Radionica broj 54 - april 2015 - ZADATAK

[Boban]

A sad nešto malo drugačije.
Pisci u pokušaju kao da nastoje na svaki način da pobegnu od zadate teme, pa hajde da vidimo kako će se snaći u sledećem dosta skučenom konceptu:

SUTRAŠNJE NOVINE

Protagonista (ili protagonisti) priče nalaze odbačene novine... na stepeništu zgrade, na stolu u svojoj kancelariji, klupi u parku, kupeu voza... gde god. Uzmu ih i vide da su u pitanju sutrašnje novine. Ali dan je, podne, nije veče kada izlaze novine za naredni dan, dakle, u pitanju su zaista novine iz narednog dana.
Oko toga treba napraviti priču, oko tih novina i nečega što se iz njih otkriva. (Nešto slično obradio je Silverberg u priči "Šta smo saznali iz sutrašnjih novina")

Dužina priča do 6000 karaktera; meni na PP ili na mejl znaksagite@yahoo.com
Rok POMEREN na 26. april 2015. do ponoći (zbog mog odsustva - biću u Nišu na festivalu stripa) 

[scallop]

http://www.imdb.com/title/tt0115163/

[Boban]

Pisati po zadatim okvirima u ograničenom prostoru i kratkom roku je mnogo teže nego raditi sve to bez ikakvih repera.
A još je zajebanije sve to sprovesti sa temom koja je već korišćena u smislu da se odradi nešto originalno i dobro.
Vežbanje i treba da bude teže od pravog pisanja.

[Linkin]

http://www.imdb.com/title/tt0036962/

[Boban]

Baš mi je drago što pronalazite toliko sličnih ideja.
Ako je nekome promaklo, ovde i jeste bio cilj da se zada tema koja je mnogo puta korišćena, da se ne iscrpljujete pisanjem nečega što niko pre vas nije dotakao, nego da vežbate i iskažete prosto spisateljsko umeće. Kao kuvanje, svi prave sarmu uglavnom od istih sastojaka a ničija na kraju nije ista.
Evo šta Kiš kaže a propo težnje ka originalnosti i insistiranju na istoj:

[mac]

Problem je samo što se novine slabo čitaju u današnje vreme. Možda je razlog to što je bezvredno ono što u njima piše.

[PTY]

Problem je samo što se novine slabo čitaju u današnje vreme. Možda je razlog to što je bezvredno ono što u njima piše.

hm. zanimljivo.


naravno, što se mene tiče, ja smatram da informacija kao takva ne može biti bezvredna: ona može biti tačna ili netačna, precizna ili dvosmislena, značajna ili trivijalna, ali ni u jednom od tih slučajeva neće biti bezvredna, jer njena vrednost ovisi o njenoj korisnosti, a kažu da vrednost svake stvari određuje onaj ko je plaća. bezvredan može biti samo naš odnos prema toj informaciji, u smislu da je nađemo sasvim beskorisnom i neupotrebljivom.


ali što se novina tiče, mislim da je sumrak visokotiražnih novina doneo prostor za jednu drugu vrst štampe, one koja egzistira u drugačijoj niši interesovanja, jer se ne bavi informacijom koja je globalna. Otud ima jako puno "novina" (to pod navodnicima jer imaju format dnevnih novina ali nisu dnevne, nego najčešće sedmične) koje ne prenose vesti koje nalaziš na CNN i SKY, niti se bave političkim i ekonomskim analizama, nego se fokusiraju na isključivo lokalne potrebe, dakle na probleme zajednice kojoj se obraćaju. Ja redovito čitam takve novine, jer je informacija u njima od velikog značaja za svakodnevni život. Recimo info o lokalnoj komunaliji i infrastrukturi (makar da izbegneš radove na putu dok ideš na posao), oglasi o lokalnoj potražnji i ponudi posla (prilika da nađeš posao u delu grada gde živiš, a ne da provedeš 2-3 sata dnevno samo u putovanju na i sa posla), ko traži ili nudi stan za iznajmljivanje, ko ti može da bejbisituje decu, kuću ili ljubimce dok si na putu, ko traži ili nudi kupovinu neke kućne potrepštine, oglasi za suport-grupe, svi oni silni stručnjaci (od vodoinstalatera pa do IT profesionalca) koji ti mogu ponuditi uslugu znatno jeftinije, jer su lokalni pa ne naplaćuju dolazak, ko je umro ili se rodio od ljudi koje možda poznaješ makar "iz viđenja" što bi se reklo... ukratko, silan info o svakodnevnim sitnicama koje život znače i za tebe i za tvoje komšije.


Cena takvih novina je po pravilu simbolična za kupca i generalno besplatna za javne punktove, jer se novine finansiraju primarno oglasima, tu uglavnom prodajni punktovi objavljuju sezonska sniženja i ostale pogodnosti. U principu, takve novine su zadnjih decenija postale društvena okosnica razmene informacije na lokalnom nivou, plus su odličan poligon za razne novinarske aktivnosti, pošto su prilozi volunterski, pa mlađarija ima priliku da izoštri pero i stekne iskustvo.


tako da... ima raznih novina, nije sve Kurir i Blic.  

[Kimura]

Evo šta Valjevci, na primer, kažu za svoje lokalne novine ''Napred'': ako te nema u čituljama, kao da i nisi umro.

[PTY]

Da, to je jedna od lako prepoznatljivih značajki kad su lokalne novine u pitanju.


AKo ti takve novine padnu šaka tokom ove radionice, ajde molim te šibni ovde fotkicu ili dve o nekim najbitnijim rubrikama, ako ikako možeš, a i ja ću isto, a možda se još poneko javi, pa da uporedimo koliko se ljudski prohtevi i potrebe razlikuju, ili su slični, na nekom bazičnom mikro - nivou ljudskog bitisanja.


Moj Chronicle izlazi sredom ali ja ga se dokopam uglavnom četvrtkom, tokom pauze na poslu. Nemam ovaj stari - ja to bacim čim pročitam - ali definitivno ću okačiti fotke iz novog.


Baš bi me zanimalo da vidim koje su to društvene aktivnosti slične a koje različite, i po kojim detaljima... Ipak te zajednice deli ne samo okean nego i mnogo toga pride.


Bilo bi zanimljivo uporediti načine života i glavne preokupacije tako različitih komšiluka, bar onako kako se daju prezentovati lokalnim novinama.

[Kimura]

Ako do kraja ovog meseca odem u Valjevo, a verovatno hoću, slikaću novine i okačiti ovde, a do tada:

http://vukajlija.com/napred/354971

[PTY]

Uh, taj link je bio zaista veoma potcenjivački. 


Ne razumem tu potrebu da se degradira sve što je u dosegu, to je stvarno odlika primitivnog gledanja na svet oko sebe. A nema ni korisnih informacija, tipa, koliko često novine izlaze, koji im je tiraž... Tužno, zaista.


Ako ikako budeš mogla, osvetlaj obraz tim novinama, pokaži ih nama ovde u najboljem svetlu... Ne sumnjam da one to zaslužuju.


Ja volim moj Chronicle. Svaki deo grada ima svoj, pa se meni često potrefi da čitam i Chronicle drugih delova grada, i svi su jednako puni entuzijazma i naklonosti prema čitaocima. Ako se ikako bude moglo, okačiću i te druge, tek poređenja radi. Iza svakog od njih je gomila jako dobronamernih entuzijasta, i ja to veoma cenim.

[Kimura]

Ono je, ustvari, šaljivi tekst, nije prava informacija.  Reč je o zajedljivom humoru, ali takav se u oblasti lokal-patriotizma najčešće praktikuje. A Valjevci su, bar koliko ih ja poznajem, lokal-patriote.
Već prva rečenica ''najčitanije lokalne novine u Srbiji'' ukazuje na internu foru: Valjevaca, tobože, najmanje ima u samom Valjevu. Razmileli su se po celoj Srbiji (možda i po celom svetu?), pa se ''Napred'' svuda prati.
Čudna je to mešavina ljubavi i mržnje, potpuno neshvatljiva ljudima iz velikih gradova.

[PTY]

Da, čudna mešavina u svakom slučaju. 


I odličan primer futilnosti tog konkretno modela hermetične komunikacije, koji saopštava suštinski važnu informaciju samo onome ko je već odavno u posedu iste.







 

[Boban]

ah, valjevo, grad sa najvećom mogućom udaljenošću stanica voza i autobusa. Svojevremeno, dok smo šipčili od autobusa do voza, Vigor Majić (sadašnji direktor Petnice) pita jednog prolaznika: "Zašto vam je stanica voza ovako daleko?" i dobije odgovor: "Zato što smo hteli da bude što bliže pruzi."

[D.S.B.]

[Anne Bonny]

Na neki način sam obradila ovu temu na prošloj radionici, tako da je mala verovatnoća da ću da učestvujem na ovoj.

[pokojni Steva]

Radioničarskim stadionom se razlegao uzdah razočaranja...

[Palmer]

 http://www.imdb.com/title/tt0115163/

Skalop me preteče..

elem, zvanično, serija nije emitovana u Srbiji:

http://en.wikipedia.org/wiki/Early_Edition

[Stipan]

Ja igram i ovog meseca, dopalo se to nekom ili ne...

[saturnica]

Ja igram i ovog meseca, dopalo se to nekom ili ne...

znači da si je već napisao...eh...

[Stipan]

Jesam, sad ide poliranje i doterivanje...

[Kimura]

Jesam, sad ide poliranje i doterivanje...

Po Snikers za svaku učesnicu.

[saturnica]

alo, pisci, jeste li živi? ili su vas pojele vlastite priče...

[Scordisk]

Nastojimo pobeći od zadate teme

[Kimura]

Nema bežanja -  ni od zadatka ni od teme.

[Stipan]

Napisao, poslao... Što bih bežao?

[Mica Milovanovic]

Nešto slično obradio je Silverberg u priči "Šta smo saznali iz sutrašnjih novina"

Čitaš li ti svoju bibliografiju ili se pouzdaš u pamćenje?

Priča se zove "Šta smo saznali iz jutrošnjih novina", a nešto mi se čini da sam je možda i ja prevodio, mada to već ne znam. Mislim da u tom Monolitu još nismo pisali ko je šta prevodio. Davno bilo. 1987. Monolit 4.

A tema je zaista zanimljiva. Nudi razne mogućnosti. Oćemo li prebaciti brojku 13?

[Boban]

Jednog dana se otkrije da sam ja primao priče do 13, a onda ostale bacao...

[Stipan]

Vidi, vidi... Nečista savest, a?

[Kimura]

Zato je Stipan brz.
Ali, i sam smislila priču, pišem je čim se vratim kući. Nadam se da neću biti četrnaesta.

[PTY]

Nešto slično obradio je Silverberg u priči "Šta smo saznali iz sutrašnjih novina"

Čitaš li ti svoju bibliografiju ili se pouzdaš u pamćenje?

e, za to sam kriva ja, tako sam "krstila" priču a njega mrzelo da me proverava...   inače sam oduvek smatrala da bi joj to bio prikladniji naslov.


a nisi je ti preveo nego ABN. ti si u četvorci preveo R'nR, Croatoan i, i, iii... tvoju mezimicu, naravno - "And I Awoke And Found Me Here On The Cold Hill's Side"!! 

[Mica Milovanovic]

Teška vremena došla kad ti braniš Bobana...

A što se tiče Monolita 4 - jes', vala. Tako je bilo.Šepard, Elison, Šeldonova... Lepa trojka...

BTW, iz sopstvenog iskustva mogu da vam kažem da smanjena količina spavanja omogućava produktivnost kod pisanja priča, tako da sam posle preskočenog kola ponovo u sedlu...

Mrtve ste, kokoške... i pevci...

[PTY]

Teška vremena došla kad ti braniš Bobana...

doomsday, praktično... moš' mislit kako mi je...   




nego, sad mi zapalo za oko ovo:

Nastojimo pobeći od zadate teme

E, to mi je zanimljivo, jer to je klasična dilema koju sa sobom nosi svaka tema koja je suštinski fantastična. Recimo primera radi, prethodna tema 'poslednja stanica' nije bila ni u kom smislu suštinski fantastična, dok ova apsolutno jeste, jer implicira postojanje nepostojećeg.


Otud takvi problemi zpravo nemaju nikakve veze sa samom temom, nego sa autorskim (tj. našim) pristupom, to kad imamo najmanje dva - jedan žanrovski, drugi (kad već nema bolje reči) mejnstrimaški.


Mejnstrimaški pristup te tu stavlja na ogromne muke, jer se osećaš obavezan da objasniš zašto to nepostojeće ipak postoji: osećaš da te tema prisiljava da sastaviš priču o tome otkud te novine, i ko ih je napravio, i zašto ih je doneo, i sve tako redom po stepenima racionalizacije.


Žanrovski pristup se time ne bavi, jer žanrovcu su novine datost, one naprosto postoje zato što postoje i to je to, to je njemu dovoljno, i nije tu nužna nikakva dalja racionalizacija što se tiče samog njihovog porekla. Otud se žanrovski pristup rađe bavi aspektima tipa kakvu korist (kakvu drugačijost, kakav novum) bi svi mi (dakle, i autor i čitaoci jednako) mogli iz tako nepostojećih novina izvući.


Tako da... to što se tebi čini kao blokada oko korištenja teme zapravo ne postoji. Odnosno postoji, ali samo zato što je ti praviš, ako biraš taj konkretno pristup racionalizacije fantastičnosti zadane teme. 

[Mica Milovanovic]

Svako zna da postoje sutrašnje novine... 
Prosta tema...

[scallop]

Osim ako je sutra smak sveta.

[Mica Milovanovic]

Jes vala

[Scordisk]

Teška vremena došla kad ti braniš Bobana...

doomsday, praktično... moš' mislit kako mi je...   




nego, sad mi zapalo za oko ovo:

Nastojimo pobeći od zadate teme

E, to mi je zanimljivo, jer to je klasična dilema koju sa sobom nosi svaka tema koja je suštinski fantastična. Recimo primera radi, prethodna tema 'poslednja stanica' nije bila ni u kom smislu suštinski fantastična, dok ova apsolutno jeste, jer implicira postojanje nepostojećeg.


Otud takvi problemi zpravo nemaju nikakve veze sa samom temom, nego sa autorskim (tj. našim) pristupom, to kad imamo najmanje dva - jedan žanrovski, drugi (kad već nema bolje reči) mejnstrimaški.


Mejnstrimaški pristup te tu stavlja na ogromne muke, jer se osećaš obavezan da objasniš zašto to nepostojeće ipak postoji: osećaš da te tema prisiljava da sastaviš priču o tome otkud te novine, i ko ih je napravio, i zašto ih je doneo, i sve tako redom po stepenima racionalizacije.


Žanrovski pristup se time ne bavi, jer žanrovcu su novine datost, one naprosto postoje zato što postoje i to je to, to je njemu dovoljno, i nije tu nužna nikakva dalja racionalizacija što se tiče samog njihovog porekla. Otud se žanrovski pristup rađe bavi aspektima tipa kakvu korist (kakvu drugačijost, kakav novum) bi svi mi (dakle, i autor i čitaoci jednako) mogli iz tako nepostojećih novina izvući.


Tako da... to što se tebi čini kao blokada oko korištenja teme zapravo ne postoji. Odnosno postoji, ali samo zato što je ti praviš, ako biraš taj konkretno pristup racionalizacije fantastičnosti zadane teme. 

Samo sam parafrazirao Bobanovo zadavanje teme jer mi je bio duhovit rezignirani ton čoveka koji vodi književnu radionicu, a od same teme bežim samo umereno i koliko je moguće

Inače, interesantno razmišljanje, ali sam lično uvek izbegavao takvu podelu na žanrovsku i mejnstrim književnost. To mi je zgodno dok sam u knjižari pa želim da se orijentišem po policama, ali kada dođe do konkretnog dela, teško mi je nešto odrediti kao jedno ili drugo. Prosto, ono što nazivamo mejnstrim književnim delima često sadrže elemente fantastike (i to ništa manje nego ono što nazivamo žanrovskim) i ne teže uvek ka racionalizaciji. Opet, dok sam pisao priču, palo mi je na pamet upravo takvo pitanje - da, to jeste SF priča, ali koliko treba racionalizovati? Da li objašnjavati nemoguće novine ili ih samo predstaviti kao datost kojoj ne treba dodatno objašnjavanje? Ali lično mislim da to ne utiče na "fantastičnost" dela, odnosno, čak i kada bi dali neki smislen odgovor na pojavu sutrašnjih novina, to bi i dalje bila žanrovska priča, pretpostavljam.

A što se tiče ovomesečne teme, mislim da je super, i baš me zanima kakve će sve raznorodne priče da se izmigolje u ovim malo užim okvirima. Lično me najviše interesuje kako će Linkin da napiše priču ovog meseca

[PTY]

erm, nisam time mislila na podelu između žanrovske i mejnstrim književnosti, nego na onu finiju podelu po pitanju pristupa samoj temi, to sve unutar fantastične književnosti.


Htela sam time reći da ima jako puno (uglavnom domaće) fantastične književnosti koja se piše iz striktno mejnstrim ugla, prosto zato što autori nemaju ličnog afiniteta ka fantastici per se, nego verovatno smatraju da je to uslov da bi bili uopšte objavljeni.


Što donekle i jeste tačno, bar kad se o fandomskom izdavaštvu radi(lo), a bogami i pomalo šire, jer su se tako i kod poznatijih izdavačkih kuća prepoznali naslovi koji su samo nominalno fantastika, recimo, svi oni romani prepoznati kao "žanr napisan za ljude koji inače ne vole žanr". U tom smislu su čak i neki priznatiji (to uslovno rečeno, naravno) pisci fantastike eventualno završili u čistom mejnstrimu, kao recimo Oltvanji trenutno.


No, enivejz, da sad ne ulazimo tu dublje, recimo samo da je tu statistika... hm, vrlo zanimljiva, u najmanju ruku.


ali prostim jezikom rečeno, ipak nije fantastika sve ono što u sebi sadrži samo elemente fantastike. Ponekad to nekome verovatno jeste, klasifikatorima uglavnom, ali suštinski ipak nije. No, to je ipak ovde već sasvim druga priča. 

[Scordisk]

Loše sam te razumeo onda, pošto ti govoriš konkretno o pričama sa radionice, koje bi trebalo da budu fantastika, pa onda postoje različiti pristupi u tome... mada je lepo što si spomenula, pošto o tome može dosta i mnogo da se priča, no, hajde da ne trujemo ovu temu...

Ali interesantno da si spomenula Oltvanjija kao primer, pošto je i on meni pao na pamet dok sam pisao prethodni post. A pogotovo kada je u pitanju mešanje žanra i mejnstrima, s obzirom da sam čitao nedavno "Kičmu noći" i fantastika je tu baš nasilno nakalemljena. Ali jedna stvar mi nije jasna - kažeš da se mnogi pisci okreću žanru i fantastici radi izdavanja i prodavanja, hoćeš da kažeš da se kod Srba više ceni fantastika no mejnstrim?

[PTY]

... Ali jedna stvar mi nije jasna - kažeš da se mnogi pisci okreću žanru i fantastici radi izdavanja i prodavanja, hoćeš da kažeš da se kod Srba više ceni fantastika no mejnstrim?

Odlično uočen paradoks!


S jedne strane, fantastika se ne ceni kao pre dve decenije, recimo, to uglavnom jer je sistematski obezvređena slabokvalitetnom overprodukcijom; s druge strane, ako pogledaš debi-produkciju domaćih žanrovskih kuća, vidićeš da je upravo fantastika daleko zastupljenija nego što bi prvi deo tvrdnje to dopustio.


Po meni, odgovor je u infantilizaciji fantastike. Naime, većina debi-romana današnje fantastičarske produkcije donekle može da prođe kao proza za decu ili mlađu omladinu, pa se otud tako i nude. Ali to zapravo uopšte nisu dela pisana za mlade, ona su naprosto infantilno napisana proza, samo što nam je rečena overprodukcija sistematski zatrla tu razliku. Primera radi, čak i priče na ovoj radionici (to samo unutar prve godine i kusur, kasnije je postalo repetativno, pa otud i statistički beskorisno) su u velikoj meri stremile ka vrlo rudimentarnoj formi fantastike koja se kod odraslih uglavnom prepoznaje kao dečja forma: mačke koje govore, psi koji govore, petlovi koji govore... dakle, fantastika na nivou bajke ili Ezopove basne. Pa čak i ovi silni savremeni romani u kojima mnogi prepoznaju Tolkina kao uticaj, pa to je od Tolkina daleko koliko se daleko može biti, sa sve patuljcima i zmajevima ujedno. Ali eto, norme su se suštinski promenile, pa otud i nekadašnja prepoznavanja izostaju.

[Linkin]

baš me zanima kakve će sve raznorodne priče da se izmigolje u ovim malo užim okvirima. Lično me najviše interesuje kako će Linkin da napiše priču ovog meseca

Linkina samog to interesuje mnogo više!

[Scordisk]

Linkine - možda misteriozni agenti izgubljeni u hodnicima vremena slučajno ostave novine u pogrešnoj vremenskoj liniji?

PTY - to se slažemo, čak, rekao bih da ne mogu da se setim dela domaće fantastike izdate u poslednjih deset i više godina koja mi se svidela (a da sma je čitao, što, opet, ne znači da takvih dela nema, nego da meni nisu dopale šaka). Slažem se sa infantilizacijom, mada ne mogu svedočiti za radionicu, istina je da se fantastika kod nas tretira književnost za decu, i sve je to posledica, možda, prilično jadne situacije na srpskoj književnoj sceni uopšte, pa se to nekako i na fantastiku prenosi.

Ipak, jedna stvar mi još nije jasna - zašto se mejnstrim pisci odlučuju za elemente fantastike? Zato što je ranije bila popularnija i ozbiljnija grana književnosti? Ili prosto vole fantastiku? Ili im treba deus ex machina kada zariba fabula pa se fantastika pokazala kao najbolja? Ili nam je genetski usađeno da volimo fantastiku?

[scallop]

Scordisc, pitanje je šta si čitao, a šta nisi.


Što se tiče mejnstrima, propast postmoderne kod nas je pokazala da njedan post- nije pravac nego uvod u promenu, a kod nas se uvek kasnilo. Šlepovanje domaćeg "mejnstrima" na fantastiku samo ukazuje u kojem se bedaku našao, pa, najpre Bobanovo prizivanje mejnstrima u fantastiku početkom milenijuma, a kasnije i Skrobonjino u svojim tematskim zbirkama, nisu bili plodonosni za domaću fantastiku, a mejnstrim je pokazao svoju površnost i nesposobnost. Pisanje i čitanje možemo kritikovati, ali bez pisanja i čitanja su samo mlaćenje prazne slame.

[PTY]

PTY - to se slažemo, čak, rekao bih da ne mogu da se setim dela domaće fantastike izdate u poslednjih deset i više godina koja mi se svidela (a da sma je čitao, što, opet, ne znači da takvih dela nema, nego da meni nisu dopale šaka). Slažem se sa infantilizacijom, mada ne mogu svedočiti za radionicu, istina je da se fantastika kod nas tretira književnost za decu, i sve je to posledica, možda, prilično jadne situacije na srpskoj književnoj sceni uopšte, pa se to nekako i na fantastiku prenosi.

Ipak, jedna stvar mi još nije jasna - zašto se mejnstrim pisci odlučuju za elemente fantastike? Zato što je ranije bila popularnija i ozbiljnija grana književnosti? Ili prosto vole fantastiku? Ili im treba deus ex machina kada zariba fabula pa se fantastika pokazala kao najbolja? Ili nam je genetski usađeno da volimo fantastiku?

Eh, to samo oni i dobri Gospod znaju... ali evo nama ovde bar jedna interesantna stvar: danas kad u razgovoru pomenemo "žanrovsku književnost", to maltene podrazumeva da mislimo na žanrove fantastike, znači SF,H,F. Ali pre samo 2 decenije, termin 'žanrovski uopšte nije bio sinoniman sa žanrovima fantastike, čak štaviše, po meni je na samu fantastiku u žanrovskoj književnosti odlazio daleko najmanji procenat. U tom korpusu zabavne književnosti lavovski deo je odlazio na raznorazne misterije, krimići i detektivci, jelda, pa onda na ljubavne/erotika romane, pa avanturističke (tu je već moglo da se nađe i malko kojekakve fantastike, uslovno rečeno) romane, pa na kaubojce (dve jake edicije koje ja pamtim, Erp i Holidej) pa još možda ponešto sitno a tek onda fantastika, i to uglavnom SF provicijencije, uz nešto malo mač&magija sporadične proze. I svi su ti žanrovski izdavači nudili platformu za mlade pisce, znači primali su rukopise početnika i objavljivali ih (često pod pseudonimom), tako da su mladi pisci komotno mogli da biraju žanr koji im najviše leži.

Jer da se ne lažemo, pisac početnik najbolje cvate ako piše ono što voli da čita, znači ta neka fan-fikšn faza je zaista važna i dragocena u počecima pisanja, jer znaš kako ono mudri ljudi kažu – imitiranje je naiskrenija forma laskanja.  Naravno, bilo je ljudi koji su se okušavali istovremeno u raznim žanrovima, ali opet, uvek se išlo po liniji afiniteta, jer i to je u velikoj meri bilo na nivou entuzijazma, a ne striktno profi pisanja za pare.

Ali pisci danas tog izbora više nemaju, i normalno je da su u fazi "daj-šta-daš" što se pisanja tiče, jer ako vide da se samo fantastika traži i objavljuje, garant neće da pišu krimiće i detektivce, zar ne? I eto, nekakav pristisak negde i nekako ipak postoji, pošto ga nameću same okolnosti. Po meni, koliko god da volim fantastiku, toliko mislim da ljude treba pustiti da slede svoje afinitete, pa makar na kraju izabrali i ne-fantstične žanrove. Jer sve to eventualno dođe na svoje, bitno je samo da čovek uživa dok radi to što radi, jer tad će mu i entuzijazam biti na maksimumu, a uz njega i mnoge druge kvalitete.

[scallop]

Scordisc, najpre da raspravu postavimo u prostor gde ima smisla. PTY ima snažnu averziju prema bilo čemu šta ja napišem o literarnom pristupu u domaćoj fantastici. Zašto, da ne pišem o tome. Najverovatnije sam joj na ignore. Dakle, dobijaš informacije u kojima su babe i žabe intenzivno izmešane. Ako posmatramo mejnstrim i fantastiku, sve ostalo na šta će se neko pozvati je marginalno. Domaća fantastika je insistirala na sopstvenoj autentičnosti, sve ostalo, u žanrovskom smislu, je ostalo u sferi epigonstva, odnosno, u pretabavanju stranih realizacija žanrovskog. To je jedini razlog što se domaći mejnstrim usmerio ka fantastici. Ništa drugo. Zamisli kaubojce ili trilere u stvaralaštvu domaćeg mejnstrima! Koješta. Domaća fantastika je bila jedini izlaz za mejnstrim.


Što se tiče radionice, njen problem je u nedostatku volje da se talenat poveže sa znanjem i veštinom. Ko god smatra da je talenat presudan je u krivu. Šteta je što su talentovani najčešće i najlenji u sopstvenom usavršavanju. Zato i ima manje problema u opismenjavanju sa onima koji su manje talentovani. Kad Boban postavi temu, nije frka u ispisivanju 6Kk nego u naporu da tih 6Kk ispolje dovoljno originalnosti. Tako i sada, pomenuo sam da postoji 90 epizoda Early Edition i da je naći novu verziju prilično ozbiljan zadatak, ali izgleda da je važnije pobeći od teme, nego je obogatiti novim rešenjem.


I dalje ću ostati po strani, a reagujem samo da se ne bi zastranilo.

[Džek]

Da li da se silim nešto da napišem, budući da mi ništa smisleno ne pada na um, ili da preskočim ovaj krug, pitanje je koje me proganja. Strašna je ta oluja u meni.

[Mica Milovanovic]

Možeš ti to. Verujemo u tebe...

[džin tonik]

dd, to su stanja iz kojih proizlaze najjaca djela; svoje najbolje price nisam napisao upravo iz takvog raspolozenja.

[džin tonik]

bah, da znam pisati razmislio bih sta sve nude novine: vijesti, privreda, politika, crna kronika, oglasi... beskrajno mogucnosti.
a kao solidna ideja djeluje mi sljedeca: glavni protagonista otkriva svoju osmrtnicu. te odluci taj dan "proziviti", ubija zenu, shefa, baca novac sa nebodera... a ono, tipfeler, osoba istog imena, sta god. uz to da se povod za ludilom pojavljuje tek na kraju price, t.j. do samog kraja pratimo divljanje bez uvida u uzrok, sutrasnje novine (koje on, recimo, cita od kraja, a na naslovnoj njegova prica). i u zatvorskoj ludnici ga ceka nesto sto mu sve priredilo, da bude sf, neko cudo iz svemira koje ga zeli samo za sebe u samici. tako nekako.

[Boban]

Sedamdesetih i osamdesetih u Jugoslaviji, u Srbiji se pisao uglavnom mejstrim, a u Hrvatskoj žanr i to krimići. Tada Srbi nisu imali ozbiljnog žanrovca, a Hrvati nisu imali ozbiljnog mejnstrimaša. Jednostavno, bilo je tako, Srbija se ugledala na rusku tradiciju koja gotovo da ne poznaje trivijalnu književnost, a Hrvati su svoju poetiku crpli iz Zapadne književnosti koja je manje-više odrasla na trivijalnom. OK, nije ova podela razgraničena linijom i bez izuzetaka, ali u osnovi, bilo je tako.
Bio bih slobodan da kažem da sadašnji žanrovci u Srbiji zapravo nemaju pojma i da sve ovo što nam se uvaljuje kao krimići islične trivijalije, u stvari je mešavina svega i svačega.