ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Kratka anketa.Želimo da u Znaku Sagite objavimo listu 20 najboljih i nezaobilaznih SF/F knjiga XX veka - klasika koje svi ljubitelji fantastike moraju da pročitaju i prema kojima se vrednuju nova dela.
Šta mislite, koje knjige bi morale da se nađu na tom spisku, i zašto? :)

nimalo lako ogranicenje. uz kojeg domaceg autora, sljedece smatram nezaobilaznima; koje god djelo: orwell, zelazny, asimov, lem, clarke, dick

1.      Jevgenij Zamjatin – Mi (1924)
2.      Oldos Haksli – Vrli novi svet (1932)
3.      Džorž Orvel – 1984 (1948)
4.      Rej Bredberi – Marsovske hronike (1950)
5.      Isak Asimov – Trilogija o Zadužbini (1951)
6.      Teodor Sterdžen – Više nego ljudski (1953)
7.      Artur Klark – Kraj detinjstva (1954)
8.      Volter M. Miler – Kantikulum za Leibovica (1959)
9.      Stanislav Lem – Solaris (1961)
10.  Robert Hajnlajn – Stranac u stranoj zemlji (1961)
11.  Filip K. Dik – Čovek u visokom dvorcu (1962)
12.  Frenk Herbert – Dina (1965)
13.  Rodžer Zelazni – Gospodar svetlosti (1967)
14.  Semjuel Dilejni – Vavilon 17 (1966)
15.  Tomas Diš – Kamp koncentracije (1968)
16.  Ursula Legvin – Leva ruka tame (1969)
17.  Džin Volf – Peta glava Kerbera (1972)
18.  Gregori Benford – Vremenski pejzaž (1980)
19.  Vilijam Gibson – Neuromanser (1984)
20.  Den Simons – Hiperion (1989)


Prilikom sastavljanja držao sam se sledećeg pravila: samo jedno delo po piscu...

Dobra lista Mićo (osim možda Stranca u stranoj zemlji, dobio sam zatvor od rel. popovanja). Ja bih ubacio Klanicu 5 od Vonegata.

Tja, ni meni se nešto posebno ne sviđa, ali je u vreme nastanka odigrala značajnu ulogu na širem kulturološkom planu, pa u skladu sa propozicijama ipak sam ga stavio... Moram da priznam da sam se na kraju premišljao šta da stavim kao dvadeseti: Klanicu 5, Kapiju, Pavane ili Stranca...

Ja bih definitivno u listu ubacio i nešto od braće Strugacki, mada nisam siguran koga bih izbacio da napravim mjesta.

Ako dolaze u obzir zbirke priča, onda bi morao upasti i Harlan Elison sa nekom.

A kako se traži da se navede 20 knjiga, onda bih prošvercovao i jednu antologiju. Opasne vizije, naravno.  :)

Primecujem da je Mica naveo samo SF :)

Sent from Bigg Maggzzee

Ova lista svakako treba da razdvoji horor od SF-a, a fantasy, recimo da bih ja to potpuno izbacio.
Ljubitelji žanra mača i magije su toliko ostrašćeni da će naći sve što im je potrebno.
Smisao ovakve neke liste jeste da se ukaže današnjim mladim čitaocima na kapitalna dela koja su obeležila XX vek i koja bi svaki ljubitelj SF-a trebalo da pročita.

Iskoristio sam Mićin spisak kao kostur i dodao ono što je više po mom ukusu. Pa šta ako je rat svetova nastao pre 20.veka, apsolutno mu pripada po svim karakteristikama!

1. H.Dž.Vels - Rat svetova
2. Džordž Orvel - 1984
3. Kurt Vonegat - Kolevka za macu
4. Džejms Bliš - Zvezdane spore
5. Arkadij i Boris Strugacki - Teško je biti bog
6.      Teodor Sterdžen – Više nego ljudski
7.      Artur Klark – Kraj detinjstva
8.      Volter M. Miler – Kantikulum za Lajbovica
9.      Stanislav Lem – Solaris
10. Frederik Pol - Kapija
11.  Filip K. Dik – Ubik
12.  Frenk Herbert – Dina
13.  Rodžer Zelazni – Gospodar svetlosti
14. Gregori Benford - U okeanu noći
15.  Tomas Diš – Kamp koncentracije
16.  Ursula Legvin – Leva ruka tame
17. Orson Skot Kard - Enderova igra
18. Dzin Volf - Knjiga Novog Sunca
19.  Vilijam Gibson – Neuromanser
20.  Den Simons – Hiperion

Quote from: Boban on 24-03-2016, 02:47:10
Ova lista svakako treba da razdvoji horor od SF-a, a fantasy, recimo da bih ja to potpuno izbacio.
Ljubitelji žanra mača i magije su toliko ostrašćeni da će naći sve što im je potrebno.
Smisao ovakve neke liste jeste da se ukaže današnjim mladim čitaocima na kapitalna dela koja su obeležila XX vek i koja bi svaki ljubitelj SF-a trebalo da pročita.

Čak se i slažem u neku ruku. Samo što je onda to trebalo navesti u OP. :)

Ako je samo sf, ja bi stavio sledeća dela:


1. Isak Asimov-Bogovi lično
2. Kliford Simak- Tranzitna stanica
3. Artur Klark- Ka spuštanju noći
4. Boris i Arkadij Strugacki- Hotel kod poginulog alpiniste
5. Frenk Herbert-Dina
6. Lari Niven- Prsten
7. Stanislav Lem-Solaris
8. Daglas Adams-Autostoperski vodič kroz galaksiju
9. Zoran Živković- Četvrti krug
10. Džordž Orvel- 1984
11. Jevgenij Zamjatin- Mi
12. Orson Skot Kard- Enderova igra
13. Ursula Legvin- Leva ruka tame
14. Isak Asimov- ciklus  Zadudžbina
15. Artur Klark- Sastanak sa Ramom
16. Rej Brebderi- Farenhajt 451
17. H.Dž.Vels- Rat svetova (ako ga uzmemo u xx vek...)
18. Den Simons-Hiperion
19. Vilijem Gibson-Neuromanser
20. Rodžer Zelazni-Gospodar svetlosti

držite se XX veka i stranih autora... čak bi bilo pravilnije reći knjige koje su ostavile utisak u XX veku, dakle ne nešto što je nominalno izašlo 1998. ili tako nešto.
Traže se stara kapitalna dela da se napravi jedna lepa lista preporuka za nove generacije.

Dobro, da probam i ja sa svojim konzervativnim pristupom.  :lol: Naravno, za razliku od Miće ja neću imati tu etiku da se ograničim na jedan roman po piscu...


1. Isak Asimov: Bogovi lično (Voleo sam Asimova od rane mladosti i imao je on slavnijih romana, ali BL je uspeo da iskombinuje tvrdu naučnu spekulaciju, nadahnutu viziju drugog univerzuma ali i sociološke opservacije/ kritike o ulozi znanja i istraživanja u civilizaciji koje su ostale sa mnom posle mnogo decenija)

2. Teodor Sterdžen: Više nego ljudski (Zbirka-priča-koje-su-postale-roman (ili engleski "fix up") što je jako zogdno jer je i radnja romana o tome kako se nekoliko odvojenih ličnosti ujedinjuju u novu, kolektivnu ličnost, "homo geštalt" kao novi korak u evoluciji čovečanstva. Lepe ideje o tome šta je biološka a šta socijalna komponenta razvoja čovečanstva)

3. Arkadij i Boris Strugacki: Piknik pokraj puta (Iako po tonu znatno "zabavnija" od tematski sličnih meditacija Stanislava Lema, ova knjiga je duboko melanholična ali i duboko humanistički obojen ogled o susretu Zemljana sa tuđinskom, superiornom civilizacijom koji se nikada zapravo nije odigrao. Da ne pominjem da je ovo izrodilo jedan od najintrigantijih filmova Tarkovskog, plus trilogiju izvanrednih ukrajinskih video igara.)

4. i 5. Stanislav Lem: Solaris i Glas Gospodara (Lem je u mnogo romana i priča kontemplirao o tom susretu dva oblika inteligentnog života koji su toliko nekompatibilni da se maltene ne prepoznaju, plus kako zemaljska racionalistička civilizacija naprosto nije spremna na susret sa nečim suštinski drugačijim, a ova dva romana su mi najdraži. Solaris jer je relativno sveden i fokusiran na centralnu ideju, GG jer je, nasuprot tome, razmahan i upušta se u opširne filozofske tangente sa sjajnim uvidima)

6. Džejms Bliš: Zvezdane spore (Još jedan fix up nastao od, ako se dobro sećam, četiri priče o kolonizaciji drugih planeta pomoću radikalnog genetskog inženjeringa. Bliš je poznat po Star Treku i romanu (fiks ap, takođe) Gradovi u letu, ali su Zvezdane spore za svoje vreme (dakle znatno pre novog talasa) iznenađujuće zreo pogled na kolonizaciju svemira sa divnom optimističnom notom)

7. i 8. Tomas Diš: Kamp koncentracije i Eho oko njegovih kostiju (Kamp koncentracije je meni bio potpuni nokaut sa svojim glavnotokovskim spisateljskim pristupom i smelom naučnofantastičnom matricom u zapletu. Eho je značajno "žanrovskiji" roman ali je mene njegova premisa jako impresionirala, kao i scena žrtvovanja bezbrojnih kopija glavnog junaka.)

9. Poul Anderson: Tau Zero (U principu prilično srednjikav žanrovski roman ali sa tako zanimljivom premisom da ne mogu a da ga ne pomenem)

10. i 11. Ursula Legvin: Čovek praznih šaka i Čapljino oko (ČPŠ mi je skraćenica za ceo hainski ciklus u kome imam i dražih romana i mogao sam svakako navesti umesto njega i Levu ruku tame ili Rokanonov svet ili Grad iluzija sa svojim genijalnim momentima rascepa ličnosti glavnog junaka ali ČPŠ je Ursula na vrhuncu svoje anarho-komunističke faze i ovo je jedan isrtinski human roman. Čapljino oko je isto to samo skoro bez ikakvih "SF" elemenata (osim činjenice da se događa na drugoj planeti) i sa mnogo opservacija o tome kako stvarni svet tretira radikalnije komuntarističke ideologije).

12. Rodžer Zelazni: Stvorenja svetlosti i tame (Naravno da je mogao i neki drugi njegov roman ali meni je SSiT Zelazni na vrhuncu kreativne inspiracije. Gospodar svetlosti je urednija knjiga, Prolaz u pesku mudrije pripovedana ali SSiT je moćni amalgam stripovskih i mitoloških arhetipova sa smelim i zapravo drskim pripovednim pristupom - jako zabavan a opet ipak intelektualan.)

13. Frederik Pol: Kapija (Proto-nju vejv od strane pisca i urednika koji zapravo pripada originalnom talasu... Meni fenomenalan roman za svoje vreme jer je uspeo da ne pobegne od "klasične" teme kolonizacije svemira a da je upari sa savremenijim sociopolitičkim (i psihološkim) temama).

14. Kurt Vonegat: Kolevka za macu (Jedan od najpismenijih pisaca svog vremena u romanu koji je istovremeno intenzivno satiričan i farsičan a opet čvrsto unutar žanra. Kao neki žanrovski strož Pinčon  :lol: ).

15. Filip Dik: Tamno skeniranje (Težak izbor između nekoliko njegovih romana, mogao je ovde da bude i Policajac, Dvorac, Ubik, Palmer Eldrič, Androidi, Marsovsko iskliznuće itd. ali Tamno Skeniranje je Dik pri kraju karijere, sa izvanredno razrađenim idejama ali i sa nikad disciplinovanijim pisanjem).

16. i 17. Robert Silverberg: Umiranje iznutra i Knjiga lobanja (Novotalasno, smelo, edgy, za svoje vreme čak veoma glavnotokovski. Kod Umiranja impresionira kako je SF premisa dobro uklopljena sa psihološkim portretisanjem i sociopolitičkim opservacijama dok mi je KL ultimativni road roman u kome spekulativna premisa zapravo i nije nikada dokazana kao "stvarna" ali je izvanredan pokretač psihologije likova.)

18. Gregori Benford: Vremenski pejzaž (Volim ja, naravno i prve romane iz ciklusa o galaktičkom središtu, ali Timescape mi je maltene ideal tvrdog naulčnog romana koji ipak ne zapostavlja ni karakterizaciju.)

19. Vilijam Gibson: Neuromanser (Za mene idealan brak visokog palpa i ozbiljne naučnofantastične spekulacije)

20. Den Simons: Hiperion (Treba li objašnjenje?? Kanterberijske priče SF-a - to je objašnjenje  :lol: )



Orvela izbegavam jer tripujem da je okej da se kaže da je 1984. nadrasla žanr i da je uostalom dovoljno poznata (slično i Zamjatin i Haksli) a Besterovog Demolished Man ne uvršćujem jer sam čitao samo osakaćenu verziju na srpskom.

Meho, delim apsolutno tvoje mišljenje o Bogovi lično. xcheers
Tranzitnu stanicu sam stavio jer je odlično ispričana priča, i ima jedan duboko humanistički i idealistički pristup SF-u. Autostoperski vodič koliko god bio humor i parodija, mislim da je ipak nezaobilazan u sf književnosti.

@Meho Ne zavaravaj se, Zamjatin je potpuno nepoznat van žanra u poređenju sa Orvelom i Hakslijem.

A što nemaš Vulfa? : /

Quote from: Anomander Rejk on 24-03-2016, 11:34:43
Meho, delim apsolutno tvoje mišljenje o Bogovi lično. xcheers
Tranzitnu stanicu sam stavio jer je odlično ispričana priča, i ima jedan duboko humanistički i idealistički pristup SF-u. Autostoperski vodič koliko god bio humor i parodija, mislim da je ipak nezaobilazan u sf književnosti.

Meni je od Simaka u konkurenciji bio Grad - još jedan fix up roman - koga veoma volim pa sam se lomio između Tau Zero i ovoga pa se odlučio za Andersona iz razloga koje ni ne znam da navedem - možda bi, da listu pravim sutra, pobedio Simak... Tranzitna stanica mi se nije do te mere dopala - kao ni Time and Again (u Andromedi preveden kao I ovo nanovo, ako se dobro sećam) mada su i to solidne knjige, samo mi nisu za top 20.

Razmišljao sam da li bi imalo smisla uvrstiti Krajtonov Andromedin soj (aka Andromeda Strain) kao rani primer bestselerskog triler stila koji je imao relativno ozbiljnu SF podlogu (kao i Sfera, uostalom) a onda i da li Pekićevo Besnilo po istoj osnovi ulazi u opciju. Pa onda Atlantida i 1999... ali sam odustao zbog ipak ideje da se držimo žanrovski "prepoznatljivijih" dela a da ova čuvamo za neku listu skrajnutih bisera i graničnih slučajeva...

Adamsov Autostoperski vodič je meni super draga knjiga, ali iz istog razloga nisam ni njega uvrstio - i on je onako, transžanrovski. A i onda bih morao da razmišljam o Hariju Harisonu.

Quote from: Father Jape on 24-03-2016, 11:38:51
@Meho Ne zavaravaj se, Zamjatin je potpuno nepoznat van žanra u poređenju sa Orvelom i Hakslijem.

A što nemaš Vulfa? : /

Da, Zamjatin jeste nepoznat, u pravu si... Ali eto... izbacio sam ga jer sam morao da uglavim druge knjige koje su meni bliže valjda...

Takođe, moje poznavanje neanglofonog SF-a je sramotno nisko pa iz tog razloga nisam ubacivao stvari tipa Dermezovog Titana iz vasione, Rošvaldovog Sedmog horizonta itd.


Hrizalidi Džona Vindama su mogli da ulete na listu ali nisam umeo da smislim šta sa nje da izbacim. Ali recimo da bi bila u prvih 25 da sam imao toliko mesta.

Edit: A, da, Vulf. Meni se ni jedan njegov roman koji sam semplovao nije dopao dovoljno da bih razmišljao o top 20. Da se piše o SF pričama, to bi već bila druga, er, priča.

Crni Meho,
Mordekaj Rošvald je američki pisac jevrejskog porekla...

Stvarno? Jer ja sam uvek mislio da je živeo i stvarao u Izraelu. Nekako mi i Sedmi horizont nije nikada po tonu delovao kao deo američkog korpusa žanra, štaviše, kad sam bio mali bio sam ubeđen da je pisac poreklom iz sovjetskog bloka.

Shows what I know...

a zasto bi solaris tarkovskog bio intrigantan?

meni je tu intrigantno sto je to njegov najlosiji film, pa imamo onu iskonsku intrigu - dobar reditelj, a njegov najgori film :)

Quote from: trt-mrt on 24-03-2016, 12:31:22
a zasto bi solaris tarkovskog bio intrigantan?

Ne znam da li se meni obraćaš, ali ja to nisam napisao, a i ne znam jel' zgodno da direjlujemo topik...

Quote from: Meho Krljic on 24-03-2016, 10:28:36
Da ne pominjem da je ovo izrodilo jedan od najintrigantijih filmova Tarkovskogiju na srpskom.

uf, morao sam tu dosta nebitnog da odsecam :)

Da, ali ja to nisam napisao za Solaris????

Visok procenat poklapanja u svim odgovorima, lepo!   :)


Moji   favorit, nasumično poređani:

1.  Artur Klark:  Odiseja u svemiru 2001.   (koliko god tu bilo i Kjubrika!)
2.  Džordž Orvel:  1984.
3.  Kliford Simak:  Grad
4.  Teodor  Sterdžen:  Više nego ljudski
5.  Isak Asimov:  Trilogija o Zadužbini
6.  Frederik Pol:  Kapija
7.  Rodžer Zelazni:  Gospodar svetlosti
8.  Tomas Diš:  Logor koncentracije
9.  Ursula Legvin:  Leva ruka tame
10.  Gregori Benford:  Vremenski pejzaž
11.  Džejms Bliš:  Gradovi u letu
12.  Stanislav Lem:  Solaris
13.  Frenk Herbert: Dina  (prva knjiga!)
14.  Rej Bredberi: Farenhajt 451  ( a mogao sam da stavim bilo šta od njega)
15.  Filip Dik: Ubik
16.  Oldos Haksli: Vrli novi svet
17.  H.Dž.Vels:  Rat svetova
18.  Vilijam Gibson: Neuromanser
19.  Den Simons:  Hiperion
20.  Volter Miler:  Kantikulum za Lajbovica

svejedno, vazi i za stalker :)

jednostavno, kako ne nalazim bilo sta intrigantno u bilo kom filmu tarkovskog, prosto pitam sta u njima ima intrigantnog

Možda da ipak ne direjlujemo topik. Može o Tarkovskom i drugde.

Quote from: varvarin on 24-03-2016, 12:40:34
Visok procenat poklapanja u svim odgovorima, lepo!   :)

Mislim da je to donekle i određeno time da smo svi mi stariji od određenog uzrasta čitali iste knjige istih domaćih izdavača i relativno malo onoga što nije objavljivano na jugoslovenskim jezicima a pošto je to već bio mali krug dela donošenih pred nas od strane svega par urednika, nije neočekivano da se dosta poklapamo u autorima i delima.  :lol:

Ma, Mićin spisak je manje-više neprikosnoven - ali u jugoslovenskim okvirima. Nažalost, kada se razgovara sa savremenim stvaraocima koji su po godinama negde između tridesete i četrdesete vidi se da su čitali možda 20% s Mićinog spiska. Kod starijih autora, koji su sada u šezdesetim ili sedamdesetim, stvari su u neku ruku još gore. Njima su presudni pisci bili Hajnlajn i Vens.

Dakle, mislim da bi se negde pri sastavljanju propratnog teksta trebalo osvrnuti da taj neki spisak predstavlja SF viđen očima prosečnog (ili natprosečnog) jugoslovenskog fana. Mi smo ovde imali sreću ili nesreću da budemo vođeni uredničkim odabirima raznih urednika ili izdavača, koji su mahom birali najbolje ili makar najznačajnije naslove. S druge strane, čitaoci na matičnim (i slobodnim) tržištima imali su na raspolaganju sve, pa su i tumarali u svojim izborima, što je može biti dovodilo i do manje zastupljenosti nekih dela koje mi, u zemlji & regionu, smatramo bezuslovno ključnim za posmatranje žanra.

Nightflier, ima dosta istine u tome.

Da, isto mislim. Ovde, recimo, skoro niko od nas ne voli VanVogta - iako su i Boban i Hrvati pokušavali da nam ga približe, a na zapadu je, pretpostavljam bio daleko popularniji. Hari Harison je ovde relativno nepoznat, Teodor L. Tomas takođe itd...

Takođe, vrlo je upečatljivo da na listama nema Harlana Elisona (doduše kod nas poznatijeg možda po kratkim pričama), Martina (isto?), Oldisa, Spinrada...  :lol:

Moram da se javim -  uvek sam rado čitao Van Vogta, u onim retkim prilikama kad bi ga preveli.
(Koliko vas mlađih zna de je POLITIKA nekada objavljivala i SF romane u nastavcima, svaki da po pola strane?  :lol:   Elem, jednom su objavili i roman Van Vogta, bio sam student tada - i primetih da mnogi u prevozu i čekaonicama čitaju upravo TO!! )

A što se tiče izostavljenih, Meho... Pa prekratak je spisak sa 20 imena. Zato ispadne Martin, i ne samo on. Ipak su tražili one koji su  najviše uticali na nas.

QuoteDakle, mislim da bi se negde pri sastavljanju propratnog teksta trebalo osvrnuti da taj neki spisak predstavlja SF viđen očima prosečnog (ili natprosečnog) jugoslovenskog fana. Mi smo ovde imali sreću ili nesreću da budemo vođeni uredničkim odabirima raznih urednika ili izdavača, koji su mahom birali najbolje ili makar najznačajnije naslove. S druge strane, čitaoci na matičnim (i slobodnim) tržištima imali su na raspolaganju sve, pa su i tumarali u svojim izborima, što je može biti dovodilo i do manje zastupljenosti nekih dela koje mi, u zemlji & regionu, smatramo bezuslovno ključnim za posmatranje žanra.

Pa, i ja to mislim. S tim da mislim da to je naša prednost... Ko je želeo malo da produbi interesovanje, čitao je na engleskom, ali prosečan čitalac je imao sasvim reprezentativan presek onog najboljeg što je SF dao.

Quote from: varvarin on 24-03-2016, 13:05:56

A što se tiče izostavljenih, Meho... Pa prekratak je spisak sa 20 imena. Zato ispadne Martin, i ne samo on. Ipak su tražili one koji su  najviše uticali na nas.

Ma, jasno, jasno. Samo primećujem kako Oldis koga mislim svi ovde prilično cenimo, Martin koji je danas superzvezda, Elison, Spinrad, pa onda Šekli itd. koje smo sve, mislim, prilično cenili u ono vreme uglavnom nisu uspeli da nam se ubace na liste. Zanimljivo.

Quote from: varvarin on 24-03-2016, 13:05:56
Elem, jednom su objavili i roman Van Vogta

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Foi59.tinypic.com%2F11148d1.jpg&hash=f56b8381cd97aad1d824d6f24a3976eee2d85e7a) (https://www.mediafire.com/?d6vkz1jna6nd5tm)

Bravo!!!  xrofl

Našao sam sken romana na nekom našem strip forumu, evo ga ovde (mada sam stavio i link ispod slike):
http://www.mediafire.com/download/d6vkz1jna6nd5tm/BitBezK_SZ.rar (http://www.mediafire.com/download/d6vkz1jna6nd5tm/BitBezK_SZ.rar)

Jednostavno je teško upasti na ograničeni spisak u poprilično obimnoj kategoriji, kakva je SF dvadesetog veka. Mogu se na silu ubaciti neki autori, što se često dešava u slučaju trenutno popularnih pisaca, ali koga onda istisnuti. A očito da su nam opšti senzibiliteti slični iako se razlikuju u pojedinostima. Na primer, ja bih se opredelio za "Svet se kaže šuma" umesto drugih, već pomenutih naslova. Radije "Ubik" nego "Čovek u visokom dvorcu", u iskušenju sam da stavim znak jednakosti između Hakslija i Orvela, s tim da bih prednost dao Haksliju. Dakle, svi se negde gađamo s piscima, jedino pomalo variramo u naslovima.

Moje najveće odstupanje je u tome što bih izbacio Benforda, iako ga volim, pošto mislim da ipak nije u tom game-changing rangu. Uz to, primetio bih da se dvadeseti vek svima završava s 1989. godinom :) Može se zaista ispostaviti da je to bila poslednja velika godina SF-a.

Jao, pa oni su ga transkribovali kao Вогт. :lol:

Kako treba, Van Vout?

Ima nekoliko mišljenja ali navodno "rhymes with joked" je tačno:


http://scifi.stackexchange.com/questions/49602/pronunciation-of-van-vogt (http://scifi.stackexchange.com/questions/49602/pronunciation-of-van-vogt)

nakon nabrajanja konkretnih djela mozda ne bi bilo lose razvrstati iste u "podzanre", invazija aliena, distopija/post-apokalipsa, sajberpank, soft/hard, alternativna povijest, tech, spejs opera, social... pa za svaku oblast najistaknutije/-znacajnije djelo... da se u prikazu ne nadje 30% spejs opere, a 0 invazije aliena.

Father Jape, on ti je za Srbe oduvek bio i ostao A. E. Van Vogt, pa ti vidi šta ćeš sa svojom transkripcijom.  :)

 xremyb

најбољих 20 за ХХ век (данашњих - сутра ћу можда мислити другачије)

1. господар светлости, р.зелазни
2. лева рука таме, у.легвин
3. човек празних шака, у.легвин
4. дина, ф.херберт
5. човек у високом дворцу, ф.дик
6. 1984. џ.орвел
7. неуромансер, в.гибсон
8. књига новог сунца, џ.вулф
9. ми, ј.замјатин
10. кантикулум за лајбовица, в.милер
11. разорени човек, а.бестер
12. више него људски, т.стерџен
13. логор концентрације, т.диш
14. умирање изнутра, р.силверберг
15. соларис, с.лем
16. аутостоперски водич кроз галаксију, д.адамс
17. пикник покрај пута, а.б.стругацки
18. врли нови свет, о.хаксли
19. хиперион, д.симонс
20. временски пејзаж, г.бенфорд

Meho, bolje čitaj svoj link  :lol: — autor se na kraju, kao i aktuelni unos na Vikipediji, setluje na Воут (kao 'vote').

Ako se ne varam, izvorni nizozemski izgovor bi bio Вохт.

A da, samo da pohvalim topik — najzad se opet razglaba o fantastici na forumu. :lol: A i koristan podsetnik za ljude koji ne čitaju poput mene šta sve treba nadoknaditi (i pored navedenih okolnosti, očekivao bih ipak manje poklapanja; tako da ova dela koja jesu na svim listama zaista moram nekad overiti).

Jel smem da primetim da Francuzi izgovaraju Pari i Sen, a Srbi kažu Pariz i Sena. Itd.
Zato, moramo li da teramo nizozemski izgovor?   :mrgreen:

Quote from: Father Jape on 24-03-2016, 14:15:02
Meho, bolje čitaj svoj link  :lol: — autor se na kraju, kao i aktuelni unos na Vikipediji, setluje na Воут (kao 'vote').

Ako se ne varam, izvorni nizozemski izgovor bi bio Вохт.

To je dodato nakon što sam ja postovao!!!111111!!!!

Šalim se, prihvata se. A u Hojlandriji (gde imam robinu) je to "g" taj neki glas između "h" i "r" koji zvuči kao da se ishrakuješ.

Quote from: varvarin on 24-03-2016, 14:21:54
Jel smem da primetim da Francuzi izgovaraju Pari i Sen, a Srbi kažu Pariz i Sena. Itd.
Zato, moramo li da teramo nizozemski izgovor?   :mrgreen:

Ne smemo da teramo nizozemski izgovor jer je čovek Kanađanin.
Ali dosta o tim sitnicama, dajte još lista!11!111

не тражи туђе, већ дај своју

sve što bih stavio na listu se već više manje nalazi na listama koje su do sada postavljene. ja bih dodao Šeklija, koga je Meho pomenuo. njegova Trampa svesti me je izula, ništa slično nisam video pre toga.

moram još da dodam da Hiperion nisam još čitao, a stoji mi na polici već neko vreme :(

Dosta opštih mesta i kod mene tj. preklapanja sa drugim listama, s tim što sam kod nekih autora izabrao druga dela (manje popularna?), a stavio sam i Velsa iako je to nominalno XIX vek, ali ako pričamo o uticaju... i malo mi je čudno da niko sem mene nije stavio Balarda, ali dobro. Inače, držao sam se onog: jedan autor jedan roman, inače bi bilo mnooogo više Dika na mojoj listi...


UMIRANJE IZNUTRA, Robert Silverberg

POTOPLJENI SVET, Džejms Dž. Balard

UBIK, Filip K. Dik

RAT SVETOVA, H.Dž. Vels

HIPERION, Den Simons

SOLARIS, Stanislav Lem

PIKNIK KRAJ PUTA, Boris & Arkadij Strugacki

FARENHAJT 451, Rej Bredberi

DINA, Frenk Herbert

VIŠE NEGO LJUDSKI, Teodor Sterdžen

LEVA RUKA TAME, Ursula Legvin

ON KOJI OBLIKUJE, Rodžer Zelazni

KANTIKULUM ZA LAJBOVICA, Volter M. Miler

VREMENSKI PEJZAŽ, Gregori Benford

KRAJ VEČNOSTI, Isak Asimov

1984, Džordž Orvel

VRLI NOVI SVET, Oldos Haksli

KOLEVKA ZA MACU, Kurt Vonegat

BIL HEROJ GALAKSIJE, Hari Harison

CVEĆE ZA ALDŽERNONA, Daniel Kejz

Uh, Balard  :cry: :cry: :cry: :cry: :cry: :cry: :cry: :cry: Drowned World i Crash su zbilja morali da uđu u top 20  :oops:

немој плакати, све је у реду, не може се човек свега сетити одједном..

Ali Crash nije SF. :lol:

дај листу!

Quote from: дејан on 24-03-2016, 15:20:38
немој плакати, све је у реду, не може се човек свега сетити одједном..

Ali ja sam o ovome razmišljao pola noći sinoć  :cry:

Quote from: Father Jape on 24-03-2016, 15:25:32
Ali Crash nije SF. :lol:

Don't start THAT shit again.

тако ти и треба! ја сам размишљао 5 минута и побрао оно што је оставило највећи утисак (и утицај) на мене (ал сам зато ставио и 'дисклејмер')

ja ću ipak da sačekam još koju listu, može biti da sam nešto zaboravio, pa da se ne brukam pred ovolikim svetom.

avaj, sf odavno ne čitam, a to što sam čito - čito sam još u XX veku... treba se i podsetiti, odvagati, premeriti, re-evaluirati... :(

Iznenađen sam da nema Reklamokratije i Grada na listama.

Det vat Gul sed.

Obaška, mene je Mićina lista najviše potakla na razmišljanje o tome šta je sve objavljeno u poslednjoj deceniji dvadesetog veka i zašto tih stvari nema na ovim našim listama. Da li stoga što se tada kod nas stalo s izdavaštvom, što bi naglasilo tezu da mi ovde zapravo dajemo presek jugoslovenskog izdavaštva naučne fantastike, a ne svetske scene, ili je tokom te decenije SF bio u globalnoj krizi i povlačio se pred naletom fantazije, horora i weird/slipstrim književnosti?

Pa i jedno i drugo, plus, bar što se mene tiče, to je već bio period kada su romani počeli ne samo da prerastaju u serijale već da se započinju kao prva knjiga u serijalu što je za mene bio signal da se edžektujem.

poslednja decenija XX veka je vreme dolaska serijala kao standarda pisanja što je potpuno ubilo draž čitanja.

Pa, da, nama matorijima je to valjda tako bilo. Mlađi su navikli na serijale, cenim, jer ih oduvek troše.

Uzgred, Neomeđeni pominje Reklamokratiju i to je vrlo dobra knjiga. Problem sa Polom je što je Kapija toliko moćno delo da u nezasluženu senku premešta druge njegove odlične romane. Čovek plus i pogotovo Džem su knjige koje legitimno ulaze u top 20.

Posebno što je Reklamokratija kod nas izgleda objavljena iskasapljena.
Imali su tada u Kentauru cenzore pa pamtimo nekoliko skrnavljenja dela (izbacivanje poglavlja sa nacistima, religijom, veličanjem kapitalizma... takve stvari) i ko zna koliko neprimećenih izbacivanja sumnjivih stvari.
Još pamtim kada smo krenuli da radimo na "Kantikulumu za Lajbovica" koji je prvobitno trebalo da bude roman u trećem Monolitu, pa je Brkić izrazio želju da ga uradi samostalno, dakle, kad smo radili na tome, ZŽ nam je rekao da ćemo možda stradati zbog objavljivanja sporne, religijske literature.
Iz istog razloga, nekoliko godina ranije, odbačen je Gospodar svetlosti - preterano veličanje religijskog koncepta.

pitanje za one koji su stavili Hiperion na listu: je l pod tim smatrate samo prvu knjigu, ili prve dve, ili četiri... ? (Mića se, čini mi se, jasno odredio godinom, pa pretpostavljam da misli na prvu knjigu).

Ja mislim prevashodno na prvu uz dopušteno dodavanje Pada Hiperona. Endimion i Uspon Endimiona su grozni i treba ih zaobići sem ako postoji službena dužnost da se čitaju.

Uzgred, sa kraja XX veka možda vredi istaći i trilogiju Crveni/ Zeleni/ Plavi Mars Kima Stenlija Robinsona napisanu devedesetih i kod nas objavljenu skoro pa odmah pd strane DRZŽ-a, a koja je bila neobično ambiciozan amalgam ekološke, sociopolitičke, ekonomske i uženaučne proze. Ponekada suviše didaktična ali impresivna i, zapravo, u poređenju sa današnjim knjigama-ciglama, ne predebela.

хиперион - прва књига (а може и друга)

ja u haosu, pa cu spisak da turim kad se malo dovedem u dokono stanje, al zar niko da stavi the dispossessed?

Quote from: lilit on 24-03-2016, 20:41:09
ja u haosu, pa cu spisak da turim kad se malo dovedem u dokono stanje, al zar niko da stavi the dispossessed?

čini mi se da sam video kod nekoga, ali - šta bi taj otužni komunjarski pamflet uopšte tražio na listi vrhunske literature?

lepo je pevao dr ABN:

Ајде Урсула Ле Гвин, ослободи више
те геџе и жене потлачене;
аутор твог калибра
може и боље да се игра,
и дужан је и нешто друго да пише!

Ja sam očigledno "niko", al što bi reko Gul, to je moj polumjesec.  :lol:

Nasumičnim redosledom, ovo je moja lista:


Dina, Frank Herbert.
Farenhajt 451, Rej Bredberi.
Hiperion, Dan Simons.
Tamno skeniranje, Filip K. Dik.
Autostoperski vodič kroz galaksiju, Daglas Adams.
Svet se kaže šuma, Ursula Legvin.
Vorkosigan saga, Lois Mekmaster Bižol.
Luna je opasna ljubavnica, Robert A. Hajnlajn.
Gospodar svetlosti, Rodžer Zelazni.
Zadužbina, Isak Asimov.
Anubisova kapija, Tim Pauers.
Neuromanser, Vilijam Gibson.
Solaris, Stanislav Lem.
Piknik kraj puta, Braća Strugacki.
Potopljeni svet, Džejms Dž. Balard.
Vrli novi svet, Oldos Haksli.
Kantikulum za Lajbovica, Volter M. Miler.


S tim da bih sve od Dika i Zelaznija mogao da stavim na listu...Ima 17, ali nisam mogao više da se setim...verovatno bi tu trebao i Vulf i tako... :)

Quote from: Meho Krljic on 24-03-2016, 21:12:23
Ja sam očigledno "niko", al što bi reko Gul, to je moj polumjesec.  :lol:

ето и ја сам

Redosled nebitan i slučajan:
Stanislav Lem_NEPOBEDIVI
Robert Silverberg_UMIRANJE IZNUTRA
Rodžer Zelazni_GOSPODAR SVETLOSTI
Semjuel Dilejni_VAVILON 17
Volter Miler_KANTIKULUM ZA ZAJBOVICA
Ursula Legvin_LEVA RUKA TAME
Teodor Sterdžen_VIŠE NEGO LJUDSKI
Kliford Simak_GRAD
Filip K. Dik_TRI STIGMATE PALMERA ELDRIČA
Ričard Metison_JA SAM LEGENDA
Tomas Diš_LOGOR KONCENTRACIJE
Frederik Pol_KAPIJA
Rej Bredberi_MARSIJANSKE HRONIKE
Džejms Bliš_ZVEZDANE SPORE
Isak Asimov_JA ROBOT
Džo Haldeman_VEČITI RAT
Lari Niven_PRSTEN
Artur Klark_KRAJ DETINJSTVA
Džin Volf_PETA GLAVA KERBERA
Filip Hoze Farmer_IDITE SVOJIM RASUTIM TELIMA

Argh!!!!!!!! Haldeman!!!!!!!!! Da, to (ili Mindbridge) je moglo i u moj top 20 samo da sam znao šta dizbacim. Prokleti Poul Anderson, moglo je i bez njega! Takođe, Farmerov To your scattered bodies go je razmatran, ali nažalost to je tek prvi deo serijala, bez konkluzivne završnice i meni je otpao...

Quote from: Meho Krljic on 24-03-2016, 12:59:22
Da, isto mislim. Ovde, recimo, skoro niko od nas ne voli VanVogta - iako su i Boban i Hrvati pokušavali da nam ga približe, a na zapadu je, pretpostavljam bio daleko popularniji. Hari Harison je ovde relativno nepoznat, Teodor L. Tomas takođe itd...

Van Vogt je krsina od pisca, barem sudeci po onome sto smo mogli da procitamo u Sirijusu. Meni je i Lari Niven isuvise palpican da bi stigao na listu, ali recimo ne znam sta da mislim o Hajnlajnu, jer ono sto sam procitao kod nas prosto nije dovoljno dobro, ali jasno je da kod nas nisu objavljena njegova glavna dela, tako da mu verovatno cinimo nepravdu izostavljajuci ga sa liste (na americkim best of listama njegova dela uglavnom zauzimaju 25% svih mesta). Slazem se za Harija Harisona, iako mi je Bil, heroj galaksije uvek bio urnebesno smesan, to je suvise mali uzorak da bih nesto vise zakljucio o njemu (i Robert Sekli spada u tu grupu, meni su obojica drazi od recimo Daglasa Adamsa i njegovog vodica, ali nekako nemam osecaj da su toliko bitni, barem sudeci po tih par knjiga objavljenih kod nas). PS Menjam svoj glas za Strugacke za piknik pokraj puta umesto za Tesko je biti bog, zaista im je to delo najbolje, i najpoznatije.

Quote from: Nightflier on 24-03-2016, 12:51:33
Ma, Mićin spisak je manje-više neprikosnoven - ali u jugoslovenskim okvirima. Nažalost, kada se razgovara sa savremenim stvaraocima koji su po godinama negde između tridesete i četrdesete vidi se da su čitali možda 20% s Mićinog spiska. Kod starijih autora, koji su sada u šezdesetim ili sedamdesetim, stvari su u neku ruku još gore. Njima su presudni pisci bili Hajnlajn i Vens.

Dakle, mislim da bi se negde pri sastavljanju propratnog teksta trebalo osvrnuti da taj neki spisak predstavlja SF viđen očima prosečnog (ili natprosečnog) jugoslovenskog fana. Mi smo ovde imali sreću ili nesreću da budemo vođeni uredničkim odabirima raznih urednika ili izdavača, koji su mahom birali najbolje ili makar najznačajnije naslove. S druge strane, čitaoci na matičnim (i slobodnim) tržištima imali su na raspolaganju sve, pa su i tumarali u svojim izborima, što je može biti dovodilo i do manje zastupljenosti nekih dela koje mi, u zemlji & regionu, smatramo bezuslovno ključnim za posmatranje žanra.

To je verovatno glavni razlog ovolikog preklapanja autora. Koliko vidim, 90% ljudi su stavili iste autore, razlikujemo se samo po knjigama koje su nam najdraze. Sa druge strane, trpe Hajnlajn, Simak, (iako ima 5-6 romana objavljenih kod nas, nijedan ne "dobacuje" do remek dela osim mozda Grada i Tranzitne Stanice), Silverberg (mada su mi njegova Nocna krila superioran roman, daleko bolji od Knjige lobanja i Umiranja iznutra), Vindham, Balard, Dzek Vans i gomila drugih, uglavnom palp autora koji su bili izuzetno popularni u inostranstvu, a kod nas se za njih nije culo.

Imam jedan predlog: Mozda da lista umesto top 20 SF dela ukljucuje top 20 SF autora? A u obrazlozenju za svakog moze da stoji preporuka za dela objavljena kod nas, tako da neki vredniji dobiju i po 2-3 mesta? I defintivno se slazem sa nightflierom, treba navesti u obrazlozenju razloge za ovakvu listu, a to je odabir prevodjenih dela kod nas u proslom veku, koji je bio sa jedne strane mnogo kvalitetniji nego danas, a sa druge strane jos ograniceniji nego danas, jer se svodio na izbor dvoje-troje urednika i njihove licne preference.

Liste se dosta preklapaju, i istina je da smo ograničeni izborom urednika i svedeni na dela koja su tada mogla da se  nađu na našem tržištu.
Bilo bi mnogo lakše da se objavi lista najznačajnijih autora, i to bi moglo da uradi u nekom od narednih brojeva.
Međutim, sada je ideja da objavimo spisak "must read" SF knjiga koje svako ko voli fantastiku ne bi smeo da zaobiđe. Nešto kao obavezna lektira za klince koji sada čitaju i koji, za razliku od ranijih generacija, imaju pred sobom ogromno tržište, a na njemu su (realno) mnoge knjige krš. Takva vremena, sad je problem naći žito u kukolju.
Sviđa mi se Mićino pravilo "jedno delo po autoru". Možda bi trebalo proširiti listu na veći broj knjiga. Lokus je objavio "50 best SF books of all time", i ovde je već navedena većina knjiga sa njihovog spiska.
Ja bih od braće Strugacki pre stavila Nastanjeno ostrvo :).

Za sada su 24 knjige navedene 3 ili više puta, a skoro svi su na svoj spisak stavili "Hiperion", "Neuromanser", "Solaris", "Leva ruka tame", "Dina", "Više nego ljudski" i "Kantikulum za Leibovica".

cudo da niko nije naveo golaca na urvini, tog genijalnog spisateljskog para. ako bih bas morao da biram najgoru knjigu koju sam u zivotu procitao

trt-mrt, kakav ti problem imaš?
Prvo na temi o knjigama pričaš o filmu i filmskim postupcima, a onda pominješ najgoru knjigu, s tim da ne znamo da li si čitao verziju u Kentauru koja je skraćena za 40% ili celo kasnije izdanje. Svakako, ne pričamo o najgorim knjigama...

Talasi smiruju vetar. Ubik. Ja sam legenda. Glas gospodara. Kantikulum. Enderova igra. Vrli novi svet.

pricam o filmu zato sto je pre toga spomenut neki film (ima tu neke logike dakle), a usput ukazujem na 'velicinu' autora koji se nalaze na gotovo svim listama ovde, i koje cak ni kompletno izdanje golaca ne bi moglo da postedi

ne razumem te, ali nema veze...

da ih postedi u jednoj zdravoj, nezanrovskoj konkurenciji :)

 1. Ursula Legvin / ČOVEK PRAZNIH ŠAKA
2. Vilijam Gibson / NEUROMANSER
3. Filip K. Dik / ČOVEK U VISOKOM DVORCU
4. Frenk Herbert / DINA
5. Oldos Haksli / VRLI NOVI SVET
6. Robert Silverberg / UMIRANJE IZNUTRA
7. Kurt Vonegat / KLANICA 5
8. Strugacki braća / TAHMASIB
9. Volter Miler / KANTIKULUM ZA LAJBOVICA
10. Teodor Sterdžen / VIŠE NEGO LJUDSKI
11. Kliford Simak / GRAD
12. Ričard Metison / JA SAM LEGENDA
13. Frederik Pol / KAPIJA
14. Rej Bredberi / FARENHAJT 451
15. Džejms Bliš / ZVEZDANE SPORE
16. Artur Klark / KRAJ DETINJSTVA
17. Kristofer Prist / INVERTIRANI SVET
18. Stanislav Lem / SOLARIS
19. Isak Asimov / ZADUŽBINA
20. Rodžer Zelazni / GOSPODAR SVETLOSTI

sorry meho, sorry дејане,
my mistake, nisam znala da je naslov imao tako zanimljiv prevod :)

Ti si to čitala na engleskom? Ubosni??? Kentaurovo izdanje je prvo koje je kod nas izašlo tamo negde, kad beše, 1986.-7. godine, da? Nisi ga videla?

Ne sećam se da li mi je deda imao tu knjigu al ako je bio Kentaur, onda jeste sigurno. Posle se većina toga izgubila, rat, etc. Ja sam je prvi put čitala pod stare dane (na engleskom), već sam bila u Beogradu, valjda je zbog toga toliko i volim. Ukratko: Ševek, to sam ja. :lol:

Zabeleženo, pa ako me se za dan bezbednosti  sete...

Moja lista bi sadržala naslove koji su već pobrojani. Kad bih stavljao više naslova od jednog pisca onda bi tu na prvom mestu bili Filip Dik i Ursula Legvin.

Knige poput Leve ruke tame, Piknika kraj puta ili Kantikuluma u mom mernom sistemu prevazilaze žanrovske okvire i ušle bi na bilo koju listu koju bih pravio. Ne razumem do kraja zašto se 1984. smatra biserom svetske književnosti, a Leva ruka samo dokle žanr doseže. Jeste 1984. gigantski roman, ali je i Kantikulum. Pa opet mi se čini da Leva ruka, Piknik, Kantikulum, Hiperion... ostaju u nekim skrajnutim fiokama.

No, ja ovde ipak neću praviti spisak, pošto imam i neke goleme rupe u sf obrazovanju i nisam dovoljno kompetentan. Nisam čitao neke knjige za koje osnovano sumnjam da bi trebale da se nađu u svakom ozbiljnom izboru.

Od novijih, šta znam, Gejmenovi Američki bogovi su valjan roman, ali mi je od njega uravnoteženija Knjiga o groblju.

Zanimljivo mi je i da niko nije svrstao Margaret Atvud i Sluškinjinu priču na svoju listu, dok većina stranih selekcija ne zaobilazi ovaj roman.

Zato što je većina ovde nazočnih prestala da prati stranu fantastiku koja je kod nas objavljena u 21. veku, pa ma kog veka da je napisana :)

Niko nije pomenuo ni "Plamen nad ponorom", a mislim i da je Rejnoldsov Revelation Space napisan pre Y2k. E, sad, da je Melkor nazočan, sasvim sigurno bi spomenuo Ijama M. Benksa i nešto iz njegovog serijala Culture. Ja sve vreme pokušavam da oformim spisak, ali činjenica je da je kod nas objavljena većina onog najboljeg što je SF imao da ponudi u relevantnom vremenu.

Plamen nad ponorom bi se mozda i nasao na ovom spisku da ne sadrzi jedan od najbezobraznijih klifhengera ikada u pokusaju da se pretvori u serijal. Razmisljao sam ja o Ianu McDonaldu, pa sam se ipak odlucio za Neuromanser kao knjigu koja je utemeljila ceo podzanr cyberpunka, iako Ian rastura Gibsona na svim poljima. Margaret Atvud ima odlicnu Antilopu i Kosca, ali nekako imam osecaj da to niej dovoljno za ovaj spisak. A Nila Gejmena volim potpuno nekriticki, ali nekako mi se cini...nekako mi se cini da su mi se vise urezale u pamcenje knjige koje sam citao u proslom veku, i da su one oblikovale moj danasnji ukus po pitanju SFa, i kada me neko pita za najbolje knjige ikada, nekako mi one spontano dodju na pamet. Kad malo bolje promislim, procitao sam odlicne knjige i u zadnjih 10-15 godina, ali ih sad nekako drugacije sagledavam, sa malo vecom distancom, pa cak iako me oduseve, izostaje onaj efekat raspamecivanja iz mladjih dana. Cak bih se kladio da knjige koje se ovde stavljaju na spisak poticu iz svacijih mladjih dana, i da je upravo taj emotivni momenat vezan za takvu mladost presudan u njihovom stavljanju na listu.

Quote from: Berserker on 27-03-2016, 00:26:31
Margaret Atvud ima odlicnu Antilopu i Kosca, ali nekako imam osecaj da to niej dovoljno za ovaj spisak.

Cini mi se da je to vec XXI vek, ali Sluskinjina prica valjda jeste XX...

Ono što ljudima izmiče, a nije jasno ni napomenuto, tragamo za knjigama koje su obeležile XX vek. Po meni, čak i Simons tu ne upada jer je aktivan pisac koji je svoju slavu u svetu i kod nas stekao u samom finišu XX veka i realno je opštepoznat i prihvaćen od današnjih generacija; nije neko koga im treba otkrivati...
Takođe, propušteno je da se kaže "žanrovski pisci", znači Sterdžen, Silverberg, Dilejni, Bliš, Bredberi... nemamo želju ovim spiskom da promovišemo Margaret Atvud i njenih 25 knjiga od kojih nekoliko ima određene SF elemente, mada evo, za naredni broj Znaka sagite ide jedan lep veliki prikaz njenog stvaralaštva.

по мени хиперион је обележио научну фантастику 20. века и ако некоме треба откривати научну фантастику, та књига би ми била једна од 5 које бих изабрао за упознавање са жанром.
настрану што симонса активно не подносим и сматрам да је (скоро)све што је написао после хипериона  псеудоинтелектуална издркотина.

Quote from: дејан on 28-03-2016, 12:37:21
по мени хиперион је обележио научну фантастику 20. века и ако некоме треба откривати научну фантастику, та књига би ми била једна од 5 које бих изабрао за упознавање са жанром.
настрану што симонса активно не подносим и сматрам да је (скоро)све што је написао после хипериона  псеудоинтелектуална издркотина.

+1

Bilo je teško, ali nekako...


HIPERION, Den Simons
UBIK, Filip K. Dik
SVET SE KAŽE ŠUMA, Ursula Legvin
TEŠKO JE BITI BOG, Braća Strugacki
DINA, Frenk Herbert
VRLI NOVI SVET, Oldos Haksli
FARENHAJT 451, Rej Bredberi
LUNA JE OPASNA LJUBAVNICA, Robert A. Hajnlajn
KAPIJA, Frederik Pol
VEČITI RAT, Džo Haldeman
KRAJ DETINJSTVA, Artur Klark
NEUROMANSER, Vilijam Gibson
JA SAM LEGENDA, Ričard Metison
ZADUŽBINA, Isak Asimov
ZVEZDE MOJE ODREDIŠTE, Alfred Bester
ENDEROVA IGRA, Orson Skot Kard
SRCE KOMETE, Brin i Benford
NOVO SUNCE, Džin Volf
SOLARIS, Stanislav Lem
AUTOSTOPERSKI VODIČ KROZ GALAKSIJU, Daglas Adams

Btw, Bobane, ovo bi možda valjalo da se stickuje?

In September 2015, in an online Goodreads interview, Moore was asked 'What is your favorite science-fiction novel of all-time?' He answered:

'Muller-Focker EffectI don't tend to think in terms of favourites, as that would make my otherwise enjoyable tastes in relaxation into something of a competition. A (very) brief and changeable list of recommendations, in no particular order, would be Mike Moorcock's Cornelius quartet, Walter Miller's A Canticle for Leibowitz, John Sladek's The Müller-Fokker Effect, Brian Aldiss' Hothouse (one of the first science fiction novels I ever read), [Alfred] Bester's The Stars My Destination, Mike Harrison's The Machine in Shaft Ten, [JG] Ballard's The Unlimited Dream Company, Phillip Bedford Robinson's Masque of a Savage Mandarin, Samuel Delany's Dhalgren, [Harlan] Ellison's short stories, Judith Merrill's anthologies, [Thomas M] Disch's Camp Concentration, [Norman] Spinrad's Iron Dream, anything by Steve Aylett, and so on, potentially, forever.'

Quote from: Nightflier on 09-04-2016, 22:15:09
Btw, Bobane, ovo bi možda valjalo da se stickuje?

+1

Навешћу по свом субјективном мишљењу десет класика, сасвим је довољно.
Редослед је произвољан, како ми је падало на памет.

1. 1984 - Џорџ Орвел

Јесте 2016., али живимо 1984., а усавршени Велики брат нас све одавно посматра.

2. Вечити рат - Џо Халдемен

Ова књига треба да буде обавезна школска лектира.
Пажљиво их проматрају и сваког ко покаже знаке социопатије, на пример склоност ка хетеросексуалности, шаљу у психијатријску установу. Тамо га или излече или задрже до краја живота.
Пророчка књига у којој је одлично описано како се кроз подстицање истополништва контролише рађање, као што у стварности сада имамо случај; али такође и књига о непролазној, вечној мушко-женској љубави коју не могу уздрмати ни намерно изазване  корените друштвене промене, ни време које тече.

3. Ноћ у самотном октобру - Роџер Зелазни

Сви јунаци окупљени у два табора; спремни за сукоб у Ноћи вештица.

4. Град - Клифорд Симак

Јер волим псе, а презирем "Вебстере" и "Вебстерке" који лају много више од паса.

5. Контакт - Карл Саган

Сјајно поигравање са бројем Пи.

6. Песме далеке Земље - Артур Кларк

Мени боље од Раме и сличних, за мој рачун, потпуних Кларкових небулоза.

7. Врли нови свет - Олдос Хаксли

Ово је веома занимљив случај, и ову књигу сам ставио на листу да би скренуо пажњу на који начин јој треба прићи.
Хаксли је једна од најкотроверзнијих личности, о којој већина вас има потпуно погрешно мишљење.
Реч је лидеру контроле ума међу писцима, који је и у својим књигама, програмски усмереним на описе будућег уређења света, а погрешно сматраним његовом "уметничком фикцијом", и у животу учествовао у разним тајним пројектима.
Преко свог деде, Томаса Хакслија, једног од оснивача Округлог стола (британске империјалистичке организације), Олдос Хаксли је стекао угледне заштитнике и одлично се уклопио у рад ове организације.
Постоје информације да је Хаксли такође био члан мистичног клуба Деца Сунца, који је био сличан са немачким Sonnekinder пројектом, који се бавио еугенички одгајаном децом из пројекта Lebensborn.
Члан Деце Сунца је био и Џорџ Орвел.
Књигу Врли нови свет је писао под утицајем вог пријатеља из Тависток института, Џона Ролинс Риса, и у којој отворено пропагира идеје еугенике.
Описано друштво будућности је строго хијерахизовано, а један од бисера књиге је став да деци коај се одгајају у инкубаторима, а припадају најнижем слоју друштва, треба ускратити кисеоник у тоу њиховг феталног раста, како би им се снизио ниво интелигенције.
Свако од вас може да повуче паралелу са дешавањима из 1992. године, када су наши вајни пријатељи са запада ускратили кисеоник србским бебама у Бања Луци па је тако 12 србских беба умрло одмах, а 2 су преживеле и остале тешко хендикепиране (једна од те две је умрела пре 10ак година).
Највећа грешка у тумачењу Хакслија (али и Орвела) јесте у томе да већина мисли да он критикује  и упозорава свет на опасност од неке будуће диктатуре и тоталитарног друштва.
Управо је потпуно обрнуто!!!
Хаксли пише о идеалном систему будућности, њему је диктатура идеал, у потпуном складу са програмима тајних друштава којима је припадао и чије је планове спроводио.
Замена теза је управо оно што су тајна друштва желела и постигла, да свет слави врлог новог писца, који је један од идеолога оног што се тобоже напада.
То се најбоље види из књиге Допуњени врли нови свет у којој он пише:
Двадесет први век....биће ера Контролора света...Стари дикататори су пали јер никада нису успели да обезбеде својим поданицима довољно хлеба, довољно циркуса, довољно чуда и мистерија. Под научном диктатуром образовање ће заиста функционисати -са резултатима да ће већина мушкараца и жена одрасти волећи своје ропство и никада неће сањати револуцију.
Хаксли је у Америку дошао 1949. године, и тамо је, преко МКУЛТРА  групе, био зачетник десетак пројеката, мистично-ЛСД-религиозних, званичних и незваничних, обухваћених именом "дрогирање Америке".
Сарађивао је са Џорџом Истбруком, пиониром на пољу стварања убица кроз програме контроле ума и хипнотички створеног синдрома двоструке личности, као и са Андријом Пухарићем, који је међу првима истраживао ефекте деловања електромагнетних таласа на човека.
У књизи есеја, Врата перцепције, Хаксли јр о друштвеној употреби дрога записао:
Размотримо сада другу врсту дроге, још неотркивене, али вероватно само што није. дроге која је у стању да учини човека срећним у ситуацијама у којима би се они, иначе, осећали јадно. Таква дрога била би благослов, али благослов испуњен великим политичким опасностима. Тиме што би безопасни хемијски еуфорик учинио доступним, дикататор би могао целокупно становништво да доведе до стања у коме би људска бића која поштују себе одбила да буду доведена...
Једна од најзначајних група у чијем оснивању је учествовао Хаксли је била Еален институт , познат по својим семинарима о "људским потенцијалима",, а у чијем седишшту је свирала и поп група Чарлса Менсона.
Углавниом, ко год жели да прочита ову књигу, треба да зна да она није критика и упозорење, већ жеља на чијем остваривању је писац радио.

8. Фаренхајт 451 - Реј Бредбери

Већина написаних књига може да послужи само за потпалу ватре.

9. Човек у високом дворцу - Ф.К Дик

Да је југ победио, све би се изменило....

10. Рат људи и даждевњака - Карел Чапек

Мој први прочитани СФ роман.
Помодарска брига људи о даждевњацима ме подсећа на помодарство које се распространило и код нас, а то је усвајање животиња са улице и увођење истих у станове, па имамо случајеве да смрдљиве мачке покупљене код смрдљивих контејнера на крају усмрде целу зграду.

Eh, da, Rat ljudi i daždevnjaka, jedna genijalna sf knjiga.

Inače, jesi li čitao "Ostrvo" od Hakslija? Po meni, daleko bolja i emotivnija knjiga, u kojoj Haksli daje prikaz društvenog uređenja koje je alternativa "Vrlom novom", gde ljudi zapravo žive srećno i dostojanstveno (dok ih pohlepa svakavih diktatorskih dahija, na kraju, ne uništi).

Мени је Рат људи и даждевњака одличан роман, мада сам можда и превише субјективан, јер како се каже: прва љубав заборава нема.  :)
Нисам прочитао Острво.
Препоручујеш?

QuoteНајвећа грешка у тумачењу Хакслија (али и Орвела) јесте у томе да већина мисли да он критикује  и упозорава свет на опасност од неке будуће диктатуре и тоталитарног друштва.
Управо је потпуно обрнуто!!!
Хаксли пише о идеалном систему будућности, њему је диктатура идеал, у потпуном складу са програмима тајних друштава којима је припадао и чије је планове спроводио.

Hajde Haksli, ali zašto Orvel? Pa Orvel daje nedvosmislene naznake kritike takvog društva u svojim romanima? Plus, Vrli novi svet je naziv koji je, očito, ironičan. Mislim, ovo je jedna hrabra tvrdnja, a dokazi za nju? Ne u životima pisaca, već u sadržajima romana? Sadržaji su jasno pisani da ostave osećaj anksioznosti i straha od budućnosti kod čitalaca.

Ovako i ja mogu da tvrdim da su obojica, kroz članstvo u sumnjivim grupama i spoznaju njihovih ideologija, spoznali i sve strahote eventualne realizacije tih ideologija, pa se inspirisali na pisanje "proročkih" romana.

И не само Хаксли и Орвел, већ и Хакслијев узор Х.Г. Велс, фабијански социјалиста, теоретичар новог светског поретка са почетка 20. века, аутор књиге Отворена завера у којој је износио намере будућих владара света.
Орвел је био битански обавештајац пре него је постао писац.
У Деци Сунца су, поред Орвела и Хакслија, били и енглески фашиста сер Освалд Мозли и Гај Барџис, који је био и оснивач тзв. хомосексуалне масонерије и тзв. содомије вишег реда окупљене у друштво Апостоли Кембриџа.
Иза свих њих, као финансијер, стајала је породица Ротшилд.
Хаксли се дружио са мрачњацима свог доба који су били умешани у пројекте контроле ума, дрогирање и манипулисање људима, попут Луј Џолион Веста.
Повезаност са Циа, преко агента Френка Барона, је довела до тога да је у њихову причу увучен и доктор Тимоти Лири, који је касније био познат као пропагатор и заговорник употребе Лсд-ија.
Лирија је на Лсд навукао Хакслијев близак пријатељ, британски агент Мајкл Холингсхед.
Лири у интервјуу за часопис Хај Тајмс, из фебруара 1978. године, признаје да је Циа стајала иза његовог деловања и злоупотреба.
У затвору су га претворили у заморче на коме је испитивана дрога anectine.

И тако, много људи је умешано у те приче да би одговор био једноставан и прост и лако схватљив и још лакше прихватљив.
Оно што сви можемо да урадимо је да пратимо хронолошку линију дешавања.
Врли нови свет је објављен 1932. године, а Хаксли и након тога, као што сам навео у првом посту, наставља да се удружује са тајним друштвима и да учествује у основању истих.
Та чињеница говори у прилог тврдњи да је кроз своје писано дело у ствари правио свој манифест новог светског поретка, а не његову критику.

Vrli novi svet je ocigledna kritika totalitarnog drustva, odnosno antiutopija, i nigde u njoj se ne vidi da pisac pokusava suprotno. Dobre knjige kao ova imaju svoj sopstveni kontekst i nije potrebno nista vise od citanja same knjige za njeno razumevanje.

Quote from: T2 on 24-06-2016, 18:03:05
Врли нови свет је објављен 1932. године, а Хаксли и након тога, као што сам навео у првом посту, наставља да се удружује са тајним друштвима и да учествује у основању истих.
Та чињеница говори у прилог тврдњи да је кроз своје писано дело у ствари правио свој манифест новог светског поретка, а не његову критику.

Meni je ova tvrdnja, u stvari, vrlo interesantna. Mislim, sve je moguće, pa i to da su ovi romani potpuno pogrešno shvaćeni. Sad, odavno sam čitala oba pisca, ali me zabavlja mogućnost da sam ih čitala sa predubeđenjem/predrasudom da su u pitanju kritike i antiutopije, umesto prikriveni manifesti. Naravno da svakakve okolnosti utiču na razumevanje (pogotovo ovakvih) romana, pa i spoljne - autorov život, vreme u kojem je stvarao, ljudi kojima je bio okružen, njegove lične ideologije itd. Zato mi je i interesantno ovo što T2 iznosi.

Mislim, njih dvojica (Haksli i Orvel) svakako nisu uspela u svojim namerama, ako ih je bilo. Čak su postigli i potpuno suprotnu stvar od one koju su želeli da postignu. Kako se sad to desilo?

Naravno, da bismo ovde imali ozbiljnu debatu (a ne dobacivanje tvrdnjama), trebalo bi da citiramo delove koji se smatraju očitim kritikama društva, pa da ih pogledamo iz drugog ugla... U kojim smo, tačno, delovima romana ideologiju/manifest pogrešno shvatili kao ironiju? Ostaviću to T2 jer je on i izneo smelu tezu. :)

Quote from: T2 on 24-06-2016, 18:03:05
И не само Хаксли и Орвел, већ и Хакслијев узор Х.Г. Велс, фабијански социјалиста, теоретичар новог светског поретка са почетка 20. века, аутор књиге Отворена завера у којој је износио намере будућих владара света.
Орвел је био битански обавештајац пре него је постао писац.
У Деци Сунца су, поред Орвела и Хакслија, били и енглески фашиста сер Освалд Мозли и Гај Барџис, који је био и оснивач тзв. хомосексуалне масонерије и тзв. содомије вишег реда окупљене у друштво Апостоли Кембриџа.
Иза свих њих, као финансијер, стајала је породица Ротшилд.
Хаксли се дружио са мрачњацима свог доба који су били умешани у пројекте контроле ума, дрогирање и манипулисање људима, попут Луј Џолион Веста.
Повезаност са Циа, преко агента Френка Барона, је довела до тога да је у њихову причу увучен и доктор Тимоти Лири, који је касније био познат као пропагатор и заговорник употребе Лсд-ија.
Лирија је на Лсд навукао Хакслијев близак пријатељ, британски агент Мајкл Холингсхед.
Лири у интервјуу за часопис Хај Тајмс, из фебруара 1978. године, признаје да је Циа стајала иза његовог деловања и злоупотреба.
У затвору су га претворили у заморче на коме је испитивана дрога anectine.

И тако, много људи је умешано у те приче да би одговор био једноставан и прост и лако схватљив и још лакше прихватљив.
Оно што сви можемо да урадимо је да пратимо хронолошку линију дешавања.
Врли нови свет је објављен 1932. године, а Хаксли и након тога, као што сам навео у првом посту, наставља да се удружује са тајним друштвима и да учествује у основању истих.
Та чињеница говори у прилог тврдњи да је кроз своје писано дело у ствари правио свој манифест новог светског поретка, а не његову критику.

Nakon ovog komentara sam postao skoro siguran da te poznajem uživo.

Quote from: Harley Quinn on 24-06-2016, 19:46:08
Meni je ova tvrdnja, u stvari, vrlo interesantna. Mislim, sve je moguće, pa i to da su ovi romani potpuno pogrešno shvaćeni. Sad, odavno sam čitala oba pisca, ali me zabavlja mogućnost da sam ih čitala sa predubeđenjem/predrasudom da su u pitanju kritike i antiutopije, umesto prikriveni manifesti. Naravno da svakakve okolnosti utiču na razumevanje (pogotovo ovakvih) romana, pa i spoljne - autorov život, vreme u kojem je stvarao, ljudi kojima je bio okružen, njegove lične ideologije itd. Zato mi je i interesantno ovo što T2 iznosi.

Mislim, njih dvojica (Haksli i Orvel) svakako nisu uspela u svojim namerama, ako ih je bilo. Čak su postigli i potpuno suprotnu stvar od one koju su želeli da postignu. Kako se sad to desilo?

Naravno, da bismo ovde imali ozbiljnu debatu (a ne dobacivanje tvrdnjama), trebalo bi da citiramo delove koji se smatraju očitim kritikama društva, pa da ih pogledamo iz drugog ugla... U kojim smo, tačno, delovima romana ideologiju/manifest pogrešno shvatili kao ironiju? Ostaviću to T2 jer je on i izneo smelu tezu. :)

Није све у животу како се на први поглед чини.

Знаш ону нашу: од оца је остануло сину, што у Хакслијевом случају значи: од деде је остануло унуку.
Адепти таме (као и адепти светлости) раде из генерације у генерацију, управо зато што планови које су зацртали не могу да се остваре за кратко време.

Поменуо сам већ део из књиге са ускраћивањем кисеоника у инкубаторима.
Истоветан случај се десио 1992 године над малим Србчићима који олошима из УН који заговарају нсп били заморчићи.
За остатак ћу морати да узмем књигу из библиотеке (чим вратим Раоса, значи за пар дана), јер сам овај роман читао јако давно, пре 1992. године, и у сећању ми је остало само подударање везано за инкубаторе и кисеоник.
Но, ту су конкретна имена и презимена са којима је Хаксли сарађивао, као и имена друштава у којима је деловао и које је оснивао, а главни циљ сваког од тих друштава је био и остао - нови светски поредак.
Имајући то у виду, нелогично је да се дедино унуче Олдос Хаксли залаже за нови светски поредак, а да у својој књизи пише критику а не манифест и агенду новог светског поретка.

Dakle, očigledno je da u samoj knjizi ne postoji nijedan razlog da se ona shvati kao manifest novog poretka, jer sva književna tumačenja jasno pokazuju da je u pitanju parodija, čak i satira na tu temu. Što se tiče sagledavanja umetničkih dela u kontekstu života autora ili perioda u kom je živeo, u nekim slučajevima velikih kulturoloških ili istorijskih razlika ona mogu da pomognu tumačenju, ali osnovna umetnička vrednost dela i tada ostaje odvojena kategorija. Ali uglavnom ovakva tumačenja predstavljaju samo osnov za otkrivanje trivijalnosti iz života autora ili samog dela, ili za potpuno proizvoljnu interpretaciju od strane kritičara. Svojevremeno je bilo jako popularno tumačiti koji je od slavnih umetnika iz doba renesanse bio homoseksualac, kao da je to bilo od ogromnog značaja za njihovo stvaranje. Pa, kad danas gledate dela renesansnih slikara i vajara, da li ih stvarno drugačije sagledavate zamišljajući Mikelandjela ili Leonarda kao homoseksualce? Ili prosto gledate delo i uživate u estetici, a tumačenja ostavljate dokonim kritičarima i novinarima tabloida.

Quote from: Berserker on 25-06-2016, 16:47:25
Dakle, očigledno je da u samoj knjizi ne postoji nijedan razlog da se ona shvati kao manifest novog poretka, jer sva književna tumačenja jasno pokazuju da je u pitanju parodija, čak i satira na tu temu.

Једино што је и више него очигледно је да је део из књиге који се односи на ускраћивање кисеоника деци из инкубатора примењен у стварности 1992. године над Србском децом из Бања Луке.
И то не може нико да оспори.

Друга ствар, зашто би неко чији је деда члан тајних друштава и ко је и сам члан тајних друштава које за циљ имају успоставу новог светског поретка, писао пародију а не манифест и агенду друштава којима припада???

Погледај и његове есеје па ће ти неке ствари постати јасније.

Ja bih samo da se ubacim na tren i kažem kako "sva književna tumačenja" ne mogu da smatram argumentom u ovoj diskusiji, jer T2 upravo ide protiv tih shvatanja - on postavlja tezu da su ta književna tumačenja pogrešna i postavlja pitanje: zašto bi neko, ko privatno ima jednu ideologiju, pisao suprotno svim svojim ubeđenjima?

"Jasno pokazivanje" i "očiglednost" takođe nisu argumenti (nikada i nisu bili, ni u jednoj debati), dok se ne citira deo i ne prodiskutuje koliko je taj deo jasan. Nije svima sve jasno na isti način. I meni se jasno pokazuje da sunce kruži oko zemlje.

Ova diskusija zahteva originalniji pristup (sa obe strane), jer je teza zamalo pa revolucionarna.

QuoteSvojevremeno je bilo jako popularno tumačiti koji je od slavnih umetnika iz doba renesanse bio homoseksualac, kao da je to bilo od ogromnog značaja za njihovo stvaranje. Pa, kad danas gledate dela renesansnih slikara i vajara, da li ih stvarno drugačije sagledavate zamišljajući Mikelandjela ili Leonarda kao homoseksualce?

Da.  :lol:

Evo par primera satire u BNW: ona izvrće kulturološke obrasce modernog društva prikazujući sve negativne pojave kao poželjne, pozitivne. Tu se može ubrojiti: Slobodan seks, život bez bračne zajednice, jasno odredjen klasni sistem, upotreba droga, konzumerizam, hedonizam. Istovremeno, prihvaćene društvene vrednosti se pripisuju samo ''divljacima'' i opisuju kao prevazidjene, dok jedna od glavnih bioloških odlika ljudskog društva, radjanje prirodnim putem, predstavlja jedan od najvećih tabua u ovakvom društvu. Dovoljno za početak. E sad, nije bitno samo šta se izvrće, nego i kako se izvrće. Ti možeš i priče Radoja Domanovića tumačiti kao manifest novog srpskog društva (pošto zaista proživljavamo njegove priče uživo ovih godina) ili ih možeč tumačiti kao satiru. Šta misliš da je u ovom slučaju faktor koji odredjuje da li je Domanović satiričar ili vizionar, ili pripadnik nekog tajnog društva koje se od Turaka naovamo trudi da dovede Srbiju do današnjeg stanja? Očigledno, u pitanju je interpretacija dela, koja kad je u pitanju ironija ili satira zavisi od tona, jezika, emocija koje izaziva, odnosno autorove sposobnosti da istakne osećaj apsurda u svom delu, jer upravo taj apsurd pokazuje da je u pitanju satira a ne politički manifest. Dakle, taj osećaj apsurda je u BNW izražen u najvećoj meri kad se opisuju upravo gore navedene društvene pojave, po ćemu se može zaključiti da je autor pisao o njima sarkastično, a ne pozitivno. Ako ti ovo nije dovoljno, onda je jedini sledeći korak da sama definišeš svoj pojam satire i objasniš šta za tebe on podrazumeva, pa da onda tražimo te pojmove u knjizi.

Quote from: Harley Quinn on 25-06-2016, 17:20:51
Ja bih samo da se ubacim na tren i kažem kako "sva književna tumačenja" ne mogu da smatram argumentom u ovoj diskusiji, jer T2 upravo ide protiv tih shvatanja - on postavlja tezu da su ta književna tumačenja pogrešna i postavlja pitanje: zašto bi neko, ko privatno ima jednu ideologiju, pisao suprotno svim svojim ubeđenjima?

"Jasno pokazivanje" i "očiglednost" takođe nisu argumenti (nikada i nisu bili, ni u jednoj debati), dok se ne citira deo i ne prodiskutuje koliko je taj deo jasan. Nije svima sve jasno na isti način. I meni se jasno pokazuje da sunce kruži oko zemlje.

Ova diskusija zahteva originalniji pristup (sa obe strane), jer je teza zamalo pa revolucionarna.

QuoteSvojevremeno je bilo jako popularno tumačiti koji je od slavnih umetnika iz doba renesanse bio homoseksualac, kao da je to bilo od ogromnog značaja za njihovo stvaranje. Pa, kad danas gledate dela renesansnih slikara i vajara, da li ih stvarno drugačije sagledavate zamišljajući Mikelandjela ili Leonarda kao homoseksualce?

Da.  :lol:

A možeš li ti da obrazložiš zašto je za tebe bitno da li je umetnik homo ili heteroseksualac i koju tu razliku pravi u ESTETSKOM doživljaju njegovog dela?

Quote from: Berserker on 25-06-2016, 19:13:12
A možeš li ti da obrazložiš zašto je za tebe bitno da li je umetnik homo ili heteroseksualac i koju tu razliku pravi u ESTETSKOM doživljaju njegovog dela?

Ne mogu. Sad pijem pivo. Kasnije.

Quote from: Berserker on 25-06-2016, 19:13:12
Evo par primera satire u BNW: ona izvrće kulturološke obrasce modernog društva prikazujući sve negativne pojave kao poželjne, pozitivne. Tu se može ubrojiti: Slobodan seks, život bez bračne zajednice, jasno odredjen klasni sistem, upotreba droga, konzumerizam, hedonizam. Istovremeno, prihvaćene društvene vrednosti se pripisuju samo ''divljacima'' i opisuju kao prevazidjene, dok jedna od glavnih bioloških odlika ljudskog društva, radjanje prirodnim putem, predstavlja jedan od najvećih tabua u ovakvom društvu.

Moje izjave ovde treba uzeti sa zrnom soli, jer sam većinu bitnih dela iz SF-a pročitala pre 15 godina, možda ispadnem smešna itd.

Ipak, ono što mene ovde intrigira je činjenica da ovim delima pristupamo sa stanovišta da su sve pobrojane "negativne pojave" - negativne. Mislim, (nove) ideologije, manifesti, upravo i ruše postojeći sistem i predlažu/grade novi. Ako imaš predubeđenje da su pobrojane pojave negativne - onda ćeš delo čitati kao antiutopiju, ali ako pomisliš - što bi te pojave bile nužno negativne, možda ih je pisac video kao poželjne jer, pre svega, omogućavaju kontrolu svetske populacije na mnogo nivoa - od biološkog do tehnološkog, onda ti VNS i ne dođe kao apsurd, već kao predikcija poželjnog stanja.

Kada se priča o abortusu, mahom se zaboravlja jedna stvar - ograničavanje prava na abortus nije samo etičko pitanje. Kontrola ženskog tela i kontrola rađanja predstavljaju kontrolu pola svetske populacije, jer ako ženi oduzmeš telesni integritet i mogućnost da odlučuje o svom telu, oduzimaš joj i psihološki integritet, kontrolišeš je. Zato su žene osetljive na ovo pitanje.

Slobodan seks, upotreba droga, konzumerizam, hedonizam... to su sve sredstva kontrole koja danas upravo tako i funkcionišu (i to na globalnom planu), i svesno se plasiraju kao sredstva kontrole. Evo vam hleba i igara, dok mi krademo i bogatimo se na vašim krkačama.

Možda je u pitanju loše sastavljen manifest? Možda on i nije namenjen širokim narodnim masama, već odabranima?

Domanović nema ličnu (ideološku) istoriju koju ima Haksli (da se razumemo, nisam proveravala Hakslijevu istoriju, pretpostaviću da ju je T2 ispravno proverio, ako nije - pa, izgubiće integritet za neke sledeće rasprave :)).

QuoteA možeš li ti da obrazložiš zašto je za tebe bitno da li je umetnik homo ili heteroseksualac i koju tu razliku pravi u ESTETSKOM doživljaju njegovog dela?

Meni je poseta Luvru (zbog veličine) bila toliko naporna, da sam se od upale mišića i mozga oporavljala par dana  :lol: . I mojim drugaricama je. Jedna od njih je istoričarka umetnosti, pa nam je sve vreme objašnjavala istorijski i društveni kontekst dela, estetiku, etiku itd. Ne zanima me samo estetika, kada odem u muzej, na primer - zanima me SVE  :lol: - zašto, kako, gde, kada. Kontekst me zabavlja, a i otkriva mnogo toga. Pogotovo kada imaš otvoreno simboličko delo pred sobom, pa ti estetika ne pomaže mnogo u njegovom poimanju.

Quote from: Berserker on 25-06-2016, 19:13:12
Evo par primera satire u BNW: ona izvrće kulturološke obrasce modernog društva prikazujući sve negativne pojave kao poželjne, pozitivne. Tu se može ubrojiti: Slobodan seks, život bez bračne zajednice, jasno odredjen klasni sistem, upotreba droga, konzumerizam, hedonizam. Istovremeno, prihvaćene društvene vrednosti se pripisuju samo ''divljacima'' i opisuju kao prevazidjene, dok jedna od glavnih bioloških odlika ljudskog društva, radjanje prirodnim putem, predstavlja jedan od najvećih tabua u ovakvom društvu. Ti možeš i priče Radoja Domanovića tumačiti kao manifest novog srpskog društva (pošto zaista proživljavamo njegove priče uživo ovih godina) ili ih možeč tumačiti kao satiru. Šta misliš da je u ovom slučaju faktor koji odredjuje da li je Domanović satiričar ili vizionar, ili pripadnik nekog tajnog društva koje se od Turaka naovamo trudi da dovede Srbiju do današnjeg stanja?

Quote from: Harley Quinn on 26-06-2016, 13:20:01
Ipak, ono što mene ovde intrigira je činjenica da ovim delima pristupamo sa stanovišta da su sve pobrojane "negativne pojave" - negativne. Mislim, (nove) ideologije, manifesti, upravo i ruše postojeći sistem i predlažu/grade novi. Ako imaš predubeđenje da su pobrojane pojave negativne - onda ćeš delo čitati kao antiutopiju, ali ako pomisliš - što bi te pojave bile nužno negativne, možda ih je pisac video kao poželjne jer, pre svega, omogućavaju kontrolu svetske populacije na mnogo nivoa - od biološkog do tehnološkog, onda ti VNS i ne dođe kao apsurd, već kao predikcija poželjnog stanja.

Kada se priča o abortusu, mahom se zaboravlja jedna stvar - ograničavanje prava na abortus nije samo etičko pitanje. Kontrola ženskog tela i kontrola rađanja predstavljaju kontrolu pola svetske populacije, jer ako ženi oduzmeš telesni integritet i mogućnost da odlučuje o svom telu, oduzimaš joj i psihološki integritet, kontrolišeš je. Zato su žene osetljive na ovo pitanje.

Slobodan seks, upotreba droga, konzumerizam, hedonizam... to su sve sredstva kontrole koja danas upravo tako i funkcionišu (i to na globalnom planu), i svesno se plasiraju kao sredstva kontrole. Evo vam hleba i igara, dok mi krademo i bogatimo se na vašim krkačama.

Možda je u pitanju loše sastavljen manifest? Možda on i nije namenjen širokim narodnim masama, već odabranima?

Domanović nema ličnu (ideološku) istoriju koju ima Haksli (da se razumemo, nisam proveravala Hakslijevu istoriju, pretpostaviću da ju je T2 ispravno proverio, ako nije - pa, izgubiće integritet za neke sledeće rasprave :)).

Слободан секс, употреба дрога, живот без брачне заједнице, хијерархијски систем, конзумеризам, хедонизам.
Од шест ствари наведених ставки пет директно потврђују оно шта причам и иду у прилог тези да је Хаксли писао манифест и агенду новог светског поретка у складу са идеологијом којој је припадао.
Пет од ових шест ствари се практикују у највеће, иако није 2500. и нека година, што значи да се Хакслијев манифест остварује у реали и да томе сви сведочимо.

Хаксли не само да је био теоретичар и идеолог новог светског поретка, већ је био и практичар, па је практиковао свој манифест учествовањем у пројекту дрогирање Америке.
Слободан секс (слободна љубав тј. сексуална револуција - како је названа у правом животу) пропагирала се од шездесетих година прошлог века, и агитаторски покрети који су је промовисали су били повезани са коришћењем дроге тј. Лсд-а, тако да се ту ствара затворен круг у коме се налазе Хаксли, његов манифест, његово промовисање дроге и слободни секс који промовишу исте групације које промовишу и употребу дроге.
Абортуси се такође тада промовишу, не као средство за спречавање рађања у заиста нежељеној трудноћи (каква је нпр. трудноћа проузрокована силовањем).
Ради се и свесна замена термина, па се под појмом нежељена трудноћа  више сматра трудноћа до које је дошло без присиле (у то време честим мењањем партнера ради испуњења и упражњавања сексуалних слобода, слободног секса и сексуалне револуције,) а абортуси се промовишу као средство за спречавање таквих "нежељених" трудноћа.
Сви знамо како и код Орвела функционишу замене термина -  слобода постаје робство, незнање постаје моћ, а рат постаје мир.
У овом случају, право на смрт постаје право на избор и сламка спаса или чега већ за неодговорне особе и неодговорно понашање према своме телу до кога је дошло због учествовања у сексуалној револуцији и упражњавања слободног секса.

Употреба дрога је у ствари злоупотреба дрога.
Данас имамо друштва, нпр. Швајцарска, где држава наркомане не лечи, већ наркоманима, на дневној бази, даје дрогу за личну употребу; док са друге стране иста та јака држава Швајцарска не може да искорени дрогу са улица коју продају азиланти.

Такође данас имамо ситуацију у којој се породичне вредности сматрају превазиђеним и застерлим.
Све традиционално се проглашава као застарело, и то је Хакслијева агенда коју данас спроведе разноразне нво агитаторске групације.

Углавном, све је повезано, само треба видети повезнице, а њих је Хаксли у манифесту новог светског поретка описао да не можеш да их промашиш.

Што се Домановића тиче.
Његов Вођа је упререн против Обреновића.
Против Обреновића је писао и Нушић, па је заглавио мемљиву ћорку.
Јесте да је Нушић био масончић, али је лежао у бувари.
Обреновићи су завршили у крвавом атентату, а о Црној Руци постоје разноразне шпеклуације.
Међутим, ни Домановић ни Нушић нису позивали на убиство нити су о томе писали.
Они су се спрдали са династијом, као што су се Индексовци спрдали са политичарима деведесетих година прошлог века.
И онда имамо ситуацију у којој Хаксли, под плаштом антиутопије, заступа идеологију новог светског поретка и друштава којима припада и пише манифест геноцида над људском расом, али због тога не бива позван ни на какву одговорност већ добија награде и светско признање, дотле Нушић ради једне написане песмице ругалице иде у мрачну апсану.
Апсурдно, јел да?
Али тако је то кад иза Хакслија стоје тајна друштва чији манифест пише.
Такође, у време када су Нушић и Домановић спрдали династију, дижу се у Србију буне.
Сви знају за Тимочку буну, али буна (о којој се готово ништа не зна нити се изучава) против власти се диже и 1896. године у Ресавском крају:
"Ова убиства је карактерисала ужасна суровост. У извесном смислу, она су била чак ритуална, што се приписивало паганству. Убиство Јована, писара општине у Бобови, извршено је на један начин који буни савест и натерује црвен стид на образ.Пошто су га били у механи, гомила је водила коло, а кад је Јован почео обамирати, они су га изнели напоље, бацили га пред механу, полили водом и повратили у живот. И ту је играло коло. Пошто су у томе успели, унели су га у механу, и наново тукли, уз свирку и игру. Ово је понављано више пута. Кад је Јован умро, онда су му осечене уши и нос, а равраћена доња влица, а онда бачен на друм.
Тако се то ради са зулумћарима који узурпирају власт.
Међутим, буна на западу против овакве робовласничке власти која влада људима под лажним термином слобода и демократија се није десила уопште, нити ће десити.
Зашто?
Зато што на западу владају конзумеризам и хедонизам, још две ставке Хакслијеве агенде.

Углавном, књиге попут Врли нови свет и 1984 се не могу тумачити искључиво кроз књижевну критику изречену искључиво од стране књижевних критичара, већ ту постоје и други аспекти јер ни Хаксли ни Орвел нису били само писци.
Дозволићете да није и да никако не може бити исто кад књигу пише само писац и кад књигу пише писац који је и обавештајац и припадник тајних друштава и теоретичар и практичар своје агенде.

Moram da primetim da su ova dva prethodna posta, od D. i T2 divna i dirljiva. Pokazuju svu raskoš drugačijeg pristupa i razmišljanje sopstvenom glavom.
To je duh koji je krasio ovaj forum u početnim danima, a može da se obnovi ako svi učinimo taj mali napor i prestanemo jedni druge da unižavamo i vređamo. I da beskrajno ponavljamo svoje stavove što na kraju počne da smara.
Sada kada su sve mudonje i glavonje otišle odavde, na novoj generaciji, mladima i onima koji se tako osećaju, ostaje da ovo mesto učine prijatnim za sebe.
Možda je zaista bilo potrebno da se celokupna stara garda povuče kako bi se pokazalo kako i drugi ljudi imaju mozak.

Jebeš komentar ako ne kasni tri dana.

Rat ljudi i daždevnjaka sam pročitao baš kao mlađani klinac, sećam se koliko me je oduševio opis onog nadrkanog holandskog kapetana na početku. Izvrsna knjiga!

A "Ostrvo" od Hakslija toplo preporučujem, to mi je delo čak i bolje od "Vrlog novog", mnogo je potresnije, čudnije, neobičnije...

U tom delu Haksli se bavi društvom kakvo bi moglo da postoji, ali da bude po meri pojedinca, i na korist čitave zajednice. I da, ima tu njegovih ideja koje je naširoko zastupao: kontrola rađanja, širenje vidika putem psihoaktivnih supstanci, razgradnja strukture porodice kao takve, drugačije obrazovanje. Najviše me je oduševila, zapravo, ideja o edukaciji: da sva deca prisustvuju rođenju deteta i smrti bližnjih.

"- Vjerovala ili ne - reće Will - ja nisam vidio još ni jedan porod.
- Ni jedan? - Mary se zapanjila. - Pa ni onda kada si bio u školi?
- Čak ni onda kada sam bio u školi.
- Nikada nisi vidio nikoga kako umire i nikada nisi vidio nikoga kako rađa dijete. Pa kako si onda upoznao stvari?
- U školi koju sam ja polazio, nikada nismo učili poznavati stvari, učili smo samo poznavati riječi.
- Luđaci. Ili su možda tvoji učitelji bili samo glupi?"


Zapravo, nakon te knjige, teško mi je da poverujem da je Haksli čovek koji se zalagao za anitutopiju "Vrlog", jer je "Ostrvo", odnosno, u izdanju džepne knjige, "Otok", upravo kritika sve te politike pohlepe i gramzivosti koja na koncu, uništava jedan raj. Međutim, lako je u tumačenjima preći sa "kontrole rađanja" na eugeniju, i sa širenja vidika putem psihoaktivnih supstanci na "drogiranje stanovništva ne bi zaglupeli" (pošto je stanovništvo, ovako trezveno i nedrogirano, po prirodi baš razumno i inteligentno)

A kad smo već kod Hakslija, ne znam da li je neko čitao njegov, isto sf roman, "Nakon mnogih leta"?

Како видим, Хаксли је Острво писао непосредно пред смрт, па је можда и код њега дошло до "Константниновог синдрома", где се Хаксли пред смрт, попут императора Константнина, за профане одрекао идеологије коју је заступао целог живота?

Možda bi bilo interesantno uraditi istraživanje/tekst/esej o povezanosti pojedinih autrora sa tajnim društvima i direktnog ili indirektnog propagiranja prateće ideologije.
Ne treba tu ići mnogo u širinu, 3-4 autora i to uglavnom stvari rađene pre 50 i više godina, kada imamo jasne naznake šta su autori bili za života i za čiju su ste stranu stvarno zalagali.

Da imaš nekog od mudonja i glavonja na forumu možda bi ti ukazao na činjenicu da takva knjiga postoji i da je, za divno čudo, u Klubu održano predavanje na tu temu: "Podzemni tok: ezoterično i okultno u srpskoj književnosti". Poznavanje Nemanje Radulovića ove problematike prevazilazi obično akademsko zanimanje.
Ali, koga to zanima, kad ovde imamo sveže snage pune duha i elana...


https://www.youtube.com/watch?v=TcgBwc3A_fg (https://www.youtube.com/watch?v=TcgBwc3A_fg)


Scordisk. Posle mnogo leta je roman iz Hakslijeve americke faze u kome on daje neku vrstu kombinacije kritike americkog potrosackog drustva uvijene u oblandu tada popularnih "bioloskih" teorija mogucnosti produzetka zivota itd. Ima toga i kod nasih pisaca iz prve polovine dvadesetog veka. Kao pripadnih poznate porodice biologa, Haksli je relativno uverljiv u tome, ali meni ceo roman malo previse lici na pricu sa tezom. Ostrvo je bolji roman, ali ima slicne boljke. Oba se na knjizevnom planu tesko mogu meriti sa Vrlim novim svetom, iako su zanimljivi...

Quote from: Boban on 27-06-2016, 23:35:13
Možda bi bilo interesantno uraditi istraživanje/tekst/esej o povezanosti pojedinih autrora sa tajnim društvima i direktnog ili indirektnog propagiranja prateće ideologije.

Pa to bi mogao da uradi T2. Njegova je ideja, on je informisan i dovoljno zna o temi i postavio je baš intrigantno pitanje - zašto bi neko pisao suprotno idejama i ideologijama koje privatno zastupa? Mislim da takav esej ne postoji ovde jer tajna društva i ideologije o kojima govorimo ne spadaju u ezoterično ili okultno.

QuoteMeđutim, lako je u tumačenjima preći sa "kontrole rađanja" na eugeniju, i sa širenja vidika putem psihoaktivnih supstanci na "drogiranje stanovništva ne bi zaglupeli" (pošto je stanovništvo, ovako trezveno i nedrogirano, po prirodi baš razumno i inteligentno)

Možda bi još zanimljivije bilo napisati dva eseja, svaki sa suprotnim stanovištima u poređenju sa onim drugim. Jedan esej sa uvidom u privatni život pisca, a jedan tonom kakvim je svoj komentar napisao Skordisk (i da ga napiše upravo Skordisk  :lol: ), pa da se to objavi kao uporedna perspektiva.

Nije što je "lako preći" sa "kontrole rađanja na eugeniju" i sa "širenja vidika na drogiranje stanovništva da bi zaglupeli", nego je pitanje da li je pisac nešto ovde maskirao i pokušao da poturi kao kukavičje jaje. Priča je mnogo komplikovanija od "drogiranja radi zaglupljivanja" jer se ne radi o zaglupljivanju, već o skretanju pažnje mase na hedonizam i konzumerizam, dok centri moći rade ono što centri moći inače rade. Tajna društva interesuje kontrola svetskih resursa i upravljanje svetskom populacijom je njihov direktni cilj.

A šta ako je Haksli pisao afirmativno o "društvu kakvo bi moglo da postoji, ali da bude po meri pojedinca" jer je nameravao da, u formi poželjnog i dobrog, poturi nešto za šta je znao kakve (kontra)efekte ima na duže staze (kontrola populacije)? I sam si rekao da je lako preći sa pojava koje je on opisao na nešto sasvim drugo. Možda je on to znao, predvideo i na to i... računao?  :evil:

Quote from: Mica Milovanovic on 28-06-2016, 09:06:46
Da imaš nekog od mudonja i glavonja na forumu možda bi ti ukazao na činjenicu da takva knjiga postoji i da je, za divno čudo, u Klubu održano predavanje na tu temu: "Podzemni tok: ezoterično i okultno u srpskoj književnosti". Poznavanje Nemanje Radulovića ove problematike prevazilazi obično akademsko zanimanje.
Ali, koga to zanima, kad ovde imamo sveže snage pune duha i elana...

Znanje treba razdeliti, ne odneti ga u grob.

Quote from: Mica Milovanovic on 28-06-2016, 09:06:46

Scordisk. Posle mnogo leta je roman iz Hakslijeve americke faze u kome on daje neku vrstu kombinacije kritike americkog potrosackog drustva uvijene u oblandu tada popularnih "bioloskih" teorija mogucnosti produzetka zivota itd. Ima toga i kod nasih pisaca iz prve polovine dvadesetog veka. Kao pripadnih poznate porodice biologa, Haksli je relativno uverljiv u tome, ali meni ceo roman malo previse lici na pricu sa tezom. Ostrvo je bolji roman, ali ima slicne boljke. Oba se na knjizevnom planu tesko mogu meriti sa Vrlim novim svetom, iako su zanimljivi...

Kako nema mudonja, pun forum?

Što se tiče Hakslija, po mom skromnom mišljenju, on uglavnom i jeste pisac "tezi". Odnosno, uglavnom ima neke svoje stvavove, argumente i kontra argumente koje onda meće svojim likovima u usta i tako prezentuje te svoje ideje. Profešor i mason, profesionalna deformacija i pisanje previše eseja, šta li je, ali meni su i "Vrli" i "Ostrvo", a vala i "Majmun i bit", baš kao i "Nakon mnogo let", zapravo, dosta pamfletska književna dela, što mi ne smeta, čak naprotiv, jer se bavi nekim interesantnim idejama koje se, eto, i nakon mnogih leta i dalje tumače na forumima širom sveta. Meni se sviđa što Haksli svoju ideologiju ne krije, nego odmah od početka znaš da če ti držati predavanje. Meni se, opet, ta predavanja dojme i teraju me na napinjanje moždanih vijuga, i to je u redu, mada razumem kako i zašto bi to nekome moglo biti mrsko ili da mu se ne sviđa. I ja nekad više uživam u običnoj priči koja nema za cilj da me nečemu nauči, nego da me zabavi.

Zapravo, jedina takva knjiga od Hakslija je i moja omiljena, "Đokondin osmeh", zbirka kratkih priča o međuljudskim odnosima. Bez psilocibina i ideologije :D

No, da se vratim na "Nakon mnogih leta". Mene je iznenadilo to što se taj sf momenat otkriva tek na kraju priče, do tada je teklo kao neki krimić. Davno sam čitao, ali se sećam da je ostavilo utisak na mene, i da mi je baš prijala priča. Možda ima veze i sa tim što nisam bio (a nisam ni sada), upoznat sa tom strujom pisaca koji su maštali o tim znatnim, naučno - biološkim otkrićima i skokovima iz pedesetih.

Inače, ako ti nije problem, voleo bih da mi preporučiš domaće pisce koji su se bavili takvim temama, baš me zanima, a slabo sam upoznat sa temom?

Quote from: Mica Milovanovic on 28-06-2016, 09:06:46
Da imaš nekog od mudonja i glavonja na forumu možda bi ti ukazao na činjenicu da takva knjiga postoji i da je, za divno čudo, u Klubu održano predavanje na tu temu: "Podzemni tok: ezoterično i okultno u srpskoj književnosti". Poznavanje Nemanje Radulovića ove problematike prevazilazi obično akademsko zanimanje.
Ali, koga to zanima, kad ovde imamo sveže snage pune duha i elana...


https://www.youtube.com/watch?v=TcgBwc3A_fg (https://www.youtube.com/watch?v=TcgBwc3A_fg)

Хвала за овај видео, а нове снаге пуне духа и елана ће прокоментарисати видео, јер то је најмање што можемо да урадимо.

На почетку да укажем на једну грешку која ти се поткрала у следећој ствари: аутор из видео клипа не говори о светској сф књижевности већ о домаћој, а Хаксли о коме ми говоримо не спада у домаћу сф књижевност већ у светску.

Што се клипа и садржаја предавања тиче, могу да похвалим аутора јер је отворио једну врлу битну тему, а то је на који начин посматрати дела писаца који се нису бавили искључиво писањем.
Конкретно, јако лепо је чути да је неко истраживао чиме се бавио Лазар Комарчић и шта га је инспирисало, а аутор јасно наводи да Комарчић није био инспирисан науком да би писао научну фантастику, већ је инспирацију тражио на другим местима - у спиритизму, призивању духова, теозофији и сличним езотеријско-окултним стварима.

Ауторова теза потврђује и моју тезу, да није исто бити само писац који штанца листове папира један за другим, и бити писац који је у исто време истраживач духовности (Комарчић) или пак припадник тајних друштава (Хаксли).

Доста тога што се приписује спиритизму потиче из ведских Пурана.
Конкретно, планета Земља представља кармичку планету, планету искушења, а свет се дели на видљив и невидљив, док уз постојање материјалног тела постоје и астрално тело тј. дух и душа која је збир свих астралних тела које је једна особа имала кроз своје реинкарнације.
Наравно да реинкарнације нису ништа добро, подсећају на Сизифа који гура камен па се врати на почетак, и циљ човеков је да изађе из круга вечитих реинкарнација и да доживи вазнесење, а то се постиже само подизањем свести.
Мада, прича о духовима мртвих има и у нашој митологији...па се једној причи духови умрлих налазе на Месецу где их води бог подземља Валес, а по другој причи душе наших умрелих се враћају кући, на Орион.

Наравно да наука не даје све одговоре на свако наше питање.
Наука није непогрешива, али се намеће као непогрешива, па аутор јасно каже да су спиритисти легитимизовали свој покрет кроз употребу научног језика, као што то данас раде и њу ејџери и сајентолози.
Ако су то радили они, не видим зашто то не би радио и Хаксли, који је своју идеологију увио у жанровску СФ књижевност.

Даћу један конкретан пример на који начин могу да се тумаче ствари.
Нпр. црне рупе.
Другачије тумачење од научног би било следеће: црне рупе су свемирске материце из којих се рађају нови светови и сунчеви системи.
И такође..нема пакла, пакао је измишљен да би се страхом владало над људима.
Постоје само димензије, ми смо у трећој, ко се вазнесе иде у шесту (рај), у супротном након разноразних очитавања у петој, враћа се тј. реинкарнира опет у трећој.

Занима ме какав је одазив имала ова трибина?
Да ли је неко од присутних поставио неко питање?
Како видим на снимку, то није забележено.
Зато питам, ако нико није поставио ниједно питање аутору уживо након предавања, онда је мало више него глупо да ти иронично упиреш прстом у нас који нисмо присуствовали тој трибини.

Quote from: Boban on 27-06-2016, 23:35:13
Možda bi bilo interesantno uraditi istraživanje/tekst/esej o povezanosti pojedinih autrora sa tajnim društvima i direktnog ili indirektnog propagiranja prateće ideologije.
Ne treba tu ići mnogo u širinu, 3-4 autora i to uglavnom stvari rađene pre 50 i više godina, kada imamo jasne naznake šta su autori bili za života i za čiju su ste stranu stvarno zalagali.

Quote from: Harley Quinn on 28-06-2016, 09:48:13
Pa to bi mogao da uradi T2. Njegova je ideja, on je informisan i dovoljno zna o temi i postavio je baš intrigantno pitanje - zašto bi neko pisao suprotno idejama i ideologijama koje privatno zastupa? Mislim da takav esej ne postoji ovde jer tajna društva i ideologije o kojima govorimo ne spadaju u ezoterično ili okultno.

Може, али за тако нешто је потребно мало времена.
За почетак, треба прочитати поново ВНС, што уопште није тешко, и што ћу урадити драге воље.
Почетну тезу имам, треба само дати добре примере из правог живота.
Е сад, 3-4 аутора да се обраде, то већ изискује много више времена и истраживања, мислим да је довољно за почетак базирати се на Хакслију, а након тога кренути и на друге попут њега.

Ako pišeš samo o jednom autoru, to je analiza tog autora, ali ako sličan obrazac pronađeš kod nekolicine autora onda je to teza koja može da se postavi i brani, što je dosta različito... jeste teže, ali neuporedivo vrednije.

Quote from: Mica Milovanovic on 28-06-2016, 09:06:46
Da imaš nekog od mudonja i glavonja na forumu možda bi ti ukazao na činjenicu da takva knjiga postoji i da je, za divno čudo, u Klubu održano predavanje na tu temu: "Podzemni tok: ezoterično i

Quote from: Mica Milovanovic on 28-06-2016, 09:06:46
Da imaš nekog od mudonja i glavonja na forumu možda bi ti ukazao na činjenicu da takva knjiga postoji i da je, za divno čudo, u Klubu održano predavanje na tu temu: "Podzemni tok: ezoterično i okultno u srpskoj književnosti". Poznavanje Nemanje Radulovića ove problematike prevazilazi obično akademsko zanimanje.
Ali, koga to zanima, kad ovde imamo sveže snage pune duha i elana...


https://www.youtube.com/watch?v=TcgBwc3A_fg (https://www.youtube.com/watch?v=TcgBwc3A_fg)


Scordisk. Posle mnogo leta je roman iz Hakslijeve americke faze u kome on daje neku vrstu kombinacije kritike americkog potrosackog drustva uvijene u oblandu tada popularnih "bioloskih" teorija mogucnosti produzetka zivota itd. Ima toga i kod nasih pisaca iz prve polovine dvadesetog veka. Kao pripadnih poznate porodice biologa, Haksli je relativno uverljiv u tome, ali meni ceo roman malo previse lici na pricu sa tezom. Ostrvo je bolji roman, ali ima slicne boljke. Oba se na knjizevnom planu tesko mogu meriti sa Vrlim novim svetom, iako su zanimljivi...

https://www.youtube.com/watch?v=TcgBwc3A_fg[/
(https://www.youtube.com/watch?v=TcgBwc3A_fg)

Pre nego nastavim da gledam video, a stigla sam do pola, moram da kazem da je meni ovo nesto najlepse, najsvetlije, najinteresantnije sto sam videla na sagiti do sada.
Hvala Mico  (https://www.youtube.com/watch?v=TcgBwc3A_fg)

Quote from: Boban on 28-06-2016, 18:04:15
Ako pišeš samo o jednom autoru, to je analiza tog autora, ali ako sličan obrazac pronađeš kod nekolicine autora onda je to teza koja može da se postavi i brani, što je dosta različito... jeste teže, ali neuporedivo vrednije.

Подударање, са моје тачке гледишта, постоји код Хакслија и Орвела, као и Х.Г. Велса.
Други сличан тандем би био Саган и Кларк, мада би то тек требало да се истражи.

Možda i Zamjatin... malo da se uporede dejistva različitih državnih uređenja i vladara iz senke...

@Бобан
Замјатина сам као клинац доживљавао као жртву комунизма, јер у време када су крајем осамдесетих код нас почеле да се појављују штампане приче и сведочења о жртвама црвеног терора у периоду 1944/46, тада сам и сазнао да је тај писац морао да бежи из СССР због романа Ми.
И тај роман додајем на листу најбољих романа ХХ века.

@Мића
Да ли су књига и предавање Немање Радуловића, бар на нивоу друштва Лазар Комарчић, довели до промена у погледу настајања научно-фантастичних дела?

T2: Ja sam i ranije bio upoznat sa činjenicom da je na kraju devetnaestog veka naučna fantastika bila blisko povezana sa ezoterijom. Nabavio sam i pročitao sva prevedena ostvarenja Kamija Flamariona. Međutim, tek su me istraživanja Nemanje a potakla da malo dublje u to zavirim i, što se mene tiče, nemam nikakvih sumnji da SF mnogo duguje ezoterijskim učenjima. Slično se može reći i za dobar deo ostvarenja moderne i avangardne književnosti sa kraja XIX i počeka XX veka, za šta mogu uputiti na brojna kapitalna dela Radovana Vučkovića.

Scordisk:U prvoj polovini XX veka bila su popularna istraživanja vezana za produžavanje života na različite načine - presađivanje organa, stimulisanje rada žlezda, itd. itd. Najpoznatiji stručnjak iz tog doba bio je Sergej Voronov, o kome detalje možete naći na:


https://en.wikipedia.org/wiki/Serge_Voronoff (https://en.wikipedia.org/wiki/Serge_Voronoff)


Očigledna je veza između Voronova i Bulgakova, ali su i "naši" bili na sličnoj liniji:

Naša štampa između dva rata pratila je aktivnosti Voronova i drugih "stručnjaka" iz ove oblasti, pa su pojedina ostvarenja našla odjeka i kod nas.
U leto 1928. godine pripremao je Boško Tokin pozorišni komad Sistem Voronov (Gospodin Nadežda), s Viktorom Starčićem u glavnoj ulozi, u Beogradskoj opereti ,,Kleridžes" vlasnika Radosava Vesnića. Rođaku Milanu Tokinu Boško piše da se komedija priprema u Narodnom pozorištu, onda u Opereti, i na kraju, razočaran, pokušava da neprijatno iskustvo što pre zaboravi i odgovornost za očigledan neuspeh projekta prenese na Vesnićevu neozbiljnost. I pored najava u štampi, Tokinova komedija verovatno nije nikada prikazana. Pored privatnih pisama, o pripremanju komedije postoji tekst u časopisu Pravda, u jednom Tokinovom feljtonu u Novostima i jedna fotografija u časopisu Holivud.
Rodonačelnik dadaističke proze, Dragan Aleksić, objavljuje 1923. godine u časopisu Budućnost novelu ,,Slučaj sa hirurgom." ,,Novela je konstruisana na način ostalih dadaističkih proznih tvorevina, iz sitnih dijaloških sekvenci, u kojima se reprodukuje dijalog između naratora prvog lica i čudaka hirurga." Međutim, putem tog dijaloga otkrivamo da je hirurg uspešno izvršio eksperiment zamene mozgova jednog starog naučnika i jednog potpunog idiota.
U korpus srpske naučne fantastike između dva rata slobodno se može smestiti i roman Đorđa Jovanovića Plati pa nosi, koji je većim delom napisan pre Drugog svetskog rata (verovatno 1939), ali objavljen tek posthumno (1948), donekle redigovan od strane priređivača. Đorđe Jovanović je jedno vreme pripadao krugu nadrealista, ali je ubrzo raskrstio sa tim pokretom i posvetio se socijalnoj borbi, provodeći više godina u zatvoru zbog svojih političkih uverenja. Iako je iz teksta vidljivo da je u pitanju relativno nesređen tekst, koji zahteva veću redakciju od one koja je učinjena, roman Plati pa nosi oslikava Jovanovića kao zrelog pisca, po stilu možda bližeg današnjoj postmoderni nego avangardnom pokretu iz koga je potekao. U pitanju je varijanta poznate teme zamene tela, koju pisac koristi da prikaže sva zla kapitalizma i potrošačkog pogleda na svet, umetnost, život.


Ima još toga...

Хвала Мићо на одговору.
Значи да сте отворени за даља истраживања на пољу утицаја езотерије, окултизма и тајних друштава на писце и дела научне фантастике.

Naravno. Problem sa mnom je u tome što je moje poznavanje ezoterije, spiritizma, okultnog i sličnih pojava na rudimentarnom nivou i čisto akademsko. U poređenju sa Nemanjom Radulovićem moje poznavanje ovih pojava je takvo da se gotovo može zanemariti. Svakom koga ova oblast zanima najtoplije preporučujem njegovu knjigu. U pitanju je književna studija kakva se samo može poželeti...


Od strane literature, ovo je nezaobilazno:


https://www.researchgate.net/publication/264295852_Carl_du_Prel_1839-1899_explorer_of_dreams_the_soul_and_the_cosmos

ovaj lik u podzemnom toku ko da pokaza 'evo, ovoliki' :)

i meni je to isto nesto najsvetlije sto videh ovde :)

a i ne kaze se tek tako 'podzemni tok' :)

Мићо, човек се учи док је жив, а најбитнија ствар је бити отворен за различите идеје.

И ја сам јуче први пут чуо за неке ствари; конкретно да су Комарчић и Илић били инспирисани више езотеријом а мање науком.
Такође, иако сам знао да су спиритистичка друштва постојала у то време у Србији, нисам имао представу да је њихов утицај био толико раширен.
Једино што сам о њима знао је да су имали везе са тзв. богомољачким покретом, који је имао везе са енглеско-ватиканским агентима.

Друга прича је теозофија госпође Блавацки и антропозофија Рудолфа Штајнера пониклог управо у теозофији, јер то су херметичка учења.
Сматрам да листови које је Комарчић уређивао и издавао носе са собом не само спиритистичке, већ и теозофске, односно спиритуалне погледе и доктрину.

Као што сам већ рекао, наука се сматра непогрешивом, и баш због тога доводи до лењости човековог духа, који, у данашње време, од истраживача постаје пасионирани пратилац туђих истраживања које прати путем чланака на интернету.

Углавном, после књиге Немање Радуловића - ништа не може да остане исто као што је било.
Издата је пре 7 година (ако се не варам), предавање је одржано пре 3 године, па зато сматрам да треба, макар на нивоу друштва Лазар Комарчић, урадити следеће:

- Додати на википедијине чланке о Комарчићу и Илићу и ове податке до којих је дошао Немања Радуловић, јер то ће комплетирати читаву причу, и некоме ко се упознаје са пионирима научне фантастике код нас дати целовиту слику.

- Охрабривати нове-старе токове научне фантастике у којима је преовлађивала езотерија и расписати неки конкурс са таквом тематиком.
То не значи да се писци терају у прешалтавање, већ то значи да се и такав приступ жанру има сматрати ништа мање вредним.

- Радити на томе да евентуална домаћа будућа написана дела таквог усмерења не буду сутрадан а приори одбачена и проглашена за не-научну фантастику, јер у езотерију спадају и друге науке, а не само оне које је Немања Радуловић навео; тако да имамо читаву плејаду од стране цркве забрањених ствари попут нпр. астрологије.
Такође ћу поменути и алхемију, и да је светски познати Карл Јунг био поклоник алхемије.
У сваком случају, однос утицаја "човек-дух" мора, код нас у Србији, у најмању руку бити једнако третиран  као однос утицаја "човек-машина", јер не смемо да заборавимо чиме су били инспирисани наши пионири жанра.

Quote from: T2 on 29-06-2016, 18:22:24


Као што сам већ рекао, наука се сматра непогрешивом, и баш због тога доводи до лењости човековог духа, који, у данашње време, од истраживача постаје пасионирани пратилац туђих истраживања које прати путем чланака на интернету.

Ne da sad želim da ovde napravimo veliku digresiju da bismo raspravljali o nauci, ali: kako se to nauka smatra nepogrešivom kada se u poslednjih sto godina veliki deo naučnog progresa upravo bazirao na pokazivanju da su do tada vladajuće teorije netačne/ nedovoljno tačne i zamenjene su novima? Koje će opet biti zamenjene novima kada te nove budu prezentirale bolje dokaze itd.

Naravno da savremena nauka ima MNOGO problema, od zavisnosti o izvorima finansiranja, preko hivemind mentaliteta pa do individualnog oportunizma, ali ova vrsta pojednostavljenog kritikovanja SVE nauke je jednako nekorisna kao i slepa vera u to da je trenutni naučni konsenzus jednak svetom pismu.

opet ljudi brkaju pojmove: pretpostavka, hipoteza, teorije, teorema, zakon... pa stalno pričaju "oborena ova ili ona teorija" a zapravo su to sve bile hipoteze.
Teorija je teško oboriva jer podrazumeva da zadovoljava sve poznate aspekte, a ako se dokaže matematičkom indukcijom da važi za svaki mogući plus jedan slučaj onda postaje teorema iz koje se izvode zakoni.

S druge strane, okultno i ezoterija jesu jedna strana medalje, ali u slučaju Hakslija i Orvela na delu je sasvim drugačiji model, tj, služenje vladarima iz senke i pisanje dela koja propagiraju ili tumače na drugi način određene društvene pojave. Ezoterija je naprosto šarena laža od koje nikakve koristi nema.
Hoću da kažem da postavke Nemanje Radulovića imaju vrlo malo veze sa inicijalnom pričom Hakslijevog i Orvelovog motiva, te istraživanje u tom pravcu (prisruživanje Velsa, Zamjatina i možda još ponekog iz te stare garde) i rad na tekstu o tome ni na koji način nisu u preklapajućoj koliziji.

Bobane, povezanost evolucionističkih, eugeničkih i drugih ideja Džulijana Haklsija (inače prvog predsednika UNESCO-a) sa idejama koje je njegov brat Oldos izneo u Vrlom novom svetu i još nekim delima je toliko opšte mesto da tu nema šta da se istražuje. Imaš gomilu radova na tu temu. Uelbek u Elementarnim česticama naširoko razglaba o tome. Ja sam mislio da hoćete da idete dublje u istraživanje...

И шта на крају испада да је Хаксли документаристички приказао планове неких тајних организација? То као Зоран Ђинђић који је превео књиху Рајнхарта Козелека о илуминатско-масонској завјери, ко планира да истражује не може то да заобиђе. Али онда је и Острво дио истог програма, неколико деценија касније. Додуше, нама је и даље будућност између Острва и Врлог новог свијета, Хаксли је ту био јачи пророк од Орвела...

Quote from: Mica Milovanovic on 30-06-2016, 10:49:37
Bobane, povezanost evolucionističkih, eugeničkih i drugih ideja Džulijana Haklsija (inače prvog predsednika UNESCO-a) sa idejama koje je njegov brat Oldos izneo u Vrlom novom svetu i još nekim delima je toliko opšte mesto da tu nema šta da se istražuje. Imaš gomilu radova na tu temu. Uelbek u Elementarnim česticama naširoko razglaba o tome. Ja sam mislio da hoćete da idete dublje u istraživanje...

rekao sam to noćas i radmilu, na jednom drugom mestu... vrlo je lako unižavati moje napore da se održim na površini...

@Мића
Оставимо искључивост по страни, јер увек има шта ново да се каже каже и напише.
На пример, ви из друштва Лазар Комарчић можете, као што сам вам већ рекао, да напишете  на википедији нове чињенице о Комарчићу и Илићу, и онда ће те чињенице бити одмах доступне сваком ко површно нешто претражује или истражује.
Међутим, мени се чини да ви то не радите јер се плашите реакције оних искључивих који би причу о Комарчићевој инспирацији спиритизмом могли погрешно да протумаче као да је друштво Лазар Комарчић у ствари спиритистичко.

@Бата
Зоран Ђинђић је писао предговор за књигу Начела језуита - Игњацијио де Лајола , којој је саиздавач била Филозофско-теозофски институт Дружбе Исусове из Загреба.
Од толико језуита предговор баш он да напише?
Случајно?

Испада да је Хаксли приказивао планове организација којима је и сам припадао.
Што се Острва тиче, првобитни свет описан у тој књизи пропада.
Какав свет долази након тога?
Врли нови свет.

@Мехо
Знам сам да ћеш ти да се пронађеш у делу који говори о лењим назови истраживачима чије истраживање се може описати као копи линк пејст линк "истраживање".  :lol:

Zaista ne znam odakle ti ova ideja? Znak sagite je mesto koje ja osećam svojim baš kao i što ti osećaš svojim. Međutim, politikom nemešanja u moderiranje sajta i dopuštanjem anarhije, izazvao si da većina ljudi koji vole fantastiku se ne osećaju prijatno ovde. Pokušao sam da nekoliko puta da to kažem, predlagao zatvoreni deo foruma, ali ništa od toga nije prihvaćeno. Ja naprosto želim da o fantastici razgovaram sa kompetentnim ljudima, a ovde to nije moguće. Ne vidim da je bilo šta što sam uradio i što sam napisao upereno protiv tebe, osim što sam reagovao na tvoju stvarno veoma ciničnu i neprimerenu izjavu da su svi matori i zadrti (ne želim da guglam da nađem tvoje stvarne reči) napustili i da je sada vreme da se zaista krene napred.
Meni ni na pamet nije da napustim Znak sagite i to sam svima sa kojima sam bio u kontaktu naglašavao. Možeš da proveriš. Znak sagite ja osećam svojim možda isto toliko koliko i ti, tako da ću se boriti iz sve snage da ga opet učinim mestom gde ću se prijatno osećati. Trenutno se isključivo zadržavam na delu koji ima veze sa fantastikom i tako će i biti - pokušavati da što moguće više doprinesem razvoju domaće fantastike. Nažalost, tu ima malo pomaka.
Prekjuče sam napravio spisak svih domaćih knjiga u 2015 godini i dobio jedan post kao odgovor na to. To ljude koji su trenutno na Znaku sagite ne zanima.
Tvoje ideje da se povratak korenima Znaka sagite može postići tako što ćeš pokretati dečje novine i što ćeš ljude koji su pročitali tri fantastična romana guglati i postovati su, po mom mišljenju pogrešne, tako da smatram svojom dužnosti kao prijatelja da ti na to ukažem. To sam više puta ovde rekao, ali je ignorisano.
U svakom slučaju, možeš biti siguran da u meni nemaš neprijatelja, ali zadržavam svoje pravo da se nenasilnim gandijevskim metodama borim da ZS ponovo postane mesto gde će se većina ljudi osećati prijatno.

Не знам заиста Мићо о чему говориш и о каквом непријатељству или напуштању Знака Сагите причаш.

Ја лепо питам, па ћу поновити питање, а ти ми одговори на ово питање, ништа друго.

Ако сте већ прихватили истраживање доцента Немање Радуловића, зашто онда део тог истраживања, који се односи на Комарчића и његову инспирисаност спиритизмом, теозофијом, езотеријом, није додат у имформацијама о Лазару Комарчићу на википедији, где би то свако, и компетентан и некомпетентан, могао лепо да прочита?

Не видим да било ко треба да напушта Сагиту због овог питања.
Компетентан или не, ја имам право да питам оно што ме занима, или да укажем на пропуст ако га видим.

Што се тиче других одговора, хвала на њима.

И мислио сам да ћете будућа дела која се буду базирала више на езотерији а мање на науци прогласити не-научно фантастичним, иако се то коси са приступом који су пионири код нас имали.

Размотрићу и предлог о томе да могу да штампам дечије новине.
Ако је пионир научне фантастике код нас штампао лист у коме је описивао сеансе на којима се призивају духови, онда ни мени испод части не би било да штампам новине за децу.
То је радио и чика Јова Змај, и у томе нема ничег лошег.

Унапред се захваљујем на одговору на постављено питање.

Quote from: Mica Milovanovic on 30-06-2016, 15:10:42
Prekjuče sam napravio spisak svih domaćih knjiga u 2015 godini i dobio jedan post kao odgovor na to. To ljude koji su trenutno na Znaku sagite ne zanima.

Istini za volju, ni pre nekoliko godina nije vladalo preveliko interesovanje za domaće knjige fantastike, s izuzetkom onog relativno kratkog perioda kada je bila aktuelna "Fantastična biblioteka". U međuvremenu se prilično jasno definisalo prilično bogato tržište za domaću fantastiku, okrenuto "epskijim" temama - a nešto nisam primetio da se ti time baviš u nekoj velikoj meri. Izvinjavam se ako mi je utisak pogrešan, naravno.

T2: ovo nije bilo namenjeno tebi već bobanu... Tvoj post je upao između dok sam kucao odgovor bobanu... Ovo su neke naše rasprave koje sa ovom temom nemaju nikakve veze... Mogu se slobodno skloniti odavne...


Nightflyer: ja se vrlo malo bavim epskom fantastikom i to ne krijem, nije to u pitanju. U pitanju je činjenica da na znaku sagite ima vrlo malo ljudi koji se bave fantastikom (svakim oblikom fantastike). Bave se ljudi ovde svim i svačim samo ne fantastikom. Na sedam postova koji se tiču situacije u svetu, situacije kod nas, patkica na savi, patkica na dunavu, košarkaških i fudbalskih događanja, međusobnog vređanja srba i zoska, igrica  :)  i stvari oko njih, nađe se i post koji se bavi domaćim romanima fantastike na koji dobijem jedan odgovor da IVER nije fantastika. I ništa više. 90% ljudi koji trenutno imaju po 30 postova dnevno na ZS nisu pročitali nijedan roman fantastike ali imaju šta da kažu po svim drugim pitanjima. Međusobnim vređanjem, trolovanjem i sličnim postupcima kod mene su ubili svaku želju da postujem bilo šta što je vezano za fantastiku. I slično je sa pojedinim drugim ljudima. Na to smo pokušavali da ukažemo - mogu da pronađem, ako treba, bar 5 topika ove godine gde su pojedini ljudi - ne ja - slično postovali. Ali na to se nije reagovalo. Ta naša mišljena su neprestano ignorisana. Boban je ne jednom rekao da ga baš briga za to - ko preživi preživi... To je dovelo do toga da mnogi koji imaju šta da kažu nisu preživeli ovde. Tu nema nikakvog delovanja protiv Bobana, što on kaže - to je jednostavno nepristajanje da se bude vređan i maltretiran.


Ali, kao što sam rekao, ja od zs-a ne odustajem i boriću se svojim metodama da zs ponovo bude mesto gde će ljudi voleti da dođu...

T2: ja nemam nikakve veze sa wikipedijom i sadržajem Wikipedije o Lazaru Komarčiću. Gde god sam mogao, na ZS i drugim mestima, ukazujem na pitanju veze između rane srpske (i šire) naučne fantastike i spiritizma, okultnog i drugih učenja sa kraja XiX i početka XX veka. Ja sam zamolio Radulovića da u Komarčiću održi ovo predavanje i sa Pecom Nikolićem uspeo da zabeležim to predavanje za one koji nisu bili tu. Ja više od toga ne mogu...


U tekstu koji Boban i ja pravimo o istoriji srpske naučne fantastike stoji sledeće:

Kao što se iz prethodnih tekstova može videti, srpska književnost se u periodu do Prvog svetskog rata nalazi u nekoj vrsti procepa u kojoj se, sa jedne strane nalazi kao nacionalna književnost malog naroda koji obitava između dve velike imperije na zalasku snaga i kome je i u književnosti potrebno snažno ispoljavanje kohezionih sila (Svetozar Marković, Jovan Skerlić), sa dominantno realističkim prosedeom, a sa druge početak industrijalizacije i usvajanje zapadnih vrednosti, poglavito francuske i nemačke kulture, dovode do prodora naučnih, ali i paranaučnih (spiritističkih, okultnih, itd.) uticaja, koji se ispoljavaju i u književnosti.


Daleko najznačajnije ostvarenje srpske naučne fantastike dvevetnastog veka je drama Posle milijon godina Dragutina Ilića[1], objavljena 1889. u časopisu Kolo. U pitanju je storija smeštena u daleku budućnosti u kojoj su, posle propasti ljudske civilizacije, preživeli samo otac i sin, Natan i Danijel. Njih zarobljavaju viša bića, pripadnici ,,Duho-sveta", sposobna za kretanje po svemiru. Natan i Danijel pokušavaju da se odupiru, ali ih pripitomljavaju i poklanjaju Svetlani, pripadnici tog novog soja. Nesrećni Danijel zaljubljuje se u svoju gospodaricu, ali ona ne razume njegove postupke, jer ljubav je emocija koja je odavno istrebljena. Drama se tragično završava, jer Danijel izvršava samoubistvo, a za njim odlazi i Natan: ,,Za tobom, sine, za tobom! Neka ugledaju ovi hladni kipovi, kako osećaji, ta iskra božanske milosti, prate Čoveka u večno blaženstvo. Pogledajte vi, deco savršenstva, u kome se ništa ne oseća, ništa ne želi; u ovom poništenom životu leži tragedija celog Čovečanstva. Milija mu je bila smrt, jer je njezino savršenstvo bolje. U opakoj buri sudbine slomio se brod Čovečanstva; ali Čovečanstvu beše milije boriti se sa talasima njezinim nego li ploviti po ustajaloj bari vašeg savršenstva, koji nikakav vihar pokrenuti ne može. Danijele, hvala ti! Otac nije imao snage da pokaže sinu pravi put spasenja, ali sin ga je svome ocu pokazao! Evo me, dete moje! Sad! Sad... (Probada se nožem Danijelovim.)"[2] Iako se u drami mogu naći mnogi elementi postapokaliptičke, religijske i ezoterijske proze, utemeljenje teksta na dijalogu sa darvinizmom, kao i prisustvo karakterističnih SF motiva, čine Ilićevu dramu jednom od prvih  ako ne i prvom, naučnofantastičnom dramom u istoriji književnosti. Zanimljivo je da je on na njoj radio i 25 godina posle objavljivanja, unoseći izmene i dopune u tekst[3]. Nažalost, ova drama nije na adekvatan način doprla do Ilićevih savremenika, jer je prvi put odigrana na daskama Narodnog pozorišta u Beogradu tek krajem XX veka.


Prvi roman jednog srpskog pisca sa pretežno naučnofantastičnim karakteristikama datira iz 1902. godine. Posredi je Jedna ugašena zvezda Lazara Komarčića[1]. Komarčićev roman nastao je po ugledu na naučno-popularne romane francuskih spisatelja, posebno Kamija Flamariona (Camille Flammarion), što pisac i sam ističe navodeći popis stručne i druge literature na početku romana. U romanu su prepoznatljivi naučno-poučni i naučnofantastični segmenti. Naime, od prologa do kraja knjige, autor čitaocima metodično izlaže tada važeća kosmološka znanja i teorije koje će nadograditi fantastičkom pričom. Dok na postelji ostaje njegovo materijalno telo, glavni junak leti, neshvatljivom mu brzinom, u veliku avanturu na kojoj prvo vidi planetu Zemlju i Sunce, prepoznaje ,,okolna" sazvežđa da bi potom sleteo na Mesec i upoznao njegovu geografiju i istoriju. Dalji put vodi do zvezde Mizar u repu Velikog Medveda i planete Gamido, koju obasjavaju dva sunca, jedno na umoru, a drugo u punoj snazi; na planeti je život u povoju, na stadijumu na kom je na Zemlji bio ,,iz doba ugljene periode". Roman obiluje egzaktnim podacima - udaljenostima, veličinama i zapreminama planeta, sunaca i sazvežđa, trajanjima obdanica i godina, opisima perioda evolucije, hemijskih i fizičkih procesa, potkrepljenih grafikama nebeskih tela, praistorijske flore i faune - jer se autor trudio da tekst ima obrazovnu funkciju. Fantastika postaje primarna tek u drugoj polovini avanture, ali je i dalje potkrepljena naučnim činjenicama. Treba istaći i da je Lazar Komarčić bio aktivni poklonik spiritizma[2], kao i pokretač spiritističkog časopisa Dva sveta, što je u dosadašnjim tumačenjima ovog romana bilo nedovoljno istaknuto. Očigledno je da postoje značajna poklapanja spiritističkih i ezoterijskih učenja i ideja iznetih u ovom romanu.



 
Ja mislim da je ovo dovoljno korektno navođenje stvarnih izvora...
 

Osnovni problem je što većina ljudi koji se ozbiljno bave SF&F ne žele da čuju loša mišljenja o svojim delima.
Ja ne dopuštam da na ZS postoje svete krave čiji stavovi ne smeju da budu osporavani, e, sad što neko možda umišlja da ti koji osporavaju znaju manje od osporavanog, pa onda niko ništa ne bi smeo da kaže sem tog nekog na vrhu lanca ishrane.
Ipak, zaboravljate da je ovo FORUM ne naučni skup, ne simpozijum, ne katedra, a forum je sinonim za kafanu gde realno svako o svemu ima mišljenje.
Niži nivo diskusije svakako nego na stručnim tribinama, ali tako je kako je.
Ali ponekad ima sjajnog fudbala i u nižim ligama i na poljančetu. Naravno nije kao kad igraju Barselna i Bajern, Brazil ili Italija, ali treba da bude mesta za sve.
Ja znam vrlo jasno koji su moji okviri i ograničenja i polje delovanja. Ne tražim ono što mi ne pripada, ne tražim ništa sem da se ne uskraćuje pravo svakome da o svemu može reći šta misli.

a kakvo bi tek ovo sranje od foruma bilo da se govori samo o sf-u i derivatima
na srecu (!) gotovo je jedino forumsko mesto u zemlji, pa dodjose ljudi
sto se zoska i srbina tice, pa zosko sam izjavi da bi razmislila

Bobane, ne slažem se sa tim što si rekao, ali to je moje pravo koje mi ne osporavaš...  :)
I sa vama koji mislite drugačije - da je znak sagite mesto gde svako može da mlati šta god hoće - se ne slažem, ali to je moj problem.

to je sad druga krajnost... između osporavanja nečijeg stava i mlaćenja prazne slame ima mnogo gradacije i vrlo je teško povući crtu.
Pojedinci povlače crtu tako što odbacuju sve što miriše na sumnjivo, a pojedinci odbacuju tek kada zasmrdi.

Quote from: Mica Milovanovic on 30-06-2016, 16:37:36
Ja mislim da je ovo dovoljno korektno navođenje stvarnih izvora...

Текстови су одлични, стручно и јасно написани.

Што се википедије тиче, не желим да неко помсили да сам се ухватио за то па не пуштам...
Реч је о томе да се многи рефершу путем википедије, па додавање нових података на већ постојећи википедијски текст о Лазару Комарчићу може само да привуче нове снаге које ће, можда, бити инспирисане тиме чиме је био инспирисан Комарчић.
Првенствено из тог разлога сматрам да неко из друштва треба да дода те податке на википедију, а други разлог је само обогаћивање базе података која би била доступна свима приликом површног интернет претраживања.

Quote from: Mica Milovanovic on 30-06-2016, 16:26:29nađe se i post koji se bavi domaćim romanima fantastike na koji dobijem jedan odgovor da IVER nije fantastika.

I da Vrtovi Vavilona imaju elemente fantastike.  :)


Ostalo sa spiska "možda fantastika" nisam čitala, pa ne mogu ništa da tvrdim.

РТС објавио један штури текст о Хакслију, а Анима га пренела.
http://www.art-anima.com/vesti/oldus-haksli-nekoliko-zanimljivosti-iz-zivota-pisca

Иначе, у Врлом новом свету је Хаксли прославу Фордовдана описао као модификовану црну мису, изведену на 33 спрату, у којој учествују Маркс, Енгелс, Ротшилдова итд, који дрогирани призивају Највише Биће тапшући се по стражњицама, што представља ублажену варијанту пољубаца у стражњицу који се практикују на црним мисама.
Фордовданска литургија се наравно, као и црна миса, заврши оргијама, а подробније у тексту који је у припреми.

Него, Бобане, јел можеш постове од броја #118  (па види докле треба) са ове теме да пребациш или на тему о књизи Немање Радуловића, или још боље на тему Окултно и езотерично у домаћој СФ?

Tamno skeniranje, Reklamokratija, Neuromant, Antilopa i kosac, Autostoperski vodič kroz galaksiju, Bespuće, Solaris, S.N.U.F.F, Grad i zvezde, Mi, Amanda svemirska plesaćica, Okorela zemlja čuda i Kraj sveta, Llubavnici, Hotel kod poginulog alpiniste, Grad, Pobunjeni Atlas, Mehanička devojka,, Sabrani roboti, Leva ruka tame, Gozba kod Devijanta.

Ovo je moj izbor, ima tu klasika, ali i novijih dela.

Neka od tih novijih dela su toliko nova da nisu iz dvadesetog veka.  :lol:

 S.N.U.F.F pretpostavljam? pa slobodno ga menjaj sa Stvorenja Svetlosti i Tame :)

mehanička devojka, takođe.

Imam jedno pitanjce: ovo izdanje Leo Komerca, MI Jevgenij  Zamjatina, da li je u redu ili da potražim neko starijie na kupindu, limundu i tako to... Koje je dobro? Koje ste vi čitali?

Quote from: Alexdelarge on 04-11-2016, 15:53:19
mehanička devojka, takođe.

Umesto nje bih stavio Eon

Quote from: Mica Milovanovic on 24-03-2016, 00:31:21
1.      Jevgenij Zamjatin – Mi (1924)
2.      Oldos Haksli – Vrli novi svet (1932)
3.      Džorž Orvel – 1984 (1948)
4.      Rej Bredberi – Marsovske hronike (1950)
5.      Isak Asimov – Trilogija o Zadužbini (1951)
6.      Teodor Sterdžen – Više nego ljudski (1953)
7.      Artur Klark – Kraj detinjstva (1954)
8.      Volter M. Miler – Kantikulum za Leibovica (1959)
9.      Stanislav Lem – Solaris (1961)
10.  Robert Hajnlajn – Stranac u stranoj zemlji (1961)
11.  Filip K. Dik – Čovek u visokom dvorcu (1962)
12.  Frenk Herbert – Dina (1965)
13.  Rodžer Zelazni – Gospodar svetlosti (1967)
14.  Semjuel Dilejni – Vavilon 17 (1966)
15.  Tomas Diš – Kamp koncentracije (1968)
16.  Ursula Legvin – Leva ruka tame (1969)
17.  Džin Volf – Peta glava Kerbera (1972)
18.  Gregori Benford – Vremenski pejzaž (1980)
19.  Vilijam Gibson – Neuromanser (1984)
20.  Den Simons – Hiperion (1989)


Prilikom sastavljanja držao sam se sledećeg pravila: samo jedno delo po piscu...

ša je ba ovo kentaur polaris lista :D

Hajnlajn stranac u cudnoj zemlji
Wtf kakvo je ovo americko zastarjelo sranje
Wtf
250 stranica NICEGA
komicnih situacija uopcenih mjesta i odvjetnicke suplje
Mozda je sezdesetih ovo bilo cool ili sto je rezano i zabranjivano
Bolje bi bilo da je urednik skratio 160000 rijeci a ne samo 60000 ko me natjera ovo kupiti 28 maraka jbt jos integralna verzija

cesto se navodi rat svjetova, a nigdje romana koji je trilion puta posluzio kao izvor ideja, the sf-romana, ultimativnog temelja iz 1897. koji obiljezio 20. stoljece:

kurd lasswitz - na dvije planete

(https://s12.directupload.net/images/201218/36ebet4r.jpg)

tu je, primjerice, i izvor pozdrava u spocka. poslije ww2 cesto je plagiran, ideje razvucene, potisnut, tek 1979. izlazi reprint bez cenzure. nema veze sa ns, prosto je razvucen u temelje novih centara moci, sustavno zaboravljen, no ostaje temelj temelja, must read koji ne ulazi tek u top 20 20. stoljeca, vec u top 5.

1897. pripada XIX veku.

na izmaku, kao i rat svjetova, no ti romani su tvorili 20. stoljece.

e komi, da nisi podigao ovaj topik, jedan antikvarijat se ne bi usrecio. reko, da vidim kako stojimo sa prvim izdanjima. obicno je vec i izdanje iz ca. 20ih 20og stoljeca odlicno ocuvano vrlo, vrlo skupo:

(https://s12.directupload.net/images/201218/wjjjwzba.jpg)

a ovo koje seze do 1897. vrlo, vrlo nemoguce pronaci odlicno ocuvano i po humanoj cijeni:

(https://s12.directupload.net/images/201218/fe6ar427.jpg)

no antikvarijati ponekad i caste, posebno kad ne znaju tocno sto imaju. :)

:) ja mislim da se oni rijetko kad zeznu

uglavnom neću nastavljati čitati dalje od 250. st a ima ih 600+
naime pročitao sam sinopsis na wikipediji
AJD ZDRAVO

zeznu se, zeznu.

ajd hajnlajn, no ovaj lasvic je must read. dalo bi se tu izvesti i nekoliko teorija zavjere oko romana, prikrivanja izvora inspiracije pri usponu "svjetskih sf-sila" i njihovih autora; postoje rani (prvo desetljece 20. st.) prevodi na danski, nizozemski, madjarski, ceski, talijanski, spanjolski, norveski, poljski, madjarski/ceski cak i razni prevodi, (hrvatski?, srpski?), dok se engleski i francuski spominju tek u pripremi. vjerujem da je ww1 tu odradio svoje. engleski prevod konacno 1971. (https://en.wikipedia.org/wiki/Two_Planets), no iskasapljen do neprepoznatljivosti. a svi su se posluzili u ovom djelu.

Vrlo lako je dokazati da su mnoge ideje razrađivane u XX veku nastale u XIX. Recimo Lavkraft je potpuno pokrao Blavicu za svoj kosmicizam, a Žak Bežerje razradio Lavkrafta i na kraju Deniken plagirao za "Sećanje na budućnost". I tako dalje, Brojni su primeri, a jasno je zašto, jer je XIX vek bio period masovnog opismenjavanja i javljanja svakojakih ideja, a prostranstvo je bilo neotkriveno i beskrajno. Sve što bi ti palo na pamet je originalno.
No, postoji jedna teorija koja se zove "Smisao sličnosti u književnosti" koja dokazuje da su mnoga naoko plagijatorska dela nastala nezavisno i paralelno i da je to mehanizam sličnog razmišljanja u sličnom okruženju.

da, no kako god okrenemo, vrlo su izrazeni i politicka komponenta i interesi oko "zaborava" lasvicevog romana, tu nemamo "prirodni razvoj". primjerice rat svjetova nema tu dubinu, ni priblizno, a sveprisutan je, dok lasviceva negativna utopija postaje bestseler, prevodi se, distribuira, pa se potiskuje po vise interesa. ne podrzava imperijalisticke tendencije, militarizam, ne vole ga ni nove svjetske sile u nastajanju, ni nacionalsocijalisti, a poslije ga pri popularizaciji liberalnih tendencija svi rabe kao izvor ideja, no i dalje uglavnom presucuju. bit ce tu napisano jos mnogo studija.

jos zanimljivosti oko prihvata medju djela koja obiljezila 20. stoljece. pogledajte naklade:

(https://s12.directupload.net/images/201218/8a385fz7.jpg)

samo njemacko izdanje, bez svih navedenih prevoda, do 1933. 70 tisuca. sto posebno zanimljivo, od 1913. krece "volksausgabe, "narodno izdanje", znaci izdanje slabije opreme za najshiri krug publike, sto je znacilo ultimativnu potvrdu uspjesnosti romana.

prevodi na engleski i francuski su tad vjerojatno ostali neobjavljeni jer u ono doba kolonijalne sile/imperijalizam, pa rat sa nj, a nacionalsocijalisti su od 1933. potisnuli i njemacko izdanje, kao nesto kasnije i ceska, poljska, madjarska i sl. izdanja gdje takodjer moralo biti vise naklada. a sva izdanja poslije tridestih, pa sve do 1979. su skracena (u biti prepolovljena).

van svih slicnih pokazatelja: po kvaliteti je roman vrh. prvo poglavlje, let balonom na sjeverni pol, poe, lovecraft, no to je 1 promil romana koji krece vrlo lagodno i postepeno razvija dinamiku, utopija prerasta u distopiju, no ni tu nije kraj.

Lasvic, koliko ja znam, nije preveden ni na hrvatski ni na srpski, ako ne racunamo jednu pricu u Siriusu

nije taj preveden ni na šta skoro, tolko je dobar!

no eo engleskog koga zanima

https://archive.org/details/twoplanets00kurd/page/n11/mode/2up

Quote from: Mica Milovanovic on 18-12-2020, 23:34:29
Lasvic, koliko ja znam, nije preveden ni na hrvatski ni na srpski, ako ne racunamo jednu pricu u Siriusu

e hvala, to mi pitanje danas uporno lebdi i cekam reakciju. za ovaj roman znam da je preveden na maltene sve europske jezike (ili prevod bio u pripremi), pa vidim da su ceski i madjarski izdavaci bili rodbinski povezani sa jednim velikim izdavacem u zg-u (za bg ne znam), pa zakljucio da bi i tu nesto moglo/moralo biti, bar u rukopisu, pripremi. inace sam od prevoda lasvica nasao samo ovo:

Univerzalna biblioteka i druge priče (https://aquamarinepress.com/Univerzalna%20biblioteka.html)
(predgovor/prevod j. knezevic)

ali nekako jos uvijek ne odustajem od ideje da bi moglo postojati i zaboravljeno hr/srb izdanje dvije planete, mozda po nekim svescicama, skraceno, pod pseudonimom.

Quote from: Labudan on 18-12-2020, 23:45:13
nije taj preveden ni na šta skoro, tolko je dobar!

no eo engleskog koga zanima

https://archive.org/details/twoplanets00kurd/page/n11/mode/2up (https://archive.org/details/twoplanets00kurd/page/n11/mode/2up)

to je iskasapljeni prevod iz 1971., temelji na obradi iz 1948., nedostaje pola romana. pocetkom 20. stoljeca je bilo u pripremi prvo eng izdanje, nagadja se je li ostalo tek u rukopisu jer nije politicki korektno.

najbolje zosko ti to da prevedeš a boban objavi

I dzabe podijele svima

ne znam za koga, narod danas uglavnom cita smece, ovom ce se vratiti za 50 godina...

zosko plaća prvih 500 primjeraka

Ti placas zbog svog politickog stajalista

Bemti život! Danas saznam da je Lasvic ujka na fantastiku, a pre tri dana da je E.T.A. Hofmann preteča horora i Edgara Alana Poa. Bobanov junak Paganina će ispasti njihov srpski rođak.

Quote from: Labudan on 19-12-2020, 00:25:39
najbolje zosko ti to da prevedeš a boban objavi

ovo uopšte nije loša ideja...

salu na stranu, ne bih se usudio prevoditi opus magnum lasvica; moj vokabular hrvatskog i srpskog je vrlo skroman, a prije svega, nemam osjecaj za te jezike. njemacki za mene nema tajne, ali nemam ideju kako zadovoljavajuce prepjevati slicna djela. to je vrlo kompleksno, promisljeno i duboko, virtuozno, uz sve mogucnosti koje nudi njemacki jezik. schweikert je sazeo pozamasni esej o romanu pod naslovom - o marsovcima i zemljanima ili svijet nije djeljiv kroz razum
ovako izgledaju fusnote:

(https://s12.directupload.net/images/201218/28zrsm2k.jpg)

Svi ti vrhunski Nemci su ustvari Pemci, odnosno, Lužički Srbi.

Zosko i ne konta da čitavo vrijeme živi među Srbima

Kurd Lasvić, Fridrih Ničić, Angela Mrkić


a ne kontam to da se Ernst Bloch spominje u fusnotama, iz svega do sada rečenog djeluje da bi Bloch Lasvića smatrao nekim grdnim desničarom

Zole kao da su i drugi prijevodi ok i na nivou
Bitno je samo da prenese ideju i da je puno ljubavi u radu
I pomozbog

Bato, kad ne bi stalno izigravao "ležećeg policajca" možda bih uspeo da pisce poređam na svoje mesto. Lasvic je iz Wroclava, a Hofmann iz Kalinjingrada, znači, zona Lužičkih Srba. Taj drugi je pre dvesta godina pisao Sendmena!

Zosko, ja sam mnogo toga pregledao od starih srpskih casopisa i novina, a ponesto i od hrvatskih. Nazalost, nista, iako ima dosta Nemaca... Uglavnom neka pseudoistorijska proza, poneki krimic i slicno... Mada nije nemoguce, slazem se...
Mnogo je bilo romana koji su izlazili kao romani u sveskama. Neke nije moguce naci i videti sta su, ali mislim da imam mozda najsveobuhvatniji spisak tih romana u sveskama. Nema nicega sto bi po naslovu moglo liciti.
Hvala za ovo crnogorsko izdanje, nisam znao za njega...
Rado bih citao ovaj roman... ali bojim se da ce to ostati samo sanak pusti...
Mozda cu unajmiti kumu kojoj je nemacki mozda i bolji nego srpski da mi simultano prevodi...

Ajde da mi neko prebaci ovog crnogorskog Lasvica u PDF ili Word da mogu da citam...

zar već nije pdf na tom sajtu

https://aquamarinepress.com/Univerzalna%20biblioteka%20i%20druge%20price,%20Kurd%20Lasvic,%20Aquamarine%20Press%202014.pdf

dakle, dogovoreno je da zosko prevodi, napokon neka korist od njega 8-)

mislim da zole prećeruje, eo i Česi skratili roman još prije Amerikanaca

https://www.worldcat.org/title/na-zemi-a-na-marsu-roman/oclc/965768879&referer=brief_results

dakle, svukli sa 800 na ispod 400 kad prevode

Japanci na 340
https://www.worldcat.org/title/ryowakusei-monogatari/oclc/673162269&referer=brief_results

Holanđani na 500
https://www.worldcat.org/title/aanval-van-mars-op-twee-planeten-roman/oclc/68054370&referer=brief_results

Mađari 500
https://www.worldcat.org/title/kt-bolygn/oclc/1014681655&referer=brief_results

Šveđani na 640
https://www.worldcat.org/title/pa-tvenne-planeter/oclc/248186212&referer=brief_results

dakle, zole ili prevodi ili pušti engleski prevod da se čita

Dobio, hvala

Ako išta mrzim to je skraćivanje romana. Ako nećeš da ga prevedeš kako je pisac napisao, nemoj ga ni prevoditi...

A sta je s ovim hajnlajnom...to je trebali skratiti za 75%

kad ovoliko glava s ovoliko kontinenata skrati roman....

Jutarnji list 9. i 13. studeni 1915.

hvala, steta sto ovaj novinar nije dao i referencu na konkretno izdanje. :cry:

Quote from: Mica Milovanovic on 19-12-2020, 12:05:51
Zosko, ja sam mnogo toga pregledao od starih srpskih casopisa i novina, a ponesto i od hrvatskih. Nazalost, nista, iako ima dosta Nemaca... Uglavnom neka pseudoistorijska proza, poneki krimic i slicno... Mada nije nemoguce, slazem se...
Mnogo je bilo romana koji su izlazili kao romani u sveskama. Neke nije moguce naci i videti sta su, ali mislim da imam mozda najsveobuhvatniji spisak tih romana u sveskama. Nema nicega sto bi po naslovu moglo liciti.
Hvala za ovo crnogorsko izdanje, nisam znao za njega...
Rado bih citao ovaj roman... ali bojim se da ce to ostati samo sanak pusti...
Mozda cu unajmiti kumu kojoj je nemacki mozda i bolji nego srpski da mi simultano prevodi...

prosto je nevjerojatno kako se nigdje ne pojavljuje. znaci, 30 godina je bio u vrhu najblizeg okruzenja, dostampavan, prevodjen, spominjan, a citalo se mnogo na relaciji zg-bg, izdavastvo islo u korak sa europskim izdavastvom, izlazilo doslovno svasta. sjetim se samo tvog primjera koliko aktualna bila fantastika cak spram prekooceanske.

'Ajde, Zosko, nađi im još neku knjigu.

Quote from: Black swan on 19-12-2020, 11:54:57
Zole kao da su i drugi prijevodi ok i na nivou
Bitno je samo da prenese ideju i da je puno ljubavi u radu
I pomozbog

prevodjenje je jednosmjerna ulica i ozbiljna stvar, neovisno sto smo cesto zatrpani losim prevodima.
ovo je djelo pri kojem bi neka domaca ekipa mogla pokrenuti projekt, natjecati se u raznih fondova/institucija za sredstva i to profesionalno odraditi. pogledaj koliko se gluposti financira, a ovo je roman na kojem bi stotine studenata moglo pisati studijske, diplomske i sl. neiscrpan je za analizu, vrijedan za kulturnu bastinu, umjetnost, povijest fantastike, itd., pa mu se mora i ozbiljno pristupiti. to mora raditi osoba koja ima vrhunski osjecaj (izmedju ostalog) za jezik na koji prevodi. ja mogu prevoditi sa 50 jezika na njemacki, sa njemackog ni na jedan.

Quote from: Mica Milovanovic on 19-12-2020, 13:46:42
Ako išta mrzim to je skraćivanje romana. Ako nećeš da ga prevedeš kako je pisac napisao, nemoj ga ni prevoditi...

ne vjerujem da je roman prije 1948. pri prevodima bas ucestalije kracen, tesko se osloniti na broj stranica, rekao bih da je do razlicitih formata (izvornik 16). do 1933. je uglavnom kompletan, tad ga potiskuju nacionalsocijalisti, tek 1948. je lasvicov sin roman preradio, prepolovio, kao "aktualizirao", uglavnom zlocin, pa su tu iskasapljenu verziju opet doradjivali za iskasapljeno izdanje 1969., sve uz von brauna koji napisao pogovor. 1979. opet izlazi reprint izvornika. cijenim da je naslijednicima poslije ww2 misao vodilja bila kako se nadovezati na stari komercijalni uspjeh.

kreni prevodit
jesi počeo

zosko očigledno demostrira klasične hrpske osobine - lijenost sa izgovorima

Nije ovo nova knjiga za mene. Ovo je klasik zanra...
Jednako bih rado čitao Deblinov roman Brda, mora i Giganti (ili kako ga već prevode...)

ja to podrazumijevam, tek skalop me bas zatekao, ali ocigledno nije neko cudo ni ne znati za autora kad skoro nikako prevodjen...

Quote from: džin tonik on 20-12-2020, 00:37:34
ja to podrazumijevam, tek skalop me bas zatekao, ali ocigledno nije neko cudo ni ne znati za autora kad skoro nikako prevodjen...

Šta se čudiš? Ko je još video da pisci čitaju druge pisce? Posle ispadne da se Borhes "inspirisao". Da sam čitao Lasvica sad bi neko rekao da se i Borivoje inspirisao.

kad je mogao clark...

(https://s12.directupload.net/images/201219/xchmiv2f.jpg)

imamo i iz 1989. referencu na kArda. sve je to bas neuvjerljivo, traljavo. ili negdje prepisano ili bi logicno bilo da roman citan.

Iii jel i vama potpuni hajnlajnov stranac bio nemoguc za dovrsiti?

Quote from: džin tonik on 20-12-2020, 00:37:34
ja to podrazumijevam, tek skalop me bas zatekao, ali ocigledno nije neko cudo ni ne znati za autora kad skoro nikako prevodjen...

objasni mi kako je autor koji nije preveden na engleski uopšte inspirisao nekog anglosaksonskog pisca.

pitanje je nije li preveden prije krnjeg izdanja 1971.; pocetkom 20. stoljeca prevod na eng bio je u pripremi, vjerojatno dovrsen, tek iz politickih razloga izdanje obustavljeno. krug autora/izdavaca oko fantastike sigurno je imao to dostupno i na engleskom, da ne spominjemo da su mnogi citali i izvornik ili neki od prevoda na ostale jezike.

da, početkom XX veka su informacije za tren putovale s kraja na kraj planete. Ti pretpostavljaš da su tadašnji pisci uređena gomila koja je razmenjivala neobjavljene rukopise kao sličice.

sigurno nije bilo e-mejla, no krug ljudi oko fantastike je komunicirao, diskutirao ideje, djela, sto dokazuju i polemike poput one u jutarnjem iz 1915.
vrlo je intrigantan razvoj izdavastva lasvicevog romana; djeluje da su (anglosaksonske) kolonijalne sile (i one u nastajanju, usa) roman opstruirale, poticale rat svjetova, vrlo upadljivo cak, stvarale ideoloske i ekonomske odrednice. a kad je formiran primat i preslo se sa imperijalizma na pacifizam, ideje iz lasvicevog romana razvucene i ugradjene u "nove trendove". bez ulaska u teorije zavjere, nikako ne potcjenjujem propagandisticku funkciju anglosaksonskog izdavastva, posebno u "trivijalne literature"; bilo je to vrlo izrazeno, motiv prisutan.

bilo je to vreme velike konfrotacije s Nemcima, sasvim je logično da je nemački autor skrajnut, a engleski glorifikovan.
Nije mi jasno kako to ne uviđaš. Nema tu nikakvog dubljeg smisla koji učitavaš.

do sad si mogo prevest 2-3 strane umjesto da brbljaš tu bez dokaza

inače, to što jutarnji raspravlja o Velsu i Lasviću 18 godina nakon objavljivanja baš je pokazatelj da su SF krugovi funkcionisali kao svjetska masonerija haha

Quote from: Boban on 20-12-2020, 02:10:09
bilo je to vreme velike konfrotacije s Nemcima, sasvim je logično da je nemački autor skrajnut, a engleski glorifikovan.
Nije mi jasno kako to ne uviđaš. Nema tu nikakvog dubljeg smisla koji učitavaš.

ne da ne uvidjam, vec tocno to isticem, iako je vels objavljen na njemackom (1901., kad li). ako ne postoji hrvatsko ili srpsko izdanje lasvica, tu vidim moguci uzrok, neki anglosaksonski uticaj. meni je fascinantno kako se taj sukob ispoljava pri izdavastvu ta dva romana, a koji su odredili mnogo toga u fantastici.

Slabo si upućen, ali na samom početku XX veka, još pre aneksije Bosne od strane Austrougarske, postojalo je jasno shvatanje u Srbiji da su Nemci verovatni neprijatelj. Već se tada kod nabavke naoružanja išlo isključivo na francuske dobavljače bez obzira što su bili skuplji i možda manje kvalitetni od nemačkih, upravo zbog predstojećih konfrotacija. U to vreme pričati o Hrvatskoj je smešno, jer nije postojala.

A možda je Zosko u pravu. U XIX veku se srpski Srbi nisu školovali u Londonu ili Njujorku. Tako je Dragutin Ilić mogao da čita Lasswitza i da posle opisivanja sveta posle petsto godina, u inat, napiše dramu posle milijon godina. Isto tako, možda su ga Englezi mrzeli jer je inspirisao i fon Brauna za V-1 i V-2 kojima su razarali London. Kad je nemoguće, sve je moguće.

moguce ste u pravu, zanemarujem francuze. pored engleskog i francuski je prevod ostao tek u pripremi, a francuzi su tad mnogo muljali po srbiji ruseci obrenovice i uvodeci srbiju u sve zesce nasrtaje na zapadne susjede, plus, ne nalazim ni rusko izdanje, gdje su takodjer gledali kako unistiti carsku rusiju (crne princeze, monsieur philippe, rasputin). tako da je malo vjerojatno da postoji srpsko izdanje.

analogno je hrvatsko izdanje moguce opstruirano kroz bg-agenture poput ilica, iz kruga srbobrana raznih, a onda je dosao ww1. a mozda hrvatsko ipak i postoji zaboravljeno; koliko god je bilo tih bg-agentura za manipulaciju, vecina izdavastva bila je van tog uticaja.

eo Rusa
https://www.worldcat.org/title/na-dvuch-planetach-fantasticeskij-roman/oclc/811272404&referer=brief_results

mogo si 10 strana do sad prevest

Quote from: džin tonik on 20-12-2020, 13:14:43
analogno je hrvatsko izdanje moguce opstruirano kroz bg-agenture poput ilica, iz kruga srbobrana raznih, a onda je dosao ww1. a mozda hrvatsko ipak i postoji zaboravljeno

ček, ti ozbiljno misliš da su Hrvati imali neku razvijenu industriju prevođenja objavljivanja i to usred Austrougarske gdje je njemački zvanični jezik?

kolko je tebi dobro

ono nije bilo tri hrvatske škole 1860. u Austrougarskoj al 1900. je baš čudno što nisu nešto preveli sa zvaničnog na starčevićevu ekavicu

Mora da je i Marks umešao prste na osnovu Sretenjskog ustava.

bato, sve je vrlo jednostavno: to sto ti nisi vidio hrvatsku nije stvar nepostojanja hrvatske, vec tvoje percepcije, razumijes? kao, ne znam, pogled indiosa iz prasume.

rusko izdanje: ako u kontekstu spominjem francusku opstrukciju, odnosim se na izdavastvo prva tri desetljeca 20. stoljeca. naravno da su rusi u medjuvremenu preveli lasvica, nisu budale da ih francuzi ili englezi vuku za nos u beskraj, odredjuju sta ce ovi citati, sta ne.

pa ok, sad to drugo primijeni na prvo

dakle, 1900. gdje si ti vidio hrvatsko školstvo i izdavaštvo? To je pretpostavka koju trebaš dokazati.

To je sve bilo s koca i konopca, jedva pred kraj monarhije su dobili po koju svoju školu a ti očekuješ da oni prevode i štampaju sve živo.

Pa Stjepan Radić je objavljivao u Srbiji da bi zaradio za život. Ne kažem da je Srbija imala neko bolje izdavaštvo nego da bi neko živio od toga morao je pisati i objavljivati gdje god može. Kavo hrvatsko tržište knjiga ti zamišljaš, jedva škole da su imali.

i sad bih ja tebi kao trebao objasnjavati sto cijelom svijetu poznato stoljecima, gdje hrvatska uvijek imala svoje mjesto, objasnjavati jer si ti kombinacija gluposti sa gluposcu koja se jos dodatno pravi glupa? cuj, bato, to nije moj problem.

u kom svijetu, spiritualnom? Dakle, Hrvatska je imala ukupno NULA (brojevima 0) škola u prvoj polovini 19. stoljeća u Dalmaciji. Mislim da je prva škola otvorena 1860. Izvor: Milan Marjanović - Savremena Hrvatska, objavljena 1913. Hrvat sam tvrdi tako.

Ti dokaži suprotno, al nemoj molim te SF da prodaješ o hrvatskom školstvu i izdavaštvu prije Jugoslavije bez dokaza. Mislim, to se lako dokazuje, broj škola, broj izdavača, broj prevoda, broj domaćih autora.

Ima ili podataka ili samo virtuelna zoskova Hrvatska?

e tu je tvoj problem: ti mislis, mislis, umjesto da sadis krumprie.

Бојан Јовић је писао о Ласвицу...


http://www.ikum.org.rs/files/biblioteka/maticki_slika.pdf (http://www.ikum.org.rs/files/biblioteka/maticki_slika.pdf)

zosko, ti sanjaš neku Hrvatsku koja nikad nije postojala. Žao mi je, tamo je 1920. godine najviše glasova dobijala Hrvatska seljačka stranka Stjepana Radića. Taj stokholmski sindrom identifikacije s hrvatskom vlastelom svakako moraš liječiti. No ako dođeš ovdje pa lupetaš da su Srbi opstruirali izdavanje neke knjige, onda moraš to i dokazati. A naravno, pošto ne možeš dokazati nemoguće, moraš o kumpirima.

dakle, umjesto virtuelnog objašnjenja zašto nešto nije objavljeno slijedi normalno i objektivno utemeljeno: nije bilo resursa niti dovoljne potražnje da se isplati ulaganje u prevod i štampu.

1. Resurs i potražnja = premalo obrazovanih Hrvata da to uopšte čitaju. Premalo čak i da prevode.
2. profitabilnost prevoda i štampe = onih koji mogu da prevedu je malo a preskupi su za malo tržište.

što bi se reklo, danas sam kao Sunce prejasan

Quote from: Mica Milovanovic on 20-12-2020, 14:01:08
Бојан Јовић је писао о Ласвицу...


http://www.ikum.org.rs/files/biblioteka/maticki_slika.pdf (http://www.ikum.org.rs/files/biblioteka/maticki_slika.pdf)

Nisi valjda to čit'o?

(https://www.mapiranjetresnjevke.com/wp-content/uploads/2016/12/zweikronenA-70.jpg)

interesantno, i šta je onda ova druga ćirilična, možda ukrajinski?

pre 120 godina hrvatska nije postojala u današnjem smislu. Hrvati su bili Zagorci, a ono što je danas prisvojeno bili su zapravo katolički Srbi. U celoj Dalmaciji pojam Hrvat javlja se tek od Drugog svetskog rata naovamo.

Quote from: Labudan on 20-12-2020, 14:33:11
interesantno, i šta je onda ova druga ćirilična, možda ukrajinski?

Naravno. Štos je u tome što su svi koji su mogli da pročitaju svoju kintu imali i svoju štampu. Stoga je prilično imbecilno krljati Zoska zbog Lasvica. Objektivno, sav taj pre-WWI SF je površan i zavisan od školske spreme pisca. Tek posle tog rata postao je sistematičan, ali na ZS ne postoji ozbiljan sagovornik.

Onda se spotakneš na Ljudevita Gaja i vidiš Hrvatsku tridesetih godina devetnaestog veka. Doduše, morao je da nauči srpski. Drugo pitanje je Prežihov Voranc i velelepni Slovenci gde zaključiš da su bili neškolovane seljačine. Poštenje u posmatranju istorije je stvar principa.

oh, samo vi mene krljajte, ne dajte se ometati, naucit cu ja tu puno stvari. imamo katolicke srbe koji su, naravno, zaboravili svoje srpstvo, itd. samo cekam da stignemo do srbije koja nije zaboravila svoje ime, da rasvijetlimo sta se 500 godina citalo u raznih beglerbega, sandzakbega i tako...

zole, samo manje snova više fakata. Dakle, kad pričaš o hrvatskom izdavaštvu početkom 20. stoljeća onda i dokaži da je uopšte i postojalo. Koga briga što ti umišljaš, nađi podatke koji podupiru umišljaje, inače ostaješ u situaciji u kojoj ne razlikuješ sopstvene fantazije od realnosti.

dakle, gle ovo, Worldcat je svjetski katalog knjiga, najsveobuhvatniji mogući

u search sam ukucao "hrvatski" kao keyword i tražio štampane knjige u periodu 1800-1900

naravno, do 1850. worldcat nalazi vrlo malo, penje se brojka tek u drugoj polovini 19. stoljeća, a do 1900. se popelo na 644

onda sam ukucao "srpski" i dobio broj 483

ko hoće može da proba i sam https://www.worldcat.org/advancedsearch

ali kao što vidimo, izdavašto je tek trećinu bolje, što bi se reklo nedovoljno daleko od hasanbega


a pazi sad ovo, pomjerim period na 1800-1910 i dobijem

hrvatski 881
srpski 850

dakle, pred rat egal

sve je to, bato, vrlo zacudjujuce i zbunjujuce. katolicki srbi ili hrvatski narod, kroz toliko stoljeca su sudjelovali u intelektualnom radu uz bok zapadne civilizacije, kao integralni dio stvarali zavode, institucije, katedre i obrazovne sustave razne, izdavastvo, znaci katolicki srbi ili taj hrvatski narod nisu pripadali centru koji kroz stoljeca razvijao humanisticke znanosti, kreativno stvarao, nisu pripadali osmanskom carstvu pa da bi to bilo nesto ozbiljno.
ne mogu se mjeriti literarna dostignuca katolickih srba ili hrvatskog naroda sa srbima koji bili usko vezani uz kulturne centre, oaze stvaralastva, poput istanbula...

ma hajde, zole, neozbiljno je. Kontam da je bolno rušiti ti snove, ali ovo čak i nije pitanje čija su literarna dostignuća veća. Pitanje je što se jedna knjiga nije prevela i objavila u Austrougarskoj.

Odgovor je zato što je Austrougarska držala Hrvate u klasičnom kolonijalnom smislu, onako kako Sartr kasnije kaže što je domorodac: to je nešto između živine i čovjeka. Dakle, obrazuju ih da uhljebi lupe pokoji pečat, ne da razmišljaju i prosperiraju samostalno.

Tu nema bogznakakve razlike između Srba pod Turcima ili Hrvata pod Ugarima, to ti je zole običan cripple fight, ne znam što te toliko boli, kao da ti život o takvim umišljajima visi.

Hrvatsko tržište se sastoji od hrvatskih čitalaca. Njih nema dovoljno jer nema dovoljno pismenih Hrvata. Ista stvar i u Srba. Ako imaš dokaz protiv a ti ga nađi.

I broj škola i broj izdavača i broj tiraža. Ako nemaš nemoj izmišljati.

(https://s12.directupload.net/images/201220/bg4haumv.jpg)

pazi, i dalje ne kontaš što ti se priča

prvo, u austougarskom dijelu "pismenost" je hrvatska, mađarska, slovačka, njemačka, hrvatska...

uzmeš Orfelina recimo
https://en.wikipedia.org/wiki/Zaharije_Orfelin

u kojoj je on zoni, pa naravno baš panonska oblast

drugo, u crvenijem dijelu ima manje stanovništva, dakle procentualno više pismenih a brojčano možda isto pismenih, a ovdje pričamo o tržištu, o kupcima knjiga

čak i danas više kupaca ima u Srbiji prosto jer u Srbiji ima više stanovnika

treće, isto se odnosi na škole, recimo nađeš 50 škola u Hrvatskoj i 50 škola u Srbiji, procentualno to znači više školovanih Hrvata, stvarni broj je isti za školovane Hrvate i Srbe

ajmo nemoj osnovnu logiku da ti objašnjavam, pitanje prevoda i objavljivanja Lasvićeve knjige ne može da se objasni tvojim umišljajima no činjenicama

a ovo je tek statistika iz 1931., kad srpska kolonizacija hrvatske po liniji zamisljene velike srbije vec uhvatila maha, znaci mnostvo nepismenih kolonista pokvarilo prijasnju sliku, unistilo upravu, beogradski teror razbio intelektualce, u hr imali preko 600 politickih ubojstava, medju njima i sufflaya, hrvatskog znanstvenika i autora prvog hrvatskog sf-romana... i naravno da je pismenost viseslojna: moji su preci stoljecima citali djela na latinskom, njemackom, madjarskom i hrvatskom jeziku. kako iz domace, tako i strane radinosti. no to su srbi katolici. jos cekam navode srpskih djela iz osmanskog carstva. imam tek nekoliko putopisa hrvatskih istrazivaca koji opisali srbiju, ali nista izvorno...

ma naravno, i ono Tesla iz najnepismenijeg dijela Hrvatske prejebo sve tvoje pretke što čitali na latinskom ;)

eno bukvalno tamo gdje je Smiljan najgrđa nepismenost

nažalost imaš mnogo non sequitura i fantazija u priči, ali ne mogu se baviti svima, tvoj problem je da se probudiš iz sna

rekao sam ono što je jasno, eto odokativno prema tvojoj slici pismenih Hrvata ima 2 miliona a pismenih Srba takođe 2 miliona. Procentualno bi to kod Hrvata bilo oko 60% a kod Srba 40%

ali pošto ima podjednak broj potencijalnih kupaca to posao objavljivanja knjiga ide podjednako ako ne i bolje za srpsko tržište jer na njemu će broj pismenih i kupaca konstantno rasti brže od hrvatskih, to je neminovnost

šta tu ima više da se objašnjava, ovo su osnovne stvari

osnovne stvari, posebno kad ocigledno ne znas koliko je koji kraj bio napucen.
no ti samo trebas izaci iz bizantinstine koju vrlo zabavno demonstriras i iznijeti djela koja su stvorili srbi iz srbije u 500 godina oslonca na najvece vrelo kulture, poznati izvor alfabetizacije cije tragove vidimo i u prikazu iz 1931...

ok, oćeš nešto od prije petsto godina, nema problema

https://en.wikipedia.org/wiki/Crnojevi%C4%87_printing_house

aj sad mi objasni kako to mijenja činjenicu da Lasvić nije objavljen jer hrvatsko tržište knjiga mizerno malo?

opet ti bjezis iz turske srbije, plus, ulazis u usku crkvenu oblast, dok raspravljamo o shirem izdavastvu. evo ti pomoc:
u hrvatskog naroda, ili katolickih srba, imas fenomen koji se zove kalendar, primjerice. istvremeno u srpskog imas fenomen koji se zove gusle. tu kreni i bit ce svjetlo.

kakvu crkvenu oblast, na linku ti piše da su štampariju htjeli preuzeti Dubrovčani, ne vidim da im je smetalo što je pravoslavna

uostalom, Starčević je prezirao Dubrovčane jer su mješanci i baš nikakvi Hrvati

no ajd da ne zatrpavamo više temu, pokazano i dokazano ti je kakva je bila situaicja na hrvatskom knjiškom tržištu, nemoj više da lažeš samog sebe a onda i druge da je tu bio neki prosperitet

Quote from: džin tonik on 20-12-2020, 21:53:24
gusle

e da ne zaboravim
https://hr.wikipedia.org/wiki/Gusle#Gusle_u_Hrvatskoj

https://www.matica.hr/vijenac/173/odose-turci-ostase-turcizmi-17333/

ma sve divno, krasno, sve u skladu grafickog prikaza iz 1931.
no ocigledno ne znas ni za kalendare kojih nebrojeni broj kao primjera masovnije pismenosti:
primjer kalendara (https://books.google.de/books?id=ksJfAAAAcAAJ&printsec=frontcover&hl=de&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false)

pa naravno da je sve divno i krasno, hrvatski turcizmi, i hrvatske gusle i guslari

https://hr.wikipedia.org/wiki/Mile_Krajina
https://hr.wikipedia.org/wiki/Stipica_Grgat
https://hr.wikipedia.org/wiki/Mate_Buljuba%C5%A1i%C4%87

i srpski kalendari

(https://static.kupindoslike.com/Srpski-omladinski-kalendar-za-prestupnu-godinu-1872-_slika_O_73781973.jpg)

ajde more zosko, dosta snova tisućljetnih

eo, zole, snovi hrvatske emigracije padaju li padaju

http://montenegrina.net/nauka/istorija/crna-gora-do-xix-v/crnojevici/crkveni-kalendar-durda-crnojevica-za-1494-godinu/

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fmontenegrina.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2011%2F12%2Fjanuarres.jpg&hash=7805d369144e3b4736665f6bf14c80fa73be0f5c)

zamisli Dubrovčani tražili da dobiju ovu štamparsku presu sa ovim slovima, pa zole zovi hitnu, infarkt ti predosjećam  :evil:

ti prosto ne mozes povezati graficki prikaz iz 1931., narodni obicaj u funkciji sustava prenosenja informacije ili kao dio prevazidjene kulture, tradicije, a dokazujes mi nesto srpskim kalendarom tiskanim u novom sadu, vojvodini, gdje ca. 30% stanovnistva cinili srbi, no opet van srbije.
da ne spominjem izlet u pravcu dubrovnika, dok ja ni ne spominjem zavode razne, preskacem crkvu, gdje bih te sahranio. bauljas kroz stvari kako se na koju popiknes i stvaras predstavu kao mujo kad ugledao brdo pa uzviknuo piramida! vrati se na pocetne stavke od kojih ste me krenuli trolovati.

majstore, poveži ti sopstveno brbljanje sa tvrdnjom da su Srbi opstruirali izdavanje hrvatskog prevoda Lasvića, jer naravno tržište knjiga u Hrvatskoj je mizerno

kolko ćemo to puta ponavljati

što bi preskakao crkvu, npr srpskog katoličkog biskupa Andriju Zmajevića prvog nemoj preskočiti

nemoj ni hrvatske guslare i turcizme preskakati

ali to i dalje ne mijenja činjenicu da je hrvatsko tržište mizerija na kojoj Lasvića ne bi čitali

znaš li bar koliko ljudi je čitalo jutarnji list 1915. godine, 5-6 stotina cijenim?

uzgred, ja ti od srca predlažem da čitaš Judsonovu Povijest habsburškog carstva, pa tamo ti piše da većina ljudi 1850. godine nije sebe doživljavala kao nikakve Hrvate ili Čehe nego samo kao seljake, zanatlije vjerne caru

zapravo što više prolazim kroz knjigu fantastično djeluje da je objavljena u Hrvatskoj, gdje bi zosku glava eksplodirala kad bi pročito koliko malo škola je imao, koliko malo štampe je imao, koliko puno seljaka je imao, a tek koliko Hrvata niđe nije bilo 1850. godine

«Pur troppo s'è fatta l'Italia, ma non si fanno gl'Italiani»

Massimo D'Azeglio

recimo da je sve to tako kako si zamislja judson, onako, bez rezerve, ali vidi: ti ces poslije 500 godina provedenih u, izaci iz turskog dupeta i objasniti meni mene, osporiti dapace? plus, iz turskog dupeta sam te izvukao ja, sve uz madjare, poljake, austrijance, ruse i ostale, t.j. ja sam stvorio uslove da podignes bune protiv oslabljenog turcina, prebjegnes iz sluzbe i opismenis se. a ti bi meni osporio kulturu citanja...

ti mora da se šališ, zar ne? Mi smo sa većinom narbojanih naroda ratovali jer im nije odgovarala emancipacija bilo kojeg slovenskog naroda na Balkanu, pa ni hrvatskog. Ti izgleda stvarno ne znaš sopstvenu povijest kako treba

eo npr hrvatskog bana Károly Khuen-Héderváry (1883-1903)
https://hr.wikipedia.org/wiki/K%C3%A1roly_Khuen-H%C3%A9derv%C3%A1ry

zavodio teror i mađarizaciju slovenskog stanovništva, prvenstveno katoličkog

to nije ni hrvatski prijatelj, kamoli srpski

Habzburzi i Otomani nisu pokrenuli nikakvo oslobođenje Srba i Hrvata (njima nisu potrebni ljudi no domoroci) nego su to učinili Francuzi

Srbima su finansirali ustanak 1804. a Hrvatima su kroz Napolenovu provinciju Iliriju kratko pokazali da mogu da se osamostale u odnosu na Ugare

nakon Napoleona se zapravo i pojavljuje pismenost u Hrvata i ILIRIZAM, naravno jugoslovenski pokret predvođen biskupom Štrosmajerom

ali imajući u vidu da su kaskali za Srbima tada u emancipatornom procesu, Gaj i Štrosmajer su morali preuzeti rječnik srpskog jezika Vuka Karadžića da bi kodifkovali jezik kojim će pokrenuti ilirski pokret.

A škola niđe do druge polovine 19. stoljeća

kupuj Judsona, prosvijetli se malo

Svašta se tu može osporiti, ali ću povući znak jednakosti između neznanja Bate i Zoska.

Hrvati su sada, naknadno, prigrabili sve što je pisano na latinici da je hrvatsko, pa se čini da toga ima mnogo. Petar Kočić Hrvat i takve stvari...

(https://s12.directupload.net/images/201220/zx2n3k8k.jpg)

(https://external-preview.redd.it/YilV6h-eNJVapcnt1urVCeBzlVRS7wl4NGJ2DrCx4wg.jpg?auto=webp&s=08445fcc55e951cf6e9f42c6d307e0ca6a01a0bb)

čovječe, pomisliće neko da si nesposoban osnovne logičke operacije da izvedeš, recimo da dokažeš da zbog srpskog opstruiranja Lasvić nije preveden u Austrougarskoj

Ta karta ti je falšara i to ne zbog Hrvata ili Srba, nego zbog Slovenaca. To je bio nepismeni svet.

Quote from: Labudan on 21-12-2020, 00:05:43
čovječe, pomisliće neko da si nesposoban osnovne logičke operacije da izvedeš, recimo da dokažeš da zbog srpskog opstruiranja Lasvić nije preveden u Austrougarskoj

ponovimo hipotezu: engleska i francuska opstruiraju lasvicev roman, prevodi su u pripremi, obustavljaju se izdanja. to oko 1900. inace izlazi na svim znanim i neznanim jezicima.

istovremeno imamo vrlo aktivne francuske podvale u srbiji i rusiji, koje ciljaju na unosenje kaosa i proizvodnju zarista; sudbina obrenovica ("germanofilskih"), crne princeze na ruskom dvoru koje uvlace francuske "spiritualiste" na dvor, itd., podvale koje uspijevaju. znaci, srpsko izdavastvo ulazi u francusku interesnu sferu, izdavastvo koje istovremeno vrlo aktivno po agenturama u hrvatskoj, srbobranima i sl. propagandistima. no u hr-izdavastvu su te agenture tek sporedna pojava i izdanje bi jos bilo moguce.

ali roman ne izlazi, vec krece ww1, au se raspada, hr pada pod srpsku okupaciju. znaci, roman je van francuskog i engleskog uticaja izlazio u visokim nakladama od 1897. do 1933. kad ga zabranjuju nacisti. u hrvatskoj je mogao do ww1 nakon kojeg kroz srpsku okupaciju izdavastvo prelazi pod francusku liniju. pitanje je bilo je li poznato hr ili srb izdanje.

Quote from: scallop on 21-12-2020, 00:07:59
Ta karta ti je falšara i to ne zbog Hrvata ili Srba, nego zbog Slovenaca. To je bio nepismeni svet.

eto, tako kaze znanost.

Opet falšara. Rečeni roman Lasvića, na četiri jezika, u periodu od pedeset godina izašao u ukupnom tiražu od 70.000 primeraka.

i taj podatak "okaci macku o rep". roman je samo na njemackom od 1897. do 1933. izasao u nakladi od 70.000, kako vec iznijeo. gdje su svi prevodi.
opstruiran je tek u engleza i francuza i u njihove zone interesa, te od 1933. i od nacista.

jesi ti lud, zosko, u Hrvatskoj su usred Kraljevine Jugoslavije izlazile debilane poput Štedimlijine Crvene Hrvatske, a siguran sam da je raznog pro-germanskog smeća takođe bilo

no kao što rekoh, ti samo iznosiš tvrdnje a nikakve dokaze

jbt nađi prvo koliko je uopšte knjiga prevedeno u Hrvatskoj do 1914.

tu si vec dobio mali znanstveni uvid u velicanstvenu "jugoslaviju", smaras propitivanjem opce poznatih cinjenica:
izdavastvo u "jugi" (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=16995.msg744277#msg744277)

Da li bi mogao da nam kažeš neku psovku na hrvatskom jeziku?

samo uvozne, poslije balkanizacije, hrvati ne psuju... procitaj budakovo ognjiste.

Quote from: džin tonik on 21-12-2020, 00:52:25
tu si vec dobio mali znanstveni uvid u velicanstvenu "jugoslaviju", smaras propitivanjem opce poznatih cinjenica:
izdavastvo u "jugi" (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=16995.msg744277#msg744277)

brate, kontaš li da ništa ne dokazuješ i samo lupetaš?

Quote from: džin tonik on 21-12-2020, 01:05:50
samo uvozne, poslije balkanizacije, hrvati ne psuju...

E, zato su Makedonci narod. Imaju psovke. Imaju i Šiptari. Pišete ćirilicu latinicom.

mnogo se druzis sa batom, skalope. tvoj tok misli ne slijedi nista logicno, u biti ne postoji, generiras izjave po slucaju, u hodu.
sta bih ja sad trebao reci? (zapishi: lasvic, izdavastvo, domovinsko izdanje)

Najveća mana mi je što za tebi slične nisam logičan. Ti nas drkaš sa Lužičkim Srbinom danima, a mi se kao branimo izdavaštvom u Austrougarskoj. Proći će i XXI vek dok se ne nagodimo.

ali kako si to zamisljas, tu logiku? sta bih ja pri diskusiji o lasvicu trebao na izjavu "makedonci su narod"? uzeti kamion gradje i velikim ti slovima u dvoristu izbetonirati: spasimo prashumu!

opet, komi je podigao ovaj topik o, ajmo reci, djelima fantastike koja su obiljezila 20. stoljece. ja se sjetio lasvica i zanimljivog razvoja oko njegovog najistaknutijeg romana, iznijeo to. poticem pitanja oko hrvatskog ili srpskog izdanja.
slijedi intermezzo oko osporavanja ovog i onog, sudarate se sa nevjerojatnom 'istorijom, vracamo se na lasvica.

da istim zarom slijedis neki logicni tok, vec bi formirao ekipu, postavio projekt, natjecao se na 30 adresa za sredstva (aktualno svi oblijecu oko srbije, a bar nijemci imaju tih fondova, a ovo je lasvic, jos pacifisticno), pokupio nekoliko studenata da prevode i uljepsaju zivotopis, ozbiljnu osobu da korigira, pisao predgovor i pogovor, planirao tribine i popularizirao fantastiku. tocka na i: bio bi u centru paznje.

Zole, jedino što smo naučili je da ne znaš ni sopstvenu povijest. Tebi Mađari i Austrijanci prijatelji, ban Jelačić ratovao sa njima. Tebi Srbija Karađorđevića frankofilska napada i ugrožava Beč, a ne obrnuto. Tebi je do citata Krleže, ali onih koji ti odgovaraju, kad kritikuje Hrvate i crkvu onda ni Krleža ne valja. Pokažem ti da je 1880. godine pismenost u Hrvatskoj 30%, ti naprasno ne vidiš.

Realno, problem nije u ovim pojedinim faktima, tebi zapravo nedostaje poznavanje opšte povijesti. Dakle ono, povijest Habzburga, Vizantije, Turske, Venecije, pa i Evrope. Ne razumiješ osnovne procese evropske prošlosti, Francuska revolucija, Napoleon, ne znaš ni koja je njihova uloga u emancipaciji južnoslovenskih naroda, prosto roviš kao krtica a nemaš cjelovitu perspektivu. A čak i u krtičnjaku padaš jer realno umišljati da jedna Srbija ometa izdavanje Lasvića, to je posebna halucinacija.

Judson je za tebe penicilin, isprva sam mislio da je čisti revizionizam ali tebi bi bila terapija.

Dakle, Crni labud je kriv! E, pa, meni je pun kurac naklapanja o naučnoj fantastici prošlosti. Samo Mića može da zablesavi, pa da traga ili da nam uvaljuje Bojana Jovića i druge teorijske poreznike "drugosti" za koju sam ja platio ceh u Brajtonu. Ti mi, Zosko, smetaš utoliko što si se uhvatio JEDNOG pisca, ako pijan plota, a Bata se upleo tek toliko da ti baca čivije pod noge.


Ako umete samo o tome šta je bilo, a nikako o onom šta se događa i šta će da bude, onda zaista gubim vreme i energiju.

Kako ne, budućnost je neoliberalizam.

Quote from: Labudan on 21-12-2020, 17:02:52
Kako ne, budućnost je neoliberalizam.

Neoliberalizam je prošlost i ništa o njoj nisi naučio.

Neoliberalizam je najjači sf svih vremena.

A samo sam htio da kazete kako je knjiga sranje

čim zosko ne želi da prevodi mora da jest

(https://i.ibb.co/kDpBKSR/001klp.jpg)

(https://i.ibb.co/zxjp07g/002klp.jpg)

(https://i.ibb.co/0tyYYhC/003klp.jpg)

sigurno jedan od najljepsih sf-romana ikad. struktura price, kako tece, prirodno, harmonicno: toliko oporavi um da poslije citanja moguce konzumirati stotinjak suvremenih djela koja siluju i samo siluju mozak. skoro sam zaboravio expanse, jos dva-tri poglavlja do regeneracije.
lasvic stvarno razmatra sve zamislive probleme, tehnoloske, fizikalne, drustvene, filozofske bez trunke nametnutih smjernica, prosto tece, jednostavno je zanimljiv i veze, nenametljivo i neiritantno.

i cela ova tirada samo zato što nisi čitao Flamariona?

jest' da odmices od bimiap skoti sf-a, naglasis da pokret u svemir predstavlja plutanje splavi ocajnika, ali lasvic se, i pored flamariona, ne propusta. ne procitaiti dvije planete je zlocin, a koliko se navodi preglupi rat svjetova na ovom topiku je tragicno.

ok. oću da objavim tu knjigu. Nabavi mi originalnu fotokopiju da dobijemo integralni tekst, naći ću prevodioca, redaktora, tebe angažovati kao supervizora i objaviti to...  Dakle, nema razloga za dalji cvilež.

Ali da bude na ćirilici :)

Quote from: mac on 24-12-2020, 01:36:11
Ali da bude na ćirilici :)

hahah..

Ma, na latinici... pa kud puklo da puklo...
Kad su mogli Srbi da objave reizdanje Shufflaya, prvog pravog hrvatskog SF-a, mogu i Lasswitza.
Mogle bi se tražiti pare od nemačkih fondova, nije to baš tako komplikovano.
Uzgred, da obnovimo Nemačko groblje, o istom trošku. Padaju ploče...
I konačno otkrijemo piramidu sakrivenu već više od 70 godina...
Pomirenje na sve strane...
Evo, dobrovoljno se javljam da uradim korekturu teksta...

Krsto Lasvić

ДVE PЛANETE

vi ocigledno imate neku fiks-ideju da hrvate treba zaposliti... prevodi, superviziraj. za integralni tekst lako.
a reizdanje shufflaya je islo samo da se ubaci zanimljiva popratna prica, no bar je u skladu fantastike...
a i ne zasluzuje bolje, kladim se da bih sad u bilo kojem izvoru pronasao nesto poput: shufflay ne postoji, zacetak hrvatskog sf-a krece od trenutka kad je drug macan presao 150 kg i, u skladu sa zacecima svjetskog sf-a, balon se vinuo u nebesa...

Zosko, meni je Macan napisao par prelepih priča i ne merim ga na kilo. Neka ti ugađa kome god je volja, meni je muka od ružnog kojim nas častiš.

pa objektivno, navode li hrvatski izvori zacetke hr-sf-a u shufflaya ili sve krece od kasnih balonskih prica?

To vidi sa Mićom. Ja znam da smo uvek bili bolji u SF, Ako izuzmemo Raosa i Prodanovića, jer inače ne bih bio najobjavljivaniji domaći pisac u SIRIUSU.

skalope, ne citas uz razumijevanje. ocigledno sam ispoljio kritiku odredjene hr-scene. naravno da je srpski sf ozbiljniji, to se podrazumijeva.

Da ja sam tupav. Neverovatno je koliko volite tu tezu. Evo, ja ću da ti kažem pouzdaniju istinu. Fantastika u Hrvatskoj je u boljem stanju nego u Srbiji. Par decenija se čude kako uspevamo da konstantno međusobno vodimo neke male ratove, kao da u izdavaštvu ima neke love. Mogu da ti navedem pola tuceta malih klanova u Srbiji što je sve zajedno klanica.

ne kazem da si ti tupav, vec meni nedostaje tvoj takmicarski duh. nije fantastika ni u hr ni u srb u dobrom stanju, tek kazem da je jedna istaknuta frakcija oko fantastike u srb ozbiljnija od hrvatskog ekvivalenta. odnos tretmana lazar komarcica i shufflaya to odlicno karikira.

Samo ti zajebavaj tu dobrodušnu srpsku frakciju.

nisam lud! pa da se granica pomakne na kaposvar, grac, milano...

ima li neka hrvatska crkva u Trstu?
A, vidiš, srpska ima...

Quote from: Boban on 25-12-2020, 17:49:36
ima li neka hrvatska crkva u Trstu?
A, vidiš, srpska ima...

E, ovo, je srpski SF humor! xrofl xrofl xrofl

Sve su katolicke crkve hrvatske...i srpske...i bugarske i od svih naroda

Znaš li ti zašto srpska pravoslavna crkva još troši julijanski kalendar? Zato što su svi Srbi koji su prihvatili gregorijanski kalendar, postali Hrvati.

Nije to tocno hrvatska plemena su dosla u 7.st na ove prostore...

Šta nije tačno? Srbi su ih lepo primili, pokrstili ih, naučili ih srpski....

   42 reasons why The Hitchhiker's Guide to the Galaxy is beyond brilliant  (https://www.penguin.co.uk/articles/2020/july/hitchhikers-guide-galaxy-douglas-adams-42-facts.html)

Quote
15. In 1979, Adams was offered $50,000 for a film version of the radio series. He turned it down because the director wanted to make "Star Wars with jokes".