Poetski kutak Hrundija Burundija

[Mme Chauchat]

Sad nisam siguran da li misliš na sažetost iz pesme, ili na sažetost kao suprotnost opširnosti mojih pesama

b)

  Odnosno, dvaput kraće, dvaput bolje... ali to je moj lični ukus.

[vimen]

U tom slučaju, samo za tebe, jedna sažeta:

2. 0d 3 iz drugog ciklusa od 3 (ako to nešto znači)

Beda

Sve se već zbilo, reklo il' snilo,

Slile su slike tamu i krike.

Sve što će biti, već jednom je bilo,

I uzalud trud i privid slobode.

Ni prostora nema.

Svuda je Ovde.

[Nightflier]

Talason

Od raskršća do raskršća
Skupljam ti vlasi ruse
Da konac ispredem
Da sebi senku za tabane ušijem
Da mi je pijani zidari ne premere
Ne otmu
I u tuđ temelj ne ugrade   

[Mme Chauchat]

  E, ovako vas volem!

@Nightflier: etnoPopa?

[Perin]

Hm...ja sam našvrljao nekoliko pesama kad sam bio u pubertetu....tj. samom njegovom kraju Evo jedne kratke...mada, ja to ne kategorišem kao pesmu:

NA SELU

Ljudi!

Pitam se
Svaki dan je ovde isti
Kako ljudi izdrže
Zar ne shvataju da su dani isuviše dugi
A ja evo pijem pivo
I
Pitam se
Da li je ovo pivo
Napravljeno od ječma iz ove doline
Mislim da bi se onda trebalo zvati
Dolinsko seosko pivo
Glupost je
Misliti o ovako nečemu
A ne znati uzrok svoje misli

Valjda sve potiče iz onog: pitam se

[Nightflier]

E, ovako vas volem!

@Nightflier: etnoPopa?

Aha. Popa je moj omiljeni pesnik i na mene je ostavio neizmeran uticaj - toliko da se pitam da li ga bezočno plagiram. No, prestao sam da objavljujem i prozu i poeziju pre desetak godina, ako se ne računa Fejsbuk - a i to odskora - pa se nešto ne brinem preterano. Elem, evo za upoređivanje jedne "popinske" i jedne petnaestak godina matore "nepopinske" pesme:

Posle kiše

Probudio si me u nevreme
Kao što svaki put činiš
Hromi praoče moj

Poleteo sam na tvom urliku
Na neželjenim krilima
Pod trbuhe mrkim alama
Da ih teram treskama
I ozimom slamom

Uzmi mi krila
Pramatero moja vrana

Teška su
Preteška
Železna

Ruke su mi krvave
Slamom izbodene

Pustite me
Preci moji
Da više ne letim

Četiri smrti

Četiri smrti u svakoj ruci
Izaberi svoju
Sporost otrova vrelinu olova
Volja ti

Četiri smrti u svakoj ruci
Jedna je tvoja
Biraj valjano
Nemoj odviše bolnu

Četiri smrti u svako ruci
Reći ću ti moju
Hladnoću čelika biram
Da me pošalje u naručje Bogu

Četiri smrti u svakoj ruci
Eto im broja
Jedino ne znam ti reći
Koliko ruku ima Anđeo smrti

***

Naravno, ova druga vrišti od tinejdž engsta, ali šta da se radi - takvo je vreme bilo

[vimen]

Moja draga Inanes

I have begun to long for you,
I who have no greed;

I have begun to ask for you,
I who have no need.

Cohen

Kad dođe, a nije joj strana moja blizina,
dopustim joj da mi okrene dlan na gore
i razumom poremećenim očima pokaže
poprečni usek usuda preko
plavih potoka mojih vena.


Usne mi popucaju od žeđi.


U višeglasju kašlja prepoznam je
kako mami krv u usne
pa se ugrizem padajući na kolena
dotaknut velikom izvesnošću
njene pojave.


Ta i čovek je beskrajna praznina
a kamo li svemir.


Danima se trudim da raščvorim
veliku spiralu puteva
koja sliva se u moje oko.
Dužica je već ranjiva spoljašnjost
koja u našem odnosu krasi samo mene.
Njene su senke
u beskrajnim rupama organizma.
Dodirne tačke svakog našeg preseka
su lenjost i dosada
i spreman sam na večnost njenog prisustva
da bi ih dobio samo za sebe.

Nekad me vodi kroz snove.

Pokazuje iščezli oblik mene

na ivici strme litice

i među razbijene zube smešta

gvozdeni ukus krvi.

Nekad me podoji epifanijom

samo da osetim koliko strašan je pad.

Trpim je zbog obećanog susreta
sa malim nemim dečakom
koji nosi moje ime.
Udaviću ga pupčanom vrpcom
da ne stasa
da je nikad ne bi sreo.

[vimen]

Slomljeni Lom




I


prst – oko njega prašina – i u prljavštini put
među zrnastim zidovima
bez tragova trči i rže i peni
granama senke sa ledene ploče pije
mali zemljani konj


soba je stara – memla i vonj – i kroz prozor put
sa sprata čuje se nesanica – škripi
vetar škripi
škripe ptičurine bestidne
i kapija ruku gladna
kukova i očiju žedna
škripi
soba je stara – je sećanje – je davno zaboravljeni put
među zrnastim zidovima
na podu sedi mali zemljani konj
na stočiću lampa - isključena
kraj prozora fotelja – naseljena
iza stakla pogled na spolja
iza dužice ja – Slomljeni Lom


teško bi mi bilo da te sluhom svojih dana oblikujem
moja stvarnost su zavese
i crne rupe u svemiru
koje krotim po obodima
tvoje duge jutarnje senke
- nekad si dovoljno daleko
da te mogu privući i prošiti kroz ključaonicu
i do nekraja ti lagati priče
kad su ti usta zatvorena praznim blizinama


napolju – aveti
narandžaste senke
i šuštanje drske i gole – ogoljene i tašte
kišama pošteđene ispucale zemlje
zapaljiva stara bukva
i pregršt metalnih odjeka
neopravdanog ushićenja
svih onih koji su u moje dvorište
doputovali da se ne nastane


iza drvene tarabe čičak
na ogradi svraka cinično podražava korake
ispod bukve kućica za psa
dugački zarđali lanac
i ogrlica ispunjena nemim lavežima


mesec plav, bolešljiv i trom


na ramenima kuće pruga odlazeća
u podrumu vlaga
u sobi ja
- Slomljeni Lom


lako mi je bežati u bezvolje
jer ono fokus krije iza musavog stakla
i pogledima isflekane stvarnosti
koju ne umem sam
tamo je nered sabran od smisla
tamo su razlozi (– se gnoje)
i ptičjim prstom bude
narandžaste sene zaiskrene
tamo su misli koje si takla
i kaplju u razum
i stid i sram


nije tišina – čuje se čekanje
škripi disanje
i šušte daljine
okna se pale i jutro noć laže


drvena ruka započinje pisanje


već odavno nema šta da se kaže






II


prst – oko njega prašina – i račva se put
u prljavštini raskršće – drveni putokaz
noge ranjave
i ti – Besciljna Lut

[Savajat Erp]

Ево једне без концепта и написане управо сад...


СЕОСКА САХРАНА

Данас под шатром нема музуке
отишао је Тихомир
а да ником рекао није
небо је плакало
као да је знало
из шумарака и обала
људи са свећама избијају
душни брав
појео је своју прву и последњу бомбону
40 дана без жилета
ником неће тешко пасти
може ли још једна?
па, нисам болестан!
ха-ха!
пиј, брате, пиј
пиј док си жив...

[Stipan]

  Nisam baš stručan za poeziju, ali mi se čini da bi trebalo da poradiš na ritmici.

[Savajat Erp]

Fuck it, ово је избљувано у моменту...

[vimen]

da osvežim temu


gnomon/gnumon


kad iskoračim iz većeg oblika sebe
koji prebiva u tebi
po konturama prazmene
iscrtaju se ostalobale
(podrazumevani pojavni oblici cepanja).
sa oštrih ivica preloma curi,
podmuklo kidiše i kaplje
suština nepravde nesavršenosti
tvog aparata za poimanje
fizike promenljivih oblika.
gnomon se topi u tople crne bare
iz kojih ustaju mali vojnici
(zastrašujuće slični meni)
zarivaju vrhove bajoneta
u osnove strukture prazmene.
rasporene zgrade drhte i padaju na kolena
glava i pogleda uprtih ka dole,
naslanjajući temena u svodove nad ulicama,
klanjajući se svojim malim
razgraditeljima.

među srčom pocepanog grada
na kartonima i poleglim olucima
leđima posednut sedi
neko, zubima hrska zrikavce.
čuva ga lancima vezani
gnu, ceo, kao i uvek.

[Mme Chauchat]

Ova druga strofa bila bi zbilja dobra pesma zasebno, samo bez onog "leđima posednut". Podsetila me na Atreja i Gmorka, ne znam zašto.

[vimen]

možda istopljeni gnomon izgleda kao Ništa.

[Loni]

Joj blago vama.
Umete da pišete divne pesme s dubokim emocijama.

Ja sam jedino umem d' ispišem neku komičnu, zaheftansku...
Ovo sastavih posle šetnje ,,Požeškom''.

[NdZodiac]

Loni me sve više oduševljava    definitivno postajem njegov fan 

[Stipan]

WAKU

Za ponoći ove
na koga li moj pas laje?
Odlazim u vrt.

Samo mesečinom obasjana višnja zove.

Sazreli sok na usnama
prijatno razliven.

[vimen]

u je, stipe, podseca me na tishminu la stradu. poslednja strofa je klimava, dobra slika, ali nezgrapna i ispada iz ritma. objasni mi naslov?

[Stipan]

Waku znači "tanka pesma".

[Stipan]

TUGA

Ja volim ovu moju malu tugu
tako lelujavo
obuzima
misao mi trudnu
da na nebu moga lica
osmeh jedan mio
tople kapi suza
u nedoslutnu slaže dugu.

[vimen]

humoreska


klipiti-klopiti
dobro Vam veče
i puno sreće
sreće se, znam
al' ja sam nesrećan
nesrećno privezan
vezano slobodan
slobodno pipnite
kucnite
štipnite
drveni lutak sam ja



lutkarsko drvo
ne znam šta prvo
prvo ću igrati
pevati, skakati
a potom plakati sam



kad Vam ulepšam dan



danas sam spremio
gomilu naklona
pesama-poklona
i igra dokona
za Vaše okice
šarene šljokice
klipiti-klopiti
čajanka! šoljice!
i igre senkama
senke utopiti
potop odigrati
barku sagraditi
pevati pevati
decu zasmevati
za decu snevati
a potom plakati sam



kad Vam ulepšam dan



smešan je
glupav je
glavat je, čupav je
trapav i čudan
i zauvek budan
jesam
sve sam to ja



al' iza svih zavesa
uloga
pesama
iza sve farbe
igre i jauka
zaljubljen nesrećno
a nekad presrećno
njen smeh i boju
miris joj laka
i usred mraka
poznao sam



i lice belo
visoko čelo
koraka laka
crna k'o svraka
kosa od stakla
ogledala čarna
u mesec kad glede
o, kakve bede,
tvoj odraz zaslepi
i lunin prelepi
sjaj
i znaj
ja suza nemam
al' plačem na suvo
jer završi tvoje
za potpalu drvo
škripali zglobovi
grmeli bogovi
za nas su grobovi
provreli čajevi
prokleti zmajevi
i proklet im plam



sedim i plačem sam



kad sam im ulepš'o dan



poslednja predstava
sve će zaseniti
dugo će talasi
o meni peniti
na kraju drame
kad dvorske dame
suzice puste
lažne i guste
kad ja se poklonim
svrakac će dokoni
letom da otkloni
sve dalje sumnje
jer moji zglobovi
šrafovi labavi
klipiti-klopiti
svi su izglačani
k'o sjajni mamci
kad svraka baci
oko na darove
mene na delove
i svetu celome
a ono što ostane
plamen da oliže
pa iznad krovova
dim kad zaigra
tebi sam bliže
i neće boleti
ja ću te voleti
i kada mrtav sam



jer ne mogu više sam



da im ulepšavam dan

[Stipan]

Mnogo lepo. 

[Stipan]

Maj

Ne hodam, već treperim.
Harmonija
leptira i ruže

[Savajat Erp]

Натераћете ме да поставим оних неколико несређених бедастоћа које сам написао у тренутку специфичног душевног стања.

[Stipan]

Postavi, baš bih voleo da gvirnem.

[Stipan]

Usamljenost

U plavoj vazi noći
žuta se lala prozoru otvara
iza zavesa samoće.

[Kaa]

Nešto u skladu s februarskom temom 

Lopta

S neba planeta se prope
i strmoglavi u travi,
u zelenom moru se tope
meridijani joj plavi.

Po osi stranoj tetura
zaboravljena na ivici mraka,
da bar je vetar pogura
do noge kakvog dečaka...

[Josephine]

sf poezija...     

[Stipan]

Oktobar

Bolno šapuće pod mojim stopama lišće
hodam sve tiše,
al' mesec mi pred tobom
gle, osmeh jedan oda.

[Stipan]

Januar

Pucketa vatra.
Ti i ja pijemo čaj.
Zadrhtao sam.

[Mme Chauchat]

Moglo bi i ovo da se malo obnovi, recimo ovako:


                                    Đelu Naum

Konji od leda

Uskoro će se sve okončati
i zajedno ćemo putovati po mrazu daleko
beskrajnim poljima
dok će naši konji od leda rzati
i topiti se ispod nas



                                      (preveo Petru Krdu)

[Hrundi V. Bakshi]

Када је твоја мајка остарила,
И ти си остарио,
Када оно што је било лако и без напора,
Сада постаје велики терет,
Када њене драге и одане очи
Не гледају више живот као пре,
Када су њене ноге постале уморне,
И више не желе да је носе,
Онда јој дај твоју руку подршке,
Прати је са срећом и радошћу.

Час ће доћи када, јецајући,
Ти је испратиш на њено последње путовање!
И ако те пита, одговори јој.
И ако те поново пита, говори опет.
И ако те пита још једнпут, обрати јој се
Не громогласно, већ у нежном миру!
И ако не може да те разуме добро,
Обајсни све с радошћу;
Час ће доћи, горак час
Када њена уста више неће питати!

Adolf Hitler

[Stipan]

Lom

Meka latica ruže
mirisom svojim
priča sav moj bol.

[Mme Chauchat]

Hrundi, ovaj prevod je toliko loš, prosto da čovek ne poveruje... mislim, ovo: Час ће доћи када, јецајући,/ Ти је испратиш u meni budi sumnju da se neko koristio gugl prevodiocem.
Razumem ja želju za provokacijom, ali daj makar gramatički pristojan prevod.

[Josephine]

ne poznajemo se

više

stojeći ovako

dok

čini se

da znamo se

dok

ćaskamo

za stolnjakom kafane

misleći

da znamo sve

lažući se

da dobro nam je

i

ovako


Lara Fabian - Je suis Malade

[Stipan]

FON BUBITON I SEDMI TON

Bubi,
tvoje je srce od pekmeza,
i topiš se kao govno na kiši
tražeći sedmi ton.

Trebalo bi da znaš,
svet je čelik i beton.
Trebalo bi da znaš,
svet je borba za opstanak.

Duša je prenaduvani balon,
srce tek motor u grudima
i nema mnogo šanse.

Jer...

Bubi
tvoje je srce od pekmeza,

[Josephine]

Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći; ali se ne usuđujem strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam bol svoj, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da ti kažem najvernije reči koje ti imam reći; ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu, i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči što imam za te; ali se ne usuđujem strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe; ali se ne usuđujem, jer bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvek; ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla oktriti moj kukavičluk.
Zato ponosito dižem glavu i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je moj bol večito svež.

Tagore

[Stipan]

VOLIM TE

Volim te
kao prvu kafu.
Gorču ili malo slađu,
i ne osetim razliku.

Volim te
kao jelen pivo
s vremena na vreme,
oprezno dozirano.

Volim te
kao nove cipele
što žuljaju do krvi,
a tako lepo stoje.

[Stipan]

U REDU

U redu,
ti si tu, i ja sam tu.
Nacrtali smo u ogledalu
krila željna neba i slobode.

U redu,
ti me voliš i ja volim tebe
naši snovi hode
stazom vila i čarobnjaka.

I gledaj,
sada se budiš;
kažeš nema staza
tu gde koračamo,
kažeš nema neba
ni pod nama, ni nad nama.

U redu,
potraži stvarnost, ali reci:
gde je nebo za naša krila,
gde je tlo za naše stope?
I kako da preživim noć?

[saturnica]

Stipane......prelipo

[Stipan]

Hvala curo! 

[Savajat Erp]

Да, Стип, прелипо А ево нешто ужасно што сам нацврљао пре више година у налету бедачке инспирације...


СТРЕЉАЧКИ ВОД

Добро,
ако баш инсистирате
стаћу испред тог зида
за последњу жељу
дајте ми пљугу
по могућству 100s
не да бих дуже живео
него да бих дуже уживао
у слатком отрову
последње речи су ми
да ничија није до зоре
горела, мајмуни
ускоро ћете и ви
испред зида стајати
а ја ћу се смејати
од горе или од доле
зависи где припаднем
повез преко очију нећу
оставите га себи
затребаће вам за који дан
извините што у небо гледам
али стварно не желим
да ваше ружне фаце
буду последње
што ћу видети
на овом шугавом свету

[saturnica]

Savajate...i užasno...i užasno dobro!

[Stipan]

може ли још једна?
па, нисам болестан!
ха-ха!
пиј, брате, пиј
пиј док си жив...

за последњу жељу
дајте ми пљугу
по могућству 100s
...
стварно не желим
да ваше ружне фаце
буду последње
што ћу видети
на овом шугавом свету

Kaži Brate Savajate... Ti se plašiš smrti?
Ili se plašiš da nećeš uspeti da popiješ i popušiš dovoljno?

Neki đavo ima u ovim stihovima...

[Stipan]

Ali evo ti nešto u sličnom fazonu.

BLUES

Jedra su prazna, vesla slomljena
na dnu kante za smeće
kanarinac.
Peva, peva, peva...

Svoj poslednji blues.

Baklje su izbledele, kiše padaju
mačak na suncu
visi o vrbi.
i peva, peva, peva...

Svoj poslednji blues.

Cigara nestalo, pivo popijeno.
Kera u dvorištu leži
a glava na ulici
peva, peva, peva...

Svoj poslednji blues.

[pokojni Steva]

Vazda zaboravljam da vas priupitam,

Jestel vi nešto od ovog ubudžili s muziku, ono, da može da se đuska? 

[Stipan]

Jesmo, pre petnaestak godina.

Jedna je čak bila i prilično popularna u vreme bombardovanja...

[Savajat Erp]

може ли још једна?
па, нисам болестан!
ха-ха!
пиј, брате, пиј
пиј док си жив...

за последњу жељу
дајте ми пљугу
по могућству 100s
...
стварно не желим
да ваше ружне фаце
буду последње
што ћу видети
на овом шугавом свету

Kaži Brate Savajate... Ti se plašiš smrti?

Јок, само нек` буде брзо и безболно...ал` нешто ми говори да није тако увек

Иначе, Стипанело, немо` да се љутиш што ћу ово рећи, ал чини ми се да је код тебе однос прозе и поезије скоро као код Буковског...поезија ти је боља

[Stipan]

E, hvala za ovo o poeziji.

[Stipan]

PET JE SATI

Ja bih slušao
tvoje priče,
u krevetu čekao
da veče padne.
Oh, ja bih te mazio
ljubio i grizao
i noću i danju,
ali pet je sati
i grad se budi
pet je sati,
a od ljubavi se ne živi.

Ja bih ti šaptao
bezobrazne tajne
i skidao ti zvezde,
daleke i sjajne.
Sa tobom bih pošao
do kraja sveta,
da te volim
i štitim od svega
ali pet je sati
i radnički autobus kreće
pet je sati
a od ljubavi se ne živi.