je ukazalo da su antitela (humoralni imunski odgovor) bitan nivo odbrane od korone i obradovalo sve uključene u covid-19 vakcinska istraživanja. zašto? zato što je napraviti vakcinu koja pokreće antitela mnogo lakše od dizajniranja one koja mora da pokrene celularnu imunost (zato i dan danas nemamo vakcine protiv hiva, tb, etc).

davanje plazme je vrsta pasivne imunizacije (kad se vakcinišemo, tad imamo aktivnu imunizaciju) i ona se koristi u dva slučaja:
i) kad nemamo vremena (tetanus intoksikacija),
ii) kad nemamo vakcinu protiv određenog mikroba

[lilit]

ovo realno postaje problem. svi imamo traume od svakodnevne price na svakom koraku kako je srbin izmislio struju, sta ce tek biti ako otkriju i cjepivo protiv ove posasti.

I find your lack of faith disturbing. 

[scallop]

[dark horse]

[scallop]

Vest ili davno poznato?

Morala sam da kopam do originalnog naucnog rada, jer ga svako opisuje drugacije. Dakle nije ni fragment RNA, jos je manji molekul, samo analog adenozina. Adenozin je jedno od nukleotidnih "slova" koji u nizu ispisuju RNA (kao i DNA). Ovaj analog, kako mu ime kaze, nije original adenozin pa kada se ugradi u tri-nukleotidnu "rec", pri sintezi RNA, zakoci ceo mehanizam jer nema odgovarajuce matrice sa kojom bi trebalo da se upari. Tako onda nema daljeg kopiranja RNA, genetickog materijala ovog posasnog virusa. Lek se zove remdesivir i koriscen je uspesno u borbi protiv MERS, ali ne i SARS virusa.

[scallop]

Šta mogu kad me iznervira. Već dva dana po RTS1 promiče izjava nekog lekara iz Smedereva. Savetuje sa maskom koja mu pokriva frtalj brade.

[mac]

Kako bi gluvi inače znali o čemu čovek priča..

[scallop]

Dok se ne jave druge struke, ja ću malo o prirodnim pojavama. Sinusoide nisu najbolje za prikazivanje. Prirodna pojava ima svoj kapacitet. Malo se teže probija u početku, uspostavlja svoju dinamiku i na kraju se potroši. Meni je najbolje odgovore davala Veibullova distribucija (vidi Google). Poenta je u kapacitetu. Korona virus ima svoj kapacitet, što znači da nam je "suđeno". Izražen je površinom pod krivom. Podpoenta je u intenzitetu, a od njega zavisi da li će se izračunati kapacitet povećati. Može se izraziti paralelnim presekom krive paralelno sa apscisom i označava kapacitet zdravstva. Što je presek niži to je rizik povećanja kapaciteta korone veći. Prvi cilj borbe sa epidemijom je podizanje kapaciteta zdravstva, tada se može očekivati brži kraj krize. Naravno da će zdravstvo insistirati na merama restrikcije da bi moglo da ne zaostane suviše. U gužvu će se umešati socijalni i ekonomski, genetska disciplina i nedisciplina. Nikad dosta parametara.


Sad, možda nije najjasnije, ali šta je u životu kristalno jasno.