ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Već je u nedelju prvi, pa reko da otvorim topik  :) .

Danas zavrsio Alastera Rejnoldsa "Oblast otkrovenja". Odlican roman, samo se nadam da nas Laguna nece zavrnuti za nastavke kao sto su to uradili sa Vernonom Vindzom i nastavcima Plamena nad ponorom.

Sutra pocinjem Mistborn Brendona Sandersona.

Reka bogova Mekdonalda mi se žešće razvukla, tako da će upasti i u sledeću godinu.

Ja sam razvuka 3 tom Murakamija. Ali nije ni čudno kad čovek toliko ide do detalja, i opisuje ne samo svaki dan karaktera vec i svaki sat, pojeo je to i to, obukao se toplije, popusio cigaru, piskio i onda se zapitam jel i kenjao posto tri dana sedi u prismotri i znamo da je tri puta sorao a ni jednom kenjao, mozda ce to biti kulminacija romana, grande konstipacija do velicine pucanja  :x

Quote from: Mo on 02-01-2012, 13:56:30
Ja sam razvuka 3 tom Murakamija. Ali nije ni čudno kad čovek toliko ide do detalja, i opisuje ne samo svaki dan karaktera vec i svaki sat, pojeo je to i to, obukao se toplije, popusio cigaru, piskio i onda se zapitam jel i kenjao posto tri dana sedi u prismotri i znamo da je tri puta sorao a ni jednom kenjao, mozda ce to biti kulminacija romana, grande konstipacija do velicine pucanja  :x

xrofl xrofl xrofl xrofl

 Zato se ja i čika Murakami nikako ne nalazimo...  :cry: :(

Elem, kao što se moglo i očekivati, 80% planiranog za decembar se prenosi u januar, a prvi na listi je Simmonsov Black Hills.
Wow! Posle Dances with Wolves i Deadwood, ovo mi dođe ko trešnjica na šlag, taman da zaokruži temat, a sam Simmons mi je jedino u The Terror bio ovako istinski produhovljen... jak je Simmons, i s godinama postaje sve jači, nema tu zbora.  :)

E, pa baci prikaz kada završiš, ipak ćeš pre pročitati, ja čekam srpski prevod Crnih brda, a verovatno ću se
načekati...

Ja sam odustao od Murakamija
sada čitam Sirius 20
a sljedeća je knjiga Martin i Tutle: Vjetrovito utočište  :!:

Prva knjiga u 2012- Krv kraljeva, Robin Hob.
Lepo piše, sa osećajem za rečenicu i mnogo ,, dublje '' nego većina autora epske fantastike koje sam čitao. Ima ipak jedan problem, a to je što sam prešao trećinu knjige, a ništa se konkretno ne dešava  :-o . Ok, unutrašnja stanja junaka su zaista znalački prikazana, istinski saosećam sa kraljevskim vanbračnim sinom koga su svi napustili i koga gnjave raznoraznim obukama i treninzima, ali bilo bi dobro da se radnja uskoro ubrza. Nadam se da hoće.

Završio Elfhome.

Magic Gifts, Ilona Andrews

Filip Dik, Galaktički iscelitelj keramike. I opet mi fali jedan list odn dve stranice a to je valjda tako kad kupujem polovne knjige  :(.

The Matter of Britain, Kim Newman.  :-|

Untcigahunk: The Complete Little Brothers, Rick Hautala.

Quote from: Anomander Rejk on 03-01-2012, 10:42:46
E, pa baci prikaz kada završiš...

To ne gine, doduše, najre Reamde (whoa! :!: ) koliko sutra, a za prevod Crnih Brda strepim silno, to ako se ne dadne nekom proverenom imenu maltne da ne vredi čitati u prevodu. (A ne zavidim ni bilo kom proverenom imenu, tek da se zna  :mrgreen:  jer biće to krvavo zarađene prevodilačke pare, nema tu zbora, provela sam vremena u guglanju taman koliko i u čitanju.) Prosto je neverovatno da je isto pero izbacilo Flashback i Black Hills u svega dve godinice jer nema šanse da se tu otkrije "jedna ruka", da ne znaš ko je pisao, ni u ludilu ne bi pretpostavio šta sve to otvoreni desničar može da ispolji. Simmons je baja. Baja. :-D   

Desničari su odlični pisci  :).

"Crna brda" ća garant Skrobonja da radi.

Pa, to se nadam, jer Skrob jest baja za Simonsa, nadam se samo da ce hteti, jer su se onomad malko kanda razisli...  :lol:  za Flashback mi skoro pa svejedno, to bi mogao skoro pa bilo ko od iskusnijih da prevede, ali Crna Brda skroz zahtevaju velemajstorsku ruku. 

The Way of the Wizard by John Joseph Adams

Quote from: angel011 on 11-01-2012, 19:56:53
Untcigahunk: The Complete Little Brothers, Rick Hautala.

Konačno pročitala.


Elem, knjiga se sastoji od romana Little Brothers, i od priča smeštenih u isti svet, počev od stvaranja sveta i Male braće i čoveka, pa onda nekoliko priča o naletanju ljudi na Malu braću tamo negde od sedamdesetih pa do devedesetih.


Roman je uobičajena zabava kakvu od horora možete da očekujete: klinac koji je video nešto mnogo gadno al' mu niko ne veruje, monstrumčići u šumi, stare indijanske priče, lokalni tinejdžer-siledžija koji dodatno komplikuje stvari, tinejdžeri koji se seksaju pa odmah nakon toga zaginu (izvin'te zbog spojlera), that sort of thing. Zabavno je sve to, samo ja takvu vrstu zabave više volim kad je servirana u kraćem obliku, na nekih dvesta strana, umesto... da... sve... ide... polako. I taj klinac mi je povremeno išao na nerve, neko vreme je u pitanju onaj gotivni klinac sa kojim saosećamo i potpuno ga razumemo što je istraumiran jer je video kako su mu monstrumčići pojeli mamu (nije spojler, to saznajete već sa korica knjige), a onda povremeno postane odurno nadureno derište kome poželite da udelite koju vaspitnu ćušku. I, da, ima lik pijanog Indijanca za koga mi nije jasno zašto se zove baš Džon Votson.


Što se priča koje nakon romana slede tiče, prve tri su o stvaranju Male braće, ljudi (ovde crvenokožaca) i tako to, kako su stvari postale ovakve kakve su, i one su mi se i više dopale od romana, možda zato što sam ja sucker za tu vrstu stvari; Hautala je tu lepo održao ton nalik na onaj starih priča. Među ostalim pričama (uglavnom ljudi ovako ili onako naiđu na Malu braću pa ih ova pojedu) ih ima fino opakih; Hautala se uopšte ne usteže da međ' te pojedene ćušne i poneko dete -- u principu, svi koji se nerazumno ponašaju, ne slušaju upozorenja, ima da isteruju svoje, ili da stoje i gledaju kako čudovišta nailaze i šta pritom rade, budu pojedeni, tako da vam ih i ne bude naročito žao.


Harvi, ako čitaš ovo, jes' da nema detaljno opisanih grudi, ali bi monstrumčići koji klopaju ljude mogli da ti se dopadnu.

Мислим да ће ми се допасти Мала браћа.
Прочитао поново Под куполом- није да кнјига није занимлјива, али замерке  остају. Тотално клише и неубедлјиви ликови, и очајно одрађен крај.
Лисина прича- какав удав од кнјиге , страшно. Валјда најгоре Кингово дело. У рангу досадности ту је негде са Путанјом бодежа од Джордана. Првих двеста страна нам Лиса скуплја материјал, сећа се прошлости и бави се задравлјем маторе секе. Једно милион пута је употреблјена реч мозгалица, и такође крвава мозгалица. У једном моменту сам био близу да кнјигу зафрлјачим у зид, ако још једном наиђем на ту реч... Пребациванје већ виђено, и много болје описано у Талисману и Црној кући.
А и мого је ставити прави наслов, Табита тебе волим и теби пишем ово ја... xdrinka

Ћирилица рулз!  xrofl

Е, одма зезаш...
Ево решен проблем и са Љ, Џ и Њ. :)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fa6.sphotos.ak.fbcdn.net%2Fhphotos-ak-snc7%2F401372_2981525012373_1089365661_3147293_1587084621_n.jpg&hash=862e2fced28db3c1536be14bfd044aeda52b1bda)


Evo ja ovo tek sada, ostalo mi od odmora par desetina strana ... Izuzetno zabavna knjiga!

Paolo Bacigalupi, The Alchemist.


Zanimljiva novela... Kreće kao fantasy, postoji problem, koji naš junak rešava (u ovom slučaju, svako bacanje magije izaziva rast krajnje upornog drača, a magiju može da koristi praktično svako, i svi je i koriste; kako drač sve više prekriva, zemlje postaju progutane i nenastanjive, a upotreba magije zabranjena za sve osim za jednog čoveka, majistera, za upotrebu magije sledi smrtna kazna; naš junak je alhemičar koji stvara aparaturu koja može da uništi drač tako da ni semenje ne ostane). Međutim, svet time nije spasen, jer gradonačelnik i majister alhemičara strpaju u zatvor, a njegov izum koriste za sopstvene ciljeve, a alhemičar je prisiljen da sarađuje s njima jer mu je ćerkica opako bolesna i samo je majisterova magija održava u životu.


Tu su neke fine moralne dileme: alhemičar može magijom da spreči dalje divljanje bolesti svoje ćerke, ali svaki put kad upotrebi tu magiju, kod nekoga krene da raste taj prokleti drač i, recimo, tom čoveku koji mu ništa nije skrivio upropasti biljke koje je uzgajao pa onda ovaj i njegova porodica gladuju. Spaseš dete, prokuneš komšiju, kako je u samoj noveli rečeno.


A kako se magijom mogu baviti svi, i kako je svako ubeđen da ima sasvim opravdane razloge da magiju i upotrebi, samo malčice (ili i više nego malčice), problem se konstantno umnožava; ukoliko bi se alhemičareva aparatura pustila u opšti opticaj, ona bi zaista uništavala veliku količinu drača, ali se ljudi više ne bi bojali da koriste magiju - nekada su postojali zamkovi u oblacima, leteći ćilimi i tome slične stvari koje zahtevaju jako mnogo magije a teško da se mogu nazvati neophodnim - i pitanje je da li bi sva aparatura koju je alhemičar u stanju da napravi bila od pomoći kad bi se ljudi tako razdivljali. A razdivljali bi se - to se ne dovodi u pitanje, pošto su jednom već sami sebi upravo tako doneli propast, i ništa iz toga nisu naučili. I tu zaista nije lako odrediti šta bi bilo pametno uraditi, kad su ljudi takva nerazumna bagra - čak i da negativci iz novele nisu takve teške skotine kakve jesu, stvari bi po ljude zbog njihove sopstvene prirode bile loše.


Dobra novela, vredi čitanja. Hvala Melkoru na linku.  :)

Overi onda i onu drugu, idu u paketu koliko sam shvatio. I nema na cemu.

šta je drač?

Čkalj. Ili uopštenije trnovite biljke u stilu Trnoružice. Mislim.

@Melkor: overiću.


Drač (naziv za koji ja znam) ili, kako wiki kaže, drača (http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%94%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B0_(%D0%B1%D0%B8%D1%99%D0%BA%D0%B0)).

pa zar taj drač ne mogu da uništavaju alatkama, nego im treba alhemičar?

Drač bi bio moj prevod, u originalu je bramble, a u pitanju je izmišljena trnovita biljka koja meni po opisu najviše liči na drač (prevod za bramble bi bila kupina ili drač, ali ovaj bramble iz novele nema plodove kao kupina). Ta izmišljena biljka je užasno jaka, probija kroz sve, računajući i kamen, na dodir je otrovna (ne ubije smesta, uspava i postepeno usporava organizam dok srce ne prestane da radi), može vatrom da se uništava, ali to ide sporo, a raste jako brzo. Alatke tu slabo pomažu.

Dobar prevod. Stanojević ga je koristio u "Gospodaru". Sjajno si se setila tog rešenja. :)

Hvala, sećam se i ja toga iz "Gospodara".  :) Još kad bi mi neko dao da prevedem tu novelu i platio me za to...  :lol:

Ih... Šta je sve meni na tom spisku... Dapače, ima knjiga koje bih radio za simboličnu naknadu, samo da budu objavljene.

Quote from: angel011 on 22-01-2012, 21:35:39
@Melkor: overiću.


Drač (naziv za koji ja znam) ili, kako wiki kaže, drača (http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%94%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B0_(%D0%B1%D0%B8%D1%99%D0%BA%D0%B0)).

E, ovo ne da nije čkalj, nego mi je potpuno nepoznato po izgledu! Uvek se da naučiti nešto novo. xflowy

Pa, definitivno si bila u pravu za trnovite biljke u stilu Trnoružice.  :)

Moguće je da danas više nema drača, ali ja se sećam pesme nekog od srpskih pesnika rodoljubive lirike (Šantić, ko li?) i stiha gde postoje reči: ... kamena i drača... Meni bi Angelin izbor bio prepoznatljiv, jer označava trnovito (trnjak) uopšte, kao i bramble. Čkalj je neka vrsta čička, gazivo, pa i prohodno trnje.

Zače, zalepi ovo, da ne jurimo po forumu - ili lepo objedini sve teme u jednu.

Elem, veoma mršav januar. Ako se po januaru godina poznaje, ove se neću načitati.

januar

Elfhome, Wen Spencer
Magic Gifts, Ilona Andrews
Mastiff, Tamora Pierce
Imager, L. E. Modesitt Jr.
Bright of the Sky, Kay Kenyon

Trebalo mi je bogme vremena da da shvatim šta si hteo... potpuna krečana mozga -_-

Čitam Knjigu izgubljenih snova, nadam se da ću s njom bolje proći nego sa Brazilom, koji mi nikako nije legao. Barem prema sadržaju, Knjiga... se čini veoma interesantnom, jer je raspon tema u pričama izuzetno širok, od tvrdog sf, kiberpanka do vilinskih legendi. Videćemo, kad pročitam dam analizu pojedinačnih priča gosn Ijana Mekdonalda.

 Počeo sam danas Druda od Dena Simonsa. Početak je prilično spor, da ne kažem dosadan, ali je podloga za dobru priču, te nastavljam da čitam.

Neće se ubrzati, mada ja nisam imala problema da pročitam celu knjigu.

Možda bude i ovako zanimljivo. ,,Teror'' je isto bio spor pa sam ga pročitao do kraja i svideo mi se.

Quote from: Anomander Rejk on 06-02-2012, 18:03:04
Čitam Knjigu izgubljenih snova, ... gosn Ijana Mekdonalda.

Au, mene ova čeka još od leta ...

Trenutno čitam (htedoh reci, tek sada  :oops:) čitam PRICU O DUHOVIMA Pitera Strauba. Iako je prokletinji  bilo potrebno skoro sto strana da nas uvede u likove i pokrene neki konkretan zaplet koji mogu da pratim, ovo je odličan roman.

Evo procitah Odabrane naucnofatasticne price by Terry Carr sveze kupljene na Lumundu i na kraju zakljucujem da je rec o natprosecno dobrom izboru prica, pogotovo za godinu kad je izdato (1977 originalno izdanje). Verujem Mici da je ova knjiga bila bomba kad se pojavila kod nas davne 1979, i danas su neke od prica u njoj legendarne, recimo Martinova prica i Asimovljev (meni preterano sladunjav) 200-godisnjak. Neke od prica su prosto slabe, kao Varlijeva ili Vilijamsonova, neke sa (tada svezom) idejom danas deluju prevazidjeno (Kasterov poslednji skok), ali ipak, ono sto su majstori pisali, uglavnom i jeste vrhunskog kvaliteta. Damon Knight, Harlan Ellison, Fritz Leiber, Jamer Tiptree jr, Gene Wolfe, Cristopher priest, George Martin...za 300 din vise nego dovoljno :)

upravo zavrsio kingov 11/22/63... prijalo  mi... sad cu da predjem na replay ken-a grimwood-a koji odavno ceka u redu za citanje, a pominjanje ovde na forumu ovih dana me podsetilo

Čitam islandski triler, Poslednji obredi-Jursa Sigurdardotir. Ubistvo nemačkog studenta u Rejkjaviku, obredi, tajne... volim te skandinavske krimiće i horore. Ovoga sam pronašao u Bulevar Books , za 293 din. Ima kod njih dosta jeftinih knjiga, nadam se da ta knjižara neće propasti.
Elem, naletih u romanu i na detalj mučenja Srbina od strane nemačkih vojnika na Kosovu, i kako je onda stvar zataškana. O, dal je moguće, zaokružih odma u kalendaru datum crvenom bojom, nek ima neki roman, makar i krimić gde nismo predstavljeni u koljač varijanti i gde i neki naš pojedinac može biti žrtva.

Čitam Ples sa zmajevima, drugi deo, i nisam baš oduševljen... poglavlja sa Tirionom su mi totalno razočarenje. Gde se deo onaj pametni, lukavi, pragmatični, cinični Tirion ? Ovaj Tirion samo kuka o Tiši, Aši, i da li će Tivina sresti u paklu. Poglavlja sa Džonom Snežnim takođe su poprilično razočarenje. Deneris...zadovoljan sam kako je prikazao njen karakter, sa jedne strane snaga i odlučnost, sa druge ipak je ona mlada devojka, i njeni ciljevi dolaze često u suprotnost sa njenom osećajnošću, ljubavlju, željom da zaštiti slabe, obespravljene...To je ljudski jer u svakom čoveku postoje suprotnosti i po meni je odlično izgradio njen lik, ali problem je što čini mi se smišlja za nju neke klimave zaplete, prosto na silu, samo da bi što duže otezao sa njenim povratkom u Vesteros... Još su najzanimljivija poglavlja sa Teonom. Sve u svemu, nisam zadovoljan. Martinovo pisanje je i ovako za klasu iznad većine autora epske fantastike, ali imam utisak ako ovako nastavi, da će ovo otići u špansku seriju Džordan Robert tipa. I Gozba i Ples su mi kao neki veliki intermeco, predah dok se čekaju velike nastupajuće bitke i drugi grandiozni događaji...
Nadam se da ima nekakve šanse da ponovo napiše nešto sjajno poput Sudara kraljeva. Ako serijal nastavi ovako razvlačiti, neće valjati.

Moj komentar od letos:

QuoteTanka plava linija deli epsku fantastiku od mača i magije. Zove se Atlantik.

Serijal "Pesma leda i vatre" od svog začeća balansirao je duž ove linije, ponekad pretežući čas na jednu, čas na drugu stranu. Klatno je mahom bilo na evropskoj strani fantazijske tradicije - čitali smo o zmajevima i vitezovima, vukovima i čarobnjacima - ali vremenom, kako je priča odmicala, klatno se sve više primicalo američkoj tradiciji, očitovanoj u polugolim robovima, otrovima, egzotičnim volšebnicima, propalim dekadentnim civilizacijama i uopšte konanovskoj ikonografiji, dobro poznatoj svima koji su čitali Hauarda, ili njegovog stripovskog naslednika, Roja Tomasa.

Martin nikada nije krio da su Vens, Lajber - pa i Hauard - imali neizmernog uticaja na njegovo stvaralaštvo; a premda bi želeo da se nakon smrti probudi u Srednjoj zemlji, više je nego očigledno da mu je po pisanju Hauard bliži od Tolkina.

E, ova tri pasusa bila su istovremeno prekratak i predug uvod u prikaz "Plesa sa zmajevima", petog nastavka "Pesme leda i vatre". Ima poprilično kako sam završio ovaj roman. ARC sam dobio nekoliko dana pre datuma redovnog objavljivanja knjige, ali tih nekoliko dana nimalo mi nije bilo od pomoći da čitanje ove knjižurine završim pre ostatka Martinovih poklonika. Dapače, čitanje sam počeo tek dva dana NAKON redovnog objavljivanja.

Rešen da se natanane naslađujem, nisam žurio sa čitanjem, već sam odredio sebi kvotu od svega dvesta stranica dnevno - i krenuo.

Roman je počeo naizgled po mom ukusu, poglavljima o Džonu i njegovim mukama u ulozi zapovednika Noćne straže, ali priča je tekla nekako usporeno. Poučen čitanjem i prevođenjem ogromnih romana, govorio sam sebi da je to uobičajeno za obimna dela; potrebno je vreme da se uhvati brzina.

I jeste bilo potrebno. I vreme i stranice. Po mojoj slobodnoj proceni, Martin je hvatao brzinu tokom prvih osamdeset odsto "Plesa sa zmajevima". Možda i malkice više.

Roman sam na kraju pročitao za četiri dana. Moja odluka o umerenom čitanju je otišla u bestraga i pre deset dana bio sam u potpunosti spreman da napišem prikaz. Međutim, nacrt tog prikaza bio je toliko negativan da sam naterao sebe da ga se manem i pustim da mi se knjiga slegne u glavi.

Nije pomoglo.

Eh, pa da krenemo...

"Ples sa zmajevima" pati od mnogih problema. Najveći problem postaje očigledan tek kada se završi sa čitanjem celog dela, tako da ću mu se posvetiti na kraju ovog prikaza, ali manjih problema je tolika silesija da taj veliki donekle i ne dolazi do izražaja.

Pre svega, mada je Martinovo zanatsko iskustvo očevidno, poglavlja koja prate junake za koje se osnovnano sumnja da su okosninca serijala - Džona, Tiriona i Deneris - napisana su krajnje nenadahnuto i ravno. Gotovo kao da se pisac silio da ih piše. Svi elementi sjajne skaske su tu: intrige, nova prostranstva, novi detalji o svetu, magiji, istoriji... Međutim, ti elementi su spojeni mašinskom preciznošću, bez grama duha koji izvire iz svake rečenice Martinovih prethodnih romana u ovom serijalu.

Džonova poglavlja su posvećena spletkarenju i njegovom trapavom snalaženju u ulozi zapovednika Noćne straže, ali i laganom građenju jednog od dva vrhunca "Plesa sa zmajevima". Neću sada da pominjem o  čemu se tačno radi - internet svejedno vrvi od tog spojlera - ali bezbroj puta ponovoljena rečenica You know nothing, Jon Snow na kraju postaje toliko iritantna da potpuno skreće pažnju sa novih proročanstava i mogućih razrešenja starih proročanstava, koje Martin nemilosrdno uvodi, kao da su na popustu.

Veći deo Tirionovih poglavlja sastoji se od kuvarskog putopisa, koji kao da je naglavačke ispao iz nekog romana o Konanu, dok nam poglavlja o Deneris komotno mogu da posluže kao manifest neke nevladine organizacije, koja se zalaže za ukidanje ropstva i zabranu okrutnog postupanja prema životinjama. Tu moram da primetim da ma koliko ti ciljevi bili hvale vredni, baš i ne bih da o njima čitam stotine i stotine stranica.

Najbolja poglavlja u knjizi su ona posvećena Brenu - gde se Martin vraća epskoj fantastici u svom najboljem maniru - kao i Džejmijeva, koja su lako moguće prebačena iz prethodne knjige.

U suštini, to je i najveća zamerka koju imam na "Ples sa zmajevima". Taj roman je toliko očigledno posvećen dešavanjima oko Deneris na južnom kontinentu da sva dešavanja na Severu deluju nakalamljeno, suvišno i nedovršeno. To je u tolikoj meri izraženo da čak i novi likovi koje Martin uvodi u priču, a koji su inače u manjoj ili većoj meri poznati čitaocima njegovih kratkih priča objavljenih u Silverbergovim "Legendama" i Martinovoj zbirci Warriors, jednostavno bivaju poklopljeni. Roman je do te mere neuravnotežen da sam imao utisak kao da čitam Blood of the Dragon - novelu za koju je Martin dobio beše Huga ili Nebulu, a koja se zapravo sastoji od Denerisinih poglavlja iz "Igre prestola". Ne znam da li je popustio pred urednicima, ili pred svojom grižom savesti, ali "severnjačka" poglavlja su upadljiv višak, koji u toj meri odudara od ostatka romana da mu čak umanjuje vrednost posmatrano u celini. Pri svemu tome, moram da naglasim da mene kao čitaoca upravo Sever najviše i zanima. Deneris i njeni zmajevi i robovi su mi uvek bili ili nezanimljivi, ili zanimljivi u onoj meri u kojoj se kroz poglavlja o njima otkriva istorija Valirije.

Elem, pokušaću da skratim, pošto ne mogu da idem u detalje kako ne bih pokvario užitak onima koji još nisu pročitali knjigu, a i mrsko mi je da dalje pišem u suštini loše stvari o mom vrlo verovatno omiljenom živom piscu...

Najveća mana "Plesa sa zmajevima" je kompozicija. Dodavanjem malobrojnih poglavlja koja prate dešavanja na Vesterosu, Martin je moguće sasvim solidan u suštini izbacio iz ravnoteže, a da pri tom nije čak ni zagolicao maštu čitaocima kojima Deneris nije toliko zanimljiva. Naravno, izuzetak je ono nekoliko poglavlja sa Brenom, ali već je čist bezobrazluk otkriti sve što je otkrio u njima, pa ostaviti čitaoce na cedilu na narednih Morana zna koliko godina.

Takođe, Martin je očigledno posvetio daleko više pažnje "južnjačkim" poglavljima i u smislu peglanja stila i jezika. Koliko su poglavlja sa Džonom nenadahnuta, toliko su Tirionova i Denerisina razrađena do pojedinosti - gotovo kao da ih je pisao Robert Džordan, koji je inače i napisao dva ili tri romana o Konanu.

Džordanova avet kao da je bila konsultant prilikom pisanja "Plesa sa zmajevima", pošto bi roman mogao komotno biti kraći za dobrih dvesta stranica, čak i kada bi se "severnjačka" poglavlja potpuno izbacila.

Najzad pročitala Simonsov Teror. I onda se setila raznih zamerki koje sam ranije videla, te previše detaljno opisuje simptome skorbuta, te jes' da treba da prikaže kako je zaginulo 150 ljudi al' ne mora baš jednu po jednu smrt da prikaže, te presporo, te ima nekih bezveznih detalja... Te zamerke su stigle od različitih čitalaca sa Goodreads-a, i okej, pretpostavljam da njima to sve jeste smetalo.


Meni nije.


Simons inače ume da smori sa onim vidite šta sam ja sve proučio i koje sve detalje znam, a vi ih ne znate, utata!, al' ovde toga nije bilo - odnosno, očigledno da nekim čitaocima jesu smetali neki detalji, ali meni je sve leglo onako potaman, prava mera opisa (uzmite u obzir da je jedna od prvih knjiga koje sam pročitala kao mala bila Dečije bolesti, i da sam je sa velikim zanimanjem pročitala nekoliko puta od korica do korica, tako da meni detalji o skorbutu apsoluto ne smetaju, naprotiv), prava mera detalja iz biografija likova (što onda pokazuje zašto se sad, u takvoj situaciji, zarobljeni na ledu, ponašaju kako se ponašaju (povremeno krajnje nerazumno), i šta ih je to navelo da sebe uopšte dovedu u takvu situaciju), i sve je to zajedno izgradilo taman pravu atmosferu za gomilu ljudi različitog porekla zarobljenih na ledu, pitanje je hoće li se izvući (iz istorije znamo da nisu, ali pošto je ovo fantastika, pisac je mogao da im nađe neko rešenje da prežive), sunca već više od godinu dana nisu videli, sve ledeno (sa detaljnim opisima šta sve nikako ne smete da radite na tako niskim temperaturama ako ne želite da izgubite neki deo tela), i još ih lovi i poigrava se njima nekakva karakondžula za koju pojma nemaju šta je, a ni kako od nje da se odbrane.


Prevod je povremeno štucao od bukvalno prevedenih izraza sa engleskog (lektura nije bila dovoljno temeljna, izgleda), no, daleko je to od nečitljivog - svakako je bolje čitati original nego prevod, ali ni ovo nije nesnosno.


Trenutno čitam priče sa Daily Science Fiction, nakupilo mi se dvestotinak ili koliko li u inboxu, pa uživam u njima.

E, sad je već jasno da su nam izdavači doakali: fribiji su ultraopasni navlakači. Pročitaš najpre prvo poglavlje u fribiju, sve da vidiš vredi li nabavljati knjigu, ali posle ne možeš to da pustiš, sve te kopka šta je bilo dalje, i to na mi-po-mic završi u simultanki koja skroz razbuca plan i program čitanja...  xrotaeye


Dakle, paralelno čitam 7th Sigma (Gould mi je na tapetu još otakako sam gledala Jumper i suer što je ovako ispalo, jer ovaj roman mu je zaista majstorski), The Sense od Ending (red je pratiti Bukera, makar zbog snobizma, a i da se stekne kompas, ako nedaj bože zatreba u žanrovskom živom pesku  :mrgreen: ) i The Leftovers, Tom Perrota mi je isto već dugo na tapetu, samo što su me saplitali kojekakvi Išiguro tipovi mlitave nežanrovske fantastike, pa je ovo remek delo od romana sve nekako čekalo u zapećku... sve u svemu, biće ovo odličan mesec.  :-D

Skoro pročitao Fantastično putovanje 2- odredište mozak... obično volim Asimova, ali ovo me nešto nije kupilo. Ok, tema je više nego interesantna, smanjivanje na mikroskopsku veličinu i putovanje u ljudsko telo, krvotok i mozak, ali mi je nekako naivno odrađeno, posebno likovi i njihovi međusobni odnosi...elem da još jednom pohvalim lokalnu biblioteku sa Detelinare, imaju dosta fantastike, od Eriksona i Džounsove, do starog sf-a... xjap
Počeo Bodež snova, prvi deo... odlučio sam da se ipak vratim WOT i dovršim čitanje serijala, posle poduže pauze. Ipak sam se nekoliko godina družio s njim, i posle devete knjige bio odustao, ali nekako mi bezveze da ne završim kad sam već toliko pratio. Bilo je zaista nekoliko udav-smor knjiga, ali i nekoliko odličnih, i dve ( prve dve ) po meni sjajne. Nadam se da je Sanderson izvukao stvar iz kolotečine i da će od 12 knjige krenuti više akcije a manje razvlačenja i opisivanja krčmi i pletilja.

Meni je Fantastično putovanje 2 bilo zabavno, naročito mudrosti Dežnjeva starijeg  :mrgreen: , a što se likova i njihovih međusobnih odnosa tiče, to je na uobičajenom Asimovljevom nivou.

Emily the Strange: The Lost Days, Rob Reger.


Prva knjiga iz serijala, očigledno je da tu ima još svašta nešto da se izdešava, fale tu neki odgovori, mada je glavna priča kompletirana.


Vrlo zabavno, jako mi liči na knjige za decu koje smo čitali kao klinci, neki detalji su neobičniji, ali ima tu uvrnutost i prepoznatljive detalje iz mnogobrojnih dela - dete rešava misteriju, od rešenja te misterije zavise neke krupne stvari, u rešavanju joj pomažu četiri mačke, ima tu i ludi naučnik sa kojim dete sarađuje (recimo)... Jevtro, lilit, verujem da bi vam se ova knjiga dopala (mada me ne bi iznenadilo da je lilit već pročitala sve što postoji o Emily  :lol: ).

Zavrsio sam prve dve knjige Mistborn trilogije Brendona Sandersona, u prevodu na srpski dragog nam Nightfliera - odlican prevod, sa veoma zanimljivim resenjima. Inace, Sandersonov svet je medju originalnijima koje sam citao u zivotu, veoma zanimljiv i promisljen. Svidja mi se sto se sve vreme iza zapleta krije jedna mnogo veca misterija, koja se polako otkriva kako prica tece. Uz to, akcione scene obracuna maglara su medju najbolje napisanim akcionim scenama koje sam susreo u epskoj fantastici.

Zatim sam se dohvatio Martinovih prica, i za sada sam zavrsio prvi tom Pesama snova - prosto mi je neverovatno da neko sa 25 godina moze da napise pricu poput "Pesme za Liju", kao i sve ostale u tom segmentu. Danas pocinjem drugi tom i jedva cekam da se dohvatim njegovih horor prica.

Quote from: angel011 on 18-03-2012, 20:45:50
Emily the Strange: The Lost Days, Rob Reger.


Prva knjiga iz serijala, očigledno je da tu ima još svašta nešto da se izdešava, fale tu neki odgovori, mada je glavna priča kompletirana.


Vrlo zabavno, jako mi liči na knjige za decu koje smo čitali kao klinci, neki detalji su neobičniji, ali ima tu uvrnutost i prepoznatljive detalje iz mnogobrojnih dela - dete rešava misteriju, od rešenja te misterije zavise neke krupne stvari, u rešavanju joj pomažu četiri mačke, ima tu i ludi naučnik sa kojim dete sarađuje (recimo)... Jevtro, lilit, verujem da bi vam se ova knjiga dopala (mada me ne bi iznenadilo da je lilit već pročitala sve što postoji o Emily  :lol: ).

Videćemo... po opisu mogao bi to biti i Darko Macan (kad li ću se dočepati četvrte knjige?)

Imala sam sajfajičan i spejsoperičan vikend, sa gledanjem Defying Gravity u pauzama čitanja Old Man's War.  :lol: Znam da su neki od vas overili Skalzija, ali što ga pobogu niste žešće hajpovali, ovo je ubergenijalno i hiperzabavno štivo... :!:

Pa, recimo da tom coveku stvarno ne treba i nas hajp :) Mislim, da, slatko je to, ali bas uber i hiper...sta znam, procitao sam tu trilogiju i nisam trcao u knjizaru da kupim i resto; procitacu i to kad se uzelim zabavnog stiva na plazi :)

Nego, procitao sam "onaj tvoj" Liminal People i takodje sam sacuvao zadnjicu od padanja, nije lose, kratko je i brzo se cita. A kad smo kod hajpa, da li si probala Harkaway-a?

pa, od petka sam striktno invalid pa mi tu Skalzi došao ko spasiteljsko utešiteljski džank fud...  :mrgreen:  ruku na srce, ne znam da li ću dalje na trilogiju, ali ova knjiga je baš dobro legla, pogotovo posle The Leftovers... još ne mogu da sa priberem, smlavilo me ovo malo religijskog recidiva.


Inače, dobro što sad znam za Liminal, sad i nije baš pri vrhu liste, a ni za Harkawaya ne znam, kakav to hajp, nisam uopšte u toku...  :oops:

U stvari prvo sam ono napisao pa tek onda razmislio i zakljucio da ipak nije Harkaway za tebe, stoga nema razloga da se uzrujavas.  :lol:

(u kratkim crtama: le kareov sin, digao prasinu prvim romanom, nedavno izasao drugi, romani su cigle smesane od toliko svega i svacega da prosto ne bih znao odakle da pocnem, ali to mnostvo zacina ne odmaze glavnom obroku, naprotiv :))

jes vala, ako nije gud old vholsam sajfaj tresina sa striktnom kvotom prostoprosirenih recenica i intentom da iritira emo kriticare, onda garant nije za mene.  :-D
Nego, pomenuo je neko ovde skroz onako uzgred Low Town, pa me zanima jel ko to procitao i ima li ko kakav vruc linkic za tu knjigu, jer ne nalazim kindle verziju na amazonu... 

Ako na "neko ovde" mislis na DeNarda onda ok :) Nemam link, mogu da ti posaljem epub kad se vratim sa posla, ako hoces.

Quote from: LiBeat on 25-03-2012, 21:37:31
Imala sam sajfajičan i spejsoperičan vikend, sa gledanjem Defying Gravity u pauzama čitanja Old Man's War.  :lol: Znam da su neki od vas overili Skalzija, ali što ga pobogu niste žešće hajpovali, ovo je ubergenijalno i hiperzabavno štivo... :!:

Mislim da sam pročitao sve romane koje je napisao, sem Fuzzy Nation. Što reče Melkor, slatko je to - ali ne pruža ne znam ti ja šta ni novo ni baš toliko zanimljivo. Mahom je to prežvakavanje nekih starih stvari, kao na primer što je Veberov The Excalibur Alternative nanovo ispričan Andersonov "Krstaški pohod". Meni se tu najviše dopala novela The God Engines, koja je objavljena kao zasebna knjižica. Nju bih, na primer, strpao u neki "Monolit".

Quote from: Melkor on 26-03-2012, 12:32:47
Ako na "neko ovde" mislis na DeNarda onda ok :) Nemam link, mogu da ti posaljem epub kad se vratim sa posla, ako hoces.

ma nije denardo nego najtflajer, na drugom topiku, sad sam se setila... i ocu epub, hvala puno.  :)

Low Town je bio vrlo prijatno iznenađenjce. :)

a po cemu? i sto ne prijavljujes da si overio...

Kako, more, ne prijavljujem? Uredno sam prijavio kada sam pročitao, a uvrstio sam je i u svoj Best ov d Best za prošlu godinu. Ostalo mi je samo da napišem kratak prikaz za blog.

Roman je, inače, sword and sorcery napisan u maniru noar krimića. Protagonista je protuva i promašen čovek, narkoman i kriminalac - u suštini. Prijatna je bila realizacija tog koncepta, premda je roman malčice predvidiv.

a dobro, onda mi promalko, posto mi je ime bilo nepoznato... i da, dobila sam slicne preporuke sa 2 razne strane, samo sto su citali na papiru... amishi nijedni...  :mrgreen: 

Ja odavno ne čitam u papiru ništa što je dostupno u elektronskom formatu, a u papir već neko vreme kupujem samo ono što je na srpskom.

Pročitala Simonsova Crna brda. Opaka je ovo knjiga, meni još i bolja od Terora, sa nekim nimalo politički korektnim preokretima (objašnjavanje bi bilo spojlovanje). Prevod Nenada Dropulića sasvim korektan, možda jedan ili dva tipfelera i na jednom mestu je ostalo Dom lordova (valjda je to Gornji dom?), što su stvarno minorne stvari za toliku knjigu koja je, sudeći po opisu LiBeat, koska za prevođenje.

Zaboravih da kažem, naletela sam na jednu nelogičnost u knjizi. Jes' da je u okviru nekakve vizije, ali mi je i dalje bilo nelogično.


Kao, nekakav rezervat budućnosti, sa raznoraznih životinjskim sortama, i ljudi koji 'oće tu da žive to moraju da rade kao nekad, lov, oblačenje u životinjske kože, šatori, nema struja, tekuća voda i tako to. I samo oni smeju da žive u tom rezervatu. E sad, deci je dozvoljeno da imaju mobilne, ono, ako odrasli hoće da žive tu gde neka živuljka može da ih popapa, okej, ali deca imaju mobilne kao način da pozovu pomoć. Mobilni radi samo unutar rezervata, i kad dete napuni 15 godina, mora da se odrekne mobilnog ako će da nastavi tu da živi.


E sad: ako mobilni funkcionišu samo unutar rezervata, i ako mobilne imaju samo deca, koga će da pozove to hipotetičko dete u nevolji? Drugu decu? Nema nigde naznačeno da je jedno dete sa mobilnim uvek uz gomilu odraslih ratnika koji bi se sjurili da pomognu.


Ili ja tu nešto nisam ukapirala.

Hm, pa mene se nije dojmilo kao nelogicnost. Ima scena sa ona cetiri decaka sto bacaju nozeve i jednom od njih zazvoni telefon - tu Paha Sapa cuje kako taj klinac odgovara na Lekota jeziku +  iz one table na ulasku na rezervat prilicno je jasno da je ceo taj pleistocen projekat pod strogim nadzorom, tako da ispada da su mobilni telefoni namenjeni iskljucivo komunikaciji sa tim... nadziracima. Mislim, to mi je bilo logicno za pretpostaviti.

Meni se iz te table na ulazu u rezervat činilo da je nadzor za to da se ne uđe bez dozvole, a ko uđe, ulazi na sopstvenu odgovornost. Nisam shvatila da postoje nadzirači unutar samog rezervata.


Naravno, to što ja nisam shvatila ne mora ništa po sebi da znači.  :lol:


Nego, rekla si da će te, kad završim sa knjigom, zanimati kako su neke zvrčke prevedene.  :)

Pa, istina je da se to ne navodi eksplicitno, ali kad se uzme u obzir sta sve tamo ima i kako je ta ravnoteza delikatna, logicno je za pretpostaviti da se to nadzire. Mislim, vidi samo sta se danas desava po rezervatima, kakav pokolj rade lovokradice nosoroga, ne usudujem se bre novine da otvorim... sta mislis, da ce se to promeni tako skoro? Besmisleno bi bilo uopste raditi tako nesto bez kontrole nad projektom. A i to sa mobilnim, rec je o terenu koji je naprosto prevelik da se reaguje na bilo kakve krizne situacije, nego prosto, ostavili su mogucnost deci da i oni imaju nekakvu moc odlucivanja o odlasku ili ostanku u rezervatu, da ne ispadne kako roditelji sasvim odlucuju u njihovo ime, bar kad je rec o tinejdzerima. Uostalom to je sasvim u skladu sa opisima kulture Sijuksa, na par mesta se detaljise njihov odnos prema deci, kako ih nisu niti uslovljavali niti kaznjavali, nego ih maltene ostavljali da se sami o sebi brinu, starija deca o mladjoj.


PS. pitanja cu kasnije, ostao mi citac kod kuce...

Ima logike, nije da nema, ali kad mi se insistira da je to izolovano, da se samo uz specijalnu dozvolu ulazi (a i to vrlo malobrojni), da mobilni funkcionišu samo unutar rezervata, pa i to što kažeš, da je detaljno opisano da Sijuksi nisu bili nimalo skloni kvočkarenju nad decom, ja bih da mi se eksplicitno kaže ko uleće da spasava dete u nevolji nakon što ono pozove mobilnim.


Mislim, nije to sad neka strava bitna stvar, samo mi roman inače toliko sjajno funkcioniše da mi je ovo malkice štrčalo.  :)

Moze biti da imamo razlicite pristupe tumacenju te poslednje Paha Sapine vizije, jer ja to uopste ne vidim kao neku futuristicku verziju Survivora ili nekog kamp-izletista u kom se neki ljudi, kao, malko igraju indijanaca fore radi, a kad zapadnu u kakve nevolje onda mobilnim zovu rendzere u pomoc... meni je to vizija sveta kakav bi Sijuksi imali da ih beli covek nije izbacio iz prirodnog kulturnog razvoja. U tom smislu, deci se dozvoljava da do 15te sami odluce da li ce da zive u rezervatu ili spoljnom svetu, ali posle toga, nema mobilnog, nema zvanja u pomoc, nema nikome nikakvog spasavanja u nevolji jer nema ni spoljnog sveta. Sve drugo bi bila parodija belog coveka, a vidi se na Paha Sapinoj reakciji na Tasunke Witko spomenik koliko ga te parodije pogadjaju, tako da sigurno ne bi reagovao onako kako je reagovao, da je ta vizija bila iole u tom smeru. I ako to nije eksplicitno naglaseno, to mi je zato sto se apsolutno podrazumeva u kontekstu celog romana.

Ma i meni je to takva vizija (kakav Survivor ili izletništvo, bljak!), izvinjavam se ako sam se pogrešno izrazila, samo mi taj detalj oko zvanja mobilnim u pomoć nije bio jasan baš zato što nema spoljnog sveta (ja sam ti priličan bukvalista, bojim se, ako mi se jasno kaže da nema spoljnog sveta, onda ne kapiram kako ga za mlađe od 15 ima, pošto sam nadzor shvatila kao one koji su van samog rezervata i paze da se niko tu ne ušunja, a mobilni samo unutar rezervata rade; eto, da nije bilo tog detalja da mobilni rade samo tu unutra, ništa me tu ne bi zbunilo - automatski bih pretpostavila da dete pozove nekog od tih što paze da se niko ne ušunja, i rešen problem).


No, stvarno, nije toliko bitno (a ja se ovde raspadoh od objašnjavanja  :lol: ).

Ma nema frke, raspad nam nikom ne gine, a zavrsnica Crnih Brda jeste kontroverzna do zla boga i to iz vise razloga no sto sad mogu da ih nakuckam. ne samo sto je po formi i sadrzaju utopija koja fituje na brutalni realizam romana taman koliko bi fitovala i poveca bradavica na vrh nosa top modela, nego je i do te mere nerealno optimisticna da mi prosto pamet staje dok pokusavam da odgonetnem sta je to Simons imao na umu, sta je u pozadini tog straobalnog optimizma, da li je tu zaista u pitanju posteno vracanje duga obespravljenima ili tu ipak ima neka caka, da li je tu u pitanju istinsko menjanje mentaliteta (jer da, amerika je poznata po iskrenom menjanju mentaliteta, jelda, sad kad joj je predsednik crnac tamo definitivno nema rasizma), ili je u pitanju napredna ekoloska svest (da, jos od Kjota amerika ima snaznu ekolosku svest, jelda, i definitivno shvataju koliko je stocarenje stetno za preriju) ili je u pitanju samo vesto politicarenje (jer oni su i na Mesec otisli zbog striktno altruizma) ili je u pitanju novi diznilend sa przewalski konjima i ostalim istrebljenim vrstama kojeg bi finansirao naftni lobi... sve u svemu, na sto sam cuda da shvatim u kom to kontekstu Simons dopusta mogucnost takve utopije, s obzirom koliko je pesimistican po pitanju buducnosti uopste a buducnosti Amerike pogotovo, i s obzirom sa koliko ozbiljnosti secira americku istoriju i mentalitet u ovom romanu... i eto kad sve zbrojim i oduzmem, ispada da mi je u toj zavrsnici jasna i logicna samo jedna stvar a to je bas ta frka sa tim gaddem mobilnim telefonima. go figure.  :mrgreen:

Heh, Simons pominje da se od obilazaka tog rezervata (što oni malobrojni koji plate da propešače i da ih eventualno nešto pojede ili ih skalpiraju ne baš prijateljski nastrojeni Indijanci, što oni mnogobrojniji koji zveraju iz onog kao voza) mlate silne pare. Silne. Tako da mi ponajpre to liči na razlog.


A ima i ta zvrčka sa Sijuksima koji tu žive, ono, kao, njihov prirodan način života, odnosno kako je taj prirodan način života idealistički bio zamišljen, a da ga ni sami Sijuksi niti u jednom trenutku svog postojanja nisu primenjivali, mislim, ne samo da je Amerika takva kakva je, nego vala ni Indijanci nikakve ekološki ispravne cvećke nisu bili, pa mu i to dođe kao wtf.


Zeznuta ta završnica, nema šta.

кад 'слушам' вас две, дође ми криво што сам 'баталио' симонса.
још једна ствар за исправљање :(

jes vala, apsolutno tu mora da padne jedno posteno ispravljanje Dejane, ne smes tako lako Simonsa da batalis, pogotovo ne na ova mu poslednja dva romana, kad je u njima tako maksimalno provokativan i kontroverzan!  :wink:

ок, узећу прво брда, па ћу негде наћи и флешбек

Dakle, načeli smo Occultation - Laird Barron.


Laird je zahtevan, što u principu jeste kompliment, odnosno, biće ako ispadne da sam dorasla toj zahtevnosti. Neobično sofisticiran za hororaša (bez uvrede ljubiteljima horora, naravno, ali horor koji ja čitam ima itekako svojih vrlina i kvaliteta, samo što sofisticiranost po pravilu ne bude među njima), Laird me oduševljava po pitanju stila i izraza i karakterizacije i naglaska na bizarnom, ali malo teže podnosim fragmentovanost kojoj je, izgleda, sklon. Istina, tek sam na Mysterium Tremendum, i kažem to na temelju samo prve tri priče, ali i to mi je dosta da se uverim kako Barron preferiše taj format. I sad, eto, u pitanju su ukusi, nekome to funkcioniše, nekome ne, i mada mi to u principu ne smeta odviše, opet... recimo, The Forest me uhvatio na prepad završnicom, i sad imam osećaj nekakvog gubitka balansa, taj silni i vrlo detaljni bildap nekako je naprasno kulminirao u strani i po teksta koji mi nekako i ne ispunjava obećanja, pa bila ona učitana ili ne. Skoro pa antiklimaks. Occultation također, tu ima odličnih fragmenata ali kao celina me se doima... nezaokruženo, nedorečeno. U principu me i ne bi toliko smetalo per se, ali smeta me taj blagi aftertejst zbog kog ostanem u nekoj blagoj sumnji da li je meni tu nešto promaklo ili tu zaista nema nišeg više. Od The Lagerstatte sam nekako najviše očekivala, tu sam se stvarno primila na bildap, što bi se reklo, pa je tu i razočaranje nekako najveće.


Ali ima zaista predivno izbrušenih fragmenata, pogotovo po pitanju karakterizacije. U Mysterium, na primer: "Glenn could be tender and thoughtful and wasn't so much indifferent as clueless. Despite his interest in classical music, literature and art, and a possibly less wholesome, but no less cerebral, fascination with esoteric and the occult, he didn't like to think very deeply about certain things." Well, iza ovog stoji vrlo iskusan čovek, i po pitanju jezika i po pitanju ljudske prirode jednako. Barron jeste vrlo impresivan autor, nema tu zbora, pitanje je samo da li smo nas dvoje jedno za drugo... videćemo do kraja zbirke, enivejz.  :lol:   

Uskoro ću kupiti Brda. Ali ću pre toga pročitati Ilion. Simons je jedan od najplodnijih pisaca na koje sam naišao.

Intrusion. Nisam verovala da cu to ikada pomisliti za ove sadasnje distopije, ali, brate... ovo je toliko uverljivo i toliko zastrasujuce da se coveku naprosto skrvi led.  :shock:  Melkore, pobro, procita li ti ovo?

Nisam jos. A raspitivala si se svojevremeno ko je covek posto stalno obigrava oko nekih nagrada. Znaci valja. Dobro je to znati :)

Inace, trenutno citam The Best Science Fiction and Fantasy of the Year, vol 6 i dobro je to samo sam ga ja previse otegao. 

istina, ovo je moj prvi prozni susret sa Mekleodom... čoveče, moji propusti su ogromni, ali stvarno i zaozbiljno...  :oops:   :cry:   elem, sad je plan da pod hitno nabavim i overim sve njegovo, doduše, samo one-off romane, nemam vremena za -logije, to može da dođe na red tek kad se penzionišem.  :lol:


Intrusion odlično podmiruje (okej, tek sam na pola, batalila sam za praznike, htela sam kerfri par dana a tu se roman nikako nije uklapao) moje mračne distopične prohteve, uglavnom zato što mi daje priliku za ono obavezno namćorasto "znala sam!!!"  :twisted:  jer, dragi moji, ovo vam nije distopija koju donose tamo neke mračne velikobratovske ideologije i kojekakav zatucani teokratizam, ovo je distopija koju donosi vrla demokratija i svetla politička korektnost! skroz u fazonu moje maksime "samo ti cvili na državu da ti pomogne, ali ned'o ti bog da te ona čuje pa se lati tog pomaganja". hu-a!  :evil:

Da li si gledala seriju Black Mirror, posebno drugu epizodu? Bas sam sinoc sa zakkom raspravljao o liberalnoj distopiji kao konceptu koji proizilazi iz britanske sadasnjice.

Quote from: Melkor on 10-04-2012, 18:21:25
Da li si gledala seriju Black Mirror, posebno drugu epizodu?

apsolutni vrh, ne samo te (kratke) serije, nego i mnogo šire.

nisam to gledala, ali već vidim da ću gledati, to koliko sutra.  xwink2
ali Intrusion je distopija od koje se čovek zdravo ukaki u gaće. A žena pogotovo.

Quote from: Melkor on 10-04-2012, 18:21:25
Da li si gledala seriju Black Mirror, posebno drugu epizodu? Bas sam sinoc sa zakkom raspravljao o liberalnoj distopiji kao konceptu koji proizilazi iz britanske sadasnjice.

Je l' to u toj famoznoj kafani?  :lol:

A, btw, interesuje me koja je ljudima najbolja epizoda Black Mirrora od one tri...

      Upravo sam pročitao "Stanica Perdido" by China Mieville.
Malo je falilo da posle prve trećine odustanem od čitanja,ali mi je drago sto nisam.Na početku,knjiga mi je bila prilično konfuzna.Opisi New Crobuzon-a idu u nedogled,prevodi imena likova,ulica.delova grada umeju i te kako da iznerviraju.Čak i kasnije,priča se često prekida,ubacuju se suvišni opisi i sve to umanjuje konačnu ocenu.
      Ipak,kada sepriviknete na taj svet,kada vas ponese priča,shvatite da imate neobradjen dijamant u svojim rukama.Pisac vas bombarduje silnim idejama,neverovatnom mastom,a pojedina poglavlja ostavljaju bez daha.
      Inace,knjiga je 2001 godine dobitnik nagrada "British fantasy society i Arthur C. Clark a bila je nominovana i za nagradu Hugo,Nebula i World fantasy.
      Moja ocena je 8/10 a bila bi i veća da je skraćena za jedno stotinak strana i oslobodjena nekih opisa.

Obnavljam gradivo, Asimov : Bogovi licno

...Inace pocetak godine mi je protekao u nadokandjivanju neprocitanih Zelaznijevih i Gibsonovih dela, ostalo je jos par na polici.

Zelazny mi je slaba tačka.

Takodje sam postavio sebi cilj da bar jednom mesečno pročitam neki oldschool roman.

Počeo sam "Leva ruka tame" - Ursula Le Guin

Бернард Корнвел "Утврђење".
Ден Симонс "Друд" и "Терор".

Započeo Isijavanje. Klasičan King, skrene s glavnog toka, vrati se u prošlost, pa onda opet nastavi. Videćemo kako će biti dalje, kažu da je priča dobro ispričana, da ubrzava...

Quote from: Суба on 22-04-2012, 10:10:25
Бернард Корнвел "Утврђење".
Ден Симонс "Друд" и "Терор".

Nije poenta da kažete šta ste držali u rukama nego kako ste to doživeli.  Ako ćete samo da nabrajate, nabrajajte u sebi, ne treba mi u ovakvoj formi jer nemam informaciju. -_- Dakle Subo zabole me što si čitao Simonsa, ali me zanima da čujem šta si u Simonsu pročitao.

Quote from: Truman on 24-04-2012, 13:51:22
Započeo Isijavanje. Klasičan King, skrene s glavnog toka, vrati se u prošlost, pa onda opet nastavi. Videćemo kako će biti dalje, kažu da je priča dobro ispričana, da ubrzava...

Meni je to jako drag roman, posto je to prvi King kojeg sam citao, davne sredine osamdesetih u izdanju nekog zagrebackog izdavaca. Tada je bio preveden kao Vidovitost. Uprkos tome sto sam imao nekih 15ak godina i sto sam se pomalo mucio sa hrvatskim izrazima, secam se koliko me je taj roman prestravio i koliko mi je pruzio jedno bogatije iskustvo od filma kojeg sam gledao pre toga i obozavao.

Kakav je srpski prevod?

Ne razumem se u prevodi mada vidim da ljudi na ovom forumu stakno pljuju Alnarijeve prevode...

   Pročitao  "Leva ruka tame" by Ursula Le Guin.

   Izaslanik sa zemlje spušten je na planetu "Zima" sa zadatkom da  privoli nepoznatu civilizaciju da pristupi Uniji.

   Zanimljiva ideja,te 1969 god,kada je  knjiga napisana.Medjutim,nisam oduševljen načinom kako je to uradjeno. Možda je razlog tome 43 godine od nastanka dela.Priča je previše monotona za moj ukus i kraj mi je nekako zbrzan. Daleko od toga da je loša,dosta stvari mi se svidelo u njoj. Plus je što ima lepih misli i ideja.
   
  Ne bih da je ocenjujem jer koju god ocenu da dam - pogrešio bih.
Inače,knjiga je dobitnik Hugo i Nebula nagrade.
   

Pročitala Irbis Aleksandra Žiljka. Podsetio me je na Bekstvo iz Los Anđelesa, obavi zadatak ili umri u mukama, skotine na vlasti, opaki kraj (premda uz nešto više optimizma), i, ukupno uzev, izuzetno zabavno.


Trenutno čitam Intrusion, Ken MacLeod, tek sam na početku, i već je opako - a sve u ime zdravlja i brige o deci i tako to. Samo mali primer - trudnice ne smeju da puše niti da piju (još manji primer, knjige ne možete da preprodate zbog opasnosti od fourth-hand smoke), kako ne bi naudile čedu nerođenom, te, ako žena u godinama u kojima je moguće dobiti dete izađe na mesto na kome se toči alkohol, da bi taj alkohol i dobila mora da pokaže uredno overenu potvrdu, ne stariju od toliko-i-toliko, da nije u drugom stanju.


Creepy.

Ako bi me neko naterao da zamislim tipičan hrvatski SF roman, on se ne bi razlikovao u mnogome od Irbis-a.
Brza radnja, briga za tehničke detalje, pucačina, antiglobalizam (ovoga puta - radikalni)...


Već smo komentarisali da kroz likove vrlo lako možemo videti Bobana kako nam se obraća;
ko poznaje Žiljka, vrlo sličan utisak ima pri čitanju njegove proze.


Vrlo zabavno štivo, kao što Angel kaže. Ipak, nešto mu fali da postigne potpunu uverljivost.
Možda je previše pisano sa tezom... za moj ukus.


U svakom slučaju, topla preporuka za ljubitelje Haldemana, Šeparda...

juce sam zavrsio novog kinga -the wind through the keyhole...  ja sam voleo i dt 4: wizard and glass, a ovo je dt 4.5... prica u prici u prici... pitko i zabavno


sad se vracam na simonsov flashback koji mi je odlican u prvih 50-ak strana koje sam do sada procitao

Dovršila Intrusion.


Lele, kakav svet, a sve u ime nekakvih prava i opšte bezbednosti (potvrda da žena nije trudna koju sam pominjala kasnije je zamenjena prstenom koji nosi svaka osoba ženskog pola, neke već od desete godine da bi se osećale "kao velike", a u svakom slučaju nose ih sve žene u reproduktivnom dobu, i taj prsten vas cinkari medicinskom centru ako, dok ste u blagoslovenom stanju, gucnete alkohol, nađete se negde gde se zatekao i koji molekul duvanskog dima, and so on and so forth - a ako neko, iz tog cinkarenja, zaključi da niste podobni da budete majka, dete vam 'ladno i bez pardona oduzmu; ili, kamere koje se nalaze bukvalno svuda, uključujući sve prostorije vašeg sopstvenog doma, i sve se snima, i neka sumanuta trivijalnost može biti upotrebljena da vas policija onako propisno izbubeca, tek da vas podsete da pazite šta radite, a onda vas još uredno upute gde možete da se lečite od pretrpljenog stresa; ili... Primera je mnogo, ali verujem da je ovo dovoljno da se stekne neka predstava).


Libe je već pominjala osnovni zaplet: postoji The Fix, pilula koju žena popije u toku trudnoće, i koja otkloni maltene sve genetske defekte sa fetusa, plus detetu bude jači imunitet pa, recimo, nema svih onih dečijih bolesti. Zgodna stvar, osim ako ne krenu da vas pritiskaju raznoraznim pretnjama i optužbama (vidi gore neke od mogućnosti) ukoliko pilulu ne želite da popijete, što je slučaj sa Hope Morrison, koja ni sama ne zna zašto ne želi tu prokletu pilulu, ali eto, ne želi je, a ne želi ni da se vadi na veroispovest ni nekakvo tandara-mandara, želi da se poštuje njena volja i da to bude to. Al' ne može.


Sam zaplet nije nešto složen, ali pruža mogućnost za bogato oslikavanje tog i takvog sveta, i načina na koji do njega dolazi. Sve na finjaka, i usled borbe za nekakva prava, i zarad opšte bezbednosti, i da svi budu zdravi, i dečica da budu zdrava i vesela, i... Da ne spojlujem sad, ali taj svet i njegovi mehanizmi su meni bili najbolji u ovoj knjizi, i čine Intrusion i te kako vrednim čitanja.

a kako ti se dopala ona zvaka koju je Hope dobila od onog politicara kad ga je molila da joj pomogne?  :lol:  odlican rant!
Inace, citam Blackbirds i za sada utisci strasno variraju: s jedne strane tu je odlican i zanimljiv zaplet a s druge skroz banalan i maltene vulgaran stil... a niti jedno ne odnosi prevagu, bar za sada.

Dobra žvaka, a dobro je bilo i ono kad se Geena požali svom mentoru na torturu u policijskom kombiju, a on joj mirno kaže zar to nije do sada shvatala, pa tako to ide, i neophodno je da tako ide...


Pročitala i Executioness, ono što ide u paketu sa Baćigalupijevim The Alchemist, i ne bi me iznenadilo da ostane upamćeno kao ono što ide u paketu sa Baćigalupijevim The Alchemist. Mislim, nije Executioness loša novela, simpatično je to, ali je povremeno naivno, kraj je nespretno izveden, i, ukupno uzev, u senci je Baćigalupijevog dela koje nudi opakiju analizu situacije.

Бетон, Томас Бернхард
прва књига коју читам од овог аутора, надам се да сам се ухватио за прави наслов као увод.

Dobra je knjiga, samo spada ovde:  http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,4345.0.html (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,4345.0.html)

Uf, sto je Ready Player One jedna zabavna stvar!!! A sad odoh da spavam :-)

Quote from: HAL on 07-05-2012, 11:35:33
Бетон, Томас Бернхард
прва књига коју читам од овог аутора, надам се да сам се ухватио за прави наслов као увод.

ne znam baš.
ja bernharda obožavam, a u betonu sam najmanje uživao od svih njegovih.

Quote from: Melkor on 09-05-2012, 07:21:29
Uf, sto je Ready Player One jedna zabavna stvar!!! A sad odoh da spavam :)

:)  bio mi onomad na coin toss sa Reamde, i eto... al' dobro je znati da je i on zabavan.

Preko rijeke, Dalibor Perković.


Zbirka od dve novele (obe pokupile SFERU) i dve priče, o nama, o drugima, odnosu nas i drugih, o izrabljivanju Isusa, ima i jedna zezancija sa vremepolovom... Solidno, trebalo je neko i pre da prijavi da ovo valja.

Quote from: Ghoul on 09-05-2012, 08:39:29
ne znam baš.
ja bernharda obožavam, a u betonu sam najmanje uživao od svih njegovih.

Још боље, да кренем од лошије па онда ка бољим насловима. Ни мене нешто пуно не држи, видећемо за друге.

ја сам баш уживао у Ready Player One, али само због невероватног броја референци на детињство и рану младост. Е.Клајн је успео да стави у роман све оно чиме сам се одушевљавао као клинац и да ми изазове мноштво пријатних и непријатних напада носталгије.
међутим, нимало ми се није допао начин на који клајн пише (негде на нивоу талентованог средњошколца) а главни лик је очајан (тј очајно лоше приказан).

Pa to, zato i kazem zabavan. To nije dobar roman koji bih sad redom preporucivao, to je jedan muski tinejdzerski geek wish fulfillment na steroidima, moguce generacijski ogranicen, ali eto, ja sam mu (i dejan) dovoljno ciljna publika i ubada me gde treba. U kontekstu romana likovi su nebitni, bitan je svet i bitne su reference tako da i stil i karakterizacija mogu da prodju, cak mi i ne smeta nedostatak istih. 

PS. Mislim da se i Skrobonja "pronasao" u romanu :)

Quote from: дејан on 10-05-2012, 11:35:59
...
међутим, нимало ми се није допао начин на који клајн пише (негде на нивоу талентованог средњошколца) а главни лик је очајан (тј очајно лоше приказан).

Vrlo interesantno zapažanje  :wink:  , koje deliš sa još jednim bibliofilom na forumu, što mi je i pomoglo da tosnem koin u drugom smeru. Naravno, ne mislim time da kažem kako je Neal Stephenson bog zna kako ozbiljan po pitanju stila i sadržaja, ali ipak, ima tu uočljive razlike koja bi mogla da odnese prevagu.


A kad smo već kod te konkretno stilske boljke - talentovani srednjoškolac, kikiki - prijavljujem vam ovde od nje dobrano pati i Chuck Wending u Blackbirds, iako nudi solidno smišljen i sasvim pristojno tempiran zaplet. Ali ta njegova pomalo infantilna potreba da bude pod svaku cenu vispren, i ekstatično duhovit, u svakoj bogovetnoj rečenici, e pa to ume zaista da iritira, na ovako duge staze. Hoću reći, jedna je stvar čitati njegovo blogovanje u tom stilu, ali sasvim je druga stvar čitati tako bleskasto nabildovanu prozu... ume to da smori.

Poslednja straža, Lukjanjenko.


Mada čujem da nije poslednja.


Tek sam na pola, pa će možda još da se popravi, ali za sada izgleda da polako prerasta u šta je dalje bilo. A pošto će uvek imati šta da se dešava, sem ako autor ne smisli nešto čime će da uništi sve Straže, tako bi moglo u beskraj, imao Lukjanjenko nešto da kaže ili ne. U prethodnim knjigama je imao šta da kaže, ovde, za sad, nije rekao ništa.


Videćemo.

Nego, kad smo već kod zabavnog  :!:


hua! ovo je jedan opasno dobar debi roman! Ted Kosmatka, ime koje valja dobro zapamtiti, i njegov odličan prvenac - The Games.


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.tedkosmatka.com%2FGames%2520Helix%25201.jpg&hash=28b0f99ff14ab92e791763a1f5618f734b98243f)




odlično tempiran palp zaplet o genetskoj manipulaciji u amoralnom futurizmu, plus zavidna stilska veština (teško je za poverovati da je ovde u pitanju debi roman, iako je Kosmatka sa svojom kraćom formom osvanuo u mnogim the best of the year antologijama i pokupio dosta zapaženih nagrada), hvale vredna odmerenost i suzdržanost... ma, nema šta nema, čovek mi je najlepše iznenađenjce još od Baćigalupijevog debija sa Mehaničkom curičkom! (mada sad već nisam načisto da li je curička zaista bila debi roman ili je samo prva objavljena, pošto mi je njegova hronologija sad malko zbrkana zbog šipbrejkera i nastavka.)


Elem, više o svemu ovome na njegovom blogu http://www.tedkosmatka.com (http://www.tedkosmatka.com)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fphoto.goodreads.com%2Fbooks%2F1334862930l%2F12944651.jpg&hash=0ee9944613a9d23257148e3a2d26b6e285bdac1f)

Zasad - stvarno sjajno štivo. Lepe rečenice, relativno kratke, što mi baš paše. Pročitao sam 50ak strana i roman baš obećava...

Trenutno čitam Krv vilenjaka od Sapkovskog, danas stigla naručena od ČK.

Ričard Metison - Komešanje odjeka

Quote from: Perin on 17-05-2012, 14:41:07
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fphoto.goodreads.com%2Fbooks%2F1334862930l%2F12944651.jpg&hash=0ee9944613a9d23257148e3a2d26b6e285bdac1f)

Zasad - stvarno sjajno štivo. Lepe rečenice, relativno kratke, što mi baš paše. Pročitao sam 50ak strana i roman baš obećava...

Počeo da čitam, zaspivao tri sata, nisam ostavio jer mi zapravo ne ide na živce, samo mi ne ide.

Zanimljiviji je na sajtu/blogu/tviteru

Quote from: zakk on 20-05-2012, 21:55:13

Quote from: Perin on 17-05-2012, 14:41:07
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fphoto.goodreads.com%2Fbooks%2F1334862930l%2F12944651.jpg&hash=0ee9944613a9d23257148e3a2d26b6e285bdac1f)

Zasad - stvarno sjajno štivo. Lepe rečenice, relativno kratke, što mi baš paše. Pročitao sam 50ak strana i roman baš obećava...

Počeo da čitam, zaspivao tri sata, nisam ostavio jer mi zapravo ne ide na živce, samo mi ne ide.

Zanimljiviji je na sajtu/blogu/tviteru

Hm, i meni je malo oduševljenje splasnulo; nakon tih inicijalnih 50ak strana, roman se malo...razvodni u kvalitetu. Ali je opet dobar, to svakako.

почео флешбек!!!
први утисци: одма' су ме смориле књижевне дигресије (које ме већ упорно смарају у симонсовим романима, јебе се мени за то шта је он читао и чиме се одушевљавао у животу, таквим парадирањем само оптерећује своје романе) али срећом нема их много.
по мени, симонсов свет будућности је прилично неостварљив, иако се он видно труди да нас 'упозори' шта нас чека (тј америку) ако...хм...ако не знам баш шта...ако не будемо добри?!
на неки начин симонс овде остварује најстрашнију мору (или бар како он то види тј. верује) беле америке, пропаст какву можда очекују земље из тзв. библијског појаса...
или можда личи на родитељску претњу да ће дете однети цигани ако не буде добро.
само овде су цигани - муслимани, јапанци и мексиканци, наравно све то не из расног кључа, да се разумемо одмах - симонс није расиста
но ја сам још рано у роману па ћу се сад примирити до краја, пошто сам запенио.

Simons jeste rasista u Flesbeku ali zato nije u Crnim brdima.  :lol:

Blackbirds, Chuck Wendig. Isprva mi se činilo da se previše trudi da stalno bude vickast i opak i šta sve ne, što nakon izvesnog vremena postane naporno, ali nakon što sam pročitala ceo roman sa sve intervjuom sa piscem, čini mi se da je problem nešto drugo: previše prerađivanja. Ovo je neka osma-deveta verzija, i ima autora kojima jednostavno ne ide dok ne urade bar deset verzija, ali ima i onih kod kojih se nakon previše prerađivanja izgubi životnost, u nedostatku bolje reči. Zaplet je ovde dobro osmišljen, struktura takođe, likovi isto, ali se negde u tom prerađivanju izgubila životnost, izgubile su se emocije, ili je bar to moj utisak.


Uz sve to, roman mi je bio dovoljno zanimljiv da ću pročitati i sledeći čim ga se dočepam, u nadi da neće biti toliko prerađivanja i lickanja.


Bullet, Laurell Hamilton. Negde sam pročitala da je Hamiltonova izboksovala da joj u ugovoru stoji da urednik ništa ne sme da joj menja. Ne znam da li je to tačno, ali ovog romana se urednik najverovatnije nije ni dotakao, pa tako u prvih trideset strana saznajemo da Hamiltonova ne ume da broji do šest, niti da sabira i oduzima, a ne uspevamo ni da saznamo da li mali Metju ima tri ili pet godina. U prvih trideset strana saznajemo i kako je ko obučen, kao i da čak i dete od tri ili pet godina zna da se Anita kreše sa svima. Onda slede neka koškanja, Ašerovi emotivni problemi, poduža priča ko kome može da puši a da se ne zagrcne (to međ' muškima, na radost Anomandera), a potom sledi poduža scena seksa (tri muška i jedno žensko, homo, hetero, BDSM), i tu smo stigli do trećine knjige, pa ako vas opisano ne zanima, tu prvu trećinu možete komotno da preskočite. Potom se kao nešto dešava, a ako nećete da pročitate svaku Anitinu misao (detalji o pušenju su mnooogo zanimljiviji), možete da pročitate svaku petu stranu i da ne propustite ništa od bitnih dešavanja. U poslednjoj trećini su još jedna poduža scena seksa (homo i hetero, bez BDSM-a) i kao neki kraj.


Hit List, Laurell Hamilton. Još jedna knjiga u kojoj Anita radi s Edvardom (što znači nešto manje seksa nego inače), istražuju nekakav slučaj serijskih ubica koji je zapravo navlakuša da se Anita odvuče iz Sent Luisa i svih svojih telohranitelja i opakih vampira i šejpšiftera da bi Mother of All Darkness mogla da joj zaposedne telo. I ovde se vidi nedostatak urednika, pa tako oni koji su već hiljadama godina superuberkileri naprasno postanu smotani, a Anita bez većih problema (osim što neki njeni saradnici i ljubavnici budu malo seckani) uspe da pobedi superubernegativku za koju je prethodno rečeno da je možda nije moguće ubiti niti je se u potpunosti otarasiti. Ups, pa to je bio spojler.  :mrgreen:


Moj glavni razlog da nastavim sa praćenjem serijala o Aniti Blejk bio je taj što se Hamiltonova strahovito upetljala sa odnosima između likova, što je dodatno zakomplikovano time što je protagonistkinja nedokazana kretenuša, a i neki iz njenog harema se ponašaju kao poprilični kreteni, pa me je interesovalo kako će se ispetljati iz toga. I da li će se ispetljati.


Jeste krenula da se ispetljava, tako što su oni koji su se ponašali idiotski odjednom rešili da ne moraju baš tako da se ponašaju i da bi baš i mogli da se potrude, i podjednako odjednom su rešili da više ne moraju nikome ništa da dokazuju pa dopuštaju i ono što pre nisu, što onda svima olakšava život. Motivacija nihc, eto oni rešili.


U nekom trenutku čitanja ove dve knjige, počela sam da se osećam kao da bi, da spustim glavu u ruke, mozak počeo da mi curi između prstiju. Ko voli, nek' izvoli.  :evil:

Heh, Angel, ti si još uvek u fazi samokažnjavanja sa Hamiltonkicom...  :-o :lol:  ali ako, i dobro je da se neko žrtvuje... "mozak kroz prste da iscuri", hihihi, to je bašbaš slikovito upozorenje.


Elem, pauzirala sam Blackbirds kod one scene sa "kućom mačaka" i tako to, rekoh sebi, bolje da to pre mene overite ti i Zakk i Perin, pa ko pretekne, javiće ovde vredi li daljeg čitanja. Trenutno overavam The Restoration Game i dobro je što mi ovo nije bio prvi susret sa MacLeodom, jer roman jeste pomalo zahtevno pisan (to u onom boljem smislu te fraze) pošto se velikim delom digresivno bavi špijunskom aferom koja nema očigledne veze sa temom i zapletom, odnosno, ima, ali to se provali tek dobrano kasnije, što ne legne dobro baš uvek i svakome, pa je poželjno da autor ima kredita prethodno stečenog na vrlo dobrom romanu kao što je Intrusion.


Dalje, veličanstveni fenomen e-formata omogućio je lepa omnibus pakovanja kakva inače ne bi mogla da se izvedu u papirnim izdanjima, čisto zbog glomaznosti a i koječega drugog, pa sam odskora i ponosni vlasnik Litanije i Epifanije Dugog Sunca, što mi ponovo otkriva koliko je Vulf maestralan pisac. wow!  xlove5 

@Angel

Hu d fak is Metju?

Sin Monike i Roberta (Monika je ona koja je smestila Aniti u prvoj knjizi, pa se udala za vampira Roberta (beše li Robert?) koji je ubijen u šestoj knjizi).


@libe: meni je Blackbirds vredeo čitanja (ne samo u poređenju sa Hamiltonkom  :lol: ), samo se nadam da će autor ubuduće malo da se opusti prilikom pisanja.

Aha, sećam se. Zaista žali bože dobrog serijala.

Quote from: angel011 on 26-05-2012, 10:16:34


Bullet, Laurell Hamilton. Negde sam pročitala da je Hamiltonova izboksovala da joj u ugovoru stoji da urednik ništa ne sme da joj menja. Ne znam da li je to tačno, ali ovog romana se urednik najverovatnije nije ni dotakao, pa tako u prvih trideset strana saznajemo da Hamiltonova ne ume da broji do šest, niti da sabira i oduzima, a ne uspevamo ni da saznamo da li mali Metju ima tri ili pet godina. U prvih trideset strana saznajemo i kako je ko obučen, kao i da čak i dete od tri ili pet godina zna da se Anita kreše sa svima. Onda slede neka koškanja, Ašerovi emotivni problemi, poduža priča ko kome može da puši a da se ne zagrcne (to međ' muškima, na radost Anomandera), a potom sledi poduža scena seksa (tri muška i jedno žensko, homo, hetero, BDSM), i tu smo stigli do trećine knjige, pa ako vas opisano ne zanima, tu prvu trećinu možete komotno da preskočite.

Pa to su onda najbolji delovi knjige!!!!

Quote from: LiBeat on 26-05-2012, 12:16:43

Elem, pauzirala sam Blackbirds kod one scene sa "kućom mačaka" i tako to, rekoh sebi, bolje da to pre mene overite ti i Zakk i Perin, pa ko pretekne, javiće ovde vredi li daljeg čitanja.

Paaaa....i vredi, i ne vredi. Mislim, sviđa mi se taj Fight Club osećaj dok čitam, te kratke rečenice i glavna likuša, ali...imam osećaj da autor previše....šara, da ne crta dovoljno oblika koji bi pokazali nešto konkretno. Što je šteta, zaista; meni su prvih nekoliko stranica stvarno sjajne, baš su me uvukle u priču a i rečenice su mi bile super.

Mislio sam da odradim rivju za to na blogu, ali sam se ipak počeo prikaz za roman MAJSTOR SUDNJEG DANA; ne samo zato što sam obećao jevtropijevićki prikaz, nego i zbog tog što nemam toliko pomešana osećanja što se tiče Majstora u odnosu na Blackbirds.

aman, osedećemo više čekajući taj prikaz.  :cry:


nego, ovo je stvarno dobra zbirka:


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.timeoutkl.com%2Fuploadfiles%2Fimage%2FFeatures%2FBooks%2FBig%2Fweird_annjeffvandermeer.jpg&hash=ecb0f325071d8654c7908821369b789ee0e80456)

Da malo smanjim vlastito zezanje i oftopičarenje: uredno prijavljujem da sam od domaće fantastike u skorije vreme pročitala Skrobonjinog Čoveka _ponovo_, Djeda Mrza, Verigaše, Mudrijaše, Tarag, Mesec boje purpura (skoro ceo), i pola Anomalije, i ko što pomenuh Mići i Melkoru, ne mogu više!!!, moram da uzmem nešto drugo!!!, i sad čitam Fuentesovu Tera Nostru koju sam posle višegodišnjeg traženja našla u biblioteci na dan kad sam saznala da je umro. :-x Verovatno su se zato bibliotekarke setile da je iznesu iz nekog depoa ili čega li.
Za sada deluje nebopomerajuće.

Da li neko ima da mi posalje na mail svih 5 knjiga Igre prestola na srpskom ili hrvatskom jeziku? Ili da mi posalje link sa kog mogu da skinem.
Mail je sajka_n@yahoo.com

HVALA xyxy

Quote from: LiBeat on 13-05-2012, 10:40:52
Nego, kad smo već kod zabavnog  :!:


hua! ovo je jedan opasno dobar debi roman! Ted Kosmatka, ime koje valja dobro zapamtiti, i njegov odličan prvenac - The Games.


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.tedkosmatka.com%2FGames%2520Helix%25201.jpg&hash=28b0f99ff14ab92e791763a1f5618f734b98243f)




odlično tempiran palp zaplet o genetskoj manipulaciji u amoralnom futurizmu, plus zavidna stilska veština (teško je za poverovati da je ovde u pitanju debi roman, iako je Kosmatka sa svojom kraćom formom osvanuo u mnogim the best of the year antologijama i pokupio dosta zapaženih nagrada), hvale vredna odmerenost i suzdržanost... ma, nema šta nema, čovek mi je najlepše iznenađenjce još od Baćigalupijevog debija sa Mehaničkom curičkom! (mada sad već nisam načisto da li je curička zaista bila debi roman ili je samo prva objavljena, pošto mi je njegova hronologija sad malko zbrkana zbog šipbrejkera i nastavka.)


Elem, više o svemu ovome na njegovom blogu http://www.tedkosmatka.com (http://www.tedkosmatka.com)

libeat, hvala za preporuku... upravo sam zavrsio citanje the games...zaista jako lepo napisano... odavno nisam naleteo na nesto sto je tako "taman", ne vidim ni neki visak ni neki manjak... zabavno, ali ne i banalno... moram sada da pohvatam i njegove price da vidim sta od tog coveka jos moze da se ocekuje

E da, baš tako, nit ima viška nit manjka, sve odlično ukompovano, čista zabava, bez truna pamfletizma i kojekakvih smaračkih "relevantnosti", a i fino otvoren kraj, mada ne verujem da će biti nastavaka. A i priče su mu okej, mada najviše nade polažem u romane, Kosmatki to leži, a novi je već u pripremi, pa... čitamo i to uskoro, a?  :wink: 

nasao sam nekih 6 njegovih  prica i krenuo sa the god engine... sasvim ok


meni je problem sto sam kao dete u poslasticarnici poslednjih godina od kad se ova prica sa ebooks zahuktala - ne mogu da se odlucim sta pre da citam od toliko hiljada knjiga koje sam poskida od kojekuda... imajuci u vidu sve manje vremena za citanje, bolje je reci kao dete sa bolnim zubom koje bi sve slatkise da proba, a ne moze  :(

Quote from: дејан on 21-05-2012, 12:52:36
почео флешбек!!!
први утисци: одма' су ме смориле књижевне дигресије (које ме већ упорно смарају у симонсовим романима, јебе се мени за то шта је он читао и чиме се одушевљавао у животу, таквим парадирањем само оптерећује своје романе) али срећом нема их много.
по мени, симонсов свет будућности је прилично неостварљив, иако се он видно труди да нас 'упозори' шта нас чека (тј америку) ако...хм...ако не знам баш шта...ако не будемо добри?!
на неки начин симонс овде остварује најстрашнију мору (или бар како он то види тј. верује) беле америке, пропаст какву можда очекују земље из тзв. библијског појаса...
или можда личи на родитељску претњу да ће дете однети цигани ако не буде добро.
само овде су цигани - муслимани, јапанци и мексиканци, наравно све то не из расног кључа, да се разумемо одмах - симонс није расиста
но ја сам још рано у роману па ћу се сад примирити до краја, пошто сам запенио.

eво ме назад, и пре неких 10ак дана сам завршио флешбек, али сам оставио мало да се крчка у мозгу не би ли похватао шта је све симонс покушао да нам каже.
кад гледам ово што сам написао после стотинак страна, мој ангст се до краја романа само повећао, и испоставило се да ипак нисам ништа пропустио пропуштајући симонсове романе (црна брда још увек нисам прочитао, али ме је лидијин приказ (http://klub-knjige.blogspot.com/2012/02/dan-simmons-black-hills.html) довољно заразио да ћу га сигурно прочитати).
а сад мало о пропуштању:
заплет романа, који је по мом мишљењу, само кулиса за зелену будућност коју нам симонс нуди, је ужасно слаб и предвидљив. нисам забележио страницу на којој сам провалио шта ће се до краја десити али СПОЈЛЕР: у тренутку кад ботом долази на место злочина и прегледава снимак камером сам схватио ко је убица, ко је наручилац, како се све десило и отприлике чак и зашто...тј кад је ник на снимку очекивано видеосвоју жену!!!!!
то је срамотно рано за било какав детективски роман па макар та детективска прича била и украс.
ликови су, иако стереотипни, сасвим уверљиви и занимљиви а неки чак и не довољно искоришћени (сато) или разоткривени. и мислим да је то све што постоји од 'приче' у флешбеку (наравно огромне и имбецилне већ споменуте књижевне дигресије које понекад тангентно имају везе са самом радњом мада неке од њих употпуњују слику света који нам симонс нуди)
"значи ово му дође неки 'свет-роман" - рекох ја себи, кад сам схватио шта ће се даље десити, а ја волим 'свет-романе' али...ето ти га на дејане!
прво па мушко...глобални калифат...познајем неколико људи који тако тумаче нострадамуса, читао сам и читам теорије завере, свих боја, врста и величина а оне (теорије завере) које се залажу за такву будућност или потичу од нострадамуса, или из библијског појаса или из угрожености израелске државе. а симонс по свим индикацијама се ослонио на ову потоњу, и то у потпуности, и то скоро до експлоататорских размера (ако се сетимо он је ипак својевремено тврдио да је неки експерт за холокауст (из времена стрвинарске утехе а некако је то све нестало из биографије са доласком интернета и могућности да се факти провере). али не би то било толико глупо, да симонс није, да би дао било какав плаузабилитет својој идеји, морао да обори кину (и то у неколико штурих скоро неприметних реченица...и ето да овде цитирам део из отвореног писма о флешбеку које нам је либе цитирала на другој теми (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,9337.msg355092.html#msg355092) (Отприлике тако нешто и пише у роману))

QuoteOur primary bank -- China -- was no longer there: split into thirty segments, each with one or more warlord fighting for ascendancy. The fact that "China" was now demanding payment in full on certain loans meant almost nothing. What meant something was that your ATM no longer spat out any money, even when you swiped the card again and pressed all the right buttons.

и ту долазимо до нултог па средњег...ако је баш хтео да обори америку у несрећу која јој је (можда) неминовна, нови њен господар, гвоздене песнице у свиленој рукавици, била би кина а не јапан (јапан би само следио сурвавање америке са још катастрофалнијим последицама (чак и без природних непогода)) али то је симонсу неподношљиво па чак и дефетистично(?!?!) а поготову не отвара могућност за зелени полумесец(е), трансверзале, калифате...(кина се са својим религиозно националистичким покретима обрачунава тенковима и осталим конкретним оружјем) и практично укида симонсов скоро па ционистички рант против муслиманства (мехо јави се!!!).
затим јапан, стожер одбране америчког начина живота?! (читај капитализма као јединог економског пута) и на крају индија
чак је индији, традиционалном противнику светског муслиманства, држави која би у случају симонсове будућности фасовала бар цео пакистански нуклеарни арсенал (спретно обезбеђен из кине или русије, као што је њен из САД или Велике Британије) пре него што би апу рекао 'махабхарата', симонс поклонио улогу суперсиле...из могу угла гледано све то је ужасан промашај и ако стварно тако гледа на ствари (а то је врло вероватно с'обзиром колику улогу игра ЦНН у његовој наобразби) он је у ствари политички неписмен као и сваки други просечни американац, само, за разлику од сународника, зна да чита географску карту.
овде бих се на кратко дотакао раније споменутог расизма, јесте, очигледно је расиста али културни, не класични. но ако гајиш политичке ставове које је градио ЦНН то није ни мало тешко.
можда бих сад отишао и мало даље и рекао да је овај роман одлична слика англосаксонског културног фашизма, који нема левицу и десницу, као што је симонс у овом роману левичар колико и десничар и само је наглас рекао оно чега се, вероватно, плаши велики део америке али и европе...али нећу.

 :-|  Ti si se baš iznervirao.  :mrgreen: Nekako to često urodi boljim prikazima nego oduševljenje.
Zanimljivo, ali ovako retrospektivno gledano, sve to ideološko prelivanje u nekvalitet pisanja, što je sad u punom cvatu, dalo se naslutiti već u ranijim fazama, čak i na Simonsovom vrhuncu (Hiperion) a priznajem da su meni one dve endimionske knjige ubile želju da čitam išta njegovo pisano posle toga.

Quote
Zanimljivo, ali ovako retrospektivno gledano, sve to ideološko prelivanje u nekvalitet pisanja, što je sad u punom cvatu, dalo se naslutiti već u ranijim fazama

слажем се, и сам сам имао проблем са тим, и на крају напустио читање његових романа, но вратих се (вит венџнс) и сад само још да нађем негде црна брда да их приволим на мој (још увек нови) ибук ридер, па да проверим како му иде са индијанцима (тврдио је да има неки грам њи'ове крви). до тад ћу поново прочитати 'у загрљају зубатих жена' :lol:

ehm, ja, izgleda, imam malko drugacije pozicioniran prag tolerancije.  :mrgreen:
Kao prvo, oduvek sam smatrala da su angazovane distopije retko kad materinski raspolozene naspram svojih zapleta, posto su zaposlene precim poslovima. Ponekad ta sirocad od zapleta mogu da se slepaju na materinskoj distopicnoj raskalasenosti, pa se nekako samothrane i pored pomajcine nezainteresovanosti, ali avaj, ovde to nije slucaj. Ovo je distopija ultra bliskog futurizma i tu naprosto nema dovoljno fantastickih viskova na kojima bi se zaplet podgojio, a fakt da je detektivski po svojoj prirodi, gura ga jos dublje u potrebe nefantasticke plauzibilnosti.   :(  Siroto siroce, jest da je malo rahiticno zbog te zapustenosti, taman koliko i ona ljubavna nit izmedju Botoma i njegove mrtve supruge, koja se vazda i svuda uporno provlaci, ali nikad ne zavrsi u nekom bog zna kako cvrstom tkanju.
(Cisto poredbe radi, bilo bi zanimljivo ovde paralelno analizirati zaplet iz neke priznatije distopije, i videti koliko taj cvrsto na nogama stoji, striktno lisen materinske distopicne podrske.)

Elem, sto se mene tice, rano u romanu sam postala svesna marginalnosti samog zapleta, pa se nisam i bavila odvise njegovim premeravanjem. Dosla sam do zakljucka da ga Simons koristi u cisto prakticne svrhe akcentiranja same distopije i karakterizacije, a to je sasvim solidno postignuto, sto se mene tice. Dobar deo zapleta ide na detaljisanje japanskog "shogun & bushido" mentaliteta, nesto malo ide na detaljisanje samog Botoma a ostatak je prilicno dobro iskoristen kao slagvort za prezentaciju Simonsove intimne percepcije sveta, koja moze da legne ali i ne mora, zavisno o afinitietima. Ali iz hajpa oko romana zasigurno znam da problem nije toliko u samoj Simonsovoj angazovanosti, nego u konzervatizmu oko kog se on angazuje. Drugim recima, da je Simonsova distopija manje politicki konzervativna, i sam roman bi naprasno bio prepoznat kao... kvalitetniji.  :mrgreen:
Dalje, finese oko verodostojnosti ekstrapolacija sam takodjer vise prihvatila zdravo-za-gotovo nego sto sam ih merila i premeravala. U kontekstu same distopije, bilo mi je ocito da Simons vidi koren svih zala u drzavnom dugu, a ne u teritorijalnim i ekonomskim pretenzijama i kojekakvim agresijama ostalih zemalja. Kako sam ja shvatila ono Simonsovo insistiranje da je americka vojska postala jedina profitabilna grana industrije, sve ostalo mi se manje-vise nadovezalo na tu teoriju. Isto tako, Simons nudi i globalnu krizu u dimenzijama u kojima je tesko i predvideti i potvrditi bilo kakvu tacnost ekstrapolacija. Kad stopa nezaposlenosti dosegne one visine na kojima Simons operise, potpuno je besmisleno pretpostavljati ne samo ekonomsku nego i drustvenu buducnost bilo koje zemlje. Kako ja shvatam Simonsovu postavku, on dopusta mogucnost da bi u takvim okolnostima najvise iznenadjenja priustile siromasne zemlje, makar zato sto imaju vise iskustva po pitanju samodovoljnosti. A sve da mi  to i nije bilo dosta, Simons na dovoljno mesta nudi klasicni americki stav "ne znam kako je u ostatku sveta a i ne zanima me" da mi zadrzi fokus tamo gde je i planirao. Recimo da nisam dozvolila Simonsu da me na kvarnjaka navede da ga potcenjujem, jer koliko god ovaj roman izgledao nezahtevno napisan, to na knjizevnom i na imaginativnom planu jednako, toliko smatram da je sasvim dobro promisljen da dosegne maksimalnu provokaciju. Simons vrlo vesto koristi bogom dane platforme koje upravo zaplet nudi, pa tako i najprovokativnije rantove nudi sracunato posredno, recimo kao radio-emisiju koju protagonista slusa u onom konvoju... naravno da autorstvo tog ranta mozemo pripisati direktno Simonsu, ali ipak, to je meni prvenstveno provokacija, pa tek onda deo worldbuildinga, a tek negde daleko na kraju mozda, donekle, lican Simonsov stav i pogled na svet. Otud i moje reakcije na konzervatizam romana nisu ni izbliza tako duboke niti intenzivne, mada sam svesna da se to moze vrlo lako pogresno protumaciti kao simpatizerstvo.
A to je vec prica za sebe, reakcije koje je taj roman proizveo... sve sam vise ubedjena da je politicka korektnost postala uberperfidna cenzura koja ce da eventualno skrcka zaostavstinu koju je zanru pribavio provokativni novi talas.  :(

Uf, Simons... pisac koji svakako ne ostavlja ravnodušnim ; ili čitam njegove knjige do rujne zore, ili dobijem želju da ih zafrljačim u zid. Nekako nema sredine sa njim. Možda je i do mojih afiniteta, ali meni je najbolje legao u hororu- Leto noći i posebno Teror, mada je Teror samo delom horor. Zapravo Teror je meni neki zenit njegovog stvaralaštva, u odnosu na koji merim i sa kojim upoređujem sva njegova druga dela. Tu je sjajno uklopio sve elemente : istorijske činjenice prilagođene fikciji i odličnu pripremu, taman do crte do koje i treba, eskimske mitove, odlično stvorio atmosferu jeze i sjajno ušao u psihu ljudi osuđenih na ledenu smrt. Sve funkcioniše kako treba, i mašta i tehnika, i daju mikser za čistu desetku. Što nije slučaj sa drugim njegovim delima. Ciklus Hiperiona ima sjajnih delova, maštovitost i složenost struktura koje se prepliću, posebno koncept Tehnosrži je izvanredan... ali ima i mnogo delova koje sam mrzio, a posebno onih gde do besvesti gnjavi sa Džonom Kitsom i potrebom da nas upozna sa time koliko zna o evropskim piscima i pesnicima... loše stvari u Hiperionu metastaziraju u Ilionu i Olimpu. Pesma Boginje Kali me je isto razočarala. Mislim da svet takve tradicije i istorije, složenosti i bogatstva kulture, zaslužuje da bude predstavljen kompleksnije, nego kao prljavi ljudski mravinjak zla, koga treba izlečiti po mogućstvu atomskom pečurkom.
Elem, Crna brda, naslov koji sam dugo čekao, ali nije ispunio moja očekivanja. CB su meni neki primer dela koje je preterana priprema upropastila ; tehnički je sve kako treba, ali izgubilo je dušu, maštu, kreativnost. Niti me je zainteresovala tema, niti sudbina glavnih junaka. Da budem još oštriji, sve mi je to pomalo i patetično i sa Indijancima i praistorijskim životinjama, i gradnjom u planinu uklesanih američkih prezidenta. Došli su, istrebili i pokorili : šta sad tu više ima da se kenja i traži nekakvo iskupljenje. Niko ni od onih koji navodno saosećaju sa Indijancima neće da se vrati u Jorkšir, a novi svet prepusti njegovim prastanovnicima.  Simons podseća na Kroninov Prolaz : roman je odličan, nigde ne zapinje, i sve je savršeno- nekako previše. Nikako ugoditi čoveku, uvek mu nešto fali  :) . Često sam poredio Prolaz i Kingov The Stand , jer je slična tema- eksperiment vojske sa virusom i smak sveta; u Uporištu ima više delova koji zapinju, ali Kingovi likovi su magični, ljudski, uverljivi, i njegova mašta daje toliku snagu knjizi da ne može da se ostavi. Prolaz može ; njega mogu odložiti pa da mu se vratim posle par dana. Kinga jok ; čitaš dok oči ne iskoče  :) . Kao žena- nekad vas ne privuče klasična lepotica za kojom se svi okreću, nego neka obična, prosečna devojka sa čarobnim osmehom, šarmom ili prosto nekom harizmom koju lepotica nema. King ima to ,, nešto '', Kronin unatoč svoj svojoj savršenosti nema; barem za mene, a mislim i da za koji milion + Kingovih fanova.

Znam da se Libeat neće složiti sa ovim viđenjem, osim možda u pogledu Terora, ali tako stojim sa Simonsom. Od čiste desetke, to totalnog razočarenja.

либе, ја се слажем са тим да је симонс, у основи, хтео да у овом роману упозори на јако лоше стање америчког спољног дуга, на три деценије раста дефицита (који је данас неки суманут, незамислив број (http://www.brillig.com/debt_clock/)) и војску/рат као најјачи САД извозни производ али ја сам ту основу за екстраполацију блиске будућности посматрао са једног паралелног становишта којем је начин на који је он то 'екстраполирао' подједнако битан у дефинисању те поруке/провокације.

QuoteA to je vec prica za sebe, reakcije koje je taj roman proizveo... sve sam vise ubedjena da je politicka korektnost postala uberperfidna cenzura koja ce da eventualno skrcka zaostavstinu koju je zanru pribavio provokativni novi talas

и са овим се слажем и то толико много да ја у овом роману нисам видео ништа вредно толике буке

Quote from: Anomander Rejk on 07-06-2012, 18:28:36
Znam da se Libeat neće složiti sa ovim viđenjem...

... ali ne znaci da ce pri tom i biti u pravu...  :lol:
ma vidi, vidjenje ovisi o tacki gledista a bio bi ovo skroz monoton svet kad bi svi delili istu. Iz ovog sto navodis donekle nazirem sta te kod Simonsa smeta, to sto kazes za boginju kali takodjer stoji, ima u tom romanu ako nista drugo ono bar tona kriptorasizma i pretpostavljam da je bas to onaj deo u kom autorov svetonazor uvek stavlja pecat na delo, makar i nesvesno. S tim sto u Simonsovom slucaju mozda i nije bas nesvesno, bar sam takav dojam imala kad sam citala boginju kali. I ja mislim da je tu Simons posegao za zestokim stereotipom, ali eto, ujedno sam i svesna kako je najveci problem sa stereotipima taj sto su neretko odvec... pa, istiniti.  :( Naravno, neko dobronamerniji bi zadrzao fokus na boljim stranama indijske kulture, nije da ih nema, ali to ne znaci da je ona strana koju Simons bira u boginji kali netacna. E sad, kakav ce prijem imati to i takvo insistiranje na negativnom, to je vec pitanje tacke gledista, a po meni niti jedno nije pogresno, zaista. recimo da se trudim sa sagledam validnost u obe.

Quote from: дејан on 07-06-2012, 22:47:15
либе, ја се слажем са тим да је симонс, у основи, хтео да у овом роману упозори на јако лоше стање америчког спољног дуга, на три деценије раста дефицита (који је данас неки суманут, незамислив број (http://www.brillig.com/debt_clock/)) и војску/рат као најјачи САД извозни производ али ја сам ту основу за екстраполацију блиске будућности посматрао са једног паралелног становишта којем је начин на који је он то 'екстраполирао' подједнако битан у дефинисању те поруке/провокације.

Eh, tu si potpuno u pravu.  :(  Daleko od toga da meni ne bi prijalo da je Simons odabrao malko dobrostiviju ekstrapolaciju, malko manje opterecenu politickim konzervatizmom i etnocentricnom mizantropijom. Ali sta da se radi, bio je to njegov izbor na koji ima puno pravo, tako da se sad postavlja pitanje samo mog prihvatanja ili neprihvatanja onog sto Simons nudi. Prilicno sam uverena kako Simons smatra da je ostao u domenu cisto logickih pretpostavki, do kojeg je dosao tako sto je uzeo po njemu negativne drustvene i politicke fenomene i digao ih na kub za potrebe romana, ocigledno zeleci da flesbekovu distopiju predstavi kao pravolinijsku eskalaciju zatecenog stanja. I sta da ti kazem, to je meni u istoj meri legitimno i uverljivo koliko i Orvelova fantasticna pretpostavka. Naravno, svetonazor autora ima velikog uticaja na biranje nacina kojim on tu ekstrapolaciju nudi, i ima i dosta uticaja na nase prihvatanje ili odbijanje njegove distopije, ali ako to na casak skrajnemo, ostaje fakt da su svi metodi tu ravnopravni, ili bi bar trebalo da jesu. Naravno, i ja spadam u ljude koji najvise uzivaju u citanju knjige koja im govori ono sto intimno zele da cuju, ali ipak, jedna od svetih svrha distopija u globalu je da isprovociraju. A posto nalazim da me lakse isprovocira distopija koja mi ne govori ono sto mi prija da cujem, ne zelim da se zateknem u situaciji da puritanski reagujem na one ideoloske distopije koje ne mirisem, stono bi se reklo, makar da ne zavrsim u konformizmu politicke korektnosti. Naravno da rasizam i sovinizam nisu stubovi sveta u kom zelim da zivim, ali s druge strane,  ne pada mi na pamet da brkam svet u kakvom bih zelela da zivim sa onim u kom zapravo zivim. A uvredljivo sokantne knjige imaju sasvim finu ulogu podsetnika na razmedje izmedju tih dvaju svetova, otud i jesu korisnije od ispraznih politicki korektnih utopijski orjentisanih lazno optimisticnih we are the world proznih naivnosti.
Ali naravno, to je samo moje misljenje, i priznajem da je najkorisnije samo u licnoj upotrebi.  xwink2

Moram reći da se divim i vama i Goranu što još niste digli ruke od Simonsa. Ja sam ga odavno batalio. Poslednje što sam pokušao da pročitam iz njegovog pera bio je roman o istražitelju saobraćajki, ako se dobro sećam. Tada sam još imao neku ulogu u odabiru knjiga u Laguni i Dejan me je zamolio da pročitam knjigu. Neopevani smor. "Ilion" nisam ni pokušavao. U današnje vreme, pored toliko i zabavnih (Kori) i vanredno dobrih (Gregori) pisaca SF-a, sve mi se više čini da Simons nema šta da da. Premda, možda su to samo moje predrasude.

odustati od Simonsa u korist Korija i Gregorija? ne bi li to bilo malko, eh... drasticno??  :lol:

Meni je Daril Gregori u najmanju ruku ravan Simonsu - a ako bih poredio poslednji Simonsov roman koji sam prelista ("Ilion") sa bilo kojim od Gregorijeva tri, morao bih reći da je čak bolji od Simonsa.

ја ту двојицу још нисам читао (али сам зато спреман да исправим, дај репрезентативне романе ;) )

Quote from: дејан on 11-06-2012, 12:59:40
ја ту двојицу још нисам читао (али сам зато спреман да исправим, дај репрезентативне романе ;) )

http://nightfliersbookspace.blogspot.com/2011/12/nightfliers-best-ov-d-best-2011-deo_29.html (http://nightfliersbookspace.blogspot.com/2011/12/nightfliers-best-ov-d-best-2011-deo_29.html)

фала

Pa, pošto sve ovo izgleda deo sleda konverzacije, rekla bih da je fer da ovde napomenem da ni Kori ni Gregori - zabavni kakvi već obojica jesu (a jesu, to ne sporim, daleko bilo, čak dapače i naprotiv) NISU na Simonsovom nivou, čak štaviše, nisu ni u Simonsovoj ligi, pošto su obojica najartikulisaniji upravo u YA domenu, pa time i teško mogu biti adekvatna zamena, mada smatram da su sva tri opusa sasvim okej, ako im se priđe na ravnoj nozi i sa pravilno kalibrisanim očekivanjima.


Hoću reći, raznočiji ukusi sad ustranu, ipak ne bi trebalo ovako banalno brkati limune i mandarine.  :lol:   

Kako si, leba ti, došla do toga da su Pandemonium i The Devil's Alphabet YA? Da ostavimo Korija na stranu, kao tipičnu spejsoperskokrimipriču, ali Gregori je makar po stilu i po lepoti jezika za jedno tri klase iznad Simonsa. Doduše, priznajem da sam Simonsa mahom čitao u prevodu, ali Skrobonja je više nego dovoljno dobar prevodilac da prenese sve nijanse piščevog jezika. Takođe, Simons mi ni u jednom trenutku nije pokazao tako istančan razvoj lika kao što je Gregori u Raising Stony Mayhall. Nigde tu nema YA književnosti i živa je sramota što ti romani nisu pokupili sve moguće nagrade koje mogu da se pokupe.

a sta znaci YA?

јанг адалт

Omladinska knjizevnost? Nekada sam mislio da su sve knjige u Plavoj ptici OK :) Kasnije sam tek ukapirao da je taj pridev vise vezan za to kako izreklamiras neku knjigu nego kako je napises...

Quote from: Nightflier on 11-06-2012, 22:10:08
Kako si, leba ti, došla do toga da su Pandemonium i The Devil's Alphabet YA?

Ovo je sad jedna od onih delikatnih situacija u kojima iznosenje znatno razlicitih misljenja moze da dovede do nenamernog potcenjivanja sagovornika, a to mi, naglasavam, svakako nije niti cilj niti namera. Shvatam i prihvatam da su mnoga od ovome slicnih razgranicenja cisto intuitivna, a stoga i veoma individualna, pa se lako moze desiti da ono sto ti smatras "ozbiljnom" literaturom ja stavljam u YA, i obratno. U tom smislu, nemam ni mrve zelje da se oko toga nabedjujem i ubedjujem, nek cvate hiljadu cvetova i sve tako u hipi fazonu. Ali kad me vec pitas, da ti odmah kazem: moja reakcija na ovako postavljeno pitanje je ista kakva bi bila i da si me pitao "Kako si, leba ti, došla do toga da su Spajdermen i Betmen YA?"

Ali po pitanju ostatka tvog posta, rekla bih da se ne razumemo po nekim bazicnim pitanjima. Kao prvo, kad kazes "Da ostavimo Korija na stranu, kao tipičnu spejsoperskokrimipriču, ali Gregori je makar po stilu i po lepoti jezika za jedno tri klase iznad Simonsa." vec tu se ne nalazimo po pitanju vrednovanja stila i lepote jezika, jer to uopste nema nikakve veze sa klasifikacijom bilo dela u YA (ili, po naski receno, u "omladinsku knjizevnost", za Berserkera :) ): niko normalan ne spori da su Avanture Haklberi Fina i Avanture Toma Sojera i Oliver Tvist pisani izuzetno kvalitetnim stilom i raskosnim jezikom, pa su opet omladinska knjizevnost. A u poredjenju sa njima, Gregorijev stil i jezik su... pa, ne bas na tom niovou, recimo to uctivo. Tako da, to otpada kao argument, bez da u to uopste uvlacim Simonsa.

Kad kazes "Takođe, Simons mi ni u jednom trenutku nije pokazao tako istančan razvoj lika kao što je Gregori u Raising Stony Mayhall.", tu takodjer imam podosta primedbi, ali to opet lezi u domenu ukusa, a o tome ne vredi raspravljati, pa zato i necu. Ali skrenucu ti paznju da su i Tom Sojer i Hak Fin i Oliver Tvist takodjer vrlo istancano razvijeni likovi, pa bih rekla da ni to nije argument koji obara moju tvrdnju da su Kori i Gregori najartikulisaniji u YA domenu. 

Kad kazes "Nigde tu nema YA književnosti i živa je sramota što ti romani nisu pokupili sve moguće nagrade koje mogu da se pokupe." ti kao da spajas te dve svoje tvrdnje u nekakvu logicnu celinu iz koje bi se reklo da romani nisu pokupili nagrade zato sto je neko (osim mene, valjda) mislio da su oni YA, sto je opet netacno, jer bar kad je o zanrovskim nagradama rec, YA orjentacija nikad nije bila prepreka za dobijanje istih. Razlog ce pre biti u faktu da je Kori isporucio... pa, prilicno banalno napisanu spejs operu, dok je Gregorijev Pandemonijum isuvise velik omaz superherojima stripa da bi odskocio od slicne produkcije dovoljno daleko da bude uocen na knjizevnu nagradu. Sad, kad su se utisci slegli, secanje na Pandemonijum mi je blisko povezano sa secanjem na Shyamalanov Unbreakable, a to uglavnom znaci da je zabavan i simpatican ali i lako zaboravljiv.
No, opet ponavljam, procitala sam sva tri Gregorijeva romana, i bilo je to veoma prijatno citanje, pa zato i nemam apsolutno nista negativno da kazem o ta tri romana, ali i dalje ostajem pri svome, da mi Simons i Gregori definitivno nisu ista liga, mada dopustam mogucnost da nekome i jesu.

Dobro, kapiram da se iz mojih rečenica mogao izvući zaključak da svoje argumente iznosim u prilog tezi da Gregori ne piše YA književnost. Zapravo, taj deo svog stava ni u jednom trenutku nisam branio - pošto smatram da se on u svojim romanima bavi suviše ozbiljnim temama da bi se oni mogli svrstati u književnost za decu & omladinu, a naročito pošto čitam podosta te i takve književnosti. Oko ostalog nema potrebe da se sporimo, pošto stavove nećemo pomiriti ako se svode na pitanja ukusa. Ja kao pisca više cenim Gregorija, ti više ceniš Simonsa - OK. Dalje nema šta da se kaže. Međutim, mogli bismo da pričamo o tome šta je YA književnost i po čemu se ocenjuje pripadnost toj skupini. Uzmimo primere koje si ti navela: Ti se romani danas doživljavaju kao književnost za decu, ali u doba njihovog nastanka to svakako nisu bili, već su smatrani ozbiljnim knjigama za odrasle. U fantastici je slično - mnogo autora koji su nekada bili kontroverzni i ground-breaking svedeni su na pisce za decu. Murkok je dobar primer. To je prirodan proces, uzrokovan društvenim promenama. No, pošto bi sada trebalo da počnem sa poslom, moraću kasnije da se pozabavim konkretnim primerima.

Quote from: Nightflier on 12-06-2012, 10:21:27
pošto smatram da se on u svojim romanima bavi suviše ozbiljnim temama da bi se oni mogli svrstati u književnost za decu & omladinu,

Voleo bih da se nastavi diskusija vas dvoje u pravcu elaboriranja stavova o YA književnosti.

Ali evo, samo uzimajući primere koje je Libeat navela, Hak Fin i Oliver Tvist se bave vrlo ozbiljnim temama. Ne bi trebalo ozbiljnost tematike da ima veze sa statusom Young Adult.

libe, iz tvojih prikaza Gregorijevih romana stekla sam utisak da ga znatno više ceniš nego što bi se to sad reklo (plus mi po tvom opisu bar Devil's Alphabet nikako nije delovao kao YA štivo).


Da li je moj utisak bio pogrešan, ili se tvoj stav malko korigovao nakon što je prošlo izvesno vreme?

@Najt: Pa vidi, ja mogu da pojasnim neke moje repere ali pretpostavljam da su isuvise individualni da bi bili od neke konkretnije koristi. Sto se mene tice, ja ne smatram da YA ima svoje specificne preokupacije i teme, nego pre verujem da ima specifican pristup obradi istih. To je ono sto jedan roman cini YA, za razliku od onog A.
Recimo, YA ima vecu sklonost ka "sok-efektu" nego ozbiljnija proza a ujedno i ima daleko manju toleranciju po pitanju moguceg i nemoguceg resavanja situacija. Naravno, posto je postavka od samog pocetka namenjena da podrzi upravo te dve kvalitete, onda se obilno i koristi, a upravo to i stvara taj aspekt "zabavnosti" koji se meni toliko dopada. U YA su svi problemi lakse resivi i lakse prezivljivi, a pri tom su i fantasticni, po svojoj prirodi. To je svakako odlican recept za uzivanje pri citanju, a to je i, bar za mene, glavni reper deljenja knjizevnosti na YA i ozbiljnu. Naravno, ima tu finesa koje se mogu precizirati tek za svaki roman posebno, recimo modernost i relevantost tretiranja zapleta i tako to, ali u globalu, oslanjaju se uglavnom na ove dve karakteristike koje sam navela.

Quote from: angel011 on 12-06-2012, 10:35:54
libe, iz tvojih prikaza Gregorijevih romana stekla sam utisak da ga znatno više ceniš nego što bi se to sad reklo (plus mi po tvom opisu bar Devil's Alphabet nikako nije delovao kao YA štivo).


Da li je moj utisak bio pogrešan, ili se tvoj stav malko korigovao nakon što je prošlo izvesno vreme?

Pa ja ga cenim, to je valjda jasno. Odavno sam u godinama kad naprosto ne docitam prozu koja ne valja, pa sam fakt da sam procitala 3 njegova romana za redom valjda govori da ga cenim. Ali ovde je kontekst bio ili-ili, pa moram da priznam kako je Simons ipak ozbiljniji po pitanju pristupa temi. Naravno, ne vrednujem time njihovo pisanje, niti tvrdim da mi je Simons u rangu Kafke ili Dostojevskog, ali svesna sam odredjenog stepenovanja izmedju Simonsa i Gregorija zbog kog ne mogu da kazem da su u istoj ravni.

Quote from: Father Jape on 12-06-2012, 10:35:01
Ali evo, samo uzimajući primere koje je Libeat navela, Hak Fin i Oliver Tvist se bave vrlo ozbiljnim temama. Ne bi trebalo ozbiljnost tematike da ima veze sa statusom Young Adult.

Tacno. Naravno, to je daleko teze oceniti i proceniti unutar zanra fantastike negoli unutar realisticke proze, ali ipak, nije nemoguce. Doduse, procene su uglavnom intuitivne, pa...  :cry:  razlicite su od coveka do coveka, a i menjaju se tokom vremena za svakog pojedinca ionako. Naravno, kad je o Pandemonijumu rec, to je na kub slozeno: premisa je da postoje demoni, sa prepoznatljivim karakteristikama superheroja iz stripova, koji opsedaju ljude i teraju ih da cine ta superherojska dela dok, naravno, ne zaginu. Mislim, eto, koliko je tu lako proceniti da li je razresenje bilo koje situacije koja iz toga proizilazi realisticno?

Quote from: Father Jape on 12-06-2012, 10:35:01

Quote from: Nightflier on 12-06-2012, 10:21:27
pošto smatram da se on u svojim romanima bavi suviše ozbiljnim temama da bi se oni mogli svrstati u književnost za decu & omladinu,

Voleo bih da se nastavi diskusija vas dvoje u pravcu elaboriranja stavova o YA književnosti.

Ali evo, samo uzimajući primere koje je Libeat navela, Hak Fin i Oliver Tvist se bave vrlo ozbiljnim temama. Ne bi trebalo ozbiljnost tematike da ima veze sa statusom Young Adult.

Da, ali u vreme svog nastanka, ta dva romana nisu pisana za decu i omladinu. Pitanje je da li su deca i omladina tada uopšte čitali i u kojoj meri. Elem, nemam ništa protiv da nastavim sa ovom diskusijom, ali ne na ovoj temi. Zapravo, ti bi mogao kao jedan od stručno najpotkovanijih na ovom forumu da otvoriš temu i da postaviš nekoliko definicija, pa da se onda mi nadovežemo.

YA odnosno omladinska književnost, kao i dečja književnost, pati od toga što se ne može nedvosmisleno odrediti. Naime, imamo sledeće skupove koji se negde presecaju a negde i ne:
- književnost pisana za decu/omladinu (ubuduće ću da svodim na omladinu jer o tome pričamo)
- knjige koje odrasli promovišu kao da su za omladinu iako to autor nije nameravao
- knjige koje omladina realno čita bez obzira na to za koga su pisane

Oliver Tvist, recimo, danas se percepira čak ne kao YA nego kao dečja, a pisan je za odrasle. Da ne potežem primere starije i bliže žanru (Guliver, Valter Skot itd).

Osnovno je što se percepcija toga šta je za decu/omladinu poželjno, šta prihvatljivo a šta zanimljivo - menja od sredine do sredine i od vremena do vremena. I tako razne knjige neosetno prelaze iz jedne u drugu kategoriju.

YA ima još fluidnije granice za određenje nego dečja i u suštini ja ne vidim ozbiljne razloge za tu klasifikaciju sem marketinških. U socijalizmu, omladinska knj je često bila avanturistička koja se nekako morala legitimisati (Kadok, Plava ptica) a upadali su tu i vrlo ozbiljni autori. Danas možemo često ali ne uvek da pričamo o relativno "lakoj" literaturi koju kao omladinsku raspoznajemo jer su likovi često (ali ne uvek) tinejdžeri koji se često (ali ne uvek) bave rešavanjem tipičnih tinejdžerskih problema, što realistično što metaforički fantastično.

A pošto su marketing i "spoljna" klasifikacija najveće zlo, dešavaju se takvi nonsensi da je npr. Alan Garner, za mene najfenomenalniji stilista i suptilno perverzni pripovedač, od sedamdesetih naovamo smešten u špartu "dečja i YA" iako npr. Red Shift spada u remek dela van klasifikacije, ali eto, radi se o tinejdžerima pa aj da ga skrajnemo na tu policu i da ga objavljujemo sa debilnim šarenim koricama. Nemam ništa protiv, da se razumemo, da Red Shift ili Stone Book Quartet čitaju i mladi, ali odrasli koji su ga zbog toga preskočili biće baš uskraćeni za fenomenalno iskustvo. A biće ih. Jel.

okej, najpre da sredim ono sto se percipira kao zbrka koju sam pokrenula pominjanjem Haka Fina, Sojera i Tvista. Naime, ucinilo mi se da Najtflajer percepira moju opasku o svrstavanju korija i Gregorija u YA kao skroz pezorativnu, pa sam posegla za tim klasicnim primerima kojima zaista niko ne bi mogao takvo tumacenje ucitati, za razliku od savremenijih zanrovskih primera koji bi, tako sam mislila, bespotrebno dolili ulje na vatru dodatnim dubiozama po pitnaju knjizevne vrednosti. E sad, to je trebalo da bude u svrhu ilustracije, a ne digresije, i sva dalja dumanja oko toga za koga su Fin, Sojer i Tvist pisani i od koga su zapravo citani samo razvodnjavaju fokus, a u fokusu je trebalo da bude procena savremene zanrovske knjizevnosti i prepoznavanje ciljne grupe kojoj je namenjena.

Jevtro, okej je ako ti mislis da je u pitnaju samo marketinska klasifikacija, ali onda moram da te pitam sledece: da li je i razlika u ciljnim grupama za Vulfovo Dugo Sunce i Martinovu Igru Prestola samo marketinska klasifikacija? Ili tu razlike uopste nema, nego su oba stiva namenjena jednoj te istoj grupi/uzrastu/zrelosti? A ako razlike ima, u cemu se tacno ogleda? Ima li razlike kad o svemirskim putovanjima citamo iz pera Sagana i Brina ili kad citamo spej operu kakvu je Kori napisao?

Meni referenca "laka literatura" ne podrazumeva nuzno YA, nego mi je to nekako vise pitanje kvalitativnih procena, i vise mi sluzi da ocenim sta je a sta nije sund negoli da procenim kom je uzrastu stivo namenjeno. Naravno, shvatam da se skupovi i presecaju i poklapaju, no ipak, mislim da YA zanrovski korpus itekako dodiruje "teske" i kontroverzne teme, ali to ponajvise zbog sok-efekta, a ne zbog posvecenosti ka dubljoj analizi koja bi rezultovala u nekoj spoznaji izvesne filozofske tezine i relevantnosti i stajaznamsvene... i naravno da ja to ne vidim kao manu, uostalom 70% zanrovske proze koju procitam spada pre u taj korpus negoli onaj drugi, ali mi je poprilicno cudno kad naidjem na stav koji kuburi sa tom procenom, ubedjen da je to sto cita zapravo ozbiljna knjizevnost, makar i u zanrovskim okvirima. Eh, pa nismo valjda deca, kud smo vec mali... :mrgreen: 

EDIT: ovo na kraju bockam Najtflajera, ne tebe... da ne bude zabune. :cry: :lol:

Quote from: LiBeat on 12-06-2012, 14:15:31

Jevtro, okej je ako ti mislis da je u pitnaju samo marketinska klasifikacija, ali onda moram da te pitam sledece: da li je i razlika u ciljnim grupama za Vulfovo Dugo Sunce i Martinovu Igru Prestola samo marketinska klasifikacija? Ili tu razlike uopste nema, nego su oba stiva namenjena jednoj te istoj grupi/uzrastu/zrelosti? A ako razlike ima, u cemu se tacno ogleda? Ima li razlike kad o svemirskim putovanjima citamo iz pera Sagana i Brina ili kad citamo spej operu kakvu je Kori napisao?

Pa, podela omladina/odrasli je što se mene tiče prilično provizorna uprkos tome što često radi radnju, prosto zato što ljudi misle da je to nešto ko uklesano u kamenu, i da se za svaku knjigu odmah vidi i mora videti za koju je uzrasnu grupu -  a prosto nije tako.

Razlika u ciljnim grupama za Vulfa i Martina... čekaj, razlika u ciljnim grupama postoji?  :mrgreen:  Dobro, možda u nekim većim sredinama ima smisla i to diferencirati, ali kod nas je žanrovska publika dovoljno mala da se kaže kako je nešto fentezi/SF/horor i to bude to što se marketinga tiče. I jedan i drugi pišu, uslovno govoreći, žanrovsku fantastiku za odrasle (ali ja sam Novo sunce komotno čitala u gimnaziji i nikom ništa) koja se dosta razlikuje po onome šta hoće i šta postiže, ali ciljne grupe im se preklapaju u velikom stepenu (eto npr. ja i svakako pola Sagite).

Re "laka" književnost: pa, sad. Znam da si videla navodnike. "Laka" literatura meni nema veze toliko sa temom koju obrađuje koliko sa načinom obrade. Jednostavan, pristupačan stil, na primer, jednostavniji, lakši izbori za likove i radnju, veći stepen formulaičnosti da se čitalac ne prenapregne i baci knjigu jer ga je nečim iznenadila. Ima "lakih" knjiga i o holokaustu.

A "laka" YA je posebna priča. Jer ko što rekoh, ima tekstova koji su "pedagoški korisni" i onih koji se tek tolerišu. I onda ima dosta mimikrije na obe strane kako bi grupa A bila čitanija međ omladinom a grupa B prihvatljivija pedagozima i roditeljima koji će se za knjigu iskeširati.

Književna vrednost. E, fak! Književna vrednost takođe nije nešto što se na kantaru meri, i opet, znam da ti to znaš, samo voliš da me čačkaš. Ona zavisi od toliko različitih nejednako zastupljenih faktora da nema šanse da sad preko kolena ceo žanr, podžanr ili bilo kakav veći korpus dela svrstavam u dobro ili loše štivo. Nego ono, od knjige do knjige, pa kako se kojoj zalomi. Ima i književno vredne lake i bezvredne teške proze i... dole generalizacije.

Pa, ja mislim da nema razlike između ciljnih grupa za koje pišu Vulf i Martin - ili nije bilo kada je Martin počeo da piše svoj serijal. Sada je situacija može biti veoma drugačija. Ali pošto je ovo tema koja je i zanimljiva i o kojoj se može svašta reći, voleo bih da to uradimo u odvojenoj temi. Ako Zak ovo čita, ne bi bilo loše da izdvoji sve postove koji se ovim bave u zasebnu temu - i da ne bismo trolovali ovu, a i da bi se to posle lakše našlo i pratilo.

Quote from: Jevtropijevićka on 12-06-2012, 14:43:02
Razlika u ciljnim grupama za Vulfa i Martina... čekaj, razlika u ciljnim grupama postoji?  :mrgreen: 

:cry: :cry: :cry:
sramota me da priznam, ali eto, i ja sam Vulfa citala u tako nekom delikatnom prepunoletnom dobu i tek sad u ponovnom overavanju shvatam da sam omasila brat-bratu par stotina slojeva po pitanju karakterizacije i odnosa medju protagonstima, a to mi se garant ne bi desilo sa Igrom prestola, samo da sam je citala.  :mrgreen:

ps. nemoj da se ko na ovo naljuti, volim ja grrma.  :wink:

@Nightflier: Ajde, ok. Zaak! Zaaaak!

@Libe: pa da, ali dopao ti se Vulf, pretpostavljam, bez obzira na to, i shvatila si dovoljno da poželiš još. Ko i ja.

Quote from: Nightflier on 12-06-2012, 13:30:36
Zapravo, ti bi mogao kao jedan od stručno najpotkovanijih na ovom forumu da otvoriš temu i da postaviš nekoliko definicija, pa da se onda mi nadovežemo.

Čitao sam ovu rečenicu tri puta, da se uverim da si zaista stavio muški rod, tj. mislio na mene. Ja stručno potkovan za književnost?! Ja da postavim definicije?!  :cry:

Predlažem da preformulišemo to u ženski rod, i sednemo da čitamo Jetropijevićku. Na drugom topicu. Kad ga zakk otvori.

ma šta zaseban topik, bre separe u vidu tajnog podforuma ima da tražite, da ko ljudi tamo sednete i duvanite dok vam Jevtropijevićka natenane citira Suvina i Solara u pay-per-view maniru!!


:roll:




Elem, da se vratim pametnijim stvarima: trenutno čitam Tansy Rayner Roberts, tačnije njenu zbirku Love & Romanpunk, iz koje je priča The Patrician upravo sveže nagrađena Ditmarom. Vrlo, vrlo impresivan stil i sadržaj jednako - Rimsko Carstvo od Augustusa do Klaudijusa, sa sve Tiberijem, Kaligulom i Nerom pride, sa tvistom zombija, harpija, vampira, himera, sfingi i celog tog weird paketa magičnog realizma... žena je fenomen, zaista. Još jedan malecki korak u pravcu ubeđenja da upravo Oziji drmaju žanrom, dok se engleska ekipa isprazno eksponira u internet papi maniru a američka bavi uglavnom reciklažom.   :mrgreen:

Quote from: LiBeat on 12-06-2012, 20:48:42
ma šta zaseban topik, bre separe u vidu tajnog podforuma ima da tražite, da ko ljudi tamo sednete i duvanite dok vam Jevtropijevićka natenane citira Suvina i Solara u pay-per-view maniru!!

Ovo ti je odlična ideja! Sad ću da cimnem Zakka da to sredi koliko večeras. Provizija se podrazumeva. :evil:

ел отворен тај топик ил да убацим своје две паре о мом доживљају ОК у СФу?

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,2870.0.html (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,2870.0.html)

не одговара, ОК фантастика и дечија фантастика нису баш исте

Baci pogled na drugu stranu topika, a ako ti i dalje ne odgovara slobodno otvori novi :)

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,11378.0.html (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,11378.0.html)
Ožeži!

идем спавам, сутра (потајно се нада да ће неко отворити топик)

едит...јевтра отворила!!!

E, trumani nijedni, sve Dejmon Najt do Dejmona Najta  :twisted:

Bre Melkore, šta ti je? Idem i ja da spavam, što i tebi želimo.

izvinjavam se na nesaradnji, proveo sam veče u jezuitskoj crkvi.

Quote from: zakk on 13-06-2012, 10:50:15
izvinjavam se na nesaradnji, proveo sam veče u jezuitskoj crkvi.

"Dajte nam dete i daćemo vam čoveka."

Quote from: zakk on 13-06-2012, 10:50:15
izvinjavam se na nesaradnji, proveo sam veče u jezuitskoj crkvi.

Priznaj, želiš da postaneš Frenk Pemblton.

Pre će biti da se radi o potvrdi stare teze da svi pravi metalci vole Baha i orgulje.

Jel' to tamo u Makedonskoj?

Quote from: Father Jape on 13-06-2012, 14:14:40
Priznaj, želiš da postaneš Frenk Pemblton.

Ako bih mogao samo zube da preuzmem to bi bilo krasno...

Quote from: Jevtropijevićka on 13-06-2012, 14:20:07
Pre će biti da se radi o potvrdi stare teze da svi pravi metalci vole Baha i orgulje.

Zapravo nema orgulja, stare su rashodovane, za nove se nema para; malo me udavio Bah za barokno violončelo; večeras bio Vivaldi — mnogo bolje!

Quote from: scallop on 13-06-2012, 14:22:31
Jel' to tamo u Makedonskoj?

U Makedonskoj.

Professor Moriarty: The Hound of the D'Urbervilles, Kim Njumen.


The consulting criminal and all that jazz. Ko voli, petstotinak strana čiste zabave.

Jah, ne znam gde bi ovo pa može i ovde. Upravo sam se vratio s Lagunine noći knjige. Pazario sam dve knjige, nisam ni gledao šta su mi još stavili u kesu dok nisam došao kući. Više ne dele dezodoranse  :mrgreen: , ubacili su mi jedan strip Mister No-Godišnje doba u paklu, i neki vaučer sa popustom za Zlatibor 5000din, koji mogu iskoristiti do 20.12.
Elem, pazario sam Sličnost, roman Tane Frenč koji Laguna najavljuje kao nastavak romana U Šumi. U Šumi je zapravo triler, ali delom ima nagoveštaja nečeg natprirodnog pa donekle dodiruje fantastiku. Koliko je Sličnost dobar videćemo, ali ako niste overili U Šumi, obavezno to učinite. To je jedan od najboljih romana koji sam pročitao ne u poslednjih par godina, nego računajući ceo moj čitalački staž, a pročitao sam puno i svašta. Žena razbija, kakav stil i imaginacija, rečenice teku kao miran potočić kada treba polako graditi priču, a kada treba ubrzati poput divljeg brzaka su. Neverovatan osećaj za građenje atmosfere, karakterizaciju likova i odnose između junaka.

I meni se dopala knjiga ,,U šumi", a pročitaj, ako već nisi, i roman Done Tart ,,Mali prijatelj". To je taj kvalitet, mada sasvim drugačija priča, u kojoj je trilerski zaplet samo povod za sjajno dočaravanje jednog južnjačkog gradića i uvrnute porodice koja u njemu živi, sa atmosferom kao iz filma Stand by me. 

Pročitao sam, ali nije mi se toliko dopalo- malo je previše za moj ukus otišla u detalje, od tetaka do posuđa i automobila  :mrgreen:. No naravno, to je samo moje subjektivno mišljenje. Od Done Tart mi se mnogo više dopao roman Tajna istorija, na površini ništa posebno klasična priča-studentsko bratstvo, otuđenost, ubistvo ali kad se odmakne sa čitanjem i zagrebe dublje, ima se šta naći. Sjajan stil, stila ove dve spisateljice mislim da se ne bi postideli ni pisci van žanra krimića i trilera, meni prosto odskaču nekoliko klasa od većine romana iz tog miljea.

Da, vidno je da nam se ukusi ipak razlikuju, meni je Tajna istorija bila manje ubedljiva, a cela priča s tetkama, posuđem i ostalim očaravajuća, naročito to kako je autorka sjajno povukla čitaoce za nos time što uopšte nije rasvetlila ključnu misteriju.
Nadam se da ćeš napisati i kako ti se dopala Sličnost.

Taj mi se momenat dopao, to što je misterija ostala nerasvetljena.
Slično imamo i U Šumi- zapravo nije otkriveno ko ( ili šta ) je pobio decu, i šta se zapravo uopšte dogodilo sa njima. A prosto mi se čini da to tako i treba u romanu, da kada bi bilo drugačije izgubio bi deo od svoje lepote. Ma svaka rečenica je tamo na mestu.

Dakle za sve koje zanima, posebno Dacko, SLIČNOST iliti LIKENESS
Odma da naglasimo SPOJLER  :).


Plan čitanja od desetak, dvadeset strana dnevno, kada imaš dobru prozu pred sobom, preciznije odličnu, obično se izjalovi i ustanoviš da si za dve večeri stigao do kraja knjige.
SLIČNOST počinje izvesnim oneobičavanjem ; ubijena je devojka koja izgledom jako liči na detektivku Kesi Medoks, i čak poseduje ime identično njenoj ranijoj ulozi iz jedne policijske istrage. Nekom u policiji će sinuti opasna ideja da Kesi preuzme ulogu žrtve, vrate je iz tobožnje kome, i usele u kuću u kojoj je živela pre ubistva, ne bi li se lakše dočepali ubice.
Sama kuća je na neki način gotovo poseban lik u ovoj priči, ali da ne otkrivam baš sve, nije reč o nikakvim duhovima niti nečem natprirodnom, prosto zauzima jako značajno mesto u gradnji priče.
Pokojnica je živela sa još četvoro studenata, u jednoj maloj zajednici gotovo nalik minijaturnom bratstvu. Frenčova kao i obično dobro ulazi u psihologiju likova ; odnose između njih . Očekivano, Kesi će ih zavoleti i saživeti se sa njima, ali profesionalac u njoj na kraju će ipak obaviti posao zbog kojeg je došla. To joj je možda donelo više bola nego zadovoljstva- uništila je snove i živote mladih ljudi koje je zavolela. Samo mi nešto nije bilo dobro odrađeno kako treba, a to je uloga Danijela, koji od samog početka prosto ,, vrišti '' da je mozak i srce ukućana.
Zbunjuje me i odnos Sema i Kesi. Kesi ga pominje često puta ,, mrzim da ga povredim, to je kao da šutnete psa koji je dobar i nikada vas ne bi ugrizao '' , ,, guši me taj njegov zaštitnički plašt, želim da ga skinem sa sebe ''. Ne mogu citirati bukvalno, razumljivo ali to je smisao. Meni deluje da ga ona ceni, poštuje, ali da ga ne voli. On se prosto našao tu kada joj je bilo teško. Pa ipak, u jednom momentu obračuna ona pomišlja na njega, i na kraju prihvata njegov venčani prsten. Međutim, u x situacija u knjizi, kada je uhvati onaj pravi bol, tuga, nesigurnost, kada je na ivici pucanja- ona ne misli na Sema, već na Roba Rajana. Svaka njena misao je upućena Robu. Ja sam stekao utisak da bi ona pitomog, pažljivog i dobrog Sema šutnula samo tako, samo kada bi se Rob pojavio na njenim vratima. Pa ipak se udaje za Sema. Začudilo me je zašto je to Frenčova izvela, naprosto nešto što ne deluje uverljivo. A možda i deluje- možda je to cilj, da se sve još više zakomplikuje i usloži, i ostavi čitaoca u dilemi šta bi bilo kad bi bilo...ili šta će biti u nekoj sledećoj knjizi ? Moguće je voleti i više osoba odjednom, na razne načine, nekada se mora napraviti i neki izbor. Možda onaj sa raciom, a onaj sa srcem koji donosi veću vatru i strast, ali i veću patnju, ušuškati duboko u sebe. I izvlačiti samo ponekad, tajno, na miru, u nekom svom kutku.

Kuća-ljubav ukućana prema istoj... da sad ne davim o tome, kako i zašto, to je jedan lep deo knjige. Tačan je pogovor na kraju, da je stil gotovo slikarski. Žena ume odlično da piše, nema tu šta puno da se filozofira.

Ako bih poredio ova dva romana, Sličnost ipak nema dubinu, snagu, misteriju romana U Šumi. Ali daleko od toga da je to loš roman, naprotiv, uživao sam u njemu, i sigurno je bolji od većine iz svog žanra. Ako bi U Šumi opisao kao sjajan, izvanredan, Sličnost bih opisao kao- odličan. Nije me to uopšte razočaralo , teško je izbaciti više sjajnih romana za par godina, posebno jedan za drugim. No ovo je odličan roman i sa uživanjem sam ga pročitao.

Pošto ovaj žanr dobro ide, a bilo bi logično da dobro ide onda i nešto što je sam vrh tog žanra, nadam se da će Laguna objaviti i njen roman Faithful Place. Ova me je spisateljica apsolutno kupila kao čitaoca.

Hvala, Anomandere. Ovo što si opisao kao neuverljivo meni deluje dosta uobičajeno, pa i stereotipno kod ženskih likova, to što se udaju za fine momke a desi im se čeznu za bitangama ili makar nedostižnim tipovima.  :)  Ne smem da tvrdim da je tako i u životu pošto i moj fini muž nekad čita ovo piskaranje.  :mrgreen:
Inače, čula sam da će biti objavljen i Fejtful plejs. 

Gaslight Grimoire: Fantastic Tales of Sherlock Holmes, uredili Charles Prepolec i J.R. Campbell.


Antologija priča o Šerloku Holmsu, dopušteni fantastični elementi, razni autori.


Prvo sledi uvod jednog urednika, o tome šta je on mnogo voleo da čita kao klinac, i tako na desetak strana. Onda sledi uvod drugog urednika, šta je, pak, on mnogo voleo da čita i gleda kao klinac, takođe na desetak strana. Kad tako nešto napiše Kim Njumen, to je zabavno, i drastično kraće, i obično usledi na kraju knjige; mene su ovi uvodi toliko smorili da sam maltene odustala od cele knjige.


Trenutno sam na pola knjige, s tim što je Njumenova priča u drugoj polovini, a već sam je čitala u zbirci Professor Moriarty: The Hound of the D'Urbervilles. Kako stvari stoje, ispašće da je Njumenova priča za nekoliko klasa iznad svih ostalih. Ostalo je ili detinjasto (prva priča kombinuje Šerloka Holmsa i Petra Pana, ima par emotivno lepih momenata, ali ukupno uzev takva kombinacija jednostavno ne ide), ili nevešto napisano, ili previše proizvoljno, a uglavnom sve to odjednom. Otprilike nivo prosečnog fanfiction-a (ne mislim na onu varijantu gde svako kreše svakog, ovde makar toga nema).


Ako druga polovina antologije ne ispadne drastično bolja od prve, ovo je knjiga koju možete da preskočite, a da ne propustite ništa bitno, osim ako vam je fanfiction kao takav baš šarmantan i upravo to želite da čitate.

Čitam Bakarne bubnjeve, nisam zadovoljan. Očekivao sam više od autora Lisičjeg ludila. Ovo je previše denbraunovski...

Dovršila Gaslight Grimoire.


Njumenova priča je ubedljivo najbolja, ostalo možete da preskočite.

Jednorog i djevica, Milena Benini. Svemirski gusari, leteći lavovi, pacovi koji govore, vampiri... Ako vam je zabavno da čitate o tome, dopašće vam se knjiga. Meni bilo jako zabavno. Osim što je naslovnica bezvezna - em slabo izgleda, em je čarobnica trebalo da bude devojčurak, ne odrasla žena - i trebalo je da bude crnkinja. No, čisto sumnjam da je Beninijeva imala uticaja na naslovnicu. A i verovatno posle Tihane kao prsate krilate elfice ne bi trebalo da obraćam pažnju na takve stvari.


Hladnije od pakla, Charles Stross, prevod Marko Fančović i Milena Benini. Sem bloga, ništa njegovo nisam pre čitala, pa mi ova zbirka dođe kao jako dobar presek njegovog stvaralaštva. Deluje kao zabava sa Great Old Ones (u raznim varijantama), plus crnjaci sa čovečanstvom kao takvim, plus zabava uopšte. Verovatno ću se u nekom trenutku dohvatiti još nečeg njegovog (preporuke, anyone?) - mislim, ovo je nivo zabave, ništa preko toga, ali dosta dobre zabave.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fecx.images-amazon.com%2Fimages%2FI%2F5117TYjqrqL._BO2%2C204%2C203%2C200_PIsitb-sticker-arrow-click%2CTopRight%2C35%2C-76_AA300_SH20_OU01_.jpg&hash=96552c2b1d6c5a4135229a350b7f05038bcb5693)




Beyond The Wall - Exploring G.R.R. Martin's A Song of Ice and Fire je zbirka eseja koja je za cilj imala (ako je verovati naslovu, barem) istraživanje uticaja Martinovih serijala na modernu epsku fantastiku a donekle i na pop-kulturni deo EF žanra, kojeg danas primarno označavaju upravo serijali, to barem nama laicima koji nismo u stanju da danas ni svećom nađemo stand alone EF roman.  :)   Naravno, ono što je također raritet po pitanju EFa je upravo esejistička analiza žanra, i to ona van fanovsko-blogovske amaterske varijante. Otud mi je zbirka zapala za oko još u najavi štampanja.


E sad, možda su u pitanju prevelika očekivanja sa moje strane: očekivala sam neku vrst tematske kolekcije analize samog žanra, na tom najpopularnijem proznom uzorku koji je pribavio upravo Martin i koji bi mogao da posluži kao najpotpunija referenca za definisanje osnovnih i lako prepoznatljivih značajki modernog EFa. Šta ja znam, možda toga donekle i ima, ali ako ima, onda je u ne baš u lako razumljivom formatu, jer već od samog predgovora postaje uočljivo da priređivač insistira na "fantasy" terminu kao bazičnom pojmu koji je meni niti referentno niti definicijski sasvim podrazumevajući kad je o Martinovom opusu reč. Da, naravno, to što Martin piše jeste "fantasy", ali je ujedno i vrlo specifična vrsta fantastike, toliko specifična da je mnoge reference na koje se priređivač poziva vrlo slabo pokrivaju.


Primera radi, evo uvodnog dela samog predgovora:




WHY FANTASY?

Why write it? To entertain? To enlighten? To cut new alleyways of allegory? To chase spirituality with magic?

It pains me when I hear Margaret Atwood claim that she's not a fantasy author, as if that label somehow diminishes the quality of her work, just as it pained me three decades ago when my favorite literature professor discovered that I was reading Tolkien's Lord of the Rings in my free time. How his face turned red with anger! He had been pushing me toward his beloved Brandeis, to follow in his literary training, and bristled at the notion that I was wasting my intellect with such drivel.

He is long retired, but Tolkien certainly isn't. The twilight fancies resound about us, in books, movies, and television. They dominate the nascent art form of video games.

But even today, the pushback remains, as professors teaching Gilgamesh and Beowulf, Homer and Dante, wonder the worth instead of the irony. So it follows: when we see specific works of fantasy fiction, such as George R.R. Martin's A Song of Ice and Fire series, threatening to break into the halls of respectability, there is an undercurrent of commentary seeking to discredit the notion that said praiseworthy works could actually be, well, fantasy. Whether it's the author's own statements, as with Ms. Atwood and Terry Goodkind, or the marketing angle attached to the books—Chris Paolini is a "child prodigy writing young adult stories"; Philip Pullman is writing religious (or antireligious) allegory; J.K. Rowling is carrying on the fine British tradition of prep-school tales—the notion that these wonderful works sit well under the label of fantasy is always downplayed. Could it be that they are fantasy and they are all of those other things the academics and the marketers say, as well? Of course, to all, or they wouldn't succeed.

Or could it be that they are none of those things, and the labels themselves cut too fine a pie slice to be worth the taste? Is there really a corner to be turned here? Can the brilliance of The Handmaid's Tale be diminished by a label attached to it? If that is the case, then we truly have found superficiality, but not in the work.





E sad, znam da je Atvudova svojevremeno izjavila kako njena proza nije "science fiction" (baš kao i Ursula svojevremeno, a verovatno i iz istih razloga, za sve je je to kriv Harlan Elison ionako  :) ) ali se stvarno ne sećam da je rekla i da njena proza nije "fantasy".  Od tog momenta nadalje, nije mi jasna terminologija kojom priređivač barata a i sami eseji (istina, tek sam na pola, a i ne čitam po redu) kao da nisu naš načisto po mnogim žanrovskim pitanjima i neretko se čini da su vođeni primarno idejom nekakve pomalo sofističke autoargumentacije tipa - kad tolike mase nešto vole, onda to po logici stvari mora da je odlično. Što je vrlo dobar potez u globalu, makar zato što je vrlo tečko kontrirati mu argumentativno, ali ipak, nema taj ton ozbiljnosti koji  bi mu dala malko iscrpnija i samokritičnija analiza makar onih najprominentnijih žanrovskih aspekata sa kojima se poistovećuje makar onaj najpopulističkiji deo žanra koji danas predstavljaju EF serijali.


drugim rečima, zanimljivo je za čitanje ali baš i ne ostavlja čitaoca odveć pametnijim.  :(

Quote from: LiBeat on 08-07-2012, 11:53:36

E sad, znam da je Atvudova svojevremeno izjavila kako njena proza nije "science fiction" (baš kao i Ursula svojevremeno, a verovatno i iz istih razloga, za sve je je to kriv Harlan Elison ionako  :) ) ali se stvarno ne sećam da je rekla i da njena proza nije "fantasy". 

Brale. Nije ni čudo. Prvi put čujem da neko tvrdi da jeste fentezi.
Od tog momenta nadalje, nije mi jasna terminologija kojom priređivač barata
razumljivo

A što se tiče Harija Potera i prep school, ovde je primereniji britanski izraz public school fiction, al ne samo to nego je meni jasno da tekstopisac ili malo lagi ili je krajnje neupućen jer u životu ne videh tekst u kome se nije naglašavalo da je Poter fentezi. :roll: Da ne pominjemo tek Paolinija...

Pa da, ima tu dosta vrlo zbunjujućih tvrdnji za koje se, kao, očekuje da su opšteprihvaćeni kao nekakvi aksiomi, a da sad i ne govorim o nekakvim retoričkim postavkama za koje nikad nisam čula ali sam ipak ubeđena da ih niko ozbiljno ne podržava, a u čiji se odgovor pišu... pa eto, eseji.  :shock:

Ovaaaaj... Vas dve shvatate da je predgovor napisao R. A. Salvatore, right?

Pa da, jeste Salvatore, ali ja ionako o njemu znam samo da piše po 3 romana godišnje i da je ubio Čubaku  :lol: , a to verovatno baš i nije bog zna kakav razlog da ga diskvalifikujem. A i inače, manjkavosti eseja uvelike prevazilaze taj predgovor, pošto su veoma, veoma fanovski orjentisani i uglavnom se svode na akcentirana prepričavanja serijala. Velik broj eseja se vrlo protektivno razračunava sa nekim poznatijim kritikama povodom ekranizacije (Ginia Bellafante, naravno) i to sve nekako u krug, na svaku zamerku citiraju se delovi iz serijala u svrhu (verovatno, ne znam) osporavanja, ili se citiraju delovi GRRMovih intervjua u kojima se on na takve kritike već osvrnuo, pa se onda opet elaborira ta njegova izjava odabranim delovima serijala. Sve u svemu, jeste zanimljivo, ali je ujedno i vrlo neobavezno, ćaskavo i odviše fanovski intonirano da bi ostavilo dojam ozbiljnijih analiza. Ukupno uzev, u pitanju su relativno dobro poznata imena od kojih sam očekivala ipak malo ozbiljniji pristup.

Meni je već predgovarač, da se tako odrazim, bio dovoljan da diskredituje rečenu knjigu. Premda sam ga, da se razumemo, dugo čitao i iščitavao, krenuo je da me opako nervira već u drugom romanu koji je napisao. No, u narednih godinu ili dve dana sleduje nam nekoliko ozbiljnijih knjiga o ASoIaF, i to sa Martinovim blagoslovom.

Quote from: Nightflier on 09-07-2012, 01:25:12
Meni je već predgovarač, da se tako odrazim, bio dovoljan da diskredituje rečenu knjigu.

eto. a posle meni spotcitavaju predrasude...  :cry: :cry: :wink:

salim se, naravno, dobre su predrasude, a i dragocene, zivot je kratak a vreme za zabavu jos krace, i da se ne oslanjamo na predrasude, spiskali bi ga ocas posla. Ali knjiga ima dobar hajp, zbog priredjivaca uglavnom, evo se (izmedju ostalog) bave nesto malo time i na ovom podkastu.

In episode 136 of the Hugo Nominated SF Signal Podcast, Myke Cole, author of the military fantasy Shadow Ops: Control Point, sits down to chat about anthologies with best-selling editor and four-time Hugo Award finalist, and three-time World Fantasy Award finalist, John Joseph Adams, and best selling editor and author, finalist for the International Horror Guild Award and the Stoker Award, and five-time winner of the Origins Awards and a silver Ennie Award, James Lowder.
This week's panel:

   
• Myke Cole (http://mykecole.com/)
• John Joseph Adams (http://www.johnjosephadams.com/)
• James Lowder (http://www.jameslowder.com/)

© 2012 SFSignal.com
Featuring original music by John Anealio (http://scifisongs.blogspot.com/)

Charle Yu: How to Live Safely in a Science Fictional Universe


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi50.tinypic.com%2Fxdce91.jpg&hash=6b2428ded46d2359f75e81404a6fd559afaead6c)


      Charles Yu, protagonista, je ,,mehaničar" vremenskih mašina, koji i sam živi unutar jedne - cirka deset godina iz njegovog ugla -, s kompanjonima kakav je nepostojeći pas Ed i kakva je TAMMY, depresivni on-board kompjuter, putujući iz jednog vremena u drugi, više kao neka vrsta 24/7 tehničko-psihološke terenske službe za one koji nisu sigurni kako da se odvoje od trenutka kojem su otišli/došli da prisustvuju.

     Roman je mozaik sastavljen od dogodovština u faličnom svemiru MU31, ,,autobiografskih" mrvica, metafizičkih morfondiranja, prisećanja iz dnevnika čije su se stranice neprepoznatljivo izmešale i vremenskog paradoksa koji nosi Yu-a na jedno sasvim neočekivano putovanje.
     No ipak, Yu (autor) prikazuje ovaj haotični svet kao najobičniju svakodnevicu, sasvim razumljivu, logičnu i prepoznatljivu. Prepoznatljivu, jer ovaj roman krije u sebi priču koja je prekrivena slojevima i slojevima... ljudskog... emotivnog... slojevima koji prikazuju jednu stvarnu porodicu... slojevima koji čine jednu ogromnu i kompleksnu metaforu života i Života.

     Neko bi rekao da je roman mešavina Vodiča i ko zna čega, sa sve urnebesnim humorom - koji jeste urnebesan -, čudnim likovima i idejama i neobičnim rešenjima za probleme svakodnevice u MU31. No ovo je sve samo ne roman koji je mešavina Vodiča i ko zna čega! Ma koliko se na površini priče ogleda odraz Adamsovog remek-dela.
     Na površini je ovo priča o mehaničaru Yu-u i njegovim problemima kao mehaničara i priča o odnosu sina i oca, oca kojeg je davno izgubio. Izgubio, u smislu da ne može da ga nađe. Bukvalno. No kada se zagrebe malo dublje, ovo je priča o disfunkcionalnoj porodici smeštenoj u svet u kome su paradigme naučne fantastike svakodnevica. Otac koji je izgubljen na jedan, majka koja je izgubljena na drugi i sin koji je izgubljen na treći način nalaze se kroz vremenske hodnike koje Yu pohodi nakon ,,događaja". Kada se zagrebe još dublje, tek onda uviđamo da je ovo priča o svima nama, o otuđenju, o radnicima koji crnče za sitne pare u svojim ,,rudnicima", priča o trenucima naših života koji su mogli da postanu prekretnica, a nisu, zbog bezbroj sitnica koje su delovale u tom trenutku u našem svemiru, priča o tome da svi žudimo za nekim izgubljenim vremenima i trenucima kada smo bili sretni ili tužni...
     Čudna je Čovek živuljka...
     Ovaj roman je predivan splet naučnofantastičnih premisa, naučnih i popkulturnih asocijacija, humora i tuge, nepokretnog putovanja koji traje tri denecije a dešava se u trenu, melanholičnih želja za boljom prošlošću, te tako i drugačijoj sadašnjosti... o vremenima koja određuju ko smo i šta smo, kakvi smo i kakvi nismo... a sve kroz priču unutar priče unutar paradoksa unutar priče unutar priče.



A za kraj, evo malo i autora:

Charles Yu at Comic Con (http://www.youtube.com/watch?v=oP2GH8LRuUU#ws)

Ohoho, vidi ko se to razmrdao iz zimskog sna...  :-D


Elem, samo da prijavim da mi je Ekaterina Sedia istinsko otkriće, njen Heart of Iron je pisan u maniru kog sebi uvek tumačim kao 'rusku melanholiju', sa tonom i po zdravog ženskog svetonazora  i senzibiliteta. Predivan i šarmantno napisan roman, sve preporuke.   :)

Uh... Čitam poslednju Sookie ("Deadlocked"). Iako je odavno prerasla u vampirsku telenovelu, pročitala sam i prethodnih 11, i sačekaću "Dead Ever After" pa da se to poglavlje lepo zatvori. Čini mi se da sam naletela na "Dead Until Dark" (prvu knjigu u serijalu) pre nego što je krenuo True Blood.
Čitam i "Iščezavanje" (Maggie Stiefvater), ta knjiga mi je veoma naporna, spora i dosadna. Nažalost, pročitala sam i "Jezu" i verovatno ću se naterati da pročitam "Zauvek", ali to će da bude baš mučenje.

Ja nisam ni počeo Deadlocked. Sačekaću da vidim da li će naredna zaista biti poslednja, premda mislim da hoće, pa ću onda u cugu sve što mi je ostalo.

Biće poslednja. Charlaine na FB zakukava kako joj fanovi neprekidno sugerišu kako da završi serijal, a ona mora (avaj) da putuje u Australiju pa je sve završila još prošle nedelje. Napeto :)
Čitajući poslednje 4 knjige u serijalu i onako sam imala utisak da ređa događaje bez naročite svrhe, više da knjiga ima standardnih 300-400 strana.

.I ja mislim da će biti poslednja, pre svega zato što ona ne piše te knjige jer voli fantastiku, već zato što je htela da zaradi pare. Njoj su krimići domaći teren. Pošto se sada namlatila para zbog serije, može da se povuče iz fantastike i da piše ono što voli, ako joj se išta uopšte piše.

Baš me oće u zadnje vreme fensi knjige. Nakon onog smora od Pedeset nijansi sivo, pročitao sam Đavo i gospođica Prim, i moram priznati da me se Koeljo ničim nije dojmio. Pitko jeste, stil ništa posebno, radnja već milion puta viđena, provlačenje životnih mudrosti, dobro-zlo, anđeli-demoni, bla bla, truć-truć... ne kontam što su to ljudi toliko oduševljeni s njim ?
Srećom, vratio sam se proverenim vrednostima. Trenutno čitam domaću epsku fantastiku ,, Zmaj i ždral '' od Aleksandra Tešića. Po stilu i radnji tu je negde na liniji Kosingasa. Već na početku me je kupio izrazom ,, Počeo je da sipi kišac ''.  :)
Ah kako lepe mogu biti te arhaične i drevne, skoro zaboravljene reči...

Quote from: angel011 on 12-05-2012, 21:04:17
Poslednja straža, Lukjanjenko.


Mada čujem da nije poslednja.


Tek sam na pola, pa će možda još da se popravi, ali za sada izgleda da polako prerasta u šta je dalje bilo. A pošto će uvek imati šta da se dešava, sem ako autor ne smisli nešto čime će da uništi sve Straže, tako bi moglo u beskraj, imao Lukjanjenko nešto da kaže ili ne. U prethodnim knjigama je imao šta da kaže, ovde, za sad, nije rekao ništa.


Videćemo.

Ja nisam ni dovršila (zapravo, nisam se daleko odmakla od početka), kakv smor. A još sam prije toga čitala Simmonsa. 

Richard Kadrey, Sandman Slim: tanko

Čitao kao pripremu za plažu, ne bih pogrešio ni da sam čitao na plaži. Pitko je, zabavno, neopterećujuće, ali mi svako malo glasno zazvoni bullshit detector.

Quote from: angel011 on 02-07-2012, 12:47:20
Jednorog i djevica, Milena Benini. Svemirski gusari, leteći lavovi, pacovi koji govore, vampiri... Ako vam je zabavno da čitate o tome, dopašće vam se knjiga. Meni bilo jako zabavno. Osim što je naslovnica bezvezna - em slabo izgleda, em je čarobnica trebalo da bude devojčurak, ne odrasla žena - i trebalo je da bude crnkinja. No, čisto sumnjam da je Beninijeva imala uticaja na naslovnicu. A i verovatno posle Tihane kao prsate krilate elfice ne bi trebalo da obraćam pažnju na takve stvari.


Hladnije od pakla, Charles Stross, prevod Marko Fančović i Milena Benini. Sem bloga, ništa njegovo nisam pre čitala, pa mi ova zbirka dođe kao jako dobar presek njegovog stvaralaštva. Deluje kao zabava sa Great Old Ones (u raznim varijantama), plus crnjaci sa čovečanstvom kao takvim, plus zabava uopšte. Verovatno ću se u nekom trenutku dohvatiti još nečeg njegovog (preporuke, anyone?) - mislim, ovo je nivo zabave, ništa preko toga, ali dosta dobre zabave.

Ja imam Singularity Sky, Iron Sunrise i A Colder War, zadnja noveleta je meni najdraža.

Grimus od Salmana Rushdija. Dobila sam ovu knjigu od tate jos odavno ali mi nikako nije dosla "na red' da je procitam.

Upravo zavrsio Audiciju od Rju Murakamija... Odlican romancic (deminutiv zato sto je kratak), a prvi put sam citao roman koji je nekako jednostavniji od filma koji je po njemu snimljen.

Quote from: zakk on 05-08-2012, 14:05:21
Richard Kadrey, Sandman Slim: tanko

Čitao kao pripremu za plažu, ne bih pogrešio ni da sam čitao na plaži. Pitko je, zabavno, neopterećujuće, ali mi svako malo glasno zazvoni bullshit detector.

Meni nikako nije čučnuo, iako sam saker za takvo štivo.

Quote from: milan on 05-08-2012, 23:04:21
Upravo zavrsio Audiciju od Rju Murakamija... Odlican romancic (deminutiv zato sto je kratak), a prvi put sam citao roman koji je nekako jednostavniji od filma koji je po njemu snimljen.

uuu odlican mi njegov roman U miso supi, jel ima Audicija u domacem izdanju?

Quote from: Mo on 06-08-2012, 17:23:39

uuu odlican mi njegov roman U miso supi, jel ima Audicija u domacem izdanju?

http://www.booka.in/index.php/Savremena-knjizevnost/AUDICIJA/garden_flypage.tpl.html (http://www.booka.in/index.php/Savremena-knjizevnost/AUDICIJA/garden_flypage.tpl.html)

edit: pogrešan topic... a i tek sam na pola poslednje Sookie :-)

Mars u Ovnu, Aleksandar Lernet-Holenija. Verovatno je moglo u ovaj SF/F/H odeljak samo zbog duhova, ali ajde.
Knjiga je retko bizarna, pre svega zbog jedne spoljne okolnosti. Naime, na samom početku pripovedač kaže da se sve dešava u mesec dana od 15. avgusta do 15. septembra 1939. I da nije tog podatka koji se desetak puta podvlači – teško bi bilo da se odredi kad se knjiga dešava, iako pola teksta opisuje invaziju na Poljsku. Atmosfera je teška, gusta, dobro dočarana, i čisti Beč iz 1914. (sve što nije u vojsci dešava se u Beču) godine. Stravično malo ima bilo čega što podseća na 1939, naprotiv, junak (austrijski plemić) stalno evocira svoj odlazak u rat 1916. Strogo se izbegavaju bilo kakve aluzije na tadašnji trenutak – ništa Anšlus, ništa Hitler, ništa Jevreji, ništa ništa. Oko trećina teksta otpada na jednu umereno fantastičnu priču a dve trećine na početak rata, ali opisan tako iščašeno i bez pominjanja ikakvih spoljnih okolnosti. Umesto toga, glavni junak proživljava neobična, skoro mistična duševna stanja, raspravlja o uzvišenosti kružnog kretanja sa vojnim lekarom, i o psihičkim implikacijama fiksacije na lepe ženske noge sa tipom koji je verovatno špijun, a možda i član pokreta otpora. I zaljubljuje se, naravno, uz vizije i paranormalna zbivanja.
Izvesno objašnjenje za tako napisanu knjigu nudi činjenica da ju je čovek napisao tokom 1940, posle kratkotrajnog učešća u ratu, da je i pored takve suzdržanosti Gebels lično zabranio štampanje romana (izašao tek dosta posle rata) i da se između redova može iščitati solidna doza nezadovoljstva što je do rata uopšte došlo, kao i fakat da je Poljska zaskočena na prepad. Svejedno, uz sva moguća objašnjenja ovo spada u blesavije romane o Drugom svetskom ratu koje sam čitala.
PS Štivo za Stevu, samo tako.  :mrgreen:

Quote from: Jevtropijevićka on 07-08-2012, 01:29:03
Mars u Ovnu, Aleksandar Lernet-Holenija. ..

Umesto toga, glavni junak proživljava neobična, skoro mistična duševna stanja, raspravlja o uzvišenosti kružnog kretanja sa vojnim lekarom, i o psihičkim implikacijama fiksacije na lepe ženske noge sa tipom koji je verovatno špijun, a možda i član pokreta otpora. I zaljubljuje se, naravno, uz vizije i paranormalna zbivanja.

O pa ovo je knjiga za mene  :) . Najzad.
Podsetio me je na trenutak ovaj tvoj opis na film A Dangerous Method odnosno na Junga i njegove vizije i "skoro misticna dusevna stanja" pred Drugi svetski rat. Verovatno nema veze sa ovom knjigom koju preporucujes, samo obicna asocijacija.

Pa normalno, šta bi Bečlija iz viših krugova i radio '39. sem padao u ekstazu? ;) ali u pravu si, ima dosta jungovskog u ovom tipu fantastike (ima i sinhronicitet ali to bi bio opak spojler).

to angel011: hvala  :)

In the Miso Soup i Audition download (http://waz-warez.org/viewtopic.php?t=5847916&p=7189309)
Format: azw3,pdf,rtf,epub,lit,lrf,mobi,fb2,pdb,txt,htmlz Language: English

Po naredbi drugarice Jevtropijević:

QuoteZavršio Golden Compass (ubedljivo najbolje priređeno audio izdanje koje sam dosad slušao), i polako krenuo Amber.
Prvi utsak: Philip Marlowe in Wonderland, basically.

Mada ne znam na kakvu diskusiju misli.  :lol:

Viliem S. Barouz - Goli ručak
prevod je užasan. ne čita mi se :(

Murakami, Kafka na zalu
ovo mi je negde najbolji njegov roman, a opet ne mogu da se oslobodim osecaja da je mogao biti kraci za cirka 150-200 strana. Prvo polovina funkcionise ok, malo kuvanja, razrada likova i teme ali kako ide ka zavrsnici kao da usporava.  Imam utisak da s godinama nije vise sposoban da napisa celovit roman od 300 strana. E vec za sledeci roman ce neko dobro morati da me ubedi da je vredan citanja...

Kafka je i meni njegov najbolji roman. Stvarno je super duper, ali stoji i to da je mogao biti kraći.

Quote from: Father Jape on 11-08-2012, 15:32:16
Po naredbi drugarice Jevtropijević:

QuoteZavršio Golden Compass (ubedljivo najbolje priređeno audio izdanje koje sam dosad slušao), i polako krenuo Amber.
Prvi utsak: Philip Marlowe in Wonderland, basically.

Mada ne znam na kakvu diskusiju misli.  :lol:

Pa ako misliš na Zelaznija, ovde ima dosta njegovih ljubitelja, računala sam da bi se ovde mogli oglasiti da se slože/ne slože, u teoriji ovaj forum tome služi  :cry:  Meni je Amber bio ok ali sam ga skroz poboravila, a od Pulmana sam škripala zubima na didaktiku, ali ona jače kreće tek od druge knjige...

Čuh za to, ali ne primetih u prvoj, pa sam i pretpostavio da je posle jače... U svakom slučaju, simpatično mi je bilo, ali je ipak previše "za decu" da bih nastavio sa ostale dve. Možda kasnije, ali i tad će to biti u velikoj meri da bih opet čuo te izvrsne glumce i samog Pulmana koji je briljantan narator.

Kako odmiče, sve je manje "za decu".

Sve do impliciranog pretpubertetskog seksa na kraju.

Baš tako. Meni je treća knjiga bila najbolja, uz nekoliko prilično neočekivanih mesta (teen sex u knjizi za decu!), dok mi je u prvoj knjizi sve bilo već viđeno i još prilično hladno obrađeno, nije me privukao nijedan junak niti me je bilo zaista briga šta će im se desiti – nije pisano s dušom, što bi rekô Steva. Verovatno i ne bih čitala Pulmana da je tad bilo ovoliko druge dostupne fantastike i da sam imala nekog pametnijeg posla, ali nije mi žao upravo zbog zanimljivog raspleta.
Edit: Ulete Jevrtin post, ovaj moj bi trebalo da se nadovezuje na Angelin.

Naravno, taj seks se dosta neprimećen provukao uz (spojler) smrt boga, ali meni je glavni problem bio što Pulman tačku po tačku pokušava da pobije K. S. Luisa tj. Narniju, što je onda dovelo do toga da me nervira jednako kao Luis... dobro, ateista si, shvatili smo. Valjda mi je zbog toga najbolja "sredina" i sporedni likovi poput onog medveda.

Što se tiče pisanja sa dušom, zapravo - prva je napisana najbolje i ima dušu. Sa devojčicom može da se identifikuje sasvim blisko. Pojava dečaka baca drčnu i svojevoljnu devojčicu u drugi plan, što izaziva konfuziju u motivaciji i doslednosti karaktera, pa likovi blede.

Quote from: Jevtropijevićka on 12-08-2012, 18:21:11
Naravno, taj seks se dosta neprimećen provukao uz (spojler) smrt boga, ali meni je glavni problem bio što Pulman tačku po tačku pokušava da pobije K. S. Luisa tj. Narniju, što je onda dovelo do toga da me nervira jednako kao Luis... dobro, ateista si, shvatili smo. Valjda mi je zbog toga najbolja "sredina" i sporedni likovi poput onog medveda.

Nisam to znala. Narniju sam propustila, verovatno je nikad i neću pročitati (probala sam očito prekasno), pa mi je više smetalo to što se Pulman razmeće ovim i onim što je čitao a da maltene ne unosi emocije u priču, što ne mora ni da bude loše kao pristup, samo nije po mom ukusu. Recimo, meni se dopala Bretova Noć demona (koju skoro niko drugi ne voli a i meni je jasno da je daleko od vrhunske fantastike) upravo zato što mi dočarava kako heroji to postaju i još me je naterala da se stvarno zabrinem za njih u nekim trenucima, a to uživljavanje u priču mi je uvek bilo najvažnije kod čitanja.

Zanimljivo da je Bret kod nas postao najpopularniji pisac epske fantastike posle Martina i Džordana. Apsolutno mi nije jasno kako je do toga došla, pošto je reč o trećerazrednom piscu, koji se provukao samo zahvaljujući tome što deli agenta sa Sandersonom. Meni nije pošlo za rukom da odmaknem dalje od trećine prve knjige. Sada me je Dacko pokolebala da pokušam po treći put da izađem na kraj sa njom. Inače, ja trenutno čitam odličnog King of Thorns iz pera Marka Lorensa. Veliko poboljšanje u odnosu na solidnu prvu knjigu.

Da, Bret baš nije dobar pisac. A to za likove što Dacko govori - ne slažem se. Kako sam i napisao u svom šturom prikazu na blogu:

QuoteOno što Bret loše radi jeste karakterizacija likova Liše i Rodžera. Dok je Arlen zaista lepo oslikan lik, Liša i Rodžer kao da ostaju skrajnuti u romanu; naravno, nije njihova karakterizacija loša, nego, u odnosu na količinu poglavlja koje zauzima Arlen, Liša i Rodžer zauzimaju proporcionalno manji deo u priči što dovodi do manjkavosti u njihovim karakternim osobinama. Takođe, ono što mi se nije svidelo jeste prevelika orijentacija autora na seksualnost Liše, koja je glavni ženski lik u priči. Svi bi da vode ljubav sa njom, samo o tome misle, raspredaju priče, ona se jadna čuva, da bi je razbojnici silovali i da bi se ona, nakon svega par dana poznanstva sa Iscrtanim čovekom, njemu podala bez problema.

Takođe, Bret se previše oslanja na stereotipe dok oslikava svoje antagoniste i narod. U jednom trenutku sam očekivao da se ime Osame BinLadena pojavi uknjizi, koliko se čovek oslanja na islamsku kulturu da bi opisao narod Krazije.

Quote from: Jevtropijevićka on 12-08-2012, 17:31:52

Quote from: Father Jape on 11-08-2012, 15:32:16
Po naredbi drugarice Jevtropijević:

QuoteZavršio Golden Compass (ubedljivo najbolje priređeno audio izdanje koje sam dosad slušao), i polako krenuo Amber.
Prvi utsak: Philip Marlowe in Wonderland, basically.

Mada ne znam na kakvu diskusiju misli.  :lol:

Pa ako misliš na Zelaznija, ovde ima dosta njegovih ljubitelja, računala sam da bi se ovde mogli oglasiti da se slože/ne slože, u teoriji ovaj forum tome služi  :cry:  Meni je Amber bio ok ali sam ga skroz poboravila, a od Pulmana sam škripala zubima na didaktiku, ali ona jače kreće tek od druge knjige...

Ja mislio da je procena za golden compass (btw, koliko me je prva knjiga odusevila u kompasu, toliko me je druga razdusevila skretanjem radnje i razvlacenjem do imbecilnosti tako da je treca ostala neprocitana). Sto se tice Ambera, za prvu knjigu ne znam coveka koji bi mogao da ima zamerku, osim onih koji generalno ne vole Zelaznija, jer prva knjiga je Zelazni u svom jako solidnom izdanju. I druge 2 (boban ih stavio zajedno u ZS) su odlicne, mada se tu zajebo i umesto da zavrsi trilogiju napravio pentalogiju, ali je i sa poslednje dve knjige taman solidno odradio posao da mi ova Amber pentalogija bude jedan od najlepsih serijala u zivotu (ma sta jedan od, najlepsi). Posto je 6 ujutru ne mogu bas da se raspisujem, ali ako se rasplamsa polemika, ja cu prvi da branim Amber u opsirnijem izdanju :)

A da, podseti me Dacko kad reče ovo šta je Pulman čitao, izazvao mi je osmeh poslednjom scenom koja jelte ekoujem poslednju scenu Izgubljenog raja.  :lol:

A Amber, još je rano za bilo kakav detaljniji utisak, ali prilično sam siguran da će mi biti žao šti ga nisam uzeo da čitam kao tinejdžer.

Šta ja znam, Zelazni mi je bukvalno od malih nogu (rane gimnazije) najavljivan kao nešto najbolje na svetu, a nikad nisam uspela da shvatim tačno zašto. Dobar je Amber, dobre su priče, dobar je On koji oblikuje, ali ništa mi nije prebacilo tu prečku "dobar". I npr. Ruža za Propovednika je toliko slavljena, a meni je bila tek osrednja, iako glavni junak prevodi Rilkea. :(

ех, али господар светлости? није баш највештије написан али је генијалан

Za to se ni ne sećam da li sam čitala, što verovatno znači da nisam - u boljem slučaju, jel :(

@Jape: ja sam Amber čitala kao tinejdžerka, i tad mi bilo jako zabavno. Osim što mi je išlo na nerve Zelaznijevo "vidite šta sve ja znam a vi ne znate, u-ta-ta", a radi se o stvarima koje sam i ja u srednjoj školi znala. Ali je svejedno bilo zabavno.


Trenutno čitam Igre gladi, i uglavnom mi idu na nerve.


Glavna junakinja je besna tinejdžerka, uglavnom nadrndana - ne mislim na drčno samovoljno derište kao što je Lajra, što mi je bilo simpatično, već antipatično nadrndana; jes' da živi u gadnijim uslovima od Lajre, al' žive i drugi, pa nisu takvi. Uz to, na samom startu saznajemo da je pre koju godinu htela da udavi mače u kofi vode, pa je mlađa sestra kukanjem i suzama ubedila da to ne radi. Shvatam ja da je na nju spalo održavanje porodice u životu i njen strah od još jednih gladnih usta koja bi morala da hrani, ali mi je davljenje mačića, kad govorimo o knjigama, u istom rangu kao i šutiranje štenaca i otimanje tašni bespomoćnim bakicama - pozitivci to jednostavno ne rade. Mogu pozitivci da ubijaju, muče, sakate (naravno, sve uz, ovaj, dobre razloge), mogu i pokolje da vrše, ali davljenje mačića i šutiranje štenaca ne dolazi u obzir, to je ono što zlikovci rade.


Uslovi života: meni, krajnje neuverljivo. Onako kako je opisano okruženje, sa umiranjem od gladi, teškom bedom i sve po redu, meni to liči na onu sirotinju gde već i dečica rade po fabrikama, rudnicima, gde god da 'oće da ih uposle. A ovde i šesnaestogodišnjaci svi redom idu u školu - okej, glavna junakinja lovom izdržava porodicu, pa ne mora da nađe posao, ali ne umeju to svi. Ima da pekarev sin pomaže roditeljima u poslu, okej, al' da baš svoj toj deci uspeva da ne napuste školu?


Glavna junakinja je, pregledanjem majčinih apotekarskih knjiga sa travkama, u koje je njen pokojni otac uneo koje su biljke jestive, otkrila šta može od okolnog bilja da iskoristi za hranu. I kao da je jedina koja to radi - ljudi crkavaju od gladi, bukvalno, a oko njih, bar tu i tamo, ima jestivog bilja, a samo ona jedna će da koristi maslačak, gomoljike i slično?


Kad je imala 11 godina, poginuo joj je otac, a majka je pala u tešku depresiju i nije ni ustajala iz kreveta. Onda je ona, sa 11 godina, kuvala za sebe i porodicu "najbolje što je umela". Hm. U takvom okruženju, trebalo bi da je odavno već pomagala majci oko kućnih poslova, onda kad nije u školi niti sa ocem u lovu (a pošto joj je otac bio rudar, nije mogao često da ide u lov), i da sa 11 godina već dosta zna o vođenju domaćinstva, sa sve kuvanjem, a i njena tada sedmogodišnja sestrica bi trebalo da već zna ponešto. A ovde mu dođe kao neka velika stvar što dete od 11 godina kuva.


Uz sve to, knjiga je pitka, a ono što meni smeta verovatno ne bi smetalo ciljnoj publici. No, eto, nisam impresionirana.

Jevtro, za puno uživanje u Zelazniju čovek ipak mora da ima malo palpičnije korenove nego što si ti...

Quote from: Mica Milovanovic on 13-08-2012, 13:02:01
Jevtro, za puno uživanje u Zelazniju čovek ipak mora da ima malo palpičnije korenove nego što si ti...

Sam početak prve knjige, Korvin prebije bolničara, uzme njegovu odeću i kaže: "Within two minutes, I'd say, I was garbed all in the color of Moby Dick and vanilla ice cream. Ugly."

Dobio sam napad smeha.  :lol:

Quote from: Jevtropijevićka on 13-08-2012, 12:11:19
Za to se ni ne sećam da li sam čitala, što verovatno znači da nisam - u boljem slučaju, jel :(

Meni lično njegovo najbolje delo. Nipošto propustiti!!! :) Mislim, Gospodar Svetlosti.

Quote from: Father Jape on 13-08-2012, 13:08:41

Quote from: Mica Milovanovic on 13-08-2012, 13:02:01
Jevtro, za puno uživanje u Zelazniju čovek ipak mora da ima malo palpičnije korenove nego što si ti...

Sam početak prve knjige, Korvin prebije bolničara, uzme njegovu odeću i kaže: "Within two minutes, I'd say, I was garbed all in the color of Moby Dick and vanilla ice cream. Ugly."

Dobio sam napad smeha.  :lol:

Ti čitaš u originalu?

Slušam u originalu.  :lol:

Ali da, mislim da posle Pračetovih Veštica na putu negde tamo u drugom ili trećem gimnazije nisam čitao nikakav SF ili fentezi u prevodu.

Quote from: angel011 on 13-08-2012, 13:00:31
Trenutno čitam Igre gladi, i uglavnom mi idu na nerve.

dabome, i onda pocnes da gledas film i istanes bez snage da ga pogledas do kraja

ја сам га погледао до краја! 'оћу најмање орден и дочек испред скупштине!

Dajana Vin Džouns, Dogsbody.
Ehm, ako ovo kod nas budu prevodili, naslovu se crno piše, jer Dogsbody ovde nema samo standardno značenje koje se da primeniti, recimo, na Boldrika, nego je zaplet sledeći - zvezda Sirijus je osuđena zbog nekog zločina da se reinkarnira na Zemlji, u psećem telu.
... jel'da da vam postaje jasnija moja fascinacija ovom ženom?
Ne?
Onda da dodam kako štene Sirijus u početku nema nikakvu svest o tome ko je zapravo, i solidan deo na početku podseća na Čehovljevu Kaštanku i slične priče pisane sa stanovišta životinje. Postepeno shvatimo da je Sirijusa usvojila devojčica koju maltretira i zlorabi pola starateljske porodice, a gnjave je i u školi, i to zato što je ona Irkinja među Englezima a njen tata irski terorista u zatvoru, i to se sve dešava cirka 1975. kad je knjiga i objavljena, dakle usred onog manjeg građanskog rata koji Englezi tako ljupko zovu The Troubles.
Ajde sad da svi zažmurimo i zamislimo sličnu knjigu u eks-ju dečjoj fantastici...
...daaa? Šta kažete, ne ide?

Da se vratimo romanu, Sirijus se postepeno osvesti, Sunce mu kolegijalno pomaže, javljaju se i drugi fantastični elementi koje sad nećemo spojlovati, i sve je to pisano lakom rukom i sa dosta humora. Bonus za mačke koje su prikazane kao pozitivne i nesrazmerno pametnije od pasa, plus u prisnom dodiru sa onostranim. Ima i onoga što deca najviše vole, a to je fizička patnja protagoniste: šikaniranje koje trpe Katlin i Sirijus uopšte nije zanemarljivo i Dikens bi sa odobravanjem klimao glavom. Postoji i polukrimi podzaplet sa mogućnošću koja je Sirijusu ostavljena da se iskupi, koji dosta uspešno uvezuje čitavu knjigu.

Problem za decu-čitaoce, pretpostavljam, biće kraj. Završetak je, po meni, odličan, uverljivo napisan, i dopola očekivan a otpola ne toliko. Elem, deca koja su navijala tokom knjige biće, ehm, verovatno razočarana (sad ide spojler, iako teško da sam do sada nekog obradila dovoljno da pročita knjigu):
Spojler


kad se Sirijus vrati u svoj pravi oblik, Katlin je skoro potpuno ravnodušna prema njemu, malo ga se i plaši, a njena glavna emocija je jad zbog gubitka voljenog psa. To je nekako... previše realistično. I sam Sirijus je time duboko pogođen. Jeste da epilog ostavlja otvorenu mogućnost za srećniji, konvencionalniji kraj, ali to je samo epilog, deca dotle uveliko ronzaju i kunu se da nikada, nikada više...

kraj spojlera
PS, čak i ako ste dete, preporučujem.  :mrgreen:

To je nesto kao Benedktova Prica o karmi ?

Ne znam, nisam čitala Benedikta, ali prilično sam sigurna da se reč "karma" nijednom ne pojavljuje u ovoj knjizi...

Odmor sam počeo Ričardom Kedrijem - već sam pominjao "Sandman Slim", i to mi nije bilo dovoljno pa sam pročitao i nažalost slabiji Butcher Bird zato što, eto, nije iz nijednog serijala. Urbani fantasy, glavni lik mlad lep glup i tetoviran upadne u sranja i do kraja postaje baja koji se pajtaši sa Đavlom lično (koji je eto kul lik). Nije za glavu o zid ali nikakva šteta preskočiti. Kedri mi je van pisanja zanimljiv lik, te ću ipak dati šansu KAMIKAZE L'AMOUR u nekom trenutku, kad već ima u prevodu u ZS.

Nastavio sam sa SFom, serijalom "Metrozone" aka "Samuil Petrovich" Sajmona Mordena, ovenčan nagradom PKD. To mi je znatno više prijalo. Svet se bori da preživi seriju terorističkih nuklearnih eksplozija, opšte je rasulo ali ide se dalje. U košnici Metrozone, mutirano izraslog Londona, utočište je našao i Samuil Petrovič, mladi ruski naučnik poganog jezika. Ovde imamo sloj hard SFa, sloj ljubića, sloj krimića, sloj špijunskog trilera - da je milina jedna. Roman govori o mestu gde se svi tiskaju za vazduh, o ogromnim podelama koje nastaju u društvu ograničenom škrtim resursima i prostorom - verskim, nacionalnim, tehnološkim, obrazovnim, te na kraju o tome kako te podele nadrasti i prevazići. Glavni lik je od onih ludih apostola, poput Elisovog Spajdera Džerusalema, fizički neugledan ali vrlo pametan, obrazovan i bezobrazan. Preporuka.

Kamikaze L'Amour mi je svojevremeno dosta dobro legao.


Elem, završila sam sa Hunger Games, jeste da ima priču-navlakušu sa decom u opasnosti koja se međusobno kolju, i da su prepucavanja povremeno zabavna, ali mi je Ketnis do kraja ostala antipatična, a uglavnom nju gledamo. Smorilo me.

QuoteAutori književnog veb sajta Millions tvrde da su identifikovali najteže knjige za čitanje, prenosi Guardian.

Listu su napravili Emili Kolet Vilkinskon i Gart Risk Holberg, nakon tri godine istraživanja i objavili je na sajtu Publisher's Weekly . Njih dvoje su započeli svoj pohod u identifikovanju najtežih knjiga 2009, tražeći ,,dela koja su teška za čitanje zbog dužine, rečeničnog sklopa i stila, strukturalne ili žanrovske neobičnosti, čudnih eksperimentalnih tehnika ili apstrakcije".

Evo 10 literarnih "divova":

1. Džuna Barns: ,,Nightwood" (Noćna šuma)
2. Džonatan Svift: ,,A Tale of a Tub" (Priča o buretu)
3. GF Hegel: ,,Phänomenologie des Geistes" (Fenomenologija duha)
4. Virdžinija Vulf: ,,To the Lighthouse" (Ka svetioniku)
5. Samjuel Ričardson: ,,Clarissa, or, The History of a Young Lady" (Klarisa ili Istorija mlade dame)
6. Džejms Džojs: ,,Finnegans Wake" (Fineganevo bdenje)
7. Martin Hajdeger: ,,Sein und Zeit" (Bitak i vreme)
8. Edmund Spenser: ,,The Faerie Queene" (Vilinska kraljica)
9. Gertruda Stajn: ,,The Making of Americans" (Stvaranje Amerikanaca)
10. Džozef Mekelroj: ,,Women and Men" (Žene i muškarci)

Izvor: www.bizlife.rs (http://www.bizlife.rs)

Izazov?

Bizarna im je lista. Evo šta lik čiji sam blog voleo da čitam veli:

http://acephalous.typepad.com/acephalous/2012/08/the-worlds-most-difficult-books.html (http://acephalous.typepad.com/acephalous/2012/08/the-worlds-most-difficult-books.html)

lepo. moj učinak: 0%

Osam knjiga na engleskom i dva nemačka filozofska teksta. Bah. Nisu čak ni Lakana udostojili pažnje. Ili nemačke pisce koji, ono, mislim, takođe. Ili nešto od francuskog novog romana. Ili Torkvata Tasa, kad su već ubudžili Spensera.
Pročitala dve sa spiska (Virdžinija, lagano i super; Ričardson, lagano napisano ali smrtno dosadno) i prelistavala Priču o buretu, i odbacila kao preterano dosadnu u datom trenutku, ali ne teško per se. Za Mekelroja nisam do sada ni čula a vidim da je izgleda utrpan samo zbog dužine.
Na ovim komentarima pominju poeziju i, hm, da, to bi mogao biti dobar izbor. Da li je neko ovde čitao Romoranku? Podelite to sa nama!

Ja sam se malo umorio od SFa, pošto se namestilo da sam samo to čitao tokom prethodnih dva meseca, pa sam sada uhvatio Shadow Kin: A Novel of the Half-Light City by M.J. Scott. Za početak deluje zanimljivo. Manjkavo je napisano, u smislu da pati od uobičajenih boljki svog žanra, ali svet mi deluje dovoljno maštovito da me vuče da čitam.

Nego, ima li neko nalog na Goodreadsu? Ja sam relativno skoro otkrio, pa mi je zanimljivo.

I ja sam relativno skoro aktivirala nalog i koprcam se tamo ko pile u kučini. Treba strašno mnogo vremena za sve to, nisam još uspela ni knjige da sortiram, za sad jurim samo žanrovske naslove. Lepo je što imaju dosta fribija, tu za sada gubim neviđeno vremena. Nego, videh baš jutros da si sebi zadao stotku naslova za 2012 i bogami ti zavidim na ispunjavanju kvote, nije to mala stvar, ja ako uspem da zaokružim 50 biće mi to puna šaka brade.  :)

U-u-u, dobar je goodreads. I ja sam ga relativno skoro otkrio, prava stvar :)

Ja sam koristio neku aplikaciju na FBu, ali je prsla i izgubio sam te spiskove knjiga koje sam čitao. Moram priznati da je meni Melkor dao ideju da vodim spisak pročitane fantastike, još 2009, tako da od tada vodim na FBu koristeći Notes. Goodreads mi je simpatičan i zbog mogućnosti pravljenja virtuelnih polica, tako da ja sada popunjavam policu Read in 2012. U nekom trenutku ću napraviti police i za prethodne godine za koje imam evidenciju.

Od kad sam na Goodreads-u, znam kad sam šta pročitala.  :lol:

Trenutno je na repertoaru Mihael Ende, Džim Dugme i divljih 13 (nastavak romana Džim Dugme i mašinovođa Lukas, ili, u ovom prevodu, Luka). Pisano je za mlađu decu, i prilično je simpatično.

Rob Reid - Year Zero

Umereno zabavno letnje štivo. Brzo se čita, uz omanji broj LOL momenata (za šta je delimično krivo moje nedovoljno poznavanje američke popularne kuture - nikad čuo za "Welcome back, Kotter"). Poređenjem sa Daglasom Adamsom mu čine meveđu uslugu.

Konačno dođoh do "Leve ruke tame", veoma zanimljiva priča i ceo koncept svemira.

Posle kraće pauze nastavih juče i završih prvu knjigu Ambera. Bottom line: prilično sam razočaran, i apsolutno me ništa ne vuče dalje da nastavim. Ali pružiću Zelazniju još jednu šansu tim Lord of Lightom kog preporučujete.

Quote from: Father Jape on 21-08-2012, 10:19:24
Posle kraće pauze nastavih juče i završih prvu knjigu Ambera. Bottom line: prilično sam razočaran, i apsolutno me ništa ne vuče dalje da nastavim. Ali pružiću Zelazniju još jednu šansu tim Lord of Lightom kog preporučujete.

neozbiljno!
krenuo si sa tom bezveznom sapunicom, umesto da si uzeo neku od brojnih dobrih njegovih knjiga!
lord bi morao da ti legne.
a ako neće, uzmi ostrvo mrtvih...

Evo jedne malko zbunjujuće knjige, mada, istini za volju, nije knjiga ta koja me zbunjuje, nego sav hajp oko nje.



(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fangryrobotbooks.com%2Fwp-content%2Fuploads%2F2011%2F11%2FvN-144dpi-198x300.jpg&hash=606e104622f23c6dd326cf9dc2bae015f4826b58)




Ideja je odlična i relativno dobro osmišljena- vN je samoreplicirajući organsko-sintetički android i već sama ta postavka nudi prostora za genijalne dikovštine - ali sama izvedba je očajno srednjačka, to čak i za fleksibilne standarde koje debi roman zaslužuje, i gospod dobri zna zašto bi se neko poput Peter Wattsa (za ostale manje-više znam a i njihove preporuke mi nemaju bog zna kakvu težinu) latio hvaljenja ovog krajnje nezanimljivo napisanog delceta. I pored svih tu-i-tamo intrigantih bizarnosti, roman do svoje stotinu i treće strane jednostavno ne uspeva da me namami da okrenem sledeću, pa ga tu i napuštam.   :( 

Dajana Vin Džouns, Fire and Hemlock.
Ja sam se zaljubila  :oops:
Mislim, i do sada su mi se sviđale njene knjige (ovo mi je valjda peta ili šesta po redu) ali ipak su to bile "samo" odlične dečje knjige u kojima će i odrasli uživati, a ovo je nešto toliko savršeno za sve uzraste - i za decu od npr. deset godina, i za adolescente, i za odrasle - da prosto nemam reči.
Kao i Alan Garner u Red Shift, i Dajana ovde obrađuje baladu Tam Lin o drčnoj devojci koja spase dragana (i oca svog vanbračnog deteta) od kraljice vila, ali ipak na "mekši", čitaocu pristupačniji način. Tokom najvećeg dela knjige pratimo sećanja junakinje Poli koja sa devetnaest godina shvati da ima dva paralelna seta sećanja na period od desete do četrnaeste godine - a onaj potisnuti je daleko zanimljiviji.
Ne znam odakle da počnem sa hvalom, da li od vrlo teške a virtuozno sprovedene konstrukcije fantastičnog elementa u "stvarnom" svetu, povezivanja na liniji stvarnost-Poline izmišljene priče-vilinski svet, da li od fenomenalno sprovedenog edukativnog projekta (jer ovo je istovremeno i obrazovni roman u kome Poli od svog mentora dobija knjige i muziku koji je formiraju kao ličnost) ili možda ipak od teme koja vlada "realnim" delom priče (raspad braka Polinih roditelja koji su oboje krajnje problematični ljudi i nekvalitetni roditelji). Ili intertekstualnim vezama sa Tamom Linom i Eliotova Četiri kvarteta.
Mislim, čitava priča sa jedne strane jeste dosta klasičan "razvojni put heroja" ali sa druge strane, psihološki je to jezivo realistična priča o tome šta je sve potrebno da se dete koje oba roditelja zanemaruju izvuče iz problema koji su mu drugi napravili, sve uz činjenicu da vezivanje devojčice za figuru oca/mentora u kasnijim godinama lako dobija erotski prizvuk (i to je ovde tako elegantno i ne-skvikasto rešeno da nemam reči).
Potpuna i totalna preporuka.

Jevtropijevićkine preporuke su najbolje preporuke.  :oops:

E, Faderu, kad bih tebe navela da nešto pročitaš, stvarno bih poverovala da dobro pišem preporuke. :lol:

Jevtro, ti si beše čitala Tamoru Pirs?

Samo onu jednu što je prevedena (tvojom zaslugom, jel tako?), simpatično je, ali oseća se da je uvodni deo veće celine, a mislim da je Dajana Vin Džouns znatno suptilnija, da ne kažem bolja... naravno, moguće je da grešim, ipak jedna knjiga nije dovoljan uzorak.

Jeste, mojom zaslugom. Šteta što Nimrodel više nije na forumu. Ako se dobro sećam, poklonio sam nekoliko knjiga njenoj školskoj biblioteci i ispričala mi je da su deca koja su kod nje dolazila silno uživala u toj knjižici. Nažalost, to je tek prvi deo tetralogije, koju valja iščitati u kompletu da bi se stekao utisak o svakoj knjizi ponaosob. Veoma mi je žao što je fantastika za decu zapostavljena kod nas u tolikoj meri.

Ja sam čitao samo Haulov pokretni zamak, mislim u prevodu, i nemam dobar utisak.

Haulov zamak je lepa bajka, ali Vatra i kukuta (tm) su neočekivano sjajni. Doduše, ja zakka nekako zamišljam (mnogo) više kao čitaoca nedetinjastog SF nego fentezija, pa me ovo ne iznenađuje :)

 hehe "Hire and Femlock"  :!:

Pojavio se novi prevod Beovulfa, i dostupan je besplatno online, bar zasad  :lol:

http://punctumbooks.com/titles/thomas-meyer-beowulf/ (http://punctumbooks.com/titles/thomas-meyer-beowulf/)

Quote
Many modern Beowulf translations, while excellent in their own ways, suffer from what Kathleen Biddick might call "melancholy" for an oral and aural way of poetic making. By and large, they tend to preserve certain familiar features of Anglo-Saxon verse as it has been constructed by editors, philologists, and translators: the emphasis on caesura and alliteration, with diction and syntax smoothed out for readability. The problem with, and the paradox of this desired outcome, especially as it concerns Anglo-Saxon poetry, is that we are left with a document that translates an entire organizing principle based on oral transmission (and perhaps composition) into a visual, textual realm of writing and reading. The sense of loss or nostalgia for the old form seems a necessary and ever-present shadow over modern Beowulfs.

What happens, however, when a contemporary poet, quite simply, doesn't bother with any such nostalgia? When the entire organizational apparatus of the poem—instead of being uneasily approximated in modern verse form—is itself translated into a modern organizing principle, i.e., the visual text?

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fecx.images-amazon.com%2Fimages%2FI%2F51Avm0R97xL._BO2%2C204%2C203%2C200_PIsitb-sticker-arrow-click%2CTopRight%2C35%2C-76_AA300_SH20_OU01_.jpg&hash=567758cb8d500a86d69d02defc3c07de294e12c0)

Genijalno napisan roman, tu nema zbora. (Tek sam na petini pa ne mogu u detalje, za sad samo znam da je genijalno napisan. :lol: )

Quote from: Nightflier on 19-08-2012, 00:18:48
Ja sam se malo umorio od SFa, pošto se namestilo da sam samo to čitao tokom prethodnih dva meseca, pa sam sada uhvatio Shadow Kin: A Novel of the Half-Light City by M.J. Scott. Za početak deluje zanimljivo. Manjkavo je napisano, u smislu da pati od uobičajenih boljki svog žanra, ali svet mi deluje dovoljno maštovito da me vuče da čitam.

Nego, ima li neko nalog na Goodreadsu? Ja sam relativno skoro otkrio, pa mi je zanimljivo.

Evo ja sam tamo kao user neman (kao i ovde). Odličan je sajt, ja sam sa bar code-čitačem,  pomoću Android aplikacije, skenirao dosta knjiga sa mojih polica, barem one koje imaju kod. Čak i domaće. A ako ih nema, mogu se dodati i tako širiti baza.

Ja sam se tamo ulogovao preko FBa, kao Ivan Nightflier Jovanovich. Potraži me, ako te ne mrzi.

Probao bih malo Džina Vulfa, pa da pitam starije i iskusnije - čime najbolje početi?

Probaj Viskija Vulfa. :lol:

Quote from: Father Jape on 10-09-2012, 08:51:02
Probao bih malo Džina Vulfa, pa da pitam starije i iskusnije - čime najbolje početi?

Paaaa, Senkom mučitelja. Posle kreneš na ostale iz serijala.

Senka mucitelja, slazem se sa Zakom. Ustvari, od romana prevedenih kod nas bih se i ogranicio na serijal Knjige Novog Sunca: (Senka Mucitelja, Kandza Pomiritelja, Mac liktora, Citadela autarha, Urt novog sunca). Serijal Knjiga dugog sunca mi nije legla, kao ni njegova epska fantastika  (vitez-carobnjak). Po monolitima (i alefima valjda, nemam ih sad pri sebi da proverim) ima rasutih njegovih prica koje su jako kvalitetne, sve od reda.

Meni je serijal Knjiga dugog sunca bolje legao od Novog sunca. A i lakši je za čitanje.

Meni je Dugo sunce veoma prijalo, sem završnice. Ali podržavam Zakov predlog u svakom slučaju.

Vidiš, možda je i meni vreme za jedan re-read Novog sunca.

Dobro, tako sam i mislio, al' reko da nema neki manje poznat biser koji je prijemičiviji za početnika...

Inače, s Vulfom sam se jedini put susreo u petom osnovne kada je ortak prišao po prvi put prilično slabo opremljenoj SF/F/H polici u lokalnoj biblioteci, i nasumično uzeo Senku mučitelja. I onda mi malo kasnije uzbuđeno pričao o njoj. Mislim da je ni ja ni on nismo završili, ali mi jesu ostale u pamćenju neke scene, posebno s početka knjige. U svakom slučaju, bio sam tad premali za tako nešto, ipak je u tom periodu Vern bio primereniji mom uzrastu.  :lol:

Bolje uzmi Peace ili Kerbera, nije da ti je problem da citas na engleskom :) Ili, a to je mozda i najbolje, neku zbirku prica, koju god, mada Ostrvo doktora Smrti uvek ima prednost.

Podrzavam Melkorov predlog, pogotovo za Petu glavu Kerbera, a i Ostrvo je odlican uvod u Vulfa, po meni daleko podesnije za upoznavanje maestra negoli bacanje u glomaznu kvadrilogiju.

Ah, konfliktni predlozi.  :lol:
Dobro, onda biće verovatno šta od navednog najlakše nađem.

Snijeg i led
Koš
kentaur

nije loše... onomad kad je 3. februara pao veliki snijeg isto kao u knjizi je bilo  :lol: :lol: :lol:
zanimljiva knjiga i stil je solidan

Quote from: LiBeat on 11-09-2012, 10:04:13
Podrzavam Melkorov predlog, pogotovo za Petu glavu Kerbera, a i Ostrvo je odlican uvod u Vulfa, po meni daleko podesnije za upoznavanje maestra negoli bacanje u glomaznu kvadrilogiju.

aaaaaaa, nije fer, covek trazio nesto od nasih prevoda, i ja bih jurio doktora smrt i kerbera da jezik nije bitan! Ostajem pri tome da je od stvari kod nas objavljenih, knjiga novog sunca najbolje sto se moze naci od vulfa :)

Kerber je objavljen kod nas. A i Jape nije precizirao jezik.

Quote from: Berserker on 11-09-2012, 23:26:04

Quote from: LiBeat on 11-09-2012, 10:04:13
Podrzavam Melkorov predlog, pogotovo za Petu glavu Kerbera, a i Ostrvo je odlican uvod u Vulfa, po meni daleko podesnije za upoznavanje maestra negoli bacanje u glomaznu kvadrilogiju.

aaaaaaa, nije fer, covek trazio nesto od nasih prevoda, i ja bih jurio doktora smrt i kerbera da jezik nije bitan! Ostajem pri tome da je od stvari kod nas objavljenih, knjiga novog sunca najbolje sto se moze naci od vulfa :)

Iskrena da budem, ja prevod Novog sunca nisam ni videla pa ne znam kakav je, ali bih u svakom slučaju Japetu preporučila čitanje originala. S druge strane, prevod Kerbera je objavljen u nekom od ranih Monolita a nekolicina priča iz Ostrva je objavljena po ondašnjim magazinima, i mogu ti reći da tim prevodima nisam našla bitnije zamerke ni kasnije, kada sam to pročitala u originalu. Recimo da mirne duše mogu da preporučim čitanje Kerbera i Ostrva u obe varijante, dok za Sunce to baš i ne mogu. Ali i pored toga, sećam se da je Vulfovom gustom tkanju Novog sunca sasvim dobrodošao mali uvod u vidu te kraće proze koja me upoznala i pripremila na Vulfov... pa, eto, recimo vrlo specifičan stil. Mada, naravno, tu su u pitanju nijanse koje striktno ovise o mom ukusu, tako da ne vidim u tome  pravilo, nego samo ličnu preferencu.

Quote from: Berserker on 11-09-2012, 23:26:04
aaaaaaa, nije fer, covek trazio nesto od nasih prevoda, i ja bih jurio doktora smrt i kerbera da jezik nije bitan! Ostajem pri tome da je od stvari kod nas objavljenih, knjiga novog sunca najbolje sto se moze naci od vulfa :)

Nisam tražio prevod, kao što Melkor reče.  :lol: Izvinjavam se što nisam bio precizniji, ali kao što rekoh negde ovde Najtflajeru, mislim da sam poslednji put čitao nešto žanrovsko u prevodu pre desetak godina (Veštice na putu, mislim).

Malo sam procunjao, i pošto ni Kerbera ni Doktora smrt ne mogu naći u audio izdanju, ondak sam odlučio da Kerbera kupim a Senku mučitelja skinem kao audioknjigu. Pa ću videti s čim prvo da krenem...

Evo knjige koja ima vrlo dobre šanse da bude pri vrhu liste za knjigu godine, samo ako nešto ne zabrlja do kraja.
Prijatno sofisticiran za debi roman, Seed ima odlično pogođen biopank šmek i nudi brutalnu eko-distopiju, u relativno istom pravcu koji su već naznačili Soft Apocalypse, The Games i The Windup Girl... ti debi romani mi najavljuju odličnu skoru budućnost za SF i sve mi nekako toplo oko srca :-D


SEED - Rob Ziegler:


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fecx.images-amazon.com%2Fimages%2FI%2F51ysO9Y2JwL._BO2%2C204%2C203%2C200_PIsitb-sticker-arrow-click%2CTopRight%2C35%2C-76_AA300_SH20_OU01_.jpg&hash=873769f7256ebf4afbf1cb3d1f153e372d5ad32c)

Quote from: Nightflier on 19-08-2012, 11:47:58
Ja sam koristio neku aplikaciju na FBu, ali je prsla i izgubio sam te spiskove knjiga koje sam čitao. Moram priznati da je meni Melkor dao ideju da vodim spisak pročitane fantastike, još 2009, tako da od tada vodim na FBu koristeći Notes. Goodreads mi je simpatičan i zbog mogućnosti pravljenja virtuelnih polica, tako da ja sada popunjavam policu Read in 2012. U nekom trenutku ću napraviti police i za prethodne godine za koje imam evidenciju.

I ja sam koristila tu aplikaciju  :(

 Dakle, SEED ne samo da nije podbacio do kraja, nego mi sad čak i prednjači među navedenom ekipom od 4 debi romana, smatram da je čak i za mrvu jači od Mehaničke devojke, makar zato što mu je onaj wild imagination deo em uvelike smeliji, em znatno solidnije narativno ukomponovan. Vrlo prijatno iznenađenje, taj Rob Ziegler, mada iz korisničkih rivjua primećujem da ima dosta ljudi koji nije pomeo s nogu kao mene... a najviše me kopka što ima sve manje šanse za dobar hajp jer klizi ispod radara po pitanju nominacija, pošto zvanično spada u kraj 2011.

ne znam kud sa ovim, a ne bih da se opet zaturi, jedva sam to pronašla, ali pošto sad Čarobna knjižara nudi Kantikulum za Lajbovića, neka ovaj tekst posluži makar da ga se setimo pri biranju naslova za sledeći krug u Čitaonici:



A CANTICLE FOR MILLER; or, How I Met Saint Leibowitz and the Wild Horse Woman but not Walter M. Miller, Jr.
by Terry Bisson








I am a science fiction writer, a dicey business at best.
In November, 1995, I got a call from Don Congdon, a literary agent I knew by reputation but had never met. Congdon's a player. He represents William Styron and Ray Bradbury, among others.
He asked if I had ever heard of a book called A Canticle for Leibowitz. I said yes, I had.
Who hasn't? Canticle is one of the few science fiction books not only known but read outside the field (unlike, say, Dune orStranger in a Strange Land, which render up their pleasures only to those already attuned to the genre). A novel of nuclear anxiety written in the 1950s, it tells the story of an order of monks in the Southwest and their efforts to keep scientific knowledge alive in the new Dark Age after the "Flame Deluge" or nuclear war. Leibowitz Abbey, and the neighboring village of Sanly Bowitz, are both named after a Los Alamos scientist who became a monk, was martyred by a mob and is--just maybe--a saint. Leibowitz was Jewish, the joke of the title.
The first major post-holocaust SF novel, Canticle is a "fix-up" of three related novellas, which cover some two thousand years, during which science is reborn and destroys civilization once again. "It was a good year for the buzzards" is Miller's persistent refrain. He didn't, to put it mildly, believe in Progress.
Since its publication in 1959, Canticle has never been out of print, and has sold millions of copies. It regularly makes high school and college reading lists. Even in Catholic schools.
Don Congdon told me that Canticle's author, Walter M. Miller, Jr., his client, had been working on a sequel for some six or seven years, but the work had "hit a stone wall." Miller was over seventy. His health was bad, and he'd been severely depressed for years. Congdon had suggested hiring a writer/editor to help finish the book and Miller had agreed. Would I be willing to take a look at the manuscript?
I said yes. I was thinking, Hell yes.
Like millions of others, I had read, loved and never forgotten A Canticle for Leibowitz. More to the point, I was looking looking for work. I make half my living through free lance hack work for New York publishers--editing, ghost writing, novelizations, young adult books, cover copy, etc. Some of it is interesting (Car Talk with Click and Clack), some of it dreary (No Names Here). My own most recent novel, Pirates of the Universe, got good reviews, but hadn't made much money. I was full fathom five on my credit cards, the free-lancer's braided plastic lifeline. Understanding this, my good friend (and editor) Alice Turner of Playboy had suggested me for the job, when Congdon had told her of Miller's problems during one of their long, elegant, literary lunches.
I called Alice to thank her, and went by Congdon's office on Fifth Avenue the next morning to pick up the manuscript. I was expecting a mess. The uncompleted, often uncompletable follow-up to the acclaimed bestseller is a sad but common second act in twentieth century American literature. Remember the sequel to Invisible Man? Or Call it Sleep? Or Gone with the Wind, for that matter?
Me neither.
Congdon gave me a box that weighed more than a small dog. I hauled it home before opening it. The manuscript inside was almost 600 pages long! I have been a writer long enough to know what it means to get stuck on a book. You meander, you fiddle, you rewrite--whatever. Miller had described his state to Congdon as like "trying to spit through a screen." So I was expecting, as I said, a mess.
I read all that afternoon and most of that night. I finished the book at ten the next morning. It was brilliant. It was beautiful. It was almost perfect. There wasn't a line or a word out of place. This was no rough draft or heap of fragments, but a seamless, exotic and incredibly rich masterpiece that motored along confidently, elegantly and masterfully for 592 pages--
And then stopped short.
It even had a title: Saint Leibowitz and the Wild Horse Woman. The story takes place at about the time of the second Canticlenovella, the 34th century. It's told from the point of view of a Leibowitzan monk, Blacktooth, and it concerns the struggle between the Church in Denver, and a rude and violent new empire in Texarkana. Caught in the middle are the mutant "spooks" who live in the hills, and the horse nomads who rule the plains. Guns have just been reinvented, and Blacktooth travels with a worldly cardinal called Brownpony who is secretly arming the spooks and the nomads to fight on the side of the Church. To complicate things there is, of course, a girl: a beautiful, elusive and irreverent young "spook." And there's more. Lots more.
I called Congdon and told him I loved the book and wanted the job. Congdon sent my CV to Miller, who wrote back simply: "I've never heard of this guy but he sounds okay to me." Earlier, he had assured Congdon that "any idiot with a sense of humor can finish this book."
I was in the ball park anyway.
While we waited for the okay from Bantam, Congdon filled me in on some history. Saint Leibowitz and the Wild Horse Woman had been sold to Lou Aronica at Bantam some seven years before for what publishers politely call "mid six figures." Aronica was long gone, first to Berkley and then Avon, and we needed a go-ahead from Bantam's current leadership for me to finish the project. Most of the money was still unpaid, and it was not certain that they would want the book after all these years. But Congdon was sure he would be able to place it somewhere if need be. So was I.
I cleared my decks for the project. I started taking notes, making plans, getting ready to get to work. I reread Canticle and was amazed how well it held up. Congdon and my agent, Susan Protter, worked out a tentative deal that would get me out of debt. I was to get no credit on the cover, but that was okay with me. People in the genre and in the business would know I had done the job.
We were still waiting to hear from Bantam when Congdon called me over Christmas, saying, "I have some bad news. Walter killed himself yesterday."
I was saddened and dismayed. I was also disappointed. Though I was assured that I would probably still get the job, I had looked forward to meeting Miller and getting his approval of my work. Congdon disabused me of that notion. "I was his agent for forty years and we never met in person."
The family was understandably reluctant to release details of Miller's death, but gradually word leaked out. The irony was sharp: the third section of Canticle is a moving polemic against suicide. There were mixed feelings in the genre. Miller had not been popular. After his initial success he had made enemies, then withdrawn from the SF community altogether. He had a prickly personality. He was estranged from his family as well. The estate was to be handled by his grandaughter, who had made the effort to get to know him. She was an Arafat, raised in Texas with roots in the Middle East. This complex cultural legacy was another irony, perhaps appropriate to a writer who was so deeply conflicted about Catholicism and the West.
Bantam finally gave their approval and I went to work. Miller had left a fairly detailed outline showing where he wanted the book to go. Some of it was in the form of letters to Congdon; some was notes to Aronica and himself, including several scenes complete with dialogue. I wrote the last hundred-odd pages of the book according to Miller's instructions. I used every word of his dialogue and description, and even worked in scraps from Canticle for continuity. Miller was big on repeated images: buzzards, mules, and one old Wandering Jew.
Miller always insisted he was not a "stylist," but that doesn't mean he wrote like Ian Fleming. He was a careful and precise writer, with a dry sense of humor. He strove for clarity, which is not the same as directness. It took a little doing to get into his voice, but once I did, it seemed perfectly natural. I was steeped in the setting and the characters.
As an editor and book doctor, I know how to stay out of the way and make my contribution transparent. I usually do it by writing down--how much more enjoyable to write up, emulating a master! I was playing with Michael Jordan, or at least Larry Bird, and as they say in the NBA, it raised the level of my game.
As I worked on the book, I was very conscious of how lucky I was. Alice Turner's recommendation had gotten me the job without a search, and while I am definitely the right guy, there are several other SF writers who could have done just as well. Michael Bishop, John Kessel and Karen Joy Fowler come immediately to mind. There's also a whole host out there who could have messed it up unspeakably.
As I worked, I fell in love with the book, and oddly enough, with Miller himself. I can't imagine two more dissimilar writers. I am definitely a stylist (at least I like to think so) and my politics are materialist, Marxist and modernist. Miller's history is cyclical (nothing gets better) and his heroes are holy fools. He expects little from people, yet loves and forgives them, over and over--which is what Christianity is all about. I guess.
Five months later the job was done. I turned it in, and it was okayed by the agent and by the family, and finally by Bantam. In the meantime, my editor, Tom Dupree, left (common enough in publishing). I was fortunate in his replacement, Pat LoBrutto, who is not only a solid SF pro, but a literary mensch who was Walter Tevis's editor at Doubleday.
Thanks to Pat (and Congdon), I was allowed to approve the copy-editing and the flap copy. I spent a weeks working out Miller's often puzzling geography, including the location of "New Rome," for Bantam's endpaper maps.
The book comes out in October. It was and still is Miller's book entirely. Whatever I did, I did writing as him; and it is, I hope, transparent. I am pleased and proud to be part of a unique success story with a happy ending. Unlike the long-awaited sequels to Time and Again (Finney is another of Congdon's clients) or Roth's Call it Sleep, Walter M. Miller Jr.'s Saint Leibowitz and the Wild Horse Woman is a masterpiece in its own right, fully worthy of its author and its predescessor.
It ate him up, but he did it.
I'm only sorry I never got to meet the man I worked with so long and so intensely, even after his death. But that was never in the cards. Lucius Shepard told me a story right after I got the job. When he was living in south Florida, Lucius received a fan letter (an unheard of thing!) from Walt Miller, who lived only a few miles away. It praised his writing at some length. Then, at the bottom, it said: PS: This does not mean I want to meet you!
Good night anyway, sweet prince. And thanks.

"Katja from the Punk Band" Simon Logan

Prava rolllercoaster voznja, bukvalno se cita bez prestanka.

Otprilike ovako:

"Located on a nameless, drug-infested Eastern Bloc island, this grotesque comedy of errors centers on a chemical vial, and the people who fight to get their hands on it. Word has come down through the grapevine that whoever manages to smuggle themselves onto the mainland and deliver the vial to a mysterious man in red will win their ticket out of poverty. Characters include a misfit punk guitarist, a junkie, a couple of drug lords (one of whom is an S&M performance artist), and a battered wife and her lover who are fleeing her abusive husband."

Završio treći deo Mistborna.
Prva dva su mi bila mnogo bolja, nije mi se svidelo razrešenje sa Propašću i Očuvanjem. Likovi su mi postali nekako mehanički, neubedljivi. Stil više nego siromašan. Utisak na kraju trilogije mi je da je Sanderson pisac jakih ideja i imaginacije, ali ne baš snažnog stila-daleko je čini mi se iza Martina, Džordana, Eriksona... ili mi je takav utisak zbog trećeg dela koji mi je nekako kao na silu odrađen. Čini mi se da je u ovoj trilogiji prva knjiga, Poslednje carstvo, bila najbolja.

Nakon poprilične letnje pauze, sa tek pokojom pročitanom knjigom, sada dolaze lepši dani. Polica mi je pretrpana knjigama koje čekaju da se pročitaju  :) . Kingov Dalas sam počeo, i obećava. Standardno, doza misterije, doza opisa svega i svačega, od junaka do klope, novca i garderobe-dovoljno da vam svet iz prošlosti oživi pred očima. Još kad se pojavio Deri, mojoj sreći nije bilo kraja. Završio Aberkrombijeva Vešala. Razumem zašto se dobro prodaje-čovek dobro piše, uspeo je čak i inkvizitora koji muči ljude da učini simpatičnim. Čeka me Osmatrač mrtvih od Džulije V.Džouns, meni jedne od nekoliko najačih autora žanra. Tu je i Oluja na obzorju od Džordana; peti deo Sage o Geraltu od Sapkovskog. Ako uskoro izađe i treći deo Eriksonovog Malazana...ne znam kad ću stići sve to pročitati...Mesecima nije bilo skoro ništa, a onda su nas sad u nekoliko dana izbombardovali odličnim naslovima.

"Sećanja na led" neće pre Nove godine, a i to na mišiće. Inače, roman u prevodu ima 1200 šlajfni, tako da će biti deljen na dve knjige.

The Twelve je... uh, uh. Slab. Bas jako slab. Masivan i glomazan i uzasavajuce nezanimjiv u prvoj petini, nema ama bas nista da ponudi osim pipave reciklaze prvog dela, a i to radi em traljavo em neodlucno, kao da ni sam nije nacisto sta bi trebalo da se naglasi a sta da se ignorise. Najenergicniji likovi iz prvog dela sad mrcvare sebe i nas nekakvim sacuvaj me boze naivnim unutrasnjim monolozima, ono malo akcionih scena nit' ima svrhe nit' ikakvog smisla, 'nova biblija' zapisi koji bi, kao, trebalo da predstavljaju Genezu za novi svet su u najmanju ruku bleskasto naivni, i sve tako u krug. Kad se sve zbroji i oduzme, sad sam vec ubedjena da je i prakticnije i bolje bataliti citanje i sacekati ekranizaciju.

Evo da prijavim, kao što rekoh koleginici Jevtropijević, da sam ne samo počeo nego i završio moju prvu knjigu Džina Vulfa.

Odmah ću priznati da je nisam pročitao celu, već, pošto je u pitanju The Fifth Head of Cerberus, samo prvu i treću novelu, dok sam onu u sredini preskočio jer me je smorila. Da, došao sam u te godine kad čovek prizna sebi da ne mora baš svako slovo u knjizi da pročita, osim ako je pitanju roman. Ali ne brinite, pogledao sam na netu šta se u njoj dešava i kako je povezana sa druge dve. -.-

U svakom slučaju, previše bi bilo reći da sam oduševljen, ali sam vrlo prijatno iznenađen. Prvi utisak mi je bio da je ovo, ako zanemarimo recimo Balarda i Gibsona, sigurno najbolje napisana fantastika koju sam ja ikad čitao. Što, istina, možda pre svedoči o tome koliko sam malo fantastike čitao! Dakle stil mi se dopȏ, pa ta atmosfera koju on gradi dešavanja na planetama bliznakinjama, pa onda... mislim, ja nisam neki fan tih momenata gde čitalac treba da izigrava detektiva i provali "šta se zaista desilo", ali kako on šeretski droppuje clueove! <3 Baš me lepo kupio.

Gledaću da u relativno bliskoj budućnosti nabavim i ono drugo s čim ste mi preporučili da počnem, The Island of Doctor Death and Other Stories and Other Stories.

A do tad, next up - Joan Didion, Slouching Towards Bethlehem. -.-

Quote from: Father Jape on 31-10-2012, 09:12:04
Prvi utisak mi je bio da je ovo, ako zanemarimo recimo Balarda i Gibsona, sigurno najbolje napisana fantastika koju sam ja ikad čitao.

Ispravno!

Ima dakle još nade za mlade naraštaje, navijamo!

Drugi deo Pete glave Kerbera je mnogo bolji od prvog i trećeg.

Posle Galaktičkog središta koje sam izgleda pročitao prekasno za svoje godine ili prekasno za današnje vreme, uzeo sam u ruke ''Legende sa kraja vremena'' od Murkoka, i uživao u nečemu što je trebalo da bude satirična palpčina a ispala je intelektualna satirična palpčina. Ondak sam dao drugu šansu Budjavici i pročitao Krhotine časti i Barajar u cugu, i ovog puta uživao jer sam se spremio za mediokritetnu a ipak zabavnu neobavezujuću prozu, dobio upravo to...i nisam se bunio ovog puta. A onda sam pročitao domaći zadatak za ovaj mesec, Dišov ''Logor koncentracije'' i još sabirem utiske, ali mi je svaka rečenica ove knjižice od 140 strana udarala u glavu jače nego  3000 strana prethodno spomenutih.

To ti je Diš... Od njega boli glava...

QuoteDa, došao sam u te godine kad čovek prizna sebi da ne mora baš svako slovo u knjizi da pročita, osim ako je pitanju roman.

Au, bre, Father Jape, mnogo si mlad došao do tog stadijuma...


Ja bih se zabrinuo...  :)

Cao ljudi, hteo bih da vas upitam dali neko zna mozda prevod za triologiju The Night Angel, bakcem se 3 sata trazit na netu al niesam te srece da nadjem. Ako neka zna molim vas zarko zelim citat ovu knjigu pa mi javite u inbox il ovde ako neko ima prevod. Unapred hvala :)

Mislim da nećeš ni naći na srpskom jeziku.

At the Mouth of the Rivers of Bees: Stories, Kij Johnson.

Oću i ja ovako da pišem!  :cry:

Sjajna zbirka priča. SF, fantastika, nadrealno, bajke, eksperimenti... Pri kraju sam, i još nisam naišla ni na jednu priču koju bih nazvala lošom, mada ne bih ni svaku nazvala sjajnom. Garant ću u nekom trenutku čitati još nešto njeno - ako je neko već čitao, kakvi su joj romani u odnosu na priče? Naročito oni koji su zasnovani na pričama? Malko me strah da Fudoki ne bude razočaranje u odnosu na The Cat Who Walked a Thousand Miles.

Quote from: angel011 on 28-11-2012, 15:26:26

Oću i ja ovako da pišem!  :cry:

Uzmi pelcer!

Da ne dužim priču da li bi bio neko ljubazan da ukaratko oceni kvalitet prevoda Murkokovog književnog opusa objavljenog kod nas.

Znam da je Plava ptica objavila:
Elrika:
Plava ptica, br. 37 murkok-erlik od melnibonea
Plava ptica, br. 54.majkl murkok-mornar na moru sudbine
Plava ptica, br. 69.majkl murkok-zla kob belog vuka
Plava ptica, br. 87.majkl murkok-kula koja iščezava

Kao i Viteza sudbine:
Plava ptica, vanredno izdanje   1980 Majkl Murkok ČAROBNA PALICA
Plava ptica, vanredno izdanje   1980 Majkl Murkok AMAJLIJA LUDOG BOGA
Plava ptica, vanredno izdanje 1980 Majkl Murkok MAČ PRASKOZORJA
Plava ptica, vanredno izdanje   1980 Majkl Murkok   DRAGULJ NA ČELU

Pročitao sam na ZS da su navedene knjige katastrofalno prevedene i nemalo oskaćane izbacivanjem pojedinih delova knjiga za koje je procenjeno da nisu podobni za čitaoce.

E sada, znam da je prve tri knjige Elrik sage objavila i Nova knjiga, ali nisam siguran da li se njihov prevod razlikuje od prevoda Plave ptice, i ako se razlikuje, da li je to pomak na bolje ili, pak, na gore. Zato mi treba neko ko je imao u rukama izdanja oba izdavača.

Ista stvar sa Vitezom sudbine. Koliko sam razumeo Alnari je 2004. god objedinio sve knjige u jednu, ali ponovo ne znam da li su upotrebili prevod Plave ptice ili sopstveni.

Pored ovih, znam, da je kod nas prevedeno i delo Behold the man, negde kao "Gle čoveka", a negde kao "Evo čoveka". Koji je prevod po vama bolji i od kog izdavača.

Kod nas su prevedene i "Legende sa kraja vremena", izdavač Moć knjige, ali o kvalitetu tog prevoda nema nikakvih komentara, tako da bi zamolio nekoga da prokomentariše.

Ukratko, koji izdavač je po vama najbolje preveo Murkoka kod nas (npr. Elrik saga da li je bolja Plava ptica ili Nova knjiga, Vitez sudbine da li je bolja Plava ptica ili Alnari)...

Pričalo se da će se Murkokova dela reizdavati (IPS valjda), ali da je zapelo kod autorskih prava, nešto u smislu da Murkokovi agenti više ne prodaju prava na izdavanje negovih dela van Amerike...

Hvala....

Ima neko da prepourci neku epsku fantaziju? Il nesto slicno knjizi Ime Vetra, Strah Mudroga? :)

Plava ptica nije katastrofalno prevedena, kolko se sećam ti prevodi su ok, ali Elrik jeste prilagođavan uzrastu.

Šta je Nova knjiga? Izdala ga je posle Narodna knjiga - Alfa 2004. i to su prevodi iz Plave ptice. Isto važi i za Viteza sudbine. Sa te strane ti je dake svejedno, nije da imaš nekog izbora.

"Legende" je prevodio ABN, ne znam kako se izborio.

"Evo čoveka" je Živković, to bi trebalo da je pristojno. Davno beše.

Evo ti potpuniji spisak (http://www.znaksagite.com/sfbiblio/index.php?cmd=q&ord=&page=0&autor=MOORCOCK%2C+MICHAEL&naslov=&izdanje=&datum=) naslova.

Quote from: zakk on 29-11-2012, 15:50:49
Plava ptica nije katastrofalno prevedena, kolko se sećam ti prevodi su ok, ali Elrik jeste prilagođavan uzrastu.

Šta je Nova knjiga? Izdala ga je posle Narodna knjiga - Alfa 2004. i to su prevodi iz Plave ptice. Isto važi i za Viteza sudbine. Sa te strane ti je dake svejedno, nije da imaš nekog izbora.

"Legende" je prevodio ABN, ne znam kako se izborio.

"Evo čoveka" je Živković, to bi trebalo da je pristojno. Davno beše.

Evo ti potpuniji spisak (http://www.znaksagite.com/sfbiblio/index.php?cmd=q&ord=&page=0&autor=MOORCOCK%2C+MICHAEL&naslov=&izdanje=&datum=) naslova.

Dakle jedan te isti prevod svi vrte. To nije ono što sam želeo da čujem, ali šta je tu je...

Lapsus Narodna knjiga a ne Nova....

Hvala na pojašnjenju.

Molim vas hitno bi mi trebalo dali ima prevod na srpski,hrvatski za ove knjige, i ove triologije:
-Shaman (Noah Gordon) The Cole Family Triology knjiga druga
-Matters of Choice (Noah Gordon) The Cole Family Triology knjiga treca

-The Broken Empire series (Mark Lawrence)

-The Queens Blade series (T.C Southwell)

-Lightbringer triology (Brent Weeks)

-The Night Angel triology (Brent Weeks)

-Symphony of Ages series (Elizabeth Haydon)

Molim vas odgovorite mi sto pre moguce, hvala :D

Takodje ako ima prevod i za
Shadowdance series, The Palladins, The Watcher's Blade sve od David Dalgish-a, hvala unapred opet :D

PS: Inace sam trazio svugde al  ne znam nijedan sajt gde mogu naci prevode za ove knjige il tako nesto a ako ih nema nema veze barem cu ih citati na engleskom, ali reko da pitam i ovde valjda ce neko znati ^^

Pogledaj na http://www.nb.rs/pages/article_link.php?id=109 (http://www.nb.rs/pages/article_link.php?id=109) i http://katalog.nsk.hr/ (http://katalog.nsk.hr/) da li je uopšte objavljeno.

Pa evo gledao sam npr za The Night Angel triology , prva knjiga The Way of Shadows koja je objavljena 2008 i nmz da je nadje :S , onda sam probao The Wise Man's Fear takodje ga nije nasao, il ja pogresno trazim il nzm.. nego ako neko mozda zna bio bih mu zahvalan kad bi mi rekao ono sto sam trazio za jedan od tih naslova ...

Ako ga ne nalazi onda nije objavljeno na srpskom/hrvatskom pa prevod i nećeš naći.

Al zasto mi nije nasao onda The Wise Mans Fear, ta knjiga je uradjena i ja je imam (nju sam ukucao u pretrazivac cisto da vidim kao primer i nije ju nasao) prevedenu. :S

Meni nalazi i kad stavim da traži po autorima Rotfus, ili po naslovu originala Wise Man's Fear. Nešto pogrešno radiš.

Ballardova apokaliptična trilogija* - The Drowned World, The Crystal World i The Burning World - s tim što sam Potopljeni svet čitao još ranije u prevodu, a sad sam ga reprizirao u originalu; trenutno sam u Kristalnom svetu...

* tetralogija, ako se uračuna i njegov prvi roman The Wind from Nowhere, koga se Ballard kasnije odrekao, ja sam ga obdareno prelistavao™ i to stvarno deluje znatno slabije i konvencionalnije od kasnijih dela.

The Year's Best Science Fiction Crosses Galaxies And Genres   
by Annalee Newitz


This was a good year for cross-genre pollination. It was packed with brilliant books that stretched the boundaries of what counts as science fiction and fantasy — and even what counts as fiction itself. Authors like Ken MacLeod and G. Willow Wilson spun tales that begin as near-future dystopian science fiction, only to turn abruptly into fantastical tales of supernatural creatures. Call it magical cyberpunk realism.

We also witnessed a strong resurgence of political themes in genre fiction, as Maureen McHugh and Kim Stanley Robinson explored what it means to be part of a civilization on the brink of transformation or collapse.
Here are six of the year's best works of science fiction and fantasy — two of which were favorites from our summer list, too.

          2312 (http://www.npr.org/books/titles/153611337/2312)  by Kim Stanley Robinson
                   Hardcover, 561 pages

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fmedia.npr.org%2Fassets%2Fbakertaylor%2Fcovers%2F2%2F2312%2F9780316098120_custom-787ce08f0ca7b77b2d3b45bd9cbf968ed50fc8dc-s15.jpg&hash=c8ae13f24869e4551a0f9a1793d2be34dc92d6b3)   

A sweeping space opera

,2312 is about what happens to humanity once we've truly conquered the solar system. Humans have colonized most of the planets and moons in our local volume of space, and it's the end of an interplanetary age of exploration. Political powers are consolidating their territories — China and India are vying to control Venus, while a host of newer states from Mercury and the outer planets are in conflict over who controls access to powerful mirrors that beam solar energy out to Saturn and beyond. Thanks to advances in biological and geological engineering, humans are reshaping their bodies and remolding entire planets to be more hospitable for our kind of life. Meanwhile, a performance artist, a diplomat, a detective and a scientist are trying to figure out who — or what — destroyed Mercury's biggest city by hurling millions of tiny micro-meteorites at it with seemingly inhuman precision. 2312 is a kind of murder mystery, wrapped in a gorgeous astropolitical epic — that is also a love story. Unashamedly utopian, yet scientifically plausible, 2312 explores what it means to be human, even as our species transforms itself into an entirely new kind of animal.

              After the Apocalypse (http://www.npr.org/books/titles/153610365/after-the-apocalypse-stories) Stories  by Maureen F. McHugh
                                                         Paperback, 264 pages 

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fmedia.npr.org%2Fassets%2Fbakertaylor%2Fcovers%2Fa%2Fafter-the-apocalypse%2F9781931520294_custom-14e34b3b9f4a523765c08be02c4e1530607aa0e0-s15.jpg&hash=0292413d51210e17c269fed66e64fb8383424f11) 

This collection of short stories by Hugo Award-winning author Maureen McHugh is also about humanity on the brink of massive change — but not the kind of epic, transcendent one that Kim Stanley Robinson imagines i

n2312. These near-future stories imagine a future where the U.S. economy has tanked and dirty bombs are a regular feature of the urban landscape. As the world careens dangerously close to complete ruin, McHugh trains her unflinching eye on psychological catastrophes far more devastating than any prion disease pandemic. Her careful, small character studies take place against the dramatic backdrop of mutating national borders, and the rapid decay of American democracy into totalitarianism — or Chinese communism into crazy entrepreneurialism. Nevertheless, McHugh reminds us that human beings, no matter how changed their social circumstances, will always be riven by neurosis, greed and the kind of moral emptiness that can only be achieved by a species that claims to be otherwise. Disturbing but mesmerizing, the stories in After the Apocalypse will creep into your unconscious and haunt you for weeks.


              Intrusion (http://www.npr.org/books/titles/166482090/intrusion)  by Ken MacLeod
                             Hardcover, 387 pages   

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fmedia.npr.org%2Fassets%2Fbakertaylor%2Fcovers%2Fi%2Fintrusion%2F9781841499390_custom-8157e3fe13f58b2d4928909281e5538f67d8f894-s15.jpg&hash=3984a27a4b9c9eb777a2f10a9caf2fb434648986)

Brilliant Scottish writer Ken MacLeod brings the U.K. into a near future that echoes McHugh's in many ways — the economy is sagging, and previously democratic societies are closing up into police states. In London, where Hope and Hugh are raising a family, women are being bullied by the medico-surveillance state into taking "the Fix." This is a pill that corrects a number of genetic abnormalities in children, and the newly pregnant Hope doesn't want to take it — for reasons that bring her and Hugh under government suspicion. When a news story about Hope's choice grabs the attention of a politically minded graduate student, we are plunged into a tale of biotech intrigue and — surprisingly — supernatural barbarians. Their whole lives, Hugh and his son have had visions of another world. This may be the "Bright Land" of Scottish lore, or it may be something related to an odd genetic mutation that both of them share. It's testimony to MacLeod's power as a storyteller that he's able to juggle themes as disparate as state oppression, biotech intrigue and epic fantasy. Ultimately, it's a story of the many phases our civilizations pass through as they rise and fall, making the same old mistakes but occasionally making brand-new ones. Right now,

              Alif the Unseen (http://www.npr.org/books/titles/166483227/alif-the-unseen)  by G. Willow Wilson
                                      Hardcover, 433 pages   

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fmedia.npr.org%2Fassets%2Fbakertaylor%2Fcovers%2Fa%2Falif-the-unseen%2F9780802120205_custom-1495c12de2da814cab237f1aea3e1649d24dc8f4-s15.jpg&hash=03e79b69728afcfe2f72a8666f5ccecbb20a53f2)

Lik

e Intrusion, Alif the Unseen is a novel that straddles the line between high-tech political thriller and epic fantasy. Alif is a hacker in a near-future Middle Eastern city that looks and sounds very much like Cairo — a city where G. Willow Wilson has lived for much of the past decade. There, Alif works as a hacker for hire, helping pornographers and subversive bloggers alike maintain their anonymity in a world of futuristic cyber-surveillance and closed regimes locked in ancient political struggles. While dodging the authorities, Alif comes across a book that could be a magical text of great power, or could be the key to building a quantum computer. Either way, the government wants it. After he's detained and tortured by state police, Alif escapes — only to be trapped in the world of the magical djinn. It turns out that the spirit world has Wi-Fi, and some of the local demons need tech support for their crummy Dell computers. Trapped between two authoritarian regimes — one in the spirit world and one in his home city — Alif must cook up his greatest hack yet. Wilson's work blends magic realism and cyberpunk to explore a region of the world that is far more diverse and complex than any nonfiction book about "the clash of civilizations" could ever admit.
              All Yesterdays (http://www.npr.org/books/titles/166483602/all-yesterdays-unique-and-speculative-views-of-dinosaurs-and-other-prehistoric-a) Unique and Speculative Views of Dinosaurs and Other Prehistoric Animals  by Darren Naish, John Conway and C. M. Koseman           
                                    Paperback, 100   

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fmedia.npr.org%2Fassets%2Fbakertaylor%2Fcovers%2Fmanually-added%2FAll-Yesterdays_custom-2e389d8f19c3acb9f09461bba6766ec9f5d691f0-s15.jpg&hash=44aad3a990174233431bd919673fe054f2cc4737)

This is a book unlike any other you've read. Written as a collaboration between paleontologist Darren Naish and the incredible artists C.M. Koseman and John Conway, it's half art book, half speculative paleontology, and half pure science fiction. That's right, it's 150 percent of a book

. All Yesterdays is about how wrong our visions of dinosaurs have been, based on new evidence from the fossil record — as well as common sense gleaned from looking at how little an animal's skeleton really tells us about how that animal looks and behaves. We're treated to a skeptical engagement with typical depictions of dinosaurs — Why do we assume they had spines rather than humps? Why do we always depict them as lean and muscular rather than immensely fat? Why don't we ever imagine Tyrannosaurus rex resting or having sex? — that help us realize how poorly we've imagined the incredible weirdness and diversity of life on Earth during the Cretaceous Period. Plus, the final section of the book is devoted to imagining how a dinosaur paleontologist would depict us and our animal companions, based entirely on our skeletons. Funny, gorgeously illustrated and daringly speculative, this is the kind of book that comes along only once in a generation. Of course, All Yesterdays will teach you something new about dinosaurs — but more importantly, it's a reminder that imagination may be the most important ingredient in scientific and historical discovery.


            The Cold Commands (http://www.npr.org/books/titles/166488598/the-cold-commands)  by Richard K. Morgan
                            =                Hardcover, 496 pages   

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fmedia.npr.org%2Fassets%2Fbakertaylor%2Fcovers%2Ft%2Fthe-cold-commands%2F9780345493064_custom-2e9207db867f16f5011eed902f4e838175d9d66c-s15.jpg&hash=be978cc60972c63a354ffae80b645b88c47e63e1)

Normally we wouldn't include the second book in a series in a best-of list, but we're making an exception. Picking up right after its predecessor

, The Steel Remains (http://www.npr.org/books/titles/166488730/the-steel-remains), The Cold Commands is an epic fantasy for the 21st century. Protagonist Ringil is a gay warrior whose swordsmanship is legendary — when he's not struggling with PTSD from the biotech dragon wars, or having sex with a magical alien from another dimension. In The Cold Commands, we realize that all the enchanted creatures and objects on Ringil's world are, in fact, remnants of an interstellar civilization that has fallen into medieval feudalism and superstition. For those who like their fantasy served raw, this provides terrifically fast-paced, extremely smart escapism.
 

Time magazine has announced its top 10 lists for 2012. Works of genre interest on the Fiction list include The Girl Who Fell Beneath Fairyland and Led the Revels There by Catherynne Valente,  The Casual Vacancy by J.K. Rowling, and This is How You Lose Her by Junot Díaz

http://entertainment.time.com/2012/12/04/top-10-arts-lists/slide/junot-diaz-this-is-how-you-lose-her/ (http://entertainment.time.com/2012/12/04/top-10-arts-lists/slide/junot-diaz-this-is-how-you-lose-her/)

Kirkus

http://www.kirkusreviews.com/issue/2012-best-of/section/fiction/ (http://www.kirkusreviews.com/issue/2012-best-of/section/fiction/)

http://www.kirkusreviews.com/lists/best-fiction-2012-science-fiction-fantasy/ (http://www.kirkusreviews.com/lists/best-fiction-2012-science-fiction-fantasy/)

Slate

http://www.slate.com/articles/arts/books/2012/11/best_books_of_2012_gone_girl_beautiful_forevers_bring_up_the_bodies_wild.html (http://www.slate.com/articles/arts/books/2012/11/best_books_of_2012_gone_girl_beautiful_forevers_bring_up_the_bodies_wild.html)

 Brate, alaj ljude vole uvek i svuda da pohitaju... svake godine im decembarska produkcija skroz klizne kroz prste.  :roll:


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fd.gr-assets.com%2Fbooks%2F1345756315l%2F13542400.jpg&hash=29960c52aca25e5cc89f93ce152ed29d86eb86fc)



Elem, već kad smo pri temi, tužna srca saopštavam da me je Varlijeva Slow Apocalypse temeljito razočarala. Fina premisa – iz osvete za 9/11 manmade virus reaguje sa naslagama sirove nafte i pretvara ih u neupotrebljiv i opasan zapaljiv materijal - je baš obećavala, ali Varli kao da je izgubio svoj mađik tač: karakterizacija je užasno beživotna, i stereotipna, i predvidljiva, i trivijalna, i neubedljiva, i toliko papirnata da čak i najsmisleniji dijalozi 'zvuče' kao da su namenjeni amaterskom teatru a ne žanrovskoj prozi. Osim intrigantnog prologa, sve u prvoj polovini knjige je nekako isforsirano i izvetrelo i mlako i bljutavo, ko kisela voda treći dan u čaši... daću mu još stotinjak strana, na konto davne ljubavi i poverenja, ali čak i da izvede nekakav drastični U-turn, neće moći da nadoknadi razočarenje u prvoj polovini knjige. Jednostavno, vidi se da je neinspirisan i tu nikakvi zanatski trikovi ne pomažu. Šteta. 

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fresources.macmillanusa.com%2Fjackets%2F186W%2F9780765328410.jpg&hash=36eecd3a98352e67e03c1e5ff5fbde4f449d5554)






Dakle, šta reći za Bowl of Heaven... pa, najpre da potvrđuje ama baš sve zamerke koje bi imao Berserker.  :mrgreen:


Ali sve.
A da stvar bude... komplikovanija, roman do svoje polovine ne uspeva da se konsoliduje na jačim stranama i Benforda i Nivena - ne uspeva da prebaci težište na protagoniste, ne uspeva da ih u potpunosti oživi i da čitaoca veže za njih. Najpre zato što se silno bavi tehnikalijama (fenomen o kom roman govori uveden je vrlo rano, pa glavnina teksta odlazi na to detaljisanje), a onda i zato što samih protagonista ima malčice previše, pa se energija rasipa na pojedinačna predstavljanja, iako je već jasno da će se sam spotlajt karakterizacije na kraju uglavnom primiriti na jednom muškarcu i odabranici srca njegovog.  :lol:  Dakle, početak se doima spor i vrlo, vrlo didaktičan, a svi su izgledi da će takav biti i središnji deo u kom se postavlja zaplet. A taj zaljubljeni par protagonista (a nisu ni u braku! jaoj, konsternacije!  :lol: :lol: ) odiše ljubavlju toliko platonskom, toliko službeno svrhovitom i toliko sterilizovanom od svake primese erotike, da čovek prosto ne može a da se ne smeši dok čita tekst koji saopštava dubine te veze i intimnosti. Sasvim je jasno da ni Nivena ni Benforda nije, a bogami nikada ni neće okrznuti nikakava, pa ni ona najsitnija i najbenignija posthumanistička dilemica: ne, ne, oni svoje protagoniste otpravljaju na međuzvezdano putovanje u trajanju od pet vekova, pet! PET!, u hibernacijskim kapsulama iz Odiseje 2001!  :lol: :mrgreen: 


I u tome je glavni problem Benforda i Nivena, bar što se ovog romana tiče: oni jednostavno nisu u toku sa žanrom, njihov futurizam je zamrznut u verziji koju su ponudile rane 70te i tu nikakvog leka nema, Bowl of Heaven se čita i mora se čitati kao roman napisan upravo tada.


E sad, ko to može, taj će najverovatnije u romanu i uživati.

Stidljivo priznajem da sam tek sada procitao "Ostrva u Mrezi" Brusa Sterlinga. Posto je u pitanju jedan od rodonacelnika cyberpunk pokreta jak teoreticar blabla... ocekivao sam Gibsona u nekom drugacijem ruhu.  I jeste bilo drugacije, u negativnom smislu. I opet mi je zao sto nisam ovo citao onda kad je izdato, i kad je mozda jos imalo smisla. Danas je ova knjiga pregazena u svakom smislu. Da se razumemo, nekakvu umetnicku vrednost ne verujem da je imala ni pre 20 god. Nisam znao da je Sterling tako slab u izrazavanju. Cesto umesto opisivanja neke scene dobijemo sazetak, otprlike ono sto pisac misli, ali ne ume drugacije da nam prenese osim bukvalno (recimo, recenica: ''brzo, eksplozivno kucanje. Pogledala je vrata. Odvratna, smrdljiva boja. Jos jedno apokalipticno kucanje.") Po meni je ovo znak slabog izrazavanja, vidjao sam ovaj stil par puta kod priucenih pisaca, ali nisam ocekivao da ovo vidim i kod toliko izvikanog Sterlinga.
Tehnicka postava knjige je blago receno naivna. Naravno da nisam ocekivao neko prorocanstvo ali postavka novog svetskog poretka kako ga Sterling ovde zamislja je blago receno neverovatno naivna i logicki neodrziva. Da ne spominjem da bi u poredjenju sa crnovidjenjem Gibsona prosla kao Ciciban VS Matrix. Svet u kome je doslo do globalnog razoruzanja, Amerikanci ne drze licno oruzje, ne psuju, politicki su korektni i zdravo se hrane, cak su im i korporacije organizovane kao hipi komune, dok su zemlje treceg sveta one koje vrse tehnoloske proboje... ma daj, gde je tu logika ?!? Svet u kome nijednom kriminalcu, cak i kad je psihopata, ne pada na pamet da siluje zensko, cak i mu ona sama dodje na gajbu i onesvesti se, ili svet u kome zatvorski cuvari za 2 godine nijednom ne pokusaju da je siluju ili isprebijaju... aman, ona je citava i neogrebana prezivela 2 meseca na podmornici sa muskom posadom koja zensko nije videla godinama, da bi joj na kraju jedan clan posade prebacio da je vise gledala drugu smenu podmornicara od njihove. Uopste je Sterlingov odnos prema ovom svetu prilicno infantilan, aseksualan i meni vrlo ljigavo politicki korektan. Ne kapiram ustvari po cemu je ova knjiga zasluzila bilo kakvu nagradu, osim ako su ugadjali amerima koji su prvi put predstavljeni u nekoj knjizi kao nevinasca u poredjenju sa ostatkom sveta...
PS
ova knjiga je napisana maltene 90-ih godina, kada je internet i kompjutersko umrezavanje vec postajalo uobicajena stvar. Ovde bilo kakva forma takve mrezne komunikacije ne postoji, mreza o kojoj se govori u naslovu knjige je televizijsko-telefonska mreza. Ma dosta je i ovoliko od mene, stvarno mi je zao sto nisam citao ovu knjigu pre 20 godina, danas je ona poptuno prevazidjena u svakom pogledu, ne zasluzuje cak ni ovo kratko pisanije a kamoli citanje.

Ja sam skoro pročitao Lavkraftovu ,,U planinama ludila'', i moram priznati, nije me nešto oborila s nogu. Možda sam se posle Nekronomikona malo i zasitio Lavkrafta ; biće da su tu ipak zastupljeni zaista njegovi najbolji radovi. Ok su planine, ali sve mi je nekako bilo predvidivo ; i Stari i da se priča gura na bazi gomile opisa, da je malo nekih međuljudskih odnosa...
Na kraju, njegovi najbolji radovi su mi ostali Snovi u veštičjoj kući, Senka iznad Insmuta, Festival, Boja izvan ovog svemira...

Berserkeru, čoveče, ima li neka knjiga da ti se dopala?

Pa čekaj da uzme nešto dobro.  :lol:

Quote from: Anomander Rejk on 23-12-2012, 11:20:03
Ja sam skoro pročitao Lavkraftovu ,,U planinama ludila'', i moram priznati, nije me nešto oborila s nogu. Možda sam se posle Nekronomikona malo i zasitio Lavkrafta ; biće da su tu ipak zastupljeni zaista njegovi najbolji radovi. Ok su planine, ali sve mi je nekako bilo predvidivo ; i Stari i da se priča gura na bazi gomile opisa, da je malo nekih međuljudskih odnosa...

anomanderu, ti si abnormalno nedarovit za književnost! sa tvojim talentom za pisanje i čitanje može samo vrt da se okopava!

Quote from: Father Jape on 24-12-2012, 14:22:09
Pa čekaj da uzme nešto dobro.  :lol:

+1
A mene raduju stvari tipa "Ciciban vs Matriks", šta ću, ko me zasmeje kupio me.

Quote from: Alexdelarge on 24-12-2012, 14:22:59

Quote from: Anomander Rejk on 23-12-2012, 11:20:03
Ja sam skoro pročitao Lavkraftovu ,,U planinama ludila'', i moram priznati, nije me nešto oborila s nogu. Možda sam se posle Nekronomikona malo i zasitio Lavkrafta ; biće da su tu ipak zastupljeni zaista njegovi najbolji radovi. Ok su planine, ali sve mi je nekako bilo predvidivo ; i Stari i da se priča gura na bazi gomile opisa, da je malo nekih međuljudskih odnosa...

anomanderu, ti si abnormalno nedarovit za književnost! sa tvojim talentom za pisanje i čitanje može samo vrt da se okopava!

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.pic4ever.com%2Fimages%2Fhippo.gif&hash=aa32c916490a4078aab13f0cdddc9b0e09c3442c)

Quote from: zakk on 24-12-2012, 14:17:18
Berserkeru, čoveče, ima li neka knjiga da ti se dopala?

e stvarno i ja nekako nadjem da ispisem ovde samo kad mi se neka knjiga posebno ne dopadne. A u medjuvremenu sam procitao i dve stvari koje su me odusevile: Pekicevo "Besnilo" i "Starfish" by Peter Watts po predlogu libe. Evo svecano obecavam da cu nabaciti i nesto o njima, mada Besnilu i ne treba reklama, ali Starfish je jako prijatno iznenadjenje :) btw - kriv sam i za "Logor koncentracoije" koji sam procitao u medjuvremenu (4ti put za poslednjih 10 godina) i koji mi je opet jako lepo legao, ali sam se sramio da nesto vise napisem o tome, eto to su vec 3 knjige nasuprot ovih nekolko po kojima sam opleo...


Mene knjiga uglavnom razocara kad ocekujem nesto mnogo vise unapred. Recimo posle Gibsonovog Neuromancera (koji inace i dan danas ostaje sasvim aktuelan za razliku od naivno-drugarske vizije sveta Sterlinga), trazeci okolo naokolo naleteo sam na Zelene dane u Bruneju. Ne znajuci sta da ocekujem, od meni nepoznatog pisca (Sterling btw) lepo sam se zabavio iako mi je prica servirala nesto sasvim drugacije nego sto sam ocekivao posle darkera Gibsona. Posle ovoliko godina i pricanja o Sterlingu stvarno nisam ocekivao ovako naivnu pricicu, naivno vidjenje sveta, ma u sustini tri puta sam gledao wikipediju da proverim da li je to stvarno pisao covek od (tada) skoro 40 leta, a ne neki klinja od 15 godinica koji inace zensko nije video (sto je manje vise ocigledno po napadnom izbegavanju seksa u knjizi).

Jevtra je mozda u pravu, da sam ovoj knjizi prisao iz nekog drugog ugla, sa manje ocekivanja, mozda bi me i zabavila, otprlike kao sto mi je Zil Vern jako zabavan bas zato sto skoro nista nije pogodio u svojim knjigama. Ali nisam ocekivao ovo, a nisam ni hteo da se zabavljam, hteo sam da osetim neki kunst koji inace cyberpunk pokrece u meni. Kad ono...ciciban...e zato mi se nije dopalo. Iz istog razloga znam da ce mi se dopasti Gamiz/vir svetova jer necu ocekivati Tolkina ili Donaldsona nego omladinsku zabavnu epiku:) Pristrasan sam, jeste, sta da radim kad mi knjizevnost nije posao vec hobi :)

Evo prilike da direktno pripitaš Brusa Sterlinga:

http://www.40kbooks.com/?p=13710 (http://www.40kbooks.com/?p=13710)

:!:

http://www.nb.rs/pages/article.php?id=23418 (http://www.nb.rs/pages/article.php?id=23418)

Листа 25 најчитанијих књига у народним библиотекама у Србији за 2012.

Наслов Аутор Издавач Место издавања Година Број поена Гласало библиотека 1 Писмо госпође Вилме Јелена Бачић-Алимпић Лагуна Београд 2012 3430 56 2 Година прође, дан никад :дневник једне робије Жарко Лаушевић Новости Београд 2011 3400 52 3 Дуге ноћи и црне заставе Дејан Стојиљковић Лагуна Београд 2012 3190 49 4 Рингишпил Јелена Бачић-Алимпић Лагуна Београд 2010 2370 36 5 Сјај у оку звезде Љиљана Хабјановић-Ђуровић Глобосино Београд 2012 2250 38 6 Mein Kampf Светислав Басара Лагуна Београд 2011 2070 31 7 Симеонов печат Вања Булић Лагуна Београд 2012 1930 36 8 Бернардијева соба : за глас (контратенор) и оркестар Слободан Тишма Културни центар Новог Сада Нови Сад 2011 1230 15 9 Via Romana Вук Драшковић Новости Београд 2012 1180 18 10 Смрт је непровјерена гласина Емир Кустурица Новости Београд 2010 1170 16 11 Ти си мени све Весна Дедић-Милојевић Лагуна Београд 2012 1140 18 12 Заувек у срцу Весна Дедић-Милојевић Лагуна Београд 2010 1030 15 13 Дуговечност : комендија del arte Светислав Басара Лагуна Београд 2012 990 12 14 Сунце мени, сунце теби Весна Дедић-Милојевић Чигоја штампа : Медиа Београд 2011 900 16 15 Bonavia Драган Великић Лагуна Београд 2012 860 11 16 Кинеска освета Дејан Лучић Диагонале Београд 2011 630 10 17 Венеција Владимир Пиштало Агора Зрењанин 2011 540 7 18 Оно што одувек желиш Гордана Ћирјанић Народна књига - Алфа Београд 2010 500 7 19 Капија Балкана : брзи водич кроз прошлост Београда Светлана Велмар-Јанковић Стубови културе Београд 2011 470 5 20 Посредник грешнима : роман Зоран В. Момчиловић З. Момчиловић Прокупље 2011 400 7 21 Бремасони Мирјана Ђурђевић Лагуна Београд 2011 370 5 22 Блиставо и страшно. Део 2 Беким Фехмиу СамиздатБ92 Београд 2012 370 4 23 Кад је свет имао бркове Ана Радмиловић Лагуна Београд 2011 310 4 24 У име љубави : роман о снази љубави и храбрости да се њена моћ искуси Ивана Кузмановић Лагуна Београд 2012 260 5 25 Просјакиња Марица Поповић Плави феникс Обреновац 2012 260 4

Податке доставило 143 библиотеке

Horor!

Čini mi se da su zaboravili da naglase da se radi o listi najčitanijih knjiga domaćih pisaca, a valjda je prave zbog one nagrade za najčitaniju knjigu koju su prepravili u nagradu za najbolju knjigu, jer im se nije dopalo da nagradu daju Habjanovićevoj a kasnije ni Alimpićevoj, nego će s ove liste izabrati neki njima prihvatljiviji naslov, ako već nisu. 

Quote from: Dacko on 04-03-2013, 19:37:08
Čini mi se da su zaboravili da naglase da se radi o listi najčitanijih knjiga domaćih pisaca, a valjda je prave zbog one nagrade za najčitaniju knjigu koju su prepravili u nagradu za najbolju knjigu, jer im se nije dopalo da nagradu daju Habjanovićevoj a kasnije ni Alimpićevoj, nego će s ove liste izabrati neki njima prihvatljiviji naslov, ako već nisu.

Posle ljudi pričaju da je Dobrica otac nacije. Ma, Јелена Бачић-Алимпић je keva nacije! :D

Pogledajte knjige na 20. i 25. mestu. Nikad nisam čula za pisce do juče, mali izdavači, verovatno mali tiraži... E, to su čisti slučajevi usmene preporuke i narodskog podzemnog hita, to je ono što čitaoci biraju kad su im odrešene ruke. Guglajte malo kao što sam ja juče popodne, pa... pa se vratite ovamo.

Marica Popovic i Jelena Bacic 2005 (http://www.youtube.com/watch?v=d16t_gFG2vs#)

Spisateljica (http://www.youtube.com/watch?v=s1UGwF9ciGg#)

http://www.kurir-info.rs/knjizevnici-ogorceni-velika-prevara-s-najcitanijim-knjigama-clanak-679599 (http://www.kurir-info.rs/knjizevnici-ogorceni-velika-prevara-s-najcitanijim-knjigama-clanak-679599)


:roll:

Malo mi idu na gladiole sa tim "prekrajanjem volje". Prvo "prekrajanje izborne volje građana", a sada "prekrajanje čitalačke volje čitalaca"... Šta ih zabole za neku glupu nagradu, ako im se knjige prodaju i oni dobijaju pare od toga?

Tim pre što su još odavno 'prekrojili' ime nagrade tako da se uopšte ne odnosi na najčitaniju knjigu nego na najbolju po izboru bibliotekara.  :wink:  Nego dobro, ipak je to Kurir. :)

"Isto su meni uradili pre nekoliko godina na dodeli Ninove nagrade, koja je otišla u ruke kolegi Vladi Arseniću. On nije došao da je preuzme od stida - naglašava Stojiljković."

oho, pa ovaj dexa je stvarno mega-car (konstantin)!
znači, po njemu, on je taj koji je stvarno bio zaslužio nina za onaj palp roman, ali mu ga nisu dali jer imaju nešto sproću lagune?  xrofl

A i ta Ninova nagrada. Danas bi ljude trebalo da bude sramota ako je dobiju, a ne da je priželjkuju. To čudo vredi jedino zbog reklame i prodaje knjiga.

ko je vlada arsenić i kad je on dobio ninovu nagradu?