ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

A sad nešto malo drugačije.
Pisci u pokušaju kao da nastoje na svaki način da pobegnu od zadate teme, pa hajde da vidimo kako će se snaći u sledećem dosta skučenom konceptu:

SUTRAŠNJE NOVINE

Protagonista (ili protagonisti) priče nalaze odbačene novine... na stepeništu zgrade, na stolu u svojoj kancelariji, klupi u parku, kupeu voza... gde god. Uzmu ih i vide da su u pitanju sutrašnje novine. Ali dan je, podne, nije veče kada izlaze novine za naredni dan, dakle, u pitanju su zaista novine iz narednog dana.
Oko toga treba napraviti priču, oko tih novina i nečega što se iz njih otkriva. (Nešto slično obradio je Silverberg u priči "Šta smo saznali iz sutrašnjih novina")

Dužina priča do 6000 karaktera; meni na PP ili na mejl znaksagite@yahoo.com
Rok POMEREN na 26. april 2015. do ponoći (zbog mog odsustva - biću u Nišu na festivalu stripa) 

http://www.imdb.com/title/tt0115163/ (http://www.imdb.com/title/tt0115163/)

Pisati po zadatim okvirima u ograničenom prostoru i kratkom roku je mnogo teže nego raditi sve to bez ikakvih repera.
A još je zajebanije sve to sprovesti sa temom koja je već korišćena u smislu da se odradi nešto originalno i dobro.
Vežbanje i treba da bude teže od pravog pisanja.

http://www.imdb.com/title/tt0036962/ (http://www.imdb.com/title/tt0036962/)

Baš mi je drago što pronalazite toliko sličnih ideja.
Ako je nekome promaklo, ovde i jeste bio cilj da se zada tema koja je mnogo puta korišćena, da se ne iscrpljujete pisanjem nečega što niko pre vas nije dotakao, nego da vežbate i iskažete prosto spisateljsko umeće. Kao kuvanje, svi prave sarmu uglavnom od istih sastojaka a ničija na kraju nije ista.
Evo šta Kiš kaže a propo težnje ka originalnosti i insistiranju na istoj:

(https://www.znaksagite.com/P/kis_d.jpg)

Problem je samo što se novine slabo čitaju u današnje vreme. Možda je razlog to što je bezvredno ono što u njima piše.

Quote from: mac on 05-04-2015, 01:26:59
Problem je samo što se novine slabo čitaju u današnje vreme. Možda je razlog to što je bezvredno ono što u njima piše.

hm. zanimljivo.


naravno, što se mene tiče, ja smatram da informacija kao takva ne može biti bezvredna: ona može biti tačna ili netačna, precizna ili dvosmislena, značajna ili trivijalna, ali ni u jednom od tih slučajeva neće biti bezvredna, jer njena vrednost ovisi o njenoj korisnosti, a kažu da vrednost svake stvari određuje onaj ko je plaća. bezvredan može biti samo naš odnos prema toj informaciji, u smislu da je nađemo sasvim beskorisnom i neupotrebljivom.


ali što se novina tiče, mislim da je sumrak visokotiražnih novina doneo prostor za jednu drugu vrst štampe, one koja egzistira u drugačijoj niši interesovanja, jer se ne bavi informacijom koja je globalna. Otud ima jako puno "novina" (to pod navodnicima jer imaju format dnevnih novina ali nisu dnevne, nego najčešće sedmične) koje ne prenose vesti koje nalaziš na CNN i SKY, niti se bave političkim i ekonomskim analizama, nego se fokusiraju na isključivo lokalne potrebe, dakle na probleme zajednice kojoj se obraćaju. Ja redovito čitam takve novine, jer je informacija u njima od velikog značaja za svakodnevni život. Recimo info o lokalnoj komunaliji i infrastrukturi (makar da izbegneš radove na putu dok ideš na posao), oglasi o lokalnoj potražnji i ponudi posla (prilika da nađeš posao u delu grada gde živiš, a ne da provedeš 2-3 sata dnevno samo u putovanju na i sa posla), ko traži ili nudi stan za iznajmljivanje, ko ti može da bejbisituje decu, kuću ili ljubimce dok si na putu, ko traži ili nudi kupovinu neke kućne potrepštine, oglasi za suport-grupe, svi oni silni stručnjaci (od vodoinstalatera pa do IT profesionalca) koji ti mogu ponuditi uslugu znatno jeftinije, jer su lokalni pa ne naplaćuju dolazak, ko je umro ili se rodio od ljudi koje možda poznaješ makar "iz viđenja" što bi se reklo... ukratko, silan info o svakodnevnim sitnicama koje život znače i za tebe i za tvoje komšije.


Cena takvih novina je po pravilu simbolična za kupca i generalno besplatna za javne punktove, jer se novine finansiraju primarno oglasima, tu uglavnom prodajni punktovi objavljuju sezonska sniženja i ostale pogodnosti. U principu, takve novine su zadnjih decenija postale društvena okosnica razmene informacije na lokalnom nivou, plus su odličan poligon za razne novinarske aktivnosti, pošto su prilozi volunterski, pa mlađarija ima priliku da izoštri pero i stekne iskustvo.


tako da... ima raznih novina, nije sve Kurir i Blic. :) 

Evo šta Valjevci, na primer, kažu za svoje lokalne novine ''Napred'': ako te nema u čituljama, kao da i nisi umro.

Da, to je jedna od lako prepoznatljivih značajki kad su lokalne novine u pitanju.


AKo ti takve novine padnu šaka tokom ove radionice, ajde molim te šibni ovde fotkicu ili dve o nekim najbitnijim rubrikama, ako ikako možeš, a i ja ću isto, a možda se još poneko javi, pa da uporedimo koliko se ljudski prohtevi i potrebe razlikuju, ili su slični, na nekom bazičnom mikro - nivou ljudskog bitisanja.


Moj Chronicle izlazi sredom ali ja ga se dokopam uglavnom četvrtkom, tokom pauze na poslu. Nemam ovaj stari - ja to bacim čim pročitam - ali definitivno ću okačiti fotke iz novog.


Baš bi me zanimalo da vidim koje su to društvene aktivnosti slične a koje različite, i po kojim detaljima... Ipak te zajednice deli ne samo okean nego i mnogo toga pride.


Bilo bi zanimljivo uporediti načine života i glavne preokupacije tako različitih komšiluka, bar onako kako se daju prezentovati lokalnim novinama.

Ako do kraja ovog meseca odem u Valjevo, a verovatno hoću, slikaću novine i okačiti ovde, a do tada:

http://vukajlija.com/napred/354971 (http://vukajlija.com/napred/354971)

Uh, taj link je bio zaista veoma potcenjivački.  :(


Ne razumem tu potrebu da se degradira sve što je u dosegu, to je stvarno odlika primitivnog gledanja na svet oko sebe. A nema ni korisnih informacija, tipa, koliko često novine izlaze, koji im je tiraž... Tužno, zaista.


Ako ikako budeš mogla, osvetlaj obraz tim novinama, pokaži ih nama ovde u najboljem svetlu... Ne sumnjam da one to zaslužuju.


Ja volim moj Chronicle. Svaki deo grada ima svoj, pa se meni često potrefi da čitam i Chronicle drugih delova grada, i svi su jednako puni entuzijazma i naklonosti prema čitaocima. Ako se ikako bude moglo, okačiću i te druge, tek poređenja radi. Iza svakog od njih je gomila jako dobronamernih entuzijasta, i ja to veoma cenim.

Ono je, ustvari, šaljivi tekst, nije prava informacija.  Reč je o zajedljivom humoru, ali takav se u oblasti lokal-patriotizma najčešće praktikuje. A Valjevci su, bar koliko ih ja poznajem, lokal-patriote.
Već prva rečenica ''najčitanije lokalne novine u Srbiji'' ukazuje na internu foru: Valjevaca, tobože, najmanje ima u samom Valjevu. Razmileli su se po celoj Srbiji (možda i po celom svetu?), pa se ''Napred'' svuda prati.
Čudna je to mešavina ljubavi i mržnje, potpuno neshvatljiva ljudima iz velikih gradova.

Da, čudna mešavina u svakom slučaju.  :lol:


I odličan primer futilnosti tog konkretno modela hermetične komunikacije, koji saopštava suštinski važnu informaciju samo onome ko je već odavno u posedu iste.







 

ah, valjevo, grad sa najvećom mogućom udaljenošću stanica voza i autobusa. Svojevremeno, dok smo šipčili od autobusa do voza, Vigor Majić (sadašnji direktor Petnice) pita jednog prolaznika: "Zašto vam je stanica voza ovako daleko?" i dobije odgovor: "Zato što smo hteli da bude što bliže pruzi."

:)

Na neki način sam obradila ovu temu na prošloj radionici, tako da je mala verovatnoća da ću da učestvujem na ovoj.

Radioničarskim stadionom se razlegao uzdah razočaranja...

 http://www.imdb.com/title/tt0115163/ (http://www.imdb.com/title/tt0115163/)

Skalop me preteče..

elem, zvanično, serija nije emitovana u Srbiji:

http://en.wikipedia.org/wiki/Early_Edition (http://en.wikipedia.org/wiki/Early_Edition)

Ja igram i ovog meseca, dopalo se to nekom ili ne...

Quote from: Stipan on 09-04-2015, 18:03:47
Ja igram i ovog meseca, dopalo se to nekom ili ne...

znači da si je već napisao...eh...

Jesam, sad ide poliranje i doterivanje...

Quote from: Stipan on 09-04-2015, 18:15:56
Jesam, sad ide poliranje i doterivanje...

Po Snikers za svaku učesnicu.

alo, pisci, jeste li živi? ili su vas pojele vlastite priče... :)

Nastojimo pobeći od zadate teme :D

Nema bežanja -  ni od zadatka ni od teme.

Napisao, poslao... Što bih bežao?

QuoteNešto slično obradio je Silverberg u priči "Šta smo saznali iz sutrašnjih novina"

Čitaš li ti svoju bibliografiju ili se pouzdaš u pamćenje? :)

Priča se zove "Šta smo saznali iz jutrošnjih novina", a nešto mi se čini da sam je možda i ja prevodio, mada to već ne znam. Mislim da u tom Monolitu još nismo pisali ko je šta prevodio. Davno bilo. 1987. Monolit 4.

A tema je zaista zanimljiva. Nudi razne mogućnosti. Oćemo li prebaciti brojku 13?

Jednog dana se otkrije da sam ja primao priče do 13, a onda ostale bacao...

Vidi, vidi... Nečista savest, a?

Zato je Stipan brz. :)
Ali, i sam smislila priču, pišem je čim se vratim kući. Nadam se da neću biti četrnaesta.

Quote from: Mica Milovanovic on 15-04-2015, 16:27:54

QuoteNešto slično obradio je Silverberg u priči "Šta smo saznali iz sutrašnjih novina"

Čitaš li ti svoju bibliografiju ili se pouzdaš u pamćenje? :)

e, za to sam kriva ja, tako sam "krstila" priču a njega mrzelo da me proverava... :lol:  inače sam oduvek smatrala da bi joj to bio prikladniji naslov.


a nisi je ti preveo nego ABN. ti si u četvorci preveo R'nR, Croatoan i, i, iii... tvoju mezimicu, naravno - "And I Awoke And Found Me Here On The Cold Hill's Side"!!  :mrgreen:

Teška vremena došla kad ti braniš Bobana... :(

A što se tiče Monolita 4 - jes', vala. Tako je bilo.Šepard, Elison, Šeldonova... Lepa trojka...

BTW, iz sopstvenog iskustva mogu da vam kažem da smanjena količina spavanja omogućava produktivnost kod pisanja priča, tako da sam posle preskočenog kola ponovo u sedlu...

Mrtve ste, kokoške... i pevci...

Quote from: Mica Milovanovic on 16-04-2015, 09:31:05

Teška vremena došla kad ti braniš Bobana... :(

doomsday, praktično... moš' mislit kako mi je...   :cry: :cry: :evil:




nego, sad mi zapalo za oko ovo:

Quote from: Scordisk on 14-04-2015, 21:22:51
Nastojimo pobeći od zadate teme :-D

:lol:


E, to mi je zanimljivo, jer to je klasična dilema koju sa sobom nosi svaka tema koja je suštinski fantastična. Recimo primera radi, prethodna tema 'poslednja stanica' nije bila ni u kom smislu suštinski fantastična, dok ova apsolutno jeste, jer implicira postojanje nepostojećeg.


Otud takvi problemi zpravo nemaju nikakve veze sa samom temom, nego sa autorskim (tj. našim) pristupom, to kad imamo najmanje dva - jedan žanrovski, drugi (kad već nema bolje reči) mejnstrimaški.


Mejnstrimaški pristup te tu stavlja na ogromne muke, jer se osećaš obavezan da objasniš zašto to nepostojeće ipak postoji: osećaš da te tema prisiljava da sastaviš priču o tome otkud te novine, i ko ih je napravio, i zašto ih je doneo, i sve tako redom po stepenima racionalizacije.


Žanrovski pristup se time ne bavi, jer žanrovcu su novine datost, one naprosto postoje zato što postoje i to je to, to je njemu dovoljno, i nije tu nužna nikakva dalja racionalizacija što se tiče samog njihovog porekla. Otud se žanrovski pristup rađe bavi aspektima tipa kakvu korist (kakvu drugačijost, kakav novum) bi svi mi (dakle, i autor i čitaoci jednako) mogli iz tako nepostojećih novina izvući.


Tako da... to što se tebi čini kao blokada oko korištenja teme zapravo ne postoji. Odnosno postoji, ali samo zato što je ti praviš, ako biraš taj konkretno pristup racionalizacije fantastičnosti zadane teme.  :wink:

Svako zna da postoje sutrašnje novine...  :)
Prosta tema...

Osim ako je sutra smak sveta.

Jes vala

Quote from: PTY on 16-04-2015, 09:46:57

Quote from: Mica Milovanovic on 16-04-2015, 09:31:05

Teška vremena došla kad ti braniš Bobana... :(

doomsday, praktično... moš' mislit kako mi je...   :cry: :cry: :evil:




nego, sad mi zapalo za oko ovo:

Quote from: Scordisk on 14-04-2015, 21:22:51
Nastojimo pobeći od zadate teme :-D

:lol:


E, to mi je zanimljivo, jer to je klasična dilema koju sa sobom nosi svaka tema koja je suštinski fantastična. Recimo primera radi, prethodna tema 'poslednja stanica' nije bila ni u kom smislu suštinski fantastična, dok ova apsolutno jeste, jer implicira postojanje nepostojećeg.


Otud takvi problemi zpravo nemaju nikakve veze sa samom temom, nego sa autorskim (tj. našim) pristupom, to kad imamo najmanje dva - jedan žanrovski, drugi (kad već nema bolje reči) mejnstrimaški.


Mejnstrimaški pristup te tu stavlja na ogromne muke, jer se osećaš obavezan da objasniš zašto to nepostojeće ipak postoji: osećaš da te tema prisiljava da sastaviš priču o tome otkud te novine, i ko ih je napravio, i zašto ih je doneo, i sve tako redom po stepenima racionalizacije.


Žanrovski pristup se time ne bavi, jer žanrovcu su novine datost, one naprosto postoje zato što postoje i to je to, to je njemu dovoljno, i nije tu nužna nikakva dalja racionalizacija što se tiče samog njihovog porekla. Otud se žanrovski pristup rađe bavi aspektima tipa kakvu korist (kakvu drugačijost, kakav novum) bi svi mi (dakle, i autor i čitaoci jednako) mogli iz tako nepostojećih novina izvući.


Tako da... to što se tebi čini kao blokada oko korištenja teme zapravo ne postoji. Odnosno postoji, ali samo zato što je ti praviš, ako biraš taj konkretno pristup racionalizacije fantastičnosti zadane teme.  :wink:

Samo sam parafrazirao Bobanovo zadavanje teme jer mi je bio duhovit rezignirani ton čoveka koji vodi književnu radionicu, a od same teme bežim samo umereno i koliko je moguće :D

Inače, interesantno razmišljanje, ali sam lično uvek izbegavao takvu podelu na žanrovsku i mejnstrim književnost. To mi je zgodno dok sam u knjižari pa želim da se orijentišem po policama, ali kada dođe do konkretnog dela, teško mi je nešto odrediti kao jedno ili drugo. Prosto, ono što nazivamo mejnstrim književnim delima često sadrže elemente fantastike (i to ništa manje nego ono što nazivamo žanrovskim) i ne teže uvek ka racionalizaciji. Opet, dok sam pisao priču, palo mi je na pamet upravo takvo pitanje - da, to jeste SF priča, ali koliko treba racionalizovati? Da li objašnjavati nemoguće novine ili ih samo predstaviti kao datost kojoj ne treba dodatno objašnjavanje? Ali lično mislim da to ne utiče na "fantastičnost" dela, odnosno, čak i kada bi dali neki smislen odgovor na pojavu sutrašnjih novina, to bi i dalje bila žanrovska priča, pretpostavljam.

A što se tiče ovomesečne teme, mislim da je super, i baš me zanima kakve će sve raznorodne priče da se izmigolje u ovim malo užim okvirima. Lično me najviše interesuje kako će Linkin da napiše priču ovog meseca :D

erm, nisam time mislila na podelu između žanrovske i mejnstrim književnosti, nego na onu finiju podelu po pitanju pristupa samoj temi, to sve unutar fantastične književnosti.


Htela sam time reći da ima jako puno (uglavnom domaće) fantastične književnosti koja se piše iz striktno mejnstrim ugla, prosto zato što autori nemaju ličnog afiniteta ka fantastici per se, nego verovatno smatraju da je to uslov da bi bili uopšte objavljeni.


Što donekle i jeste tačno, bar kad se o fandomskom izdavaštvu radi(lo), a bogami i pomalo šire, jer su se tako i kod poznatijih izdavačkih kuća prepoznali naslovi koji su samo nominalno fantastika, recimo, svi oni romani prepoznati kao "žanr napisan za ljude koji inače ne vole žanr". U tom smislu su čak i neki priznatiji (to uslovno rečeno, naravno) pisci fantastike eventualno završili u čistom mejnstrimu, kao recimo Oltvanji trenutno.


No, enivejz, da sad ne ulazimo tu dublje, recimo samo da je tu statistika... hm, vrlo zanimljiva, u najmanju ruku.


ali prostim jezikom rečeno, ipak nije fantastika sve ono što u sebi sadrži samo elemente fantastike. Ponekad to nekome verovatno jeste, klasifikatorima uglavnom, ali suštinski ipak nije. No, to je ipak ovde već sasvim druga priča.  :)

Loše sam te razumeo onda, pošto ti govoriš konkretno o pričama sa radionice, koje bi trebalo da budu fantastika, pa onda postoje različiti pristupi u tome... mada je lepo što si spomenula, pošto o tome može dosta i mnogo da se priča, no, hajde da ne trujemo ovu temu...

Ali interesantno da si spomenula Oltvanjija kao primer, pošto je i on meni pao na pamet dok sam pisao prethodni post. A pogotovo kada je u pitanju mešanje žanra i mejnstrima, s obzirom da sam čitao nedavno "Kičmu noći" i fantastika je tu baš nasilno nakalemljena. Ali jedna stvar mi nije jasna - kažeš da se mnogi pisci okreću žanru i fantastici radi izdavanja i prodavanja, hoćeš da kažeš da se kod Srba više ceni fantastika no mejnstrim?

Quote from: Scordisk on 16-04-2015, 14:36:45
... Ali jedna stvar mi nije jasna - kažeš da se mnogi pisci okreću žanru i fantastici radi izdavanja i prodavanja, hoćeš da kažeš da se kod Srba više ceni fantastika no mejnstrim?

Odlično uočen paradoks!


S jedne strane, fantastika se ne ceni kao pre dve decenije, recimo, to uglavnom jer je sistematski obezvređena slabokvalitetnom overprodukcijom; s druge strane, ako pogledaš debi-produkciju domaćih žanrovskih kuća, vidićeš da je upravo fantastika daleko zastupljenija nego što bi prvi deo tvrdnje to dopustio.


Po meni, odgovor je u infantilizaciji fantastike. Naime, većina debi-romana današnje fantastičarske produkcije donekle može da prođe kao proza za decu ili mlađu omladinu, pa se otud tako i nude. Ali to zapravo uopšte nisu dela pisana za mlade, ona su naprosto infantilno napisana proza, samo što nam je rečena overprodukcija sistematski zatrla tu razliku. Primera radi, čak i priče na ovoj radionici (to samo unutar prve godine i kusur, kasnije je postalo repetativno, pa otud i statistički beskorisno) su u velikoj meri stremile ka vrlo rudimentarnoj formi fantastike koja se kod odraslih uglavnom prepoznaje kao dečja forma: mačke koje govore, psi koji govore, petlovi koji govore... dakle, fantastika na nivou bajke ili Ezopove basne. Pa čak i ovi silni savremeni romani u kojima mnogi prepoznaju Tolkina kao uticaj, pa to je od Tolkina daleko koliko se daleko može biti, sa sve patuljcima i zmajevima ujedno. Ali eto, norme su se suštinski promenile, pa otud i nekadašnja prepoznavanja izostaju.

Quote from: Scordisk on 16-04-2015, 13:50:24
baš me zanima kakve će sve raznorodne priče da se izmigolje u ovim malo užim okvirima. Lično me najviše interesuje kako će Linkin da napiše priču ovog meseca :D

Linkina samog to interesuje mnogo više! :cry:

Linkine - možda misteriozni agenti izgubljeni u hodnicima vremena slučajno ostave novine u pogrešnoj vremenskoj liniji? :D

PTY - to se slažemo, čak, rekao bih da ne mogu da se setim dela domaće fantastike izdate u poslednjih deset i više godina koja mi se svidela (a da sma je čitao, što, opet, ne znači da takvih dela nema, nego da meni nisu dopale šaka). Slažem se sa infantilizacijom, mada ne mogu svedočiti za radionicu, istina je da se fantastika kod nas tretira književnost za decu, i sve je to posledica, možda, prilično jadne situacije na srpskoj književnoj sceni uopšte, pa se to nekako i na fantastiku prenosi.

Ipak, jedna stvar mi još nije jasna - zašto se mejnstrim pisci odlučuju za elemente fantastike? Zato što je ranije bila popularnija i ozbiljnija grana književnosti? Ili prosto vole fantastiku? Ili im treba deus ex machina kada zariba fabula pa se fantastika pokazala kao najbolja? Ili nam je genetski usađeno da volimo fantastiku?

Scordisc, pitanje je šta si čitao, a šta nisi.


Što se tiče mejnstrima, propast postmoderne kod nas je pokazala da njedan post- nije pravac nego uvod u promenu, a kod nas se uvek kasnilo. Šlepovanje domaćeg "mejnstrima" na fantastiku samo ukazuje u kojem se bedaku našao, pa, najpre Bobanovo prizivanje mejnstrima u fantastiku početkom milenijuma, a kasnije i Skrobonjino u svojim tematskim zbirkama, nisu bili plodonosni za domaću fantastiku, a mejnstrim je pokazao svoju površnost i nesposobnost. Pisanje i čitanje možemo kritikovati, ali bez pisanja i čitanja su samo mlaćenje prazne slame.

Quote from: Scordisk on 17-04-2015, 14:20:23

PTY - to se slažemo, čak, rekao bih da ne mogu da se setim dela domaće fantastike izdate u poslednjih deset i više godina koja mi se svidela (a da sma je čitao, što, opet, ne znači da takvih dela nema, nego da meni nisu dopale šaka). Slažem se sa infantilizacijom, mada ne mogu svedočiti za radionicu, istina je da se fantastika kod nas tretira književnost za decu, i sve je to posledica, možda, prilično jadne situacije na srpskoj književnoj sceni uopšte, pa se to nekako i na fantastiku prenosi.

Ipak, jedna stvar mi još nije jasna - zašto se mejnstrim pisci odlučuju za elemente fantastike? Zato što je ranije bila popularnija i ozbiljnija grana književnosti? Ili prosto vole fantastiku? Ili im treba deus ex machina kada zariba fabula pa se fantastika pokazala kao najbolja? Ili nam je genetski usađeno da volimo fantastiku?

Eh, to samo oni i dobri Gospod znaju... ali evo nama ovde bar jedna interesantna stvar: danas kad u razgovoru pomenemo "žanrovsku književnost", to maltene podrazumeva da mislimo na žanrove fantastike, znači SF,H,F. Ali pre samo 2 decenije, termin 'žanrovski uopšte nije bio sinoniman sa žanrovima fantastike, čak štaviše, po meni je na samu fantastiku u žanrovskoj književnosti odlazio daleko najmanji procenat. U tom korpusu zabavne književnosti lavovski deo je odlazio na raznorazne misterije, krimići i detektivci, jelda, pa onda na ljubavne/erotika romane, pa avanturističke (tu je već moglo da se nađe i malko kojekakve fantastike, uslovno rečeno) romane, pa na kaubojce (dve jake edicije koje ja pamtim, Erp i Holidej) pa još možda ponešto sitno a tek onda fantastika, i to uglavnom SF provicijencije, uz nešto malo mač&magija sporadične proze. I svi su ti žanrovski izdavači nudili platformu za mlade pisce, znači primali su rukopise početnika i objavljivali ih (često pod pseudonimom), tako da su mladi pisci komotno mogli da biraju žanr koji im najviše leži.

Jer da se ne lažemo, pisac početnik najbolje cvate ako piše ono što voli da čita, znači ta neka fan-fikšn faza je zaista važna i dragocena u počecima pisanja, jer znaš kako ono mudri ljudi kažu – imitiranje je naiskrenija forma laskanja.  :) Naravno, bilo je ljudi koji su se okušavali istovremeno u raznim žanrovima, ali opet, uvek se išlo po liniji afiniteta, jer i to je u velikoj meri bilo na nivou entuzijazma, a ne striktno profi pisanja za pare.

Ali pisci danas tog izbora više nemaju, i normalno je da su u fazi "daj-šta-daš" što se pisanja tiče, jer ako vide da se samo fantastika traži i objavljuje, garant neće da pišu krimiće i detektivce, zar ne? I eto, nekakav pristisak negde i nekako ipak postoji, pošto ga nameću same okolnosti. Po meni, koliko god da volim fantastiku, toliko mislim da ljude treba pustiti da slede svoje afinitete, pa makar na kraju izabrali i ne-fantstične žanrove. Jer sve to eventualno dođe na svoje, bitno je samo da čovek uživa dok radi to što radi, jer tad će mu i entuzijazam biti na maksimumu, a uz njega i mnoge druge kvalitete.

Scordisc, najpre da raspravu postavimo u prostor gde ima smisla. PTY ima snažnu averziju prema bilo čemu šta ja napišem o literarnom pristupu u domaćoj fantastici. Zašto, da ne pišem o tome. Najverovatnije sam joj na ignore. Dakle, dobijaš informacije u kojima su babe i žabe intenzivno izmešane. Ako posmatramo mejnstrim i fantastiku, sve ostalo na šta će se neko pozvati je marginalno. Domaća fantastika je insistirala na sopstvenoj autentičnosti, sve ostalo, u žanrovskom smislu, je ostalo u sferi epigonstva, odnosno, u pretabavanju stranih realizacija žanrovskog. To je jedini razlog što se domaći mejnstrim usmerio ka fantastici. Ništa drugo. Zamisli kaubojce ili trilere u stvaralaštvu domaćeg mejnstrima! Koješta. Domaća fantastika je bila jedini izlaz za mejnstrim.


Što se tiče radionice, njen problem je u nedostatku volje da se talenat poveže sa znanjem i veštinom. Ko god smatra da je talenat presudan je u krivu. Šteta je što su talentovani najčešće i najlenji u sopstvenom usavršavanju. Zato i ima manje problema u opismenjavanju sa onima koji su manje talentovani. Kad Boban postavi temu, nije frka u ispisivanju 6Kk nego u naporu da tih 6Kk ispolje dovoljno originalnosti. Tako i sada, pomenuo sam da postoji 90 epizoda Early Edition i da je naći novu verziju prilično ozbiljan zadatak, ali izgleda da je važnije pobeći od teme, nego je obogatiti novim rešenjem.


I dalje ću ostati po strani, a reagujem samo da se ne bi zastranilo.

Da li da se silim nešto da napišem, budući da mi ništa smisleno ne pada na um, ili da preskočim ovaj krug, pitanje je koje me proganja. Strašna je ta oluja u meni.

Možeš ti to. Verujemo u tebe...

dd, to su stanja iz kojih proizlaze najjaca djela; svoje najbolje price nisam napisao upravo iz takvog raspolozenja.

bah, da znam pisati razmislio bih sta sve nude novine: vijesti, privreda, politika, crna kronika, oglasi... beskrajno mogucnosti.
a kao solidna ideja djeluje mi sljedeca: glavni protagonista otkriva svoju osmrtnicu. te odluci taj dan "proziviti", ubija zenu, shefa, baca novac sa nebodera... a ono, tipfeler, osoba istog imena, sta god. uz to da se povod za ludilom pojavljuje tek na kraju price, t.j. do samog kraja pratimo divljanje bez uvida u uzrok, sutrasnje novine (koje on, recimo, cita od kraja, a na naslovnoj njegova prica). i u zatvorskoj ludnici ga ceka nesto sto mu sve priredilo, da bude sf, neko cudo iz svemira koje ga zeli samo za sebe u samici. tako nekako.

Sedamdesetih i osamdesetih u Jugoslaviji, u Srbiji se pisao uglavnom mejstrim, a u Hrvatskoj žanr i to krimići. Tada Srbi nisu imali ozbiljnog žanrovca, a Hrvati nisu imali ozbiljnog mejnstrimaša. Jednostavno, bilo je tako, Srbija se ugledala na rusku tradiciju koja gotovo da ne poznaje trivijalnu književnost, a Hrvati su svoju poetiku crpli iz Zapadne književnosti koja je manje-više odrasla na trivijalnom. OK, nije ova podela razgraničena linijom i bez izuzetaka, ali u osnovi, bilo je tako.
Bio bih slobodan da kažem da sadašnji žanrovci u Srbiji zapravo nemaju pojma i da sve ovo što nam se uvaljuje kao krimići islične trivijalije, u stvari je mešavina svega i svačega.

Pa, rekao bih da nema tako mnogo rešenja za novine iz budućnosti: u Rene Klerovom filmu iz '44 novine donosi duh, u Silverbergovoj priči iz '73 i nije sasvim objašnjeno, moguće da je zapravo sve bila mesecima pripremana podvala, mada narator priče naginje fantastičnom objašnjenju, dok u seriji Early Edition iz '96 novine donosi žuta mačka i kroz 90 epizoda varira se uglavnom šta u novinama piše.

Negde sam našao da je originalni koncept zapravo osmislio Lord Danseni.

Quote from: zosko on 17-04-2015, 17:58:41
bah, da znam pisati razmislio bih sta sve nude novine: vijesti, privreda, politika, crna kronika, oglasi... beskrajno mogucnosti.
a kao solidna ideja djeluje mi sljedeca: glavni protagonista otkriva svoju osmrtnicu. te odluci taj dan "proziviti", ubija zenu, shefa, baca novac sa nebodera... a ono, tipfeler, osoba istog imena, sta god. uz to da se povod za ludilom pojavljuje tek na kraju price, t.j. do samog kraja pratimo divljanje bez uvida u uzrok, sutrasnje novine (koje on, recimo, cita od kraja, a na naslovnoj njegova prica). i u zatvorskoj ludnici ga ceka nesto sto mu sve priredilo, da bude sf, neko cudo iz svemira koje ga zeli samo za sebe u samici. tako nekako.

Pa šta čekaš, go 4 it.
Kada sam napisao da mi ništa smisleno ne pada na um, trebalo je da dodam - i originalno. Loto brojevi, rezultati kladionice, sopstvena smrt, atomski napad velesila itd... bez veze, zar ne?

nista 4 it, ja sam kritika. originalno? mozda da pustis glavnog aktera da prosece pored sutrasnjih novina bez da ih primjeti, te se iste kroz pricu uporno nude, sto on blazeno zaobilazi, sve uz elemente sf-komedije?

Damn dobra ideja, našvrljati nešto o neverovatnom glupanu, ali opet, to ne bi bila moja priča, nego plagijat tuđe ideje...

Quote from: Boban on 17-04-2015, 17:58:46
Sedamdesetih i osamdesetih u Jugoslaviji, u Srbiji se pisao uglavnom mejstrim, a u Hrvatskoj žanr i to krimići. Tada Srbi nisu imali ozbiljnog žanrovca, a Hrvati nisu imali ozbiljnog mejnstrimaša. Jednostavno, bilo je tako, Srbija se ugledala na rusku tradiciju koja gotovo da ne poznaje trivijalnu književnost, a Hrvati su svoju poetiku crpli iz Zapadne književnosti koja je manje-više odrasla na trivijalnom.

Znaš, ovde bi sad trebalo da se cimne neki poznavalac i da te proverbijalno nalupa samo tako!  :mrgreen:
To da Srbi nisu imali ozbiljnog žanrovca, pa to je... vrisak. Vrisak! Pored TH Grejča i Eštona i Derek Finegana da to kažeš, pa missim stvaaarno. Nemam sad vremena ali razmenićemo mi još par reč o ovome....  :lol:

Quote from: Dart Džek on 17-04-2015, 18:48:59
Damn dobra ideja, našvrljati nešto o neverovatnom glupanu, ali opet, to ne bi bila moja priča, nego plagijat tuđe ideje...

ne mora biti glupan, niz nesretnih okolnosti, i na kraju u jos jednom zaludnom pokusaju zutu macku gazi auto. omaz.

Derek Finegan, velikan srpske žanrovske književnosti!

jel to bješe Ninja pisac, mene je vala ubijedio da je Tabasko pit postojao!

Koliko neraspoloženja za jednu ovako simpatičnu temu!
Kao da verujete onome što piše u novinama, svejedno kojim!  :)

Bez šale, tema postaje odbojna ako joj se pristupa isključivo kao priči o proročanstvu. Kad imate više od pet-šest godina, sve takve priče su dosadne i uglavnom liče jedna na drugu: proročanstvo se do kraja mora ispuniti i tačka.
Kao dete sam volela bajku o ribi i prstenu, posle nijedna takva nije mogla da me očara.

Quote from: kimura on 17-04-2015, 20:41:35
...Bez šale, tema postaje odbojna ako joj se pristupa isključivo kao priči o proročanstvu...

citas mi misli. upravo razmisljam o pristupu kroz uporabnu vrijednost, fokus na objekat, sadrzajno tek usput.
dva djecarca sklupljaju stari papir, dobijaju sutrasnji start i tako...
ili u centralnom javnom wc-u grada prnjavora, kraljevstva jseulta, vise sutrasnje novine na koje nailazi princeza majorina, kcerka cara minora, te kradomice frce joint i istripuje prekosutrasnje vijesti.

Quote from: zosko on 17-04-2015, 20:50:50

citas mi misli

Ili ti čitaš moje...hm?

U biti, sve se svodi na prorocanstvo, inace, koja je svrha sutrasnih novina ako ne iznenadenje, neki dogadaj, zgoditak, smrt i slicne stvarcice. Inace, cemu takve novine? I kakve bi to novine bile s buducim vijestima koje to nisu? Sto god da se procita iz sutrasnjih novina, kako god okrenete, biti ce prorocanstvo, nesto sto se nije jos dogodilo, a hoce... E sad, koliko ce to biti zanimljivo, duhovito, mracno, ostaje na piscima...

Quote from: PTY on 17-04-2015, 19:00:25

Quote from: Boban on 17-04-2015, 17:58:46
Sedamdesetih i osamdesetih u Jugoslaviji, u Srbiji se pisao uglavnom mejstrim, a u Hrvatskoj žanr i to krimići. Tada Srbi nisu imali ozbiljnog žanrovca, a Hrvati nisu imali ozbiljnog mejnstrimaša. Jednostavno, bilo je tako, Srbija se ugledala na rusku tradiciju koja gotovo da ne poznaje trivijalnu književnost, a Hrvati su svoju poetiku crpli iz Zapadne književnosti koja je manje-više odrasla na trivijalnom.

Znaš, ovde bi sad trebalo da se cimne neki poznavalac i da te proverbijalno nalupa samo tako!  :mrgreen:
To da Srbi nisu imali ozbiljnog žanrovca, pa to je... vrisak. Vrisak! Pored TH Grejča i Eštona i Derek Finegana da to kažeš, pa missim stvaaarno. Nemam sad vremena ali razmenićemo mi još par reč o ovome....  :lol:

Nisam se dobro izrazio i odmah mi je bilo jasno šta će ljudi da potegnu.
U Srbiji su žanrovski trivijalni romani pisani za roto pod stranim imenima. Nije bilo srpskih pisaca koji su to radili u knjigama, dok kod Hrvata jeste.
Kod Srba je bilo jasno razdvojeno da je književnost samo glavni tok, a poželjne teme istorijske ili socijalne/doseljenje u grad.
Nikome nije padalo na pamet da piše krimiće pod svojim imenom, a o fantastici da ne pričam...

Quote from: saturnica on 17-04-2015, 21:06:09
U biti, sve se svodi na prorocanstvo, inace, koja je svrha sutrasnih novina ako ne iznenadenje, neki dogadaj, zgoditak, smrt i slicne stvarcice. Inace, cemu takve novine? I kakve bi to novine bile s buducim vijestima koje to nisu? Sto god da se procita iz sutrasnjih novina, kako god okrenete, biti ce prorocanstvo, nesto sto se nije jos dogodilo, a hoce... E sad, koliko ce to biti zanimljivo, duhovito, mracno, ostaje na piscima...

Zaboravljate jednu bitnu stvar. Sutrašnje novine pišu o DANAŠNJIM događajima.

to mi je sad prva čuti...onda sam omašila 100%... bogami, nemam vremena priču prepravljati s takvim obratom situacije...

Ali, današnji događaji se još događaju, tako da ćemo tek sutra znati šta će se sve dogoditi.

Quote from: kimura on 17-04-2015, 21:03:30
Ili ti čitaš moje...hm?

shalu na stranu, vjerujem da bi vrijedilo razmotriti sam objekat. imamo jasnu predstavu o novinama.
ali ako se odmaknemo od toga, recimo po vremenskoj liniji, novine mogu biti: dimni signali, bubnjanje, javni urlator, crtezi, simboli na glinenim tablicama... ili neurolosko-informaticka povezanost u rt-u. 
sutrasnje novine mogle bi se definirati kao splet elektronskih impulsa pre-rt-a ili trenutkom ovladavanja fizikom kaosa.

Quote from: kimura on 17-04-2015, 21:27:49
Ali, današnji događaji se još događaju, tako da ćemo tek sutra znati šta će se sve dogoditi.

e, ne znam, ali sad mi sve zvuči kao dobra zajebancija, a ne kao materijal za priču...

Naknadna pamet  :wink:

Ne kontam šta je tu zajebancija, konfuzija, nerazumevanje... događaji se događaju ceo dan, a biće ih i celu noć. I to diljem sveta, a mi nemamo pojma šta se sve zbilo i šta će se tek desiti.  Novine opisuju sve te događaje na jednom mestu, ali treba vremena da se informacije prikupe, napišu i štampaju. Zato saznajemo za njih tek sutra, kada se sve to odradi i novine puste u prodaju, a mi dok čitamo o našim fufama u Dubaiju, nove stvari se dešavaju.

Prosto ko pasulj.
Kao kada gledamo zvezde. Gledamo je kako je nekada izgledala, a ne kakva je sada. Dakle, novine i zvezde su prozori u prošlost. Prvi prozor ume da bude lažan, a potonji nemože. Uh, odoh ja u filozofsko naprđivanje...

tema je vrhunska. idemo malo u sf:
godina 2777. stvorili smo informativni sustav koji temelji na sklopu pametnih satelita, neuroloski umrezeni, primamo zeljenu informaciju u rt-u.
sustav nadzire svaki pokret bilo koje materije u zatvorenom sistemu zemlja na elementarnoj razini, razvija se do "prorocanske" moci jer ima savrsenu informaciju, te krene emitirati pre-rt.
ne moraju novine biti sad ovaj neki papir.

Quote from: kimura on 17-04-2015, 21:34:46
Naknadna pamet  :wink:

znaš što, ja sam danas zbunjena osoba. razumijela sam temu, napisala točno kako je zadano, dakle, nemam pojma zašto vas sada u trenutku tipkanja i komentiranja nisam shvatila što ste htjeli reći. znači, naknadna pamet. idem sad začepiti usta i pokriti se ušima... :(

Samo ti šalji priču, ne obaziri se.

Quote from: zosko on 17-04-2015, 21:43:56
tema je vrhunska. idemo malo u sf:
godina 2777. stvorili smo informativni sustav koji temelji na sklopu pametnih satelita, neuroloski umrezeni, primamo zeljenu informaciju u rt-u.
sustav nadzire svaki pokret bilo koje materije u zatvorenom sistemu zemlja na elementarnoj razini, razvija se do "prorocanske" moci jer ima savrsenu informaciju, te krene emitirati pre-rt.
ne moraju novine biti sad ovaj neki papir.

Već viđeno u Suvišnom izveštaju. Otprilike.

Quote from: Dart Džek on 17-04-2015, 21:47:44
Već viđeno u Suvišnom izveštaju. Otprilike.

mislim da bi to bi bila vise neka selektivna prekognicija.
postavio bih pricu u vrijeme toliko mocnog sustava, hardware/software, da prati svaki zamislivi pokret materije sistema zemlja na elementarnoj razini, recimo atomarnoj, te sve obradjuje kroz vektorne matrice do perfektne informacije, dio koje rabimo po osobnoj preferenciji.
to kao nas informativni sustav buducnosti.
i sad tu nalazimo sutrasnje novine, t.j. emitacije u pre-rt-u, kao cjelokupno covjecanstvo, ne jedna ili tek nekolicina osoba kao izolirani protagonista/i.

Već si potrošio 6Kk. 8)

Eh, jebem ti život kada umesto da blejim na forumu, ja moram da radim. Vidim da se ovde povela zanimljiva rasprava, a onda je u međuvremenu i posustala, pa se sada opet preganjamo oko teme ovomesečne radionice. Mada, zosko definitivno obiluje idejama, trebali bi ga češće ekspaltisati za svoje radove :)

Elem, mister scallop, teza je da se mejnstrim i fantastika mešaju zato što kopiramo zapadnjačke trendove? Nije nemoguće, pogotovo kada uzmem u obzir da se  u mnogim romanima, fantastičnim i "običnim", često prekopirani zapadnjački kalupi smešteni na Balkan, bez preteranih modifikacija. Pri tom ne mislim da je problem u Srbiji napisati roman koji će biti vestern, već na to da se određeni elementi bukvalno preslikavaju u našu situaciju. Prvi primer, koji mi je i dalje svež, jeste Otova "Kičma" i kriminalci koji se pojavljuju u romanu, a koji kao da su uzeti iz kakvog američkog filma ili romana i nemaju nikakve veze sa ovim našim, domaćim krimosima (što je ogroman propust knjige i dosta mi je pomutio suspenziju neverice). Opet, s druge strane, mislim da su se i ranije pojavljivali romani, smatrani danas klasikom i lektirom, koji imaju dosta fantastičnih elemenata. "Hazarski rečnik", naprimer, ili dosta Pekićevih romana. Čak bih se možda i složio sa PTY pa rekao da je ubacivanje fantastike u mejnstrim posledica želje mladih pisaca za prodavanjem, mada ni to nije u potpunosti objašnjenje. Ali, u svetu zaista jeste postala popularna fantastika. I samo da skrenem s teme - iznenadilo me je kada sam u Poljskoj otkrio koliko oni vole i cene svoju, domaću fantastiku. Ne samo što imaju mnogo izdavačkih kuća koje se bave izdavanjem isključivo tog žanra, već su i knjige (sudeći po koricama, vezu i ostalim džidžabidžama) jako jako kvalitetne. Šok je bio kada sma video i da im se serijali nekih knjiga reklamiraju na bilbordima! Voleo bih to jednom i kod nas da vidim. O kvalitetu knjiga ne mogu suditi, ne razumem poljski, mada me Poljaci uveravaju da su neke od tih knjiga vrhunske.

Inače, mister scallop, što se tiče onoga što sam čitao i nisam, moram se složiti - poslednjih godina sam retko čitao naučno fantastične romane domaće proizvodnje. Kod naših pisaca sam se uglavnom držao kratkih priča i novela, Monoliti i Trifid, pa, kao što rekoh, ne mogu suditi. Ako neko ima dobar predlog za vrhunski fantastični roman izdat u poslednjih par godina, voleo bih da čujem. Moj utisak je da je takav teško naći.  Ja sam se, prošlo je sad dosta vremena, već jednom zeznuo,  pokoleban laguninom propagandnom mašinerijom, pa sam kupio "Konstantinovo raskršće", pa sam od tada oprezniji sa svojim parama i vremenom.

Imao sam još dosta toga što sam hteo da kažem, al sam pola zaboravio, a pola ne mogu stići da napišem, pa kako već rasprava bude tekla... sutra je novi dan i tako to.

A radioničarska tema je skroz ok, interesantno je kada su okviri zadate teme uski, a pritom i više puta korišćeni, to zahteva višementalnog naprezanja. Osim toga, Džek, ne mora ni svaka priča za radionicu da bude vrhunska - ja mislim da je nekad odvoljno to ako je zabavna za čitanje.

Quote from: scallop on 17-04-2015, 22:11:00
Već si potrošio 6Kk. 8)

oh. a tek razmisljam kako bi nekoliko milijardi individua reagiralo na sutrasnje novine. 8)

Quote from: Scordisk on 17-04-2015, 22:16:13

Inače, mister scallop, što se tiče onoga što sam čitao i nisam, moram se složiti - poslednjih godina sam retko čitao naučno fantastične romane domaće proizvodnje.

Ništa, onda. Samo sam pokušao da ukažem da se mišljenje menja u zavisnosti od obima informacija. Ovo je topik za jezgrovita mišljenja, pa da ne rasplinjujem naširoko.  :lol:

Upravo gledam seriju Person of interest, slična ujdurma je u pitanju. Možda mi i nadođe nešto. Ne bih da izneverim Miću, a ni moj ghost fan klub. Moram nekoliko epizoda da odgledam u cugu.

Quote from: Dart Džek on 17-04-2015, 22:36:31
Upravo gledam seriju Person of interest, slična ujdurma je u pitanju. Možda mi i nadođe nešto. Ne bih da izneverim Miću, a ni moj ghost fan klub. Moram nekoliko epizoda da odgledam u cugu.

Nije slična. Person of Interest je AI zaplet. Jako dobar.

Priznaj makar zrno sličnosti, umesto novina je AI, a umesto događaja je neka osoba kojoj će se nešto desiti. I cela priča se bazira na toj relaciji. Sličnost se ogleda u tome što se protagonista postavlja prema toj osobi, razvija neki odnos, kao što je zahtevano u zadatku.

iznenadjuje me trazenje inspiracije kao procesa koji u samoj osnovi ukljucuje postojece radove.
sve je tu: sutrasnje novine.
ne znam, nekako vise tezim pronalazenju vrijednih varijabli, t.j. prepoznavanju kombinacije najjacih u moru mogucih rijesenja.

Nije to traženje inspiracije u pravom smislu te reči, nego odmaranje i izlazak iz šume koju ne vidim od stabala. A serija jeste odlična.

i izlazak iz shume je ok ideja. protagonista koji trazio gljive izlazi iz shume, bacivsi pogled na kiosk uoci sutrasnje novine, povuci-potegni, na kraju otkriva da se on obreo u sutrasnjem danu.

na kraju će zosko do kraja roka ispaliti sve moguće ideje...

ma jok, tu se da sloziti bezbroj prica. mogli bi se poigrati i vremenskim dimenzijama, onako sf, dvije inteligentne rase, jedna vremenske percepcije na razini univerzuma, sveprisutna, druga covjeka, zemlja; druga nalazi "sutrasnje" novine prve, prenosi spoznaje generacijama, izoblicuje ih, do izvorno opisanog zbivanja, koje moze biti kolabiranje crne rupe ciji smrtonosni talas drugu rasu zahvaca "tek" po zakonima fizike, ili kad kazes ispaliti, prva ispalila razorno oruzje na zemlju. dok je druga kroz iskrivljenost i reinterpretaciju ocekivala i pripremala se (za) nesto drugo, andjela spasitelja, te mase palminim granama.

Dzek, nije zanimljivo da pobedis kad konkurencija nije na najvisem nivou

Kako Džek da zna ko je konkurencija i ko sve učestvuje? Te pobede ne bi smele da pomute radost zbog toga, jer nije kriv pobednik, nego oni koji ne učestvuju.

Quote from: Boban on 17-04-2015, 21:14:51

Quote from: PTY on 17-04-2015, 19:00:25

Quote from: Boban on 17-04-2015, 17:58:46
Sedamdesetih i osamdesetih u Jugoslaviji, u Srbiji se pisao uglavnom mejstrim, a u Hrvatskoj žanr i to krimići. Tada Srbi nisu imali ozbiljnog žanrovca, a Hrvati nisu imali ozbiljnog mejnstrimaša. Jednostavno, bilo je tako, Srbija se ugledala na rusku tradiciju koja gotovo da ne poznaje trivijalnu književnost, a Hrvati su svoju poetiku crpli iz Zapadne književnosti koja je manje-više odrasla na trivijalnom.

Znaš, ovde bi sad trebalo da se cimne neki poznavalac i da te proverbijalno nalupa samo tako!  :mrgreen:
To da Srbi nisu imali ozbiljnog žanrovca, pa to je... vrisak. Vrisak! Pored TH Grejča i Eštona i Derek Finegana da to kažeš, pa missim stvaaarno. Nemam sad vremena ali razmenićemo mi još par reč o ovome....  :lol:

Nisam se dobro izrazio i odmah mi je bilo jasno šta će ljudi da potegnu.

Da, jeste, tako to uglavnom biva, kad god se ne izrazimo precizno, tu su uglavnom neki "ljudi" koji su za to krivi, jer ne umeju da procene ŠTA smo mi to zapravo hteli da kažemo, jelte, nego samo procenjuju ono što smo zapravo napisali. Jelte. E pa, da sam ja tu neka vlast, ja bih te "ljude" onako preko kolena. Eto. :mrgreen:


hauever, problemi izražavanja kanda i dalje opstaju:

Quote
U Srbiji su žanrovski trivijalni romani pisani za roto pod stranim imenima. Nije bilo srpskih pisaca koji su to radili u knjigama, dok kod Hrvata jeste.
Kod Srba je bilo jasno razdvojeno da je književnost samo glavni tok, a poželjne teme istorijske ili socijalne/doseljenje u grad.
Nikome nije padalo na pamet da piše krimiće pod svojim imenom, a o fantastici da ne pričam...

a šta sa Atlantidom, šta sa Novim Jeusalimom, šta sa Hazarskim rečnikom i Besnilom? Nisu li oni fantastika, nisu li žanr, nisu li potpisani punim imenom i prezimenom autora, nisu li priznati i od kritike i čitalaštva, u zemlji i svetu jednako, nisu li i silno nagrađeni, ono beše?


A koji su to Hrvati to isto tada radili, imaš li možda njihova imena, ili barem naslove romana?


xremyb

Prava reč nije ŽANR nego TRIVIJALNA  književnost.
Ne možeš trpati Pavića ili Pekića u trivijalnu književnost, ali Pavličića možeš.
U srpskoj književnosti sedamdesetih i osamdesetih ti praktično nemaš žanrovski krimić, a kod Hrvata ih ima gomila.
OK, kod Srba su žanrovski trivijalni pisci išli na roto izdanja, a kod Hrvata, u nedostatku prave književnosti i pravih književnih stvaralaca, bilo je lakše da trivijalni pisci dobiju izdanja u formi knjige. Možda je to razlog, ne znam, ali tada je osetno postojala razlika između rusko-istočno orijentisanih Srba i zapadno orijentisanih Hrvata. Nemoj sada da pronalaziš pojedinačne izuzetke; globalno, bilo je ovako kako pišem. Hrvati su imali velike izdavače (Otokar Keršovani, npr.) koji su preferirali žanrovsku i trivijalnu književnost. Pa Momo Kapor, kao srpski trivijalni pisac izdavao je sve svoje knjige u Zagrebu u to vreme. Jednostavno, u Beogradu si morao da budeš Andrić ili Kiš ili na njihovom tragu da te Prosveta ili Nolit uopšte pogledaju. Pa i Pekić je uglavnom izdavan u Zagrebu (pomenuta Atlantida)...

u ovoj raspravi sam blizi bobanovom pogledu. Pavlicic i tribuson su drugaciji zanrovski pisci od pekica, ako izuzmemo besnilo kao izuzetak koji potvrdjuje pravilo. Pored toga u hrvatskoj je znatno razvijenija bila teorijska strana trivijalne knjizevnosti... pavlicic, mandic, itd.

pa, lako je tebi da mu budeš bliži, kad ja i ne znam šta on govori...  :cry:


sporna tvrdnja glasi: "Sedamdesetih i osamdesetih u Jugoslaviji, u Srbiji se pisao uglavnom mejstrim, a u Hrvatskoj žanr i to krimići. Tada Srbi nisu imali ozbiljnog žanrovca, a Hrvati nisu imali ozbiljnog mejnstrimaša."


objasni mi kad si mu već bliži, jer ja i dalje ne shvatam kako ta tvrdnja može biti tačna, čak i kad reč "žanrovski" zamenimo sa "trivijalna književnost".


a što se tvoje tvrdnje tiče, to što su pisci "drugačiji", to ih po meni ne čini ih manje žanrovskima, nego je to naprosto druga vrst odrednice, recimo više kvalitativna po svojoj prirodi. To može da znači da je jedan pisao više šundasto a drugi manje, na primer, ali to i dalje ne utiče na žanrovsku pripadnost.


Uostalom, reč je o piscima različitih sposobnosti, to ne samo zanatskih, nego i uopšte. Plus, žanrovci koje sam gore pomenula pisali su maltene po roman mesečno po ustanovljenom šablonu, pa se tu određena "trivijalnost" da i očekivati. E sad, ne tvrdim ja da bi ijedan od njih izašao sa romanom poput Besnila sve da ga je pisao i deset godina, ali eto, Pavličić jeste to radio, on svakako nije izbacivao svoje romane u takvom ritmu ili šablonu, otud je i kvalitativna razlika tu primetna. Po meni, upravo ta razlika je uslovila objavljivanje u knjiškom obliku. 


Ali sve to meni i dalje nema veze sa žanrom, nego sa samim kvalitetom pisanja. I dalje ne vidim po čemu se to može ustvrditi da Pavličić i Ešton i Grejč nisu ravnopravno "žanrovci"...

Ali i Pekić je većinu svojih knjiga izdao prvo u Hrvatskoj, kao i Momo Kapor.
Pa i samo "Besnilo" je prvo izašlo u Zagrebu. I "Atlantida".
U tamošnjoj i tadašnjoj književnoj čaršiji bila je mnogo pogodnija atmosfera nego ovde za bilo kakve iskorake iz političko-socijalnih tema.

Lib, ja sam tada bio aktivan u književnosti i znam šta se pričalo po kuloarima, ne lupetam napamet.

Quote from: PTY on 18-04-2015, 20:30:08
pa, lako je tebi da mu budeš bliži, kad ja i ne znam šta on govori... 

A ima li iko u blizini ko razume šta on govori?

Mića ga razume, izgleda... a možda je i kakva telepatija u pitanju...  :lol: :lol:

Quote from: Boban on 18-04-2015, 20:35:31
Ali i Pekić je većinu svojih knjiga izdao prvo u Hrvatskoj, kao i Momo Kapor.
Pa i samo "Besnilo" je prvo izašlo u Zagrebu. I "Atlantida".
U tamošnjoj i tadašnjoj književnoj čaršiji bila je mnogo pogodnija atmosfera nego ovde za bilo kakve iskorake iz političko-socijalnih tema.

Lib, ja sam tada bio aktivan u književnosti i znam šta se pričalo po kuloarima, ne lupetam napamet.

ama, ne kažem da lupaš napamet, znam da si neke od njih i lično poznavao, nego ne shvatam tvoju tvrdnju da "Srbi nisu imali ozbiljnog žanrovca" kad su većina žanrovaca koje od onda pamtim upravo Srbi. Uostalom, nisu li upravo sve te ondašnje palp edicije bile upravo srpske?

Ešton, Grejč... i gomila najtiražnijih roto pisaca nisu nikada objavili knjigu.
Silverberg je bio na početku karijere pisac za pare, pisao je nekoliko knjiga mesečno; rekord mu je negde početkom šezdesetih 47 romana za godinu dana.
Ali kada je to napustio, postao je veličina.
Ovi naši jednostavno nisu, trivijalija i često prepisivanje... niko od njih nije zavredio da dobije knjigu, naši krimići su bili smešni i nečitljivi.
Ljudi se pale na Luna, ja jedva da sam jedan ili dva uspeo da dočitam, a ovi drugi su ispod svakog nivoa. To ne treba pominjati uopšte.

Quote from: Boban on 18-04-2015, 20:51:10
Ljudi se pale na Luna, ja jedva da sam jedan ili dva uspeo da dočitam, a ovi drugi su ispod svakog nivoa. To ne treba pominjati uopšte.

http://konkursiregiona.net/stevan-sarcevic-poslednja-lunova-avantura-sci-fi-2010-treca-nagrada/ (http://konkursiregiona.net/stevan-sarcevic-poslednja-lunova-avantura-sci-fi-2010-treca-nagrada/)

Quote from: Boban on 18-04-2015, 20:51:10
Ešton, Grejč... i gomila najtiražnijih roto pisaca nisu nikada objavili knjigu.
Silverberg je bio na početku karijere pisac za pare, pisao je nekoliko knjiga mesečno; rekord mu je negde početkom šezdesetih 47 romana za godinu dana.
Ali kada je to napustio, postao je veličina.
Ovi naši jednostavno nisu, trivijalija i često prepisivanje... niko od njih nije zavredio da dobije knjigu, naši krimići su bili smešni i nečitljivi.
Ljudi se pale na Luna, ja jedva da sam jedan ili dva uspeo da dočitam, a ovi drugi su ispod svakog nivoa. To ne treba pominjati uopšte.

pa slažem se ja sa tvojom procenom o trivijalnosti, samo kažem da to ipak ne utiče na žanrovsku odrednicu, jer Lun jeste žanr, samo šundasto napisan. A kad skupiš bibliografije svih tih pisaca zajedno, doći ćeš do fascinantnog broja naslova, ali zaista fascinantnog, tako da je naprosto nemoguće ozbiljno tvrditi da Srbi nisu bili žanrovski pisci.

Dok prebrojavate uračunajte Gaju Vučkovića, Maju Zrnić i onoga... Enesa... Ne moram ja sve da pamtim. Pa, uračunjate ko je sve objavljivao roto romane kod nas, pa kasnije objavljivao i "prave" knjige. Recimo, drfa, onoga što je pisao "Smrt na Neptunu", da ne pominjem Ćureta. Skupila bi se najmanje hiljadarka od 60-tih nadalje.  xfrog

Quote from: scallop on 18-04-2015, 21:07:20
Dok prebrojavate uračunajte Gaju Vučkovića, Maju Zrnić i onoga... Enesa... Recimo, drfa, onoga što je pisao "Smrt na Neptunu", da ne pominjem Ćureta. Skupila bi se najmanje hiljadarka od 60-tih nadalje.

A da ne zaboravimo ni Angelikasa...

Lib, ponoviću još jednom: u pomenutom periodu, u Srba žanrovski i trivijalni pisci nisu dobrodošli u knjigama ozbiljnih izdavača, a u Hrvatskoj jesu.
Dakle, ja ne tvrdim da Srbi ne pišu žanr, nego da srpski izdavači KNJIGA u Jugoslaviji (Prosveta, Nolit, BIGZ, SKZ, Jugoslavija...) nisu objavljivali takva dela. Ne mogu biti jasniji od ovoga.

 :mrgreen: e sad, ovako:


uz pretpostavku da konverzacije ne služe u svrhu preobraćanja sagovornika, niti u svrhu potrebe da se bude kategorično u pravu - jer "bivstvovanje-u-pravu" je beskorisno taman koliko i imaginarno - zaključimo rađe da konverzacije služe da bi se uporedili stavovi i artikulisala mišljenja. U tom smislu, fabula radnje ovde ide otprilike ovako:




-ti kažeš da tokom 70tih i 80tih Srbi nisu imali pravog žanrovca a Hrvati pravog mejnstrimaša
-ja ti tu skrenem pažnju na desetine a možda i stotine hiljada strana žanrovske litrature napisane upravo od strane srpskih autora
-ti mi uzvratiš da se to ne važi jer je u pitanju bila slabokvalitetna proza
-ja se tu donekle složim ali uz ogradu da kvalitet same proze ne utiče na njenu žanrovsku odrednicu
-ti tu dalje pariraš da je taj šund pisan isključivo pod pseudonimom jer su u to vreme ozbiljni srpski pisci pisali isključivo mejnstrim pa još i sa preciznim soc-politički korektnim temama
-ja ti na to ukažem na postojanje naslova kao što su Besnilo, Hazarski rečnik, Novi Jeursalim i Atlantida koji definitivno nisu bili mejnstrim, niti pisani pod pseudonimom, niti soc-politički korektni
-ti mi na to uzvratiš da se to ne važi, jer su rečeni pisci te knjige objavili na hrvatskom tržištu
-ja tu propustim da poentiram očigledno - da je to tad bila JEDNA zemlja, pa su stoga i njeni pisci možda više jurili kvalitet izdavačke kuće nego njenu nacionalnu pripadnost
-ti onda tu ponoviš kako srpski žanr nije bio objavljen u knjiškom formatu a hrvatski jeste...


... na šta ja danas mogu samo da zaključim da pod "hrvatskim žanrom" ti podrazumevaš samo Pavličića, dok pod "srpskim žanrom" podrazumevaš sve one silne pisce pod pseudonimom, što je razlika koja nas sama po sebi vraća na tvoju početnu konstataciju - ondašnje srpske izdavačke kuće nisu objavljivale žanr u knjiškom obliku. Nisu htele, valjda. Nisu smele, valjda. Otkud znam, moje neznanje je ovde vaistinu ogromno, bila sam tada tek sitan djetić...  :cry: :lol:




i dobro sad, jeste da je to bio pun krug, ali istrčasmo se ono bar pošteno, kao maraton na atletičarskoj stazi oko fudbalskog stadiona. Ispada da je baza cele tvoje tvrdnje upravo Pavličić, i na njegovom postojanju ti diferenciraš ne samo ondašnji žanr, nego i nacionalnost pisaca koji su ga proizvodili. A Pavličić je, kao što svi znamo, jelte, jedan veoma VEOMA akademski obrazovan čovek, sa doktoratom iz književnosti, priznat u zemlji (ondašnjoj i sadašnjoj) i inostranstvu jednako, znači jedan VEOMA načitan i obrazovan čovek koji lako ispunjava čak i najviše izdavačke standarde, ČAK i kad piše žanr, a kamoli mejnstrim. Pavličić u Hrvatskoj je isto što i Živković u Srbiji - jednako svetski priznat, jednako žanrovski uslovljen, poštovan i nagrađivan u domenu proze i teorije jednako. Ali ti ne uzimaš Živkovića za ikakav reper po pitanju žanrovske književnosti u Srbiji, iako svoju tezu oslanjaš na Pavličića po pitanju žanrovske književnosti u Hrvatskoj.


No dobro, kad već trčim počasni krug, da ja ovo ipak iskoristim za malko rant&rejv ekstrapolacije.  :evil:


Ja svakako nisam protiv kvalitativnog vrednovanja žanrovske proze, daleko bilo. Ali, ipak mislim da je to najbolje ostaviti ljudima koji su dobro upoznati sa opšteprihvaćenim akademskim normama, znači ljudima koji imaju dobru zaleđinu ne samo u načitanosti nego i formalnom obrazovanju. Čak i tada uzeću ta njihova vrednovanja sa zrnom soli, jer jedan od parametara na kojima se proza vrednuje je ipak i - čitanost. Jer da - sva proza, dakle SVA PROZA ikad prepoznata kao remek-delo je bila i čitana, sve i ako je bila krajnje opskurna za života samog autora. Ali, eventualno je postala i OSTALA intenzivno čitana, i upravo TO joj je pribavilo taj željeni i cenjeni status.


Naravno, obrnuto NE VAŽI!!
znači, NIJE sva popularna i čitana proza po pravilu remek-delo; ali remek delo JESTE čitano i popularno, pogotovo u domenu teorije, što dalje znači da je ne samo čitano, nego i temeljito analizirano.


Otud logično sledi da se čitanost kao parametar ipak ne sme potcenjivati.


Ondašnji palp romani - dakle ondašnji šund, jelte - se i danas čitaju. I sakupljaju, i prodaju, i preprodaju, i daju deci (a sad već i unucima) na čitanje, i o njima silni ljudi i dandanas pričaju sa entuzijazmom, daaaaavno nakon što su pozaboravljali sve silne "kvalitetne" romane koje ih je obavezna lektira naterala da pročitaju.


Zašto, kad su onda i danas bili tako prepoznatljivi kao "šund"?


pa, najpre zato što su bili zabavni.


To prvo. A drugo, iako ne nevažnije od prvog - bili su pop-kultura, dimenzija cajtgajsta.


A pop-kultura radi isto ono što i visoko sofisticirana kutura - dosegne te na nekom iskrenom nivou koji prevazilazi sve one površne soc-kulturne, političke, geostrateške, ideološke, nacionalne, verske, rodne, polne, rasne, ekonomske i bilo kakve druge razlike - dosegne te na bazičnom nivou koji deliš sa svim ostalim ljudima na svetu. Pop-kultura to radi preko muzike, preko filma, preko stripa, danas i preko igrica, znači preko sve svoje vaskolike umetnosti, i isto kao što Maljevičev kvadrat ili Betovenov Allegretto iz Sedme može jednako lako da dosegne zambezi ribara i afganistanskog čobana, tako i savremena pop-kultura može da istovremeno dosegne ljude iz Amerike, Srbije i Libije. Naravno, dosegne samo one koji imaju sluha za istu, to je onda i danas jednako pravilo: ali ako nemaš sluha za nju, pa, to NIJE njena krivica.


Dakle, šund ili ne, to se itekako čitalo i o tome se itekako pričalo, a ljudi koji su to čitali i o tome pričali nisu bili ni na koji način hendikepirani, tako da... ne budimo snobovi, braćo žanrovci. Sasvim je moguće da je ondašnji žanr imao 90% šunda, ali hej, imao ga je i mejnstrim, isti taj procenat. U sve svom lepom "knjiškom" formatu. 


Da zaključimo: da, 70tih i 80tih jeste bilo prilično teško objaviti žanrovski roman u respektabilnoj izdavačkoj kući. Ali eto, mnogi su ipak objavljeni, pa se i dandanas čitaju i respektabilno pominju. S druge strane, danas je najprostija i najjeftinija stvar na svetu objaviti žanrovsku prozu u knjiškom obliku, pa svejedno, ako po samom entuzijazmu čitalaštva sudimo, i danas se rado čitaju upravo ti palp romani 70tih i 80tih, sve onako odrpani na Limundu i skrenirani sa kukama i kvakama u piratima... food for thought.


Ali to ne ovde i ne sada, pošto je okoliš zaista neprikladno teraformiran...  amanet turbo-izdavaštva teško da bi sprali i okeani metana sa Titana, da se onako žanrovski izrazimo.

da li mi imamo istu viziju trivijalne književnosti: korišćenje žanra na prepoznatljiv i uobičajeni način. Ono: šef policije nikada ne veruje glavnom liku koji iz epizode u epizodu rešava slučajeve, ali svaki put iznova mora da se bori za svoje stavove. Prosto rečeno, trivijalna književnost je serija dogodovština sa istim likovima u kojima oni ništa nikada ne nauče, već sve rade iznova.
Lun je legenda druge vrste: on je komunista u duši koji se bori za komunističke ideale vrlo slične stavovima vladajuće i jedine partije u Jugoslaviji tog vremena; zato je u njega uloženo mnogo tadašnjih resursa i reklame, a ne zato što je bio direktor Dnevnika. Njemu je pozicija direktora i uklopljenost sa režimom dopustila da Eštona promoviše kao zvezdu. Upravo zbog tog komunističkog duha Lun nije imao prođu na Zapadu i nikada je neće imati, a u Srbiji pada u zaborav. Neće biti preštampavan, to nikoga više ne zanima, danas je to, za nove generacije, nečitljivo i potpuno nezanimljivo. Pojedinačni slučajevi ostrašćenih sada već matoraca koji tutkaju Luna svojoj deci je samo posledica njihove kratkovidosti, a ne stvarnog stanja.

Za Srbe tog doba, krimićima je bilo mesto u roto izdanjima, a Zagreb, Rijeka i Sarajevo su imali i čitave edicije knjiga kriminalnih romana. Jesmo bili jedna država, ali je to bilo tako podeljeno, za srpsku književnu čaršiju krimići (i ostali trivijalni žanrovi) bili su rezervisani za roto izdanja. Bilo je srpskih čitalaca tada, pamtim jednu ostrašćenu Kragujevčanku, pretplatnika od prvog Monolita, koja je stalno tražila da joj nabavljam krimiće iz Hrvatske jer se kod nas objavljuju samo "opskurni Rusi". I neće doći vreme da se pokaže da su srpski autori bili genijalni jer je, tada ogromna, sumanuto velika lova upumpavana u taj sektor poslužila glavnim ljudima u izdavačkim kućama da forsiraju svoje ljude, rođake iprijatelje. Evo ti mnogo očigledniji primer upropašćivanja šanse: stripovi u Gornjem Milanovcu, edicije Nikad robom, neslućene pare su dobijane za stripove koji veličaju borbu jugoslovenskih naroda za oslobođenje (tako smo dobili Mirka i Slavka, vrhunac imbecilizma dok je francuska u isto doba, pod istom paskom, dobila Asteriksa), dakle, ta velika lova koja je davana za autore završila je u džepovima direktora, urednika, poznanika, braća, svastika; scenarije su pisali ljudi bliski uredništvu a ne sposobni pa je 99% toga potpuno smeće. Isto se desilo i sa roto romanima. Mi smo sredinom osamdesetih ušli u Dnevnik iznutra i spoznali ko sve stoji iza tih imena koja imaju 50-100 romana... sem retkih izuzetaka, sve su to bili ljudi zaposleni u Dnevniku ili vrlo bliski njima. Zato je sve to praktično osuđeno na zaborav.

Quote from: Boban on 19-04-2015, 13:46:23
... sem retkih izuzetaka, sve su to bili ljudi zaposleni u Dnevniku ili vrlo bliski njima...

E, svašta se ovde dadne saznati...

Boban je ovde u pravu. Šezdesetih godina i početkom sedamdesetih većinom u časopisima u Srbiji se većinom objavljuju priče pod pseudonimima i dugo sam i ja naivno verovao da je to zbog toga što navodno domaća žanrovska proza nema prođu kod naše čitalačke publike. Izgleda da je pravi razlog bio onaj koga Boban pominje - toliko pseudonima je iz proste činjenice da su to uglavnom bile priče koje su urednici sami objavljivali u svojim časopisima.  Tada se lepo zarađivalo od pisanja...

Veoma je neugodno nesložiti se ovde. Ne proizvodi se rasprava nego besmisleni okršaj do poslednje kapi krvi. Slabe i neutemeljene teze se brane do besmisla, kao da će u suprotnom svet propasti sad i odma'. I ništa, baš ništa nije sasvim tačno, a ni sasvim netačno. Svaki iskaz je opterećen nekim sopstvenim uverenjem, pa će krivci biti pronađeni bilo gde samo ne u sopstvenim nedorečenostima. Nekako bih se najviše složio sa Lidijom, mada sam joj na totalnom ignoru, jer sam i ja za nju nešto kriv i sve bi bilo bolje da nisam postojao. Mića će se čas složiti sa njom, čas sa Bobanom, mada nisam siguran da zna sa čime se složio ili nesložio. Za to vreme nas je sve Mrtvak "natakao", a kako i ne bi kad jasne slike nema i u svemu se više prepoznaju individualne frustracije, a od činjenica - cvrc. Isto tako, Boban se ponaša kao da je nadležan za sveznanje.


Mogao bih ja ovde do besvesti da pišem da nigde u svetu nisam video drugačiji odnos spisateljstva i izdavaštva, a da za te tamo negde nikako nije odgovoran "komunizam" u SFRJ. Gomila kasnije poznatih pisaca fantastike je započinjala sa pseudonimima, najsvežiji primer vam je Siodmak. Budući da je svuda poteže živeti od pisanja, nebrojeni danas kultni pisci fantastike su se izdržavali radnim mestima u izdavaštvu, pa nije čudo da se objavljivalo tante za kukuriku. Posledica je da se i kod nas događalo isto, pa nije čudo da je veća prilika bila ako se neko kreće "u književnim kuloarima". Nema veze ko se kome i gde uvaljivao, tek nije zgodno danas se pozivati protiv toga. Ko zna šta bih ja danas objavljivao da mi je Papić familija? Pa i dr Z. Živković je u Kentauru objavljivao knjigu kumu Damiru, ali i Ćuretu (ni danas mi nije jasno) i meni jednu priču. Okliznu se i ti urednici povremeno. Neću o drugima, ali nema nevinog u domaćoj fantastici koji nije pokušao da se umili nekom uredniku ili izdavaču "knjiga".


Roto literatura jeste bila stecište uredničke eksploatacije, čak smo i mi uspeli da se uvaljamo u "Dnevnik" - "iznutra". Ali, tada sam tražio da čitam šta sve drugi kandidati šalju i bilo je besmisleno. To znači da je ono sa čime smo se mi provukli i nije bilo tako lože. Tako sam ležao na nekoj VMA kontroli, a čovek u susednom ležaju je čitao "Galaktički tunel". Žarilo me je da ga pitam šta misli, ali sam se jedva uzdržao. Isto tako, gadno me je pogodilo kad mi je Lev Kreft, osamdesetih godina, rekao u Ljubljani da moraju da brišu jer ih srpsko-hrvatski roto romani jezički urnišu. Ta izdanja su bila nešto najbolje što smo mogli da ispovrtimo, da bude čitano i prepoznato kao zanimljivo. Sva ostala mišljenja su banalna.

Quote from: Stipan on 19-04-2015, 13:50:52
E, svašta se ovde dadne saznati...

krajnje zanimljivo. pogotovo dimenzije, a posljedice porazavajuce. moze se komotno projicirati na mnoga podrucja.
dobili smo mirka i slavka, neki drugi asteriksa; tjera na razmisljanje. internacionalni brend, motor za mnoga radna mjesta i sl.
preslikavam na post-yu bonelijanu u hr u reziji sparte zabavnih izdanja slobodne. ne znam koliko je do liberalnog komunizma, koliko do mentaliteta.
sjetih se pretplatnickog kupona poslatog na sluzbenu adresu sd. kad ono ti odgovora: posaljes mi 100 marki na ovu adresu (privatnu) i stripovi redovo stizu.
a kad pogledas rezultate nagradnih igara koje sd organizirala zakljucis da je i obican bicikl nesto sto se ne propusta. pogledas imena dobitnika i usporedis sa impresumom izdanja naslijednika upropastene sparte sd zabavna.

Quote from: Boban on 19-04-2015, 13:46:23
da li mi imamo istu viziju trivijalne književnosti: korišćenje žanra na prepoznatljiv i uobičajeni način. Ono: šef policije nikada ne veruje glavnom liku koji iz epizode u epizodu rešava slučajeve, ali svaki put iznova mora da se bori za svoje stavove. Prosto rečeno, trivijalna književnost je serija dogodovština sa istim likovima u kojima oni ništa nikada ne nauče, već sve rade iznova.
Lun je legenda druge vrste: on je komunista u duši koji se bori za komunističke ideale vrlo slične stavovima vladajuće i jedine partije u Jugoslaviji tog vremena; zato je u njega uloženo mnogo tadašnjih resursa i reklame, a ne zato što je bio direktor Dnevnika. Njemu je pozicija direktora i uklopljenost sa režimom dopustila da Eštona promoviše kao zvezdu. Upravo zbog tog komunističkog duha Lun nije imao prođu na Zapadu i nikada je neće imati, a u Srbiji pada u zaborav. Neće biti preštampavan, to nikoga više ne zanima, danas je to, za nove generacije, nečitljivo i potpuno nezanimljivo. Pojedinačni slučajevi ostrašćenih sada već matoraca koji tutkaju Luna svojoj deci je samo posledica njihove kratkovidosti, a ne stvarnog stanja.

Za Srbe tog doba, krimićima je bilo mesto u roto izdanjima, a Zagreb, Rijeka i Sarajevo su imali i čitave edicije knjiga kriminalnih romana. Jesmo bili jedna država, ali je to bilo tako podeljeno, za srpsku književnu čaršiju krimići (i ostali trivijalni žanrovi) bili su rezervisani za roto izdanja. Bilo je srpskih čitalaca tada, pamtim jednu ostrašćenu Kragujevčanku, pretplatnika od prvog Monolita, koja je stalno tražila da joj nabavljam krimiće iz Hrvatske jer se kod nas objavljuju samo "opskurni Rusi". I neće doći vreme da se pokaže da su srpski autori bili genijalni jer je, tada ogromna, sumanuto velika lova upumpavana u taj sektor poslužila glavnim ljudima u izdavačkim kućama da forsiraju svoje ljude, rođake iprijatelje. Evo ti mnogo očigledniji primer upropašćivanja šanse: stripovi u Gornjem Milanovcu, edicije Nikad robom, neslućene pare su dobijane za stripove koji veličaju borbu jugoslovenskih naroda za oslobođenje (tako smo dobili Mirka i Slavka, vrhunac imbecilizma dok je francuska u isto doba, pod istom paskom, dobila Asteriksa), dakle, ta velika lova koja je davana za autore završila je u džepovima direktora, urednika, poznanika, braća, svastika; scenarije su pisali ljudi bliski uredništvu a ne sposobni pa je 99% toga potpuno smeće. Isto se desilo i sa roto romanima. Mi smo sredinom osamdesetih ušli u Dnevnik iznutra i spoznali ko sve stoji iza tih imena koja imaju 50-100 romana... sem retkih izuzetaka, sve su to bili ljudi zaposleni u Dnevniku ili vrlo bliski njima. Zato je sve to praktično osuđeno na zaborav.

Quote from: Mica Milovanovic on 19-04-2015, 14:08:24
Boban je ovde u pravu. Šezdesetih godina i početkom sedamdesetih većinom u časopisima u Srbiji se većinom objavljuju priče pod pseudonimima i dugo sam i ja naivno verovao da je to zbog toga što navodno domaća žanrovska proza nema prođu kod naše čitalačke publike. Izgleda da je pravi razlog bio onaj koga Boban pominje - toliko pseudonima je iz proste činjenice da su to uglavnom bile priče koje su urednici sami objavljivali u svojim časopisima.  Tada se lepo zarađivalo od pisanja...

Pa dobro, ja ne sporim da to što tvrdite jeste istina, sasvim mi je lako poverovati da je bilo nepotizma i protekcionizma, ne samo u žanrovskim edicijama nego i uopšte: da, urednici po pravilu jesu forsirali sopstvenu prozu i prozu svojih pulena; da, bilo je to lakše izvoditi pod okriljem pseudonima nego pod regularnim izdavaštvom; i da, takav pristup izdavaštvu definitivno bude glavni uzrok visokog stepena šundalizacije. To nije sporno i ja se sa tim potpuno slažem.


Ali da li je ta konkretno politika sama po sebi dovoljan dokaz da se izvedu ti zaključci koje vas dvojica izvodite?


Ako je verovati ljudima koji imaju informaciju iz prve ruke, dakle ljudima koji su za te edicije pisali, kao Milošević i Pašćanović, recimo, oni su to radili uglavnom zbog para. Jednostavno, ti romani su se plaćali, a onaj ko je od pisanja živeo forsirao je i svoj tempo pisanja, znači, njihov tempo je bio jedan roman u mesec dana i kvalitet bio u skladu sa takvim tempom proizvodnje. Ali opet, ja i dalje ne vidim da je bila baš izdavačka politika ta koja ih je sprečavala da napišu kvalitetan roman koji bi zahtevao bar godinu dana pri svom nastanku. Po meni, hteli su da za to vreme napišu dvanaest brzih romana i uzmu dvanaest honorara. Istu stvar imamo i danas po pitanju prevoda: da li platiti akademski obrazovanog prevodioca da ti prevede roman za godinu dana i ogroman honorar ili uzeti priučenog žbrlju da ti isti roman prevede za trećinu tog vremena i desetinu honorara? Znači, to su odluke koje zavise od celokupne hijerarhije, to od pisca ili prevodioca, pa preko izdavača i sve tamo do čitalaštva, i nije iza toga nikakva masonska loža, nego eto, naprosto svetonazor kojem je draže imati tri jeftine stvari po ceni jedne skupe. Znači, svi u tome učestvuju, i to cvate zato što su svi srećni sa takvim stanjem stvari, dok u isto vreme niko nikog ne sprečava da radi iste te stvari na drugačiji način. Mislim da se i onda to moglo, dakle, mogao je neko napisati zahtevniji roman i sigurno bi bio objavljen, jer tempo izlaženja palp edicija je bio ludački u svakom pogledu. Ali nije. A nije zato jer nikoga to nije zanimalo, svima je bilo lakše izbaciti brzi roman i uzeti pare nego se znojiti oko ideje i izvedbe. Ali nemojte mi samo ovde tvrditi da je baš to ostavština 70tih i 80tih, kuku i lele...


a ako dalje tvrdite da je taj pristup bio praktikovaniji na srpskom nego na hrvatskom tržištu, ja ni to ne sporim, mada ne znam iz prve ruke, jer kao što rekoh, bila sam tada isuviše mlada za takva zapažanja. Ali se dobro sećam kako ste mi upravo vi krajem 80tih tvrdili da je hrvatsko tržište isuviše "zatvoreno" pa otud i preterano sterilno za žanr, dok je upravo srpsko otvoreno za raznorazne eksperimente, te da će taj kvantitet eventualno izroditi i kvalitet. Sad ispada kao da je to bila samo nakaradna urednička politika.

Da li treba da napomenem da su Vjesnikova izdanja bila neuporedivo kvalitetnija u vreme kada sam ja aktivno čitao roto romane?
Dosta kasnije sam shvatio zašto. Kod njih je veliki procenat objavljenog bilo stranog porekla. Jedan od urednika u Laso romanima mi je rekao da se mogu napolju kupiti romani od 50, 100, 200, 300 i 500 dolara i kada dogovaraju kupovinu oni uzmu iz svake grupe podjednak broj naslova pa se to mešano izdaje. Imali su i oni domaće psudonomaše, ali mnogo ređe. Kod Srba se proizvodila literatura postavljena u taj strani sistem vrednosti uglavnom dvocifrene vrednosti, a često i jednocifrene. Potpuno potonuće. Na početku roto ere, a to su pedesete i pomalo šezdesete u Srbiji se išlo sa Čendlerom, Činijem, mada su to bile skraćivane i prepričane verzije. Onda su ti ljudi koji su to skraćivali i prepričavali počeli da pišu svoje priče i sve je otišlo dođavola.

To stoji.


Ali eto, Pavličić je svog prvenca poslao upravo u Trag, i oni su ga uzeli, ali kao ono - objavićemo, možda, nekad, ako i kad zatreba. I objavili su, dobrih par godina nakon što ga je on poslao  i već izgubio nadu da će ga videti štampanog. Bio je to ujedno i prvi roman iz serije o Ivi Remetinu, i eto, ljudima se dopalo, jer nije baš da ljudi koji čitaju palp ne umeju da prepoznaju dobar roman, pa je tako Pavličić nastavio sa karijerom. Žanrovskom i za decu, jednako uspešnom. Kasnije je sve to objavljivano u knjiškom obliku, i pisao je niz godina u tempu od po knjigu godišnje.


Zato ja i dalje mislim da tu nema nikakve misterije - ako je proza dobra, ljudi će je čitati i kupovati, i lako će se tu naći izdavač, bez obzira na sve protekcionizme i nepotizme.


Ali ne možeš ti da od čoveka napraviš dobrog pisca ako on sam nema tu ambiciju niti sposobnost da se unapredi.


I to je to - neko piše šund, neko kvalitet, a izbor je ipak ponajviše na samom piscu, a tek onda na raznim okolnostima. Bio to Pekić ili Pavličić ili Milošević, bio to žanr ili mejnstrim, svejedno.

Ali TRAG je bila najčuvenija edicija krimića u to vreme. Imali su mnogo jače kriterijume. Vidiš da se tvoja i moja verzija zapravo ne razlikuju.
Tamo je Pavličić čekao na red, a ovde je svaki dronjavac u rodbinskoj ili ortačkoj vezi sa urednicima objavljivao šta mu padne na pamet. Zato niko nije izrastao ne u velikog, nego nikakvog pisca.

pa, lako je nama sa faktima, problem nastaje u njihovom tumačenju.  :mrgreen:


Ja verujem niko onomad nije sprečavao Miloševića ili Pašćanovića da napišu kvalitetniji žanrovski roman - šanse su da bi takav bio zapažen od istih tih izdavača koji su objavili recimo Besnilo. Ali nisu to uradili. Ja ne znam zašto, možda ih nije zanimala takva vrst karijere, možda su im ambicije bile sasvim ispunjene onim što su pisali, možda nisu umeli bolje od toga... ne znam šta je razlog, to samo oni znaju. Ja samo ne verujem da je taj razlog bio isključivo u okolnostima, jer iako je tih negativnih okolnosti itekako bilo (i biće), oni koji su uspeli po pitanju svoje karijere NISU uspeli kroz taj nepotizam, nego UPRKOS njega. Od nepotizma je imala koristi uglavnom sitna riba.

Nije. Ali ako književna čaršija smatra da su ozbiljne knjige samo one koje preispituju istoriju i gradsko-seosko poreklo, onda sposobniji pisci koji prirodno žele da se iskažu u tom okruženju pišu takve stvari, a bezveznjacima ostaju krimići, vesterni i ljubići.

Rok POMEREN na 26. april 2015. do ponoći (zbog mog odsustva - biću u Nišu na festivalu stripa od 22. aprila) !!!

Dakle, svi koji su dosad poslali priču, mogu zbog produženja roka dostaviti novu verziju, a i ne moraju, ako smatraju da su uradili najbolje što su mogli.

pu,e. Jedina radost pred kraj meseca kada para ponestane, a sada pomereno za kasnije. 

 :(

Mada, produženje roka možda još nekog pogura da napiše priiču.

Teško. Ko napis'o napis'o...
Boban baš zna da obraduje čoveka...

BTW, može li lokalni Bog da se udostoji bar da nam kaže koliko je priča stiglo, da zadovolji radoznalost...

Quote from: Scordisk on 22-04-2015, 14:41:35
pu,e. Jedina radost pred kraj meseca kada para ponestane, a sada pomereno za kasnije. 

pa nije baš jedina. netko je ovdje rekao, da je na sagitu došao zbog fantastike, a ostao zbog grupnog seksa. dakle, ako već nema priča, imaš se čime sporednim zabaviti... :evil:

broj je dvocifren... sva je prilika da će na kraju biti 13.

Quote from: Boban on 22-04-2015, 18:33:49
broj je dvocifren... sva je prilika da će na kraju biti 13.

:D

Quote from: saturnica on 22-04-2015, 17:32:02
pa nije baš jedina. netko je ovdje rekao, da je na sagitu došao zbog fantastike, a ostao zbog grupnog seksa. dakle, ako već nema priča, imaš se čime sporednim zabaviti... :evil:

Nisam ja te sreće - forumašim već dvanaest godina i nikada ništa nisam kresnuo! Bio je čk i forum, sada već odavno odumro, gde su se ljudi i ženili, dobijali decu, svako koga znam odatle je imao NEKI seks s nekim, a ja nikad ništa  :( Samo sam našao retardiranog drugara, ali ne mogu imati seks sa njim, nije higijenski. tako da mi samo fantastika ostaje :D

Ne uzbuđuj se. Ovde si prekratko. Sva je prilika da ćeš na kraju da najebeš...

Sve može - ali prvo ruža i bioskop

hm, to vec nije za bacanje u ova krizna vremena. sad si u fokusu, samo kazem...
a kokice, cola?

Evo vec vidim naslov u sutrasnjim novinama " Najebao posle dvanaest godina uspesnog forumasenja"

150 komentara

April23, 2015 13:45

Drugar
A lepo sam mu govorio , mani se forumasenja. Ko s djavolom takve sadi...

+2      -35


April23, 2015. 13:50
CikaParadajz
Kome treba rasad nek se javi Cici
+76    -3

April23,2015   13:55
Svi-za-jednog
Cica imas brdzu ?
-1         


April23, 2015    13:57
Tina
Sve je dobro kad se dobro svrsi

+45          -2

Scordisk, potraži savet od Crnog Labudana, taj zna kako da produbi forumaško drugarstvo :) (bar se nama hvalio da je tako)

Quote from: Boban on 22-04-2015, 18:33:49
broj je dvocifren... sva je prilika da će na kraju biti 13.

Četrnaesti izgleda hoće limun.

Ako ne najebeš za dvanaest godina - to je onda neuspešno forumašenje!

mister dr.akula - vremena su krizna, ekonomija se raspada, Kosovo hoće u UN... podržimo domaću industriju. Može plazma ili kokta.

Quote from: kimura on 22-04-2015, 19:25:41
Scordisk, potraži savet od Crnog Labudana, taj zna kako da produbi forumaško drugarstvo :) (bar se nama hvalio da je tako)

Quote from: Boban on 22-04-2015, 18:33:49
broj je dvocifren... sva je prilika da će na kraju biti 13.

Četrnaesti izgleda hoće limun.

Pa dobro, ja jos nisam poslala...malo cu da je lickam, do zadnjeg momenta...mozda dode i grđa, tko zna.

Quote from: Scordisk on 22-04-2015, 19:38:35
mister dr.akula - vremena su krizna, ekonomija se raspada, Kosovo hoće u UN... podržimo domaću industriju. Može plazma ili kokta.

zaprepasten sam. narode, zivi novi sagitas, jos nevinasce!!!
elem, oprosti, digresija, nisamo bas navikli na brzo pisanje i dosjetke; vecina se logira sto puta dnevno u iscekivanju, pojma nemam, necaga.
kokta se ne odbija, na to sam slab, a za plazu cemo lako, poslije. :)

Zole ko kondukter, broji koliko ljudi i kada se loguje na forum. Nego priznaj zole ko te placa za taj prljavi posao :D

Misliš, kokta pre a plazma posle? Bio sam i u gorim situacijama.

Inače, nisam primetio da se ovde sporo piše ili da fali dosetki. Jedino nam fali radionica, pre nego što forum postane previše... "lepljiv?"
:D

Quote from: Mileva on 22-04-2015, 19:51:52
Zole ko kondukter, broji koliko ljudi i kada se loguje na forum. Nego priznaj zole ko te placa za taj prljavi posao :D

to je servis, sagita plus.
sad ozbiljno, danas vjezbam integraciju, gledam se logirati desetak puta i klikatakati po topicima, onako, bez veze, ali uvijek me uhvati poriv za pisanjem.

Quote from: Scordisk on 22-04-2015, 19:53:19
Misliš, kokta pre a plazma posle? Bio sam i u gorim situacijama.

Inače, nisam primetio da se ovde sporo piše ili da fali dosetki. Jedino nam fali radionica, pre nego što forum postane previše... "lepljiv?"
:D

ocigledno tvoji niski kriteriji nemaju halal i gul apruval!
da, prvo kokta, pa radionica.

Quote from: saturnica on 22-04-2015, 19:41:12

...mozda dode i grđa, tko zna.

To će izgleda biti moja. I mene odavno trese Lonijev sindrom ali kako je rok produžen skuckaću nešto. 

Možda je malo kasno da posluži kao inspiracija pošto je sutra zadnji dan produženog roka, ali evo za sve koje to interesuje prve realizacije koncepta "Sutrašnje novine".


Lord Danseni u komadu "The Jest of Hahalaba" iz 1928. godine (zasluge za link idu zakku):

THE JEST OF HAHALABA (http://www.fadedpage.com/books/20130608/20130608.html)

Nego, igraš li se ti ovog meseca ili ne?

Ko hoće, nađe načina. Ko neće, nađe sto opravdanja.

Ma ja sam samo plakao, nisam se pravdao.  8-)

Igram, što ne bih igrao? Nisam još predao doduše. Šaljem u minut pred istek roka. Kao i uvek.

Quote from: Linkin Uroborni on 25-04-2015, 11:27:12


Igram, što ne bih igrao?

xcheers
Manje ne očekujem.

xcheers
Za dobar krug i sjajne priče.

Pridružujem se, zahvaljujući Mići koji je napisao "verujemo u tebe" i Zosku koji me je bombardovao idejama.

Tada sam, duboko ganut, izašao na terasu i zagledao se u osvit zore, celu noć nisam zaspao, i sa setnom suzom koja se strovali sa vrha nosa u ambis (čudni su ti putevi miline) uzviknuo - Džek, ljudi ti veruju, možeš ti to. Uradi!
Cela zgrada je odjeknula aplauzom, komšinice su uzvikivale moje ime, pa smo se do kraja dana i u kolo upleli...

Uspeo sam! Biće nas 13...  :)

Kad si stigao da završiš priču kad si se upleo u kolo? :D I jel' istina da žene hoće da daju emotivnim muškarcima, što puste jednu mušku suzu na terasi?

Sve se stigne kada ljudi veruju u tebe. I žene.

Ako se ta suza zakotrlja niz nos, uspeh je zagarantovan.
Dakle, da bi izabranica raširila krila i primila te u svoj zagrljaj, moraš da dubiš na glavi. Kako drugačije da se suza popne na nos?

Quote from: Dart Džek on 25-04-2015, 17:29:34
Pridružujem se, zahvaljujući Mići koji je napisao "verujemo u tebe" i Zosku koji me je bombardovao idejama.

ugradjujem se u ekranizaciju, bar do seste sezone, prava na likove, uz poziv na premijeru, bijeli roys, mjesto u prvom redu i besplatan alkohol! 10%? deal! :lol:

Neka bude 15. I Bentli. Vazda sam bio paša!

Quote from: Dart Džek on 26-04-2015, 16:38:29
Sve se stigne kada ljudi veruju u tebe. I žene.

Žene su ipak najvažnije. Bez njih bi se svet urušio, kamen po kamen.

e da, zene; bila su to vremena. pamtim kao da bilo jucer, kad sam ustajao zbog zena, a proslo tek nekoliko sati.

Žene upravljaju svetom. Mi smo tek iluzija koju trpe jer ne znaju za bolje.

15 priča, mada imam 50 mejlova pristiglih u danima odsustva, pa ću još jednom pažljivo pogledati da se negde nešto nije zavuklo.
U svakom slučaju, evo spiska naslova, a sutra oko podne bih okačio priče za čitanje.

A LEPO SU MI GOVORILI...
BELE PASIJE LIVADE
BILO JEDNOM U RAVNOME SREMU
ĐAVOLSKI DOBRA NOVINSKA PATKA
FOTOUŠKOPIJA
KAKO JE ZAPISANO
KONTROLA KVALITETA
KONJI
POSLEDNJI DANI DOMINO FLUKSA
POSLEDNJI DANI JUNA
POSLJEDNJA ŽELJA
SMRT KAPETANA ZORANA
TROJ
TROJANKA
ŽIVOT NA KOCKI

Zanimljivi naslovi. Bilo je i prepisivanja. Iskreno se nadam da je kapetan Zoran proglašen narodnim herojem!

Quote from: Dart Džek on 27-04-2015, 08:20:09
Bilo je i prepisivanja.

Bilo i prošli put.

Ja sam siguran da je čista koincidencija. Uobičajeno je da se epski veliki koncepti šeruju kroz kolektivno nesvesno.

Naravno da je slucajnost, nedostatak smajlica u mojim postovima znaju da zavedu.  :-)

Ma, jasno je da mnogo vremena provodimo zajedno  :)

Troj i Trojanka su mi najsimpatičniji, mada ima i drugih parnjaka: oni Poslednji dani su jedno uz drugo, a Poslednja želja im uskače u trougao. Imamo i Lepo su mi govorili i Kako je zapisano, pa Novinsku patku i Fotouškopiju, ihi... Uz malo dobre volje bi svako mogao pronaći svoj par ili nepar  :)

Čiji li su Konji? Javlja mi se nešto, ali ne bih da zborim o tome javno, pre otkrivanja autora!

Ja bih ipak da pročitam priču pre nagađanja. Možda je taj na kog sumnjaš stavio Život na kocku (na konjskim trkama, naravno).

... i to u poslednjim danima juna, negde u ravnom sremu.

pridruzio se bukowskij?!  :!:

Quote from: Boban on 27-04-2015, 01:33:30
U svakom slučaju, evo spiska naslova, a sutra oko podne bih okačio priče za čitanje.

Podne je već odavno prošlo...

Prošlo je i sutra oko podne...

Opušteno bre, čitaćemo priče pijani od prvomajskog roštilja pa ćemo onda, onako preždrani mesa i naliveni pivom, blagonaklono i dobroćudno ocenjivati i komentarisati priče

nesto mi govori da ovaj put ni autokorekt ne pomaze bobanu da bi sve price doveo u citljivo stanje...

Evo priča u Wordu: www.znaksagite.com/D/2015/54/sve54.doc (http://www.znaksagite.com/D/2015/54/sve54.doc)

Pojedine priče toliko brljave kada krenem da ih pakujem u odgovarajući format da uopšte nisam siguran da li su dobro prekopirane.
Zato, neka svako pogleda svoju priču i javi odmah ako nešto fali.

Bobane, uz poštovanje prema tvom vremenu i trudu, ipak moram da pitam. Zar originalno formatiranje ne može da se sačuva? Znam, verovatno ne može kada objedinjuješ sve u jedan fajl, ali zar ne bi mogao u propozicijama da navedeš i način formatiranja? Ono, prvi pasus, prored, veličina i vrsta fonta i tako?

E, to je i meni palo na pamet. Da možda uvedemo propozicije kako treba da se formatira tekst pre slanja?

Davno sam dobio uputstvo od Scallopa kako se formatira tekst, a sada, da li je to standardno formatiranje ili ne, ne bih znao ali se pridržavam toga i dan danas. I Bobanu bi bilo mnogo lakše kada bi dobio priče koje su jednobrazno formatirane, ne bi se morao zezati sa konverzijama ili sa čim već.

Verujem da nisam jedini koji ceni i vrednuje lepo formatiran tekst; mnogo je čitljiviji i ugodniji, a i zbori zasebnu priču o poštovanju ka čitaocu.

Ne može da se sačuva jer ja ne koristim Word za pravljenje PDF-ova nego Indizajn ili Quark, a oni imaju svoj sistem kontrole teksta koji uglavnom gazi wordove stilove.
S druge strane, o kakvim uputstvima pričate kada pola ljudi uvlačenje prvog reda postiže lupanjem 5-7 spejsova a za navodnike kucaju po dva zareza? Pojedinci smatraju da između svaka dva pasusa treba napraviti red razmaka i tako dalje. Nisu meni problem oni koji znaju, nego oni koji ne znaju, zaista nemam volje da svakog pojedinačno ubeđujem kako treba da ponudi svoj tekst nekome na čitanje. U normalnom svetu, takve "ispade" bacam, a ovde moram da ih prerađujem i ujednačavam, pa me to frustrira... eto, ni manje ni više od toga.

A što ne okačiš neka jasna pravila kako se formatira, pa će onda svi da znaju?

Ako si pisac onda nisi čitalac, pa zato niko to uputstvo ne bi čitao...

To formatiranje nije nikakav bauk, traje cca 5 sekundi i nekoliko klikova, može se odraditi i pre početka pisanja pa se ne razmišlja više o tome.

Mada bi Boban mogao prosto da odbije nezadovoljavajuće tekstove, pa nek se drugi muči...

I to je deo veštine pisanja, koji treba da se uči, a ako ljudima sve prihvataš, onda se nikad neće naučiti...

Mac, prihvatamo tvoje savete, čim daš priču...  :)
Do tada, mani se teoretisanja... xuzi

To bi bila čista diskriminacija!

Evo kako ja to formatiram. Doduše, nekada mi se provuče koja brljotina, naročito kada zviznem crticu za upravni, ali to bi bilo to.

U Format/Paragraph izaberem sledeće vrednosti:

Left, Right - 0
First line - 1,27 cm
Spacing before 0 a after 6 pt
Spacing line 1,5

Ima još i za formatiranje stranice, ali ne znam koliko je to bitno, to ne koristim, ali neka se i to znade:

U File/Page:

gore i dole po 2 cm, levo 3,5 cm, a desno 2,5 cm.
Čitavu stranicu prebaci sa letter formata na A4.

Džek... batali...
Formatiranju moje priče nije ništa falilo, samo što Boban nije rekao da bi voleo da dobije što jednostavniji fajl, nikakve docx fajlove...
Najobičniji doc fajl bi bio po njemu idealan, jer mu je najlakše da takve fajlove uveze u Indizajn.
Nikakav problem, samo da se kaže...
A da ima ljudi koji ne znaju da kucaju, ima...
S druge strane, ne može se očekivati da ljudi koji dolaze na književnu radionicu znaju sva pravila.

Quote from: Mica Milovanovic on 28-04-2015, 19:35:28

S druge strane, ne može se očekivati da ljudi koji dolaze na književnu radionicu znaju sva pravila.

Možda bi sad i ovde mogli da saznaju.
Ja prva ne znam gde grešim, a ne želim da maltretiram Bobana.
Pridružila sam vam se krajem 2012. godine, tako da ne znam da li je bilo reči o formatiranju teksta. Čitala sam neke stare topike, ali nisam primetila da se igde pominju pravila kako priča treba da izgleda.

Ok je je to sve, nisam želeo da pravim neku frtutmu oko toga, moj upit je bio dobronameran. Ako je Bobanu lakše sa .doc formatom, neka veli, fakat nije problem tako sejvovati pokušaj.

Svi traže .DOC ili .RTF. Niko nije naročito sretan .DOCX-om.

Čitam priče, ima dobrih.

Bacila sam oko na svoju priču i vidim neke navodnike gde ih nisam stavila.

Ja imam word 2013 na računaru, i svaki sačuvani dokument mi je docx. Nisam stručnjak tako da ne znam kako bih to promenio u doc. Ali ako se baš mora, saznaću :)

jel ja pričam na finskom?
Vaša formatiranja u wordu me ne zanimaju jer fajlove učitavam u indizajn i namećem im svoje stilove, ali problem prave bušmani koji ne znaju elementarne stvari.
Nema veze, idemo dalje... noćas postavljam listu za glasanje.

Ej, jebeš radionicu u kojoj učesnici ne kenjkaju.

Interesantna tema je ovde potegnuta - kako formatirati dokument. Ja prvi pojma nemam kako treba da izgleda ljudski formatiran tekst, i mada je Džekovo objašnjenje i više nego jasno, zanima me mišljenje starijih kuka - da li to treba tako formatirati i ako ne, kako onda? na kraju krajeva, lepo sređeni tekstovi pokazuju i brigu za čitaoca i uložen trud i lepše i ozbiljnije izgledaju, pa hajde da recimo to utvrdimo. nevezano za radionicu.

A druga stvar, vezana za radionicu - uz dužno poštovanje prema trudu i strpljenju s Bobanove strane, ali zar ne bi bilo jednostavnije da se takvi tekstovi koji su katastrofalno otkucani ne sređuju? Ja znam, naprimer, da ide spejs posle zareza, da ide jedan umesto dva navodnika, ali sam uveren da postoje i druge stvari tokom kucanja koje prosto radim pogrešno a da toga nisam svestan. Možda bi takvi tekstovi, loše otkucani a okačeni na radionicu, bili opljuvani pa bi smo onda svi mi znali da li, gde i kako grešimo?

ps. mislim da svuda u ovim tekstovima za april gde ima tri tačke, stoje sada navodnici i jedna tačka.

eh, a ne bih i da kenjkam, al mislim da ima rečenica koje su otkucane unazad :D

Pitanje nije kako treba formatirati dokument nego kako dokument treba da izgleda.

- Ne sme da ima suvišne razmake (uključujući i tabove, i pasuse). Na početku pasusa ne sme da ima ni jedan spejs. Izvlačenje prve linije pasusa se drugačije radi, a ne spejsovima. U samom tekstu ne smeju da postoje dva uzastopna spejsa. Na kraju pasusa ne smeju da postoje spejsovi viška. Pre znakova interpunkcije ne sme da stoji spejs, a posle njih mora da stoji spejs, osim na kraju pasusa ili posle otvaranja zagrade ili navodnika. Razmak između pasusa se ne pravi novim pasusom, nego drugačije, podešavanjem opcija pasusa.

- Koristiti odgovarajuće znakove interpunkcije. Ako koristite znake navoda onda koristite ravne (" "), ili srpskohrvatske standardne (http://sh.wikipedia.org/wiki/Navodnici), donja i gornja devetka (,, ") ili uglaste navodnike (» «). (Nisam znao da ovde ljudi greše)

- Širina margina i veličina fonta je uglavnom nebitna. Font samo treba da bude ujednačen.

Dodajte šta mislite da treba...

Sledeci put dostavite radove u APA formatu

http://www.apastyle.org (http://www.apastyle.org)

Ili bar Chicago Style

https://owl.english.purdue.edu/owl/resource/717/01/ (https://owl.english.purdue.edu/owl/resource/717/01/)

pa da vas Bog vidi

Quote from: mac on 29-04-2015, 01:38:52


- Koristiti odgovarajuće znakove interpunkcije. Ako koristite znake navoda onda koristite ravne (" "), ili srpskohrvatske standardne (http://sh.wikipedia.org/wiki/Navodnici), donja i gornja devetka (,, ") ili uglaste navodnike (» «). (Nisam znao da ovde ljudi greše)

Koliko ja znam u srpskom su ispravni navodnici samo oni gde je otvoren dole (,,), a zatvoren gore (").

Korišćenje oba gornja je "tuđica" koja se često koristi jer je u upotrebi u engleskom, plus lakše se kuca na tastaturi, tj. već postoji dugme, a ne pomenute prečice, pa je u obilnoj "neformalnoj" onlajn upotrebi, baš kao u ovoj rečenici.

Inače, na tastaturi su donji navodnici alt+0132, a gornji alt+0148.

Dodao bih za one koji ne znaju razliku između crte (–) i crtice (-) da kad je nauče crtu mogu da pišu sa alt+0150.
Evo objašnjenja:
http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=3538.0 (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=3538.0)

Dovoljno je kucati navodnike koji postoje na tastaturi, a program sam prepoznaje da li su ulazni ili izlazni, ako su razmaci pravilno kucani, dakle, razmaci mnogo znače.
A ova brljotina sa trotačkom koja je postala nešto drugo zaista ne razumem i sada pažljivo i polako obrađujem priču po priču sa akcentom upravo na toj anomaliji.

Ali ona priča... ona priča... o Mići... xfoht

Opcija koja pretvara ravne navodnike (" ") u standardne navodnike (za svaki jezik drugačije) je "Replace as you type > Straight quotes with smart quotes", do koje se dolazi iz File > Options > Proofing > AutoCorrect Options > tab AutoFormat As You Type. Ako je ta opcija uključena onda se ravni navodnici automatski konvertuju u standardne za jezik teksta, a ako nije uključena onda ravni navodnici ostaju takvi u tekstu. Jezik teksta se najlakše podešava pre unosa teksta promenom tatstature, a vidi se u Wordu na donjoj ivici celog prozora Worda u statusnoj liniji.

Čini se da Word smatra da standardni srpski navodnici nisu donja i gornja devetka (,, "), kako kaže Vikipedija, nego donja devetka i gornja šestica (,, "). Tako makar meni moj Word 2010 zamenjuje. U svakom slučaju, ako u Find and Replace prozoru (Ctrl+H) zamenite navodnik sa navodnikom (mali trik) onda će se navodnici premetnuti u donju i gornju devetku.

Opciju koja pretvara tri tačke (...) u poseban simbol trotačku (...) ja lično ne bih isključivao. Uostalom ta opcija je aktivna samo za engleski jezik, pa ako promenite jezik teksta u srpski onda nema te auto korekcije. Ali ako Boban kaže da mu to smeta onda ajde... Opcija se najlakše se isključuje tako što prosto kucaš tri tačke, i ako Word zameni te tri tačke trotačkom onda će prikazati jako sitan i tanak pravougaonik ispod simbola. Uperi mišem u to sitno tanko i pojaviće se žuta munja. Klikni na munju i odaberi Stop Automatically Correcting "...". I to je to.

ja sam imala u tekstu, negdje na par mjesta, tri točke... ali sam ih, što kaže mac, prosto ukucala... kao sad... vidim da su nestale u priči, pa rečenice sad tuku ko šaka u oko.. :-P

ubiše me ove trotačke ovoga puta... najgore je u svemu što uopšte ne uspevam da dokučim kada se i zašto javljaju ove anomalije.

 xyxy

A da se uzdržiš od komentara dok ne dođe trenutak za to...

Evo PDF-a koji bi trebalo da bude najtačniji u odnosu na ono što je poslato.
Bacite oko pa da ga izdelim po pričama i postavim za glasanje.

www.znaksagite.com/D/2015/54/54_sve.pdf (http://www.znaksagite.com/D/2015/54/54_sve.pdf)

Sad je dobro.

+1

(https://scontent-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xfp1/v/t1.0-9/11196276_954516687914361_1331842692746199826_n.jpg?oh=ae3375164d70d05eb11ed5ff693dadee&oe=55D99D0D)

Dve trećine sam pročitao i već mogu reći da je ovo krug ispod proseka.

Не слажем се.
Не знам, додуше, шта ти је просек, али се свеједно не слажем  :)

Tema je bila jako zatvorena, pa su i rezultati u skladu s time.

Ništa senzacionalno, ali prilično solidni radovi.

Quote from: kimura on 02-05-2015, 12:31:48
Не слажем се.
Не знам, додуше, шта ти је просек, али се свеједно не слажем  :)

:) prosek je verovatno najbolja priča ovog kruga.

Tema je s jedne strane laka, s druge vrlo teška.
Laka jer je jednostavna, ali teška jer treba s njom nešto uraditi.
Mnoge priče gube na potencijalu jer čitaoci imaju u glavi zadatak, pa ne može to da bude razrešenje priče; da se čitaju negde bez ikakvog predubeđenja bile bi bolje. To je i bio glavni problem, kako da se odgovori na temu, a da to ne smeta onima koji znaju šta je zadatak.

bilo je i lošijih krugova. meni su priče više manje, solidne. možda neke postanu i bolje uz naknadne korekcije....

Na mene nisu ostavile negativan utisak greške bilo kakve prirode niti slab stil nego opšta bezidejnost, loša struktura bez pravog zapleta  ili nekog solidnog pančlajna... Ne znam, možda tema stvarno nije dopustila da se rodi nešto originalno, ali opet slabo je to opravdanje.

Da, bezidejnost jeste evidentna. Kladionica, klađenje i sopstvena smrt je čest motiv priča. Najavio sam to pre izlaska pokušaja, upozorio na te banalnosti, ali džaba. Ipak, priče i nisu toliko loše. Pojedine.

Ali nije radionica tu zarad "idejnosti". Idejnost se pokazuje i dokazuje na drugom mestu, na radionici se uči šta i kako sa tom idejnošću. Jer iznenadili bi se da saznate koliko je "idejnost" prirođena ljudima, i to svim ljudima, bez iznimke; teško da postoji čovek kojem nije bar jednom u životu pala na um straobalno genijalna ideja za knjigu. Ili film. Ili mural. Ali mu je to ostalo ili samo na ideji ili na črčkariji te ideje, jer nije umeo da svoju viziju materijalizuje

Radionica je, izgleda, tu da stvara konfuziju i zabunu. Sa jedne strane se insistira na originalnosti, a sa druge opet - ne. Kao u modi sezone. Sada je proleće - leto, nije bitno šta se nosi, nego kako se to nosi.
Ipak, slažem se sa tim da zamišljeno mora da bude ljudski preneseno, tj, napisano solidno i valjano, ali pobogu, dogovorite se, ukinite temu (šta će nam, gubi smisao) pa da se bacimo na to proleće - leto. 

Zabuna dolazi zato što se često govori o jednoj stvari pri tom misleći na drugu.


Ideja i izvedba su dve različite stvari, pa se otud različito i vrednuju. Svaka dobra izvedba imaće izvesnu originalnost, jer se njome podrazumeva autorova specifičnost: svaki rimejk ima sopstveni identitet, zato ljudi rado gledaju i slušaju rimejk.


Ako ti pod originalnošću podrazumevaš originalan prozni koncept, koncept sa kojim niko nikada pre tebe nije izašao, e onda znaj da se takve stvari dešavaju tempom od možda jedne u deceniji, to onako u svetskim razmerima. Ali ako pod originalnošću podrazumevaš svoju specifičnu obradu ideje o, recimo, zaljubljivanju dvoje ljudi, onda da, možeš ti tu itekako biti originalan, bez obzira što već milenijima bilioni ljudi to rade. I tvoje lice je originalno i unikatno, bez obzira što ima sve delove koje ima i moje lice, i lica svih ostalih ljudi na svetu.


Tako da... zabunu ne stvara reč "originalno", nego ono što pod tom rečju podrazumevamo.