ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi44.tinypic.com%2F30uy7pw.jpg&hash=cbe2f33b3933d0dcc618b32d60126c4e319c9732)

Skuvao sam kafu i uzeo da čitam. Od momenta kad sam je pristavio do momenta kad sam popio kafu, pročitao sam 80 strana.

Za sada mi deluje kao omladinski avanturistički roman. Verovatno sam prestar za tu vrstu štiva a iskren da budem ni ne pratim nove tokove - TWILIGHT, HUNGER GAMES i sl. Ne mogu da se setim da sam nekada čitao ovako stilski koncipiran roman, da je toliko pitak, i oslonjen na filmsku naraciju, ali recimo da me podseća na stari pulp tipa Robert E. Howard, Edgar Rice Burroughs ili priče o Robinu Hoodu raznih pisaca. Svakako da se prirodno nameće i paralela sa Tri musketara ali Dumas je ipak nešto pretenciozniji u svom literarnom postupku od ovoga.

Videćemo kako se stvar razvija, ali prvi utisak mi je da u ovom romanu Stojiljković mnogo konzistentnije radi pulp i nema opterećenja prepoznatljivim stilskim obrascima poznatih srpskih pisaca kao što je bio Selenić u RASKRŠĆU.

На нету видех да су на нишкој промоцији људи чекали у реду на улици да им Стојиљковић потпише књигу. 

Гад демн, претече ме Крип! Хтео сам да отворим тему кад још мало поодмакнем с романом, али ајде сад. Утисци су отприлике исти - палп од кога би се могао снимити забаван филм, а при томе је роман за разлику од "Раскршћа" мање оптерећен претераним описивањима који су ме просто мамили се да машим оловке и сам скраћујем реченице, а да се тиме не изгуби много. Захтевнијим читаоцима ће свакако сметати театралност, провејавају безвезне компарације, али чини ми се да је ово последње ионако бољка огромног броја српских писаца. Ово је писано да буде бесцелер, све је сасвим очигледно - нпр, после увода поглавља почињу овако, преписујем:

1. "Милан Топлица..."

2. "Милош Обилић..."

4. "Оливера Хребељановић..."

5. "Господина Вука Бранковића..."

Утицај Мартина?  :lol:

Али има ту и тамо осећаја за аутентични детаљ, рецимо кад посечени Турчин падне преко једне трпезе, он падне у дрвене посуде, не ломе се тањири и не прште чаше. Не могу да будем сигуран, пошто ни ја не читам те популарне романе, али Стојиљковићево писање свакако није у Анђелковићевом или... бем ли га... Фајфрићевом стилу. Хоћу рећи, не постоји утисак да се чита историјски роман, колико авантуристички, акциони или тако нешто; мада морам да приметим да су клифхенгери у "Раскршћу" били ефектнији. Неко вичнији ће се, верујем, позабавити поређењем ових романа уколико овај други успе колико први, а не видим зашто не би. Стојиљковић и овде чврсто и очигледно "држи страну", а како ће то примити публика која сад махнито гута турско ђубре од серија, е то већ не знам. Нисам нешто много одмакао с читањем, можда је касније друкчије.

Danas je javio preko Fejsa da je krenulo i drugo izdanje.

Шта? Плануло два сома примерака из првог?

Ja sam danas kupio i moja knjiga je iz drugog izdanja. Piše da je tiraž 2000 primeraka.

Uprkos činjenici da volim razne vidove lakih štiva, zaista ne umem tačno da definišem kojoj grupi pripada Stojiljkovićev roman jer mi se čini da je izrazito namenjen mlađoj publici. U tom smislu, slažem se sa Džonom - ova knjiga ima neki svoj integritet koji ne mogu da joj osporim (govorim na uzorku od 80 strana) ali ne umem tačno da je klasifikujem.

Ovde su Kosančić, Toplica i Obilić dati kao klasični omladinski junaci - Kosančić ima zdravo telo i zdrav duh, umeren je u procenama ali i nemilosrdan; Toplica nema problem da upadne u nevolju braneći pravdu, voli ekstremni sport; a Miloš Obilić je emo, momak koji je kao D'Atrtanjan - on će kroz njihovomentorstvo naći svoj put i postati bolji od njih.

Prikaz Srednjeg veka je konzistentan u svojoj naivnosti i pojednostavljenosti i to je meni u redu. Stvarno od prvog reda, nema dileme šta pisac hoće da postigne i u tome uspeva. Ovo nije istorijski roman već avanturistički roman za mlade sa istorijskim ličnostima u glavnim ulogama. Otud njegovi junaci nemaju "srednjevekovnu mračnu stranu", oni imaju savremeni senzibilitet i etiku i Srednji vek je samo scenografija koja je tu da pomogne atraktivnost.

Палп јесте најпрецизнија дефиниција Раскршћа, мада сам ја ортаку који се интересовао за роман то пробао да опишем као микс просечних сценарија за стрипове Мартија и Дилана који решавају случај у Нишу. Раскршће је питко и клифхенгери су занатски вешто испоручени,али то су ми били и једини адути романа.
Ноћи и Заставе очекујем са занимањем, пре свега због теме и главних јунака.

Ево сад сам проверио с укућанима - моје издање је по свему судећи прво, пошто ништа не пише. Књигу ми је жена купила у петак, у "Делфима" на Брду. Пише - две хиљаде примерака.

Quote from: crippled_avenger on 20-03-2012, 21:16:55
Ovo nije istorijski roman već avanturistički roman za mlade sa istorijskim ličnostima u glavnim ulogama. Otud njegovi junaci nemaju "srednjevekovnu mračnu stranu", oni imaju savremeni senzibilitet i etiku i Srednji vek je samo scenografija koja je tu da pomogne atraktivnost.

Ако наше клинце овај роман заинтересује за читање и за српску историју,онда је већ испунио сврху без обзира на његове књижевне домете. Уосталом,мислим да Декса не би имао ништа против да га промовишу у модерног Славомира Настасијевића. :) 
Посебно је драгоцено што је Дексин и Тешићев успех подстакао и охрабрио неке младе домаће ауторе да се окану бесомучног копирања страних узора, а нарочито англоамеричке епске фантастике и посвете се темама из наше богате средњовековне историје и словенске митологије, што је  у задњих двадесетак година било права реткост. А квантитет ће сигурно кад тад донети и квалитет.

Radujem se novoj knjizi Dejana Stojiljkovica.

Quote from: SIMERIJANAC on 20-03-2012, 21:46:59
Посебно је драгоцено што је Дексин и Тешићев успех подстакао и охрабрио неке младе домаће ауторе да се окану бесомучног копирања страних узора, а нарочито англоамеричке епске фантастике и посвете се темама из наше богате средњовековне историје и словенске митологије

Temama možda, ali bojim se da je standardni pristup obradi - motivi, zapleti, likovi - i dalje "besomučno kopiranje stranih uzora".

Quote from: Джон Рейнольдс on 20-03-2012, 21:27:09
Ево сад сам проверио с укућанима - моје издање је по свему судећи прво, пошто ништа не пише. Књигу ми је жена купила у петак, у "Делфима" на Брду. Пише - две хиљаде примерака.

Na mom primerku isto piše da je tiraž 2.000 primeraka, a znam da je prvo ozdanje pošto je kupljeno u četvrtak u Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj, onaj dan kad je knjiga zvanično izašla.

Svakako mi ne pada na pamet da knjigu čitam, nego mi nije jasno kako može biti pozitivna stvar da se mladoj Srbadiji potura, kao, recimo tako, hvatanje ikakvog kontakta sa svojom prošlošću nešto što je potpuna fikcija, i to od one roto-roman sorte. Zalagati se za takvo šta je trovanje naše dece na američki dajdžest đubre način. Pobrojana istorijska imena će deca svakako što naučiti u školi, što će im u glavu ući preko imena ulica, pa će nekog i zainteresovati, možda prelista par pametnih knjiga, možda i ne. Ništa se tu od nacionalnog identiteta neće podići niti rošavo omalterisati, baš kao i u slučaju Mojtevideo epopeje.

Tokom čitanja sam primetio jednu veoma direktnu posvetu Dilanu Dogu i epizodi Safara...

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 20-03-2012, 22:18:25
Svakako mi ne pada na pamet da knjigu čitam, nego mi nije jasno kako može biti pozitivna stvar da se mladoj Srbadiji potura, kao, recimo tako, hvatanje ikakvog kontakta sa svojom prošlošću nešto što je potpuna fikcija, i to od one roto-roman sorte. Zalagati se za takvo šta je trovanje naše dece na američki dajdžest đubre način. Pobrojana istorijska imena će deca svakako što naučiti u školi, što će im u glavu ući preko imena ulica, pa će nekog i zainteresovati, možda prelista par pametnih knjiga, možda i ne. Ništa se tu od nacionalnog identiteta neće podići niti rošavo omalterisati, baš kao i u slučaju Mojtevideo epopeje.

čak i SLLJ je napiso nešto s čim mogu u potpunosti da se složim.

neka apokalipsa otpočne...

Књигу ћу да пазарим свакако, али надам се да ћу успјети да се докопам ћириличног издања.

U petak su baš Stojiljković i Tešić gostovali u "Talasanju" na radiju BGD1.

http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2012/03/15/11898766/ppricu1603.mp3 (http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2012/03/15/11898766/ppricu1603.mp3)

Da se čuti i Deksino direktno upoređivanje "Dugih noći" sa "Igrom prestola", i 'slipstrim' i 'metaistorijska fikcija'. Fun stuff.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 20-03-2012, 22:18:25
Svakako mi ne pada na pamet da knjigu čitam, nego mi nije jasno kako može biti pozitivna stvar da se mladoj Srbadiji potura, kao, recimo tako, hvatanje ikakvog kontakta sa svojom prošlošću nešto što je potpuna fikcija, i to od one roto-roman sorte. Zalagati se za takvo šta je trovanje naše dece na američki dajdžest đubre način. Pobrojana istorijska imena će deca svakako što naučiti u školi, što će im u glavu ući preko imena ulica, pa će nekog i zainteresovati, možda prelista par pametnih knjiga, možda i ne. Ništa se tu od nacionalnog identiteta neće podići niti rošavo omalterisati, baš kao i u slučaju Mojtevideo epopeje.

Ti si totalno promašen za populističke stvari, a?

Poređenja sa Robert E. Howardom i Edgar Rice Burroughsom su vrhunski komplimenti, a još i tvrdnja da se lako i brzo čita (znači nije dosadno, zanimljivo, solidno napisano...).

E sad, ne znam koliko se Dexa slaže sa svrstavanjem u kategoriju palpa i da li smatra svoje pisanje ozbiljnijim (što je nebitno, u krajnjoj liniji), ali sa finansijske strane će, izgleda, vrlo dobro prolaziti.

Koja je cena knjige?

Quote from: Lord Kufer on 21-03-2012, 01:11:55
Koja je cena knjige?

517 u Laguninom klubu čitalaca, sa maksimalnim popustom.

Quote from: angel011 on 21-03-2012, 09:09:16

Quote from: Lord Kufer on 21-03-2012, 01:11:55
Koja je cena knjige?

517 u Laguninom klubu čitalaca, sa maksimalnim popustom.

previše za tu pulpu koja bi trebalo da se prodaje na trafici za ne više od 150 din.

Dok čitam ove silne pohvale na račun novog Stojiljkovićevog romana shvatam da mi nema druge, moraću pod hitno da nabavim ovo delo od neprocenjive vrednosti ma kolika da mu je cena.

Quote from: Miljan Markovic on 21-03-2012, 09:40:27
Dok čitam ove silne pohvale na račun novog Stojiljkovićevog romana...

za sada su ga pohvalili samo osvedočeni gutači đubreta (mark, harvester rejnolds) i proizvođači đubreta (kunac, kripl).

neka te ne zavara što se ovde reč 'đubre' zamenjuje svojom 'finijom' varijantom - 'pulp' (mada to nisu baš sinonimi, u ovom slučaju očito jesu).

Па добро, али може да се каже и да има и ђубрета и ђубрета. Оног које није ни за рециклажу и оног које је употребљиво и занимљиво. Стварно не знам да ли Стојиљковић приватно мисли да је ово озбиљна литература, али оно што овај роман чини бољим од "Раскршћа" јесте то да је самосвеснији, писан да буде бесцелер и ништа друго.

Што се тиче интересовања клинаца за историју, ту се већ не бих сложио. Кога занима, занима га и тачка. Овакве књиге могу само да послуже за привид знања историје, да неко помисли да је ово у њему блиско истини. Али кад сам ја био клинац били су читани и рото романи о каубојима и Индијанцима, не видим никакав проблем у томе што се сад чита о Србима и Турцима.

U starim dobrim vremenima u upotrebi je bio termin šund.

Nikada nisam kupila knjigu koja (po koricama i ispisima na njoj) miriše na konzumerizam, instant zaradu, stari recept/kliše u (kao) novom ruhu (a ova, ujedno, smrdi i na najcrnji patrijarhat) i slično ("Tri viteza. Dva carstva. Jedna bitka koja će promeniti sve" hah).

Nije tajna da istorijski romani u Srbiji dobro prolaze jer Srbi u svakom novom veku žive, zapravo, u prošla tri, ali ovakve knjige ne bih nazivala "romanima". Trebalo bi smisliti ime koje bolje odgovara brzim i plitkim produktima konzumerizma i kapitalizma, ljudima kojima ne smeta da ih stalno navlače na isti recept. Inače reč "roman" gubi smisao, a svi koji se trude da, pored neke crkavice, održe umetnost i književnost na višem nivou, ispadaju budale, jer takođe pišu "romane", ali od toga ne mogu da žive, a njihova dela opstaju u rangu u kojem bi trebalo da se nalaze produkti bez vrednosti.

Dakle, ne mešati babe i krabe. Čak ni na forumu.

Mene najviše zanima kuda će otići Stojiljković sledećim, trećim, romanom.

A nema nevidljivih aveti koje ubijaju iz mraka?

Quote from: D. on 21-03-2012, 11:44:11
(a ova, ujedno, smrdi i na najcrnji patrijarhat)

^  xrofl

Књига смрди на патријархат!!!  xrofl

Quote from: Ghoul on 21-03-2012, 10:34:06

za sada su ga pohvalili samo osvedočeni gutači đubreta (mark, harvester rejnolds) i proizvođači đubreta (kunac, kripl).

Osvedočeni gutač đubreta rejnolds je, beše, hvalio i Naživo? A Raskršće si, koliko se sećam, pohvalio i ti (u smislu sasvim ok pitke knjige za plažu)?  :lol:

Quote from: Джон Рейнольдс on 21-03-2012, 11:49:41
Књига смрди на патријархат!!!  xrofl

Apsolutno.  xremyb

Quote from: angel011 on 21-03-2012, 11:49:51

Quote from: Ghoul on 21-03-2012, 10:34:06

za sada su ga pohvalili samo osvedočeni gutači đubreta (mark, harvester rejnolds) i proizvođači đubreta (kunac, kripl).

Osvedočeni gutač đubreta rejnolds je, beše, hvalio i Naživo? A Raskršće si, koliko se sećam, pohvalio i ti (u smislu sasvim ok pitke knjige za plažu)?  :lol:

Чек, чек... Ја волим ђубре и то не кријем. Додуше, волим и неке сасвим другачије ствари и те две категорије су код мене веома строго подељене. Гул и ја се дуго знамо и у његовој изјави што се мене тиче нема ничег спорног, јер ако ћемо о филмовима, рецимо, мени су два врх од којих је један турски: Apocalypse Now и Dunyayi kurtaran adam. Давно, баш давно, писао сам о томе и код мене се неке ствари не мешају, просто не примењујем исте критеријуме.

ПС И да не будем погрешно схваћен, ова два филмска наслова нису никаква паралела са спомињаним  књишким насловима, само илустрација различитих личних категорија.

Ah, pravdanje je tako imanentno patrijarhatu.  8-)

Најбоље је да користиш кратке реченице, пошто је тако најмања могућност да погрешиш у значењу неке речи (као што си горе погрешно употребила реч "правдање"). Али припази с тим страним речима и изразима, схватам ја празилукашку потребу да звучиш паметно и образовано, али ти то просто - ниси. Дакле, обрни-окрени, џабе труд.

Kad se već zamlaćuješ, da li možeš da objasniš u kom kontekstu si uz ovaj roman pominjao mene i Fajfrića?

Као клинац читао сам Славомира Настасијевића и добро га се сећам. Чини ми се и да га је Стојиљковић читао. :evil:

Quote from: Суба on 21-03-2012, 12:13:33
Као клинац читао сам Славомира Настасијевића и добро га се сећам. Чини ми се и да га је Стојиљковић читао. :evil:

Ма тај рад-историјски роман за омладину какве је својевремено избацивала Кадок библиотека.Ево шта каже један омладинац који га је прочитао:

Quote

Archaon u Sre Mar 21, 2012 12:27 am



Elem juce kupio danas procitao, i dobio neodoljivu zelju da posle ihahaj godina otvorim ponovo temu na forumu.



Daklem ja sam se oduvek pitao zasto niko nikada nije iskoristio nasu srednjevekovnu tradiciju kao podlogu za neki zanimljivi roman o vitezovima i tako to. Dusanovom dvoru sigurno nije manjaklo spletkarenja a la Kraljeva Luka i Pesme leda i vatre, a heroja i vitezova na pretek...

DAkle evo konacno neko da zaplovi u tim vodama i priznajem za ideju dajem cistu peticu, e sad za izvedbu(stil i kvalitet pisanja daleko nizu ocenu) uglavnom stoga sto sam vise imao utisak da citam strip nego knjigu...

Quote from: Ghoul on 21-03-2012, 10:34:06

Quote from: Miljan Markovic on 21-03-2012, 09:40:27
Dok čitam ove silne pohvale na račun novog Stojiljkovićevog romana...

za sada su ga pohvalili samo osvedočeni gutači đubreta (mark, harvester rejnolds) i proizvođači đubreta (kunac, kripl).

neka te ne zavara što se ovde reč 'đubre' zamenjuje svojom 'finijom' varijantom - 'pulp' (mada to nisu baš sinonimi, u ovom slučaju očito jesu).

Gule, neće me zavarati. Ne brini. Jedva čekam da napišem (novi) roman i da posle uživam u čitanju Kriplovog posta gde on navodi kako je 80 strana pročitao a da nije došao ni do polovine šoljice kafe. Tada ću uživati u hvalospevima gde će moje pisanje upoređivati sa pisanjem nekih, opšte poznatih, velikana. Samo, ima tu jedan omanji problem.
Moram pre toga da nađem dobrog izdavača.

Simerijanac: tih romana što Archeon želi ima, bilo i biće. E sad to što on ne zna ili nije mogao da nađe, to je druga pesma. Ja čitao tri-četiri u srednjoj, te Dušan, te Lazar... Žao mi je što nisam zapamtio ko je pisao :/

Quote from: scallop on 21-03-2012, 12:12:32
Kad se već zamlaćuješ, da li možeš da objasniš u kom kontekstu si uz ovaj roman pominjao mene i Fajfrića?

Управо у контексту различитих (личних) категорија. Не бих "рекламирао" ДНИЦЗ да је у твом стилу; Фајфрић, пак, и кад се бави историјом, пише питко и неуџбенички, па је и то другачија категорија од Стојиљковићеног романа. Нешто је горе споменуо Крип, овде је историјско окружење заправо кулиса, није чак ни атмосфера.

...juče se na portalu RTSa pojavio zvanični trailer za LED, film kćerke Radoša Bajića. Jedan od komentara ide along the lines ove diskusije:

"ne gledaju mi se bas tuzni filmovi... dovoljno je takvih scena oko nas...  voleo bi da neko iskoristi nasu poduzu istoriju pa da snimi neki film sa srednjevekovnim elementima i plus da se tu doda malo epske fantazije... marko kraljevic, vila raviojla, dzardak ni na nebu ni na zemlji, bas celik... znam da ne mogu da nam budu veliki budzeti za film ,ali vredi pokusati... materijala je mnogo samo to treba neko da iskoristi..."[/color]

Trebalo bi biti umešan i razlikovati ordinarni hajp od stvarne potrebe. Oni koji hajpuju su nametljiviji.

Quote from: Ghoul on 21-03-2012, 10:34:06

Quote from: Miljan Markovic on 21-03-2012, 09:40:27
Dok čitam ove silne pohvale na račun novog Stojiljkovićevog romana...

za sada su ga pohvalili samo osvedočeni gutači đubreta (mark, harvester rejnolds) i proizvođači đubreta (kunac, kripl).

neka te ne zavara što se ovde reč 'đubre' zamenjuje svojom 'finijom' varijantom - 'pulp' (mada to nisu baš sinonimi, u ovom slučaju očito jesu).

Несрећо једна, гдје ли си ти видио да сам ја похвалио роман? Рекао сам само да планирам да га набавим.

Quote

Nikada nisam kupila knjigu koja (po koricama i ispisima na njoj) miriše na konzumerizam, instant zaradu, stari recept/kliše u (kao) novom ruhu (a ova, ujedno, smrdi i na najcrnji patrijarhat) i slično ("Tri viteza. Dva carstva. Jedna bitka koja će promeniti sve" hah).

Nije tajna da istorijski romani u Srbiji dobro prolaze jer Srbi u svakom novom veku žive, zapravo, u prošla tri, ali ovakve knjige ne bih nazivala "romanima". Trebalo bi smisliti ime koje bolje odgovara brzim i plitkim produktima konzumerizma i kapitalizma, ljudima kojima ne smeta da ih stalno navlače na isti recept. Inače reč "roman" gubi smisao, a svi koji se trude da, pored neke crkavice, održe umetnost i književnost na višem nivou, ispadaju budale, jer takođe pišu "romane", ali od toga ne mogu da žive, a njihova dela opstaju u rangu u kojem bi trebalo da se nalaze produkti bez vrednosti.

Dakle, ne mešati babe i krabe. Čak ni na forumu.

То си све закључила на основу насловне стране? Браво!
Сљедећи пут кад будем долазио у БГ у књишки харач, обавезно те водим са собом да ми на лицу мјеста кажеш шта ваља а шта не ваља.

:lol:

daleko od toga da poredim, pu, pu, al kako je zvucao flajer za poslednjeg srbina? beše li i tu nekih četvorki, trojki, dvojki i jednog jedinog ili sam potpuno pobenavila?

Quote from: D. on 21-03-2012, 11:44:11
Trebalo bi smisliti ime koje bolje odgovara brzim i plitkim produktima konzumerizma i kapitalizma, ljudima kojima ne smeta da ih stalno navlače na isti recept. Inače reč "roman" gubi smisao, a svi koji se trude da, pored neke crkavice, održe umetnost i književnost na višem nivou, ispadaju budale, jer takođe pišu "romane", ali od toga ne mogu da žive, a njihova dela opstaju u rangu u kojem bi trebalo da se nalaze produkti bez vrednosti.

Dakle, ne mešati babe i krabe. Čak ni na forumu.

Gluposti! Muzika je i Stoja i Mocart. Nema suštinske razlike, sem finesa u vezi kvaliteta.

Na Novim kadrovima je autor rešio dilemu u vezi sa prvim i drugim tiražem. Koga zanima, neka baci pogled...

QuoteNa Novim kadrovima je autor rešio dilemu u vezi sa prvim i drugim tiražem. Koga zanima, neka baci pogled...

Pa daj ko čovek pejstuj, da se raja ne cima do drugog foruma  :lol:

Quote from: dexaDrugo izdanje je dakle u knjizarama. Samo da resim dileme, Laguna pusta novo izdanje kada je prethodno na izmaku. Sigurno ne ceka da se proda svih 2000 komata pa da onda dostampava. Mi smo u samo u prva dva dana (cetvrtak i petak) prodali blizu 500 komada, samo u Nisu se je za tri sata potpisivanja prodalo preko 150 komada sto je Laguni bio jasan znak da se krene sa izdanjem 2.

Šta fali da malo bace pogled? Autor se raspisao... Koliko shvatam, Dexa više ne postuje na Sagiti, pa eto prilike da zainteresovani saznaju šta on o svemu misli. Naravno, pod uslovom da to nekog zanima...

Mogli su to oni i skuplje da prodaju. Mislim, bilo bi fer. Treća knjiga će da košta 300 dindži, šta li?

Quote from: angel011 on 21-03-2012, 11:49:51
A Raskršće si, koliko se sećam, pohvalio i ti (u smislu sasvim ok pitke knjige za plažu)?  :lol:

tad sam poslednji put u životu izeo gomna da hvalim nešto po principu 'rodilo se, valja ga ljuljati, jedan je od naših, hvalimo ga za viši cilj odbrane žanra' i slična sranja.
odnosno, poslednji put da sam nešto, što sam intimno smatrao osrednjim at best, pohvalio malo jače nego što smatram da vredi - 'zbog žanra'.
budući da sam bio među prvim čitaocima i reaktorima, nisam tada ni slutio da će to da izraste u toliki hit među ruljom, i da mu moja pohvala uopšte ne treba. da sam znao, ne bih ni to gomno izeo, ali eto, anđelija, priznajem da jesam, iz najbolje namere.

a kada je dexa razotkrio svoje pravo prostačko lice, pokajao sam se i definitivno odbacio tu - među sagitašima tako rasprostranjenu - strategiju 'pohvali po svaku cenu zato što je on NAŠ, pa makar i ne bio naročito dobar - idući će, možda, biti bolji', koju sam ionako u životu primenio možda još samo 3-4 puta do tada.

ako sam od tog RASKRŠĆA ljući i stroži čak i prema nekima koji su (za razliku od ovog kafedžije) suštinski good guys - npr. tuševljaković, ili nešić-lazović - znajte da je to zbog dexe.
da se više ne ponovi!
da nikad više ne budem bolećiv i blagonaklon prema nekome samo zato što je iz 'našeg' žanra!
ako je nešto osrednje, ili ako ne valja, od dexe pa nadalje i ubuduće, ghoul will tell it like it IS, i bez uvijanja u polurespektabilne celofane 'pulpa', 'knjige za plažu', 'brzo se čita' i sličnih sranja iza kojih se - da se ne lažemo - krije prostodušno, jednodimenzionalno, plitkoumno, isprazno štivo za utucavanje vremena onima koji ga imaju za bacanje.

Свашта с тобом, па ја сам Зискиндов ПАРФЕМ прочитао на плажи у Турској. И јако брзо се чита.

Završio sam sa čitanjem DUGIH NOĆI I CRNIH ZASTAVA.

Naravno, poređenje sa KONSTANTINOVIM RASKRŠĆEM se nameće kao neminovno. KR je bio monster hit u srpskim književnim okvirima, pa se od sledećeg romana očekivalo da ponovi taj uspeh. Stojiljković je oslučio da ne eksperimentiše previše, tako da nije mnogo odlutao do formule koja je KR učinila tako popularnim. Ponovo imamo pseudo-istorijski roman sa elementima fantastike. Ono što je dobro, jeste da je novi roman napredak u odnosu na prethodni. Znači, ples na poznatu melodiju, ali uigranijih pokreta, opušteniji i usresređeniji.

Umesto Drugog svetskog rata, Stojiljkovićovoga puta  poseže sa još daljom prošlošću, te smešta radnju svog novog romana u 1386; tri godine pre prelomnog i za srpsku istoriju ključnog Kosovskog boja. Ne treba se zavaravati, ambicija pisca nije bila da stvori istorijski što egzaktniji romana. On prilagođava i dopunjuje istorijske fakte, stavlja ih u službu priče. A priča je ovog puta dobrim delom ustrojena po pravilima epske fantastike. Bliži Martinu nego Tolkinu, Stojiljković koristi kosovski mitos kako bi pronašao okvir za svoju priču. Fantastički elementi su diskretni, čak manje uočljiviji nego kod Martina - možda zato što je priča zasnovana na stvarnom istorijskom okviru, u Igri prestola kompletna postavka je plod mašte pisca pa je sloboda bila neograničena. Posegnuti za XIV vekom je veoma mudra odluka, mislim da će ona doprineti popularnosti romana. Takođe, veliki adut DNiCZ je stil. Možete ga voleti ili ne, ali neosporno je da je novi roman je izuzetno pregledan i brzog tempa. Poglavlja su kratka (od 2 do, najviše, 6 stranica), čitaju se u dahu i podsećaju na filmske scene. Zapravo, čitava postavka je izuzetno filmična. Sa izuzetkom retardacija  u kojima figuriraju Murat i Lazar, ostatak  je akciono orjentisan. Tri glavna junaka (Toplica, Kosančić i Obilić) se non-stop makljau sa Turcima i svim ostalim koji ima se nađu na putu, sve do finala koje obuhvata opsadu Pirota.

Već negde oko polovine, ako ne i pre, postaje jasno da se DNiCR zastave koncipirane kao segment veće celine. Negde sam pročitao da D.S. planira da napiše trilogiju, pa je dosta narativnih niti ostavljeno nedovršeno. Ako posmatrate roman kao stand alone, to može predstavljati manji problem; nedostaje zaokruženost koju ova fora podrazumeva. Mada, kapiram ako vam se prvi deo nije dopao - nastavke nećete ni čitati; a ako vas je pisac pridobio, nabavićete i naredne knjige.

Ako neko ima neko pitanje u vezi sa romanom, nešto čega se nisam dotakao ili nešto što nisam dovoljno jasno objasnio, stojim vam na raspolaganju.

Quote from: Kunac on 21-03-2012, 20:32:21


Ako neko ima neko pitanje u vezi sa romanom, nešto čega se nisam dotakao ili nešto što nisam dovoljno jasno objasnio, stojim vam na raspolaganju.

Pređi na najbitnije - jel HC ili SC, kakav je papir, jel cb ili kolor? Koji je ritam izlaženja nastavaka?  :)

SC, klasičan papir, cb ilustracije (vinjete) + mapa na početku.

Što se nastavaka tiče, ne znam za ritam; ali sam izgulovao ovaj izvod iz intervjua koji je Stojiljković dao za Press:

QuoteNa nastavku ovog romana sam već počeo da radim i radni naslov te knjige je ,,Olujni bedem". Radnja prati dešavanja vezana za pad Niša i veliki turski poraz na Pločniku, s druge stane, imamo paralelni tok koji se tiče princa Bajazita. Kosovska bitka bi trebalo da bude opisana u poslednjoj knjizi čiji bi naslov bio ,,Carstvo nebesko". Između ove dve knjige ugnezdila bi se ,,Učitelj mačevanja", koji se bavi kratkim periodom mira 1387-1388 i gde bih obradio svoju staru ideju o tome kako Ivan Kosančić dolazi na kruševački dvor da bude učitelj kneževiću Stefanu i uputi ga u tajne viteškog Reda Zmaja. Ako se odlučim da napišem i petu knjigu, ona bi se bavila despotom Stefanom Lazarevićem i zvala bi se ,,Poslednji Nemanjić".

Znači, petoknjižje:

1. Duge noći i crne zastave
2. Olujni bedem
3. Učitelj mačevanja
4. Carsko nebesko
5. Poslednji Nemanjić

Quote from: zakk on 21-03-2012, 12:27:02
Simerijanac: tih romana što Archeon želi ima, bilo i biće. E sad to što on ne zna ili nije mogao da nađe, to je druga pesma. Ja čitao tri-četiri u srednjoj, te Dušan, te Lazar... Žao mi je što nisam zapamtio ko je pisao :/

Данашњим клинцима су Лагуна и Чаробна књига оно што су нама у тим годинама биле Плава птица и Кадок,а књиге Владана Ђорђевића,Настасијевића или Баранина могу да се нађу једино у антикварницама. Па ако наше водеће издавачке куће деци нуде искључиво англоамеричке фентези и историјске романе,(при чему су чак и руски и пољски аутори изузетак),није ни чудо што наши омладинци  нису чули ни за Кордића или Ненадића. Али као што рекох,то се срећом мења,јер су се многа од те деце управо захваљујући Косингасу или Црном цвету заинтересовала да открију ове наше легендарне писце који су у својим делима обрађивали српску средњовековну историју.

Auh! Mi krijemo od Bobana da je Crni cvet istorijski roman. :!:

Rasturio sam vam ovaj topik na tri dela... "Đubrolizacija" sa prepucavanjem na Odlutale diskusije, a Najtflajerova trilema na "Teoriju i praksu".

Pročitala. Stvarno se lako čita - može i kad ste na Brufenu, a u očima su vam popucali kapilari.


Likovi stripovski. Negativci su zloće, a pozitivci... Od tri glavna, Kosančić im dođe kao nekakav predvodnik, lep, pametan, poštuje Bajazita kao protivnika (na jednom mestu izjavi da Bajazit to-i-to ne bi uradio jer je princ i vitez, a ne drumski razbojnik), vitez Reda Zmaja, dobar (manje-više to što povremeno izvrši veći pokolj nad Turcima nego Bata Živojinović i Ljubiša Samardžić nad nemačkim okupatorima, to sve spada u takvu karakterizaciju). Toplica je od trojice glavnih najneupadljiviji, neviđeno vešt i sa sekirom i sa lukom i strelom (i dwarf i elf?  :lol: ), al' ne baš tako fin kao Kosančić, za turskog protivnika će reći "seci psa". Obilić je od njih trojice najmlađi, najneiskusniji, najnižeg porekla, plahovit, i prostak - kad vidi desetogodišnju devojčicu u nevolji, skočiće da je spasava ne mareći koliko time ugrožava misiju na kojoj je, a kad vidi ono za šta pomisli da je sama devojka u šumi, kreće sa prostaklukom. Ne znam da li je Obilić trebalo da nam bude simpatičan, meni nije.


Lazar se premišlja zbog greha iz prošlosti, Murat se premišlja zbog greha iz prošlosti, Murata savetuje demon/đavo/štagod, Lazara savetuje nešto za šta na kraju ispadne da je ipak uzvišenije, premda je meni do tada ličilo na demona (izvin'te na omanjem spojleru).


Radnja romana: tri junaka (treći treba da se dokaže kao vitez, moguće i da izraste kao ličnost, mada u ovom romanu nikakvog rasta nema) kreću u quest da povrate važan magic item. I priča ide dalje kako već takve priče idu. Sa sve vrlim junacima koji tu i tamo izvrše potpuno opravdani pokolj.


Na kraju knjige mi je falila tabla sa natpisom "Nastaviće se", ovo je, krajnje očigledno, tek početak.


Tu i tamo sam imala utisak "kad porastem, biću Aleksandar Tešić", mada sumnjam da je to Stojiljkoviću zaista ambicija, jeste da tu ima i Reda Zmaja i vila (ili šta su već ove koje se pojavljuju) i vremenski period je tu negde, ali su i razlike drastične.


Sve u svemu, laganica koja me je lepo zabavila. Može da posluži i kao nauk piscima u pokušaju koliko je istraživačkog rada neophodno uložiti u fantastiku čak i kad se piše krajnja laganica - Stojiljković se ovde definitivno jeste potrudio.

Dobro, s tim da je Red zmaja osnovan 1408. godine. I da se nije tako zvao. Ali 'ajde. Dozvoljena pesnička sloboda.

Quote from: angel011 on 23-03-2012, 10:31:01
Stvarno se lako čita

Kao i učenički sastavi. Ono što očekujem od kritike je da mi objasni zašto se i kako ovo "lako čitanje" razlikuje od onog u osnovnoj školi, na primer.

Quote from: D. on 24-03-2012, 02:49:26

Quote from: angel011 on 23-03-2012, 10:31:01
Stvarno se lako čita

Kao i učenički sastavi. Ono što očekujem od kritike je da mi objasni zašto se i kako ovo "lako čitanje" razlikuje od onog u osnovnoj školi, na primer.

Lako čitanje je lako, bez obzira da li si u školi, na fakultetu, u penziji, u autobusu.

Mislim da "recezenti" izbegavaju da kažu neke (po logici pozitivne) stvari o kvalitetu zapleta, veštini pripovedanja, dinamici priče, baratanju dijalozima, upečatljivim scenama i detaljima...

Quote from: Alex on 24-03-2012, 02:59:33
Mislim da "recezenti" izbegavaju da kažu neke (po logici pozitivne) stvari o kvalitetu zapleta, veštini pripovedanja, dinamici priče, baratanju dijalozima, upečatljivim scenama i detaljima...

Što samo kompromituje "recezente".

Quote from: D. on 24-03-2012, 02:49:26

Quote from: angel011 on 23-03-2012, 10:31:01
Stvarno se lako čita

Kao i učenički sastavi. Ono što očekujem od kritike je da mi objasni zašto se i kako ovo "lako čitanje" razlikuje od onog u osnovnoj školi, na primer.

Da li si svesna da "Ono što očekujem od kritike je da mi objasni zašto se i kako ovo 'lako čitanje' razlikuje od onog u osnovnoj školi, na primer" može da se shvati kao omalovažavanje?


Dok, recimo, "Šta misliš time da se ovo delo lako čita? Zašto se i kako razlikuje od onog u osnovnoj školi, na primer?" deluje kao sasvim normalno pitanje i onome ko pita pruža znatno veću šansu da dobije odgovor?


Pitam da li si svesna, ne tvrdim da namerno omalovažavaš.  :)

angel, odakle ti znaš u koju OŠ je D. išla, možda u neku specijalnu...

Ne, nego je Angel samo istakla da postoji i fino omalovažavanje.

naravno, pa šta je fino omalovažavanje do ukazivanje na specijalno obrazovanje naše D? 8-)

Quote from: scallop on 24-03-2012, 13:41:08
Ne, nego je Angel samo istakla da postoji i fino omalovažavanje.

Tačno, Anđela to odavno ističe. I ističući radi drugima. Što sam ja sad gora?  8-)

Eh, da - ne mislim da omalovažavam zato što mislim da svaki "recezent" zna koji mu je zadatak, šta treba da napiše i kako. Ako to ne uradi, jasno je da je to svesno izbegao. Ja sam samo direktna i nemam zašto da molim, ja očekujem od onih od kojih i treba da očekujem. :)

Није ми јасно зашто се Д. потреса око рецензија и због чега било шта очекује од рецензената, кад је на основу насловне стране закључила (да не кажем... одлучила  :lol: ) све што јој је потребно.

Quote from: Джон Рейнольдс on 24-03-2012, 15:19:44
кад је на основу насловне стране закључила (да не кажем... одлучила  :lol: ) све што јој је потребно.

Od lakog štiva i ne bih očekivala više, nego da sve odmah zaključim. Inače nije lako štivo. 8)

Quote from: D. on 24-03-2012, 14:58:14
Eh, da - ne mislim da omalovažavam zato što mislim da svaki "recezent" zna koji mu je zadatak, šta treba da napiše i kako. Ako to ne uradi, jasno je da je to svesno izbegao. Ja sam samo direktna i nemam zašto da molim, ja očekujem od onih od kojih i treba da očekujem. :)

Ja se ne bavim književnom kritikom, nikad to i nisam radila (nemo' da slušaš glasine, u životu ni jednu književnu kritiku nisam napisala  :lol: ). Tako da, ako iznosiš šta očekuješ od kritike, što se mene tiče možeš da nastaviš da očekuješ, dok neko kritiku ne napiše.  :lol:


Nisam ni tražila da moliš. Što se mene tiče, samo napred, budi direktna i direktno pitaj šta te zanima.  :)

BTW, učenički sastavi se lako čitaju zato jer su dugi stranicu-dve. Kad bi roman od 400 str. bio napisan "kvalitetno" kao prosečan učenički sastav, već posle 20-ak strana bi čitanje bilo teško podnošljivo, a samo teški mazohisti bi "doživeli stotu".

Pa ovde niko ne govori o "kvalitetu", već o "lakoći". Šta, sad ti je krivo što si meni dao šlagvort? Budi muško.

Quote from: D. on 24-03-2012, 18:47:54
Pa ovde niko ne govori o "kvalitetu", već o "lakoći". Šta, sad ti je krivo što si meni dao šlagvort? Budi muško.

Lakoća čitanja romana je suštinski drugačija od lakoće čitanja uputstva za pripremu instant kafe npr.

D. - svaka rasprava sa mnom je uzaludna. Druga strana nikad nije u pravu.

Danas sam počeo sa čitanjem ove knjige i za početak mi deluje interesantno. Deo kada ih Lazar šalje u misiju me podseća na potragu za prstenom u LoTR. Na drugu stranu je interesantan i opis protagonista. Kosančić lako, poput Stivena Sigala, izlazi na kraj sa Turcima (kada ih kasapi kod zapaljenog manastira), Toplica rukovodi sa lukom i strelom sa takvom preciznošću na kojoj bi i sam Legolas pozavideo, dok je Obilić mlad i zelen junak željan dokazivanja. Sviđa mi se i to što daje jasan opis događaja koji su doveli do Kosovske bitke, ali ću konačni utisak o knjizi izneti kada je pročitam.

Kasnije ćeš Toplicu videti kako rukuje sekirom tako da bi mu i Gimli pozavideo.  :lol:

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/313635/Srpski-vitezovi-kao-strip-heroji (http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/313635/Srpski-vitezovi-kao-strip-heroji)

da li to onda implicira postojanje scene gde knez lazar kaze drekavcu na mostu - Dalje neces moci!

Jedino ako te scene bude u nekom od nastavaka.

ajde nek neko postira prikaz ovog romana iz jučerašnje "Pravde"...

Quote from: Boban on 25-03-2012, 22:22:58
ajde nek neko postira prikaz ovog romana iz jučerašnje "Pravde"...

Pa postuj ti?

Mislili bi ljudi da sam napravio fotomontažu... tj. tekstomontažu.

Ja neću da mislim. Postuj.

Quote from: D. on 26-03-2012, 00:31:40
Ja neću da mislim.

Zhiva istina  8) 8) :evil: :evil:

Ju, ko bi rekao da je toliko ljudi ovde zaljubljeno u mene?? Koji si sad pa ti?

Jbt. ovo se malo pomalo pretvara u orgiju...

Dok se čeka Pravda, evo malo Pressa (bajatog, doduše).

I da, biće i nastavak(a).

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/Dnevni_magazin/story/208808/Srbiji+treba+novi+Ivan+Kosan%C4%8Di%C4%87.html (http://www.pressonline.rs/sr/vesti/Dnevni_magazin/story/208808/Srbiji+treba+novi+Ivan+Kosan%C4%8Di%C4%87.html)

Зашто ли се само новине на П баве овом књигом?
http://www.pecat.co.rs/2012/03/o-kosovu-s-ljubavlju-na-americki-nacin/ (http://www.pecat.co.rs/2012/03/o-kosovu-s-ljubavlju-na-americki-nacin/)

Vec su pocele da kruze price da su "Duge noci...." samo prvi deo od 5 knjiga...

Uzgred, ako vec pominjemo LOtR ima scena u knjizi gde Kosancic braneci odstupnicu u borbi za Lazarevu relikviju izgovara--Bezite budale--sto je mene podsetilo na Gandalfa i gamozno--RUN YOU FOOLES-- na mostu kazad duma---s razlikom sto se u sledecem poglavlju, za razliku od onog sto sam ocekivao Kosancic pojavljuje neogreban

I jos jedna simpacitna scena--Stanoje Glavoseca (Glavas??) paleci tvrdjavu izgovara--Telo i dusa, jedno ce izgoreti--Joy division-Heart and soul, one will burn!!

Ja se iskreno nadam da ovo nije kraj knjige, jer ima previse nerazjasnjenih stvari koje je pokrenuo u romanu.A ako jeste...bas je shit!

Heh, ta knjiga mi zvuči kao dobar melanž svega i svačega. Ne verujem da je te stvari radio slučajno. Mora da se dobro zajebavao dok je pisao.

Quote from: Nightflier on 27-03-2012, 12:49:02
melanž svega i svačega

zvuči kao vrlo precizan opis dexine anything goes 'poetike'.

Kod nas su i komplimenti omalovažavajući. :(

Pročitao sam roman i vrlo sam zadovoljan.

dexa je definitivno pročistio stil. Nema pretenzije, nema lutanja i što je najvažnije vešto je izbegnuto sve ono što je bilo slaba tačka (mada i skriveno komercijalno oružje) KONSTANTINOVOG RASKRŠĆA.

Ovde nema koketiranja sa mejnstrimom - zaplet je jasan, žanrovski, događaji su izloženi koncizno, više je zabavno nego uzbudljivo sa jasnom strukturom. Pretenzija i selenićevski zaokreti su koštali RASKRŠĆE puno, ne samo zbog nezrelosti određenih političkih viđenja već i zbog toga što su transformisali žanrovsku strukturu. Ja moram priznati da spadam među one koji iz pozicije žanra osporavaju da je RASKRŠĆE uopšte žanrovski roman i o tome sam imao nekoliko rasprava. Naravno, ne osporavam da u tom romanu ima dosta žanrovskih postavki a i sam autor ga tako definiše pa samim tim moramo ga sagledavati it tog ugla...

U DUGIM NOĆIMA I CRNIM ZASTAVAMA nema dileme - ovo je ISKLJUČIVO žanrovska literatura, efekti koje dexa pokušava da postigne su jasni, i u principu ih postiže, priča je jasna i izlaže se na način koji odgopvara savrmenoj "medijskoj inteligenciji" čitaoca.

Uprkos tome što zastupnici teze da je RASKRŠĆE žanrovski roman kao dokaz za to uzimaju stripovsku strukturu poglavlja u toj knjizi kao svoj glavni argument, ta knjiga ipak nije žanrovska na nivou strukture kao celina, a DUGE NOĆI I CRNE ZASTAVE to jesu.

Kraj romana besramno najavljuje nastavak, ali isto tako ova knjiga stoji kao celina. Voleo bih da pročitam celu trilogiju (ili šta je već planirano), ali isto tako ne bih se osećao prevarenim ako se ne pojave ostale knjige jer ovo jeste celina.

Roman je kratak. Moglo bi se reći da je na nivou samog zapleta dosta jednostavan, da ne kažem, skoro pa oskudan, i u tom pogledu, mnogo više podseća na strip ili film. Junaci imaju konkretan zadatak i osobine koje se opišu i potom stavljaju u funkciju priče. Da ne znam dexu, rekao bih da ovaj roman dosta liči na dela koja pišu dramaturzi koji ne mogu da se otmu od postulata svoje struke i formi u kojima se izražavaju.

Quote from: crippled_avenger on 27-03-2012, 14:32:38
Pretenzija i selenićevski zaokreti su koštali RASKRŠĆE puno

aha, koštali ga nagrade 'miloš crnjanski'...

Oćeš, molim te, Kriple, da objasniš neukima šta je to "medijska inteligencija"?

Neukima ne treba objašnjavati - treba ih poučiti.

Quote from: Lord Kufer on 27-03-2012, 16:04:38
Oćeš, molim te, Kriple, da objasniš neukima šta je to "medijska inteligencija"?

Savremeni mediji razvili su kod konzumenata odgovarajuću sposobnost percepcije brzih, kratkih, efektnih (često površnih) sadržaja i određenih obrazaca koje koriste.

Znači, programiranje uslovnog refleksa se sada zove "inteligencija"...  :roll:

Ког условног рефлекса?

Uslovnog refleksa da se "inteligentno" reaguje na specifični nadražaj i kupi određena knjiga  8-)

K'o ker Pavlova na kosku.  8)

Нигде се није спомињала куповина.

Quotepriča je jasna i izlaže se na način koji odgopvara savrmenoj "medijskoj inteligenciji" čitaoca.

Индикативни су и наводници.

Podseća me na eksperiment s onim majmunima što su dobijali elektrošok kad bi pokušali da otvore vrata, pa se to prenelo s generacije na generaciju kao tabu da se dodirne kvaka, iako ovi novi nikad nisu bili elektrošokirani. Ova "medijska inteligencija" doslovno guta svako govno koje joj neko označi kao "jestivo" i "lako probavljivo", dakle - neškodljivo i blago nutritivno. A ono što nema preporuku programera jednostavno se ignoriše pošto "inteligencija" neće da se mlati s "neidentifikovanim" sadržajima.

Quote from: Джон Рейнольдс on 27-03-2012, 18:12:13
Нигде се није спомињала куповина.

Quotepriča je jasna i izlaže se na način koji odgopvara savrmenoj "medijskoj inteligenciji" čitaoca.

Индикативни су и наводници.

Pominje se nekih 40k prodatih primeraka, ali to verovatno niko nije kupio???  xjap

A sad, odo ja do Beopolisa da maznem prvi primerak "Ogledala za vanpira"  :!: :!: :!:

Још на теми о панку било је очигледно да ти, Куферу, имаш велике потешкоће да разумеш било шта ван граница које си сам себи повукао.

Нигде се не спомиње било каква продаја било чега, а побркао си и аналогије. Тај експеримент с мајмунима је наметао забрану, што нема ама баш никакве везе с маркетиншким триковима који се користе за - продају. Ерго, што више, то боље. Без електрошокова.

Ma, sve je OK. Kripl je mahao prstima kao navodnicima, a to znači "navodno" i meni je u redu.

Metod navađavanja majmuna na "običajno pravo" je isti kao i metod navađavanja "medijske inteligencije" na kupovinu đubreta:
Ključne reči metoda:

1. Lako se čita, ne zahteva nikakav napor,
2. Stilski je neopterećeno, likovi su jednostavni, zaplet nije previše komplikovan,
3. Odlično se prodaje, drago nam je zbog autora,
4. Javljanje svih redom da su nabavili knjigu i da će obznaniti utiske,
5. Svi se slažu s članom 1, lako se čita itd...

A kada treba raspravljati o samom delu i radnji, onda se potegne neko sasvim nebulozno pitanje, kao slučajno, recimo: je li to levičarski ili desničarski palp... čime se apsolutno izbegava reći da knjiga zapravo nije ni o čemu, što se jasno vidi već iz člana 1.

Lepa prilika da se podsetimo kako je Kerac predstavio ove junake...

edit: Aha, slike se uklanjaju... Kad sam postovao sve je delovalo OK...

Све их је поставио као триподе? :) :)

Tronošce?

možda liče na adrijana tripoda, iz CRIMES OF THE FUTURE?

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fen.liffe.si%2Fdata%2Fliffe-filmi%2FCrimes%2520of%2520the%2520Future%2520%2528David%2520Cronenberg%2529%25201.jpg&hash=10780102f493e39c5b44249a11cbd67e095ec45e)

mada, sumnjam da su bilo kerac, bilo dexa, gledali tako nešto.

Evo sada sam završio sa čitanjem i mogu da kažem da ovo nije loše. Dosta podseća na LoTR (dobro to sam već rekao u predhodnom postu). Naročito je interesantan zadnji deo vezan za bitku za tvrđavu koji podseća na bitku za Minas Tirit, sa tim što braniocima nije stiglo pojačanje u zadnji čas. Drago mi je što Dexa nije zbrzao kraj, kao što je to uradio u raskršću i što priča nije ispričana do kraja, što otvara vrata za nastavke. Sve u svemu, knjiga budi interesovanje za detaljno proučavanje naše istorije.

Nista licno, ali jao si ga svetu kad su potrebne ovakve knjige da probude bilo kakvo interesovanje za bilo kakvo proucavanje  :-x

Quote from: Nocnoi_Dozor on 27-03-2012, 23:41:44
Sve u svemu, knjiga budi interesovanje za detaljno proučavanje naše istorije.

:-x

Lord je istinski genije.  xjap


A Kripl zvuči kao da ovde vežba političku karijeru...

Quote from: Lord Kufer on 27-03-2012, 21:59:05
Metod navađavanja majmuna na "običajno pravo" je isti kao i metod navađavanja "medijske inteligencije" na kupovinu đubreta:
Ključne reči metoda:

1. Lako se čita, ne zahteva nikakav napor,
2. Stilski je neopterećeno, likovi su jednostavni, zaplet nije previše komplikovan,
3. Odlično se prodaje, drago nam je zbog autora,
4. Javljanje svih redom da su nabavili knjigu i da će obznaniti utiske,
5. Svi se slažu s članom 1, lako se čita itd...

A kada treba raspravljati o samom delu i radnji, onda se potegne neko sasvim nebulozno pitanje, kao slučajno, recimo: je li to levičarski ili desničarski palp... čime se apsolutno izbegava reći da knjiga zapravo nije ni o čemu, što se jasno vidi već iz člana 1.

Да ли су све ове тачке закључци донесени на основу ичег конкретнијег од њушења насловнице? Или је ово само разметање личним политикантским ставовима који нису имали тежину ни у доба свог настанка, шездесетих? А можда је Суперменов супервид, дакле идемо још више у прошлост, који може дубље да продре кроз насловницу, све странице, па и сто испод?

Ни једном речју не тврдим да су "Заставе" висока књижевност нити било шта друго, али је опет комично стављање у исту раван условног рефлекса и обичајног права. Хајде да ствари засмислио другачије. Замислимо успешног писца и... рецимо, једног песника. Успешни писац је објавио нови роман и о њему се расправља, не зато што они који учествују у расправи мисле да је то врх књижевности, већ зато што их занима који су то тастери које је успешни писац код читалачке марве испритискао. Запазићете, још ту нема никаквог условног рефлекса, у питању је (квази-)интелектуална забава. Међутим, код песника који књигу није прочитао, правдајући се својим вознесењем изнад просечности, јавља се један условни рефлекс.

Који?

Можемо по истом кључу и о обичајном праву.  8-)

Quote from: Джон Рейнольдс on 28-03-2012, 01:13:28
Успешни писац је објавио нови роман и о њему се расправља, не зато што они који учествују у расправи мисле да је то врх књижевности, већ зато што их занима који су то тастери које је успешни писац код читалачке марве испритискао.

Ah, da, on voli mambo... ovaj, đubre. 8)

To su oni tasteri koji drugi neće da pritiskaju. Ako uspeh leži u tome da pritiskaš ono što drugi neće, onda si uspešan.

Običajno pravo je kad se običaj nametne, iz bilo kog razloga, a u ovom slučaju kao posledica uslovljavanja. To znači da se u postupanju po tom pravu više uopšte ne promišlja (u ovom slučaju neka knjiga), što opet znači da je reakcija uslovljena, dakle automatska. Isto kao kod onih majmuna koji pojma nemaju zbog čega nešto ne sme da se radi, ali takav je običaj.

Što se tiče fraze "uspešni pisac", valjda je to neko za koga neki kažu da je uspešan? Tojest, takav pisac uopšte ne postoji dok neko ne kaže da postoji...

Ако успех лежи у томе... бла бла... онда си успешан. А???

Šta, ponestalo ulja?

O tome da li je pisac kvalitetan, to je već druga stvar, potrebni su kvalitetni čitaoci a ne "medijska intelegencija".
Dakle, slažem se s tim da je Deksa uspešan pisac.

Можда се то многима не чини, али ја речи веома пажљиво бирам.

Jebo vas Dexa.


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi43.tinypic.com%2F2ur2zrt.jpg&hash=c3de2796c98f5a88b91e7da868a7db7f762bfb43)

Johne, plašim se da ne vredi da ulaziš u raspravu. Ljudi niti su čitali, niti planiraju da čitaju Dexin roman, a Stevi je čak dosadno što se na topiku o Dexinom romanu uopšte razgovara o tom romanu i autoru. Kada se nađeš u šizofrenom svetu u kome je istovremeno Ljubomir Damnjanović doajen po kome se zove nagrada a onda iznenada Thomas Mann ili Thomas Bernhard postanu standard za dobru knjigu čim izađe roman nekog sa scene koga ne simpatišu, uopšte ni ne možeš da diskutuješ. Dexa na ovom topiku mora da izgubi, i to bez čitanja, i to je u krajnjoj liniji u redu.

Ti kao da si diplomirao na Višoj demagoškoj.

Крипе, разумем ја шта хоћеш да кажеш, али штос је у томе што мене реално за Дексу заболе. Оно што ми јесте занимљиво је потреба да се на овој теми запљуне више него једном. Чак је и "корице ове књиге ми смрде на патријархат и због тога нећу да је купим и читам" неки став. По мом мишљењу идиотски, наравно, али став. Запљунеш се и идеш даље, и то би било океј да се уместо расправе о роману испредају будалаштине о лакој литератури, конзумеризму, неквалитетним рецензијама (које су, иначе, написали људи који су књигу прочитали), итд.

Као што већ питах, има ли ту неког условног рефлекса? Овај је роман изашао пре свега неколико дана и тај условни рефлекс може бити само на "Константиново раскршће" или Дексу лично. Чак и ово друго разумем, овде има људи који с њим имају лични сукоб. Они су рекли своје и завршили. Много је занимљивије ово прво.

Šta ćeš, ni oni koji su pročitali ne znaju ništa suvislo da kažu.

Jeb'te, koliko li "Laguna" plaća za ovoliki reklamni prostor?

Oni koji čitaju domaću fantastiku, pročitaće i ovo delo; oni koji inače ništa ne čitaju, verovatno neće.
Svima koji ne vole dexu, koliko vidim, knjiga ne ostavlja mnogo prostora da se nerviraju...
Oni drugi će se radovati broju prodatih primeraka.
U svakom slučaju, ovo je potpuno savršena situacija u kojoj svi ostaju zadovoljni...

Kriple, znaš li za šta se tačno izdaje nagrada Ljubomir Damnjanović?

Quote from: crippled_avenger on 28-03-2012, 02:57:39
... a Stevi je čak dosadno što se na topiku o Dexinom romanu uopšte razgovara o tom romanu i autoru...

Naravno da je dosadno, jer je postalo očito. Skoro unapred se već zna ko će koga opljunuti, ko će koga (kolegijalno) pohvaliti ili, u slučaju da postoji pretnja kaljanja "obraza" recenzenta, počastiti kakvim neutralnim napisom tek da se udari recka i ne ispadne da je  "delo" ostalo baš neprimećeno. Dodati još malo poslovičnog DDŽB preganjanja i - eto ga topik! Bilo bi sasvim OK da se ne radi o novom Dexinom nedelu koje ima potencijalnu snagu distribucije reda veličine "Kule stražare" na onkologiji a posle jutarnje vizite. Kao, nisi pročitao - nemaš čime da iznosiš sud. Čekaj, da li mi je nužno da odgledam epizodu Sulejmana e a da bih spoznao činjenicu da je to đubre? Kao što sam sasvim ubeđen da Isidora B. nikad neće isprditi nešto smisleno, i da Laušević nije Čak Noris slomljenog srca (ma koliko na tome roto roman tiraži insistirali), tako stojim iza tvrdnje da je Dexa i veća opasnost. Da li je baš Dexa autor ili je Dexa u stvari Lagunin Dexa-Homer iza kojeg stoji tim autora, nije bitno, problem je što će ovu knjigu čitati deca, "deca" od 7-77 sa nikakvim ili minimalnim znanjem vlastite istorije, i kad frljnu knjigu od sebe da ijednu drugu ne uzmu u šake do sledećeg predsedavanja Jugoslavije Savetu bezbednosti, ostaće im u glavi jasna a nakaradna slika, po predanju, bitnih ličnosti istorije srpskog naroda. U nešto tog "gabarita" se ne dira bez preke potrebe, jer oće mit da izraste u mitomaniju. Znači, Domanović, da se povampiri i drugi put dođe međ Srbe, sam sebi bi zabo glogov kolac u nedra. Mit kao takav je čist, jer mu je to i osnovna funkcija - da bude uzdanica narodu kad mečka zaigra na pragu. Mitovi su "lekoviti" obrazovanom isto koliko i nepismenom, glupom koliko i genijalcu; polu religija, vera da dobro mora pobediti. Mitomanija su samo novci, sitno ziheraško politikantstvo, i hrani se isključivo glupim i nepismenim, da ih nagrdi još više. Preterani novci se ne uzimaju na čestitost i više ideale, neg na bricu, sec sec secikesa. Još je lepšije robiti slepca.
Ko vili da čita sve, bude "upućen", ja sa tim - "ska probljem". Jedino mi žao što su sebi izbili tih novaca koliko je već rečeno da knjiga košta. Nekolicina je ovde sasvim korektno prepričala radnju i ono oko nje, tako da se osećam dovoljno prljavo kao da sam knjigu lično pročitao.

Iz "recenzija" koje su date na ovom topiku, ništa se ne vidi o čemu je zapravo ovaj roman. Jedino se naslućuje da su likovi poznati iz istorije ili pre iz epske narodne fantastike, napravljeni po sistemu bacanja kockica neke od AD&D RPG, što dovodi u sumnju tvrdnju da je roman "filmičan", pre se stvara utisak da je "igričan".
O samom zapletu - ni reči u recenzijama. Jel to zbog "spolovanja"? Postoji li neko naređenje koje zabranjuje da se, osim paušalnih ocena o čistokrvnoj žanrovskoj pripadnosti (što me podseća na ono staro, dobro komunističko o "ideološkoj podobnosti"), nešto kaže i o stvarnoj radnji ovog palpičnog romana? Nama je svima poznato kakvim stilom piše Dejan Stojiljković, čitali smo njegovu uglancanu i ne baš mnogo zanimljivu priču objavljenu onomad u "Gradini", što je, ako je suditi prema Kriplovoj recenziji, najverovatnije bila stilska vežba u pripremi za ovaj malo obimniji poduhvat.

A onda je Kripl izbacio lukavu tezu o "medijskoj inteligenciji", koja je odmah proizvela drugu tezu - onu o "forumaškoj inteligenciji". Dakle, daj ljudima nekoliko paušalnih ocena, po šablonu upotrebljivom za svaku knjigu, i to je kao recenzija? Ali ne saznasmo ni ko je glavni junak, tojest vođa grupice u potpunosti dandženisovanih junaka, šta je cilj te avanturističke formacije, koja ipak nije na nivou Tri musketara, već malo više nalik Tarzanu, bore li se oni s lavovima, Turcima, aždajama, osvajaju li gradove i uporišta, šta se ustvari dešava u toj priči? Ima li tu ljubavi, ima li tu zaista istorijskih događaja obrađenih na takav način da će mladi zaista naučiti nešto o istoriji srpskog nakota (što je Simerijanac onako uverljivo nabacio)?

Hajde da čujemo gospodu recenzente, neka prepričaju ukratko roman da konačno saznamo o čemu se u njemu radi. Pa i za svaki film postoji osnovno prepričavanje radnje u jednoj rečenici na osnovu čega se ljudi odlučuju da li će da pogledaju to čudo ili ne... Ali ovde, od silnog naklapanja o nebitnim stvarima, nismo dobili ama baš nikakav mamac osim možda oni koji se pale na svoju ličnu statistiku u kojoj nabrajaju knjige koje su kupili ili pročitali (što nikako nije isto) i na osnovu toga misle da im raste ugled među svekolikom "medijskom (forumaškom) inteligencijom".

Можда грешим, али мислим да је Крипл мислио на Лорда, а не на СЛЉ :)

Pre će biti gde su "recezenti" pročitali prvih par stranica koji su izbačeni na sajtu o romanu, knjigu prelistali u knjižari sve se plašeći zmije u džepu, tako da sudove daju na osnovu desetak stranica uvodnog teksta i zaglavlja knjige...

Quote from: Savajat Erp on 28-03-2012, 10:37:43
Можда грешим, али мислим да је Крипл мислио на Лорда, а не на СЛЉ

Grešiš...

Quote from: Lord Kufer on 28-03-2012, 10:35:40

A onda je Kripl izbacio lukavu tezu o "medijskoj inteligenciji", koja je odmah proizvela drugu tezu - onu o "forumaškoj inteligenciji".

Hajde da čujemo gospodu recenzente, neka prepričaju ukratko roman da konačno saznamo o čemu se u njemu radi.

Šta mi znamo, Lorde, možda nismo dovoljno medijski inteligentni da shvatimo da je mistifikacija zapravo metoda medijski inteligentnih da nas drže u neizvenosti i tako pojačavaju tenziju, lože vatricu oko knjige... Hm?  8)

@Džon

Ništa ne govorim protiv sadržaja knjige, nisam je pročitala. Govorim o marketingu, mehanizmu, Dexinom nastupu u javnosti i slično.

Quote from: Stipan on 28-03-2012, 10:42:58

Quote from: Savajat Erp on 28-03-2012, 10:37:43
Можда грешим, али мислим да је Крипл мислио на Лорда, а не на СЛЉ

Grešiš...

Тачно, грешим...пермутовао сам Лордово световно име :) Извињавам се...опет се "испеци, па реци" показало као паметна препорука :)

@Kufer: mislila sam da sam rekla dovoljno o zapletu, no, evo.


Lazar šalje Ivana Kosančića, Milana Toplicu i Miloša Obilića (prva dvojica su gospoda i vitezovi Reda zmaja, Kosančić je vođa, najlepši, najpametniji, najbolji čovek, dok Obilić tek treba da se dokaže kao vitez, a u međuvremenu je plahoviti prostak koji prosi ruku Lazarove ćerke Olivere (prema njoj se ne ponaša kao prostak)) po nekakav kivot, relikviju koju su Turci ukrali iz jednog manastira, u tom kivotu se nalazi nešto mnogo važno. Možeš to da svedeš na NPC-ja koji igrače šalje na quest da povrate magic item.


Oni odu do jednog grada da se raspitaju, saznaju od mutnog tipa gde je taj kivot, odu tamo, kivot je otišao dalje, odu i oni dalje, i tako nekoliko puta. Sve to uz dosta mlaćenja rđa, ubijaju ih na kamare, kao Ljubiša Samardžić i Bata Živojinović Nemce. A onda se (izvinjavam se na spojleru) sa tim kivotom vraćaju Lazaru i usput učestvuju u odbrani Pirota, koji padne, i odnesu kivot Lazaru. Saznajemo šta je to u kivotu.


The war goes on, to be continued...

 :lol: Ето, сад као да су сви прочитали роман. Пашће продаја.

Ево опет мене, старог произвођача сирових или бар недопечених речи :) Јел се каже кивот или ћивот? :) Знам да је неки ковчег у питању...:)

Neko je već pomenuo "Red zmaja" - osnovan 1408. I ajd ti sad ubedi balavurdiju da Obilić nije bio i Zmaj, i živeo u Sremskoj Kamenici. U najboljem slučaju, Mića Tomić vitla mačem kako Švarcika nikad više neće.
Podseća me na mladalačke dane kad nikako nisam uspevao da ubedim raju iz razreda da seljačka krv nije plava neg nešto crvenija. A jok, Brega reko da se zaklinje svojom seljačkom krvcom baš te boje  :-x

Quote from: Savajat Erp on 28-03-2012, 11:00:59
Ево опет мене, старог произвођача сирових или бар недопечених речи :) Јел се каже кивот или ћивот? :) Знам да је неки ковчег у питању... :)

A je l' se kaže ćelija ili kelija?  :)

Ćelavac ili kilavac?

Quote from: Boban on 28-03-2012, 09:52:39
Svima koji ne vole dexu, koliko vidim, knjiga ne ostavlja mnogo prostora da se nerviraju...

Nemam, apsolutno, ništa protiv Stojiljkovića, ali imam protiv (na žalost, ništa efikasno) namenskog uzdizanja romana do nerealnih visina kao što je to učinila osoba koja je pokrenula ovaj topik. Nisam znao da je ZS od vitalnog značaja Laguni u cilju boljeg prodavanja romana.
Angel ističe da se roman lako čita i kako je autor "objasnio" piscima u pokušaju kako se piše "krajnja laganica". Drago mi je zbog Stojiljkovića što je napredovao u odnosu na Konstantinovo Raskršće. Kada smo već kod toga, to je prirodno. Relativno je mlad, prirodno je da se trudi da bude što bolji.
Što se mene lično tiče, sigurno neću pročitati njegov novi roman, ali ko zna, možda neki naredni hoću.

Quote from: Miljan Markovic on 28-03-2012, 11:15:31
Angel ističe da se roman lako čita i kako je autor "objasnio" piscima u pokušaju kako se piše "krajnja laganica".

Ispravka: ne "kako se piše", nego koliko je rada neophodno uložiti u proučavanje (ovde istorijskih) detalja čak i kada se piše "krajnja laganica".

Izvin'te. :)

Quote from: angel011 on 28-03-2012, 11:18:35

koliko je rada neophodno uložiti u proučavanje (ovde istorijskih) detalja čak i kada se piše "krajnja laganica".

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 28-03-2012, 11:03:05
Neko je već pomenuo "Red zmaja" - osnovan 1408. I ajd ti sad ubedi balavurdiju da Obilić nije bio i Zmaj

Mislila sam više na detalje izgleda tvrđava, posuđa iz kojeg se jelo u to vreme i slično.  :)

Quote from: angel011 on 28-03-2012, 11:06:48

Quote from: Savajat Erp on 28-03-2012, 11:00:59
Ево опет мене, старог произвођача сирових или бар недопечених речи :) Јел се каже кивот или ћивот? :) Знам да је неки ковчег у питању... :)

A je l' se kaže ćelija ili kelija?  :)

Ал`зипа ово:

"Кивот. или ћивот је ковчег у којем се чувају мошти - кости светаца."

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82 (http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82)

Више му га дају по кивоту, додуше....реааално :) :) :)

Kivot, kao što Makedonci kažu ć, to je zapravo grčko ć.

Правилно је ќивот, а ми не можемо да се одлучимо. :lol:

Quote from: angel011 on 28-03-2012, 11:31:57
Mislila sam više na detalje izgleda tvrđava, posuđa iz kojeg se jelo u to vreme i slično.  :)

pa da, važnije je iz kakvih panica su jeli srbski vitezovi nego dal je u to vreme uopšte postojala sekta (udruga, red, whatever) kojoj, kao, pripadaju.
to je taj smisao za detalj, za razdvajanje bitnog od nebitnog...

Pesnička sloboda.  :lol:


No, šalu na stranu, više ljudi mu je zamerilo to za Red zmaja, zna li neko kako se sam Stojiljković izjašnjava po tom pitanju?

pošto sodadžija ovo ovde čita iz prikrajka, al se ne oglašava (bira društvo!), moraćemo da sačekamo njegove zastupnike da nas o ovoj misteriji prosvetle.

angel011, naravno da sam upoznat sa nagradom koja nosi Damnjanovićevo ime, i smatram da je jasno šta sam hteo da kažem.

Kad je reč o Kuferovoj potrebi za detaljnim i ozbiljnim recenzijama, nismo mi u školi pa da on zahteva šta će ko da piše i u kojoj formi može da iznosi utiske. A kad se tome doda način na koji Kufer u principu reaguje na ono što se napiše, ne odaje utisak sagovornika koga baš zanima da nešto sazna i na to argumentovano odgovori.

Inače, meni je potpuno jasan i prihvatljiv stav da neko neće da čita Dexin roman jer smatra da je to gubljenje vrmena. I zbilja, ljudi koji vole književnost visoke umetničke vrednosti svakako da gube vreme čitajući ovaj roman jer u njemu ne mogu naći ni trunku onoga što im nude dela velikih i dokazanih pisaca. Međutim, ako sagledavamo roman u kontekstu onog dela književne scene koji sagledava ovaj forum, onda čitanje te knjige nije gubljenje vremena.

Kriple, ja razumem šta si hteo da kažeš, ali može da deluje kao brkanje baba i žaba. Nagrada Ljubomir Damnjanović se dodeljuje za priču izašlu u fanzinu sa tiražom od par desetina primeraka, dok je roman tog nekog sa scene koga ne simpatišu objavljen u okviru jedne od najvećih izdavačkih kuća.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 28-03-2012, 10:24:57

Quote from: crippled_avenger on 28-03-2012, 02:57:39
... a Stevi je čak dosadno što se na topiku o Dexinom romanu uopšte razgovara o tom romanu i autoru...

Naravno da je dosadno, jer je postalo očito. Skoro unapred se već zna ko će koga opljunuti, ko će koga (kolegijalno) pohvaliti ili, u slučaju da postoji pretnja kaljanja "obraza" recenzenta, počastiti kakvim neutralnim napisom tek da se udari recka i ne ispadne da je  "delo" ostalo baš neprimećeno. Dodati još malo poslovičnog DDŽB preganjanja i - eto ga topik! Bilo bi sasvim OK da se ne radi o novom Dexinom nedelu koje ima potencijalnu snagu distribucije reda veličine "Kule stražare" na onkologiji a posle jutarnje vizite. Kao, nisi pročitao - nemaš čime da iznosiš sud. Čekaj, da li mi je nužno da odgledam epizodu Sulejmana e a da bih spoznao činjenicu da je to đubre? Kao što sam sasvim ubeđen da Isidora B. nikad neće isprditi nešto smisleno, i da Laušević nije Čak Noris slomljenog srca (ma koliko na tome roto roman tiraži insistirali), tako stojim iza tvrdnje da je Dexa i veća opasnost. Da li je baš Dexa autor ili je Dexa u stvari Lagunin Dexa-Homer iza kojeg stoji tim autora, nije bitno, problem je što će ovu knjigu čitati deca, "deca" od 7-77 sa nikakvim ili minimalnim znanjem vlastite istorije, i kad frljnu knjigu od sebe da ijednu drugu ne uzmu u šake do sledećeg predsedavanja Jugoslavije Savetu bezbednosti, ostaće im u glavi jasna a nakaradna slika, po predanju, bitnih ličnosti istorije srpskog naroda. U nešto tog "gabarita" se ne dira bez preke potrebe, jer oće mit da izraste u mitomaniju. Znači, Domanović, da se povampiri i drugi put dođe međ Srbe, sam sebi bi zabo glogov kolac u nedra. Mit kao takav je čist, jer mu je to i osnovna funkcija - da bude uzdanica narodu kad mečka zaigra na pragu. Mitovi su "lekoviti" obrazovanom isto koliko i nepismenom, glupom koliko i genijalcu; polu religija, vera da dobro mora pobediti. Mitomanija su samo novci, sitno ziheraško politikantstvo, i hrani se isključivo glupim i nepismenim, da ih nagrdi još više. Preterani novci se ne uzimaju na čestitost i više ideale, neg na bricu, sec sec secikesa. Još je lepšije robiti slepca.
Ko vili da čita sve, bude "upućen", ja sa tim - "ska probljem". Jedino mi žao što su sebi izbili tih novaca koliko je već rečeno da knjiga košta. Nekolicina je ovde sasvim korektno prepričala radnju i ono oko nje, tako da se osećam dovoljno prljavo kao da sam knjigu lično pročitao.

Sjajan ti je post, Stevo. Izvrstan, zaista.

Inače, ja sam pomenuo kada je taj nesrećni red osnovan. Sa srednjovekovnom istorijom stojim nešto bolje nego sa ratovima tokom sedamnaestog veka. :)

Meni je pun karanfil tog karfiolskog reda, pre svega zbog dve stvari. 1) To nije bio red posvećen zmaju, nego klanju zmajeva, pri čemu su zmajevi - Turci. Zmaj je na grbu tog reda porobljen, vezan u čvor i žigosan ognjenim krstom. Dakle, nema veze sa ezoterijskim uroborosom, kako izgleda većina srpskih njuejdžera misli. 2) Drugi po značaju cilj Reda zmaja (koji se zapravo zvao Društvo pokorenog zmaja) bio je uništenje PRAVOSLAVNIH zemalja.

Misssim, alo!

Sve je to lepa scenografija i ikonografija, ali... džebiga. Zato mislim da Dexa piše fantastiku. Niti je on glup čovek (ne znam ga, ali stekao sam takav utisak), niti neobavešten, pošto su svi ovi podaci manje-više lako dostupni. Dakle, namerno je pomerio datume i promenio političke okolnosti u cilju pisanja zanimljivije priče. To je valjda legitimna stvar.

Подаци су веома лако доступни (https://www.google.rs/search?q=%D1%80%D0%B5%D0%B4+%D0%B7%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%B0&ie=utf-8&oe=utf-8&aq=t&rls), ипак је ово параисторија, а Срби су вазда волели теорије завере и томе слично, поготово оне које се тичу тајних друштава чији корени, јелте, вуку све до Атлантиде и Каменог доба.

Zanimljivo je da je jedan od osnivača tog Reda Zmaja i Vlad Cepeš aka Drakula...

Цепеш се 1408. није ни родио.

Na linku koji si ti dao tako piše... možda je to neki drugi Vlad Cepeš; često rumunsko ime.
Ruku na srce, ako je bio vampir, verovatno je trajao vekovima... eto zanimljive postavke za priču.

Treba pomeriti samo jednu generaciju unazad, i to je to.

Vlad II je 1431. postao član Reda i dobio nadimak Drakul, Drakula je valjda "zmajević" i odnosilo se na njegovog sina, koji je kasnije i sam postao punopravni član Reda.

Дао сам линк према гугл претрази, мени прво испада линк ка Википедији, где пише да се "Дракула" придружио касније. Забуна је можда у томе што је реду припадао и његов отац, Влад 2, Дракул.

Едит:  :-| Док сам кликтао на линк да видим шта претрага избацује, две поруке пре моје! Дракули су популарни.

Vlad nije bio u "prvoj postavi". Ni jedan ni drugi. Vlad II Drakul je u Red primljen tek kada je uveden Drugi stepen Reda, ako se dobro sećan.

Забуна, изгледа, настаје због тога што је Влад 2, Дракул, примљен године кад му је син Дракула рођен.

Nema zabune, nisu bili osnivači neg ih je Švabo za nos uvukao u kolo.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 28-03-2012, 15:33:51
Nema zabune, nisu bili osnivači neg ih je Švabo za nos uvukao u kolo.

Мислим на српску страницу о Реду змаја. Каже: "Влад Цепеш, војвода Влашке (после 1431. године)", а линк иде ка Дракули, рођеном 1431. Чињеница, примљен је још као дечак, али се Дракул не спомиње на ионако некомплетном и збуњујућем списку (примљен 1431.)

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 28-03-2012, 10:24:57

Quote from: crippled_avenger on 28-03-2012, 02:57:39
... a Stevi je čak dosadno što se na topiku o Dexinom romanu uopšte razgovara o tom romanu i autoru...

Mit kao takav je čist, jer mu je to i osnovna funkcija - da bude uzdanica narodu kad mečka zaigra na pragu. Mitovi su "lekoviti" obrazovanom isto koliko i nepismenom, glupom koliko i genijalcu; polu religija, vera da dobro mora pobediti. Mitomanija su samo novci, sitno ziheraško politikantstvo, i hrani se isključivo glupim i nepismenim, da ih nagrdi još više. Preterani novci se ne uzimaju na čestitost i više ideale, neg na bricu, sec sec secikesa. Još je lepšije robiti slepca.

Ovakav "pogled" na mit postoji samo u Srbiji - zapatio se zbog političara koji su mitove ubacili u dnevnu politiku izjednačivši ih sa istorijskim zabludama ili izvrtanjem činjenica, što je besmisleno.

Mit (mitovi - mitologija) je jedna od najlepših i najvrednijih stvari koje je čovek smislio i smišljao u svojoj istoriji od nastanka sveta do danas (ako ne i najvrednija!) Klasični mitovi (grčko-rimski, nordijski, arapski ... bilo koje epohe i područja na planeti Zemlji) do savremenih mitova (superheroji, fantasy, vestern...).

The main characters in myths are usually gods, supernatural heroes and humans.[9][10][11] As sacred stories, myths are often endorsed by rulers and priests and closely linked to religion or spirituality.[9] In the society in which it is told, a myth is usually regarded as a true account of the remote past.[9][10][12][13] In fact, many societies have two categories of traditional narrative, "true stories" or myths, and "false stories" or fables.[14] Creation myths generally take place in a primordial age, when the world had not yet achieved its current form,[9] and explain how the world gained its current form[3][4][5][15] and how customs, institutions and taboos were established.[9][15]

Čak i deca koja su odrastala na pričama u kojima kauboji tamane "crvenokošce", znala su kakva je istorijska istina - da su Indijanci istrebljavani, kao žrtve genocida.

Ako je viking glavni junak u priči, on je good guy, bez obzira što su istorijski, vikinzi ubijali i pljačkali druge narode.

Odisej je heroj i ako je osvajao Troju.

Mitovi govore o univerzalnim stvarima, sukobu dobra i zla u kome nije bitno šta se zaista i da li se zaista desilo.

Pominjanje mitova u negativnom kontekstu je najveća budalaština (drugosrbijanska?).

Quote from: crippled_avenger on 28-03-2012, 14:03:23
angel011, naravno da sam upoznat sa nagradom koja nosi Damnjanovićevo ime, i smatram da je jasno šta sam hteo da kažem.

Kad je reč o Kuferovoj potrebi za detaljnim i ozbiljnim recenzijama, nismo mi u školi pa da on zahteva šta će ko da piše i u kojoj formi može da iznosi utiske. A kad se tome doda način na koji Kufer u principu reaguje na ono što se napiše, ne odaje utisak sagovornika koga baš zanima da nešto sazna i na to argumentovano odgovori.

Inače, meni je potpuno jasan i prihvatljiv stav da neko neće da čita Dexin roman jer smatra da je to gubljenje vrmena. I zbilja, ljudi koji vole književnost visoke umetničke vrednosti svakako da gube vreme čitajući ovaj roman jer u njemu ne mogu naći ni trunku onoga što im nude dela velikih i dokazanih pisaca. Međutim, ako sagledavamo roman u kontekstu onog dela književne scene koji sagledava ovaj forum, onda čitanje te knjige nije gubljenje vremena.

Ja sam reagovao zbog toga što si ponudio recenziju koja nije recenzija, a to si i potvrdio ovim postom.
Dakle, odlučio si o tome šta zanima ovaj forum, pa si tako i odredio da ništa ne kažeš o samoj knjizi.
A prilično sam siguran na osnovu gore napisanog da nisi gubio vreme čitajući knjigu, pošto bi inače rekao nešto i o njenom sadržaju, i o tome kako je koncipiran roman, nego si pustio da to drugi nabacuju malo po malo dok se ne stvori nekakav utisak. Možda je to zbog toga što si ispravno procenio medijsku inteligenciju nekih članova foruma, tj. da će oni čitati to đubre u svakom slučaju, pošto oni to inače rade po inerciji pomenute inteligencije, pa ćeš tako, bez čitanja i bacanja para, dobiti kakvu takvu informaciju, što se može dalje, na nekom drugom i relevantnijem mestu, upotrebiti, zar ne?

A-ha, Kufer ne veruje da je Kripl pročitao! Zaplet se komplikuje.

Ustvari, Kufer je čitao, ali neće da prizna. :mrgreen:

Quotepošto bi inače rekao nešto i o njenom sadržaju

Очигледно је да Куфер не чита Крипове приказе филмова.

Kuferu, ne znam odakle tebi ideja da sam ja ponudio recenziju? Ne sećam se da sam naglasio da je reč o recenziji, ovo je jedan neformalno pribeležen utisak. Recenzija je ipak vrlo formalna stvar.

Quote from: angel011 on 28-03-2012, 15:27:00
Vlad II je 1431. postao član Reda i dobio nadimak Drakul, Drakula je valjda "zmajević" i odnosilo se na njegovog sina, koji je kasnije i sam postao punopravni član Reda.

Pa zar nije fora da besmrtnici kao sve ostavljaju sinovima i tako u nedogled?

Jeste, a još se i lakše izvodi sa nečim kao što je članstvo u Redu zmaja, jer je ta titula ionako nasledna.  :lol:

Quote from: angel011 on 28-03-2012, 18:18:09
Jeste, a još se i lakše izvodi sa nečim kao što je članstvo u Redu zmaja, jer je ta titula ionako nasledna.  :lol:

Ne bi trebalo. Pripadnost viteskim redovima retko kada je nasledna, sem u slucaju vladara potomaka osnivaca reda, kao u slucaju britanskih vladara i Reda Ordena podvezice ili se automatski dobija, kao u slucaju francuskih predsednika i Reda Ordena legije casti.

Znači glavni kvaliteti ovog romana su to što je lak i pitak?  :cry: :lol: xrofl

I što je nije toliko roman, koliko strip bez sličica, kako ispada po nekim izveštajima.  :lol:

Nemoj tako, biće i sličica.

Quote from: sleep on 28-03-2012, 20:29:21
Znači glavni kvaliteti ovog romana su to što je lak i pitak?  :cry: :lol: xrofl

i što će navesti male srpčiće da se interesuju za srpsku prošlost i junake, pa možda i da požele da postanu kao oni, kad porastu!  xrofl

A, ќивот?

Kivot i smrt porno bande :)

Quote from: Alex on 28-03-2012, 16:04:24

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 28-03-2012, 10:24:57

Quote from: crippled_avenger on 28-03-2012, 02:57:39
... a Stevi je čak dosadno što se na topiku o Dexinom romanu uopšte razgovara o tom romanu i autoru...

Mit kao takav je čist, jer mu je to i osnovna funkcija - da bude uzdanica narodu kad mečka zaigra na pragu. Mitovi su "lekoviti" obrazovanom isto koliko i nepismenom, glupom koliko i genijalcu; polu religija, vera da dobro mora pobediti. Mitomanija su samo novci, sitno ziheraško politikantstvo, i hrani se isključivo glupim i nepismenim, da ih nagrdi još više. Preterani novci se ne uzimaju na čestitost i više ideale, neg na bricu, sec sec secikesa. Još je lepšije robiti slepca.

Ovakav "pogled" na mit postoji samo u Srbiji - zapatio se zbog političara koji su mitove ubacili u dnevnu politiku izjednačivši ih sa istorijskim zabludama ili izvrtanjem činjenica, što je besmisleno.


Mit (mitovi - mitologija) je jedna od najlepših i najvrednijih stvari koje je čovek smislio i smišljao u svojoj istoriji od nastanka sveta do danas (ako ne i najvrednija!) Klasični mitovi (grčko-rimski, nordijski, arapski ... bilo koje epohe i područja na planeti Zemlji) do savremenih mitova (superheroji, fantasy, vestern...).


The main characters in myths are usually gods, supernatural heroes and humans.[9][10][11] As sacred stories, myths are often endorsed by rulers and priests and closely linked to religion or spirituality.[9] In the society in which it is told, a myth is usually regarded as a true account of the remote past.[9][10][12][13] In fact, many societies have two categories of traditional narrative, "true stories" or myths, and "false stories" or fables.[14] Creation myths generally take place in a primordial age, when the world had not yet achieved its current form,[9] and explain how the world gained its current form[3][4][5][15] and how customs, institutions and taboos were established.[9][15]

E, samo sam tebe čekao da mi besmisleno objasniš šta je to mit. Sad mogu mirno na počinak...

U Deksa nema seksa  :idea:
A šta bi rekla Alesis?

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 28-03-2012, 23:47:33

Quote from: Alex on 28-03-2012, 16:04:24

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 28-03-2012, 10:24:57

Quote from: crippled_avenger on 28-03-2012, 02:57:39
... a Stevi je čak dosadno što se na topiku o Dexinom romanu uopšte razgovara o tom romanu i autoru...

Mit kao takav je čist, jer mu je to i osnovna funkcija - da bude uzdanica narodu kad mečka zaigra na pragu. Mitovi su "lekoviti" obrazovanom isto koliko i nepismenom, glupom koliko i genijalcu; polu religija, vera da dobro mora pobediti. Mitomanija su samo novci, sitno ziheraško politikantstvo, i hrani se isključivo glupim i nepismenim, da ih nagrdi još više. Preterani novci se ne uzimaju na čestitost i više ideale, neg na bricu, sec sec secikesa. Još je lepšije robiti slepca.

Ovakav "pogled" na mit postoji samo u Srbiji - zapatio se zbog političara koji su mitove ubacili u dnevnu politiku izjednačivši ih sa istorijskim zabludama ili izvrtanjem činjenica, što je besmisleno.


Mit (mitovi - mitologija) je jedna od najlepših i najvrednijih stvari koje je čovek smislio i smišljao u svojoj istoriji od nastanka sveta do danas (ako ne i najvrednija!) Klasični mitovi (grčko-rimski, nordijski, arapski ... bilo koje epohe i područja na planeti Zemlji) do savremenih mitova (superheroji, fantasy, vestern...).


The main characters in myths are usually gods, supernatural heroes and humans.[9][10][11] As sacred stories, myths are often endorsed by rulers and priests and closely linked to religion or spirituality.[9] In the society in which it is told, a myth is usually regarded as a true account of the remote past.[9][10][12][13] In fact, many societies have two categories of traditional narrative, "true stories" or myths, and "false stories" or fables.[14] Creation myths generally take place in a primordial age, when the world had not yet achieved its current form,[9] and explain how the world gained its current form[3][4][5][15] and how customs, institutions and taboos were established.[9][15]

E, samo sam tebe čekao da mi besmisleno objasniš šta je to mit. Sad mogu mirno na počinak...

Ti meni objasni kako predstavljanje Dejvi Kroketa i Bufalo Bila u popularnoj kulturi štetno utiče na mlade naraštaje sadašnjih amerikanaca, a ja ću ti onda poverovati da će štetan uticaj na našu decu imati Dexina knjiga u kojoj su srpske istorijske ličnosti prikazane kao idealizovani junaci!

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 28-03-2012, 10:24:57


Mit kao takav je čist, jer mu je to i osnovna funkcija - da bude uzdanica narodu kad mečka zaigra na pragu. Mitovi su "lekoviti" obrazovanom isto koliko i nepismenom, glupom koliko i genijalcu; polu religija, vera da dobro mora pobediti. Mitomanija su samo novci, sitno ziheraško politikantstvo, i hrani se isključivo glupim i nepismenim, da ih nagrdi još više. Preterani novci se ne uzimaju na čestitost i više ideale, neg na bricu, sec sec secikesa. Još je lepšije robiti slepca.

Alex, zapeo si za pogrešan deo rečenice. Boldovano je, valjda, u redu? Kad polako čitaš. Steva je odvojio mitomaniju, koja nema veze sa mitovima.

Dobro, OK, ali nije li rekao da je problem što će knjigu čitati deca. U čemu je problem?

Pa, obmanjivati odrasle je jedno, a obmanjivati decu - drugo. Steva duboko veruje da pisci moraju biti odgovorni za svoja dela, a mi prečesto to izgubimo iz vida.

Alex,


Jes' ti pio nešto ili si svako jutro tako blesav?! (http://www.youtube.com/watch?v=4RD6YG9AiM4#ws)




Porediš Dejvi Kreketa i cirkusku pojavu Bafalo Bila sa pomenutim junacima srpskih arhaičnih vremena?! Zaboravio si na Peru Detlića  :-x
Stvarno su došla poslednja vremena kad jedan osvedočeni separatista i potpuni anti-Srbijanac treba da brani dignitet srpske istorije, makar ona ponekad zvučala i kao mit da je.

Svojevremeno je dexa napisao da je velika mana "Crnog cveta" istorijska neutemeljenost i da će on svojim knjigama pokazati kako se pišu romani sa istorijskom ikonografijom.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 29-03-2012, 01:41:55
Alex,

Porediš Dejvi Kreketa i cirkusku pojavu Bafalo Bila sa pomenutim junacima srpskih arhaičnih vremena?! Zaboravio si na Peru Detlića  :-x
Stvarno su došla poslednja vremena kad jedan osvedočeni separatista i potpuni anti-Srbijanac treba da brani dignitet srpske istorije, makar ona ponekad zvučala i kao mit da je.

Poređenje je adekvatno - Bufalo Bil i Dejvi Kroket su superiorni junaci pop kulture (stripovi, crtani filmovi i filmovi...), a to što je pravi BB radio u cirkusu je kao ono - kakav i ko je bio pravi Marko kraljević.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.coverbrowser.com%2Fimage%2Fbuffalo-bill%2F46-6.jpg&hash=888ef93bc004c1ea783369a49776fca5c4c210a5)



Na kraju - sve ono što si ti hteo da kažeš u tvom hvaljenom postu je konfuzno, sumnjivo i proizvoljno.

Ех, сад...и несрећни Бик Који Седи је једно време забављао рају у циркусу Буфало Била...мислите о томе. ;)

Sto jes' jes' i Viljem F. Kodi i Marko Mrnjavcevic su istorijske licnosti.

Quote from: Boban on 29-03-2012, 01:51:26
Svojevremeno je dexa napisao da je velika mana "Crnog cveta" istorijska neutemeljenost i da će on svojim knjigama pokazati kako se pišu romani sa istorijskom ikonografijom.

Ne razumem nerazumevanje. Ustvari, neću da razumem. Književnost ne piše istoriju, ona se oslanja na nju, produbljuje je, proverava, izaziva, koristi je kao okruženje i, na kraju, eksploatiše. Ovo poslednje je upitnik na suštinu motivacije pisca. Stvarno mi nije stalo ko će da razume ili shvati ovo što pišem, kome će da bude konfuzno, sklerotično ili preterano metaforično. Zabluda je da je "Crni cvet" istorijski roman. Roman se pomogao dualnošću mesta i lika Kraljevića Marka u našoj istoriji i legendama. Da ispriča svoju priču. Drugo pitanje je gde smestiti Deksin roman, ja to ne mogu jer ga nisam pročitao. Komentari koji ovde prate knjigu nisu ohrabrujući, a iskustvo sa KR nije podsticajno. Ovo drugo delo ne ukazuje na dobru i temeljnu pripremu.


Dileme sa kojima su se suočili neki od učesnika rasprave govore o tome. Nije nevažno kakvu poruku nosi bilo koja knjiga, a posebno ona koja se okiti titulom bestselera. Takve knjige ostavljaju trag ne samo na sadašnje čitaoce nego i na one koji će ih čitati u nekom drugom vremenu. Ako trag ostave. Naravno to je značajno piscima koji žele da traju, oni drugi su već isplaćeni.

Pričica o viteškom redu, teoriji zavere, Kosovskom boju, Milošu Obiliću i inima u čuvenom besteleru: Žika Lazić "Vitez smrti" izdanje 1988 godine.
Tu naši junaci specijalno praktikuju vežbanje bodenja rogovima, tj. nose kacige sa rogovima i time ubijaju neprijatelja.
Pošto je ovaj hit ostavio presudan trag na generacije koje su došle, a poznato je da naša čeljad obožavaju da čitaju, verujem kako će i roman o kome ste toliko se raspričali (a većina ga pročitala nije) takođe imati veliki pedagoški uticaj na buduća pokolenja Bolonjskih studenata, prilikom pabričenja poena na studijama za mastera...

aleksije, hajd na kafu, da se socijalizuješ malo. :)

Bolonjsko skretanje, daklem  :lol:

Kako je moguće da su ZASTAVE u ČUDNOJ KNJIŽARI tako pristupačne?

Quote from: scallop on 29-03-2012, 09:44:03

Quote from: Boban on 29-03-2012, 01:51:26
Svojevremeno je dexa napisao da je velika mana "Crnog cveta" istorijska neutemeljenost i da će on svojim knjigama pokazati kako se pišu romani sa istorijskom ikonografijom.

Ne razumem nerazumevanje. Ustvari, neću da razumem. Književnost ne piše istoriju, ona se oslanja na nju, produbljuje je, proverava, izaziva, koristi je kao okruženje i, na kraju, eksploatiše. Ovo poslednje je upitnik na suštinu motivacije pisca. Stvarno mi nije stalo ko će da razume ili shvati ovo što pišem, kome će da bude konfuzno, sklerotično ili preterano metaforično. Zabluda je da je "Crni cvet" istorijski roman. Roman se pomogao dualnošću mesta i lika Kraljevića Marka u našoj istoriji i legendama. Da ispriča svoju priču. Drugo pitanje je gde smestiti Deksin roman, ja to ne mogu jer ga nisam pročitao. Komentari koji ovde prate knjigu nisu ohrabrujući, a iskustvo sa KR nije podsticajno. Ovo drugo delo ne ukazuje na dobru i temeljnu pripremu.


Dileme sa kojima su se suočili neki od učesnika rasprave govore o tome. Nije nevažno kakvu poruku nosi bilo koja knjiga, a posebno ona koja se okiti titulom bestselera. Takve knjige ostavljaju trag ne samo na sadašnje čitaoce nego i na one koji će ih čitati u nekom drugom vremenu. Ako trag ostave. Naravno to je značajno piscima koji žele da traju, oni drugi su već isplaćeni.

Za promenu, sada nisi bio metaforičan, već krajnje decidan. Što je osvežavajuće, pošto se onda uglavnom slažem sa tobom. Da, "Crni cvet" nije istorijski roman, pa ako Dexa i jeste zamerio Bobanu na "istorijskoj utemeljenosti", džabe mu je zamerao. Iz istog razloga ja ne zameram novom Dexinom romanu zbog toga što pomera nastanak "Reda zmaja" nekoliko godina unazad. Zapravo, mi ni ne znamo da li je taj njegov Red zmaja zapravo onaj Žigmundov "Red zmaja", zar ne? Da li to pisac igde kaže? Upravo stoga ja Dexine romane vidim kao alternativnu istoriju, što znači - fantastiku.

Sad, može biti da se autor neće složiti sa mnom. Ali pošto autor ne postuje na ovom forumu, nemam načina da saznam njegovo mišljenje, premda bi me zanimalo, pošto je ipak reč o najčitanijem fantasti nove generacije.

Oh, pa uvek možeš da ga pitaš sam:

http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=11&t=1213&start=50 (http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=11&t=1213&start=50)   :lol: :lol:

Quote from: Kunac on 29-03-2012, 14:53:05
Kako je moguće da su ZASTAVE u ČUDNOJ KNJIŽARI tako pristupačne?

Ahahahah! Bobo, obožavam te!  :lol:

Biznis je biznis, emocije su emocije. Nema čitanije domaće knjige fantastike.
Kad čitaoci pohrle u Čudnu knjižaru da kupe ovu knjigu po subvencionisanoj ceni,
on im uvali još par opskurnih izdanja, i eto profita!

Да ли је то легално издање?

Nightfliere, i ti si jasniji kad pitaš, a manje jasan kad odgovaraš. Pazi, sad se neću složiti sa Mehom. Šta ima da pitaš Deksu šta je njegov roman, on je napisao ono što je imao da kaže. Na čitaocima je da kažu šta su pročitali. Većina nema šansu da išta pita pisca. Doduše, nadam se da još egzistira fandomska prednost SF-a, gde je fandom znao da postavi ozbiljno pitanje piscu i da pisac na njega reaguje. Za mene najbolji, ako ne i jedini primer je tvrdnja čitalaca Nivenovog romana "Prsten" da njegov novum ne može da opstane u orbiti u koju je postavljen, a on odgovorio romanom "Inženjeri prstena".


Zato je apsurdno napisati da je nešto "lako za čitanje". To ne govori ništa. Ali, ako već imaš viđenje da je Deksin roman alternativna istorija, onda da razmotrimo šta jeste alternativna istorija. Alternativna istorija nastaje onoga trenutka kad pisac uspostavi tipping point, odnosno definiše događaj koji se događa drugačije od događaja u regularnoj istoriji. Ja sam u domaćoj fantastici nailazio na priče zasnovane na alternativnom događaju, ali ne i roman. Ako su u fokusu tri romana koje ti, zbog prodaje, jedino registruješ, da počnemo redom.


"Poslednji Srbin", kao prvi po nastajanju, ima seriju neznatnih tačaka koje bismo mogli da prepoznamo kao preokret, najveći broj ne zapazimo, pa se on na njih u raspravi poziva, ali ono što jasno ne izaziva preokret i nije preokret. (Važi i ono o šaptanju na uvce čitaoca.) Dalje, preokret koji iznosi na scenu alternativni svet, kao posledicu ima i ukupno poentiranje romana. Te poente koja pokazuje šta alternacija izaziva u svetu - nema. PZ je tipični roman Bobanove spisateljske orijentacije i ja sam zadovoljan što je takav.


"Ćovek koji je ubio Teslu" je sinteza Nikodija Marića koji nije alternativni svet i nečega što je moglo da bude, ali nije. I u tom romanu nailazimo da seriju događaja koji se odvijaju drugačije nego u realnoj istoriji, ali teško možemo da prepoznamo ključni. Trebalo bi da je to finansiranje Teslinog povratka u Srbiju, ali u tom romanu postoje i izmenjeni događaji i pre te opcije, pa i danas nisam siguran da li je počelo negde na Divljem Zapadu, što bi postavku na Tesli načinilo besmislenom. Vidiš, uspostavljanje alternativnog sveta nije zezanje kom možemo da pribegnemo tek tako.


"Konstantinovo raskršće" nesumnjivo nije alternativni svet. Preko toga šta je u njemu napisano ja bih najradije stavio veo zaborava. Ako možemo nešto u domaćoj fantastici nazvati pamfletizmom, onda je to to.


E, sad na klizavo. Da li se najnoviji Deksin roman događa u alternativnom svetu? Pa, koliko smo upoznati sa našom istorijom, možda se ni to šta mislimo da se dogodilo - nije dogodilo. Podaci o navedenim glavnim likovima su toliko opskurni te ih ja, u dobroj meri, vidim kao i sve druge srpske priče "o dva brata koji su počinili nepočinstvo prema Turcima pa pobegli i osnovali selo..." Dakle, u najboljem slučaju, to bi se moglo posmatrati kao "Liga izuzetnih džentlmena". Ovakva tematika ne može da sadrži tačku preokreta, jer počinje i završava, a da se ne vide posledice promene. Ako neko pomisli na potencijalnu trilogiju, onda bi se roman završavao danas sa situacijom različitom od one koju imamo.

Dođe mi da obećam kako ću uzeti par istorijskih likova, zbrčkati ih na gomilu, dati im kliše zadatak i napisati hit.

Quote from: Джон Рейнольдс on 29-03-2012, 15:40:54
Да ли је то легално издање?

dobro pitanje!  :!:

Knjiga "Sveta krv sveti gral" je sročen i predstavljen kao proizvod istraživačkog rada, a ne kao fikcija. I svi su se primili. A bila je fikcija. Da sam ja neka vlast ja bih kažnjavao lažno predstavljanje knjiga i informacija, kao što je kažnjivo i lažno predstavljanje lica.

Ha ha, mac, pa to ti je postmodernizam ;)

Quote from: mac on 29-03-2012, 16:24:16
Knjiga "Sveta krv sveti gral" je sročen i predstavljen kao proizvod istraživačkog rada, a ne kao fikcija. I svi su se primili. A bila je fikcija. Da sam ja neka vlast ja bih kažnjavao lažno predstavljanje knjiga i informacija, kao što je kažnjivo i lažno predstavljanje lica.

Mac, ta knjiga ti je spekulativna fikcija.

Quote from: Meho Krljic on 29-03-2012, 15:20:58
Oh, pa uvek možeš da ga pitaš sam:

http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=11&t=1213&start=50 (http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=11&t=1213&start=50)   :lol: :lol:

Уз опасност да сад навучем на себе дреку јер сам гласоноша (јака ствар, пошто је занимљиво и слабо познајем витешке редове), о Реду змаја Стојиљковић каже следеће:

Nego da odgovorim onom liku sto misli da se razume u istoriju.

Red Zmaja iz moje knjige nije Zigmundov red vec originalni Societas Draconistrarum koji su u Solunu osnovali Konstantin Veliki i Dimitrije Solunski pocetkom 4. veka.

Inace, postoje podaci da su clanovi tog reda bili i Dusan Silni i Milutin, pa cak i sam Lazar. U insignijama i grbovima starih dinastija zmaj je bio cest simbol. Stefan Visoki je obnovio taj red.

Moja ideja je da nakon Kosovske bitke bude neka vrsta "predaje stafete" gde Ivan Kosancic predaje mladom Stefanu svoj mac Zmajevac i ostavlja mu u amanet da obnovi red jer su svi, jelte, izginuli na Kosovu.

Pisem jedan esej na tu temu, bice objavljen ovde

http://www.dugenociicrnezastave.rs/sanovnik.html (http://www.dugenociicrnezastave.rs/sanovnik.html)

Inace, koga zanima vise o tome, postoji jedan clanak u Istorijskom glasniku iz 1990. kao i knjiga "Vitezovi reda Zmaja" Živojina Andrejića (Centar za mitološke studije Srbije, 1999) a ima jos jedna mala knjizica izdata u NS prosle godine.

A dal se i ta "mala knjižica" lako čita  :!:

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 29-03-2012, 16:39:23
A dal se i ta "mala knjižica" lako čita  :!:

velika knjižica bi se svakako teže čitala.
naročito ako nema velikih sličica.

Quote from: scallop on 29-03-2012, 16:13:15
... Ovakva tematika ne može da sadrži tačku preokreta, jer počinje i završava, a da se ne vide posledice promene. Ako neko pomisli na potencijalnu trilogiju, onda bi se roman završavao danas sa situacijom različitom od one koju imamo.

Pade mi na pamet jedna baš dobra priča: Kasterov poslednji skok  (Stiven Atli i Hauard Valdorp, 1976.)
Nema ni naznake kakav je splet događaja učinio da se industrijska revolucija desi vek ranije. Ali desila se - i zato Kaster i Indijanci kod Litl Big Horna koriste lovačke avione - dvokrilce.
I koliko god ova vizija izgledala bizarno ili suludo, priča je zaista prava, dobra, alternativna istorija... doduše, bez jasno definisane polazne tačke u vremenu.

Pravi klasični primer je "Pavane". Reformacija je fulala i katolicizam je bez konkurencije. No, to je anglikanski iliti antikatolički pamflet.

Bem ti sušu, overio sam "ko" je Živojin Andrejić  :!: :!: :!: :-| xrotaeye xdrinka

Quote from: mac on 29-03-2012, 16:24:16
Knjiga "Sveta krv sveti gral" je sročen i predstavljen kao proizvod istraživačkog rada, a ne kao fikcija. I svi su se primili.

Невезано за историју, "Експеримент Делпас" је такође добар пример.

Dobar je Andrejić. Sumnjiva je knjiga na koju se poziva pop Dukljanin. Sad znam da je Deksa deo priče razvio iz postojeće literature.

Tačka preokreta kod Skrobonje je Napoleonova pogibija kod Austerlica. To je najstarija promena koja se pominje (od više njih).

Eto. Sad još da uspostavimo logiku.

Zar Skrobonja nije pomenuo jednom prilikom da je tacka preokreta metak koji je ubio Ferdinanda, En Oukli ga je overila i odatle se odvaja grana paralelne istorije.Elem da se vratimo na Stoiljkovica.Da, mogao je a smisli frazu, i naglasi je na koricama da je roman zasnovan na dugomi mukotrpnom istoriskom istrazivanju,jer su svi romani koji se naslanjaju na istoriju takvi,mogao je.I bio bi to mali fini podli marketinski trik.Verovatno bi se jos bolje prodavao.

I ako vec pominjemo alternativnu istoriju,gde su precizne granice sta jeste, a sta nije?? Powers je napisao Na cudnijim plimama koristeci nepostojanje istoriskih podataka.

A koliko je Stoiljkovic dobar u :prekrajanju: istorije, videcemo kad nastavi zapoceto.Za sada je to meni nesto bledunjavo, mada se mozda tek zagreva.

Quote from: TheLajavac on 30-03-2012, 12:41:37
Zar Skrobonja nije pomenuo jednom prilikom da je tacka preokreta metak koji je ubio Ferdinanda, En Oukli ga je overila i odatle se odvaja grana paralelne istorije..

Nije Ferdinand nego Vilhelm :wink: a imaš nekoliko tački preokreta i pre toga, npr. osnivanje dinastije Sinđelić - ko što rekoh, Napoleonova pogibija je najstarija identifikovana u tekstu, bar koliko sam ja videla. Sve kasnije proizlazi iz drugačije ravnoteže koja se onda uspostavlja među velikim silama. Pitanje je samo što protiče toliko blizu naše istorije, mogla se očekivati i jača divergencija; ali onda ne bi bilo tako zabavno...

EDIT: ali to je za druga dva topika... neću više ovde...

To sam, otprilike, i ja napisao. Skrobonjine višestruke "tačke preokreta" idu na kartu da se mali preokreti sabiranjem pretvaraju u veliki preokret i to nije dobro za prepoznavanje koncepta. Sa druge strane, taj roman uvodi i koncept "paralelnog univerzuma", što niukom slučaju nije alternativni svet, pa ostajemo u konfuziji.


Generalno, Powers nije izmislio toplu vodu. Ako je piscu potrebno istorisjko okruženje za postavljanje svoje fikcije, najbolje je ono gde ima najmanje pouzdanih podataka. To je kao sa metalima, najlakše se prekuju oni najmekši.


Problem sa prekrajanjem kod Stojiljkovića je što prekraja ono što su još narodne junačke pesme prekrojile. Mogao bih i da objasnim, ali bi nas to odvelo u sasvim lošem pravcu.

Quote from: TheLajavac on 30-03-2012, 12:41:37

I ako vec pominjemo alternativnu istoriju,gde su precizne granice sta jeste, a sta nije?? Powers je napisao Na cudnijim plimama koristeci nepostojanje istoriskih podataka.

Powers sam tvrdi da ne piše alternativnu istoriju, već "tajnu istoriju" - događaji su isti kao i u našoj istoriji, samo ima nekih detalja (magijskih, recimo) za koje mi iz udžbenika ne znamo.


Alternativna istorija je nešto drugo.

Serija "Sliders" prati nekolicinu junaka koji nekim tehničkim izumom skaču iz paralenog San Franciska u drugi paralelni San Francisko, treći, pedeseti... uvek postoji tačka preokreta iz bliže ili daleke istorije Amerike i same Zemlje; dakle, imaju i slučaj da dinosaurusi nisu izumrli a da su se ljudi ipak razvili.
U njihovim vizijama, svi oni uvek postoje u identičnom fizičkom obliku u tim svetovima; i zapravo svi drugi likovi iz njihovog sveta; ma kada da se desio preokret, to nije uticalo na redosled rađanja i razvoja ljudi... što je potpuno besmisleno. Zamislite samo da nije bilo prvog svetskog rata i pola miliona preživelih Srba koji su se množili i nisu migrirali kasnije iz Bosne za Vojvodinu... kakvim trikom bi danas u Srbiji živeo iko od nas baš ovakvog izgleda, imena i u ovom uzrastu.
Kod većine alternativnih istorija i paralelnih svetova, pisci zamišljaju upravo takav ishod, da je sve drugo ostalo isto... to je možda zanimljivo za videti, kao u "Slajdersima", ali nema ni trun utemeljenja kao moguć ishod.

Ne bi to trebalo mešati. Vizuelno i narativno imaju različita ograničenja. I mogućnosti. Ali, u pravu si kad napominješ da uverljivost zavisi od umešnosti pisca i da imamo na raspolaganju neverovatne mogućnosti sa sopstvenim iščašenjima.

Quote from: Boban on 30-03-2012, 13:39:25
ma kada da se desio preokret, to nije uticalo na redosled rađanja i razvoja ljudi... što je potpuno besmisleno. Zamislite samo da nije bilo prvog svetskog rata i pola miliona preživelih Srba koji su se množili i nisu migrirali kasnije iz Bosne za Vojvodinu... kakvim trikom bi danas u Srbiji živeo iko od nas baš ovakvog izgleda, imena i u ovom uzrastu.

Što, meni ovo zvuči sasvim uverljivo. Ako nije rat, onda je nešto drugo. Ko je predisponiran da umre nasilnom smrću, umreće od bilo čega u alternativnom svetu. Ko nije, ostaće istog imena i prezimena da živi, pod različitim okolnostima...

То је зато што ти и даље са логиком водиш рат до истребљења  :!:

Ma jok, moja logika ti je samo nepojmljiva. To ti je isto kao kada je Ajnštajn izašao sa teorijom relativiteta, a niko ga nije razumeo. Ne brini, razumećeš jednog dana  xremyb

Па, истина, твоја логика ми је непојмљива, вјероватно зато што су ме у школи учили да исправно закључујем.

Чим Д. неколико дана ескивира моје (модификоване) прималне терапије (неки их зову терапије прималног крика), њене самообмане одлете у небеса. Од Сандре Флук до Ајнштајна!  :( 

Džone, ti i Harvester ste funkcionalni kao zemljotres. Nekako vas se ne može izbeći, tresete naokolo i destruktivni ste kao postmoderna.

Ово за постмодерну је већ увреда.  :lol:

Живот је кучка. Да си јуче дошао на пиво, данас бисмо расправљали о Димитрију Солунском и хипотетичком реду Св. Ђорђа, ака Змаја и кивоту "који је могао да промени све".

@Meho

Komplikovano mi je da pratim više foruma. Jedva sam i ovde aktivan.

@Džon

Ako sam taj tip koji misli da se razume u istoriju ja, odmah da kažem da se ne razumem ja ni u šta. Čist diletant. Stoga sam uvek spreman da prihvatim argumentovani stav nekoga ko se bolje od mene poznaje u neku materiju, a to nije teško.

Na osnovu onoga što sam čitao, teza da je Konstantin Veliki osnivao viteške redove deluje mi krajnje sumnjivo. Prvo, pojam viteškog reda bio je potpuno nepoznat Rimljanima. Konstantin se uzima za osnivača viteštva zbog svog labaruma i odreda koji je čuvao labarum, ali i to je nategnuto. Koliko znam, prvi viteški redovi osnovani su tek u jedanaestom veku. Hvala milom Bogu, sasvim je moguće da lupam gluposti, ali ni Gugl nije bio od pomoći. A teško mi je da poverujem kako može da postoji bilo šta a da to Gugl ne može da pronađe. Svaka čast gospodinu Andrejiću, ali malo više sam skeptičan prema toj ideji.

Srećom, sticajem čudnih okolnosti poznajem nekoliko doktora istorijskih nauka, stručnih za srednji vek i srednjovekovnu Srbiju. Među njima i Slavenka Terziča, koji je bio direktor Istorijskog insituta SANU (možda ga znate po svedočenju na Zlobodanovom suđenju) pa i neke druge akademike. E sad, pošto ja pouzdano znam da ne znam istoriju, pitaću ljude koji bi trebalo da znaju,

У Флајеровом посту уместо @Džon требало би да стоји @Dexa, пошто сам прекопирао његов пост с Меховог линка.

Quote from: Джон Рейнольдс on 30-03-2012, 16:32:06
У Флајеровом посту уместо @Džon требало би да стоји @Dexa, пошто сам прекопирао његов пост с Меховог линка.

Pa ti si ga prekopirao. :)

Nemam običaj da se raspravljam sa ljudima koji mi upućuju poruke tamo negde. Ako oseća potrebu da mi nešto kaže, neka dođe pa neka mi kaže. U tvom postu si ajde da kažemo preneo neke podatke koji su meni nepoznati. A pošto me istorija zanima - poglavito taj deo - potrudiću se da se obavestim i da naučim nešto, ako ima šta da se nauči.

Рекох већ, о редовима знам још мање, па ме је занимао одговор.

Poslao sam mejlove, pa ćemo videti. Ujedno sam se raspitao i o gospodinu Andrejiću.

Nemojte pomisliti da sam skeptik prema "sumnjivom". Čitava svetska fantastika je navezana na eksloataciju upravo "sumnjivog" u istoriji. Često sam navodio da je poznata i nepoznata istorija Balkana nepresušni izvor. Čitava počiva na gomili ovejanih lažova od Herodota, preko Porfirogenita do danas. Jedino što se to mora temeljno proučiti, pa biti malo manje lažov od prethodnika i epska, magijska i alternativna fantastika su nam na dlanu.

Quote from: scallop on 30-03-2012, 16:18:16Живот је кучка.

...and then you die.

Quote from: Kunac on 30-03-2012, 20:08:43

Quote from: scallop on 30-03-2012, 16:18:16Живот је кучка.

...and then you die.

Da ja ovaj post protumačim ozbiljno ili da ti otpišem na mentalnu stabilnost?

To je fraza dragi scallope. :)

Quote from: D. on 30-03-2012, 20:29:16
To je fraza dragi scallope. :)

Da ja ovaj post protumačim ozbiljno ili da ti otpišem na mentalnu stabilnost?

Slobodno otpišite na mentalnu stabilnost.  :lol:

Kakav topik, takvi i posetioci.

Ovde se izgleda okupljaju ljudi kojima mnogo toga valja otpisati na mentalnu stabilnost.

Quote from: Kunac on 29-03-2012, 14:53:05
Kako je moguće da su ZASTAVE u ČUDNOJ KNJIŽARI tako pristupačne?

Sva četiri primerka koja sam imao su otišla.
Moram sutra da nabavim novu količinu.

Quote from: Boban on 30-03-2012, 21:13:39Sva četiri primerka koja sam imao su otišla.

Znači: hit! :)

Quote from: Kunac on 30-03-2012, 20:08:43

Quote from: scallop on 30-03-2012, 16:18:16Живот је кучка.

...and then you die.

...and still is the bitch.

u Press-u (samo u nedeljnom izdanju?) izlazi feljton (tako su to oni nazvali) DNICZ, ne znam da li planiraju celu knjigu da tako štampaju. uglavnom, bacio sam oko danas malo na to, i utisak je da na to ne bih davao pare, niti bih trošio vreme čitajući celo delo.

Prenosim odgovor by dr Gordan Bojković na moj vapros glede hipotetičkog Konstantinovog Reda zmaja:

*****

Izvini što Ti odgovaram posle par dana, ali sam malo tragao za onim što si me pitao. Onda sam se i raspitivao. I ništa. To društvo nikad nje osnovano. Konstantin Veliki nikad nije osnovao ništa slično. Sveti Dimitrije Solunski, zaštitnik Soluna nikad nije imao veze ni sa kakvim udruženjem koje bi imalo i prizvuk paganskog. Societas Draconistrarum nije nikad postojalo. Ni jedno društvo nije opstalo od Konstantina Velikog do cara Dušana. Dušan nije bio član ni jednog drugog društva, a kamoli tog. Bio je počasni građanin Venecije i Dubrovnika (status koji se dodeljivao u znak prijateljstva, nije značio ama baš ništa, za razliku od statusa građanina koji su dobijali neki srpski velikaši i vladari posle njega). U pitanju je izmišljoptina čoveka bujne mašte, koji je pobrkao neke od velikih likova istorije i povezao ih sa ovde čuvenim Redom zmaja koji je osnovao kralj Ugarske i poljske i car Svetog rimskog carstva nemačke narodnosti Sigismund (Žigmund) Luksemburški početkom XV veka i čiji je prvi član bio despot Stefan Lazarević. To je to što sam uspeo naći.

*****

Ni Gugl nije uspeo da nađe ništa sem knjige gospodina Andrejića.

Naravno, književnik piše književnost a ne istorijske udžbenike, pa može da piše šta god hoće i da to bude sasvim legitimna stvar.

Богме, ово испаде pwn само такав.  :lol:

Prosvetiteljska misija, nema šta  :!:

Quote from: SIMERIJANAC on 21-03-2012, 22:27:59

Quote from: zakk on 21-03-2012, 12:27:02
Simerijanac: tih romana što Archeon želi ima, bilo i biće. E sad to što on ne zna ili nije mogao da nađe, to je druga pesma. Ja čitao tri-četiri u srednjoj, te Dušan, te Lazar... Žao mi je što nisam zapamtio ko je pisao :/

Данашњим клинцима су Лагуна и Чаробна књига оно што су нама у тим годинама биле Плава птица и Кадок,а књиге Владана Ђорђевића,Настасијевића или Баранина могу да се нађу једино у антикварницама. Па ако наше водеће издавачке куће деци нуде искључиво англоамеричке фентези и историјске романе,(при чему су чак и руски и пољски аутори изузетак),није ни чудо што наши омладинци  нису чули ни за Кордића или Ненадића. Али као што рекох,то се срећом мења,јер су се многа од те деце управо захваљујући Косингасу или Црном цвету заинтересовала да открију ове наше легендарне писце који су у својим делима обрађивали српску средњовековну историју.

Pojavili se naslovi kojih se nisam mogao setiti:


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi42.tinypic.com%2F345hszr.jpg&hash=409a99758b15b827f6e6f0588a110569ef721aa2)


SLAVOMIR NASTASIJEVIĆ , Narodna knjiga Beograd 1987,
1) USTANAK U ZETI
2) STEFAN DUŠAN
3) VITEZI KNEZA LAZARA
4) DESPOT STEVAN
5) TEŠKO POBEĐENIMA I
6) TEŠKO POBEĐENIMA II

A ja sam se setila ovog:
http://www.kupindo.com/kupljeno/9675748_KADOK-Neretljansko-blago (http://www.kupindo.com/kupljeno/9675748_KADOK-Neretljansko-blago)

smešno i naivno, ali drago mi je i dalje...

Baš draga knjiga...  :)

Niko ne pominje knjigu "Srebrni oklopnik". Uz tu knjigu sam naučio šta je "prikupljanje građe".

Quote from: zakk on 10-04-2012, 22:17:55
SLAVOMIR NASTASIJEVIĆ , Narodna knjiga Beograd 1987,
1) USTANAK U ZETI
2) STEFAN DUŠAN
3) VITEZI KNEZA LAZARA
4) DESPOT STEVAN
5) TEŠKO POBEĐENIMA I
6) TEŠKO POBEĐENIMA II

xcheers  Изгледа као одлично очуван комплет.

Него видех да је Лагуна кренула са едицијом Аркона у оквиру које је објавила култни омладински роман о старим Србима  "Под слободним сунцем".

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.laguna.rs%2F_img%2Fkorice%2F1870%2Fpod_slobodnim_suncem-franc_s_finzgar_v.jpg&hash=4e6d9c5b68751c19f1c14829079616b673d1d816)

Можда има наде да се и нека од горњих књига поново штампа у  сличној едицији.Капирам да су после Тешићевог и Стојиљковићевог успеха код младих читалаца препознали комерцијални потенцијал романа са таквом тематиком.

kako ide prodaja DNCZ?

Šiša Martina, šta drugo reći:

Top 5
1. Duge noći i crne zastave
Dejan Stojiljković
2. Ples sa zmajevima - deo prvi: Snovi i prah
Džordž R. R. Martin
3. Ples sa zmajevima - deo drugi: Posle gozbe
Džordž R. R. Martin
4. Simeonov pečat
Vanja Bulić
5. Američki derviš
Ajad Aktar


Jučerašnja informacija. :)

Pročitao Duge noći i crne zastave. Dobio sam ono što sam i očekivao - tečnu i jednostavnu naraciju uz dosta akcije i nešto mistike.  Pratiću i nastavke naravno.

Elem, jedna stvar me s logičke strane kopka  ( SPOILER ):


Zašto je Lazar odbacio krst koji mu je spasao život kad je napadnut? Ne vidim mu motiv...

Evo jedne sjajne islustracije inspirisane romanu. Nacrtao Dražen Kovačević, obojio Mijat Mijatović.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi46.tinypic.com%2F2nq73as.jpg&hash=a9f72822453ae10395b972be3c660b9c3b43e185)

Isti konan

Ili Aragorn?

Balkanskom ulicom - Dejan Stojiljković & Igor Marojević (http://www.youtube.com/watch?v=-YgkiNMo-HA#)

Javljaju da su DNiCZ prodate u 10k primeraka. Očigledno da ima prostora za srpski istorijski roman i/ili istorijsku fantastiku.

Izašao danas u Danasu (tj. u dodatku Beton) prikaz romana. Kao da smo tekst pisali Boban i ja zajedno (užasne li ideje) sem što se nama ne bi omaklo da glumca Kristijana nazovemo Bejlijem.

 :-? ; :)

Quote from: Jevtropijevićka on 21-08-2012, 21:49:19
Izašao danas u Danasu (tj. u dodatku Beton) prikaz romana. Kao da smo tekst pisali Boban i ja zajedno (užasne li ideje) sem što se nama ne bi omaklo da glumca Kristijana nazovemo Bejlijem.

Nek neko skenira, pliz? :)

(https://www.znaksagite.com/P/danas_ds.jpg)

Hvala, Bobo.

Pa dobro, u ovom prikazu ima jedna rečenica koja se kosi sa tonom ostatka teksta ("naracija zadovoljava svačije intelektualne kapacitete"). A Boban bi to mnoooogo lepše, mislim ja.  :lol:

Žalosno je da list Danas potroši ovoliko prostora na pljuvanje očigledno neukog i jadnog pokušaja romana...

Šta ćeš, kada je promovisan i čitan. Možda i nije žalosno, s obzirom da jake izdavačke kuće diktiraju ukus i potrebe publike. Mislim da je akcenat na trivijalnoj književnosti u kritici pomalo promašen zbog toga.

Ova kritika odaje utisak osobe koja se pravi pametnija nego što jeste.

Ma nije tako.

Za razliku od pisca koji kakvim god da se pravi ispada pametniji nego što jeste.

Osnovni zadatak Betona je da pravi reklamu Bećkoviću, Ćosiću i Deksi... i još nekima.

Svaka reklama je dobra reklama, samo da se priča o knjizi, da se kupuje.

Znači, za opšti pad u kulturi kriva je reklama, a ne trivijalna književnost.

Ne nego promovisanje te trivijalne književnosti, njeno forsiranje na sve strane.

ps, malo me mrzelo al aj pročitaću sad članak

:) to sam i ja rekla. dva puta. ;)

Kako niko da skapira da je Kosancic Ivan predak Leslija Eldridza

Да сад занемаримо каква је књига (још је нисам прочитао, али имам у плану), ова "критичарка" се обрачунава са писцем на личној основи, а највећи дио текста троши на вријеђање читалаца. Ако бисмо употријебили њен метод психоанализе аутора, могли бисмо доћи до закључка да она вјероватно редовно мастурбира својим (женским) примјерком Хазарског рјечника.

Quote from: Harvester on 26-08-2012, 11:11:28
Да сад занемаримо каква је књига (још је нисам прочитао, али имам у плану), ова "критичарка" се обрачунава са писцем на личној основи, а највећи дио текста троши на вријеђање читалаца.

To što je žena ogorčena na trivijalizam, ne znači da se obračunava na ličnom planu. A mnogi čitaoci vređaju sami sebe.

Quote from: Harvester on 26-08-2012, 11:11:28
Да сад занемаримо каква је књига (још је нисам прочитао, али имам у плану), ова "критичарка" се обрачунава са писцем на личној основи, а највећи дио текста троши на вријеђање читалаца.

lupetaš kao prava pravcata budaletina izbosne.

umesto toga, možeš li navesti delove kritike u kojima si prepoznao 'psihoanalizu' i obračun s autorom 'na ličnoj osnovi'?

htedoh i ja isto da ga pitam, pa shvatih da će biti isto kao i z prometeja "film je odličan!" i tako u nedogled  :lol:

"Критичарка" би ваљда требало да се бави конкретном књигом, а не тиме шта писац мисли у тренуцима кад га "заболи што није у бољем друштву". Чуди ме да ти, који си магистрирао и докторирао личне прозивке кроз своје текстове, не можеш то да видиш.

Quote from: D. on 26-08-2012, 11:13:16

Quote from: Harvester on 26-08-2012, 11:11:28
Да сад занемаримо каква је књига (још је нисам прочитао, али имам у плану), ова "критичарка" се обрачунава са писцем на личној основи, а највећи дио текста троши на вријеђање читалаца.

To što je žena ogorčena na trivijalizam, ne znači da se obračunava na ličnom planu. A mnogi čitaoci vređaju sami sebe.

Ајде објасни ми како то читаоци вријеђају сами себе. Баш ме занима.

Quote from: Harvester on 26-08-2012, 11:26:29
Ајде објасни ми како то читаоци вријеђају сами себе. Баш ме занима.

Čitanjem intelektualno nepodsticajnog šunda, naravno.

Quote from: D. on 26-08-2012, 11:37:21

Quote from: Harvester on 26-08-2012, 11:26:29
Ајде објасни ми како то читаоци вријеђају сами себе. Баш ме занима.

Čitanjem intelektualno nepodsticajnog šunda, naravno.

Шта је "интелектуално неподстицајни шунд" и на који начин је његово читање "вријеђање самог себе"? Да питамо Горана Скробоњу да ли осјећа да "вријеђа сам себе" сваки пут кад прочита књигу Џејмса Херберта?

Ne bih ja Herberta nazvala šundom. :)

Quote from: D. on 26-08-2012, 11:43:07
Ne bih ja Herberta nazvala šundom. :)

ja bih.

i to sasvim solidnim šundom, koji ne zavarava ni sebe ni druge da je nešto drugo sem šunda - za razliku od pantalejskog kafedžije i njegovih čitalaca.

ne znam, ne znam, preživeo sam čitala u prvom gimnazije i to je prva njegova knjiga koju sam čitala, a ostavila je takav trag... inteligentno on manipuliše strahom i rečima, tera te da ih promišljaš, nije to klasični, bezvredni šund. jer šund je bezvredan u svakom smislu, herbert nije.

Odgovor.

http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/evo_ovako.46.html?news_id=246739 (http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/evo_ovako.46.html?news_id=246739)

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 30-08-2012, 13:50:38

Odgovor.

http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/evo_ovako.46.html?news_id=246739 (http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/evo_ovako.46.html?news_id=246739)

Oh, nisam imala strpljenja da čitam. Dosadno. Ipak, zapanjuje činjenica da je u SAD i Rusiju otišlo Raskršće, a ne neki mnogo, mnogo kvalitetniji romani. I posle kažu i misle u svetu - to je srpska fantastika. Hah.


A autor kao ne zna šta piše. Da li je zaista moguće da je u uverenju da piše vrhunsku literaturu? Vređa ga naziv "trivijalna književnost"? Popularnost mu nije dovoljna?

Mene malo više iznenađuje da se otvara rasprava autor - kritičar.
Nekako, mislio sam uvek da autoru ne treba da brani to šta je uradio, eventualno ako mu baš dokurči - da napiše ČAS ANATOMIJE, kao Kiš.
Jer kad nešto napišeš - što reče uvaženi kolega Skalop, onda si siš'o u čaršiju smaknutih gaća, i ne vredi ti da se vadiš - svako može da tumači to što si napisao, kako mu dune.  Bolje ne silaziti međ' pijane Turke ako nisi izdržljiv.
Ali, moderna vremena...

Quote from: varvarin on 30-08-2012, 14:37:21
Nekako, mislio sam uvek da autoru ne treba da brani to šta je uradio

Pa zato i pitam. Nisam iščitala dosadni reply, ali se pitam - šta tačno autor misli da piše, pa se tako brani?

Quote from: D. on 30-08-2012, 14:40:33

Pa zato i pitam. Nisam iščitala dosadni reply, ali se pitam - šta tačno autor misli da piše, pa se tako brani?

Quote from: varvarin on 30-08-2012, 14:37:21
ČAS ANATOMIJE, kao Kiš.

Gluposti!
Autor u svako doba može da reaguje na kritiku. To mu čak i zakon omogućuje, da ne bi bilo zabune.
Ta priča o skidanju gaća je najobičniji nonsens.

Ovo je za Deksu samo dobra prilika da se samoreklamira.

Može da reaguje ako ima prilike, a nikad nema dovoljno. A za nonsense ću ti se naplatim.  xuzi

Ma, naravno da može da reaguje. Ko mu uskraćuje to pravo?

U preletu preko teksta pomislih da se autor uvredio kritikom. No, nigde ne vidim šta on misli da piše, već šta misli da ne piše.

Quote from: scallop on 30-08-2012, 14:54:30
Može da reaguje ako ima prilike, a nikad nema dovoljno. A za nonsense ću ti se naplatim.  xuzi

Važno da šešir ostane na glavi   xuss

Samoreklama je OK.
Ali...
Budimo malo više lordovi.
Treba li trčati za svakim ko se posere po onom što si napisao, i vući ga za rukav?
A seru i iz čistog zadovoljstva...
Kad napišeš, nema posle... "gospođo, niste me dobro shvatili, pročitajte još jednom".
Kako te shvate, to ti je.

Ma on je to malo uz pivce  xdrinka

Ali, Beton! Beton! (Smiri se Joe!!!)

Beton je od početka orijentisan da provocira i pljuje određene, gle čuda, najprodavanije pisce.
To je samo deo reklamne mašinerije.
Nema tamo tekstova koji nisu makar malo pljuvački. Sećam se samo par tekstova koji nisu bili takvi.

Jel? Možda ih najprodavaniji pisci i plaćaju?  :lol: Može biti, ništa me tu ne bi začudilo... Sve dok se u most recent posts na ZS pojavljuje ova tema...

Ja imam mišljenje o novinarima...  :roll:

"U tom svetlu se desio jedan preokret koji je mene lično silno obradovao. Umesto nacionalističkim, moje knjige će biti proglašene palpom. Ono što drugovi ne znaju jeste da se ja u toj poziciji osećam više nego komotno. Ne spavamo svi sa Krležom ispod jastuka. Ja sam ponosni nastavljač tradicije koju su utemeljili Po, Lavkraft, Bredberi, Robert E. Hauard, Konan Dojl i Agata Kristi - i toga se uopšte ne stidim. A nisam ni jedini, moj dobar prijatelj Oto Oltvanji sebe predstavlja kao ,,pulpmeistera", pa vi vidite."

:-x :-x :-x ...  :-x :-x :-x ...  :-x :-x :-x ...  :-x :-x :-x ............................................  :-x :-x :-x

Možeš s njim da se ubrišeš.

 xrofl

Nisam ni videla taj deo.

Moguće je da tu ima neke profitabilne sprege pljuvač-pljuvani. Ko bi mu drugi omogućio da ovo napiše?? xrofl

Miljane, boleće te glava...

 xjap

Bolje je da me glava boli od toga što mlatim njome o zid nego da me boli "sama od sebe" kad pročitam nešto ovako.

Ovo nije reklama. Što bi rekao Magrit.   xrofl

Na petoj strani ovog topika je bilo smislenih analiza dela i namera pisca.
Ove zadnje dve strane su čoporativno takmičenje ko će se više izrugivati ili opljunuti po delu i autoru. Mislio sam da smo iznad takvog pristupa, bio u pitanju Dexa, Marko ili Janko.
A teorije zavere su nenadmašive. Ako ne reaguje onda je sisa, da ne zalazim još dalje u pornografiju, ako reaguje onda je u dosluhu sa pljuvačima.

Quote from: Anomander Rejk on 30-08-2012, 16:11:55
Ove zadnje dve strane su čoporativno takmičenje ko će se više izrugivati ili opljunuti po delu i autoru.

Nemoj da si takav. Komentarišemo odbranu, ne delo i autora. Čitati pažljivo.

Ovaj bot se pokvario  :evil:

Quote from: Miljan Markovic on 30-08-2012, 15:09:27
"U tom svetlu se desio jedan preokret koji je mene lično silno obradovao. Umesto nacionalističkim, moje knjige će biti proglašene palpom. Ono što drugovi ne znaju jeste da se ja u toj poziciji osećam više nego komotno. Ne spavamo svi sa Krležom ispod jastuka. Ja sam ponosni nastavljač tradicije koju su utemeljili Po, Lavkraft, Bredberi, Robert E. Hauard, Konan Dojl i Agata Kristi - i toga se uopšte ne stidim. A nisam ni jedini, moj dobar prijatelj Oto Oltvanji sebe predstavlja kao ,,pulpmeistera", pa vi vidite."

:-x :-x :-x ...  :-x :-x :-x ...  :-x :-x :-x ...  :-x :-x :-x ............................................  :-x :-x :-x

Ovo podvučeno je malo unelo zabunu.  Možda je čovek hteo da kaže da su mu oni uzori, ne u smislu da je on njihov naslednik.

Sasvim je legitimno reći nastavljač.

 :!:

 :-| :-| :-|

QuoteDoduše, sasvim sam siguran da će Kristofer Nolan, režiser trilogije o Betmenu, biti iznenađen kad sazna kako glavnu ulogu u njegovim filmovima nije igrao Kristijan Bejl već pokojni proizvođač viskija sa sličnim prezimenom.

Ni po koju cenu nećemo reći Nolanu da slično prezime pokojnog proizvođača glasi - Gilbeys of Ireland, potrešće se čoek.

A Baileys je viski, to se valjda podrazumeva xcheers

Quote from: Anomander Rejk on 30-08-2012, 16:11:55
Ove zadnje dve strane su čoporativno takmičenje ko će se više izrugivati ili opljunuti po delu i autoru. Mislio sam da smo iznad takvog pristupa, bio u pitanju Dexa, Marko ili Janko.

Nisi pažljivo čitao, pa ti je promaklo da smo se Harvester i ja negativno odredili prema negativnoj kritici Dexine knjige na prethodnoj strani.

a kako ste se odredili prema romanu?

Pozdrav svima, moj prvi post  xyxy

Procitao roman i blago sam razocaran.
Ocekivao sam bolju/dublju pricu i razradu,
ovako sam imao utisak da citam strip verziju nekog a la Den Braun romana.
Neko rece da je bez obzira na planirane nastavke roman zaokruzen,
ja nisam stekao takav utisak.

Dve su mi stvari smetale, a vuku se kroz ceo roman:

- scene borbe su lose odradjene, nekako linearno i prosto
- vecina glava ima zavrsetak koji treba da izazove tenziju/napetost kod citaoca.
  To funkcionise na pocetku, al je glupo razvlaciti to kroz ceo roman.

KR nisam citao, pa cu nastavke DNiCZ procitati samo ako naletim u biblioteci.

Quote from: D. on 05-09-2012, 02:47:41
a kako ste se odredili prema romanu?

gle, ova dvojica se ne odrediše prema romanu. bitno da su se odredili prema kritici. nelogično.

Quote from: D. on 09-09-2012, 15:23:40

Quote from: D. on 05-09-2012, 02:47:41
a kako ste se odredili prema romanu?

gle, ova dvojica se ne odrediše prema romanu. bitno da su se odredili prema kritici. nelogično.

Ја се према роману нисам одредио јер га нисам прочитао, а према критици сам се одредио јер сам је прочитао. Да ли је то довољно поједностављено за тебе или треба још?

Pa treba još. Šta ako pročitaš roman i shvatiš da je kritičarka u pravu? Hoćeš li promeniti određenje?

Ма не пада ми на памет да понављам по сто педесет пута, на прошлој страни сам лијепо рекао шта је у овој "критици" проблематично, е сад оће ли то продријети у тај бетонски блок унутар твоје лобање или не, то је твоја ствар.

 xremyb

Pa ti imaš još jaču armaturu... Jer vidi, ja se nisam odredila prema kritici. Niko ovde nije, osim vas dvojice. Pa reko da pitam... Nema ljutiš. :)

Roman je ušao u širi izbor za NIN-ovu nagradu.

http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=74760 (http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=74760)

Čestitke autoru!

I od mene.

Dejan Stojiljković, pisac bez porfelja

Turistički vodič kroz Rimsko carstvo

Jedan od najglupljih mrčitelja 'artije na razvaljenoj književnoj sceni, pisac poznat po tome što ne zna šta je pluskvamperfekat, a kongruencija mu je totalna nepoznanica (što raskošno demonstrira i u ovom tekstu), državni autor drame "Konstantin: Znamenje anđela" pod sloganom "Keš, kolica i kičerica" – objavljuje uskoro novi roman pod inventivnim naslovom "Znamenje anđela", što je najavljeno prigodnim tekstom po medijima. Ovo priopćenje u obliku galimatijasa prenosimo u celini

KASAPLJENJE ISTORIJE TUPIM PEROM: Novi roman pisca Dejana Stojiljkovića "Znamenje anđela" trebalo bi da se u knjižarama pojavi do oktobarskog Sajma knjiga, saopšteno je danas iz IK "Laguna". Njegova tema je veliki progon hrišćana pod Dioklecijanom i Galerijem krajem III i početkom IV veka kao i ratovi sa Persijom, britanska osvajanja i građanski rat koji nastupio nakon raspada tetrarhije. piše u saopšrtenju "Lagune"

JAVLJA MI SE DA SU BETMEN, ROBIN I DARDEVIL VRŠNJACI: Glavni junaci romana su tri rimska vojnika koji će postati hrišćanski sveci - Georgije, Dimitriije i Konstantin. "Dok sam prikupljao građu i iščitavao izvore, naišao sam na jedan zanimljiv podatak, a to je da su Sveti Đorđe, Sveti Dimitrije i Sveti Car Konstantin bili savremenici...", kaže Dejan Stojiljković.

LOŽIM SE NA MUŠKARCE U UNIFORMI: "I ne samo to. Oni su možda čak služili u istoj legiji, Đorđe kao general, Dimitrije kao tribun a Konstantin kao mladi konjički oficir.

TURISTIČKI VODIČ KROZ RIMSKO CARSTVO: U prvom delu romana opisan je pohod na Persiju u kojem su učestvovali sva trojica, to je zanimljiv deo jer se radi o ratu u pustinji, radnja se zatim pomera u Egipat, veliku luku Aleksandriju, a onda čitaoca vodim bukvalno na proputovanje kroz tadašnje Rimsko carstvo, od Nikomedije u Maloj Aziji, preko Naisusa i Singidunuma, Galije, sve do Hadrijanovog zida u Britaniji gde je Konstantin Veliki ratovao sa Piktima.

GOSPODAR ANĐEOSKIH PRSTENOVA: Naslov romana nije slučajan. Znamenje anđela, dva spojena prstena sa krilima, zagonetni znak koji se naizmenično pojavljuje u periodu od trideset godina i isprepletan je sa sudbinama tri glavna junaka. Konstantin, koji za razliku od Đorđa i Dimitrija neće stradati u najvećem progonu hrišćana u istoriji, imaće težak zadatak da odgonetne njegovo značenje. I to će učini pred sam kraj života.

ROMAN JE DRAMA, A DRAMA JE PESMA: Žanrovski, roman je istorijska drama, ali ima tu svih onih velikih motiva u književnosti... Rata, ljubavi, prijateljstva, vere, nade...

MISTIKA JE ČARNE OČI KLELA: Poseban "začin" je hrišćanska mistika, priče o anđelima i starozavetne legende, zatim grčka i rimska mitologija. Pretpostavljam da će mnogi misliti da je roman puka adaptacije moje drame "Konstantin", ali radi se o dva potpuno autonomna dela. "Konstantin" je nastao na temelju građe za roman i nekoliko segmenata iz njega.

KAD POČNEM, VOLIM I DA SVRŠIM: Ovde su stvari sasvim drugačije i ta dva lika su potpuno razvijeni a njihova priča ispričana od početka do kraja.

SRBIN SLAVI SVOJU KRSNU SLAVU U ROMANU: S obzirom da se radi o dva sveca koji se često slave kod nas, sveti Đorđe je, recimo slava moje porodice, verujem da će čitaocima biti zanimljivo da pročitaju sve te zanimljive detalje iz njihovih biografija, a ima ih dosta.

IGRA KAO ČIGRA: Znam da su mnogi moji verni čitaci očekivali da brzo napišem nastavak romana. Iskoristio sam takođe priliku da se malo poigram, tako da je u ovom romanu objašnjeno kako je u podzemnim lagumima Niša završio mač za kojim tragaju junaci "Konstantinovog raskršća", to je jedna mala spona sa mojim prethodnim delom koja će, verujem, biti intrigantna i simpatična čitaocima", rekao je Stojiljković.

SAJAM KNJIGA I LAKE RAZONODE: Roman će biti objavljen u prestižnoj Laguninoj ediciji "Meridijan" čiji je urednik književnik Igor Marojević. Knjiga će se u knjižarama pojaviti do Beogradskog sajma knjiga 2013.

*Svi citati preuzeti u nepismenom originalu sa sajta B92; međunaslove redakciji dostavio Vladimir Kecmanović putem snažnog i lepog utiska

http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-licnosti/88591-Turistiki-vodi-kroz-Rimsko-carstvo.html (http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-licnosti/88591-Turistiki-vodi-kroz-Rimsko-carstvo.html)

Ne razumem zašto prenosiš ovakve stvari. Ovo je vrlo ružan i bedan pamflet, ispod svakog nivoa. Tako udaraju na svakoga, ko im makar malo ,,zamiriše'' na nacionalno, a Dexu su u taj koš strpali.
Ja bi sad uinat tim seronjama kupio njegovu knjigu. Eto, kod mene su izazvali kontra efekat.

Šta je saopšrtenje?

Quote from: angel011 on 30-07-2013, 18:52:44
Šta je saopšrtenje?

Zaista, šta znači "saopšrtenje"?

Ček, zar on nije ortak sa Kecmanovićem?

Zar i Kecmanović nije u "nacionalnom" košu?
Možda je ovo drugi Kecmanović.  :lol:

Ja koliko vidim, ovi su jednostavno preneli saopštenje za štampu sa B92 (zbilja nemušto) i dodali međunaslove (krajnje neduhovite), a ovo o Kecmanoviću je verovatno aluzija na jedan njegov tekst:
http://www.glassrpske.com/komentar/kolumne/Nebo/lat/1567.html (http://www.glassrpske.com/komentar/kolumne/Nebo/lat/1567.html)

Ovaj pamflet je dokaz da se uspeh ne prašta. Kakav god da je.

'Ajde sad. Ne preterujmo. Ovo nema veze sa uspehom ili neuspehom, već sa Dexinom političkom orijentacijom - koja ni meni nije bliska, moram priznati. Naravno, E-Novine su oblik fašizma koji mi se izrazito gadi, ali to je već druga priča.

Ружан и бедан памфлет... Испод сваког нивоа... Збиља немушто... Крајње недуховито...

Аутор мора да је... Петар Празилуковић!

Džone, ako mene parafraziraš, treba da naglasim kako se "nemušto" odnosilo na originalni tekst za koji ipak, priznaćeš, nisu odgovorne e-novine:

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2013&mm=07&dd=29&nav_id=737307 (http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2013&mm=07&dd=29&nav_id=737307)

Quote from: Nightflier on 30-07-2013, 19:58:28
'Ajde sad. Ne preterujmo. Ovo nema veze sa uspehom ili neuspehom, već sa Dexinom političkom orijentacijom - koja ni meni nije bliska, moram priznati. Naravno, E-Novine su oblik fašizma koji mi se izrazito gadi, ali to je već druga priča.

Moguće, ali vidim ono što vidim, a to je da se napada njegova pisanija. Ono što se ispod žita valja, meni ostaje skriveno, a i treba da ostane. Šta me briga za političku orijentaciju nekog pisca, dokle god je svojim delima ne prenosi na mene?

Blah, srpska posla...

Dexa je car! Kako god okreneš, o njemu ne prestaje da se priča...

Sve se na kraju pretvori u neku politiku, sta da se radi. Meni samo nije jasno kako niko da napadne na primer Kurjaka Draskovica za ona njegova nedela a diraju Stoiljkovica za nesto sto je hiljadu puta blaze.

Quote from: Jevtropijevićka on 30-07-2013, 20:02:03
Džone, ako mene parafraziraš, treba da naglasim kako se "nemušto" odnosilo na originalni tekst za koji ipak, priznaćeš, nisu odgovorne e-novine:

Поштено. Срећом, сада поново имамо лепу едит опцију, па сам мало присредио. Ионако је ту немуштост (мени бар) мање битна; оно што је код Петра мени иритирајуће јесте исфорсиран дрипачки хумор који је и у нека давна времена ретко кад функционисао, али сад скоро никад.

Али, добро, ето опет лепе рекламе за Дексине романе. Овде је негативни маркетинг најуспешнији. И једини функционалан, рекао бих, ако изузмемо онај најповршнији на ТВ рекламама и билбордима.

Quote from: Usul on 30-07-2013, 20:11:24
Sve se na kraju pretvori u neku politiku, sta da se radi. Meni samo nije jasno kako niko da napadne na primer Kurjaka Draskovica za ona njegova nedela a diraju Stoiljkovica za nesto sto je hiljadu puta blaze.

Занимљиво питање. Драшковић је имао и паравојску која је ишла на фронт, а ето Хаг се за њега није нешто много интересовао.

Dobro... jeste malčice duhovito... :)

Ali veoma malčice. Pera, avaj, zaista ovim pokazuje da grebe po dnu kace. Ja bih se stideo da ovako nešto stavim i na svoj blog a kamoli na neki ozbiljniji sajt.

Errr... E-novine su ozbiljniji sajt od tvog bloga?

Quote from: Nightflier on 31-07-2013, 10:45:27
Errr... E-novine su ozbiljniji sajt od tvog bloga?

Upravo tako. Mehov blog je dosledan, pristojan, čak pomalo i pametan.  :evil:

Lukovićev sajt je jedino dosledan u malicioznosti na kojoj gradi sopstveni marketing. Na stranu šta ko mislio o određenim javnim ličnostima, ali ja tu prepoznajem patern u ponašanju. Sad je Kusta glavna faca... udri po Kusti. Sad je Nole glavna faca... ošini po Novaku. Jasno je da su uočili da Dexa postaje malo šire popularan i onda nije teško sve to staviti u neki kvazipolitički kontekst. Jedno je satira, jedno je ironija i cinizam, ali svakome sa malo soli na gangliji (znao ili ne šta je pluskvamperfekt) je prepoznatljivo šta je primitivizam.

I tako samozvani borci protiv primitivizma postaju perjanica istog. Ja ne vidim suštinsku razliku između Karleuše i Lukovića, osim što je ovaj drugi možda nekada davno čitao još nešto sem svog sajta, te je njegov slučaj još tužniji.

Pazi, ni meni se ne dopadaju Dexini politički stavovi, niti mi se dopada to kvazihrišćansko busanje u velikosrpska nedra, ali to je moj problem. Štaviše, mislim da Dexa samo koristi trend da bi namlatio pare i po tome se ne razlikuje od Dena Brauna, na primer. Čak bih rekao da je on srpski Den Braun. Ako je zaista tako, onda sam spreman da mu skinem kapu i da poštujem to što radi. Čovek je prepoznao publiku i piše za tu publike. Više nego OK. Za Kecmanovića, pak, mislim da je autentični nacionalistički kreten.

A kada je o Lukoviću reč, za njega mislim da je isto što i Vukadinović, samo u ogledalu. Fašista je fašista, sve ostalo su nijanse.

Neko malopre reče na Tviteru:

Da je Pera Luković umro pre 10ak godina od neke ciroze, otišao bi kao heroj. Sada će otići sa reputacijom inverznog Bore Čorbe.

Pa... kao neko ko je prilično ekstenzivno pisao za e-novine u svoje vreme, ja sam dosta truda uložio da taj sajt bude ozbiljniji od mog bloga i tako to. Ali otkada je mani postao tajt, pre par godina, Pera je zaista spustio standarde...

I, da, ovaj napad na Deksu zaista deluje kao običan klikbejt.

Ovaj napad na Deksu je golo govno.
Šta god ja mislio o Deksi ( a ne mislim da je Den Braun  ovdašnji), posle ovog  želim mu da bude najprodavaniji  autor na Sajmu knjiga.
Pa da se ovi prepametni  foliranti  (Luković, Kecmanović...), još vise jede.  :mrgreen:

Quote from: Nightflier on 31-07-2013, 11:37:49
A kada je o Lukoviću reč, za njega mislim da je isto što i Vukadinović, samo u ogledalu. Fašista je fašista, sve ostalo su nijanse.

А зашто је Вукадиновић фашиста?

На страну то што су неупоредиви и по елоквенцији, образовању, елементарној пристојности, рационалности, и још много чему. Заправо свему, кад мало боље поразмислим.

Neuporedivi su pre svega po tome što za Lukovića još i postoji osnovana sumnja da svesno ono radi zbog privlačenja pažnje, i.e. da je trol, dok Vukadinović sve što kaže, nažalost, i neironično misli.

Quote from: Father Jape on 31-07-2013, 16:04:27
Neuporedivi su pre svega po tome što za Lukovića još i postoji osnovana sumnja da svesno ono radi zbog privlačenja pažnje, i.e. da je trol, dok Vukadinović sve što kaže, nažalost, i neironično misli.

:-|

Наравно да Вукадиновић озбиљно мисли оно што прича и пише. Из простог разлога јер је Вукадиновић, што се каже, озбиљан човек. Ако се изузму булажњења о Цркви и вери (*), али - ето - то може да се отпише на троловање као да је то, троловање јелте, у јавној речи нека неважна појава.  :roll:

(*) Има и још нешто у вези с војском, полицијом, чиме већ, али није баш да сабрана дела држим поред узглавља да могу без по труда да проверим.

Quote from: Джон Рейнольдс on 31-07-2013, 16:20:25
Наравно да Вукадиновић озбиљно мисли оно што прича и пише. Из простог разлога јер је Вукадиновић, што се каже, озбиљан човек.

To i dalje ne znaci da ono sto govori ima smisla.

Usul, ali ko je kriv za ovo jadno stanje u Srbiji i posebno u Beogradu?
Ti, naravno, i tebi slični, vas ko zna koliko stotina hiljada obrazovanih i sposobnih koji ste otišli kojekuda i napravili prazno mesto da svakakav šljam naplavi gde u bilo kakvim normalnim uslovima ne bi mogao ni da priviri.

Ako je tebi tako lakse neka bude - ja sam kriv (i drugi meni slicni) :)

Quote from: Boban on 31-07-2013, 21:53:55
Usul, ali ko je kriv za ovo jadno stanje u Srbiji i posebno u Beogradu?
Ti, naravno, i tebi slični, vas ko zna koliko stotina hiljada obrazovanih i sposobnih koji ste otišli kojekuda i napravili prazno mesto da svakakav šljam naplavi gde u bilo kakvim normalnim uslovima ne bi mogao ni da priviri.

''
Priznajem da me je ovaj Bobanov post inspirisao da otvorim temu ''Kvalitet ljudskog materijala u Srbiji''. Tako da ko misli da je ta tema za deponiju neka okrivi za to i Gazdu. 8-)

Quote from: Nightflier on 30-07-2013, 19:58:28
'Ajde sad. Ne preterujmo. Ovo nema veze sa uspehom ili neuspehom, već sa Dexinom političkom orijentacijom - koja ni meni nije bliska, moram priznati. Naravno, E-Novine su oblik fašizma koji mi se izrazito gadi, ali to je već druga priča.

Је л ' можемо ми са јефтинијим картама реторички да питамо:
Ако исте газде контролишу ДС, СПС, СНС, УРС, Грађански савез, ЛДП и гомилу лево-десних тролова (а јесу исте), по којој онда логици обрачун Луковића и Дексе може бити политички сукоб?

Друго питање: зашто ова расправа није у топику "Дела домаћих аутора у припреми"?

ma posegao sam na početku rasprave da prebacim, ali nešto me ustavilo i ostade tako.