ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ah, ta posebnost. Makar i u vidu poetskog kutka.  :roll:

Lepo Hrundi, zaista lepo.
Pa opet.. Premlad si za toliko gorčine...

D., јбт, пусти човека...ко се с тобом закачи, ти га више не пушташ...

Ma jok, samo me nerviraju foliranti što preziru ljude i glume posebnost, a u ljudsko se društvo guraju i od ljudi traže podršku i odobravanje.

Ili jesi ili nisi.

Pitbul...

Quote from: Hrundi V. Bakshi on 09-09-2011, 07:28:22
Ma, ja sam u suštini sve suprotno od namrgodjen. Ustanem, ponekad popijem kafu, bacim pogled ka istoku da vidim je li Sunce na istom mestu, nahranim kuče... A onda sretnem njih. Ljude. I ne bi bilo problema u tom susretu, nađe se tu po koja lepa žena, nasmejano dete... Problem nastane kad oni progovore. Nekako me sve manje zanima šta imaju da mi "kažu".

Evo saveta - ne otvaraj poetske kutke na Sagiti, i svakako ti niko neće upućivati reči. Živećeš mirno i bez ljudi, sa lepim ženama, decom i kučićima.

Ali ti si temu i otvorio da bi se o njoj pričalo, zar ne?

I kako sad mi, ljudi, čije te mišljenje sve manje interesuje, da komentarišemo tvoju poeziju?

Meni ne ide, iako sam želela. Volim poeziju.

...terijer!

Zapravo, nije tako. Moje su reakcije samo otvorenije i iskrenije.

Sad kad je pročitala da ja ovo sklonim...  :)

Moraš poštovati ljude da bi od njih nešto dobio zauzvrat.

Kaže lepo Miljan: poštuj i bićeš poštovan.

Ne osuđuj, i ipak ćeš biti osuđivan, ali ćeš nekim delićem mozaika doprineti duhovnom rastu sveta.

Evo ja ću da osuđujem. Velike teme + velike reči + opšta mesta = patetična i loša poezija. Ima par delova koji su primamljivi ali su često i lako ugušeni opštim tonom. Za nekoga ko teži da bude poseban previše ponovljivo.

Bilo bi lepo da argumentuješ misli citatima, vimen. :)

QuoteЧувам кликере заборављеног дечаштва.
Кику оне девојке.
Прву рану из рова.

Ovo su, recimo, neki od najpatetičnijih stihova koje sam u poslednje vreme pročitao. A čitam dosta amaterske poezije. Pa pri tome i sva ona halabuka oko JA, TI, MI. Čak i to ne bi bio problem da nije pristupljeno temi sa tom ispraznom pretencioznošću.

QuoteХоћу нове тајне! Новог чудотворца.
Видљивог у невидљивости, бескрајног у малом
Сажетог у бескрају.

Ja nisam stručnjak, pa ne umem da argumentujem stručnim izrazima, iako sam siguran da za ovakve pokušaje postoji prigodna terminologija. Mislim na te suprotnosti koje se nasilno spajaju pokušavajući da ostave neki jak utisak, a u stvari su samo izraz nerečitosti i nemogućnosti pronalaženja boljeg rešenja da se nešto kaže. A za "Hoću nove tajne" - za tu konstrukciju, tu ideju i te misli ne mogu ni da smislim odakle da počnem sem da konstatujem da je autor ili vrlo mlad, ili vrlo nenačitan, ili oba u isto vreme.

QuoteЗнам да нећу дочекати смрт

?!?

QuoteОстајте мирни, чудотворци подземља,
Вама припада чаробни нектар ништавила.
Не бих испио сласни шушањ времена
Ни да ме чека најдубљи трен немртвог
Вечно живог чилог и ведрог
Будите спокојни, ви живомртви,
Ви сеновити апостоли, ви човечанство,
Будите тихи и мирни у својим немирима
Јер нећу од вас узети жижак тог живота
Ту гњилу трулеж буђи
У вашим срцима укорењену.

Ovako može da se izdvaja strofa po strofa.

1. Na ovaj način se više ne piše poezija. Zašto? Zato što su je majstori već iscedili i na taj način već rekli sve oko čega se ovde autor batrga mnogo bolje, lepše i lakše.

2. A ceo taj pristup se pokazuje u "ви живомртви,
Ви сеновити апостоли, ви човечанство" gde bi se samo izbacivanjem "vi" patetika smanjila za 47%.

3. Danas je poezija matematika. Sve je već rečeno i sve se već osetilo. Ako pokušavaš da napišeš nešto ostaje jedino da zameniš promenljive svojim rešenjima za pojedine celine. Da na novi način kažeš nešto već smišljeno, doživljeno i rečeno.

4. Čitaj Antićev Mit o ptici.

Eto, potrudih se malo, ne mogu celokupan opus da ponovo prelazim.

Pa da Vimen, gde su mi oči bile?!

Sudeći po tvome pisanju mogao sam i pretpostaviti da je poezija tvoja oblast...

Evo i mog doprinosa Hrundijevoj temi. Pisana davno, davno, zamalo poslata na adresu nadahnuća.


Susret



Bezveze se smešiš sada

Idiote

Osmeh je vratiti neće

Ni ljutnja što ti ne uzvraćam

Prošli su dani

Kada za tim osmehom gorela sam

Kada nasmejana bila sam



Glupavo ti kez stoji sada

Idiote

Odbijena ljubav ne vraća se

Na groblju zaludnih poklona je

I mrtva počiva

Da nikada ne digne se



Džaba ti osmeh

Dok gledaš me sada

Idiote

Kada zaboravila sam

Da smejem se

I osmehom iz pokopanih oživim je

:mrgreen: xdrinka

Quote from: vimen on 10-09-2011, 12:20:09
Evo ja ću da osuđujem. Velike teme + velike reči + opšta mesta = patetična i loša poezija.

Naprotiv, ovo je sve samo ne patetična i loša poezija. Hrundi je od mene dobio PM, rekao sam mu šta sam imao.

Quote from: vimen on 10-09-2011, 12:57:34

Ja nisam stručnjak.

Ja jesam.

Gospode, opet dzem.

Ništa vas ne kontam!
                              Pesnici...
                                              :x

Gospode DŽEM (http://www.youtube.com/watch?v=kKt3EMIrpT0#)


:)

 :|

deluje mi da je hrundijev osnovni problem u pisanju poezije prevelika sklonost ka prozi - ne u smislu da pokusava da proturi prozni tekst kao pesmu, vec u smislu da mu merna jedinica za "alhemiju" teksta ne funkiconise na nivou reci, da tako kazem.  nacelno se slazem sa vimenom, mada mislim da mu "panchlajnovi" nisu losi. s druge strane, znam da nije lako pisati poeziju, ipak je to najokultnija umetnicka disciplina (posle muzike, naravno).


evo prilazem jedan svoj prastari pseudohaiku:

NEMAR

pesma je u meni
nece da izadje

valjda joj je dobro unutra

O, Sanđama, znaj
krutu formu haiku:
pet, sedam i pet.

Quote from: Jevtropijevićka on 15-09-2011, 00:01:52
O, Sanđama, znaj
krutu formu haiku:
pet, sedam i pet.

:| xjap :|

ма рече човек псеудо  :(

ali ja se samo zezam!

MAR

Pesma mu ova
ne haje za pravila
jer joj je dobro.
   xrofl

ма знам јевтро xcheers друг санђама ме увек критикује па сам сад решио да му пружим подршку

znam bre entropijevicka :) - k'o sto dejan rece, zato sam i napisao "pseudo". (to jest, samo graficki podseca na haiku.)

haha, dobar je ovaj mouchette-in :).

OH

Podne se skrilo
zvezda savila bodlje
jutro još vlada.

:lol:

Paprika suva,
nema kiše,
jebem ti sve.

Nije po formatu:

Paprika suva,
nema jebene kiše.

Kao iz Leskovac.

Hmm... Možda ipak:
Jebem ti sve,
i papriku.

Može i ovako:

Paprika kopni
ni kiše ni oblaka.

Jebeno je sve!

Zar vi nemate
celo Panonsko more?

Autonomno.

Potonulo je.
Ostalo bez vode sve.

More, vrati se!

Eto, prošlo leto,
promenila se klima
i pristiže nam zima.

S

Следећа песма је из моје прве објављене збирке, посвећена је човеку кога сам упознао непупу годину након што је погинуо. Пилоти не умиру, они само одлазе и не враћају се.


Појашњење наслова http://hr.wikipedia.org/wiki/Ohka (http://hr.wikipedia.org/wiki/Ohka)

6.Milenko Pavlovic (http://www.youtube.com/watch?v=lvUrE0PlIMo#)

Quote from: Hrundi V. Bakshi on 23-09-2011, 07:55:41

Када погинем,
на небеском гребену
подигните споменик,
на путу времена

Quote from: Hrundi V. Bakshi on 10-09-2011, 01:08:39

Знам да нећу дочекати смрт.
Одричем се тог права, добри моји,
Сахрањени и ухрањени подземљаши.

Ovako ukomponovano bolje zvuči...  :)

U ovom zatišju pred buru^tm ...
Sedamnaest pesama čine zbirku Poems of the fat man, nastalu oko mog sedamnaestog rođendana. Bili su to bezbrižni dani ispijanja piva i odlazaka na utakmice. Jedna od pesama je ona u kojoj, na žalost, može da se pronađe veliki deo čovečanstva.

Moglo je i kraće, da ritam ne smori. Otherwise, kul.

Nije moglo kraće, jer se ovde govori o Homeru, a u njega je kratka samo pamet. Sve ostalo bi se moglo opisati kao: dugačko, debelo, mesnato. I tvrdo.

Još jedna pesma iz Poems of the fat man

ukoliko hrundiju ne smeta, i ja bih da se okušam u njegovom poetskom kutku :)



umetnost posmatranja



sve što sam ikada uspeo da sažmem iz sebe
spava već mnogim prolećima ušuškano i sažvakano,
poražavajuće jednostavno i krotko
zaokruženo belim trbusima rečnih riba
i rečito ponovljivih stvorenja
svih svetskih pustinja, brda i okeana
to nije reč
jer reč sažima


kad shvatiš to celokupna arhitektura
ljudskog uzdizanja ka nebu, duhu i bogu
dobija razmere ludila
ne raste se, nego se biva
i najveće umeće koje podražava opravdanje postojanja
je umetnost posmatranja:
pronalaženje jedne tačke u prostoru
u koju ćeš da posadiš svoje drvo
sa kućicom na njemu
i da ne rastete zajedno


pod nogama ljudi nisu mali
nego su daleko
zato što trče
i ne stignu da vide


iza moje zgrade je ljubičasto  procvetala dženerika


ja zamislim da je datura
pa sedim satima ispod i brujim
stare indijanske mantre
ne bi li mi se u glavi otvorio cvet
i rastočio u boje ono malo betonskog razuma
koji kaska za mnom unezvereno se osvrćući
za nestalim ustrojstvom stvari
posle se kajem za izgubljenim vremenom
posle se kajem zbog kajanja


umetnost posmatranja zahteva obmane
laži kojima sebi ocrtaš puteve kojih nema
ili nisi u mogućnosti da ih vidiš:
izvitoperena postojanja plastike
u neskladu sa fizičkim mogućnostima
predmeta eksperimenta
klanjam se i zavidim
apostolima fiktivne motivacije


u mojoj zgradi živi žena
koja nije kročila van svog stana
dvadeset i četiri godine


juče su je nagovorili da izađe


nadam se da izlazi da umre


kajem se zbog kajanja što želim smrt
ali žrtvovao bih hiljadu tuđih uzbudljivih života
za jedan jedini efektan kraj
jer u kvadratnoj jednačini
u kojoj je poznato izjednačenje
postojanja i postojanja
jedino rešenje za duh je drama
za boga - smrt
za nebo – zmaj


ne usuđujem se da pametujem
jer sve što nemam da kažem nije moje
- dato mi je na prepričavanje
a možda sam samo video ovlaš
pa zamislio
i upao u zamku umetnosti posmatranja
koja prezire poglede


u igri spajanja tačkica
oblacima se ispišu reči
koje na kažu ništa
njihova moć leži u lepoti
šaranja neba kanvasom
i u flekavom pogledu
koji zamagli oštre ivice


kad iz sve snage zamisliš
stvarnost se voljno povinuje
i jedva čeka da se desi


treba umeti nagaziti joj korake
i naterati je da se razlije i u tuđim očima
jer postaviti se negde
iznad ili ispod
zbilja je umetnost

uputstvo ostajanja



stani. nije li se juče prelilo u tebe
i svojim te sjajem napunilo? sedim.
i noge mi mlataraju po sutra.
izračvao sam se u sve što mogu biti
i sada zarastao mahovinom
kroz dve stotine zarđalih cevi
usisavam odsjaje jednog velikog mene.
okolinu čine zveri i platani
i poneki korak velikog sivog kamena.
ništa se ne menja.
plamena lopta još juri za mojom sestrom
u beskrajnom nizu proterivanja mraka.
dvanaest milijardi očiju ih gledaju
i prave od njih božanstva,
prave od sebe vernike,
potčinjene posmatrače ljubavne igre.
svet se ne okreće.
sve su to laži.
stani. pusti stvarnost i maštu,
dopusti sebi da ih ne sanjaš.
izbriši iz glave kaveze
i jalovu borbu za dremljivom slobodom.
sedim.
i čekam te.
usnuli hodač po žici
žicohodač horizonta
mesečari
tamo negde iza životom umorenih zgrada.
skočiću.
nekad mislim da sam obležao sve krevete
i dugim rukama uhvatio sebe za prste
u mraku ispod dasaka
oko mene majstori nabrajanja
na čelične žice nižu vreme
uredno i lepo obeleženo
sićušnim bakarnim pločicama.
na kraju brda sanjao sam zamak
sanjao sam brdo i na njemu zamak
zamak sanja brdo u kome živim ja
skočiću.
ne mora sve da znači nešto.
pusti gest da ostane pokret
i jauk u ušima slika.
kada napustiš gnezdo
u zidovima ostaće da se roji
vilično krckanje žvakača.
vreme je da malo poraste.
normalno je da se plašiš.
preselićeš se u zemlju niskih bivanja
i postaćeš predmet obožavanja
čudnovato stvarnih bića.
stvarnijih nego što prija.
prijatnijih nego što stvaraju.
stani. možda su se misli same pogrešile
i lude reči govore mi usta.

Umetnost posmatranja je najbolja, ubedljivo, i jedna od najboljih pesama koje sam do sada ovde na forumu videla. Ali - ne ljuti se - za mene je sažetost vrlina i osnovna prednost poezije.

Sad nisam siguran da li misliš na sažetost iz pesme, ili na sažetost kao suprotnost opširnosti mojih pesama :)


Eh, da. Hvala, i naravno da se ne ljutim, da se ljutim na zamerke odavno bih batalio pisanje zbog bolesti živaca :)

Quote from: vimen on 31-10-2011, 14:08:43
Sad nisam siguran da li misliš na sažetost iz pesme, ili na sažetost kao suprotnost opširnosti mojih pesama :)

b)

:)  Odnosno, dvaput kraće, dvaput bolje... ali to je moj lični ukus.

U tom slučaju, samo za tebe, jedna sažeta:

2. 0d 3 iz drugog ciklusa od 3 (ako to nešto znači)

Talason

Od raskršća do raskršća
Skupljam ti vlasi ruse
Da konac ispredem
Da sebi senku za tabane ušijem
Da mi je pijani zidari ne premere
Ne otmu
I u tuđ temelj ne ugrade   

 :!: E, ovako vas volem!

@Nightflier: etnoPopa?

Hm...ja sam našvrljao nekoliko pesama kad sam bio u pubertetu....tj. samom njegovom kraju :lol: Evo jedne kratke...mada, ja to ne kategorišem kao pesmu:

Quote from: Jevtropijevićka on 01-11-2011, 08:48:27
:!: E, ovako vas volem!

@Nightflier: etnoPopa?

Aha. Popa je moj omiljeni pesnik i na mene je ostavio neizmeran uticaj - toliko da se pitam da li ga bezočno plagiram. No, prestao sam da objavljujem i prozu i poeziju pre desetak godina, ako se ne računa Fejsbuk - a i to odskora - pa se nešto ne brinem preterano. Elem, evo za upoređivanje jedne "popinske" i jedne petnaestak godina matore "nepopinske" pesme:

Posle kiše

Probudio si me u nevreme
Kao što svaki put činiš
Hromi praoče moj

Poleteo sam na tvom urliku
Na neželjenim krilima
Pod trbuhe mrkim alama
Da ih teram treskama
I ozimom slamom

Uzmi mi krila
Pramatero moja vrana

Teška su
Preteška
Železna

Ruke su mi krvave
Slamom izbodene

Pustite me
Preci moji
Da više ne letim

Četiri smrti

Četiri smrti u svakoj ruci
Izaberi svoju
Sporost otrova vrelinu olova
Volja ti

Četiri smrti u svakoj ruci
Jedna je tvoja
Biraj valjano
Nemoj odviše bolnu

Četiri smrti u svako ruci
Reći ću ti moju
Hladnoću čelika biram
Da me pošalje u naručje Bogu

Četiri smrti u svakoj ruci
Eto im broja
Jedino ne znam ti reći
Koliko ruku ima Anđeo smrti

***

Naravno, ova druga vrišti od tinejdž engsta, ali šta da se radi - takvo je vreme bilo :)

Kad dođe, a nije joj strana moja blizina,
dopustim joj da mi okrene dlan na gore
i razumom poremećenim očima pokaže
poprečni usek usuda preko
plavih potoka mojih vena.


Usne mi popucaju od žeđi.


U višeglasju kašlja prepoznam je
kako mami krv u usne
pa se ugrizem padajući na kolena
dotaknut velikom izvesnošću
njene pojave.


Ta i čovek je beskrajna praznina
a kamo li svemir.


Danima se trudim da raščvorim
veliku spiralu puteva
koja sliva se u moje oko.
Dužica je već ranjiva spoljašnjost
koja u našem odnosu krasi samo mene.
Njene su senke
u beskrajnim rupama organizma.
Dodirne tačke svakog našeg preseka
su lenjost i dosada
i spreman sam na večnost njenog prisustva
da bi ih dobio samo za sebe.




Trpim je zbog obećanog susreta
sa malim nemim dečakom
koji nosi moje ime.
Udaviću ga pupčanom vrpcom
da ne stasa
da je nikad ne bi sreo.

Slomljeni Lom




I


prst – oko njega prašina – i u prljavštini put
među zrnastim zidovima
bez tragova trči i rže i peni
granama senke sa ledene ploče pije
mali zemljani konj


soba je stara – memla i vonj – i kroz prozor put
sa sprata čuje se nesanica – škripi
vetar škripi
škripe ptičurine bestidne
i kapija ruku gladna
kukova i očiju žedna
škripi
soba je stara – je sećanje – je davno zaboravljeni put
među zrnastim zidovima
na podu sedi mali zemljani konj
na stočiću lampa - isključena
kraj prozora fotelja – naseljena
iza stakla pogled na spolja
iza dužice ja – Slomljeni Lom


teško bi mi bilo da te sluhom svojih dana oblikujem
moja stvarnost su zavese
i crne rupe u svemiru
koje krotim po obodima
tvoje duge jutarnje senke
- nekad si dovoljno daleko
da te mogu privući i prošiti kroz ključaonicu
i do nekraja ti lagati priče
kad su ti usta zatvorena praznim blizinama


napolju – aveti
narandžaste senke
i šuštanje drske i gole – ogoljene i tašte
kišama pošteđene ispucale zemlje
zapaljiva stara bukva
i pregršt metalnih odjeka
neopravdanog ushićenja
svih onih koji su u moje dvorište
doputovali da se ne nastane


iza drvene tarabe čičak
na ogradi svraka cinično podražava korake
ispod bukve kućica za psa
dugački zarđali lanac
i ogrlica ispunjena nemim lavežima


mesec plav, bolešljiv i trom


na ramenima kuće pruga odlazeća
u podrumu vlaga
u sobi ja
- Slomljeni Lom


lako mi je bežati u bezvolje
jer ono fokus krije iza musavog stakla
i pogledima isflekane stvarnosti
koju ne umem sam
tamo je nered sabran od smisla
tamo su razlozi (– se gnoje)
i ptičjim prstom bude
narandžaste sene zaiskrene
tamo su misli koje si takla
i kaplju u razum
i stid i sram


nije tišina – čuje se čekanje
škripi disanje
i šušte daljine
okna se pale i jutro noć laže


drvena ruka započinje pisanje


već odavno nema šta da se kaže






II


prst – oko njega prašina – i račva se put
u prljavštini raskršće – drveni putokaz
noge ranjave
i ti – Besciljna Lut

Ево једне без концепта и написане управо сад...


СЕОСКА САХРАНА

Данас под шатром нема музуке
отишао је Тихомир
а да ником рекао није
небо је плакало
као да је знало
из шумарака и обала
људи са свећама избијају
душни брав
појео је своју прву и последњу бомбону
40 дана без жилета
ником неће тешко пасти
може ли још једна?
па, нисам болестан!
ха-ха!
пиј, брате, пиј
пиј док си жив...

 :) Nisam baš stručan za poeziju, ali mi se čini da bi trebalo da poradiš na ritmici.

Fuck it, ово је избљувано у моменту...:)

da osvežim temu


gnomon/gnumon


kad iskoračim iz većeg oblika sebe
koji prebiva u tebi
po konturama prazmene
iscrtaju se ostalobale
(podrazumevani pojavni oblici cepanja).
sa oštrih ivica preloma curi,
podmuklo kidiše i kaplje
suština nepravde nesavršenosti
tvog aparata za poimanje
fizike promenljivih oblika.
gnomon se topi u tople crne bare
iz kojih ustaju mali vojnici
(zastrašujuće slični meni)
zarivaju vrhove bajoneta
u osnove strukture prazmene.
rasporene zgrade drhte i padaju na kolena
glava i pogleda uprtih ka dole,
naslanjajući temena u svodove nad ulicama,
klanjajući se svojim malim
razgraditeljima.

među srčom pocepanog grada
na kartonima i poleglim olucima
leđima posednut sedi
neko, zubima hrska zrikavce.
čuva ga lancima vezani
gnu, ceo, kao i uvek.

Ova druga strofa bila bi zbilja dobra pesma zasebno, samo bez onog "leđima posednut". Podsetila me na Atreja i Gmorka, ne znam zašto.

:) možda istopljeni gnomon izgleda kao Ništa.

Joj blago vama.
Umete da pišete divne pesme s dubokim emocijama.

Ja sam jedino umem d' ispišem neku komičnu, zaheftansku...
Ovo sastavih posle šetnje ,,Požeškom''.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi135.photobucket.com%2Falbums%2Fq125%2FLoni011%2FMonopol.png&hash=6eb46c0a65366b843311fbfdd2dde12a4ba9b2f2)

Loni me sve više oduševljava  :-|  definitivno postajem njegov fan  xcheers

u je, stipe, podseca me na tishminu la stradu. poslednja strofa je klimava, dobra slika, ali nezgrapna i ispada iz ritma. objasni mi naslov?

Waku znači "tanka pesma".

humoreska


klipiti-klopiti
dobro Vam veče
i puno sreće
sreće se, znam
al' ja sam nesrećan
nesrećno privezan
vezano slobodan
slobodno pipnite
kucnite
štipnite
drveni lutak sam ja



lutkarsko drvo
ne znam šta prvo
prvo ću igrati
pevati, skakati
a potom plakati sam



kad Vam ulepšam dan



danas sam spremio
gomilu naklona
pesama-poklona
i igra dokona
za Vaše okice
šarene šljokice
klipiti-klopiti
čajanka! šoljice!
i igre senkama
senke utopiti
potop odigrati
barku sagraditi
pevati pevati
decu zasmevati
za decu snevati
a potom plakati sam



kad Vam ulepšam dan



smešan je
glupav je
glavat je, čupav je
trapav i čudan
i zauvek budan
jesam
sve sam to ja



al' iza svih zavesa
uloga
pesama
iza sve farbe
igre i jauka
zaljubljen nesrećno
a nekad presrećno
njen smeh i boju
miris joj laka
i usred mraka
poznao sam



i lice belo
visoko čelo
koraka laka
crna k'o svraka
kosa od stakla
ogledala čarna
u mesec kad glede
o, kakve bede,
tvoj odraz zaslepi
i lunin prelepi
sjaj
i znaj
ja suza nemam
al' plačem na suvo
jer završi tvoje
za potpalu drvo
škripali zglobovi
grmeli bogovi
za nas su grobovi
provreli čajevi
prokleti zmajevi
i proklet im plam



sedim i plačem sam



kad sam im ulepš'o dan



poslednja predstava
sve će zaseniti
dugo će talasi
o meni peniti
na kraju drame
kad dvorske dame
suzice puste
lažne i guste
kad ja se poklonim
svrakac će dokoni
letom da otkloni
sve dalje sumnje
jer moji zglobovi
šrafovi labavi
klipiti-klopiti
svi su izglačani
k'o sjajni mamci
kad svraka baci
oko na darove
mene na delove
i svetu celome
a ono što ostane
plamen da oliže
pa iznad krovova
dim kad zaigra
tebi sam bliže
i neće boleti
ja ću te voleti
i kada mrtav sam



jer ne mogu više sam



da im ulepšavam dan

Mnogo lepo.  :)

Натераћете ме да поставим оних неколико несређених бедастоћа које сам написао у тренутку специфичног душевног стања. :)

Postavi, baš bih voleo da gvirnem.

Nešto u skladu s februarskom temom  :)

Lopta

S neba planeta se prope
i strmoglavi u travi,
u zelenom moru se tope
meridijani joj plavi.

Po osi stranoj tetura
zaboravljena na ivici mraka,
da bar je vetar pogura
do noge kakvog dečaka...

sf poezija...  :!:   xjap

Moglo bi i ovo da se malo obnovi, recimo ovako:


                                    Đelu Naum

Konji od leda

Uskoro će se sve okončati
i zajedno ćemo putovati po mrazu daleko
beskrajnim poljima
dok će naši konji od leda rzati
i topiti se ispod nas



                                      (preveo Petru Krdu)

Када је твоја мајка остарила,
И ти си остарио,
Када оно што је било лако и без напора,
Сада постаје велики терет,
Када њене драге и одане очи
Не гледају више живот као пре,
Када су њене ноге постале уморне,
И више не желе да је носе,
Онда јој дај твоју руку подршке,
Прати је са срећом и радошћу.

Час ће доћи када, јецајући,
Ти је испратиш на њено последње путовање!
И ако те пита, одговори јој.
И ако те поново пита, говори опет.
И ако те пита још једнпут, обрати јој се
Не громогласно, већ у нежном миру!
И ако не може да те разуме добро,
Обајсни све с радошћу;
Час ће доћи, горак час
Када њена уста више неће питати!

Adolf Hitler

Hrundi, ovaj prevod je toliko loš, prosto da čovek ne poveruje... mislim, ovo: Час ће доћи када, јецајући,/ Ти је испратиш u meni budi sumnju da se neko koristio gugl prevodiocem.
Razumem ja želju za provokacijom, ali daj makar gramatički pristojan prevod.

ne poznajemo se

više

stojeći ovako

dok

čini se

da znamo se

dok

ćaskamo

za stolnjakom kafane

misleći

da znamo sve

lažući se

da dobro nam je

i

ovako


Lara Fabian - Je suis Malade (http://www.youtube.com/watch?v=bIIL5p7_WKk#)

FON BUBITON I SEDMI TON

Bubi,
tvoje je srce od pekmeza,
i topiš se kao govno na kiši
tražeći sedmi ton.

Trebalo bi da znaš,
svet je čelik i beton.
Trebalo bi da znaš,
svet je borba za opstanak.

Duša je prenaduvani balon,
srce tek motor u grudima
i nema mnogo šanse.

Jer...

Bubi
tvoje je srce od pekmeza,

Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći; ali se ne usuđujem strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam bol svoj, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da ti kažem najvernije reči koje ti imam reći; ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu, i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči što imam za te; ali se ne usuđujem strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe; ali se ne usuđujem, jer bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvek; ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla oktriti moj kukavičluk.
Zato ponosito dižem glavu i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je moj bol večito svež.

Tagore

VOLIM TE

Volim te
kao prvu kafu.
Gorču ili malo slađu,
i ne osetim razliku.

Volim te
kao jelen pivo
s vremena na vreme,
oprezno dozirano.

Volim te
kao nove cipele
što žuljaju do krvi,
a tako lepo stoje.

U REDU

U redu,
ti si tu, i ja sam tu.
Nacrtali smo u ogledalu
krila željna neba i slobode.

U redu,
ti me voliš i ja volim tebe
naši snovi hode
stazom vila i čarobnjaka.

I gledaj,
sada se budiš;
kažeš nema staza
tu gde koračamo,
kažeš nema neba
ni pod nama, ni nad nama.

U redu,
potraži stvarnost, ali reci:
gde je nebo za naša krila,
gde je tlo za naše stope?
I kako da preživim noć?

Stipane......prelipo xremyb

Hvala curo!  :lol:

Да, Стип, прелипо :) А ево нешто ужасно што сам нацврљао пре више година у налету бедачке инспирације...:)


СТРЕЉАЧКИ ВОД

Добро,
ако баш инсистирате
стаћу испред тог зида
за последњу жељу
дајте ми пљугу
по могућству 100s
не да бих дуже живео
него да бих дуже уживао
у слатком отрову
последње речи су ми
да ничија није до зоре
горела, мајмуни
ускоро ћете и ви
испред зида стајати
а ја ћу се смејати
од горе или од доле
зависи где припаднем
повез преко очију нећу
оставите га себи
затребаће вам за који дан
извините што у небо гледам
али стварно не желим
да ваше ружне фаце
буду последње
што ћу видети
на овом шугавом свету

Savajate...i užasno...i užasno dobro!

Quote from: Savajat Erp on 18-12-2011, 05:29:29

може ли још једна?
па, нисам болестан!
ха-ха!
пиј, брате, пиј
пиј док си жив...

Quote from: Savajat Erp on 24-04-2012, 13:53:17
за последњу жељу
дајте ми пљугу
по могућству 100s
...
стварно не желим
да ваше ружне фаце
буду последње
што ћу видети
на овом шугавом свету

Kaži Brate Savajate... Ti se plašiš smrti?
Ili se plašiš da nećeš uspeti da popiješ i popušiš dovoljno?

Neki đavo ima u ovim stihovima...

Ali evo ti nešto u sličnom fazonu.

BLUES

Jedra su prazna, vesla slomljena
na dnu kante za smeće
kanarinac.
Peva, peva, peva...

Svoj poslednji blues.

Baklje su izbledele, kiše padaju
mačak na suncu
visi o vrbi.
i peva, peva, peva...

Svoj poslednji blues.

Cigara nestalo, pivo popijeno.
Kera u dvorištu leži
a glava na ulici
peva, peva, peva...

Svoj poslednji blues.

Vazda zaboravljam da vas priupitam,

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 23-04-2012, 14:15:00
Jestel vi nešto od ovog ubudžili s muziku, ono, da može da se đuska?  (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fcosgan.de%2Fimages%2Fmidi%2Ffrech%2Fc042.gif&hash=8cb1749af451f5c9a49801622f67284452009829) (http://www.cosgan.de/smilie.php)

Jesmo, pre petnaestak godina.

Jedna je čak bila i prilično popularna u vreme bombardovanja...

Quote from: Stipan on 24-04-2012, 16:07:21

Quote from: Savajat Erp on 18-12-2011, 05:29:29

може ли још једна?
па, нисам болестан!
ха-ха!
пиј, брате, пиј
пиј док си жив...

Quote from: Savajat Erp on 24-04-2012, 13:53:17
за последњу жељу
дајте ми пљугу
по могућству 100s
...
стварно не желим
да ваше ружне фаце
буду последње
што ћу видети
на овом шугавом свету

Kaži Brate Savajate... Ti se plašiš smrti?

Јок, само нек` буде брзо и безболно...ал` нешто ми говори да није тако увек :)

Иначе, Стипанело, немо` да се љутиш што ћу ово рећи, ал чини ми се да је код тебе однос прозе и поезије скоро као код Буковског...поезија ти је боља :)

E, hvala za ovo o poeziji.

PET JE SATI

Ja bih slušao
tvoje priče,
u krevetu čekao
da veče padne.
Oh, ja bih te mazio
ljubio i grizao
i noću i danju,
ali pet je sati
i grad se budi
pet je sati,
a od ljubavi se ne živi.

Ja bih ti šaptao
bezobrazne tajne
i skidao ti zvezde,
daleke i sjajne.
Sa tobom bih pošao
do kraja sveta,
da te volim
i štitim od svega
ali pet je sati
i radnički autobus kreće
pet je sati
a od ljubavi se ne živi.

" Pet je sati


  Krmeljivi livac skemba po kile leba pod mišku, turi dva kuvana jajeta preostala od uskrsa u džep i mamuran istetura  kroz vrata, dok je trudna žena hrkala, balaveći u praskozorje po štrokavoj jastučnici."


Otprilike prozna slika ove pesmice... :evil:

Mda, tako nekako...

Moram da pogledam kroz prozor...
Ne, ne lete svinje i ne padaju sekire.
A trebalo je čim smo se složili.

 :lol:

STRANAC

Kad otkuca ponoć
i zveri na brlog odu
doći ću kao stranac
u tvoje snove.

Kad izgore gradovi
i samo ceste ostanu
doći ću kao stranac
u tvoje misli.

Naučiću te da voliš
ono čega nema
jer samo stvari nestale
krvare do smrti.

Dao bih ti proznu verziju, al kakav si ima da se naljutiš...

Eh, Aleksije, mislim da me sasvim pogrešno kontaš. Grizem tek kad me neko šutne.

A priznaćeš, bilo je i toga...

PRIČA ZA POPODNE

Opet si u elementu,
sa našminkanih usana
osmesi i čudne reči teku.
Potkradu se laž il' psovka
i reći će da si duhovita i zabavna.
Imaćeš priče za popodne,
imaćeš dečka za uveče
i bićeš zadovoljna sobom.

Sunce će blistati nad tobom,
frizura će besprekorna biti.
Govorićeš o bivšim ljubavima
razglabaćeš aktuelne teme
i reći će da si duhovita i zabavna.
Imaćeš priče za predveče,
imaćeš dečka preko noći
i bićeš zadovoljna sobom.

Priča za popodne
zabaviće te
kao nikada pre.

QuoteЋутећи говорећи

Сада ћутећи довршавам бисер
Ткам сновиђење
Лепршавом мишљу
И слепим прстима

Ћутњом те волим
Разлучујем камен од кише
Простирем пред тебе
Насмејане пламенове
Ономатопеје среће
У налету речи

А ти ни не знаш
Пајаца црвеног носа
И пришивених уста

pročitala sam i objasniću na primeru, a po uzoru na autora, kako sam je doživela:

ovo nije rustična priča sportskih fanatika, ni šešeljevska ogorčenost, ovo je ,pretpostavićemo, istinit događaj, a za protagoniste izabraćemo, recimo mene i njega>
jedan od onih što u vama izazovu zabrinjavajuću paranoju, suicidalne misli, bespuće, četri vezane neprospavane noći i manjak samopoštovanja i samopouzdanja.
metar osamdeset devet, 30 kila kostiju i 70 suva krtina, taj je samo spavao, jebao, trčao i sunčao se.
škorpion, podznak ne znam.
pa sad, istina nismo se dugo zabavljali, al ako je 4 meseca toliko malo, onda ja bote ne znam šta ti misliš da sam ja, 4 meseca konstantne intenzivne istrajne ljubavi, ja bih ti da me ženiš, ono, petsto zvanica pod šatrom, prijatelji i neprijatelji olešeni, pevaljka bez donjeg veša, ja u venčanici za čije šiće je bio nužan materijal dimenzija ko taj šator, da ti rađam musavu decu,kad ono međutim
jedne noći, desilo mi se da potpuno izgubim glavu i pošaljem 4 smsa redno, odgovarajućom gradacijom, od nezainteresovanosti do psihoze, odgovora - nije bilo.
ujutru se javio i rekao da je bio kod drugara na žurci i poneo nokiju da se kurči, a olupinu koja mu služi da priča sa mnom ostavio kod kuće , kad se vratio spavao je,rekao je da me ljubi milion puta i da sad ide opet da spava.
pre njega moj život: orman naslagan po bojama, radni sto ko švajcarski komplet za prvu pomoć, ruke sam prala 17 puta dnevno antibakterijskim sapunom , pre i posle jela užine i čačkanja nosa, pod tušem nisam pišala, bila sam uhranjena rumena,okružena mondenskim svetom i ponos i žika moje familije
život nakon njega miriše mi na duvan, izduvne gasove, sandale mi poderane a ja ne hajem, pušim pijem psujem, uslove za ispite ne ispunjavam, još jedino nemam žvakaće gume u kosi, slikam ekspresionizam na kutiji za cipele, a otac kaže sido rodila si idota.
''tebra, ugasi fejzbuk, ugasi sve forume, drugare nadam se da ti ne pada na pamet da imaš, ja te volim i to ti je dosta'' kazao je on meni
onda sam ja kazala njemu : - slušaj, idem na more da radim, ajde sa mnom
-kakvo more?
-jadransko , na koje je dušanovo silno carstvo izlazilo
-ma beži bre!!! tamo kod onih šiposa da ideš , oni preuzeli ceo montepedro, ne dolazi u obzir
-ići ćeš ti sa mnom, zajedno ćemo raditi
-ma beži bre u kurac! reko sam ti da ja ne mogu da trpim gazdu, šefa direktora i ostale što izigravaju neko mudo
-pa dobro konjino prepametnice jedna, klizačice patriotska, daj mi ti onda pare, pa ja neću da idem nigde, isplati me što bih tamo zaradila i nemam ništa protiv

pogrešno je reći sujetnoj, nesigurnoj osobi ''konjino'' naročito klizačice, naročito ako teži sto kila i biceps mu je ko vaš struk
zvekne mi šamarčinu, ja se prvo momentalno zaledim, okružim dve tri rotacije, padnem na patos i počnem da plačem
onda kroz jecaje ja mu kažem:
-u redu, je l mogu makar da idem maline da berem mesec dana, dnevnica 20 eur...
-DE ???
-ne znam, rekla mi maja u pešter negde
-ma beži bre! tamo sve hodze

dok sam sedela tako dole , mozak mi vrlo brzo reprodukuje neke čudne slike, poput mravojeda koji je ugledao mravinjak, renoara i male lisičiće, brusa vilisa i neke zumbule.
shvatila sam onda: nas dvoje živimo u nekom bizarnom tarantinovom filmu, destini uključuje radio i diriguje mojim životom, i ova scena od malopre, to je scena letargičnog, nehajnog tarantina, ona definitivno liči na neki od njegovih radova simbioziranih sa onim španjolcem, ličiiiiii na tima rota, da se podsetimo, npr:
'Four rooms' - Third room (http://www.youtube.com/watch?v=0rIOCb-MFUg#ws)
(ja sam mali sa pljugom)

eto, tvoja laura nije znala za ljubav i afekciju od strane tebe, hrundi, ali to ne uslovljava vašu obostranu nesreću; sreća je izvesna u snoviđenjima i u pesmi, zar ne, i patnja da, i žudnja - da, platonsko da, ali i lepo, bezbrižno,onespokojavajuće, neprirodno voljenje koje je toliko privlačno baš zbog toga što iznedri onaj suludi osećaj samodovoljnosti.
a ja sam tog čoveka imala, bezmalo sa njim živela, ali ga nikad nisam srela, upoznala, dotakla ili zavolela. barem ne kako sam volela svoje laure.

evo druge teorije: autor pesme je ubica, prepredeni manijak, silovatelj ili naprosto loš, tužan i izgubljen čovek, on poznaje lika kojem se obraća i dok priča lepe reči iz ko zna kojih pobuda toj naivnoj osobi , planira krvolok i satanizam.

lm,
vrlo,vrlo naprasni amaterluk od maločas
a zove se:

Daleki odjek Markiza de Sada kroz godišnja doba (  Hrundiju V (Munku, Kostiću, Hariju Levinu ->) Hrundiju, sokom najnatopljenijim sintagmama ikada )


Daj mi svoje iznutrice
i šerbetnu stidnicu
Kaže mi,
I ja mu dam iznutrice
finoprugasto.

I stavi ih u pehar dragulja,
On pije iz pehara
u Hramu je to
Pehar požude i odure se ceri
Hram-paučina.

Pruža mi ruku, daje mi razlog
Višnje jede
plesan
iz njegovih usta štrče jetra i višnje
Proleće.

Voziću te Alenovim Zelenim automobilom
Ženim te! On hoće
vrtložno
Jenjava moja Višnja
Jesen

U grču majčinskog bola
dotičem kosmate grudi
Frktaj!
Činiš me peharom
nikako!

Šaka, platina, prezir
platinasta šaka, da
Pesnica.
Bol hiljadu novih majki
Opet proleće!

Sada bridećemo
i ne iskaj spontanost!
Neću.
Ispod platine njegov je skelet
mleko.

On
krade pehar za mene,
zida hram za mene,
tuca umesto mene,
voli rđu mesto mene,
odlazi od mene,
Ja
trčim
treperavo
ljubim
i sama volim rđu.

Ti baš voliš da odeš do kraja, nije li tako?

je l to komentar na poeziju?
ne volim do kraja i ne volim krajeve.

U šta se poezija izmetnula. Napredovala.
A ja još na nivou Ljubivoja Ršumovića i Dobrice Erića u interpretaciji Miroslava Ilića.

Quote from: RedSonja on 03-05-2012, 13:49:01
je l to komentar na poeziju?

Na poeziju naravno.

Imaš oštar stil.
U stvari, slično je po izvedbi onoj priči koju si nedavno postovala.

Dopada mi se.

pa doooooooooro sine, i dobrica erić ima četri razreda osnovne, malo li je

stipe, tnx  :oops:
ali i ozbiljno:
da znadeš da mi laska veoma tvoje sasimpatisanje, kao mladom neizgrađenom pesniku
koji je svojevremeno zaista slikao ekspresionizam i bespredmetnu(!) ali nisam talentovana ni za tačku,
samo sam htela da budem kandinski. : )))

Ono, što jes jes za obrazovanje D.E.
Ali, njegova poezija ne stvara efekat grebanja noktima po školskoj tabli.
Ovaj "Kandinski" to radi.

to se već tiče tvog ličnog doživljaja, ako ti takav efekat stvara, tu ništa ne mogu.

meni poezija dobrice erića ne stvara nikakav efekat, a nije ni kao detetu, možda ima veze sa time što sam ga u četvrtom razredu osnovne upoznala i uzela autogram ,čovek se potpisao na zbirku'' voće i povrće ''
zbog fazona samo, da.

Crvenosonja, dopada mi se tvoja mašta i moć improvizacije, ali, iako si u pravu, ipak grešiš (!). To jeste ljubavna pesma, i taj neki iz pesme jeste voleo, ali ono što voleti ne treba, ono što ljubav zloupotrebi. Reč je o jednom nastavniku, iz jedne osnovne škole, koji je sa prevelikom posvećenošću, voleo - rakiju. Nije da ni ona njega nije ljubila. Jeste. Pa je od silnih poljubaca njinih, dobio crven nos, da se njime diči i na klovna liči. A što ga je bilo briga! Parl'o je latinski bolje nego mnogi maternji, i znao često da se na stepenište kod "Tri Sremca", popne i recituje Vergilija, dok ga ne odvuku, "U Sremca tri" kod voljene, ili kući praznijoj od praznog. Umro je, jer drukčije nije moglo biti, a ja ga met'o u pesmu.

O ljubavi na kojoj misliš, ja slabo govorim, jer je jefitina, a i namam toliko papira gde bi strpao toliku precenjenost.

Quote from: RedSonja on 03-05-2012, 13:31:45
lm,
vrlo,vrlo naprasni amaterluk od maločas
a zove se:

Daleki odjek Markiza de Sada kroz godišnja doba (  Hrundiju V (Munku, Kostiću, Hariju Levinu ->) Hrundiju, sokom najnatopljenijim sintagmama ikada )


Daj mi svoje iznutrice
i šerbetnu stidnicu
Kaže mi,
I ja mu dam iznutrice
finoprugasto.

I stavi ih u pehar dragulja,
On pije iz pehara
u Hramu je to
Pehar požude i odure se ceri
Hram-paučina.

Pruža mi ruku, daje mi razlog
Višnje jede
plesan
iz njegovih usta štrče jetra i višnje
Proleće.

Voziću te Alenovim Zelenim automobilom
Ženim te! On hoće
vrtložno
Jenjava moja Višnja
Jesen

U grču majčinskog bola
dotičem kosmate grudi
Frktaj!
Činiš me peharom
nikako!

Šaka, platina, prezir
platinasta šaka, da
Pesnica.
Bol hiljadu novih majki
Opet proleće!

Sada bridećemo
i ne iskaj spontanost!
Neću.
Ispod platine njegov je skelet
mleko.

On
krade pehar za mene,
zida hram za mene,
tuca umesto mene,
voli rđu mesto mene,
odlazi od mene,
Ja
trčim
treperavo
ljubim
i sama volim rđu.

Ti si jedno vrlo zanimljivo biće...

Ах, и ти си видео слике на оном топику?  :)

Kakve slike i na kom topiku?

Оно, најбоље/најгоре фотке и сл. А можда грешим душу, па немаш приступ ;)

pa grešiš dušu savajate
suštastveno
ali dobro, ko radi taj i greši :*

Душа је да се греши, а књига је да се чита и готова ствар. :)

bome,
ako je duša da se greši
knjiga je da se sapali

kad već oćeš tako

al dobar si ti dečko

Какав је то патронизирајући (нисам сигуран да ова реч стварно постоји :) ) тон?! :) Ех, више ни парафразирање песмица из некдашњег Дечијег програма РТС не бива неозбиљно схваћено! :)

more bre, dečji program javnog servisa nisam ispratila , još onomad sam izučavala fuziju i imala formirane političke stavove + lepo parafraziraš, pretpostaviću
:)))))))

ontopik

Zašto te se plašim?

Zovem te mislima,  silovitim
emocijama
I odazivaš se
I dišeš polako prvu jutarnju letnju
omorinu
I ja
osećam ti svaki nerv
talasanje impulsa
drhtaj draži

Tvoja me opskurnost
Privlači
i
svlači
svaki komad mizernog odela
koji nosim
ponekad
ili
uvek

I uvek je mizerno
jer izgubljen sam

ignorišem te
obudovim
kroz
tvoju crninu
i belilo moje umobolje
usnivam košmar.

HLAD

Od iskona do bestraga
Tumaram tvojim stazama
Suri vuče

Od grma do žbuna
Vučem se kao prebijena senka

Dubovi me hladom od žežene
Vatre tvoje brane

Da ne izgorim

Posestrime svilenkose mi
Krilima oči zaklanjaju

Da mi se oči ne upale

Njene tople ruke mi
Srce u kecelju povijaju

Da ne usahne

Od zlatne vreline oka tvoga
Hromi praoče

Poznaju me po belezima zubatog
Tvog pogleda
Kad god ispod hlada izađem

 :shock: Flajeru?!

Pa ovo je sjajno!

Hvala, Stipane. :)

Nažalost, nije ništa posebno. Moje standardno plagiranje Vaska Pope.

U VRELINI NOĆI

Kao parip otrgnut sa ulara
besno jezdiš
i dižeš prašinu uokolo.
Ljutito frkćeš,
i grizeš ruke što te obuzdavaju
i zauzdavaju.

Ponosna si na zvezde
dok sa neba se smeše
na grivu što divlje vijori
i dobro znaš da su ti one
jedini prijatelji.

Tek u dubokoj senci
kad niko ne vidi
niti čuje, niti zna,
divlje ćeš protresti
plemenito telo
i vrištaćeš u samoći.

There`s no time
For magical moments
There`s no time
It`s a final chime
But, time is not important
Just give me your love
And forget that you
ever
Gave it to me

Here you are
Your body is near
Don`t start to cry
Don`t waste a tear
`Cos tears are not important
Just give me your love
And forget that you
ever
Gave it to me



(Ja, pre dobrih 25-6 godina. U vreme kad sam, iz potpuno neobjasnjivih razloga, kontao da je neeevidjeno cool da pisem pesme na engleskom)

Potencijalan objašnjiv razlog: ako si imao bend :)

Pazi kad nisam.

Svirao sam gitaru (cak veoma dobro) ali bend imao nisam.

Mislio sam da je jos coolije  da znas da sviras, a da bend - nemas.

Ono, kao - naravno da mogu, ali je to nekako.. mislim..

;)

Ovo je deprimirajuće viđenje stvari sa bendovima.

Evo, na primer, ja nisam znao da sviram, a imao sam bend.

Uh, a vidi sad - ja sam umeo i da sviram i da pišem..

..how about that?

:mrgreen:

Stvar postaje neprijatna.
Nabrojane veštine mi baš i nisu nešto ležale, ali sam zauzvrat dobro prolazio sa curama.

..how about that?

Ja sam umeo samo poslednje, A i to je diskutabilnog kvaliteta. No, pre dvanaestak godina neki ortaci su me zamolili da im napišem tekstove za njihov bend, koji se ubrzo nakon toga raspao. :)

Rain

The rain washed away my dreams
The rain took away my sorrows from me
This rain made me see

"So much death and so little time"
The voice cried
So much pain is cast aside
Each day



Hey
Look at me when I'm talking to you
This rain will take me too

Down the Drain

My soul is stained
With the blood of God and human race,
And all that remains
Is a tattered flag and a broken blade.

And here I am,
Standing alone in a no man's land,
Waging a war against myself.
Slowly I'm going down the drain.

I don't want to fight in this holy war of yours,
I'm sorry – I've already sold my soul,
And all that remains
Is a tattered smile and a broken fate.

Slowly I'm going down the drain.

Quote from: Stipan on 22-05-2012, 11:09:42
Stvar postaje neprijatna.
Nabrojane veštine mi baš i nisu nešto ležale, ali sam zauzvrat dobro prolazio sa curama.

..how about that?

Pa vidi, ja sam naucio gitaru da sviram kad sam video da to dobro prolazi kod ribica.

A ni pre toga mi nije islo lose, ali sam ipak hteo da stvari...unapredim, tako da..

..how about that?

xyxy

Nightfliere, verujem da bi ovo glatko moglo da prodje kao easy-ride Metalike. Ne zezam se.

(Stipane, zezam se  :mrgreen: )

Pa, ja sam napravio bend zbog prolaza kod riba. A kad je prošlo, nisam od ženskih imao vremena da vežbam gitaru.

..how about that?

Quote from: Stipan on 22-05-2012, 11:19:40
Pa, ja sam napravio bend zbog prolaza kod riba. A kad je prošlo, nisam od ženskih imao vremena da vežbam gitaru.

..how about that?

...(LOVAČKE PRIČE) :evil:

Eto, jes' video HiperHik. Na tvoje postove reaguju Stipan i Noćni Letač.

A na Stipanove? A?!

Quote from: Stipan on 22-05-2012, 11:23:27
Eto, jes' video HiperHik. Na tvoje postove reaguju Stipan i Noćni Letač.

A na Stipanove? A?!

a ova ti je dobra Stipane , majstore... xrofl

1. Cenim da si Jevtropijevićku uvredio do srzi, previdjanjem (a ako je previdela da si je prevideo, eto mene hitra skoka da je podsetim  :evil: )

2. Mda. Skidam kapu na reakciji, Lovče ..

:mrgreen:

Ajde, ocrnjuj me sad malo kod Jevtre, k'o da nisam već dovoljno zglajz'o...

@HH

Kapiram da easy-ride ima neko konkretno značenje, ali bojim se da ne znam koje. :)

@Stipan

Reagovao sam i na tebe i na HH-a, pošto ste obojica bili muzikanti-presretači. Ja nisam bio te sreće, kao ne tako mali debeli gik. :)

Ma, ne sekiraj se NF, to se ja i HH malo prepucavamo u stilu - falte me usta da vas ne bi raskečao.

Ma znam ja kakvi ste vi muzičari. :) Sve švaler do švalera. Jedini gori od vas su astrolozi. :P

@NF

Ma, mislio sam na onako malo žešće laganice, tipa "Nothing else matters", taj rad...taj ride   :)

Bodež

Da li se vraćam kući
Ili odlazim
Gledajući kako
Betonski bodež
Para nebo

Ponekad se paučina nakupi u mojim kutovima,
pa se razne bube zaljepe za tanke niti,
sve dok se stanar ne smiluje
i ukloni ostatke paukove večere.
Ko sam ja?
Svest.
Soba.
Svesna soba?
Sećanje, utisnuto u zidove?

PSI BEZ NJUHA


Ko smo, šta smo?

Šampioni izgubljenih utakmica,
heroji izgubljenih bitaka
psi bez njuha.

Grabimo i dalje, grabimo i dalje.

Ko smo, šta smo?

Impotentni ljubavnici,
mucavi pesnici,
psi bez njuha.

Jurimo i dalje, jurimo i dalje.

Ko smo, gde smo?

Tamo iza obzorja blista vrh planine,
još korak samo i bićemo tamo,
krvave šape grabe k'o bez duše.

Jurimo i dalje, jurimo i dalje.

HODAŠ

Izranjaš iz magle kao duh
rođen tamo, u tamnim dubinama
najcrnjih močvara.

I hodaš
posmatrajući užas na njihovim licima.

Odrastao u prljavim kućercima
dolaziš krvavih ruku
iz nevidljivih ratova.

I hodaš
posmatrajući užas na njihovim licima.

Stižeš i slamaš laži
udomljen u izgubljenim kutcima
njihove sveže oribane savesti.

I hodaš
posmatrajući užas na njihovim licima.

OSTAJEM

Baklje su se ugasile,
sunce je odbilo da sija,
u sumrak tmurnog jutra
susrećem pogled zveri severa
i osećam;
ledeni njen dah donosi sneg i led.
Slutim;
smrt stiže na krilima vetra,
pustoš asfalta ubija me,
vidim;
lešinari u mermer moje ime klešu.
Hoću da bežim,
moram pobeći, znam!
Pa ipak,
skrećem pogled
i ostajem da podelim postelju sa tobom.

NA TRAGU SVETLOSTI

Idem,
kao pas što luta,
idem,
tražeć' svetla pored puta,
idem,
al' svuda tek hladnoća i led,
idem,
i već gubim svaku nadu,
idem,
a nigde prijateljske ruke,
idem,
i nigde svetla nema,
idem,
svi me pitaju za novac.
Idem,
sve dalje.

Quote from: Stipan on 08-08-2012, 07:25:23
NA TRAGU SVETLOSTI


...hej prijatelju, nije bas tako...

QuoteMaster Flash  :mrgreen:

Savajate, da ja ne falim svakom malo quote, a cemu bi se ljudi smijali.... xrofl

Quote from: saturnica on 08-08-2012, 22:02:15
...hej prijatelju, nije bas tako...

A kako je?

Sasvim je suprotno nego sto trenutacno umisljas....:)

LED

Tvoja je ljubav
Kao sveća na vetru
drhturi na lahoru
i baca svetla tek
da obasja ti srce
nalik mermernom bloku
koji lakše slomiti je
neg' se uz njega ogrejati.

Kad te vidim
ja uzdrhtim.

Ti pronosiš glečer
kroz vreli letnji dan.
Hladna si kao led
i ježim se kad te osetim.
Onda pomislim u sebi;
čuda su moguća,
jer hladna si kao led,
a ipak se topim kraj tebe.

O, da,
ti si čudo
ledeno moje
jedno i jedino.

 :|...mislim ono tebra!...glečer, led...

Vidi, neko i čita ove moje pisanije! Hvala Saturnice.
Jeste da bi moji stihići više odgovarali onoj temi "idiotske pesme", ali mi je D. tamo zabranila pristup.

IX

Za starim snovima
u novim jutrima
zarudela zora u prsima.

JOŠ JEDNOM SAMO

Poljubi me još jednom samo,
onako strastveno, francuski,
tek da osetim miris vinograda
na usnama vlažnima od vina.

Ispijmo još jednom čašu
krvavu od ljubavi i bola,
rumenu, sjajnu i penušavu
od godina što neumitno teku

Zaboravimo sat što odbrojava
zarez po zarez na dršci revolvera,
ispijmo piće što ga bogovi znaju
i nek ide sav svet do vraga.

Noćas budimo opet mladi
ispijmo za prošlost što je nema
za budućnost koje biti neće
za monotoniju što nam živote mrači.

Samo još jednom, još jednom samo!

Sofizmikacija

U kvadratu neopozivih odlazaka
soba zaleđine zjapi ka nebu
obesplafonjena.

U njoj psovke nedopsovane
psine nemaštovine i pete zanete
tvrdoglâve.

I ko će objasniti petonoscima
psima
da su im krivi koraci-kraci
da su zablude svi kompasa pravci
jer svet se, nažalost, okreće?




Krakenologija

Na starom krovu pod kojim je kršten
posednut čeka div. U dimnjak mu brada
kulja: siva. Presiva. Nerazmrsiva.
Pod leđima škripe grede i kruni se crep.
Ne meškolji se. Sarađuj.
Levom o porodično groblje. Desnom o stablo.
Od težine koren puca, šišti i vitla kao bič.

Pod rožnatim pločama sa nožnih prstiju
skućila se deca. Palac je domen matorog deteta.
I tako dalje.
Ustima préživa jela prȅživa, neživa. Uživa.
U pogledu sumnja neobeleživa.
Préživa.

Srce je dao rečima. Ušima ušiva
      sećanja
            prožima
uživa.


Dužicom dužima daljine užina.
Očima stoji.
Ćuti.
Postoji.




Uroboros


        Tamo negde u pustinjama
        sjahalo se more
i sada samo reka malodorna
        razdvaja vazdanja
        na polovine sebi slične.

Na jednoj obali Kefalopodi kmeče.
Desna je zemlja Sasafranaca.

        I jedni i drugi su radi gosti.
        Putuju i sede i jedu
        ono što nemaju.
        Po četiri stotine dana
        žvaću isti zalogaj.
        Potom siti razgrade skele
i hlada radi podignu bogomolje.

S leva viču: "Zabat hoćemo!"
Drugi traže timpanon.

        A reka - ogledalo
        posmatra skakače
kako proleću jedni kroz druge
        postajući sused
        svojim starim senkama.

Jedni su pobegulje i izrodi.
Drugima so i hleb.

        Devet hiljada godina
        rasplivavanja i utakanja
        ne može reći iskreno
        šta će doneti sutrašnji skok.

Obalnici se mrze strpljivo
iščekujući doba mostova.

Bruka je da ovako dobre pesme kačiš na Sakitu.

Jeb'te Vimen, okanuću se pisanja, časna reč...

Quote from: Stipan on 12-09-2012, 19:10:45
Jeb'te Vimen, okanuću se pisanja, časna reč...

Ali ovde stvarno čuče neki valjani stihovi. To treba da iskoristiš da potpališ iskru u sebi. Da su svi digli ruke posle Šekspira, Dostojevskog bi pamtili samo u evropskim kockarnicama.

Možda, ali ovaj Vimen mi je baš trn u oku...

Evo od mene malog doprinosa mračnoj strani Sagite:



Plavi most

Kurve mrznu, pod mostom nad beskrajnom stradom,
Vetar tandrče rekvijem, pleše sa plavom ogradom.
Simfonija izvesnosti užasa u svim smerovima reži,
Nož je još uvek daleko, pod sedištem spokojno leži.
Klizi iz pravca juga, meša svoj miris sa semenom.
Polako. Jer noževi uvek dobro stoje sa vremenom.

Ona nema ime, a zovu je Doris il' Mina il' Suzana,
Večeras je lažne nokte nalakirala hladnim suzama.
On isto nema ime, samo stomačinu pod volanom
I krezubost  skrivenu brkovima, navoštenim hranom.
Jedni se pravdaju: Tranzit. Drugi se ne stide slasti,
A treći jecaju: Ljubav! Grozničava pratilja propasti.

Dušo, za koliko se tu menja krv po današnjoj skali?
Pet evra više, da ti ga majstor bez kurtona svali?
Nož? Dobro dođe ako zaturiš otvarač za konzerve.
Doris ne razume jezik, ali već je potrošila rezerve.
Obuzima je zelena pohlepa, šuštava poput zmije,
Pa ipak za tren okleva, jer srce joj neobično bije.

Potrošena princeza od prekoputa, gleda krišom,
Onda cikne: Ja! Uzmi mene, igraću ti se s pišom.
Ali niko nju više ne vidi, tako je već četiri zime.
Predugo je pod Plavim mostom da bi imala ime.
Njen očajnički vapaj beščujno u huku vetra minu
I jedino potera Doris da se brže popne u kabinu.

Doris oseti mučninu, da nije ponovo trudna?
Ali izveštačeno se naceri da ne ispadne čudna.
Odavno joj se više ne povraća od ustajalog znoja
I metalnog mirisa pod noktima ispod crnog sloja.
Ne, nešto je drugo, neprimetno joj drhturi ruka,
Al kad on reče dvadeset, odjednom nestade muka.

Mesec je pravilno okrugao, nemilosrdan i plodan,
Da nemam ovolku trbušinu, bio bih ti možda zgodan.
Znam spuštala si kriterijum u svakom novom porazu,
I kad krenem  rukom pod sedište, videćeš sve u odrazu.
O kako bih voleo dušo, da nisi samo još jedna u nizu,
Ali već predugo, predugo, predugo imam radnu vizu.

Pohotno stežem volan i drhtim pred mogućnostima
Mesec se već kotrlja pod nekim sledećim mostovima.
Ne brini za mene Doris, niko ni ne zna da sam stigao,
I toliko je hladno da mi se još od granice nije digao.
Neki kažu tranzit, a neki ljubav, ja nisam načisto,
Ali jesi li primetila kako nož i novac svuda mirišu isto?

Jest' mračno...

Ja bih dodao možda još jednu pesnu u Hrundijev kutak, ali nećem ako mi više niko ne opljune ovu gornju horor ispovest...  xdrinka

Ево једног квази-поетског фристајла који ми је управо синуо, можда би требало да иде у ону идиотску збирку, ал` ово прво налетело... :)

Припита дилема

Ох, Боже
молим те,
реци ми да
то на улици није
згажена мачка
која се сломљене кичме
бори за живот
у овај касни сат

Приближвам се
лахорастим кораком
и мислим се
да ли да само прођем
уз театрално паљење цигарете
и промрмљане речи
јебем ти живот
или да јој
суровим ђоном
зачуђујуће чврстих најк ципела
скратим муке

Не, то је ипак само
необично велика папирна кеса
полуслепљена са асфалтом
која са ветром игра танго
време је за промену диоптрије

Хвала ти, Боже...

Anymore

My God watched over me
Letting me sin as I sinned before,
Watching me try to wash the blood from my hands
Until I couldn't wash them anymore.

My mother wept over me
Letting me leave as I left before,
Watching me walk down that road
Until I couldn't walk anymore.

I'm trying to rest my weary feet,
To forget the pain I felt before
I came into your arms
But now I can't dream anymore.

predivno.

Timeo Danaos et dona ferentes.

qui potest capere capiat.

Hvala, Zosko. U poslednje vreme mi je lakše da pišem na engleskom, iz nekog razloga. Doduše, sada vidim da imam grešku u jednom stihu, ali neću da ispravljam.

Kad smo već kod toga...

Perfume

She's wearing a perfume
Made of dead butterflies
And exhaust fumes

My broken-souled
Violent queen
Of cracked walkways
And discarded needs

While picking flesh
From her teeth
She looks me in the eyes
Like whores from my teenage dreams

Making promises
She can not keep

Draw

A Queen of Spades next to a Joker
I guess it's just a luck of the draw
I've got some time to kill
Before you knock on my door

The Devil is raising his bet
I guess it's time fold up and go
Except I don't have anywhere to be
So I'm gonna play some more

I guess it's just a luck of the draw

Black Grime and Dog Shit

Black grime and dog shit
Is sticking to my shoes.
There aint no place to walk
And everything is a parking lot.
I seem to find no one
Who's not in a bleak mood.
Well, I guess it's just that old
Big city blues.

Filtered coffee is staining my cup
While I suck exhaust fumes.
Gypsies are waiting
For the next garbage dump.
As I watch them, my head is in the clouds.
Here I can't see no stars.
There are just bright street lights
And flashes of passing cars.
I seem to find no one
Who was actually born here.
Well, I guess everyone's chasing that old
Big city dream.

A što pišeš na engleskom? Mislim, tvoja stvar, ali...

Pa, ako pišem nešto što ima veze sa prirodom, sa mojim religioznim osećanjem, sa stvarima koje su mi veoma bliske - pišem na srpskom.

Kada pišem o nečemu prljavom, trulom, iskvarenom, propalim ljudima i životima - vuče me da pišem na engleskom.

Ne znam zašto. Ne radim to namerno. Nisam ni shvatao kako pravim podelu dok me nisi pitao.

Bežiš od sopstvenih misli. To je pogrešan pristup poeziji.

Pa nije kao da razmišljam o onome što pišem. Kad me uhvati, sednem za tastaturu i šta izađe, izašlo je (da prostiš).

Konstatacija se odnosila na tvoj, kako kažeš nesvesni, beg u engleski jezik.

Aha. Pa, to mu valjda dođe nekako prirodno, pošto silom prilika konzumiram engleski u ogromnoj meri, a svakog dana i komuniciram na engleskom bar nekoliko sati. Polako mi postaje ravnopravan jezik sa srpskim. Profesionalna deformacija, džebiga.

Slažem se, ali vidiš, meni je mađarski drugi jezik, govorim ga ravnopravno sa srpskim, ali nikad slučajno ne prelazim na njega kad pišem.

Ja dosta pišem na engleskom zbog FRPa. Evo ti link, pa baci pogled:

http://paizo.com/campaigns/NightfliersMidnightGameThread/gameplay#1 (http://paizo.com/campaigns/NightfliersMidnightGameThread/gameplay#1)

Hahhah! Poezija sve u šesnaest!

Dešava se da bude i toga. :) Jednom sam kao NPCa imao pijanog sveštenika boga Bragija, koji je govorio u stihovima po uzoru na vikinške sage. Bilo je zabavno pisati ih. Imam negde jednu sačuvanu, samo ne znam da li je prekucana u word, a mrzi me da to sada radim. :)

Quote from: Nightflier on 12-07-2013, 21:02:02
Ja dosta pišem na engleskom zbog FRPa. Evo ti link, pa baci pogled:

http://paizo.com/campaigns/NightfliersMidnightGameThread/gameplay#1 (http://paizo.com/campaigns/NightfliersMidnightGameThread/gameplay#1)

Ček malo, ovo mu ga dođe nešto kao onlajn sešn gde si ti DM?

Aha. Trajalo je nekoliko godina sve u svemu. Odlična je igra bila. Play by Post je sada veoma popularan način igranja, pošto se ljudi teško okupljaju u RL. Ja sam skoro tražio igrače za igranje uživo, ali nismo mogli da se uklopimo. Džebiga.

Da, to je problem svuda. Imali smo  uigranu ekipu u ns, frpovali svakog vikenda, sjajna je to zanimacija bila. Posle je bilo nekih pokušaja, ali ne vredi. Onlajn igranje mi je uvek bilo odbojno zbog dinamike (iz nekog razloga imam utisak da je vremenski baš rastegnuto).

Kako se uzme. Ako su igrači posvećeni, onda nije problem. Igra koju sam linkovao imala je po 20 postova dnevno jedno dve godine. Onda sam se ja nešto razboleo, pa se to malo razvuklo, ali stoji da je napredovanje sporije. Trebalo je jedno dve godine da se stigne do petog nivoa.

Vredelo bi probati na srpskom...

Pa, ako možeš da obezbediš igrače, ja sam voljan da vodim pbp - ali na Paizovom forumu, pošto imaju mehanizme za rolanje kockica. A ako imate mastera, možete i sami. :)

Dajem se u potragu za igračima pa se javljam ako uspem. Možda se i na ZS jave zainteresovani.... :)

jabuke




rekao sam joj:mene su učili da nagrađujem lepotu
da joj se udvaram
poražen
i ostavio prst uperen visoko ka gore kao da samo ustrojstvo arhitekture grada podržava moju tvrdnju
nasmešila se i otplovila dalje
mlitavim zamasima podvodnog tela
kao da ti je trup mrtav i naduven
a glava živa i ljupka
grad je odšetao
a njeno lice je nestajalo u daljini
plutajući kao jabuka

drugoj nisam govorio nego sam graktao
ona je slušala leđima
dugim račvastim nogama pobodenim u mulj
ponekad je drhtavicom stresala
lepljivi sok močvare
otkrivajući prirodu svog obličja
kada te jednom blato proguta
celom ovom dolinom ovladaće voćnjaci
počela je da se poluti i razmnožava
ostavljajući na površini vode odraze
stupnjeva deformacije početne jedinke

sledeće godine rodile su jabuke

ti si se kretala u takvom mraku
da su ti ruke noću postajale reči
a glava ptica
sedela si na suvom delu raspoznavanja
i govorila o plodovima

.prepoznao sam te još jednom, na kraju
.izgubila si pticu i preimućstva suvih stvorova
.tvojih jabuka se više ne sećam

najtflajeru, parfem je odličan. i u potpunosti sam nesaglasan sa stipanom, pisanje na drugom jeziku je obogaćenje. samo treba dobro shvatati duh jezika.

Hvala. :) To sam napisao za sestru, inače.

Je li u tvojoj pesmi namerno nešto u kurzivu, a nešto normalno, ili je zajeb u formatiranju?

namerno, namerno, volim da mislim da italik služi umesto didaskalija :) uglavnom je to upravni govor, ili neki odstup iz stila, ili ugla posmatranja/govorenja

Dobre su Jabuke... i srce te vuče u narativno, ipak.

tišina
ječi od spokoja
tamo
gde kameni stražari
čuvaju
mrtvog cara

Ovo je najbolje od svega što si ovde postavljao.

:)

Ne znam da li bih se složio. Meni je draga pesma, premda ne i najdraža. Napisao sam je kada sam prvi put ušao u Crkvu Svetog Marka. Tada je raspored stihova bio drugačiji. Juče mi je sinulo da isprobam novi prelom.

Da li je tebi neka pesma draga nema veze, niti je bitno šta te je nagnalo da je napišeš.

Jedino je važno šta pesma izaziva kad je neko pročita.

I don't know. Da pišem za druge, trudio bih se da to što pišem i objavljujem. Valjda.

A kakve to ima veze da li objavljuješ ili ne objavljuješ?
Postavio si svoju poeziju ovde i učinilo mi se da želiš da čuješ nečije mišljenje o tome što radiš.

Tja, gle ti samo ovih vučjih razgovora. Ako se ista vrsta ne čuje i ne razumije, što da kažu tek ostali....
Eto ja Stipane, na primijer ne mislim da je Vuk br1. htio mišljenje Vuka br.2., ali ni neke druge vrste.
Pročitaj pjesmu još jednom...
...ječi u njoj grobna tišina... 8-)

Je, je, je... Ti si mi još samo ovde falila...

Quote from: Stipan on 29-07-2013, 19:26:42
Je, je, je... Ti si mi još samo ovde falila...

ti kao deklarirani seksualni manijak, trebao bi zapravo biti sretan da možeš pred ženom rastvoriti svoj mantil, ne?

Ma ja pred tobom ni mantila nemam, muči me jedino što to nikako ne primećuješ!

Quote from: Stipan on 29-07-2013, 19:31:29
Ma ja pred tobom ni mantila nemam, muči me jedino što to nikako ne primećuješ!

gle stvarno...čekaj nek uzmem dalekozor.... :evil:

' Bem li ga, pa zar je toliko sitno? Mislim, za šta god ti već treba taj vražji dalekozor!

Quote from: Stipan on 29-07-2013, 19:34:39
' Bem li ga, pa zar je toliko sitno? Mislim, za šta god ti već treba taj vražji dalekozor!

:) :) :) :)

Zaborav

Od duba do duba
Bela senka palaca nemuštim
Jezikom zaludno tražeći
Ruku kojoj se
Otrgla

Jara juri žegu u krug oko grma
Vazdan pokušavajući da se seti
Kako joj se ono beše
Otac zvaše

Jedino svrake još
Pamte
I podrugljivo se smeju

Čekajući zoru


Valjaju se po kaljuzi gude
čekajući zoru
noža, vatre i kobasica.

Noćas

Noćas mesečina srebri grad.
Ljubav,
krv, suze, bol.

LJUBAV

Bljesnula si kao sunce
digla me iz blata.
Krenule su kiše.

WTF

Ja sada
više ne
znam ni
šta je
poezija

Aj' da probam...


Kiša

Počela je kiša
A možda i nije
Blato, pljusak, oblak
:-|

Jedan slog previše. Izbaci jedno "I", pa može da prođe.

Haiku ima 17 slogova...

STE GA NAJEBALI

Mora sinjeg mir
Na pučini obris flote
ljudskih prava znak.

VEČNOST

Vetrovito je noćas,
prvi severac leto razgoni.
O, mala, zar ga se ne sećaš?
Osluškujem mu glas,
kroz krošnje urliče
i čini se, opet me dozivaš
preko pustopoljina prošlosti
kojima smo hodili
preko vremena i prostora
držeći se za ruke
i ispijajući jedno drugo.

Jesam pristao na kutak, ali ne pristajem da me sateraju u ćošak, iz ovog ugla posmatrano, ovo je ipak samo budžak...


ЛАМЕНТ XXVII


Напокон сам се претворио у коња.
Сада могу рећи да сам човек.
Трчаћу по ливадама и јурити ждребице.
Јахаће ме даме жељне Сунца.
Добићу крила, да одлетим,
Као Пегаз, кад умрем.
Ако не умрем, већ ме убију,
Појешће ме, у кобасицама.
Њиштаћу, рзаћу, каскати и галопирати,
И бити, напокон, упрегнут с разлогом.

Залајаћу, сада када сам постао псето.
На месечину ћу кевтати
Да је начиним живом.
Запишаваћу стабла.
Закопаваћу кости.
Ставиће ми ланац.
Гришће ме буве.
Лињаћу се, с пролећа.
Радоваће ми се деца.
Говориће о мени:
Он је најбољи човеков пријатељ.

TO Hrundi konjino!!!! Nedostajao si ovde...

Naravno, ja uvek nedostajem, tek kad ostanu sami, ljudi shvate šta znači dobro raga, onda se lupe po čelu - konju jedan! kljusino!
a ti si, vidim, još uvek u stadijumu kurjaka, ne daj se lovcima i pazi se vučica

Opake su vučice, ali su kobile vatrene...

Quote from: Stipan on 07-09-2013, 12:17:27
Opake su vučice, ali su kobile vatrene...

Stipane, ne mogu ti dovoljno reci koliko ti je ruzna i neukusna ta slicica, kesis se, ocnjake si ispruzio, al te seljacki prosute crvene ruzice, ne znam kakvo imaju znacenje? Ne zna covjek ni sam, bil se smijo il plako!
Straha nigdje, iako lijepo pise ispod, cuvaj se seksualnog dijabolickog manijaka...
xwink2

Dobro kažeš...

ILUZIJA

Neka bude mir!
Iluzionista reče.
Trupe krenuše.

GORI VEŠTICE!

Gori veštice, gori,
nek nestane glasa
što ga ne smeš imati.

Gori veštice, gori,
nek nestanu dela
koja ne želimo videti.

Gori veštice, gori,
nema tebi mesta
u našoj junačnosti.

Gori veštice, gori,
lomača će obasjati
delo naše srčanosti!

SEDAM ZLATNIH GRADOVA


Pustinje su bile vrele,
a šume behu guste, silne
pokraj moćnog Amazona
gde ja lutah tražeć' žudno
večnu mladost, silno blago,
verujuć' u lude snove
da čekaju me tamo negde.

Sedam Zlatnih Gradova...

Nosio sam krv i oganj
izdelio smrt i suze
pokorio nepokorne
porobio nevernike
i probio silne staze
pokraj moćnog Amazona,
dok verovah u lude snove
da čekaju me tamo negde.

Sedam Zlatnih Gradova...

Sevilja me opet krije
snovi strašni pohode me.
Mačem sam se probijao
užase sam darovao.
Što ja tražih nisam naš'o
al' sam nešto i poneo
i tebi to na poklon dao.

Ono što sam pronašao.

Evo, kad se svi izazivaju na duele, pozivam Stipana na pesnički duel.
Jež beše bež
Onda kad je svež
Leži li dugo na suncu
Nije više ni

Elem, na ovu divnu pesmicu, tražim bolji odgovor :evil:

Aleksije, očnjače u tigra
ti oružje odabra
na dvoboj me izazva
u srce tane usmeri
pa bez stida i srama
brata po peru usmrti.

U, JE

 xrofl


Zaboravio si da čelendžuješ nekoga, Stipane.


A nisam željna baš da čitam tvoj ljubavni sf. Već znamo da ćeš da odeš u patetiku.  :evil:  Al dobro, saturnicin je čelendž.

Za mrtvaKe. Svaka vam čast. Mrtvi ste, a življi od živih.

Moranina tugovanka

Čula sam čestiti care da
Više nema mesta za zablude
Stare u ovom novom
Svetu koji stvaraš po
Svojoj slici

Dopalo mi je sluha da su
Verovanja stara sada glupa
Da se više ne zna ni kada je
Leto ni kada je zima
Da je zato carska reč potrebna svima

Da znaju kako da žive
I kome bogu da se mole
Jer više nije bitno da li je
Čovek u crkvi ili pod hrastom
U vodenici ili vajatu brašnjavom
Ni za boga više nema božjega
Jer careva je nužda preča od svega

A ljudi su ljudi vazda bili
Otkako je sveta i veka
Zemlja je tvrda kažu a nebo visoko
I bogovi su daleko i duboko
A carska je vlast blista i tvrda
Kao železo hladno

Sa carem se šaliti nije
Bog može da sačeka božje
Carevo se mora dati sada i odmah
Možda je za bogove
Već i dockan

Jedan za drugim i bogovi ginu
Carska reč ima veću silinu
I Isus i Volos
I Marija i Lada
Više ih nema jer
Sva su stada sada
Careva

Ostala sam samo ja
Morana
Sama
Jer na kraju neko
Mora da dođe i po
Cara

Thirty

Look at her
Thirty going on sixty
Her life already spent
On selfish old men
Doing all the stuff
That's just plain
Filthy
Telling herself
That's her choice
And she is empowered
And she is strong
And she chases her dreams
Searching for a place
Where she'll finally belong
And be respected
And loved
Just for herself
Such as she is
Thirty going on sixty
Lonely
In a small space ih her mind
Where she screams and
The screams echo to
Keep her company
Between those walls that
Keep closing in
Like the grasping hands
Of all those men
And her dreams tend to be
Poisoned by screams
Because
She can not forget
That she's
Thirty going on sixty
And she is spent

 GLUVO DOBA

U gluvo doba noći
Kada jedino
Morana bdi
Zatresle su se
Carske dveri

Carevim odajama
Kojima vlada tišina i tama
Prolomio se bat koraka
Carskoga poklisara

I poklisar se bacio
Na kolena
Pred cara
Uzviknuvši

Gospodaru buna se stvara
U narodu ključa peni i tišti
Narod misli crne misli
Narod više ne gunđa ne žagori
Narod sada ćuti i mrko gleda

Vlasi su rasprodali ovce i goveda
Trgovci su zamandalili magaze i radnje
Vodeničari razbili kamenove
Skeledžije i brodari nasukali lađe

A sebri su gladni
Čestiti care

Prenuvši se iz dubokog sna
Car sasluša svog poklisara

Pa se okrenu na drugu stranu
Poturi jastuk pod glavu
I odgovori svom poklisaru

Sebarsko je
Da budu gladni

Nisam ljubitelj poezije, ali ova ti je dobra, Flajeru! :D

A zašto nisi ljubitelj poezije? I kako neko uopšte može da se bavi pisanjem, a da ne čita poeziju?

Teško mi je da se nakanim da čitam pesme. Većina njih me zapravo uopšte ne dirne, odnosno, ostanem krajnje ravnodušan. Ima tu par stvari, naravno, ima pesama koje volim a nije sve Rable (seronjo moj, izluči loj, iskadi gnoj, sve sloj po sloj...), ali s vremena na vreme pročitam pesmu koja mi se svidi. ovo je jedna od tih.

Quote from: Scordisk on 23-07-2015, 18:24:19
Nisam ljubitelj poezije, ali ova ti je dobra, Flajeru! :D

Slab sam ti ja pesnik :) ali iskreno mi je drago što ti se dopada.

Quote from: Scordisk on 23-07-2015, 18:42:04
Teško mi je da se nakanim da čitam pesme. Većina njih me zapravo uopšte ne dirne, odnosno, ostanem krajnje ravnodušan.

O, nesrećo jedna! Pokušaj onda s ovim. Dobro je za početnike.

Čarls Bukovski
ČUDO NAJKRAĆE TRAJE

Znaš,
bilo je mnogo dobro,
bilo je
bolje od
bilo čega.
bilo je kao
nešto
što možemo da
podignemo
držimo
gledamo
i onda se smejemo
zbog toga.

Bili smo na
Mesecu,
bili smo u
jebenom Mesecu
imali smo ga.
bili smo u vrtu
bili smo u
beskrajnom ponoru.
nigde nema takvog
mesta.

Primaklo se tako blizu
ludilu,
smejali smo se
bezumno
tvoj smeh
i moj.

Pamtim kada su
tvoje oči
glasno rekle
volim,
sada
dok se ovi zidovi
tako nečujno
ljuljaju.

pa dobro, ne kažem da uopšte ne čitam pesme, imam neke zbirke ovde, imam i omiljene pesme, ali neuporedivo manje u odnosu na romane.
ali recimo ova koju si sada naveo mi je nekako potpuno neutralna, neosetna, zaboravna. Ništa me tu nije dirnulo. Bukovskog sam voleo kao klinac, ali njegove pesme nije da nisam razumeo, samo su mi bile kao šesnaestogodoišnja poezija. Ali, ukusi se razlikuju. Uostalom, ja i nemam sluha, uživam u rimi i jasnoj poruci - kao u Flajerovoj pesmi (koja nema toliko rime koliko je poruka jasna kao bilbord... i dopada mi se)

Aj, aj, aj... Kako onda da te povedem u nešto ozbiljnije... Lorku, Jesenjina?

Pa kako, zar nije u svakoj osnovnoj školi postojao onaj traumatski momenat kada uč'teljca čita Jesenjina a sva deca plaču? :D Emotivni šokovi. To i kada moraš učiti "Na Gazimestanu" napamet.

Ti si beznadežan slučaj, dragi moj Scordisk. Odustajem od tvoje naobrazbe.

Quote from: Scordisk on 23-07-2015, 19:52:13
uživam u rimi i jasnoj poruci - kao u Flajerovoj pesmi (koja nema toliko rime koliko je poruka jasna kao bilbord... i dopada mi se)

Da, ja baš i nisam sklon prenesenim značenjima i preteranom mrsomuđenju. Lenj sam ti ja čovek.

Quote from: Scordisk on 23-07-2015, 20:07:03
Pa kako, zar nije u svakoj osnovnoj školi postojao onaj traumatski momenat kada uč'teljca čita Jesenjina a sva deca plaču? :-D Emotivni šokovi. To i kada moraš učiti "Na Gazimestanu" napamet.

znaš što je meni bilo traumatsko, kad bi učiteljica rekla, djeco, a što je pjesnik htio rećI? ja bih uvijek u sebi pomislila, koga briga? who cares! uvukla bi glavu u ramena ko kornjača, i molila boga da prozove nekog drugog...

Ja se takođe
ne primam na poeziju.

Možda je do mene?
'Bem li ga...

SUDDENLY

Suddenly
I am old and tired
But a moment ago
I was young and full of strength
I find myself
Staring at Death's eyes
And she smiles
Her inscrutable smile
She sighs
And she says
Soon
But not yet

Ajde i ja malo, da Flajer ne bude usamljen....




BEZ NASLOVA

Zajebi svet  noćas
i prevari monotoniju,
pa neka zaboli ako treba.

Raširi noge u prepunom autobusu
Spusti ruku na prepone
i pomisli na mene.

Ja ću znati
i to je dovoljno.

I NOĆ JE PROŠLA

Slika je pomalo maglovita
pa se ipak stalno vraća;
s vrha smo sveta posmatrali
pustoš Novog Beograda
i mirisali na ljubav i čaroliju

Sad, dok se stvarnost slama
prisećam se tog dana.

Slika je pomalo nestvarna
pa opet mi je pred očima;
tlo je izmicalo pod nogama
i činilo se da dobijamo krila.

Sad, kad se prisetim svega, znam,
samo  se ponor otvarao pod nama,

 S ONE STRANE SNA

Ponekad mi dođeš u misli
tek tako, nepozvana, strana
Kao kroz maglu, nalik priviđenju
slična šapatu elektrona što nas dele.

Kroz kapije sna i kanjone beznađa
put je nejasan i mračan.

Preko pustinja silikonskih
i poluprovodničkih košmara
kao zdrobljeni kristali
bol mi ispunjava grudi,
i znam da si tamo
negde daleko,
tamo, s one strane sna.

Manners

Mind your manners kid
Listen to your elders child
You're just a snot-nosed chit
You don't know what you're doing

Do as I say
Never mind what I do
You're young yet
You'll get it when you grow up

Forget about your stupid dreams
This is the real world
Dreams are for pussies anyway
Dungeons and Dragons are all made up

Pack away your comics and books
You got to get a degree
There's a job waiting for you
You work and you go to sleep
And that's it


Mind your manners kid
I'm telling you what's best for you
Listen to your elders child
You'll be telling all of this
To your kid eventually

Zaborav

Pogurenih ramena
Tumara Perun kroz sela
Napuštena i slepih prozora puna
I pita se seća li ga se neko
Seje li neko peruniku
I da li se iko više plaši groma
I znaju li ljudi
Da i dalje sevaju munje ispod
Perunovog gunja

Praznim planinama
I bez vukova i bez ovaca
Hromi baza Veles
I pita se teraju li još
Čobani krda i stada
Između dve vatre
I pamte li ljudi da su Velesova blaga
Ni srebro ni zlato
Već rogata marva

Zlehudo ječi Stribog
I sestra mu Košava
U rekama cvili Lada
Mokoš sa strepnjom
Upreda vlakna
Ćud je Perunova preka i naopaka
A ljutnja Velesova duboka i mračna
Pa se moli Velika majka
Da se ne ukrste senke starim bogovima
I iz senki ne izleti Morana

Ajd da malo konkurišem Flajeru...



ŽENA

Rekla si;
Boli me uvo za tebe,
nerviraš me!
zatim si dodala;
Švaleru!

Potom si prosiktala;
jebi se,
ne koristiš mozak,
već kurac,
pa vrisnula;
prekini ludaku!

Potom si tiho dodala;
Zašto me ubijaš?
Hajde da se volimo.

I voleli smo se.

Za Aleksija...



NIMFA

Ugledah je gde sedi
na stepeniku poezije
kraj divljega zeca
što ga je istakla
kao barjak
da je štiti
i nasmeje
kad bi plakati htela.

Kao morska nimfa
oteta od Titana
sred opustelih
visećih vrtova
okružena ružama
i voćem
sanjala je
o zvuku talasa,
mirisu čempresa,
i dozivanju oluje.
ni budna, ni snena,
ni bludna, ni čedna,
ni tužna, ni sretna,
ni divlja, ni pitoma,
tamo,
kraj divljega zeca.

Da se upišem i ja kod Hrundija (a možda sam se već ranije i upisala? Hm. Mrzi me da listam).

Pesme sam pisala, ali sam ih se uvek stidela. Nekako imam utisak da najviše odaju koliko sam (rakovski) patetična. U pričama je to lakše sakriti. :lol: Al' nek stoje ovde.


Ova je pisana za mog (nekad) bliskog druga.

Prva

ne poznajemo se

više

  stojeći ovako

  dok

  čini se

  da znamo se

  dok

  ćaskamo

  za stolnjakom kafane

  misleći

  da znamo sve

  lažući se

  da dobro nam je

  i

ovako

_____________________________


Ovu sam pisala za nekoga. U nekom trenutku ludila, očito.  :roll: :lol:


Četvrta


pre 
  nego što noćas   
  nastavim da glumim 
  dan 
  po maskiranom scenosledu 
  borbe 
  izbaciću te iz sebe   
  i odreći ću se   
  svih   
  hladnih uboda   
  koje sam ti   
  opet   
  po sopstvenom scenariju   
  uputila   
  a ti ih   
  viteški primio   
  ponešto uzvratio   
  mnogo više sačuvao   
  da ti krase zenice   
  kao ožiljak   
  od nas

D., u poeziji ti je važan ritam, takt. Moraš na to više paziti.


Vidi, ovako nekako:

SMRT SMRTONOSNOG SMRTNIKA

U stvari,
trebao sam danas
sesti na voz
kupiti usput
neko sranje,
cveće il' bombonjeru
i potražiti tvoja vrata.

Zazvonio bih
u osam i pet
poljubio te
i voleo do jutra.

Ovako ostaje
tek da ćutim
i gledam u prazno
kad ponoć otkuca
i paljba započne.

S radošću vas obaveštavam da od danas moju najnoviju zbirku poezije u elektronskom obliku možete besplatno skinuti sa sledeće adrese:
https://issuu.com/prozaonline/docs/mehanika (https://issuu.com/prozaonline/docs/mehanika)
Za one koji preferiraju miris štamparske boje, full print verziju možete naručiti preko Amazona po ceni od 4.72 € na sledećoj adresi:
http://www.amazon.com/dp/1533093954 (http://www.amazon.com/dp/1533093954)

Stevan Šarčević - MEHANIKA ŽRTVENOG OBREDA (Poezija)
Izdavač: CS Independent Publishing Platform (May, 2016)
ISBN-10: 1533093954
ISBN-13: 978-1533093950
106 strana
Dimenzije: 15.24 x 0.5 x 22.86


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi1053.photobucket.com%2Falbums%2Fs474%2FStipanSevernjak%2FObjave%2FNaslovnica_zpshhywjdhi.jpg&hash=bcd055b013b1e7912bad5c72477579423fde0cda)

Ne znam za poeziju, Stipe, ko što rekoh, nisam neki ljubitelj, mada čestitam za knjigu poezije; ali, nešto je drugo, bitnije, u pitanju, a to je da sam oduvek cenio to što se trudiš da što veće uverljivije naslikaš žensku dojku. Aferim!

Mda... Neko pada na stihove, neko na sise... Bitno je uživanje, odakle god dolazilo...

Uostalom, nije sve ni u sisama...

(https://scontent-fra3-1.xx.fbcdn.net/v/t1.0-9/13173707_920327678093712_2126675951807651497_n.jpg?oh=3c9d4dde56531426e8321ef7c0a10a81&oe=57B389A5)

Od danas "Mehaniku žrtvenog obreda" besplatno možete skinuti i u sledećim formatima sa SMASHWORDSA:
epub (Apple iBookstore, Sony, Kobo, B&N, Aldiko), Kindle (.mobi), PDF, Sony Reader (LRF), Palm Doc (PDB),


https://www.smashwords.com/books/view/635881 (https://www.smashwords.com/books/view/635881)

Ajd da se prisetimo kako i poezija postoji na ovome svetu. Jebeš fašiste i feministe...


FALSIFIKAT KOPIJE

U mojoj senci jazavci se gnezde,
za mojim tragom urlaju šakali,
a ja hodam i hodam i hodam
jednom i ja negde ću stići.

Video sam vatre i video vode
video sve od čega se boje;
i pustoš i smrt i prašumu i život
pa eto opet, putevi me zovu.

U mojoj senci jazavci se gnezde,
za mojim tragom urlaju šakali,
a putevi i dalje me zovu
jednom i ja negde ću stići.

TANGANJIKA

Igrao se mali Žika
Kraj jezera Tanganjika.
Kuda ćemo dragi rode
nego pokraj ove vode?

Svi bivoli, krokodili
Žiki su se začudili;
što se igra mali Žika
kraj jezera Tanganjika?

I otkud sada mali Žika
kraj jezera Tanganjika?
U pesmi se svašta može
o moj Bože, o moj Bože...