ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Pozdrav ljudi!

Iako sam se dugo bavio worldbuilding-om, rpg-evima i stvaranjem likova, nikad nisam napisao priču sa konkretnim narativom, početkom i krajem.

Kao što ime teme glasi, voleo bih to da promenim. Ipak, prvi mi je put.

Koje su najčešće rupe u koje upadaju početnici, i kako da ih izbegnem? Šta biste mi vi rekli sada, što nije imao ko da vam kaže kad ste tek počeli?

Hvala vam unapred!

Evo ti jedan sofizam: bolje je da počiniš početničke greške dok si još početnik.

da li išta čitaš i ako čitaš šta ti se najviše dopada, koja dela, koji pisci i zašto?

Quote from: Boban on 12-03-2020, 16:57:34
da li išta čitaš i ako čitaš šta ti se najviše dopada, koja dela, koji pisci i zašto?

Lavkraft mi je jako interesantan po ideji ličnog iskustva. Uglavnom su mu priče u obliku zapisa samih likova. Ne mogu da se prisetim kada je koristio treće lice.

Isak Asimov je u "Zadužbini", a Karl Čapek u "Ratu ljudi i daždevnjaka" veoma lepo opisao (u svetu knjige) istorijske celine.

Žil Vern je jako lepo napravio karakter pasivnog posmatrača u "20.000 milja ispod mora".

To je od fantastike, ovako čitam istorijske knjige, dramske tekstove a tu i tamo poeziju.

U istorijskim knigama (tipa "Albanci" Petera Bratla) mi je neverovatno koliko su načini na koji narod utiče na drugi narod toliko slični kroz sve vekove.

Dramski tekstovi su zanimljivi kako u tako kratko vreme mogu da daju jednu sasvim konkretnu i obimnu celinu. Gogolj i Nušić, recimo.

Od poezije me je Bećković oduvao. Ima tu nešto vanvremensko. Svaki put se rasplačem kad čitam neke njegove pesme. "Krst" ili "Ogledalo", na primer.

nabrojao si toliko različitih stilova, pristupa i poetika literarnog stvaralaštva, da zaista nemam predstavu u šta može da se pretvore ti tvoji pokušaji...

Damn, toliko smo drvili o pravilima pisanja kratke priče na radionici, a sada niko ne zna ili neće da ponovi ovom čoveku odgovor na vrlo dobro pitanje.

@Џумбус

Volela bih da su mi, kada sam počinjala da pišem, rekli da zaboravim sve svoje i tuđe sastave kojima se učiteljica oduševljavala i čiji je stil afirmisala. Volela bih da su mi rekli da je kitnjasti stil bez iskustva samo kič i da prvo probam da pišem jednostavne rečenice lišene šumova i viška reči, sinonima, zamenica i prideva. Da što više sastružem rečenice i cele priče, da nemilosrdno izbacujem viškove pasusa, viškove likova, viškove svega i da priču svedem na ogoljenu suštinu. Na rečenicu koja ne može da funkcioniše ako joj oduzmemo bilo koji deo. I da mi to bude prvi korak u učenju pisanja. Neophodni uvod, surova razrada i rasplet sa pančlajnom. Poći od kostura i strukture.

Volela bih i da mi je neko rekao da je pančlajn najbitniji deo kratke priče i da se kratka priča osmišljava i piše od kraja - tj. prvo se osmisli pančlajn, pa se oko njega razrađuje fabula, a ne obrnuto.

Onda bih volela da su mi rekli da je sledeći korak da u toj ogoljenosti, nakon što sam je provežbala i naučila da se bavim suštinom, dodam lični stilski pečat. Bilo da je to melodija, dinamika, nešto u konstrukciji rečenice, nešto u toku misli ili razvijanju likova. Može i više pečata, ali za početak da odaberem jedan i da ga vežbam, a onda da postepeno dodajem druge delove sebe u priču.

Treći korak bi bio da priči dodam slojeve i dubinu. Da ovladam veštinom pričanja priče u priči, da šifrujem, gradim atmosferu suptilnostima, ostavljam tragove i budem iskrena. To prvo - volela bih da mi je neko odmah rekao da odbacim socijalnu personu i masku kada pišem i da jednostavno budem iskrena i pišem o onome o čemu znam, osećam i što vidim ili što sam istražila. Da ne bulaznim o stvarima o kojima ne znam ništa.

Na kraju, nisam počela da pišem zbog čitalaca, ali bih volela i da mi je neko rekao da mislim na njih kada pišem. Bitno je da mislim kako će drugi razumeti priču. Da ne potcenjujem pamet čitalaca, ali i da ih ne opterećujem komplikovanim šemama. Tu sam da ispričam nešto što mi je bitno, a čitalac je tu da se identifikuje sa pričom, jer ima ili je video sličnu ili ga, na neki način, moja priča dotiče. Ali pre toga mora da je razume onako kako sam htela da je ispripovedam, a ne prepričam jer prepričavaju se utakmice, a pripovedanje je zanat zavođenja čitaoca rečima.

Eto.

pa mi smo malo zabavljali dečka dok sačekamo da se ti pojaviš...

Njega je, kanda, zbunio odgovor. Možda zbog sastava i učiteljice. Lol

Voleo bih da mi je neko ranije objasnio da ljudi ne žive na forumima, i da ako neko ne odgovara to može da znači i da još nije pročitao poruku.

Šalim se ja. Mada, pročitao je poruku. :)

možda je ovaj mladi čovek upravo osoba koju bi ti mogla da preuzmeš i da vidimo šta možeš da učiniš za nekog početnika koji ti je godinama bliži nego što smo mi starci, čisto da mu ne ogadimo pomisao na pisanje nekakvim nesuvislim lupetanjem dostojnim sredine XX veka...

Ako nije pobegao odavde i ako je shvatio da prvo treba da osmisli pančlajn i oko njega izgradi strukturu: uvod, zaplet, rasplet/pančlajn, bez kićenja, lutanja, dugih rečenica, prepričavanja upotrebom prideva i sinonima, već je naučio prvu lekciju.

Pančlajn je obrt/rasplet na kraju priče. Zbog obrta pišemo kratku priču (za početak; kada se savlada zanat onda može da se piše i kao pokojni Steva: da se prenese utisak ili emocija). Obrt je saopštenje pisca, suština odabrane teme, zaključak opisanog motiva, viđenje stvarnosti koje pisac prezentuje čitaocima na svoj, autentičan način.

Čovek svratio malo iza ponoći, video da ste mu odgovorili i otišao da spava, a vi se sada ubijate (i što je još gore, ubijate nas u pojam tom svojom nesigurnošću) da li je razumeo za pančlajn?  :x

Inače, lep smislen ogovor bez trolovanja i spamovanja. Eto, ipak se može kad se hoće. :|

za razliku od tebe...

Quote from: Ksenija Atanasijević on 13-03-2020, 09:05:28
Ako nije pobegao odavde i ako je shvatio da prvo treba da osmisli pančlajn i oko njega izgradi strukturu: uvod, zaplet, rasplet/pančlajn, bez kićenja, lutanja, dugih rečenica, prepričavanja upotrebom prideva i sinonima, već je naučio prvu lekciju.

Ovo mi je dosta značilo, hvala! Još me samo zanima na koji način treba da prenesem misao na papir. Da li se piše sinopsis, pa se fleš-autuje i višak sastruže? Ili pišem iz jednog cuga iznova i iznova, svaki put menjajući ponešto dok ne napišem nešto prihvatljivo? Ili ima nešto treće?

Također, jok, nisam pobegao. Ali sam se uverio da ste banda šaljivdžija i da makar nešto može da se nauči od vas   :)

Nije ni nama lako; nikada dosad se nismo sreli sa početnikom ovolikih razmera... da li si ti dosad ispisao deset rečenica odjednom ikada? Jel bilo pismenih zadataka u školama koje si pohađao?

Pisao sam dosta stvari u slobodno vreme, samo nikad ne u narativu. Recimo, sednem i opišem istoriju, mentalitet i jezik nekog naroda unutar RPG sveta koji pravim. Na pismenim zadacima imam priliku da napišem pričicu od (obavezno) 4 strana u roku od jedan i po sat maks, ali tada nemam vremena da se nešto ozbiljno pozabavim temom pa rasplet i zaključak uglavnom improvizujem i nakitim ko baroknu princezu.

Quote from: Џумбус on 13-03-2020, 12:40:41
Da li se piše sinopsis, pa se fleš-autuje i višak sastruže? Ili pišem iz jednog cuga iznova i iznova, svaki put menjajući ponešto dok ne napišem nešto prihvatljivo? Ili ima nešto treće?

Koraci koji se ne pišu (smišljaju se pod tušem, u snu, dok radiš redovan posao na poslu):

1. Osmisli poruku/suštinu priče (obrt), tj. šta želiš da saopštiš pričom.
2. Smisli kako ćeš da uvedeš čitaoca u priču, šta će da bude zaplet koji dovodi do klimaksa/obrta. Odnosno - osmisli logiku priče
3. Smisli ko će da nosi priču (iz kog lica ćeš da je pričaš, ko i kakav ti je junak/inja, koja je veza junaka sa pričom, šta ga pokreće (motivacija) i sl.)

Koraci koji se pišu:

1. Napiši uvodne rečenice (prva rečenica je bitna jer njom privlačiš pažnju i postavljaš ton priče. Njena uloga je da zainteresuje čitaoca; u tom smislu ni ostatak ne sme da bude razočaranje za čitaoca).
2. Uvedi junaka (upoznaj ga sa čitaocem na bilo koji način: kroz njegovu reakciju na nešto iz priče, kroz njegove misli, kroz njegovu komunikaciju sa drugim junakom itd.)
3. "Zapleti" priču, tj. postavi problem u priči (koji će obrt da reši - zato se prvo smišlja rešenje problema kada osmišljavaš priču: "rešenje za problem", rečeno u najširem mogućem smislu, je uvek poruka koju želiš da preneseš drugima)
4. Poentiraj obrtom. Gledaj da on bude kratak, efektan, neočekivan i nov/originalan jer iza čitanja kratke priče ne ostaje isti utisak kao iz čitanja romana (to su dve potpuno različite kategorije i različito se i pišu; ali je mnogo bitno da pre pisanja romana savladamo pisanje kratke priče). Iza čitanja kratke priče treba da ostane wow efekat, kratki udarac u ganglije, da se pamti i prepričava.

Posle pisanja priče:

1. Pročitaj priču naglas nekoliko puta.
2. Izbaci logički višak i izbaci/izmeni delove koji se ne uklapaju ritmički i dinamički na prvo oko
3. Obriši sve nepotrebne prideve. Izbaci sve koji nisu u neposrednoj funkciji rečenice, tj. bez kojih rečenica može da funkcioniše (upotreba prideva se vežba i treba naučiti koristiti ih umereno i funkcionalno jer se početnici služe pridevima da opišu atmosferu i događaje, što priču svodi na prepričavanje. Čuvaj se prepričavanja. Priču treba ispripovedati drugim metodama i alatima osim korišćenjem prideva. Da neki lik u priči ima plave oči možeš da kažeš i tako što će neki drugi junak da se divi tim očima, osim što ćeš jednostavno da napišeš da su plave. Za početak vežbaj da stvari, događaje i ljude opisuješ neposredno i direktno i probaj da ih opisuješ posredno, preko tuđih utisaka, reakcija, kroz tuđe oči i slično).
4. Obriši sve sinonime bez kojih rečenica funkcioniše.
5. Obriši sve zamenice bez kojih rečenica funkcioniše. Po mom iskustvu, tekst početnika najčešće guši višak zamenica. Kada ponavljaš: ja, ona, njima, njihovo itd., a nema potrebe jer se zna na koga se misli. Izbaci sve i suzdržavaj se od korišćenja inicijalno.
6. Identifikuj reči koje si ponovio nekoliko puta u kratkom roku (u istom pasusu ili u dve-tri uzastopne rečenice, na primer). Obriši ih ako može ili izmeni u sinonime.
7. Budi nemilosrdan u ovoj fazi

Gledaj da ispoštuješ pravopisna i gramatička pravila i da ne praviš typo greške. Vizuelno odvoji delove priče (pasuse i logičke celine). Poštuj razmake.


Ovo je za početak.

Napiši priču, postuj ovde i reći ćemo ti kakav si posao uradio. :) Posle možemo da pređemo na druge i komplikovanije aspekte pisanja kratke priče.

sve gore ispisano je tačno, manje-više... ali treba imati osećaj... šta razlikuje Mesija u fudbalu od mnogih koji znaju tačno šta treba uraditi u kojoj situaciji... bez tog osećaja koji se ne da opisati i rečima prepričati nema dobrog pisanja. To ili imaš u sebi ili nemaš...

Pa to da li ima osećaj videćemo kada napiše i postuje nam ovde priču.

dakle, mučenje i mrcvarenje mu ne gine...

QuoteObriši sve nepotrebne prideve

Odličan savet, ali ja imam još radikalniji: za početak, obriši sve prideve...
Lako ćeš ih dodati na kraju, ako budu potrebni.
Pridevi navlače na prepričavanje, što je najpogubnije za priču, kao što je Ksenija već rekla...


Ima još jedan.
Piši...

pa ne bih ja baš tek tako eliminisao sve prideve... u rečenici "Umoran čovek sede na sivu stenu" može se izbaciti samo jedan, nikako oba... osećaj je ono što mora postojati u piscu, ne može se naučiti.

Ne mogu svi pridevi baš da se izbace...

Inače, napravih grešku u postu, propustih da napišem "ne" u delu: probaj da NE opisuješ neposredno, već posredno...

Nemojte me baš bukvalno shvatiti...  :)

Čovek je mlad, nežna duša, ne možemo se tako frljati sa izjavama... želiš da imaš na duši jedan možda ugašeni talenat.

Najbolje bi bilo da nam dečarac ponudi nešto što će sada sesti, napisati i prozvati pričom... da izađe iz tog ćebeta pod kojim se krije, ovako samo udaramo motkama po obličju koje se vrpolji.

Moj savet je zanemariti napisano. Mocart nije ubeđivao naokolo u svoj ogromni talenat, svirao je. D. je dobro sažela sve što decenijama savetujem piscima, nije me citirala, pa je to plagijat. Dakle, čitati sve, ne samo mejnstrim ili žanrovsku literaturu i vežbati. Priča će se sama napisati kad je budete imali.

D. je sažeto napisala ono što je godinama učila na edukacijama iz oblasti kreativnog pisanja kod probranih pisaca, iz iskustva na višegodišnjoj radionici ovde i iz sopstvenog pisanja (piše od osnovne škole).

Imali ste šansu da ovom dečku napišete isto što i ja, jer ne može da bude plagijat ono što je opšte, prenosivo znanje ili ono što je lično iskustvo, ali ste bili lenji i nevešti da to uradite. Lakše je, nasilno i bezočno, prisvojiti nešto tuđe što vam se dopada, zar ne? Bezobrazluk ne radi kod mene, a ni otimanje mog intelektualnog rada. Na to sam posebno osetljiva i vi ste krivi za to jer moje reči proglašavate za svoje od početka radionice. Sramota.

S'n se edukuj, ali citiraj.  :? :? :?

Vi ništa od napisanog niste rekli.
Ne znam kako vas nije sramota da kradete tuđe intelektualno delo, ali sad razumem optužbe pojedinaca da ste im krali ideje za romane. Vi jeste lopov.

A ti si jedino uporište Bobanu, jer su oni koji su čitali, pisali i znali uhvatili tutanj odavde.
Bilo bi zgodno da citiraš ko me je optužio da sam mu ukrao ideju za roman. Laganje baš i nije bez posledica.

Lopov.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 15-03-2020, 12:18:28
Lopov.

E, sad ako Mića ne reaguje smatraću da je saglasan sa tobom.

Pa prestanite da kradete i neće biti potrebe da druge uvodite u neprijatnu situaciju da svedoče kako niste krali, a vi ukrali na oči javnosti. Nije fer prema tim ljudima.

Samo tražim svedoke mojih krađa. Dotle će lopov vikati: "Držite lopova!"

Budite konstruktivni i napišite savete mladom piscu.
Ako umete.
Doći na temu i reći "what she said, ali to je plagijat" nije ni savet ni konstruktivno. Samo ego i ljubomora.

Problem ne postoji. Na odeljku Teorija i praksa napisao sam o pisanju više nego što ćeš ti u životu. Džumbus neka sedne i čita. Može kod Bobana u Čudnu knjižarui nabavi "Akvarijum za zlatnog karaša i kratke priče". Zbirka je namenjena piscima koliko i čitaocima. Ako ne nauči ništa, neka zabatali.

Loool Mene bi bilo sramota da se toliko reklamiram i bezočno kradem tuđe. Fenomen, zaista, koliko nemate srama. :D

Postoji i moja zbirka o pisanju "Samo fikcija". Boban ju je malo pokvario sa "I čekić i nakovanj", ali i nju može da nabavi kod Bobana. Tebi ostavljam "introspekcije", meni pasuju dok seckam zeleniš u kuhinji, a Bobanu "atmosferičnost" i "scenoslede", ako je ikada išta napisao po "scenosledima". Nisam cicija.

Ne znam za krađe, ali ja da sam na scallopovom mestu ja bi ovu D. ubacio kao glavnog negativca u roman, a onda je izbacio iz helikoptera u letu...  :lol:

Quote from: Linʞᴉn on 15-03-2020, 13:20:53
Ne znam za krađe, ali ja da sam na scallopovom mestu ja bi ovu D. ubacio kao glavnog negativca u roman, a onda je izbacio iz helikoptera u letu...  :lol:

Svaka sličnost je namerna. xcheers

Nikada ništa od skalopovih pisanija nisam pročitala i ne mislim da hoću (osim priča na radionici). Za komentare na radionici sam odmah rekla da su šturi i šifrovani ili su fazon "to sam ja već rekao". Dakle, nastavite da seckate kupus, to vam je i domet u domenu radonice pisanja. Ili me demantujte i napišite suvisle savete ovde.

Inače, ovo je razlog zašto nikada nismo mogli da imamo lepe stvari ovde. Ja ne mogu da budem kriva što ne dam da se moje iskustvo i trud svojataju.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 15-03-2020, 13:30:47
Nikada ništa od skalopovih pisanija nisam pročitala i ne mislim da hoću (osim priča na radionici).

Razumeš li uopšte šta napišeš? To je i Bobanov koncept - ne razumem pa ni ne čitam. Nisam ja kriv za vaš manjak čitanja. Ni za manjak osnovne inteligencije. Jedino očekujem da ne serete ono šta niste pojeli. Razumeš li bar toliko? Verovatno ne. Ti ne razumeš ni demanti, razumeš samo sebe a to je tako malo.

Pošto je Mića procunjao naokolo, lična poruka: Izračunaj koliko košta istina.

Dubina nesporazuma između vas dvoje dobija epske razmere.
Radmilo tvrdi da je sve što je napisao o pisanju stekao čitanjem i pisanjem i to ne vidim da može biti sporno.
D. tvrdi da je sve što je rekla o pisanju stekla raznim edukacijama koje posećuje godinama i da ništa od toga nije posledica Radmilovog truda... ne vidim da bi ovo moralo da bude sporno.
Ono gde nastaje razmimoilaženje jeste Radmilova tvrdnja da ako on nešto zna i ako je on to rekao to je onda "njegovo" i svi koji bilo šta od toga pomenu su bedni plagijatori.
Greh D. je što optužuje Radmila da joj je ukrao ideju za radionicu i koncept, a mi smo to započeli u klubu Lazar Komarčić 1981. godine kada je D. bila beba i mnoge stvari koje su primenjene u konceptu radionice zapravo su već bile na ovaj ili onaj način korišćene i razrađene još osamdesetih među nama. Ja bih recimo imao mnogo više osnova da prozivam Radmila da javno predstavlja neke savete kao svoje koji su se iskristalisali zajedničkom diskusijom po LK sastancima i kasnije kafanama, ali ne pada mi na pamet jer ja inače njegove savete doživljavam kao kombinaciju postojećih, preuzetih, modifikovanih i osmišljenih. I to je u redu. Ponekad je teže sakupiti i razvrstati neku materiju nego osmisliti pojedinačne segmente.
D. svakako treba da oladi sa optužbama da je njoj nešto uzeto kada je radionica, istine radi, MOJA, dakle ni njena ni Radmilova nego moja, jer sam pre toga organizovao u klubu LK OSAMNAEST čitanja pisanja raznih početnika u periodu od deset godina, zatim narednih 15 godina pravio konkurs ZS i kada je D. pomenula da bi mogla da se pokrene radionica složio sam se jer sam i sam razmišljao o tome ali me malo mrzelo da se bakćem, ali niti je svojatam niti razmišljam da joj treba svojatanje, mada direktorijum u kome su smeštene sve dosadašnje priče nosi simboličan naslov D.

Koliko ti je godina trebalo da izjaviš da je Radionica tvoja? I jeste. Ali, godinama dozvoljavaš D. da mi se sere na glavu u ubeđenju da sam joj ja "ukrao" Radionicu. Odgovara ti da se serenda po ZS. Dakle, ti nisi ništa pisao o pisanju, a ja jesam. Od Petnice pa na dalje, dokazi postoje. Jebem se sa anglicizmima, ličnim i pokaznim zamenicama, viškom prideva bez literarne vrednosti, čitanjem naglas da pisac ČUJE šta je nadrljao. To je doprinos koji niko ne može da mi oduzme. Od dr Z. Živkovića si nasledio samo "Kako?" se piše, a ja insistiram na "Zašto?", "Ko?", "Kada?" i "Gde?". U savremenoj literaturi su imperativ za priču.


Zajebavaš klinca, jer samo to umeš. Formalno pokroviteljski, a cilj ti je da prepadneš sve koji pišu, jer tebi ne ide, ne možeš da nađeš priču, jebe te vrhunski a neupotrebljiv talenat, već dve decenije. A, ja ne mogu da te podstaknem da pišeš jer si ometen svojom spisateljskom krizom. Ne umeš ni neprijatelje da odabereš, jer ja to nisam, nedostaje mi dobra konkurencija.

To oko radionice i optužbe D. je toliko besmisleno da mislim da niko, ali doslovno niko sem nje ne veruje u to. Postoji tako neki soj ljudi (a to su i D. i Linkin) koji su u stanju da jedini nešto tvrde i da to rade uporno i zauvek. Ubeđivanje sa njima je besmisleno.
Što se ovog klinca u pokušaju pisanja tiče, ja sam ga upoznao uživo, u knjižari, i već sam tamo počeo da ga obrađujem, a on sve ovo prati dugo i čita i upoznat je kakvo je stanje ovde i otprilike ima ideju šta ga očekuje. Nema razloga da izneveravamo njegova očekivanja. Kao kod starih majstora, ima da donosiš burek i čistiš radnju godinama ali ćeš naučiti stvari koje nigde drugde nećeš.

Quote from: Boban on 15-03-2020, 15:29:32
To oko radionice i optužbe D. je toliko besmisleno da mislim da niko, ali doslovno niko sem nje ne veruje u to. Postoji tako neki soj ljudi (a to su i D. i Linkin) koji su u stanju da jedini nešto tvrde i da to rade uporno i zauvek. Ubeđivanje sa njima je besmisleno.

Taman čovek da se zaprepasti kako si konačno skupio muda da priznaš da je radionica tvoja, umesto da što se periodično uvlačiš D. i scallopu, pokušavajući da izvučeš što više, a zapravo u konačnici uvek izvučeš ništa ili malo.

I onda scallop skoči na tebe, primećujući ono očigledno, da si za dobrobit svih morao to da uradiš davno ranije. Bez obzira na posledice. I to se opet, kao i uvek, povučeš. Jedan korak napred, dva nazad.

Kaži, bre, bar jednom tako je, ja sam kriv, a ne tamo neki D. i Linkini. Za promenu.

Boban uporno pokušava da nametne stav da je on stvorio mene. Ali, reci mi, Linkine, da li je moguće da mi tatko na karijeru bude neko ko je igrao "tapke" sa sličicama, sa mojom decom, na patosu u mojoj dnevnoj sobi?

Ja mislim da bi bilo najpoštenije kad bi Boban, pre one vaše knjige "Radmilizmi", štampao prvo svoje "Bobanizme"...

Quote from: scallop on 15-03-2020, 15:59:25
Boban uporno pokušava da nametne stav da je on stvorio mene. Ali, reci mi, Linkine, da li je moguće da mi tatko na karijeru bude neko ko je igrao "tapke" sa sličicama, sa mojom decom, na patosu u mojoj dnevnoj sobi?

ti stvarno nemaš smisla za humor.

Zašto ne sve u jednu knjigu...

Iščitala polovično šta ste rekli. Same old, same old. Smarate. Radionicu nisam pomenula osim u kontekstu pisanja. Pomenula sam svoja dva posta u ovoj temi u kojima sam napisala ono što znam. Znanje nije moje, iskustvo jeste. Radmilo da piše svoja iskustva i mene da ne pominje.

Quote from: Boban on 15-03-2020, 16:09:26

Quote from: scallop on 15-03-2020, 15:59:25
Boban uporno pokušava da nametne stav da je on stvorio mene. Ali, reci mi, Linkine, da li je moguće da mi tatko na karijeru bude neko ko je igrao "tapke" sa sličicama, sa mojom decom, na patosu u mojoj dnevnoj sobi?

ti stvarno nemaš smisla za humor.

Kakve ti veze imaš sa humorom? Humor je kad se podsmevaš sebi, a ne drugima.

Skalop nije lažov. Mada ne vidim zašto je bitno moje specifično mišljenje, kad gotovo svi tako mislimo.


(BTW, pogledao sam forum na telefonu, ali ne mogu da kucam na njemu... nemaš nikakav razlog da se ljutiš...)

Ne misle (gotovo) svi.

Radmilo ima godina koliko ima i nije pristojno da ga previše izlažemo stresu kada je ovako bezočan i bezobrazan, a i već ga je stigla kazna za takvo celoživotno ponašanje: koliko god se ritao, vikao i samohvalio, ostao je relevantan i poznat samo u krugu prijatelja i ovog foruma. Da je bio drugačiji i da je poštovao ljude i saradnike možda bi sve bilo drugačije.

Zato ćeš ti ostati poznata po tome da si poštovala ljude i saradnike... gotovo sve...

Quote from: scallop on 15-03-2020, 17:30:34
Kakve ti veze imaš sa humorom? Humor je kad se podsmevaš sebi, a ne drugima.

Nije humor da se nekome podsmevaš nego da kažeš nešto od čega se ljudi smeju.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 15-03-2020, 18:04:17
Ne misle (gotovo) svi.

Radmilo ima godina koliko ima i nije pristojno da ga previše izlažemo stresu

Meni je terapija da udaram po prevarantima i lažovima. Prodišem, ne treba mi jedan od hiljadu respiratora.

Quote from: Boban on 15-03-2020, 18:22:52

Quote from: scallop on 15-03-2020, 17:30:34
Kakve ti veze imaš sa humorom? Humor je kad se podsmevaš sebi, a ne drugima.

Nije humor da se nekome podsmevaš nego da kažeš nešto od čega se ljudi smeju.

Vežbaj malo pisanje. Usput, pomeni mi bar jednu svoju rečenicu, a da se neko nasmejao.

zstef se, čitajući Slobodanidu, na dva mesta zacenio od smeha... zvao me u pola noći da mi to kaže.

Epski! Daj ta mesta da ih boldujem.

Ne mogu da verujem da dođem na forum, napišem nešto svoje, iz svog iskustva i učenja i dođe lik da mi kaže da je to njegovo. :D Pomislila bih da ste posenilili, da se tako ne ponašate od kada vas poznajem, Radmilo. Vrlo ste veliki baksuz.

Napišite, konačno, te savete. Da vidimo kako zvuče iz vašeg pera. Problem je što ne umete da budete jasni i koncizni. Voleli biste, ali ne umete. Zato moje proglašavate svojim. Otužno za vaše godine, zapravo.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 15-03-2020, 19:23:28
Ne mogu da verujem da dođem na forum, napišem nešto svoje, iz svog iskustva i učenja i dođe lik da mi kaže da je to njegovo. :D Pomislila bih da ste posenilili, da se tako ne ponašate od kada vas poznajem, Radmilo. Vrlo ste veliki baksuz.

Napišite, konačno, te savete. Da vidimo kako zvuče iz vašeg pera. Problem je što ne umete da budete jasni i koncizni. Voleli biste, ali ne umete. Zato moje proglašavate svojim. Otužno za vaše godine, zapravo.

Ponavljaš se.
Evo još jednom:

Quote from: Ksenija Atanasijević on 15-03-2020, 19:23:28Ne mogu da verujem da dođem na forum, napišem nešto svoje, iz svog iskustva i učenja i dođe lik da mi kaže da je to njegovo. :D  Pomislila bih da ste posenilili, da se tako ne ponašate od kada vas poznajem, Radmilo. Vrlo ste veliki baksuz. Napišite, konačno, te savete. Da vidimo kako zvuče iz vašeg pera. Problem je što ne umete da budete jasni i koncizni. Voleli biste, ali ne umete. Zato moje proglašavate svojim. Otužno za vaše godine, zapravo.

Jel' može još jednom?

Quote from: Ksenija Atanasijević on 15-03-2020, 19:23:28Ne mogu da verujem da dođem na forum, napišem nešto svoje, iz svog iskustva i učenja i dođe lik da mi kaže da je to njegovo. :D  Pomislila bih da ste posenilili, da se tako ne ponašate od kada vas poznajem, Radmilo. Vrlo ste veliki baksuz. Napišite, konačno, te savete. Da vidimo kako zvuče iz vašeg pera. Problem je što ne umete da budete jasni i koncizni. Voleli biste, ali ne umete. Zato moje proglašavate svojim. Otužno za vaše godine, zapravo.

QuoteRadmilo Anđelković: VODIČ ZA APSOLUTNE POČETNIKE
– Seminar za književnu radionicu SF –


Prva stvar na koju moram da vas upozorim je da svaki pisani rad, kao uostalom i sve drugo, mora da ima svoj početak i — kraj. Oni koji su do sada već pokušavali nešto setiće se da su bezbroj puta sedali za sto i počinjali... Taj početak je znao da odmah uplovi u kraj zbog žurbe da se tamo stigne što pre ili, ako je svestan napor bio usmeren ka uvodima onakvim kakve smo imali prilike da vidimo u pravim književnim delima, da ostane samo jedan od početaka na koje ćemo, kasnije, naići u starim sveskama, na otkinutim listovima, ponekad i zgužvane tamo gde smo ih odbacili u trenucima ljutnje što ne ide onako kako smo očekivali. Dan danas dogodi mi se da naletim na neki od tih početaka.

U njima sad mogu da vidim pokušaje da se otpočne sa dobrim opisom prirode, grada, neke kuće ili sa dijalogom koji će odmah da nas upozna sa glavnim likovima, malim filozofskim razmišljanjima o problemima ličnim, naše okoline ili čitavog sveta. Svuda nedostaje predstava šta je početak i šta se njime želi da postigne.

Na ovom mestu, preselićemo se za šahovsku tablu i na njoj pokušati da zamislimo ono šta je trebalo napisati.

Šah kao igra ima dva kompleta od po 16 figura, belih i crnih, koje se sukobljavaju do konačnog rešenja, naime do pobede, poraza ili nerešene igre. Tu ću vas upozoriti na nešto što ljubitelji šaha ne vole. To su beskrvne partije, neborbene, često nezanimljive, ponekad nameštene. To važi i za čin kreativnog pisanja. Ne sedajte za šahovski sto ako ćete da napišete nešto slično.

Partija šaha ima svoje otvaranje, središnjicu i završnicu. Književno delo — takođe. Šahovska partija, odigrana od početka pa do kraja, uvek me je podsećala na doba romana "velikih porodica", između dva svetska rata. Me­đutim, nije potrebno analizirati čitavu partiju šaha da bi se uživalo u njenom najlepšem delu. Književnost dozvoljava da odaberete deo životne partije o kojoj ćete pisati. Ili samo nešto što se zove šahovski problem, u čemu ne učstvuju sve figure, već samo one bitne, one koje odlučuju o događaju.

I opet postoji otvaranje, središnjica i završnica. U otvaranju se figure postave na svoje mesto, potezi koji dovode do odluke predstavljaju središnjicu, a završni potezi završnicu.

Ako ste shvatili analogiju možemo da se vratimo kreativnom pisanju.

Sasvim je svejedno da li pišete pismeni zadatak iz srpskog jezika u školi, naučni rad o svom istraživanju ili neku od svojih priča, pristup mora da bude isti kao i u šahovskim partijama koje sam pomenuo. Pisanje će imati priliku da bude kreativno ako vaš rad sadrži sledeće elemente:

uvod, razradu i zaključak za pismeni zadatak,

uvod, teorijske osnove, eksperimentalni rad, analizu, diskusiju i zaključak za naučno delo i

uvod, uspostavljanje, tok i rešenje zapleta za književno delo.

Kratak pogled na sličnosti i razlike između ovih struktura pokazuje da postoji analogija. Moram da vas upozorim da ona ne obavezuje, već upozorava. Nećete otići u kliše ako je se donekle pridržavate. Akrobacije ostavite za kasnije, kada vam ispunjavanje stranica tekstom više ne bude kritičan problem.

U nastavku ćemo se malo više pozabaviti strukturom priče.

STRUKTURA PRIČE

Strukturu priče ćemo, zbog jednostavnosti, najpre vratiti na strukturu šahovske partije: otvaranje, središnjicu i završnicu. Zavisno od potrebe, da bi se podcrtala mera analogije, u interpretaciji ćemo koristiti bilo koju od njih.

Uvod

Hajde najpre da pogledamo otvaranje ili uvod u odnosu na šahovsku partiju. Šta treba da se učini? Otvori se šahovska tabla, poređaju šahovske figure u početnu ili neku drugu odabranu poziciju središnjice ili završnice šahovske igre. Odredi se vreme u kome igra mora da bude završena i postavlja se zadatak: čitava partija, deo nje ili rešavanje šahovskog problema u nekoliko poteza. Time se uspostavlja jedinstvo mesta, vremena i radnje.

I za vaše kreativno delo morate da odaberete polje na kome će priča da se odigra, vreme u kome ćete da je pratite i likove odabrane tako da mogu da odigraju svoju ulogu.

Gotovo sve to, makar ovlaš, mora da bude ocrtano već u uvodu. Nećete, valjda, da glavni lik uvedete tek na pola romana? Ili informaciju da se sve dešava u Srbiji, pre četiri godine, da date na primer negde pred kraj? Možda bi bilo zanimljivo pokušati, ali se time ne počinje spisateljska karijera.

Dakle, jedinstvo mesta, radnje i vremena, uspostavlja se već u uvodu. Što pre. Neki autori u SAD smatraju da je velika stvar postići to već u prvoj rečenici. No, nije obavezno.

Na sličan način se u šahovskoj partiji već posle dva-tri poteza prepoznaje otvaranje, da li će partija biti oštra ili poziciona. Profesor već posle nekoliko rečenica mora da bude siguran da niste promašili temu. Naučni rad će već u uvodu najaviti ciljeve i sadržinu istraživačkog rada koji sledi.

Središnjica

Središnjica mora da sadrži gotovo sve. Pošto smo u kreaciju ušli kroz otvorena vrata uvoda, svemu što se dalje dešava neposredni smo svedoci, da bismo, pošto vreme boravka u tom novouspostavljenom svetu istekne, izašli na vrata završnice. Naravno, između ovo dvoje vrata postoji i odgovarajući "nameštaj" koji mora da bude raspoređen sa merom i ukusom, tako da se čitaoci, ne zaboravimo da će, dok čitaju, i oni ovde boraviti, osećaju krajnje ugodno. Inače vam neće doći ponovo.

Ovaj "nameštaj" sastoji se iz više elemenata i glavne od njih ćemo posebno da razmotrimo.

Fakt i fikcija

Jeste li gledali čuveni film Orsona Velsa "Istine i laži" (Fatti e malfatti)? Film koji predstavlja čudesni spoj imaginacije i činjenica o Pablu Pikasu? Ili: Volite li Tomasa Mana, Borhesa ili Danila Kiša? Oni su na najbolji i najlepši način zamešali fakt i fikciju, tako da najčešće ni ne znate šta je šta. I nije vam ni važno. Ne morate da budete kao oni, naravno, ne baš odmah, ali, veoma je važno da budete svesni da je većina onoga o čemu ćete da pišete bilo kad u životu, smešteno upravo između te dve odrednice.

Činjenice, fakti, će vam obezbediti uporišta, ali će zahtevati više pri­pre­me pre nego što se "latite pera", fikcija će vam dati slobodu u pisanju ali zahtevati i veći kreativni napor. Prava mera odnosa fakta i fikcije obezbediće vam i jedno i drugo. Na krajnosti razmernika stoje istorije i fantazije. Gde ćete vi odlučite sami.

Dinamika, intenzitet i tempo

Pošto smo već pomenuli uporišta koja se zasnivaju na faktima, potrebno je nešto reći i o dinamici pripovedanja. Smatra se da delo ima šanse da bude dobro, ako ga pisac iz početnog stanja dovede do novog, izmenjenog stanja i, usput, sve promene dobro obrazloži.

Dinamika u tehnici predstavlja sasvim dobru analogiju. U njoj se detaljno proučavaju stanja i procesi koji utiču na promenu stanja. Stanja se detaljno opisuju i obrazlažu činjeničnim utvrđivanjem svih parametara koji mogu da ih definišu, vodeći računa samo o tome koje je početno, a koje krajnje. Ovako definisana stanja nazivaju se termodinamičkim stanjima i pro­učavaju se u termodinamici. Proces koji će početno stanje prevesti u krajnje, može da bude izveden krajnje nezavisnim putevima, koje proučava kinetika.

Pošto smo već odabrali da se ovde koristimo analogijama, mislim da ćete teško da nađete bolju od ove. Vaš put kroz priču će ići od jedne do druge uporišne tačke, koje predstavlja stanje definisano faktima, putevima fikcije koji će da zavise od vaše imaginacije. Vaše je da odaberete prave.

Vidljive aspekte dinamike u vašem pisanju predstavljaće tempo i in­­tenzitet. Pitaćete se kakva je razlika između ove dve reči. Možda nam i tu pomogne malo fizike. Šta znate o talasnom kretanju? Jeste li čuli za longitudinalno i sinusoidno talasno kretanje? Jeste? E, pa, longitudinalno bi odgovaralo tempu, a sinusoidalno — intenzitetu. Reći ćete da su to izuzetno pravilna kretanja i da ko je video jedan zna sve ostale. Onda, da dopunimo. Imaćete pravo, ako ova kretanja nisu umetnički modulirana. Vaša kreacija će od priče načiniti isto ono što od standardnog visokofrekventnog nosećeg talasa načini muzika amplitudnom (AM) ili frekventnom modulacijom (FM). To već ne moram da vam objašnjavam, zar ne?

Dakle, kad je tempo u pitanju, on će da bude spor ili brz. Može i negde između. Imam za vas dobar primer iz sopstvenog iskustva iz istraživačkog rada. Moj prvi šef, upućujući me u pisanje naučnog rada, poslužio se metaforičkim slikama, koje nikada neću zaboraviti:

tamo gde postoji puna, jasna i argumentovana informacija, treba se ponašati kao plivač koji pliva prsno ili leđno;

tamo gde toga nema u prevelikoj meri treba se poslužiti beterflajem ili kraulom;

tamo gde argumenata nema, treba i zaroniti.

Imate li osećaj kako se odnos fakta i fikcije odražava na plivačke stilove, odnosno na tempo izlaganja u vašoj priči?

Prevedeno na jezik tempa i odnosa fakta i fikcije, delove koji predstavljaju uporišta i imaju dalekosežne posledice na delo u celini, treba pisati jasno i u sporom tempu, a delove koji prate radnju sa visokim stepenom imaginacije, treba pisati u bržem tempu.

Za razliku od tempa, koji možemo da zamislimo i kao meru gustine, intenzitet treba posmatrati kao meru vrhunca. To je i značenje termina koji označava visok intenzitet — klimaks. Jeste li primetili da postoje delovi priče izrazitog intenziteta, sa spoljašnjim ili unutrašnjim nabojem koji žestoko vezuje pažnju čitalaca? E, to je klimaks. U jednom delu može da ih bude više. Nejednakog intenziteta. Srednji intenzitet pojedinih klimaksa raste ka kraju priče. Klimaksi nižeg intenziteta nazivaju se subklimaksima. Posmatrano dvo­di­men­zionalno, priča može da se predstavi panoramom planinskog lanca.

Na ovom mestu može da se postavi pitanje: Ako je klimaks vrhunac događanja, zašto se priča ne sastoji samo od niza klimaksa? Najpre, zato što se priča ne može praviti samo od događaja. Jedan naš prijatelj je u tome uspevao. Klimaks od početka do kraja. Dugi, neprekinuti klimaks, kao planinska visoravan na koju vas popnu liftom, a onda hodate po ravnom. I nije bilo dobro. Nije bitna visina planine ako se ne popnete na nju, nije važan intenzitet klimaksa, već da ga dostignete. Više puta. Zadovoljstvo je u penjanju.

Mislite li da se ostatak priče sastoji od samih padova? Da, ako ih vi prouzrokujete. Kreativno pisanje zahteva povremeno smirivanje radnje. Dobra priča mora da ima dobro razvijen profil intenziteta kako bi bila zanimljiva. I što neravnomerniji, da se čitalac ne bi navikao ili — zasitio.

Karakterizacija

Karakterizacija označava proces kojim autor utemeljuje svoje likove, pojedinačno ih slikajući fizički i psihički, uslovljavajući time najveći deo radnje (da se podsetimo: to se odnosi na fikciju, kinetiku). Loše izvršena karakterizacija može i najbolje zamišljenu priču da načini lošom, dosadnom, neuverljivom... Na konjskim trkama ne pobeđuju rage, zar ne?

U nekim podelama, ako uopšte moraju da postoje, osnovna podela likova bila bi na realne i imaginarne likove.

Sa realnim likovim najčešće se srećemo u takozvanim faktografskim delima, a to su, pre svega, istorijski romani. Jeste li primetili da to obično nisu glavni likovi? Znate li zašto je to tako? Razlog leži u činjenici da karakterizacija ovih likova nije slobodna, zbog toga što su utvrđene činjenice poznate i drugima, te stoga uvek postoji rizik da lik propadne zato što je u pripremi nešto propušteno, neka informacija zanemarena. Kod ovih likova je odnos između fakta i fikcije u korist fakta i oni zato većim delom pripadaju stanju, a ne procesu. A pošto smo ranije videli da se stanje izlaže sporo, realnim likovima se ne sme poveriti da nose osnovnu nit priče. Sećate li se nekog takvog lika iz romana ili filma?

Ponekad se susrećemo i sa obiljem fikcije u karakterizaciji nekog realnog lika. No, to je jedna provokacija i to je sasvim druga vrsta dela.

Sa imaginarnim likovima već je lakše. Sloboda komponovanja osobina dozvoljava izbor koji će lik učiniti zanimljivim, sa širokim mogućnostima uticaja na proces odvijanja priče uz punu meru mašte. Naravno, pri ocrtavanju likova koristićete karakteristike koje ste već kod nekoga sreli. Glupo bi bilo da sve izmišljate. Ali, postoji malo ograničenje. Bez zadnjih namera, ponekad nam se desi da u lik pretočimo previše osobina nekog nama poznatog. To "previše" može da bude povod za parnicu na sudu. Jeste li nekad na kraju nekog filma zapazili napomenu: Svaka sličnost sa ljudima i događajima je nenamerna...?

Najbolje je kombinovati. Neki vrsni pisci su pravi majstori da od svakog svog lika načine frankenštajnovsku kombinaciju ljudi iz svoje okoline.

Navešću vam sada neke detalje kojima možete da se pomognete pri karakterizaciji likova:

fizički kvaliteti ili nedostaci lica i tela;

društveno i socijalno poreklo, uticaj porodice ili okoline, lični status;

psihološke kategorije, osećajnost, emotivnost, intuitivnost ili racionalnost, odnos prema svetu, introvertnost ili ekstrovertnost (oni koji o kreativnom pisanju misle najozbiljnije, neka malo pogledaju kod Junga), zodijački profili (za one malo skromnije).

Nemojte da dozvolite da karakterne osobine jednog lika budu u koliziji, sem ako to nije osnova zapleta.

Nemojte da dozvolite da vam likovi naknadno dobijaju ili gube osobine, sem ako to nije osnova zapleta.

Nemojte da insistirate ni na preteranoj karakterizaciji, kako biste iz­beg­li prethodni propust. Karaktere je kasnije teško kontrolisati.

Likovi se dele na glavne i sporedne. Obim karakterizacije likova mora da bude proporcionalan njihovom udelu u priči. To je vrlo važno da se zna. Nedovoljna karakterizacija može da ostavi vaš glavni lik nezapaženim, a prete­rana karakterizacija da skrene pažnju na likove koji vam nisu važni.

Za to je možda najbolji primer slučaj Bubuleje. Naš čuveni glumac Bata Stojković svojevremeno je dobio malu epizodnu ulogu u TV seriji "Studenti". Tako je briljantno odigrao tu epizodu da su autori serije počeli da mu dopisuju ulogu i na kraju je postao jedan od glavnih likova. Da li su glavni likovi bili nedovoljno okarakterisani? Ili je lik Bubuleje sadržavao kritičnu karakternu osobinu koja ga je izbacila u prvi plan? Bila je to TV serija i nije bilo štete.

Zamislite da se vi lično tako zapetljate sa nekim likom da počne da se odupire okončanju u meri da vam, dok se zadržavate na njemu, razbije osnovnu ideju i umesto jedne priče napišete neku drugu koju niste ni pomišljali da napišete. Biće dobro ako sve ispadne dobro. Ali, šta ako od svega ne ispadne ništa?

Dobro ili loše uravnotežena karakterizacija može da se ilustruje i na primeru svadbene fotografije. Dobro je ako je grupna fotografija slična mno­gima koje ste imali prilike da vidite. Sasvim napred su mladenci, kraj njih su kumovi i roditelji, rođaci i prijatelji su u drugom redu ili sasvim sa strane, ostali svatovi, pa i oni nepozvani, sasvim pozadi. Naravno, glavne likove raspoznajete do detalja, ostali su manje ili više deo slike, neke iz pozadine ni ne prepoznajete. Takav odnos bi morao da vlada i između vaših likova. Bilo bi glupo da je ispred svih istrčalo neko dete ili se između mlade i mladoženje utrapio neki komšija. Još gore ako je mladoženja zažmurio, a mlada stavila šaku na oči. Propala slika. I, znate li ko je kriv? Fotograf. Likovi mogu da prave gluposti, ali ne i autor. Nemojte da vam se to desi.

Još jednu analogiju ću da vam navedem zbog toga što mislim da je ova etapa kreativnog pisanja izuzetno važna, jer dosadni likovi ne mogu da odigraju dobru priču. Hajde da se podsetimo kako se iscrtavaju likovi u stripovima. Likovi u prvom planu se crtaju do detalja. Vidi se boja očiju i mladež na licu. Kod onih povučenih u pozadinu od očiju i usana ostaju samo crte, od nosa samo dve tačke.

Poslednje pitanje vezano za likove je: koliko likova? Kada sam po­činjao da pišem nisam štedeo na likovima, smatrajući da time naglašavam sopstvenu sposobnost da se s njima izborim. Đavola! Moji čitaoci su zato imali muke da se snađu. Poseban problem je ako im ni imena nisu dobro odabrana. Ako su slična ko će ih razlikovati? Izgleda da postoji samo jedno pravilo: Broj likova mora da bude srazmeran dužini priče. Kratka priča treba da ima jedan do dva lika. Tek u kraćoj noveli možemo da se pozabavimo s trećim. Roman dozvoljava više likova, glavnih i sporednih. Znate li zašto? Zato što se kraće forme najčešće prostiru samo između dve uporišne tačke. Na tankom brvnu će se i dva jarca pobosti. Roman umesto prostog niza uporišnih tačaka može da ima dobro razgranatu mrežu, da se osim glavne niti radnje bavi i nizom sporednih. A tu ima mesta za više likova. Mislim da niko nije uspeo da prebroji sve likove u Pekićevom romanu Besnilo. Čak je i on imao problema, pa ih je kroz roman vodio pribadajući ih čiodama na mesta gde su se u pojedinim fazama romana nalazili. Ali, to je bio duuuuugačak roman.

Naracija i dijalog

Ako izuzmemo stil pisanja, koji ću ostaviti vama, kreativno pisanje, odnosno, ono što čitate kad se latite knjiga, sastoji se iz naracije i dijaloga.

Naracija ili pripovedanje predstavlja one delove priča u kojima pisac mora da nam opiše nešto što sami, iz položaja čitaoca, ne možemo da vidimo. Filmovi, na primer, ne zahtevaju naraciju. Taj deo obavlja filmska kamera. U knjizi je stvar sasvim drugačija.

Većina misli da je sve jasno i da je naracija, kao i stil, deo umeća kreativnog pisanja koji treba da bude prepušten samom piscu. To je potpuno tačno, ali, da li se sećate pismenih zadataka? Da su neki od vaših drugova ili drugarica dobijali visoke ocene upravo zbog "sjajne" naracije, a pisci postajali neki drugi, povučeni momci i devojke kojima tada upravo taj deo nije išao od ruke.

Mislim da se najveće greške, u domenu naracije, čine upravo u srednješkolskim godinama. A studenti se njih, tako su mi bar rekli, oslobađaju već na prvoj godini književnosti. Ja ću vam otkriti o čemu se radi. Najčešće su krive profesorke srpskog jezika. Ili je moja bila kriva. No, ne verujem da se varam. One su toliko naklonjene lepom a ne dobrom pisanju da ni ne primete kako učenici, nažalost, češće učenice, kreću linijom manjeg otpora i počinju da pišu "lepo". Sa abnormalnom količinom prideva koji tu "lepotu" potkrepljuju.

Jedna od prvih stvari koje sam naučio je provera da li su baš svi pridevi neophodni. Dr Zoran Živković me je posavetovao da uzmem neki od svojih tekstova i da u njemu precrtam sve prideve. Da ih prebrojim. Da ponovo pročitam "unakaženi" tekst i ocenim da li je to i dalje ista priča. Ukoliko jeste, da neke od prideva vratim nazad. Verujte mi, iako sam spadao u onu vrstu učenika koji su za pismene zadatke dobijali i manje od trojke, našlo se prideva koje je bilo moguće potpuno odbaciti. Molim vas, vodite uvek o tome računa kad vas uhvati potreba da pišete. Višak prideva itekako zna da zavara.

Ako smo se obračunali s pridevima možemo da se vratimo naraciji.

Osnovna funkcija naracije je da se umeša onda kad na osnovnu nit priče utiču okolnosti. Nemojte da opisujete jesenje kišno veče, ako se zbog njega dvoje mladih neće dovoljno približiti pod kišobranom. Nemojte opisivati duševno stanje glavnog junaka, ako će on potom da se naždere pasulja. Još Čehov je divno ukazao da ako se, u prvom činu, na zidu sobe nalazi puška, u trećem činu mora da opali. Naracija se javlja i u za priču manje značajnim momentima, ali u tom slučaju je u pitanju pasaž.

Sa pasažima sam možda imao i više muke nego sa naracijom. Kod naracije se čovek uvek raspiše pa šta bude. Lako je posle kratiti. Pasaž nastupa onda kada se jedna kinetička nit iscrpi i dostigne sledeća uporišna termodinamička tačka. I onda se ispostavi da ta tačka nije ona tačka sa koje treba da se krene dalje drugom kinetičkom niti. Prelaz između te dve tačke naziva se pasaž. Ja ga tako nazivam. Nemojte tu da se zapletete u nepotreban događaj. Na primer, završili smo s događajem koji se odigrao na žurci kod Marije, pa treba nekako preći kod drugara Petra kome smo preoteli devojku. Glupo bi bilo opisivati vožnju tramvajem. Neko bi, čitajući, mogao da pomisli da je priča povezana sa GSB-om. Pasaž mora da jasno da do znanja da nije značajan. Kako se to rešava? Džon Haldeman nam je govorio, dok je dolazak stranih SF pisaca u Beograd bio normalna pojava, da su par rečenica o pivu ili čačkanje nosa dovoljni. Jeste li shvatili razliku?

Dijalog je srž priče. Lično spadam među one koji smatraju da bi roman sastavljen od dijalog bio vrhunac romana. Nešto gde se ništa ne dešava naracijom ili nekim drugim pomoćnim sredstvima. No, to za sada nije moguće. Osim u radio-drami. Neki od nas znaju koliko radio-drama zbog toga trpi.

Osnovni problem kod dijaloga sastoji se u činjenici da se kod njega najjednostavnije može da ispolji prisustvo teze. A protiv teze se savremena književnost radikalno bori. Smatra se da vaša literatura može da ukazuje, ali ne i da natura. Neki ljudi smatraju da pisci govore kroz svoje junake. To jeste tačno, ali ono što ne sme je — da govori kroz sve junake. Sve na što smo imali pravo iscrpljeno je kroz karakterizaciju likova. Oni potom moraju da izgovaraju svoje misli. U suprotnom bismo imali roman klonova pisca, koji bi ne znam kako uopšte uspeli međusobno da razgovaraju.

Dešavalo mi se da se divno osećam kada mi se sopstveni lik usprotivi i izgovori nešto što mu karakterizacija nameće, a ne ono što bih ja u tom trenutku želeo da kaže. Jednog svog prijatelja, po kome sam pokušao da modeliram jedan ne baš pozitivan lik, počeo sam više da cenim pošto mi se suprotstavio u priči koju sam napisao. To vam je kao priča sa trbuhozborcem i lutkom koja se otima i preuzima dominaciju u tandemu. Ako vam se nekad nešto slično dogodi, pustite lik na miru, vi ste mu to kroz karakterizaciju omogućili.

Dijalozi ne smeju da se pretvore u monologe ili pitalice ili da traju beskrajno. Tu postoje određene zamke ako ste se odlučili da likovima date punu slobodu. Ponekad dijalog neće da se okonča sam od sebe. Šta tada učiniti? Bolje postaviti pitanje: Šta je trebalo učiniti? Jer, najčešće, greška je načinjena znatno ranije. Znate li da je neko predlagao da se naši maratonski politički skupovi održavaju stojeći? To je otprilike ono što je trebalo da se uradi. Smestite dve osobe koje ne znaju da prekinu razgovor u prostoriju u koju nadolazi voda i moraće da prekinu. Onda kad vi zaključite da je preko glave.

A, šta ako je šteta već napravljena? U kafani će se pojaviti kelner koji nema ono čime ste želeli da budete usluženi. Na ulici će da naiđe neko treći, makar i polivači ulica. Kod kuće će da zazvoni telefon. Kao što vidite, rešenja uvek ima. Samo, nemojte da budu ofucana poput one otužne scene na filmu gde posle verbalnog obračuna jedna strana odlazi ka vratima i baš kad se uhvati za kvaku, zastaje da izgovori zadnju rečenicu ili je druga strana zaustavi. A kako preći s teme na temu? Zapalite cigaretu ili popijte piće. Jednom nismo mogli da izbrojimo koliko je Puma, glavni junak našeg drugara Boba Hopera (alias neću da vam kažem ko), popio skoča da bi izašao iz romana.

Poslednje što ću da vam savetujem kad je u pitanju dijalog je da se ne igrate pitanja i odgovora. Potpuno su demodirani pristupi da se na taj način obaveste čitaoci o događajima kojima nisu prisustvovali. Ima i boljih rešenja.

Teme i motivi

Bukvalno sve može da bude tema za dobrog pisca. Pokušajte da budete originalni, mada je rečeno da su sve dobre teme već zapisane i obra­đene u Starom i Novom Zavetu. Ako je tako, pokušajte sa oprobanom temom, ali budite bolji. Dobro odaberite temu i pola posla je završeno. Ali, tu postoji jedan ozbiljan problem. Da li je tema dobra ne odlučujete sami. Tu su čitaoci sa svojim afinitetima i (što je teža okolnost) urednici-izdavači. Možda je nešto za vas bila najbolja ideja i tema za pisanje, možda ste napisali remek-delo, ali, ako tome nije naklonjen vaš izdavač, onda od toga nema ništa.

Nedavno smo imali prilike da saslušamo jednog našeg pisca kako se žali na izdavače. Ali, i on je izdavač i kao i svi izdavači poseduje iste osobine kao i njegovi izdavači. Komplikovano?

Svojevremeno sam bio oduševljen uspehom Džin Auel i njene praistorijsko-fantastične trilogije. Pokušavao sam da ustanovim da li je njen uspeh obavezno posledica slučaja i okolnosti. Naime, ta obična američka žena, za­bav­ljena jedino susretima četvrtkom sa svojim prijateljicama, iz dokolice a i na savet tih istih prijateljica, odlučila je da napiše roman. Pitala se o čemu (to je i naše pitanje) i našla da njen muž ima prijatelja antropologa, da ovaj ima bogatu literaturu i da je spreman da joj pomogne oko podataka. Napisan roman (naravno, bio je dobar) ponudila je izdavaču koji je upravo počinjao ciklus marketinga novih autora (znači dobro ulaganje para) i ovome se dopalo. Posledica svega je da je drugi roman, sada već milionerka u dolarima, posvetila svom mužu u znak zahvalnosti što umesto nje — kuva. Moj zaključak je bio da to ne mora obavezno biti posledica slučaja i okolnosti. Njen roman, sa odabranom tematikom, pojavio se mnogo godina posle uspeha Ronija Enea sa romanima Borba za vatru i Džinovski lav, tako da je bila kao nova. Čitanost tih knjiga je motivisala izdavača, jer ako je jednom išlo, zašto ne bi, posle tolike pauze, moglo ponovo. I čitaoci, sada generacija koja nije imala Eneove romane, su bili spremni.

Ako ne možete da nađete dobru temu, što bi bilo podvig, razmislite malo šta bi moglo da zainteresuje izdavače i čitaoce. Setite se uspeha minorne knjige Roman o Milutinu, (ni prineti Stevi Jakovljeviću), koja je u Srbiji imala tiraž preko 200.000 primeraka. I vremena u kome je naišla. Naravno, dobar pisac ne ide po svaku cenu na ruku izdavačima i čitaocima, no ne sme da se zaboravi kome je knjiga namenjena.

Teme su isključivo posledica konjunkture.

Antički Grci su pisali tragedije i komedije (sa obaveznim uplivom božanskog Olimpa). Aleksandar Dima je pisao o plemstvu u doba plemstva. Romani o velikim trgovačkim porodicama su stigli u vreme trgovačkih poro­dica. O ratovima se pisalo posle ratova. O špijunskim poduhvatima u vreme Gvozdene zavese. Zašto ih sada ne pišu?

O razlozima zahuktavanja SF-a baš u vreme uzleta tehnološke civilizacije ne treba da vam pričam. O razlozima baldisanja — takođe.

Teme ne smeju da budu zastarive.

Ko se danas oduševljava Vernovim romanom Putovanje na Mesec? Ili Velsovim Marsovcima? To su samo relikti. Ko razmišlja o 1984-toj kao o terminu, a ne kao o izuzetnoj literarnoj sociološkoj studiji? Ko o 1999-toj? Dohvatljivost prostora i vremena učinila je mnoge SF romane demodiranim. A pisci SF-a su počeli da se bave nedohvatljivim prostorima i nedostižnim vremenom. Čuli ste o sajber-panku i viziji života u dodiru sa virtuelnim svetom. To možda žari i pali Amere, oni imaju probleme sa drogom, sa kompjuterizacijom, sa nadiranjem japanske tehnologije i jakuza. Baš nas briga ako ne može­mo telefonom da dobijemo Plužine, a vrhunska tehnologija nam je ono što kupimo na buvljaku.

To je i poslednji problem:

Teme ne smeju da imaju lokalni karakter.

Nikada neću zaboraviti slučaj kada je Goran Hudec, pseudopisac iz Zagreba, ko zna na koji način, oni su i odlučivali, dobio mesto za priču u antologiji World SF-a, koji je tada bio pojam za nas. Priča je bila prevedena i dostavljena. A onda su počeli problemi. Niko od urednika te antologije nije mogao da shvati u čemu je štos sa samoupravljanjem. U njemu je, zapravo, bio osnovni zaplet te priče. Završilo se time da mu je bila data mogućnost da napiše novu priču.

Motivi moraju da vam budu bliski. Nemojte da pišete o nečemu što je vama nepoznato. Ni o uzrastu, ni o stanjima, emocijama, odnosima, procesima, tehnologijama, prostorima. Nemojte pisati o žestokim ljubavima ako ih niste doživeli, o tučama ako se niste tukli, o Buenos Airesu ako tamo niste bili, o birokratiji ako nikada niste videli iznutra kancelariju, o starosti ako je niste iskusili...

Neverovatno dobro smo se zabavljali na račun priče Branislava Brkića o pijancu, gde se jasno videlo da autor nikad ništa nije popio. Jedan drugi naš drugar uporno piše o tučama, a znamo da se nikad nije potukao. Dragan R. Filipović piše o Užicu, a ja, uglavnom, o Strumici i to je uverljivo.

Pišite o onome što poznajete, a ako to nije slučaj, uslov je da ni čitaoci o tome ne znaju ništa. Ili se prethodno obavestite o toj materiji. Ja sam, na primer, za priču "Dan Mitre" dobro proučio poglavlja o neurofiziologiji mozga, a za istorijske miljee prethodno pokupim svu literaturu koja se može nabaviti. Znači, građa vam je nephodna.

Još samo nešto kad su u pitanju motivi. Prilično sam nabrušen na naše pisanje horora i FRP igranje. Tu do visokog izražaja dolaze neke strane lokalne teme koje se na taj način uspostavljaju univerzalnim. To nije dobro ukoliko želimo da opstanemo. Možda vam se to učini bezveznim, ali sam svojevremeno razgovarao sa Levom Kreftom, nekadašnjim predsednikom omladine Jugoslavije, koji je bio, kao dobar Slovenac, izuzetno zabrinut za slovenački jezik i uticaj srpskohrvatskog jezičkog područja. I to ne zbog dobre literature, već zbog šunda. Naime, s obzirom da su malo jezičko područje, oni su koliko toliko uspevali da pariraju sa izdanjima literature glavnog toka, ali ne i sa izdanjima ljubića, krimića, vesterna itd., koji su u Sloveniju dospevali isključivo na srpskohrvatskom jeziku. Zato, ako već želite da pišete horor i fantazi, nabavite, ako već ne možete ništa drugo, Palavestrinu knjigu Ale i Bauci, pa vidite šta se iz nje može izvući.

Završnica

Na kraju uvek mora da dođe kraj.

Vaše delo mora da ima i dobar kraj. U šahovskoj partiji to je mat. U naučnom delu zaključci i predlozi.

Kako zaključiti jedno književno delo?

Nedavno smo imali priliku da čujemo o otvorenim i zatvorenim krajevima. Ja ću da vam pričam o krajevima uopšte.

Postoje krajevi posle kojih vam je žao što se čarolija okončala. Kažite to piscu i on će da bude srećan. Dobro je ostaviti čitaocu da nešto doživi i sam. Nešto što vi niste napisali a on zna da se dogodilo. To su za mene najlepši krajevi. Da se knjiga čita i pošto su korice sklopljene. To je vrlo teško i neka vam to bude neki krajnji cilj. I, da se razumemo, to ne treba raditi da bi se otvorila mogućnost nastavka. To bi bilo komecijalno a ne umetničko razmišljanje. Nastavci su specifičnost fantastične literature zbog toga što je za kreiranje jednog fantastičnog sveta potreban izuzetan napor i što je velika šteta da jedan svet, za čije je obrazloženje, vrlo rizično, potrošen popriličan prostor u knjizi (neki karte svojih svetova crtaju, videli ste), bude potrošen za samo jednu priču.

Postoje tri osnovna tipa kraja.

Prvi tip, kao uostalom i ostala dva, mora da obezbedi da sve započete radnje budu okončane, da svi likovi iziđu iz knjige a da se kasnije ne pitamo: a šta beše sa onim...? Kad uspešno svoju priču dovedete u završnicu, ponašajte se kao predilja koja proverava da li joj je predivo bez dlačica, kao drvoseča koji pošto obori stablo okreše grane. Kraj priče mora zaista da bude kraj.

Drugi tip kraja je epilog, koji u poslednje vreme i nije tako moderan, ali ga lično volim. On omogućava, uz dovršenje dela i relaksaciju za čitaoca koji još jednom saznaje šta se dogodilo sa onima o čijim je avanturama čitao.

Treći tip, panč lajn (engl. punch line), pripada isključivo kratkoj formi priče. To je kao kad pričate dobar vic. Do samog kraja se ne sme naslutiti preokret koji vic čini vicem, a kratku priču — kratkom pričom. Kraj mora da bude upravo ono što punch line znači: udarni red. Samo, nemojte da pišete dugu priču sa panč lajnom. Čitalac će se zapitati: što je ovaj morao toliko da gnjavi da bi ispričao vic?

(prvi put objavljeno u "Emitoru" 214, april 1995)

Hvala, ali nije bilo neophodno. Tekst je stariji i pisan je za seminar za talentovanu decu u Petnici, sredinom osamdesetih. Pošto je na više mesta na netu do sada se na njega pozvalo više stotina čitalaca.


Ako mi je ičega žao, žao mi je što su me budale omele svaki put kad sam hteo da se bavim ritmom teksta i pojedine rečenice. Jer, rečenica može da povuče ka sledećoj rečenici ili da zaključi prethodno.

Pa ponoviću još 100 puta jer ne mogu čudom da se načudim nesigurnom i pohlepnom stogodišnjaku koji beži od smrti tako što gazi ljude oko sebe.

Vaš rad nema veze sa mojim. Ponavljam, nisam vas čitala, nisam učila od vas jer vas nisam razumela. Svi komentari na priče su vam bili škrti, na nivou utiska, konfuzni i šifrovani. Niko vam nije dirao ni rad ni opus. Sjašite, gramzivi čoveče.

Sve što je Radmilo imao da kaže o pisanju i još podosta više od toga u knjizi I ČEKIĆ I NAKOVANJ...

Quote from: Ksenija Atanasijević on 15-03-2020, 20:08:47
Sjašite, gramzivi čoveče.

A da ti malo sjašeš...

Quote from: Ksenija Atanasijević on 15-03-2020, 20:08:47
Pa ponoviću još 100 puta jer ne mogu čudom da se načudim nesigurnom i pohlepnom stogodišnjaku koji beži od smrti tako što gazi ljude oko sebe.

Vaš rad nema veze sa mojim. Ponavljam, nisam vas čitala, nisam učila od vas jer vas nisam razumela. Svi komentari na priče su vam bili škrti, na nivou utiska, konfuzni i šifrovani. Niko vam nije dirao ni rad ni opus. Sjašite, gramzivi čoveče.

Bobane, hoćeš li ti počistiti ili da i ja postanem ličan?

Čekaj, bre, zašto ja nemam pravo da branim svoje intelektualne radove ovde? Svi ste videli šta se desilo. Još sam bila i blaga i još mu i persiram, a zaslužuje svakakve epitete. Čovek je nesnosan u krađama i proglašavanjima tuđeg svojim.
Katastrofa.

Sve osim introspekcija i atmosferičnosti si preuzela od mene, dakle, plagirala.

Pri tom, pokušala sam da pročitam citirani tekst iz Emitora. Not my cup of tea. Svaka čast ako neko tu nešto nađe za sebe, ja ne razumem šta sam pročitala i zato Radmila nikada nisam čitala niti su mi njegovi komentari na priče bili relevantni i bitni.

Znanje je znanje, svačije, prenosi se sa kolena na koleno od kada se pišu kratke priče. Po Radmilovim kriterijumima, sam Radmilo je plagijator.

Niko tebi ne spori da imaš svoju interpretaciju bilo čega, ali nemoj da vređaš i unižavaš ljude zbog razmimoilaženja.

Spori mi Radmilo i prvi je vređao nazivajući me plagijatorom. Ja se samo branim, a branim se ofanzivno zato što sam jako osetljiva na to kada neko dođe da moj rad i trud predstavlja kao svoj. Alergična sam na to, dešava mi se u poslu stalno. A Radmilo stalno ovo radi i to na ovako sramotan i manipulativan način, ucenjujući ostale i praveći skandale.

Ne dopuštam da se moj trud krade i tačka. 

Quote from: Boban on 15-03-2020, 20:26:13
Niko tebi ne spori da imaš svoju interpretaciju bilo čega,

I NIJE moja INTERPRETACIJA, već moje ISKUSTVO. Pišem priče već 20 godina. Imam pravo na svoje iskustvo i imam pravo da IZDVOJIM VREME i POTRUDIM SE da napišem svoje iskustvo, bez da mi se svakojaki kače da moje izdvojeno vreme proglašavaju svojim radom. Ok?

pa sama si rekla da ovo što je radmilo ispisao o pisanju nema veze sa tvojim i šta ti je onda ukradeno? daj, pokaži mesto gde je neko uzeo nešto tvoje i predstavio kao svoje? Ili ućuti jednom zauvek.

Imao sam slične probleme pola radnog veka. Napiše mi istraživač da je prvi koji se bavi predmetnom materijom. Ja ga pošaljem u biblioteku sa spiskom svih koji su isto radili ranije. Ne mogu da se vade da nisu čitali, kao ni ti da mene nisi razumela. Ne pije vodu. Džaba ti Linkin citira ceo tekst, skoro stariji od tebe. Preuzela si gotovo sve o čemu sam pisao. Znam da dam kad me pitaju, ali ne volim kad se neko kiti mojim perjem.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 15-03-2020, 20:34:08
bez da mi se svakojaki kače da

Posle dvadeset godina nisi naučila da napišeš dužu rečenicu?

Quote from: Boban on 15-03-2020, 20:35:49
pa sama si rekla da ovo što je radmilo ispisao o pisanju nema veze sa tvojim i šta ti je onda ukradeno? daj, pokaži mesto gde je neko uzeo nešto tvoje i predstavio kao svoje? Ili ućuti jednom zauvek.

Čoveče, jel ti razumeš da sam sela, sabrala misli, izdvojila vreme (trud) i podelila znanje, opet stečeno trudom i posećivanjem edukacija (zato je tako koncizno, osim što mi je konciznost i osobina) i višedecenijsko iskustvo ovde, spremna da ponudim još ako pisac u pokušaju postuje priču, i da je Radmilo sve što sam napisala nazvao plagijatom? On moj trud proglašava svojim radom koji sam plagirala? Dakle, mogao je sam da napiše savete piscu, a on je došao i rekao da je sve što sam ja napisala njegovo. To je krađa. Ukradeni su mi trud, vreme, iskustvo i znanje sažeto u dva posta (sažimanje znanja je lično moj trud). Ne može i ne dam. Braniću do smrti.

Quote from: scallop on 15-03-2020, 20:39:17
Imao sam slične probleme pola radnog veka. Napiše mi istraživač da je prvi koji se bavi predmetnom materijom. Ja ga pošaljem u biblioteku sa spiskom svih koji su isto radili ranije. Ne mogu da se vade da nisu čitali, kao ni ti da mene nisi razumela. Ne pije vodu. Džaba ti Linkin citira ceo tekst, skoro stariji od tebe. Preuzela si gotovo sve o čemu sam pisao. Znam da dam kad me pitaju, ali ne volim kad se neko kiti mojim perjem.

To što stoji u Emitorovom tekstu je znanje o pisanju staro hiljadama godina. Samo ste ga vi šifrovali i napisali nerazumljivo, mistifikovali. Mistifikacija je vaša, znanje je opšte. Nema tu vašeg perja za kićenje jer me ne zanima da učim da mistifikujem napisano. Zanima me da budem koncizna i jasna, kao  što i jesam bila, za razliku od vas. Džabe vam sve, moj učitelj niste bili niti ćete ikada biti. Ne smatram vas relevatnim piscem ni dobrim učiteljem i to sam rekla mnogo puta dosad tokom godina.

Dakle, D. ti si došla na ovo mesto da započneš stvari koje su scallop i Boban započeli pre tvog rođenja i pokušavaš da nas ubediš da zapravo neko tu tebe krade?

Boban ti je lepo rekao da je radionica tvoja, ne njegova, ti si to mudro izignorisala zato što ti je prijatelj i nastavljaš da se lomataš sa scallopom oko praktično iste stvari...

Nova i stara generacija ne mogu da sarađuju niti koegzistiraju na istom mestu, ako nova generacija smatra da stvari započinju s njom. Mogu samo da se nastavljaju.

Zar zaista nešto toliko jednostavno ne možeš da shvatiš, već uporno teraš svoje?

D. to što ti nisi u stanju da vidiš da si napisala maltene isto što i Radmilo pre 25 godina je tvoj problem a ne naš.
Ljudi se ne razumeju, to se događa, ali saveti su vam vrlo slični. Sasvim je moguće da nisi prepisala od njega, ali kao što ti imaš pravo da ga optužuješ da ti je preoteo Radionicu koja nije tvoja i on ima pravo da tvrdi da si svoje znanje pokupila čitajući njegove savete.

Mnogo ste gadni. Svi.

Naravno da je moje znanje staro hiljadama godina, D. ima sveže znanje, iz edukacija. Pokušava da ga nametne kao lični sistem vrednosti literature. U poslednje vreme više se bavim Postanjem, pa kad pišem o praljudima uvek se pozovem na prvog, koji se, pošto je obrao smokvu, sišao po opale i našljemao se. Kad se bavim religijom, počnem od Adama i Eve i obavezno napominjem da citiram Svevišnjeg ili njegove prve plagijatore. Ako se D. u dolazeće vreme pojavi sa sličnim verzijama, znajte da su moje.

Quote from: Boban on 15-03-2020, 20:53:58
napisala maltene isto što i Radmilo pre 25 godina

Zapravo, pre 35 godina. Tekst je originalno napisan sredinom 80-tih, ne za Emitor.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 15-03-2020, 20:59:59
Mnogo ste gadni. Svi.

Razumem da ti se žuri, pokušavaš i ne ide ti. Samo, moraš da znaš da je najgori put pljuvanje uvis.

Trivija: ja imam objavljenu SF priču, zapravo tri pre nego što je D. rođena, a Radmilo nema nijednu pre njenog rođenja.

Uopšte se ne radi o znanju u oblasti pisanja. Znanje je tu vekovima, prenosi se. Radi o načinu na koji se znanje prenosi. Radmilo to nikada nije umeo jer nije dobar učitelj. Zato ono što sam napisala ne može da bude "njegovo" jer on ne ume tako da predstavi znanje. Predstavljanje znanja na određen način je moj trud i moje znanje (ja pričam o znanju o prenošenju znanja - tu ima mene lično, svako je tu autentičan) i ne može da bude plagijat. Kao što se i vidi u komparaciji mojih postova sa tekstom iz Emitora (da ga ne komentarišem sada, to čak i nije uputstvo za pisanje kratke priče, nego kontemplacija na temu koja malo kome koristi u pisanju).

Radmilo je taj koji svojata tuđa znanja i o pravilima pisanja kratke priče piše kao da je on taj koji je osmislio i kratku priču i kako se piše. Ja pričam o prenošenju znanja, svesna da znanje nije moje već je stečeno i naučeno. Radmilo mi nije preneo to znanje jer ga nikada nisam razumela šta priča i nikada mi se nije dopadao način na koji gazi ljude oko sebe.

Quote from: Linʞᴉn on 15-03-2020, 21:03:52

Quote from: Boban on 15-03-2020, 20:53:58
napisala maltene isto što i Radmilo pre 25 godina

Zapravo, pre 35 godina. Tekst je originalno napisan sredinom 80-tih, ne za Emitor.

Nemoj tako. Boban voli više da je manje. Ima on sličnu komparaciju sa šahovskim problemom. Ipak, moja kompracija sa termodinamikom i kinetikom je samo moja. Deca u Petnici su bila okupljena zbog tehničkih nauka i morao sam da nađem slično.

Dakle, pustite me da znanje predstavim kako znam. To je samo moje iskustvo. Egomanijački je tuđe iskustvo nazivati svojim znanjem. Ja znam da ste ovde frikovi egomanijaci, ali ne može kod mene. Ja znam o čemu pričam i pišem i znam gde sam šta i kako naučila. Probajte da otmete nekom drugom.

Quote from: Boban on 15-03-2020, 21:07:24
Trivija: ja imam objavljenu SF priču, zapravo tri pre nego što je D. rođena, a Radmilo nema nijednu pre njenog rođenja.

xbigok xbigok xbigok

Quote from: scallop on 15-03-2020, 21:07:14

Quote from: Ksenija Atanasijević on 15-03-2020, 20:59:59
Mnogo ste gadni. Svi.

Razumem da ti se žuri, pokušavaš i ne ide ti. Samo, moraš da znaš da je najgori put pljuvanje uvis.

Samo da na kraju ne protraći odgovore. :?:

https://zzk.ffzg.unizg.hr/wp-content/uploads/2014/02/Solar-Ideja-i-pri%c4%8da.pdf

Quote from: scallop on 15-03-2020, 21:10:58
Nemoj tako. Boban voli više da je manje. Ima on sličnu komparaciju sa šahovskim problemom. Ipak, moja kompracija sa termodinamikom i kinetikom je samo moja. Deca u Petnici su bila okupljena zbog tehničkih nauka i morao sam da nađem slično.

Ruku na srce, direktor Petnice, Vigor Majić, bio je sa mnom na istraživačkoj akciji prvi put 1978. godine, Damir Joka komandant, ja zamenik... i govorilo se dosta o potrebi da se otvori jedan istraživački kutak za mlade posvećene nauci, ali vidiš to nisam nikada pominjao ranije, ne smatram da imam ikakve zasluge, mada sam imao svojih ideja, ali sve je to tada išlo po političkim linijama. Godine 1979. uradili smo istraživački časopis Istraživač sa zbirkom raznoraznih tekstova i iskustava i to je bila inicijalna kapisla da se tadašnja vlast u državi ubedi da je klincima jedno takvo mesto neophodno i već nekoliko godina kasnije krenula je Petnica. Deset godina pre Radmila ja sam bio u toj Petnici u svojstvu nekog predavača o astrofotografiji, ali to je irelevantno za ovaj slučaj.

Quote from: Boban on 15-03-2020, 22:13:54

Quote from: scallop on 15-03-2020, 21:10:58
Nemoj tako. Boban voli više da je manje. Ima on sličnu komparaciju sa šahovskim problemom. Ipak, moja kompracija sa termodinamikom i kinetikom je samo moja. Deca u Petnici su bila okupljena zbog tehničkih nauka i morao sam da nađem slično.

Ruku na srce, direktor Petnice, Vigor Majić, bio je sa mnom na istraživačkoj akciji prvi put 1978. godine, Dami Joka komandant, ja zamenik... i govorilo se dosta potrebi da se otvori jedan istraživački kutak za mlade posvećene nauci, ali vidiš to nisam nikada pominjao ranije, ne smatram da imam ikakve zasluge, mada sam imao svojih ideja, ali sve je to tada išlo po političkim linijama. Godine 1979. uradili smo istraživački časopis Istraživač sa zbirkom raznoraznih tekstova i iskustava i to je bila inicijalna kapisla da se tadašnja vlast u državi ubedi da je klincima jedno takvo mesto neophodno i već nekoliko godina kasnije krenula je Petnica. Deset godina pre Radmila ja sam bio u toj Petnici u svojstvu nekog predavača o astrofotografiji, ali to je irelevantno za ovaj slučaj.

:x :x :x :x :x


Meni su rekli da me je preporučio Boban, astrofotograf.

U stvari, niko od vas nije umeo da napiše ovo što sam ja napisala. Otud zluradost. Baš ste jadni. :)

ma jesmo, D, jadni smo, matori i sve što ide uz to... nije mi samo jasno šta radiš u našem društvu onda.

Došla da odgovorim dečku na pitanje, pošto niko od vas, starih znalaca, jel, nije odgovorio. Ne znate da odgovorite na pitanje, ali znate da prisvajate tuđe odgovore. Interesantno.

Sa tvojim mega-kompetetnim odgovorima uvek posle izbije neko mega-sranje. Zbog tolike ljubomore, verovatno.  :roll:

Javite se kada prebrojite koliko vas je odgovorilo dečku na pitanje ili uopšte pisalo on topik u ovoj temi. A sve stari učitelji pisanja i mega pisci. Lol.  xyxy

Boban je držao stvar pod kontrolom, dok ti nisi došla da "sažmeš scallopa". Onakvog čoveka, i onoliki tekst od pre 35 leta! Gde će ti duša resavska? 8-)

Odmori, psihopato.

Al' si nemaštovita, kad nemaš duži tekst za sažimanje...  :(

Neš jebat. Nikad.

Al možeš da nastaviš da ljubiš dupe skalopu. I to je neki sex.

xrofl xrofl xrofl

Quote from: Ksenija Atanasijević on 15-03-2020, 23:05:35
Al možeš da nastaviš da ljubiš dupe skalopu. I to je neki sex.

Opsednuta si seksom. Ne interesuje taj tvoj plićak sve ljude, znaš. Neki traže osobe i za dublje odnose. Za koje ti nisi sposobna. I odavno kao takva od mene eliminisana.  xyxy

Šta god te drži neuplakanim noćima.

Mnogo se tripuješ da me poznaješ. Nemaš ideju.

Uopšte me ne interesuješ, iako mi stalno skakućeš pred očima kao jadni gnom. Oladi.

Pa šta ćeš na ovom forumu? Realno, bio sam ovde pre tebe.

Svi su ovde pre tebe, a tebi se niko ne sviđa. Ni meni nije jasno šta će takva premija od osobe u ovakvom raspad društvu.

Obratila sam se Džumbusu. Vi ostali ste samo egocentrični i sebični šumovi u komunikaciji između mene i njega.

Šta će tebi Džumbus? Em je premlad, em verovatno niste ni istih seksualnih sklonosti... kad si već kod seksa...

vas dvoje ste rođeni jedno za drugo, definitivno...

Rođeni da se pobijemo, ceniš?

i onda vas sahrane u istu grobnicu da možete da nastavite nadmetanje u nedogled.

Teško. Neće D. imati nikoga da je sahrani. Samo će da je šutnu u kanal pored puta... eventualno naliju kanal svetom vodicom... za svaki slučaj...

Ima scallop baš poetičan prikaz nesahranjenog D. leša u UNAZAD... čak i "razgovara" s njim... doduše, sumnjam da ćeš ti ikad stići do tog dela knjige, čak i prostim prelistavanjem...

Bobane, ko je tebe učio da se ljubav ispoljava kroz svađu i konflikt? Totalni promašaj, Balašević vas je sve zeznuo. Sve prave ljubavi su srećne, a ne tužne.

@Džumbus čekamo priču. Bez žurbe, ali tu sam za analizu kad god i ako je postuješ. :)

Quote from: Linʞᴉn on 16-03-2020, 14:46:17
Teško. Neće D. imati nikoga da je sahrani. Samo će da je šutnu u kanal pored puta... eventualno naliju kanal svetom vodicom... za svaki slučaj...

Btw, poseti psihologa. Ozbiljan savet.

Zašto? Što se dobro zajebavam s osobom koju svi mrze ne zato što priča totalne gluposti već zato što priča stvari koje nisu njen posao i fah. Pri tome ignoriše autoritete.

Evo, sad si i psiholog, i to mrtva ozbiljna...

Tvoja dijagnoza je: PROFESIONALNI TROL.

Ne mrze me svi. To je projekcija tvog unutrašnjeg stanja iz kog misliš da je opravdano da napišeš nešto ovakvo (da ne kvalifikujem sad izjavu, ali je duboko uznemiravajuća. Ne zato što je reč o meni, već zato što odaje nedostatak empatije i osećanja. Vrlo problematična izjava). Savet je ozbiljan, kao što rekoh. Prešao si granicu. Zabrinjava i što se niko ovde nije našao da ti to kaže (osim mene, ali ja se ne računam, jer post je o meni), ali to je drugi problem.

I zamolio bi tebe i Bobana i Balaševića da me zaobiđete s temom ljubavi. Ljubav dolazi od zaljubljenog muškarca, koji zanesen ženom izazove da se ona u njega zaljubi.

Tebe samo Boban loži da me interesuješ, i to je to.  :lol:

Onda bi bilo dobro da prestaneš da me proganjaš po temama i da pokazuješ odlike opsesivnosti. Ne moraš da se pojaviš u svakoj temi u kojoj sam, ne moraš da mi dahćeš za vratom posle svakog posta i ne moraš da me vređaš na svakoj temi, sada i vizualizujući moju sahranu šutiranjem u jarak.

A ti ne dolaziš na teme romana koje nisi čitala i ne planiraš ikad da pročitaš samo da se prepucavaš sa mnom?

Ajde, pali tamo... meni uopšte nije problem da te ne primećujem, ali onda juriš za mnom... zbog čega i da pokušavam da se trudim da te izbegavam?

Jedino ti možeš da progranjaš mene na ovom forumu koji si dobrovoljno napustila kao "zvezda" posle izdavanja ženskog časopisa. Što si se vratila da me progranjaš? Aj mrš... :)

Ok. Da se dogovorimo onda da se ignorišemo. Zaista nemam nameru da čitam bolesne fantazije o sebi.

Ali, ja tebe već ignorišem za gotovo sve, sem podjebavanje. Što je trejdmark Sagite, i dozvoljeno.

Teško je nenormalnoj osobi da prihvati da je nenormalna.

D. kad si već zaludna mogla bi da se ponudiš da nama starcima kojima je ograničeno kretanje doturaš potrepštine...

Dakle, opsesivno ćeš da me pratiš i dalje? Mislim da ti zaista treba pomoć.

@Boban

Pomogla bih, ali nisam vam blizu... Naručujte onlajn, vi ste, bar, starci koji znaju da koriste internet. :D

Quote from: Ksenija Atanasijević on 16-03-2020, 18:54:58
Dakle, opsesivno ćeš da me pratiš i dalje? Mislim da ti zaista treba pomoć.

Tvoja definicija "opsesivnog praćenja" je samo ugađanje tvom superegou, gde sama dolaziš na forum s malim brojem aktivnih tema i učesnika, sama se uvlačiš u teme u kojima ja učestvujem, a tebe i ne zanimaju (UNAZAD)...

Gde te ja još "opsesivno pratim"? 'oćeš stvarno da ti prilepim tužbu za klevetu, smrdljušo?  :)

Onda prestani da odgovaraš na svaki moj post i vređaš me, jer to je proganjanje. I to će ti i na sudu reći.

Za Unazad me je interesovao bilo čiji utisak, pa i tvoj. Kako od toga nema ništa, odustala sam od očekivanja. Kraj priče.

Idi na neku terapiju. 

Quote from: Ksenija Atanasijević on 16-03-2020, 19:03:40
Onda prestani da odgovaraš na svaki moj post i vređaš me

A ti to isto ne možeš? Ovo sve što ti meni pišeš nije vređanje? Znači, i ti mene "opsesivno pratiš" po sopstvenoj definiciji?

Quote from: Ksenija Atanasijević on 16-03-2020, 19:03:40
Idi na neku terapiju.

Samo ako je kod tog tvog psihijatra. Pošto, vidim, jako pomaže.  :roll:

@Džumbus
Ako usprkos svemu što si ovdje pročitao i dalje imaš ludu želju za pisanjem, poslušaj D. Napiši priču. Batali teoriju što bi trebao i kako bi trebao. Rekla bih da je većina ljudi koji pišu imala takvu povijest, sjeli su i pisali. U hodu su učili na greškama. Brzo će se pokazati jesi li dobar ili loš đak. I koliko brzo učiš. Sretno..

Quote from: scallop on 15-03-2020, 09:06:05
Moj savet je zanemariti napisano. Mocart nije ubeđivao naokolo u svoj ogromni talenat, svirao je. D. je dobro sažela sve što decenijama savetujem piscima, nije me citirala, pa je to plagijat. Dakle, čitati sve, ne samo mejnstrim ili žanrovsku literaturu i vežbati. Priča će se sama napisati kad je budete imali.

Toliko o tome ko je šta preporučio.

Priča se neće sama napisati. I priči mora da se misli. Njena logika, junaci i obrt smišljaju se pre pisanja. Dakle, moji saveti nisu isti kao Radmilovi. Ja ne verujem u te mistifikacije ni pisanje priče u fazonu "započeo sam jer sam imao kul naslov i prvu rečenicu, pa gde me to odvede".

Mislim da je za početnike bitno da osmisle ceo koncept pre pisanja priče.

Top lista 10255327 stvari koje rade posetioci Sagite:


1. Dele pamet mladim piscima u pokušaju
2.
3.
4.


....



341.
342. Koriste krizu s korona virusom da k'o Šekspir u karantinu u vreme kuge napišu svog "Kralja Lira"
343.


.....


10255323.
10255324.
10255325.
10255326.
10255327. Čitaju knjige  :D

Bobane, hoćeš opet da blokiraš ovog bezveznog trola? Nikada ništa pametno ni konstruktivno nije rekao, a upropastio je i ovu temu. Bar ga ograniči na donji deo foruma jer ovde nema ništa suvislo da kaže.

Ne valja ti to. Trebaš to oštrije. I sa puno više ucenjivanja.

Npr, Bobane, ako ga ne banuješ odo ja opet i ovaj put me nikad videti nećeš! Pa da proceni kolika mu je šteta ako ispuni, a kolika ako ne ispuni. :|

Svaki trol ikad je odeleteo sa radionice i povezanih tema. Uglavnom prekasno, ali je odleteo.

Mislim da o toj temi znam daleko više nego ti.

Dečko koga zazivaš nije se logovao tri dana, dakle nema reči da sam napravio bilo kakvu štetu.

A to što do marjana svaki za sebe ponavljate ono što ste već rekli iz čiste sujete da vaša bude poslednja ni to nije baš naročito korisno za ovu objavu.

A ni Boban toliko blesav da to ne vidi.

Mogao bi se naći čak i konstruktivni middleground za vaše "nepomirljive" stavove, ali nisam više toliko blesav da vas mirim, terajte svoje. Videćemo dokle.

Samo si ljubomoran jer sam najveća legenda foruma.

Pored mene živa? I to pokušavaš da ukradeš.  :|

Ti si kitin dim.

Pušenje škodi!  xyxy

Lol jednostavno nemaš kapacitet da pariraš, osim nekim jadnim frazama.

Juče je bio problem što ti uopšte išta odgovaram, jer je to navodno opsesivno proganjanje, danas si zaboravila te jadne femino fore da muškarci ne smeju da rade ono što i žene, a da ih navodno ne ugrožavaju, već je problem što ti prejadno odgovaram.

Daj bre odluči se...

Svi odveć dobro znamo da smo mnogo jadni za tebe, nisi nam mnogo otvorila oči. Al' aj ponovi još jednom, u slučaju da te ipak nismo razumeli. Dešava se, glupi smo, stari i jadni. Kad si tako ultra kul kao što ti nedvosmisleno jesi, onda i stalno mlevenje jednog te istog bez kraja i konca isto ultra kul. Nemoj slučajno da si pomislila da nije. Ti si naša legenda foruma. :lol:

Jadan si.

Evo, po scallopovoj recepturi, da se ne mučiš mnogo...

Quote from: Ksenija Atanasijević on 17-03-2020, 10:10:28
Jadan si.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 17-03-2020, 10:10:28
Jadan si.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 17-03-2020, 10:10:28
Jadan si.

(https://media.giphy.com/media/tFK8urY6XHj2w/giphy.gif)

Pa, napokon sam krenuo da pišem. Ide sporo, al napreduje svakog dana. Strah od greške je izgleda bio pajser u zupčanicima. Pokušavam nemilosrdno ga uklonim.

Ovo malo bisera u blatu što sam uspeo da nađem, iskoristiću (hvala pojedincima!) a vi ostali nastavite da se valjate.

Ta Boban je radionicu i povezane teme dozvolio i napravio mestom za lične obračune trolova i spamera sa mnom. Uglavnom su svi odleteli odavde, odleteće i ovi što su zagadili ovu temu, najposle. Žao mi je što moraš da se probijaš kroz blato.

Pogreši slobodno. To je i poželjno. Tako se uči. Braniću te od sveznajućih cinika ovde, obećavam.

Quote from: Џумбус on 18-03-2020, 21:28:08
Pa, napokon sam krenuo da pišem. Ide sporo, al napreduje svakog dana. Strah od greške je izgleda bio pajser u zupčanicima. Pokušavam nemilosrdno ga uklonim.

Ovo malo bisera u blatu što sam uspeo da nađem, iskoristiću (hvala pojedincima!) a vi ostali nastavite da se valjate.

Valjanje u blatu ima svojih prednosti, jača imunitet, hrani kožu mineralima, a sami biseri često ne daju nikakvu stvarnu prednost osim estetske.
Za pisanje neophodan je mozak, naravno ne za sam čin turanja slova na čistu površinu, već da bi još neko imao želju i vajdu da to čita.
Svakako tema u kojoj treba malo pročeprkati: http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=8110.0

Kakva bezvezna relativizacija onda kada je blato i bukvalno uništilo sve konstruktivno što je forum imao. Ni jedna tema u kojoj nova osoba postavlja najlogičnije pitanje o pisanju ne može da uspe.

Inače nemam ništa protiv inteligentnih trolova, ako to mora da bude pisac, mora i trol, ali ovo se svelo na beskonačno deluziono spamovanje, bukvalno mora čovek da se probija kroz smrdljivu deponiju, a ne lekovito blato, da bi nešto skontao.

sve je to tako, samo si ti glavni uzročnik sveopšte propasti foruma ZS, na šta su me dobronamerni ljudi upozorili posle nekoliko dana od tvog dolaska.
Ne kažem da bih uradio drugačije da sam im poverovao, ali je zapravo bolje ovako... svako ko je bio spreman da me napusti zbog tebe i treba da bude negde drugde.

To nisu bili dobronamerni, već maliciozni i ljubormorni ljudi. U Srbiji se uvek "upozorava" na one koji odskaču ili talentom ili entuzijazmom ili energijom ili radom. Mislim, u životu nisam upozorila nekoga na neku novu osobu koja je tek pristigla sa idejama i optimizmom. Valjda zato jer nisam zajedljiva i ugrožena - oberučke prihvatam mlade i talentovane, dok vi upozoravate jedni druge na njih.

Na apsolutno svakoj božijoj temi ikad se dešava ono što se desilo ovde: ja napišem nešto suvislo, a neko dode da to svojata, neko da me izvređa (pa Lidija me je dočekala rečima da sam nepismena drugog dana mog obitavanja na forumu. Nikada nisam skontala šta joj je to trebalo), skreće teme i spamuje u nedogled. Ja bih valjala da se od toga nisam branila, nego ćutala dok se ćutanje ne očekuje od svih ostalih psihopata koji ovde prave žurke i kinje ljude po temama.

Tebi su najbitniji i normalni igrači otišli pre mog dolaska. Ostala ti je nabeđena buranija od kojih je većina otišla podignutog nosa i nikakog književnog opusa, da pravi neke svoje forume. Sam si selektovao ljude ovde, napravio izbor pre mog dolaska. Vrlo loš, reklo
bi se.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 19-03-2020, 06:08:55
ili talentom ili entuzijazmom ili energijom ili radom

Podseti nas čega ti od toga četiri zapravo imaš?

Quote from: Ksenija Atanasijević on 19-03-2020, 06:08:55
Ostala ti je nabeđena buranija

Kao što rekoh ranije, za razliku od tebe, ja znam da pišem i mesto mi je na ovim temama.
Ti si, sa druge strane, jadni trol bez života koji u po noći progoni ljude na forumu ličnim napadima i vređanjima. I posle se pitaš što tako jadan, nikakav i nebitan nisi jebao.

Jao jao, "nisam jebao"... to je vrhunac tvoje elokvencije i "argumenata"... ne znaš bre ništa sem da vređaš, glupa si kao noć, ni na osnovna pitanja ne umeš da odgovoriš, a ti bi nekog ovde da podučavaš i deliš lekcije...

Treba ti taj mali Džumbus kao štaka, jer si invalid, nesposobna da se afirmišeš kroz zdravu vezu, niti bilo šta zdravo u životu, već moraš juriš "početnike" po internet forumima da ih "učiš" pisanju. Ti, koja nemaš ni roman ni pišljivu zbirku priča.

Može li niže, Sagito?

Ne znam zašto me jure samo psihopate, ali ovaj forum je bio potpuno pogrešno mesto da pokrenem bilo šta jer je prepun budala.

Nisi jebao jer si ispodprosečan u svakom smislu i nemaš šta da ponudiš.

Da li sam ja jebao, pitanje je. Možda stvarno nisam. Ali, sigurno znamo da ti nisi jebala, samo si uvek bila jebana. Jebiga, više sreće u idućem životu.  :|

Samo se gledaš u ogledalo. Ti mene ne poznaješ. Videli smo se dva puta. Jednostavno si jedna u milion budaletina.

Ima pravo scallop. Ti baš ništa ne razumeš. Samo samu sebe. Tuga božija. Nema šanse da mogu ja da se spustim na taj nivo.  :(

Čak i da je sve tako kao što kažeš. A nije.

Čak i da usvojimo da ti naprosto nisi u stanju da razumeš moje komentare ni najosnovnijem elementarnom nivou dovoljnom da nas dvoje možemo da kumniciramo. U skoro svakoj replici.

Čak i da prihvatimo te kao takvu. Čak i tad se postavlja pitanje zbog čega ti nisi dovoljno zrela da pokušaš da razumeš druge ljude, umesto što vređaš i pokušavaš da ih povrediš. Pošto bi to bio znak zrelosti.

Nažalost, ti nemaš čak ni to.

Ajmo neke elementarne stvari, ovako javno:

- Mali milion puta sam napisao šta je Sagita za mene: izazov. Dakle, ne ti, ne Boban, ne scallop. Ponestaju mi izazovi, a Sagita je dovoljno dobro mesto. Ako je bilo šta lično, onda je to vezano za mene.

- Ja ne znam da pišem? Možda je to tako. Verovatno je to tako. Ali ti si poslednja osoba koja bi to trebala da mi priča, pošto si pričala suprotno.

- Ja sam psihopata? Možda je to tako. Verovatno je to tako. Ali ti si poslednja osoba koja bi to trebalo da mi priča, pošto primetno nisi sasvim svoja.

- Ne interesuje me "da jebem". Nikad nije. Ni tebe. Niti bilo koju ženu iz univerzuma. Moji životni ciljevi sa 46 godina nisu isti kao životni ciljevi nekog tinejdžera.

- Ima još puno toga... pogotovo imam suštinske primedbe na bukvalno sve što pišeš, te tvoje "savete" za pisanje, koje si pokupila slušajući tuđa iskustva, a ni sama ih ne razumeš dovoljno... sve tu sporno, bukvalno sve... ne otvaram tu temu ne zato što se "plašim" već zato što stvarno tome ne bi bilo kraja...

Quote from: Ksenija Atanasijević on 19-03-2020, 06:50:02
Samo se gledaš u ogledalo. Ti mene ne poznaješ. Videli smo se dva puta. Jednostavno si jedna u milion budaletina.

da je jednom, razumeo bih, ali dvaput, to je već sumnjivo...

Da, krucijalna greška. Valjda se zato i trigerovao i istripovao ovoliko.

Na tom drugom sastanku na vrlo fer, fin i nežan način sam joj rekao da ne želim ništa sa njom, sem da budemo prijatelji.

Čim je to čula, kad se vratila kući blokirala me je svuda.

Draga D, pokušaj da shvatiš da ne ispunjavaš moje kriterijume da bi me zanimala za to što ti hoćeš, a ne obrnuto, i da jedino ti ovde nešto "tripuješ". Dobro, verovatno i Boban. :|

Ja sam požalio tokom prvog sastanka kad sam joj otvorio vrata hotela gde se održavao sastanak LK. Linkin kaže da mu je bilo dovoljno dva. Koliko sastanaka je potrebno Bobanu?

Linkin, naravno, laže. Ali to je nebitno sad, mesto je ionako puno psihopata.
I skalop falsifikuje činjenice. Ja se ne sećam da mi je otvorio vrata, ali to je, verovatno, jer i nisam znala ko je u pitanju. Ne znam ni šta bi trebalo da znači taj događaj koji stalno pominje.

Preselite se na deponiju, molim. Ovo je tema o pisanju. 

Svi lažu sem tebe.

Koja si rekla da drugi ljudi i ne postoje.

Baš tako se i ponašaš. Bukvalno izmišljaš druge ljude u svojoj glavi, kako ti odgovara.

Na osnovu tuđih utisaka koje si pokupila i prihvatila, pošto si nedovoljno inteligentna da samostalno sklopiš sliku o čoveku.

Toliki ego i takvu bahatost retko sam imao prilike da sretnem.


Nakon što sam te odbio za bilo šta sem sa prijateljstvo rekla si mi "to ćemo tek da vidimo". Sa smeškom.

Jel ova bolest i ovo tvoje psihopatsko laganje sa psihopatskim smeškom to, ili ima nešto još? Koliko ćeš još nisko da padneš?

Neko te odbio, i onda ti ko malo dete, s idiotizmom "ne, nisi ti nego sam ja" do kraja života. Odrasti bre... zar je moguće da si tolika pihtija i gnjida?

D, sećam se da si se ponašala bitno drugačije kad si tek došla na forum. Namerno si išla ljudima na živce. Tek kasnije si promenila ploču, ali ljudi nisu više hteli da promene mišljenje o tebi.

@Mac

Samo nisam znala kako sa psihopatama i sociopatama, niti mi je ulazilo u glavu da nekome smeta što neko drugi hoće i ima entuzijazma da pokrene nešto konstruktivno, a i bila sam bitno mlađa i neiskusna. Otad sam skontala o čemu se radi i više mi nije bitno, jer je ionako sve propalo, uključujući i forum. Otud moj bol u penisu i opušteniji stav. A šta ljudi misle o meni, to mi je bilo nebitno i onda kako mi je i sad.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 19-03-2020, 11:05:44

Preselite se na deponiju, molim. Ovo je tema o pisanju. 

Tema nije o pisanju dok si prisutna.

Ili dok ste vi prisutni. Sve je počelo fino dok niste poljubomorisali.

Ja bih ipak, pre nego što bi čitav svet optužio da su psihopate i sociopate, i da me proganjaju, ipak potražio stručan savet psihijatra.

Mada, mogu ja već sad da ti ja kažem šta će psihijatar da ti kaže: javno se deklariši kao lezbejka, što privatno i jesi. I prestani se folirati. To se sve vrlo dobro vidi. Ti jednostavno nisi u stanju da funkcionišeš na nivou signala privlačenja dve heteroseksualne osobe. I nikada nećeš moći.

Prestani kao lezbejka i radikalna feministkinja da zaluđuješ muškarce, iz čiste mržnje mizandrije, i da izgravaš nekakvu lažnu femme fatale za kojom svi lude. Odavno smo te pročitali.

Niko ne ludi za tobom. Ti si slučaj za posmatranje. I to je sve.

Lol samo na ovom forumu psihopate optužuju druge da su za posmatranje. :D

Sad si najednom samokritična?  nas-rofl

zapravo, vas dvoje ste jadni, svako na svoj način, a u zbiru se to multiplicira do te mere da čak ne uspeva ni sažaljenje da izazove... priznajem, moja vizija da vas dvoje budete zajedno više je potaknuta nadom da biste onda manje smarali ovde nego što zaista verujem da bi to funkcionisalo.

Sve to sa D. je samo tvoj pokušaj zajebavanja mene, od jednog trenutka, koji sad traje poprilično dugo...  :|

Ja sam introvertna osoba, kojoj je takve zajebancije potpuno nemoguće podmetnuti. Nikada. Ni ovde, niti bilo gde drugde. Nisi čak ni jedina osoba koje je tako nešto pokušavala.

Sve to je uzaludno traćenje vremena jer trenutno i nepogrešivo mirišem fejk ljude i realacije na nivoima interreagovanja na načine koje ti ne možeš ni da pojmiš...

Meni se povraća od svega.
Ako Džumbus uskoro ne postuje priču, ovo će biti još jedno veliko gubljenje vremena ovde.

Prevelik je to uslov. A istovremeno i premali.

Zašto je Džumbus u obavezi da bilo šta čini? Jesmo li se tako s njim dogovorili? Mi tebi savete, ti nama priču? Ne sećam se tog dogovora.

Džumbus je stvaran?

Ma mora da jeste, neko ga je video uživo... ko, beše? Boban. Joj, to nije dobar znak...


Ma, siguran sam da ne mora da bude stvaran da može da napiše priču... čak i početničku...

Quote from: mac on 19-03-2020, 16:55:30
Prevelik je to uslov. A istovremeno i premali.

Zašto je Džumbus u obavezi da bilo šta čini? Jesmo li se tako s njim dogovorili? Mi tebi savete, ti nama priču? Ne sećam se tog dogovora.

Nije. Ali ja sam ovde zbog (njegovog) pisanja. Da nije otvorio temu, ne bih se ni smarala sa ovim kučićima naokolo koji me vuku za nogavice gde god se pojavim. I sada bi mi bilo krivo da postuje priču, a da dobije samo cinična podsmevanja i mistifikovane "analize", pa obitavam naokolo iščekujući, ali me to sve više i više smara.

unosiš presiju dečku, možda ne funkcioniše dobro pod moranje... pusti da stvari idu prirodnim putem.

Možda je dobar pod stresom? :D
Ako se plaši da ne pogreši, bolje je da ga neko pritiska da završi brže. Inače će da obeshrabri samog sebe. Lol.

Šalim se. Staviću notifikaciju, pa se vratim ako i kad se on vrati.

Quote from: Boban on 19-03-2020, 15:30:21
zapravo, vas dvoje ste jadni, svako na svoj način, a u zbiru se to multiplicira do te mere da čak ne uspeva ni sažaljenje da izazove... priznajem, moja vizija da vas dvoje budete zajedno više je potaknuta nadom da biste onda manje smarali ovde nego što zaista verujem da bi to funkcionisalo.

Ima zapravo jedna još jadnija neostvarena kombinacija, a to ste ti i Stipan.

Ti si doveo Stipana na ZS u svim umišljaju da ćeš upeti da ga nagovoriš da zajedno radite romane po ključu ti pišeš Stipan daje ideje. Ali, sve beše uzalud, Stipan nije želeo ni da čuje da se ukrsti s tvojim literarnim talentom, ode da piše romane solo i postane slavan, te ti se tako izmakla poslednja šansa u životu da postaneš neko i nešto...

Поново поздрав људи, написао сам прву причицу.

Бајка о младићу

Био једном један младић. Пошто није желео да ради ишта, отишао је у шуму багрема да тражи вилину помоћ. После дана и ноћи лутања, он ју је нашао. "Ој вило!", поздравио ју је младић. "Здраво момче" ,одговорила је вила багрема, "Шта те води у моју шуму?". "Бојим се рада, добра вило", одговорио је младић, "да ли ми можеш помоћи?". На то она је извадила неку чутуру па одговора: "Ова чутура је чаробна докле год не једеш и не пијеш ништа друго. Никад се не празни, а један гутљај толи сву глад и жеђ." Момак је узео чутуру и кренуо даље у свет. За њим је повикала вила багрема: "Ако ти досади, попни се до борове шуме и тражи моју старију сестру, вилу бора!". Момак, иако зачуђен како нешто тако може да му досади, је отишао срећан. После неког времена, наишао је на неко село. Како се ближило подне, он је нашао једно дрво па се намести у хлад да гледа сељаке како раде на врућини. Неки су жњели, неки хранили свиње, а неки газили грожђе.  Задовољан што он не мора ништа од тога, он је склопио очи и заспао. Када се пробудио, било је вече. Видео је како се у селу веселе – натакли прасе на ражањ, па једу печење уз хлеб и вино. На то му је закрчио стомак и загребало грло од жеђи. Због тога, узео је  да пије из своје чаробне чутуре. Истог трена глад и жеђ су нестали, али такав гадан укус и смрад су га спопали да се умало не избљува. После пар секунди, кренули су да га море грчеви. Он се ухватио за стомак, кренуо да уздише и каже себи: "Макар не морам да радим." После тога је заспао. Сутрадан – исто тако. Током дана лешкарио је под хладом, гледајући људе како раде. Увече би стењао од болова, гледајући како се остали веселе. Трећег дана, питао је себе: "Је ли ово заиста најбоље што могу и хоћу?." На то се присетио шта му је вила рекла; пошто није желео више чутуру, отишао је у шуму бора да тражи вилину помоћ. После дана и ноћи лутања, он ју је нашао. "Ој вило!" поздравио ју је младић.  "Здраво момче!", одговорила је вила бора. "Шта те води у моју шуму?". "Бојим се нерада, добра вило", одговорио је младић. "да ли ми можеш помоћи?" На то она је извадила неке чизме па одговара: "Ове чизме су чаробне докле год их не свучеш. Са њима вишеструко брже и боље радиш." Момак их је узео и кренуо даље у свет. За њим виче вила: "Ако ти досаде, сипај у њих водурину из чаробне чутуре моје сестрице па их баци на ничију земљу. Момак, збуњен зашто би се отарасио такве обуће, је отишао. Како се ближило подне, он је стигао у неко друго село. Тамо је нашао неког сељака који је тражио раднике да му помогну око ливаде. Договорили су се да младић ради од сутра, па колико треба да се цела покоси. Сутрадан ујутру, младић је устао и обуо чизме. Он од њих је ђипио као мачка, па као вихор отрчао на њиву. Шта пола туце њих за сат покоси, он то за пола сата; Цело село се окупило да га гледа. Али како је дан пролазио, људима је он досадио. Тако је народ кренуо да се разилази. Кад су сви отишли, младић је помислио да је за данас доста и да треба на спавање. Али, схватио је да га руке и ноге не слушају и да не може да стане. И тако је целу ноћ наставио да коси, и дан после тога, и ноћ после тога. А сељаци се навикли, па пошто су завршили своје послове одлазе да се веселе, без занимања за младића. И тако је младић измрцварен радио без престанка, гледајући како остали сељаци одмарају или се веселе. На трећи дан, он је питао себе: "Је ли ово заиста најбоље што могу и хоћу?" На то се присетио шта му је вила рекла. Зубима је отворио чутуру и сипао водурину у чизме. Од тога, он је полако кренуо да успорава, док се напокон није зауставио, покосивши целу ливаду. Затим је скинуо чизме, отишао ван села и бацио их. Кад оно, од њих је израсло једно мало имање, са њивом и кућицом. Он је ушао у њу, легао у кревет и заспао. Сутрадан, он је устао и кренуо да се труди и ради током дана, а да се весели увече без трунке магије, као и остали.

Pa što bez pasusa?  :cry: