Poetski kutak Hrundija Burundija

[Nightflier]

Hvala. To sam napisao za sestru, inače.

Je li u tvojoj pesmi namerno nešto u kurzivu, a nešto normalno, ili je zajeb u formatiranju?

[vimen]

namerno, namerno, volim da mislim da italik služi umesto didaskalija uglavnom je to upravni govor, ili neki odstup iz stila, ili ugla posmatranja/govorenja

[Mme Chauchat]

Dobre su Jabuke... i srce te vuče u narativno, ipak.

[Nightflier]

tišina
ječi od spokoja
tamo
gde kameni stražari
čuvaju
mrtvog cara

[Stipan]

Ovo je najbolje od svega što si ovde postavljao.

[Nightflier]

Ne znam da li bih se složio. Meni je draga pesma, premda ne i najdraža. Napisao sam je kada sam prvi put ušao u Crkvu Svetog Marka. Tada je raspored stihova bio drugačiji. Juče mi je sinulo da isprobam novi prelom.

[Stipan]

Da li je tebi neka pesma draga nema veze, niti je bitno šta te je nagnalo da je napišeš.

Jedino je važno šta pesma izaziva kad je neko pročita.

[Nightflier]

I don't know. Da pišem za druge, trudio bih se da to što pišem i objavljujem. Valjda.

[Stipan]

A kakve to ima veze da li objavljuješ ili ne objavljuješ?
Postavio si svoju poeziju ovde i učinilo mi se da želiš da čuješ nečije mišljenje o tome što radiš.

[saturnica]

Tja, gle ti samo ovih vučjih razgovora. Ako se ista vrsta ne čuje i ne razumije, što da kažu tek ostali....
Eto ja Stipane, na primijer ne mislim da je Vuk br1. htio mišljenje Vuka br.2., ali ni neke druge vrste.
Pročitaj pjesmu još jednom...
...ječi u njoj grobna tišina...

[Stipan]

Je, je, je... Ti si mi još samo ovde falila...

[saturnica]

Je, je, je... Ti si mi još samo ovde falila...

ti kao deklarirani seksualni manijak, trebao bi zapravo biti sretan da možeš pred ženom rastvoriti svoj mantil, ne?

[Stipan]

Ma ja pred tobom ni mantila nemam, muči me jedino što to nikako ne primećuješ!

[saturnica]

Ma ja pred tobom ni mantila nemam, muči me jedino što to nikako ne primećuješ!

gle stvarno...čekaj nek uzmem dalekozor....

[Stipan]

' Bem li ga, pa zar je toliko sitno? Mislim, za šta god ti već treba taj vražji dalekozor!

[saturnica]

' Bem li ga, pa zar je toliko sitno? Mislim, za šta god ti već treba taj vražji dalekozor!

[Nightflier]

Zaborav

Od duba do duba
Bela senka palaca nemuštim
Jezikom zaludno tražeći
Ruku kojoj se
Otrgla

Jara juri žegu u krug oko grma
Vazdan pokušavajući da se seti
Kako joj se ono beše
Otac zvaše

Jedino svrake još
Pamte
I podrugljivo se smeju

[Stipan]

Čekajući zoru


Valjaju se po kaljuzi gude
čekajući zoru
noža, vatre i kobasica.

[Stipan]

Noćas

Noćas mesečina srebri grad.
Ljubav,
krv, suze, bol.

[Stipan]

LJUBAV

Bljesnula si kao sunce
digla me iz blata.
Krenule su kiše.

[jack.turner.pharaoh]

WTF

Ja sada
više ne
znam ni
šta je
poezija

Aj' da probam...


Kiša

Počela je kiša
A možda i nije
Blato, pljusak, oblak

[Stipan]

Jedan slog previše. Izbaci jedno "I", pa može da prođe.

Haiku ima 17 slogova...

[Stipan]

STE GA NAJEBALI

Mora sinjeg mir
Na pučini obris flote
ljudskih prava znak.

[Stipan]

VEČNOST

Vetrovito je noćas,
prvi severac leto razgoni.
O, mala, zar ga se ne sećaš?
Osluškujem mu glas,
kroz krošnje urliče
i čini se, opet me dozivaš
preko pustopoljina prošlosti
kojima smo hodili
preko vremena i prostora
držeći se za ruke
i ispijajući jedno drugo.

[Hrundi V. Bakshi]

Jesam pristao na kutak, ali ne pristajem da me sateraju u ćošak, iz ovog ugla posmatrano, ovo je ipak samo budžak...


ЛАМЕНТ XXVII


Напокон сам се претворио у коња.
Сада могу рећи да сам човек.
Трчаћу по ливадама и јурити ждребице.
Јахаће ме даме жељне Сунца.
Добићу крила, да одлетим,
Као Пегаз, кад умрем.
Ако не умрем, већ ме убију,
Појешће ме, у кобасицама.
Њиштаћу, рзаћу, каскати и галопирати,
И бити, напокон, упрегнут с разлогом.

Залајаћу, сада када сам постао псето.
На месечину ћу кевтати
Да је начиним живом.
Запишаваћу стабла.
Закопаваћу кости.
Ставиће ми ланац.
Гришће ме буве.
Лињаћу се, с пролећа.
Радоваће ми се деца.
Говориће о мени:
Он је најбољи човеков пријатељ.

[Stipan]

TO Hrundi konjino!!!! Nedostajao si ovde...

[Hrundi V. Bakshi]

Naravno, ja uvek nedostajem, tek kad ostanu sami, ljudi shvate šta znači dobro raga, onda se lupe po čelu - konju jedan! kljusino!
a ti si, vidim, još uvek u stadijumu kurjaka, ne daj se lovcima i pazi se vučica

[Stipan]

Opake su vučice, ali su kobile vatrene...

[saturnica]

Opake su vučice, ali su kobile vatrene...

Stipane, ne mogu ti dovoljno reci koliko ti je ruzna i neukusna ta slicica, kesis se, ocnjake si ispruzio, al te seljacki prosute crvene ruzice, ne znam kakvo imaju znacenje? Ne zna covjek ni sam, bil se smijo il plako!
Straha nigdje, iako lijepo pise ispod, cuvaj se seksualnog dijabolickog manijaka...

[Stipan]

Dobro kažeš...

[Stipan]

ILUZIJA

Neka bude mir!
Iluzionista reče.
Trupe krenuše.

[Stipan]

GORI VEŠTICE!

Gori veštice, gori,
nek nestane glasa
što ga ne smeš imati.

Gori veštice, gori,
nek nestanu dela
koja ne želimo videti.

Gori veštice, gori,
nema tebi mesta
u našoj junačnosti.

Gori veštice, gori,
lomača će obasjati
delo naše srčanosti!

[Stipan]

SEDAM ZLATNIH GRADOVA


Pustinje su bile vrele,
a šume behu guste, silne
pokraj moćnog Amazona
gde ja lutah tražeć' žudno
večnu mladost, silno blago,
verujuć' u lude snove
da čekaju me tamo negde.

Sedam Zlatnih Gradova...

Nosio sam krv i oganj
izdelio smrt i suze
pokorio nepokorne
porobio nevernike
i probio silne staze
pokraj moćnog Amazona,
dok verovah u lude snove
da čekaju me tamo negde.

Sedam Zlatnih Gradova...

Sevilja me opet krije
snovi strašni pohode me.
Mačem sam se probijao
užase sam darovao.
Što ja tražih nisam naš'o
al' sam nešto i poneo
i tebi to na poklon dao.

Ono što sam pronašao.

[ALEKSIJE D.]

Evo, kad se svi izazivaju na duele, pozivam Stipana na pesnički duel.
Jež beše bež
Onda kad je svež
Leži li dugo na suncu
Nije više ni

Elem, na ovu divnu pesmicu, tražim bolji odgovor

[Stipan]

Aleksije, očnjače u tigra
ti oružje odabra
na dvoboj me izazva
u srce tane usmeri
pa bez stida i srama
brata po peru usmrti.

[ALEKSIJE D.]

U, JE

[Josephine]

 


Zaboravio si da čelendžuješ nekoga, Stipane.


A nisam željna baš da čitam tvoj ljubavni sf. Već znamo da ćeš da odeš u patetiku.    Al dobro, saturnicin je čelendž.

[Hrundi V. Bakshi]

Za mrtvaKe. Svaka vam čast. Mrtvi ste, a življi od živih.

ЛАМЕНТ XVI

Видех ту сен гробљанских богаза, крај гробова муца, муца,

И мрамором куца, куца! Са сени се крв лије, лије, у мрамору копни

И почивше мије, мије. Куда блуди сена вита, камо она хита, хита?

Испод мрачне злости скита, скита, и у тмици мрклој бива.

Зазивам: сено, сено! Што поруши тврдо жиће, чар бивства?

Не каза. Прхну лено, лено, до нигдина где се ноћи пружа дуб.

Гавран оста, оста, крила црна сени мио, за њом кљуца, гракће, куне,

Камен – птицо доста, доста! Са овог се, утваро, крста смичи.

Нек' и мрамор мучи, мучи, под њим бела кост на кости.

Птицо, не хучи, не хучи! Ил' то ветар међ' хумкама мрзни бије,

И својим ме гласком зива, зива: Ко то тамо гњили, труне, црвља,

Ти си, ти си сено, сива, сива, из гроба над гробом сено жива.

[Nightflier]

Moranina tugovanka

Čula sam čestiti care da
Više nema mesta za zablude
Stare u ovom novom
Svetu koji stvaraš po
Svojoj slici

Dopalo mi je sluha da su
Verovanja stara sada glupa
Da se više ne zna ni kada je
Leto ni kada je zima
Da je zato carska reč potrebna svima

Da znaju kako da žive
I kome bogu da se mole
Jer više nije bitno da li je
Čovek u crkvi ili pod hrastom
U vodenici ili vajatu brašnjavom
Ni za boga više nema božjega
Jer careva je nužda preča od svega

A ljudi su ljudi vazda bili
Otkako je sveta i veka
Zemlja je tvrda kažu a nebo visoko
I bogovi su daleko i duboko
A carska je vlast blista i tvrda
Kao železo hladno

Sa carem se šaliti nije
Bog može da sačeka božje
Carevo se mora dati sada i odmah
Možda je za bogove
Već i dockan

Jedan za drugim i bogovi ginu
Carska reč ima veću silinu
I Isus i Volos
I Marija i Lada
Više ih nema jer
Sva su stada sada
Careva

Ostala sam samo ja
Morana
Sama
Jer na kraju neko
Mora da dođe i po
Cara

[Nightflier]

Thirty

Look at her
Thirty going on sixty
Her life already spent
On selfish old men
Doing all the stuff
That's just plain
Filthy
Telling herself
That's her choice
And she is empowered
And she is strong
And she chases her dreams
Searching for a place
Where she'll finally belong
And be respected
And loved
Just for herself
Such as she is
Thirty going on sixty
Lonely
In a small space ih her mind
Where she screams and
The screams echo to
Keep her company
Between those walls that
Keep closing in
Like the grasping hands
Of all those men
And her dreams tend to be
Poisoned by screams
Because
She can not forget
That she's
Thirty going on sixty
And she is spent

[Nightflier]

 GLUVO DOBA

U gluvo doba noći
Kada jedino
Morana bdi
Zatresle su se
Carske dveri

Carevim odajama
Kojima vlada tišina i tama
Prolomio se bat koraka
Carskoga poklisara

I poklisar se bacio
Na kolena
Pred cara
Uzviknuvši

Gospodaru buna se stvara
U narodu ključa peni i tišti
Narod misli crne misli
Narod više ne gunđa ne žagori
Narod sada ćuti i mrko gleda

Vlasi su rasprodali ovce i goveda
Trgovci su zamandalili magaze i radnje
Vodeničari razbili kamenove
Skeledžije i brodari nasukali lađe

A sebri su gladni
Čestiti care

Prenuvši se iz dubokog sna
Car sasluša svog poklisara

Pa se okrenu na drugu stranu
Poturi jastuk pod glavu
I odgovori svom poklisaru

Sebarsko je
Da budu gladni

[Scordisk]

Nisam ljubitelj poezije, ali ova ti je dobra, Flajeru!

[Stipan]

A zašto nisi ljubitelj poezije? I kako neko uopšte može da se bavi pisanjem, a da ne čita poeziju?

[Scordisk]

Teško mi je da se nakanim da čitam pesme. Većina njih me zapravo uopšte ne dirne, odnosno, ostanem krajnje ravnodušan. Ima tu par stvari, naravno, ima pesama koje volim a nije sve Rable (seronjo moj, izluči loj, iskadi gnoj, sve sloj po sloj...), ali s vremena na vreme pročitam pesmu koja mi se svidi. ovo je jedna od tih.

[Nightflier]

Nisam ljubitelj poezije, ali ova ti je dobra, Flajeru!

Slab sam ti ja pesnik ali iskreno mi je drago što ti se dopada.

[Stipan]

Teško mi je da se nakanim da čitam pesme. Većina njih me zapravo uopšte ne dirne, odnosno, ostanem krajnje ravnodušan.

O, nesrećo jedna! Pokušaj onda s ovim. Dobro je za početnike.

Čarls Bukovski
ČUDO NAJKRAĆE TRAJE

Znaš,
bilo je mnogo dobro,
bilo je
bolje od
bilo čega.
bilo je kao
nešto
što možemo da
podignemo
držimo
gledamo
i onda se smejemo
zbog toga.

Bili smo na
Mesecu,
bili smo u
jebenom Mesecu
imali smo ga.
bili smo u vrtu
bili smo u
beskrajnom ponoru.
nigde nema takvog
mesta.

Primaklo se tako blizu
ludilu,
smejali smo se
bezumno
tvoj smeh
i moj.

Pamtim kada su
tvoje oči
glasno rekle
volim,
sada
dok se ovi zidovi
tako nečujno
ljuljaju.

[Scordisk]

pa dobro, ne kažem da uopšte ne čitam pesme, imam neke zbirke ovde, imam i omiljene pesme, ali neuporedivo manje u odnosu na romane.
ali recimo ova koju si sada naveo mi je nekako potpuno neutralna, neosetna, zaboravna. Ništa me tu nije dirnulo. Bukovskog sam voleo kao klinac, ali njegove pesme nije da nisam razumeo, samo su mi bile kao šesnaestogodoišnja poezija. Ali, ukusi se razlikuju. Uostalom, ja i nemam sluha, uživam u rimi i jasnoj poruci - kao u Flajerovoj pesmi (koja nema toliko rime koliko je poruka jasna kao bilbord... i dopada mi se)

[Stipan]

Aj, aj, aj... Kako onda da te povedem u nešto ozbiljnije... Lorku, Jesenjina?

[Scordisk]

Pa kako, zar nije u svakoj osnovnoj školi postojao onaj traumatski momenat kada uč'teljca čita Jesenjina a sva deca plaču? Emotivni šokovi. To i kada moraš učiti "Na Gazimestanu" napamet.

[Stipan]

Ti si beznadežan slučaj, dragi moj Scordisk. Odustajem od tvoje naobrazbe.