ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

LIČNA KARTA SREBRENICE

Uvodne napomene
U nedavnoj presudi Međunarodnog suda pravde Vojska RS imenovana je kao mogući izvršilac genocida nad muslimanskim življem u Srebrenici. Uprkos tome što je Srbija oslobođena optužbi za saučesništvo u jednom, makar i lokalnom, genocidu koji se dogodio ili se nije dogodio u Srebrenici, među političkim zagovornicima svakojakih krivica koje se pripisuju Srbiji, vlada predubeđenje da se Srpski parlament mora prikloniti ideji o skupštinskoj Deklaraciji koja je ravna javnom izvinjenju što Srbija u vreme vladavine Slobodana Miloševića nije sprečila zločin u Srebrenici i što se nije, ni tad ni posle, potrudila da zadovolji sve potrebe Haškog tribunala hapšenjem i isporučivanjem svih optuženih koje Haški tribunal od Srbije potražuje.
Publicista i istraživač ratnih zločina u bivšoj BiH, gospodin Milivoje Ivanišević u svom ogledu u TRAGANJU ZA ISTINOM dokazuje da postoje najmanje dve lične karte grada Srebrenice vezane za događaje u maju 1995. Po prvoj ličnoj karti Srebrenice koju potpisuju bošnjački lideri u Srebrenici se dogodio genocid koji presudom Međunarodnog suda pravde nije primereno kažnjen. Po drugoj ličnoj karti, koju svojom izjavom potpisuju gospodin Milorad Dodik i vlada RS u Srebrenici se dogodio ratni zločin, a ne genocid. Dve lične karte jednog grada dokazuju da srebrenički spor nije, i ne može, lako biti završen.
Istraživački ogled gospodina Ivaniševića zalaže se za ratnu ličnu kartu Srebrenice koja opovrgava genocid. Ne upuštajući se u raspravu ili komentare o srebreničkim ličnim kartama naša redakcija pruža svom čitaocu na uvid zanimljiv ogled gospodina Milivoja Ivaniševića kao prilog mogućoj raspravi o Deklaraciji u Skupštini Srbije.
Gospodin Ivanišević, u privatnom razgovoru, veruje da Skupština Srbije, neće, ne sme i ne može izglasati Deklaraciju koja bi opisala RS kao moguću genocidnu tvorevinu. On je svoje uverenje opremio zanimljivim dokazima.

Stradanje Srba do aprila 1993.
Od kako su se Srbi 11. jula 1995. godine, oružjem kao što su i isterani, vratili u Srebrenicu počele su da kruže priče o velikom broju ubijenih muslimana, iznad svega nedužnih muslimanskih civila, staraca, žena i dece. Vremenom su te brojke neprestano umnožavane i konačno dostigle tolike razmere da danas - ne samo Haški tribunal, muslimanske verske i civilne vlasti, što se moglo očekivati i što je možda i logično - već i zvaničnici drugih država, često govore o genocidu.
Tu su i veoma brojne, pogotovo sarajevske i beogradske nevladine organizacije koje ovu tezu stalno drže u žiži interesovanja. Mrtvi muslimanski borci Srebrenice su sada, konačno ni krivi ni dužni, prisutni u raznim kombinacijama onih koji ih nikada nisu poznavali, a danas ih stalno i bez ikakvog emocionalnog osnova svojataju i "brane". Nametnuti kult Srebrenice kao da još uvek bdi nad našom savešću i postaje metafora gotovo nezamislivog i, povrh toga, čak genocidnog zločina Srba nad nedužnim meštanima tog u bosanskim gudurama i bespuću zagubljenog gradića.
Prema jednom od zaplenjenih dokumenata Armije BiH, koji ćemo verovatno još pominjati, piše doslovce "Krajem januara i početkom februara 1993. godine u zoni odgovornosti 8. OG stvorena je velika povezana slobodna teritorija sa centrom u Srebrenici koja je obuhvatila 95 odsto prostora opštine Srebrenica, 90 odsto prostora opštine Bratunac, 60 odsto prostora opštine Vlasenica i 50 odsto prostora opštine Zvornik.
Takođe, uspostavljena je direktna fizička veza sa OS regije Žepa." /1 Muslimani su u to vreme, po istom izvoru, u navedenim opštinama zaposeli preko 850 kilometara kvadratnih. Taj njihov nesporan vojnički uspešan poduhvat prouzrokovao je skoro potpuno uništavanje srpskih naselja i stradanja meštana srpske nacionalnosti. Samo u srebreničkoj i bratunačkoj opštini, od 93 naselja u kojima su živeli i Srbi, uništeno je njih 82 (izuzev sela Crvica, Liješće, Petrića i Skelani u srebreničkoj opštini, a u bratunačkoj opštini pored samog grada sačuvana su i sela: Dubravice, Jelah, Krasanovići, Pobrđe, Polom, Rekovac, Repovac i Slapašnica)/2.
Tom broju treba dodati i oko 20 uništenih srpskih sela i zaselaka u opštinama Vlasenica i Zvornik./3 Od 9.390 Srba u istom području Srebrenice, u svojim kućama, posle ovog muslimanskog pohoda, ostalo je njih 860 ili samo 9 odsto, a u Bratuncu od 11.500 meštana srpske nacionalnosti ostalo je samo 5.391 ili 47 odsto i to najviše zahvaljujući Srbima nastanjenim u samom opštinskom centru (3021 lice).
Uspehu muslimana najviše je doprinelo ilegalno, ali blagovremeno organizovanje paravojnih oružanih formacija koje su se snabdele oružjem iz magacina rezervnog sastava milicije i teritorijalne odbrane (TO). Pored toga veliki broj njih, procena je oko 10.000 iz BiH, upućen je na obuku u Obrazovni centar Republike Hrvatske. U Hrvatsku je ilegalno i iz ovog kraja otišlo blizu hiljadu mladića.
U pismu Izvršnim odborima SDA dato je uputstvo za slanje kandidata za navedenu obuku. Rečeno je da svako mora da ima "uput stranke, i dr." To već znači da se formirala stranačka oružana formacija./4 Februara 1992. iz magacina TO fabrike akumulatora izvukli su i u svoja sela odvukli čak i jedan trocevni protivavionski top kalibra 22 mm. Deo pešadijskog naoružanja kupili su od sredstava narodnog zajma, koji je u BiH bio raspisan za povećanje broja radnih mesta u privrednim preduzećima. Istina, to je učinjeno tajno i samo u firmama u kojima su direktori bili muslimani.
Od povlačenja JNA iz BiH 19. maja 1992. godine do formiranja Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske 1. novembra iste godine, odbrana srpskih sela prepuštena je samim meštanima, koji nisu bili u stanju da se efikasno suprotstave brojčano neuporedivo jačim muslimanskim formacijama. Tada stvorena brojčana superiornost muslimanskih u odnosu na srpske oružane formacije bila je prisutna sve vreme rata. A kao što su muslimani preuzeli oružje iz magacina policije i TO tako su i Srbi preuzeli, ponekada i na silu, znatan deo naoružanja, vozila, municije, sanitetskog materijala, inženjerske opreme, ostalih tehničkih sredstava i radio-stanica od jedinica JNA koje su se povlačile u Jugoslaviju.
Pohod muslimana na srpska sela bio je neka vrsta njihovog svenarodnog pokreta. Posle boraca u osvojeno selo bi, kao drugi i treći ešalon, nagrnuli njihovi rođaci, komšije i prijatelji, tzv. civili: žene, deca, starci, sa najraznovrsnijim oruđima i alatima i oni bi svojim kućama odnosili sve što se može odneti.
Prema uvidu u statističke podatke o stočnom fondu pojedinih sela i izjavama izbeglih meštana, muslimani su u tim osvajanjima opljačkali 7.200 goveda, 16.200 ovaca i 38.000 živine. Iako je nepoznato koliko je odneto žitarica, pre svega pšenice i kukuruza, sa sigurnošću se može tvrditi da je toga bilo dovoljno ne samo za zimsku ishranu, već i za narednu setvu. Uostalom, to se videlo u proleće 1993, po zasejanim poljima./5 Ako bi se govorilo o gladi, onda je ona mogla da ugrozi samo opljačkana srpska sela i izbeglo srpsko stanovništvo.
Najgore su u tim akcijama prolazili uhvaćeni Srbi. To su uglavnom bili stare ili bolesne, duhovno i fizički hendikepirane, nepokretne osobe, ponekad i ranjenici, ali sudbina im je, gotovo bez izuzetka, bila ista. Dotukli bi ih muslimanski "civili" alatima koje su nosili da bi obijali kuće: sekirama, pajserima, motkama... Neke od tih žrtava spaljene su zajedno sa kućama u kojima su zatečeni.
Uprkos tome i pored velikog stradanja Srbi su u srebreničkom kraju već tada bili pod snažnim pritiskom propagande, koja je na taj način prikrivala njihova stradanja i muslimanske zločine.

Srebrenički muslimani se povlače
Po formiranju i konsolidaciji komandi i jedinica Drinskog korpusa, prvih meseci 1993. godine počela je srpska protivofanziva, koja je preokrenula ratnu situaciju i prouzrokovala više uzastopnih muslimanskih poraza. U suštini to je bila iznuđena srpska akcija, s ciljem da se oslobode izgubljena sela i izbeglicama omogući povratak.
Uspehu je, i pored malog broja vojnika kojima je raspolagao korpus i bezmalo sve brigade, u najvećoj meri doprineo školovan komandni kadar, koji je obezbedio efikasno korišćenje raspoloživog naoružanja i izvanredno planirane akcije./6 U aprilu 1993. zapretila je opasnost od sloma i mogućeg konačnog uništenja muslimanskih oružanih formacija. To je bio neposredan povod da se, pod vidom zaštite civilnog stanovništva, Srebrenica stavi pod zaštitu UN.
Sigurno da je i muslimanima i njihovim zaštitnicima teško pao poraz i izgon koji su doživeli sa najvećeg dela prostora koji su osvojili tokom prethodne godine. Kad su se Srbi vratili u svoja sela mogao se bolje videti obim njihovog razaranja i stradanja. U razdoblju od aprila 1992. do aprila 1993. ubijeno je više od hiljadu meštana srpske nacionalnosti, a od tog broja više od trećine žrtava je stradalo od hladnog oružja, spaljeno i masakrirano.
O tome je Jugoslovenska vlada posebnim Memorandumom, koji je 2. juna 1993. predao ambasador Dragomir Đokić, obavestila Generalnu skupštinu i Savet bezbednosti UN./7 Međutim, Memorandum se odnosio samo na dve opštine (Bratunac i Srebrenica i na srebreničko selo Skelani sa okolinom) i na njih se odnosi iskazani broj od preko hiljadu ubijenih, ali i 2.800-3.200 ranjenih lica. Tom prilikom izostavljena su stradanja Srba u rubnim područjima opština Vlasenica i Zvornik, na čijoj teritoriji su dejstvovale iste muslimanske jedinice, kao i u samom gradiću Srebrenici.
Do dramatično potresnih saznanja došlo se pri otkopavanju masovnih grobnica na Glođanskom brdu i ostalim lokalitetima u zvorničkoj opštini./8 Tu su muslimani na veoma svirep način, u stilu islamskih "svetih ratnika" ritualno, džihadski, uglavnom hladnim oružjem, ubili oko 250 civila i zarobljenika iz okolnih srpskih sela, a najviše iz srpskih zaselaka sela Kamenica./9 Za taj podvig komandant Naser Orić sa još devet svojih uglednih saboraca odlikovan je Ukazom predsednika BiH Alije Izetbegovića najvišim odlikovanjem Armije BiH "Zlatnim ljiljanom".
Konačan spisak srpskih žrtava srebreničkog kraja, koji se zove Birač, i nalazi se u zoni odgovornosti 8. taktičke grupe Armije BiH sa sedištem u Srebrenici i pod komandom N.Orića, utvrđen je znatno kasnije ("Knjiga mrtvih srba", Cenar za istraživanje zločina nad srpskim narodom, 2006.) a objavljen je povodom deset godina od oslobođenja Srebrenice u dva navrata, najpre u specijalnom prilogu beogradskog lista "Večernje novosti" od 13. juna 2005. god, a potom i u naknadnom izdanju namenjenom samo za BiH, u ukupnom tiražu u više od 400.000 primeraka. U isto vreme, u izdanju Centra za istraživanje zločina nad srpskim narodom sa sedištem u Beogradu, odštampana je i posebna brošura sa imenima istih žrtava i dostavljena na preko hiljadu adresa pretežno raznih stranih misija i međunarodnih organizacija u BiH i Srbiji.
Navedeni spisak sadrži imena 3262 srpske žrtve. Prema dosadašnjim podacima oko 27 odsto ili oko 880 stradalih su pripadnici vojnih i policijskih formacija. Ostalo ili 73 odsto, odnosno 2.382 žrtve su civili. Za godinu i po dana nijedno ime nije osporeno. Spisak je nesporan pored ostalog i zato što su, često i sa zakašnjenjem, navedeni pokojnici sahranjeni uz prigodne crkvene obrede, a njihova imena nalaze se i u evidencijama sveštenika koji su ih sahranili. Fotografije većine srpskih žrtava srebreničkog kraja, odnosno Birča, izložene su i u spomen-sobama onih opštinskih centara koji se nalaze na teritoriji Republike Srpske. I u nekim privrednim organizacijama, kao i u većini opštinskih centara RS podignuti su spomenici ili spomen-ploče sa imenima lokalnih srpskih žrtava.

Nevidljivi zaštitnik
Kad je došao kraj muslimanskim osvajanjima i zločinima u srebreničkom kraju i ovom delu Srednjeg Podrinja početkom proleća 1993. godine nastala je panika i strah i među njihovim civilima i još više među borcima. Najviše su se plašili da im može biti uzvraćeno istom merom. Tada se javio moćan zaštitnik, koji ih je spasao od konačnog poraza i oslobodio odgovornosti za počinjene zločine, a ubrzo potom pred svetskom javnošću pretvorio u nedužne, gladne mučenike, bez krova nad glavom i željne hleba.
Lansiran je lažan izveštaj, ili bolje rečeno propagandni pamflet britanskog lekara Simona Mardela iz Svetske zdravstvene organizacije da u Srebrenici dnevno umire 20-30 ljudi./10 To bi značilo na stotine mesečno, a toliko mrtvih, vojnika i civila zajedno, nisu imali muslimani od početka rata do tih dana aprila 1993. godine. Čak i Naser Orić u svojoj knjizi navodi da su za dve i po godine imali samo 1.912 mrtvih./11 Zbog lažnih izveštaja, koje je stalno lansirao u svet preko amaterskih radio-stanica, pomenutog lekara je general Filip Morion, komadant Unprofora, konačno morao da udalji iz Srebrenice. Srpska strana, svesna obmane i napora da se sačuva muslimanska vojska, a ne stanovništvo, pristala je da obustavi svoje oružane akcije. Savet bezbednosti je 16. aprila 1993. doneo Rezoluciju 819 i Srebrenicu proglasio za zaštićenu zonu.
Srbima i muslimanima je dato u zadatak da Srebrenica bude bezbedna. Istog dana i predsednik Republike Srpske dr Radovan Karadžić, poštujući Rezoluciju SB, izdao je naređenje da se obustave sva dalja dejstva Vojske Republike Srpske, po Srebrenici i oko Srebrenice, osim onih u nužnoj odbrani./12 Nažalost, slično naređenje nikada nije stiglo ni od predsednika BiH, ni od Glavnog štaba Armije BiH. (To se može tumačiti i kao prvi signal da muslimani neće poštovati Rezoluciju i neće pristati na razoružavanje.) Narednog dana u grad je ušla kanadska formacija Unprofora, jačine jedne čete sa 143 vojnika.

Sporazum Mladić - Halilović
Dva dana posle usvajanja Rezolucije 819 SB (18. aprila 1993. god) generali Ratko Mladić sa srpske strane i Sefer Halilović sa muslimanske strane sporazumeli su se posle mukotrpnih i dugih pregovora, koji su trajali bez prekida skoro četrnaest sati, da muslimani svoje naoružanje ipak ne predaju jedinicama VRS, što je bio prvobitni zahtev generala Ratka Mladića, već Unproforu i to najkasnije 72 sata po dolasku Kanađana u Srebrenicu.
Takođe, dogovoreno je da se izvrši razmena zarobljenika i da Srbi dozvole muslimanima da helikopterima evakuišu oko 500 svojih ranjenika i bolesnika./13 Taj gest bio je još jedan dokaz tolerantnosti srpske strane, na šta muslimanska strana nijednom nije odgovorila na isti način. Naprotiv, narednog dana, posle sklapanja primirja i proglašenja tog područja za zaštićenu zonu, muslimani su na prevaru na dve različite lokacije iz zasede ubili šest srpskih boraca, a više njih ranili./14 I posle ovog njihovog verolomnog čina general Ratko Mladić je ostao pri ranijoj odluci da muslimani sa srebreničkog područja mogu slobodno evakuisati svoje ranjene i bolesne borce.
Generali Ratko Mladić i Sefer Halilović u dokumentu koji su potpisali 8. maja 1993. utvrdili su da granica područja demilitarizovane zone ostane "u okviru trenutnih linija konfrontacije", a to je, prema stanju na terenu, bilo otprilike u dužini od oko pet i po i u širini oko dva i po kilometra./15 Toliku teritoriju mogle su efikasno da štite i kontrolišu jedinice Unprofora prosečne jačine jednog kombinovanog pešadijsko-motorizovanog bataljona. (U dokumentu je predviđena manja jedinica "bar jedne čete sa štabom i logistikom".) U istom dokumentu dogovoreno je: "Predaja naoružanja (muslimanskog, naravno, napomena autora) će biti nadgledana od strane tima od tri oficira obeju strana zajedno sa oficirom Unprofora, koji će odrediti mesto gde će predaja biti obavljena"./16 Isto tako je definisano da: "Nijedan vojnik (odnosi se na obe strane, napomena autora), koji je u, ili koji želi ući u DMZ, osim pripadnika UnUnprofora, ne sme imati oružje, eksploziv ili municiju."/17
Međutim, ne poštujući postignuti dogovor od 8. maja 1993. muslimani nikada nisu pristali da se formira komisija, koja će nadgledati razoružanje, niti su zabranili nošenje, pa i upotrebu oružja u demilitarizovanoj zoni. Na to se oglušio i Unprofor. Muslimani su odbili da se povinuju u utvrđenim granicama. Oni su u svojoj vlasti i dalje držali, čak i proširili teritoriju koja se protezala na oko 150 kvadratnih kilometara i koja je, pored Srebrenice, delimično ili u celini obuhvatala i sela Babuljice, Bajramovići, Bostahovine, Brakovci, Bučinovići, Bučje, Donji i Gornji Potočari, Dimnići, Dobrak, Fojhar, Gladovići, Karačići, Krušev Do, Kutuzero, Likari, Lipovac, Luka, Ljeskovik, Međe, Miholjevine, Milačevići, Močevići, Opetci, Osatica, Osmače, Pale, Palež, Pećišta, Podgaj, Postolje, Poznanovići, Prohići, Rađenovići, Skenderovići, Slatina, Sućeska, Staroglavice, Sulice, Šubin, Tokoljak, Žedanjsko.
Pored navedenih čisto ili pretežno muslimanskih sela, oni su pod svojom vlašću ili bolje rečeno, pod okupacijom držali i više srpskih ili pretežno srpskih sela i zaselaka: Čićevci, Gostilj, Mala Daljegošta, Međe, Močevići, Osredak, Obadi, Postolje, Podravanje, Pribidoli, Pusmulići, Radoševići, Ratkovići, Viogor, Radovčići, Sase. Toj zoni priključeno je i više sela bratunačke opštine: Pirići, Jaglići, Blječeva, Zagoni, Zapolje...U srpskim selima skoro i nije bilo nastanjenih muslimana, ali su bila pod kontrolom njihovih oružanih formacija i Srbima nije bio moguć povratak. Drugačije rečeno muslimani su se ponašali kako su hteli i kako je njima odgovaralo. Oni su sve vreme nastojali da budu zaštićeni, ali nikako i razoružani.
Za kontrolu i zaštitu tako velikog područja više nije bila dovoljna jedinica jačine bataljona, već znatno brojnije oružane formacije koje Unprofor nije bio u stanju ili nije hteo da obezbedi. Uostalom, apsurdno je da neko štiti toliko jake i brojne muslimanske oružane formacije. Slična je, najverovatnije, bila i procena komande Unprofora. Znalo se da je u okupiranim srpskim selima sve uništeno, ali se nije znalo zašto Srbima nije obezbeđena mogućnost povratka.
To što su muslimani okupirali i držali srpska sela nije izazvalo očekivanu reakciju ni komande Unprofora, niti visokog predstavnika UN za Bosnu i Hercegovinu. Okupacija i zadržavanje srpskih naselja u zaštićenoj zoni bilo je za civilne i vojne vlasti Republike Srpske neobjašnjivo i van svih dogovorenih normi. Stekao se utisak da je zona zaštićena i od povratka Srba u svoja sela i u svoje kuće.

Manipulacija u UN
Za razliku od međunarodnih institucija i UN, za koje se pretpostavljalo da su neutralni, znalo se da države članice NATO saveza, predstavljajući se pred javnošću kao međunarodna zajednica, sve vreme podržavaju secesionističke pokrete. Iznenađenje je i saznanje da UN nisu neutralne i da podržavaju muslimansku stranu. Do tog otkrića se stizalo veoma dugo, skoro deset godina, i uz stalnu sumnju da li je moguće da je to istina. Ne ulazeći u motive i podsticaje za takvo ponašanje, zadržaćemo se samo na nekim konkretnim slučajevima koji su vezani za srebrenička zbivanja.
Tajna poruka K. Anana
U Zagrebu je već 21. aprila 1993, samo pet dana pošto je Srebrenica proglašena za zaštićenu zonu, komandant Unprofora švedski general Valgren objavio da je demilitarizacija završena. "Na osnovu raporta koji sam dobio od svojih oficira u Srebrenici, mogu da potvrdim da je danas u podne grad demilitarizovan."/18 On se, profesionalno i oficirski časno, ogradio. Čak je navedeno da je demilitarizacija završena u podne. Ako to nije istina krivi su oficiri koji su ga obavestili.
U stvari, na podsticaj SAD i nekih zapadnih država, politika UN koju je dosledno izvršavao tadašnji podsekretar za mirovne operacije UN Kofi Anan, bila je da se muslimani ne razoružaju. Kofi Anan je, sprovodeći takvu politiku, posle samo dva dana (23. aprila) poslao poverljivu poruku generalu Valgrenu o predstojećoj poseti delegacije Saveta bezbednosti, koju je predvodio venecuelanski ambasador. U toj poruci je naveo: "Imajući u vidu vaše javne tvrdnje da je Srebrenica potpuno demilitarizovana, ne vidim potrebu da Unprofor učestvuje u potrazi za oružjem od vrata do vrata.
Vas će nesumnjivo delegacija Saveta bezbednosti, koja vam dolazi u posetu upoznati sa snažnim osećanjem koje je prisutno među nekoliko zemalja članica da Unprofor ne sme previše aktivno da učestvuje u razoružavanju žrtava."/19 To je bio način da se, na intervenciju Kofija Anana, izigra Rezolucija SB i da se u Srebrenici sačuvaju muslimanske oružane formacije i terorističke bande. Ista praksa je potom primenjena i u Goraždu, Bihaću... Nekoliko godina kasnije video se stvarni smisao američke i Ananove intervencije u korist muslimana. Oni su postali pešadija NATO saveza.
To je samo početak pristrasnog ponašanja u slučaju Srebrenice. U Sekretarijatu UN prikriven je značajan jugoslovenski dokument o stradanju Srba u Srebrenici./20 Isti dokument je prikrio i prećutao Kofi Anan i u svom izveštaju koji je o srebreničkim zbivanjima podneo Generalnoj skupštini 15. novembra 1999. godine. U istom izveštaju on se poziva na knjigu Nasera Orića/21 u kojoj se govori o stradanju muslimana,/22 ali prećutkuje ranije izašlu i dostavljenu knjigu M. Ivaniševića u kojoj se govori o stradanju Srba u Srebrenici./23 Na početku, u drugom paragrafu, naveo je ili citirao neverovatnu neistinu tužioca Haškog tribunala: "Dokazi koje je tužilac ponudio opisuju scene nezamislivog divljaštva: hiljade muškaraca je pogubljeno i zakopano u masovne grobnice, stotine muškaraca je zakopano živo, muškarci i žene su sakaćeni i poklani, deca ubijana pred očima svojih majki, deda prisiljen da jede jetru svog unuka.
Ovo su istinske scene pakla, pisane na najmračnijim stranicama ljudske istorije." /24 Haško tužilaštvo uzalud više godina traga za svedocima tih Ananovih "zločina". Niko tako nešto nije video. Čak ni sami srebrenički muslimani. Ovo što je u izveštaju rečeno je beskrupulozna obmana svetske javnosti i Generalne skupštine UN. Nikada nije pronađen, niti je postojao deda koji je prisiljen da jede jetru svog unuka, nisu pronađene majke pred kojima su pobijena njihova deca, nisu pronađeni obogaljeni i poklani muškarci i žene, sve je to izmišljeno, kao što je izmišljeno i zakopavanje živih muslimana.
To što je o Srbima u navedenom izveštaju napisao Kofi Anan, generalni sekretar UN, spada u stranice najmračnije propagande uperene protiv jednog naroda.
Šta se u UN dešavalo tokom rata u BiH neposredan svedok je profesor istorije, a izvesno vreme i prorektor na Ilinois univerzitetu u Čikagu dr Nikola Moravčević. On je to izneo u intervjuu "Večernjim novostima"/25 pod naslovom "Činimo iste greške". Tom prilikom je rekao i sledeće: "Imao sam sreću da, dok sam bio prorektor na Univerzitetu, upoznam Butrosa Galija, koji mi je i dozvolio pristup arhivu.
Možda je prejako reći, šokantni podaci, ali sam došao do dokumentacije koja ukazuje da je u Sekretarijatu Saveta bezbednosti postojao tim koji je izveštajima iz Bosne i sa Kosova dopisivao srpske zločine, a ublažavao ili sasvim prikrivao one koje je činila druga strana. I za mene je bilo iznenađenje da je i put informacija koje su stizale, u najvećem delu, bio prilično čist, a da su ih službe u Savetu bezbednosti upotrebile tako da dokažu svu monstruoznost Srba. Ustanovio sam, i to u knjizi napisao/26 da se išlo čak dotle da je izveštaj prvog komandanta snaga UN u Bosni Satiša Nambijara o zločinima bosanskih muslimana, skinut sa agende dnevnog reda zasedanja".
Reč je o redovnom izveštaju koji je nakon godinu dana komandovanja jedinicama Unprofora Nambijar podneo Savetu bezbednosti i u kome se, pored ostalog, govori i o zločinima bosanskih muslimana i Hrvata nad srpskim stanovništvom. Nikola Moravčević, takođe, svedoči: "Madlen Olbrajt je od Butrosa Galija zahtevala da se Nambijarovi dokazi povuku. Ista je sudbina i dela izveštaja iz Račka, zbog koga je bombardovana Srbija."/27 Recept primenjivan tokom rata u BiH bio je sasvim jednostavan.
Izveštaji o stradanjima Srba i srpskim žrtvama završavali su u arhivu i o njihovom sadržaju javnost, bar preko UN, nikada ništa nije mogla da sazna. Nasuprot tome izveštaji o stradanju muslimana, silovanjima, progonima ili ubistvima, obično tajno i lažno dopunjeni sa falsifikovanim brojem stradalih, stizali su na dnevni red Saveta bezbednosti UN. Posledice su uvek bile iste: donošene su rezolucije sa novim, sve oštrijim kaznenim merama protiv Srba s obe strane Drine. Nedugo zatim na srpska naselja su se sručili bombarderi i krstareće rakete.

Nezadovoljstvo Srebreničana
O životu u Srebrenici tokom rata, od maja 1992, a pogotovo od 17. aprila 1993. do sredine jula 1995, znači dok se mesto nalazilo pod zaštitom UN, postoje mnoga svedočanstva iskazana pretežno od samih meštana, ali i od stranaca koji su dolazili i boravili u tom gradiću. Mi ćemo se ovom prilikom najviše koristiti ocenama koje su izneli sami Srebreničani. Međutim, ni od jednih ni od drugih ništa lepo nije rečeno o uslovima života i režimu koji je vladao u tom gradu.
Tako, po jednima, lokalni nesporazumi, svađe, sukobi i netrpeljivosti, nastajali su zbog mahinacija u distribuciji hrane i ostalih svakodnevnih potrepština, pogotovo robe iz humanitarne pomoći koja je stizala konvojima i avionima. Običan svet se bunio zbog toga što su najviše uzimali oni koji su već dosta toga imali i koji su najviše doneli iz osvojenih srpskih sela. Većim delom rata ovi problemi su više zaokupljali pažnju meštana nego oružani sukobi. Nije moralo tako da bude. U proleće 1993. Srebrenicu je napustilo oko 12.000 osoba.
To je u dobroj meri smanjilo potrebe za hranom. Pa i pored toga bilo je gladnih, bez ogreva u kućama, bez odeće i obuće. U isto vreme po tezgama na pijaci i ulicama bilo je razne robe, pogotovo one koja je stizala iz humanitarne pomoći. To je prouzrokovalo stalno nezadovoljstvo meštana, socijalne nemire, silovanja, pljačke, krađe, prostituciju... U mnogim kućama jedini novac koji su imali donosile su devojke koje su se družile sa vojnicima Unprofora. U jednoj od dve žešće pobune došlo je i do fizičkih sukoba.
U centru grada je razvaljena, opljačkana i zapaljena bivša robna kuća, u kojoj se nalazio magacin humanitarne pomoći. Istog dana usledila je energična policijska istraga, u kojoj je saslušano više desetina lica, koji su se tom prilikom zatekli u centru grada. Muslimani su posle pokušali da taj objekat prikažu kao žrtvu srpskog granatiranja, ali podvala nije uspela. Godinama je izgorela zgrada bila ruglo grada.
Takvo stanje prouzrokovalo je mnoga bekstva i dezertiranja iz enklave prema ostalim krajevima pod muslimanskom vlašću, najviše prema Tuzli, ali i u Jugoslaviju i Srbiju./28 Početkom aprila 1994. u Bratunac su prebegle i dve muslimanske devojčice u odmaklom stepenu trudnoće. Obe su imale po 15 godina i bile su žrtve silovanja Naserovih vojnika. Obe su i Š.S. i V.D. nadležnim organima unutrašnjih poslova Bratunca 4. aprila 1994. dale službene izjave.
Po oslobođenju Srebrenice u jednoj zapuštenoj kući nađena je vezana devojka iz Italije. O tome je obaveštena i italijanska ambasada u Beogradu. Posle posete njihovog vojnog atašea devojka je smeštena u psihijatrijsku bolnicu na Sokolcu. Pitanje kako se našla u Srebrenici i šta se sa njom dešavalo zasad je bez odgovora. Inače, o stanju u enklavi, pogotovo u samom gradu, kao i pobunama, data su brojna svedočanstva koja se čuvaju u nadležnim službama RS.
Dovoljno je pozvati se na javno izrečenu izjavu Ibre Mustafića, bivšeg predsednika Skupštine opštine i osnivača SDA Srebrenice, datu za Junge velt, koju je preneo i beogradski Dnevni telegraf,/29 koji tvrdi "da je u ovom mestu vladala prava mafija." On, takođe, tvrdi: "Nijedan dolar od silne pomoći koja je dopremljena u Srebrenicu nije dobilo civilno stanovništvo."/30
Po drugim tumačima događaja, sukobi su prouzrokovani borbom za prestiž između vojnih i civilnih vlasti i pojedinaca, koji su u toj vlasti učestvovali. U tim sukobima više je upotrebljavano oružje nego u prethodnom slučaju. To potvrđuje i već pomenuta izjava Ibre Mustafića. On, takođe, kaže da nije imao nikakva prava, iako je bio predsednik opštine, čak je tamošnja mafija dva puta pokušala atentat na njega.
U jednom od tih napada bio je teško ranjen. Mafija je ubila i njegovog veoma bliskog prijatelja, šefa srebreničke policije./31 Da atentati nisu bili retka pojava potvrđuje i slučaj Nurifa Rizvanovića./32 Bez sumnje najmarkantnija osoba u muslimanskim oružanim formacijama Srebrenice, Bratunca, Konjević Polja, Cerske... Čovek sa najvišim vojnim obrazovanjem, ražalovani major iz bivše JNA bio je latentna opasnost za položaj Nasera Orića. Međutim, za razliku od N. Orića, nikada nije bio u milosti Alije Izetbegovića.
Ubijen je iz zasede u rodnoj Glogovi februara 1993. nešto više od mesec dana posle uspešne zajedničke akcije na susedna srpska sela Kravicu, Ježesticu, Šiljkoviće izvršene 7. januara, na pravoslavni Božić./33 Uspeh u toj akciji bio je jedan od razloga sukoba s Naserom Orićem. Posle ubistva Nurifa Rizvanovića proneo se glas da je on bio saradnik KOS-a i srpski špijun. Muslimani su to prihvatili kao istinu.

Civili nisu meta
Mora se utvrditi šta je prouzrokovalo i dovelo do srebreničke vojničke operacije jula 1995. godine poznate i planirane u Drinskom korpusu VRS kao "Krivaja 95"? Cilj tog poduhvata nije bio izgon muslimanske vojske, a pogotovo ne civila, iz Srebrenice. To potvrđuju danas ne samo izjave i svedočenja protagonista, već i sva raspoloživa dokumenta, pogotovo naređenja komandi u ovoj akciji angažovanih brigada, potom Drinskog korpusa i Glavnog štaba VRS. Nigde ne postoji naređenje da se zauzme Srebrenica.
To je zaključak koji je dao i holandski Kraljevski institut za ratnu dokumentaciju (RIOD). Isto mišljenje izneo je i Žan Rene Ruez, glavni istražitelj Haškog tribunala za Srebrenicu. On je u jednom intervjuu za sarajevski nedeljnik Dani na pitanje novinara "Da li imate elemente koji bi potvrdili prethodne planove o ovim masakrima? "Odgovorio: "Ne, nisu postojali prethodni planovi. Zauzimanje enklave uopšte nije bilo u planu. Plan o ovoj ofanzivi potiče od 5. jula. Prvobitni plan je bio smanjiti enklavu na sam grad Srebrenicu i pretvoriti je u veliki izbeglički kamp pod otvorenim nebom, da bi Ujedinjene nacije počele sa evakuacijom zone." Novinar još pita: "Ta izjava se temelji na dokumentima koje posedujete?" Ruez: "Da, u potpunosti."/34
Slična je tvrdnja i poznatog francuskog advokata Žaka Veržesa, koji citira reči generala F. Moriona: "Ubeđen sam da je stanovništvo Srebrenice bilo žrtva višeg interesa, ali višeg interesa koji se nalazio u Sarajevu i Njujorku, ali sigurno ne u Parizu."/35 Za Srbe cilj operacije "Krivaja 95" bio je samo ograničavanje teritorije na obim koji je utvrđen aprila 1993. g. kada je Srebrenica proglašena za zaštićenu zonu. Razlozi za akciju srpske strane u cilju sužavanja teritorije koju poseduju muslimani bili su dovoljno ubedljivi i nesporni.
Glavni od njih su česti muslimanski napadi na okolna srpska naselja i zasede iza linija srpske odbrane, što je prouzrokovalo stalne ljudske gubitke. Da bi odbranila svoja naselja i stanovništvo od muslimanskih pohoda sa teritorije koju su zaposeli, VRS godinama je morala da angažuje značajne vojne potencijale. Uzalud su na nekoliko mesta oko zone postavljene table: "DEMILITARIZOVANA ZONA, svaka vojna operacija je strogo zabranjena, član 60. protokol 1, Ženevske konvencije". To za muslimane nije ništa značilo. Na linijama odbrane okolnih srpskih sela morali su da budu borbeni sastavi Bratunačke i Milićke brigade, a pored njih i ojačan bataljon Skelana i bataljon Zvorničke brigade. Na istom poslu bili su i policajci.
Vojne i civilne vlasti RS trpele su takvo stanje i s mukom smirivali meštane u stalnoj nadi da će muslimani konačno biti razoružani. To je trajalo više od dve godine. U Bratuncu je u nekoliko navrata malo nedostajalo da dođe do pobune civilnog stanovništva i izbeglica iz sela, koja su se, sasvim nelogično i neopravdano, našla pod muslimanskom kontrolom. Za sve to vreme Vojska Republike Srpske nije imala skoro nijedan značajniji međunarodni pravni ili politički razlog da se usteže od oružane akcije protiv 28. divizije Armije BiH.
Te formacije u Srebrenici su, ne uvažavajući pomenutu Ženevsku konvenciju, već prvih dana po stvaranju zaštićene zone, bile legitiman cilj za srpsku oružanu akciju. Isto srpsko pravo - zato što se muslimani nisu povukli u zaštićenu zonu, nisu razoružani i nastavili da napadaju okolna srpska sela - bilo je na snazi i onda kada je akcija izvršena, jula 1995. Međutim, kada su jedinice Drinskog korpusa krenule u ostvarivanje plana "Krivaja 95", uznemirile su se sve strukture UN, pogotovo one u BiH.

Naređenja Radovana Karadžića
Prilikom oslobođenja Srebrenice jedinice VRS prošle su kroz 42 muslimanska ili pretežno muslimanska sela, 16 od muslimana okupiranih pretežno srpskih sela srebreničke i pet pretežno muslimanskih sela bratunačke opštine i pretresli sve kuće, pomoćne zgrade, skrovita mesta. Iza njih nije ostala nijedna muslimanska žrtva. Besmislena je i sama pretpostavka da ranjen, star ili bolestan čovek, žena ili dete može pobeći od vojnika, pogotovo ako vojnik hoće da ubije. U to su se tokom prethodnih godina uverili meštani srpskih sela, koji su stradali kako od vatrenog tako i od muslimanskog hladnog oružja, noža, sekire ili malja. Stotine pojedinačnih i kolektivnih grobnica ostalo je po srpskim selima kroz koja je prošla muslimanska vojska.
Nasuprot takvoj muslimanskoj praksi, srpska vojska je uspešno obezbeđivala evakuaciju muslimanskih civila. Obezbeđivala je hranu, vodu, medicinsku zaštitu i prevoz. Oni su deci, majkama, sestrama i suprugama svojih protivnika pomagali da živi i zdravi odu tamo gde su njihovi najbliži, borci 28. divizije. To je zahtevano i u naređenju predsednika RS Radovana Karadžića./37 Retko se u ratu događa da neka vojska prođe kroz toliko neprijateljskih naselja, a da za vojskom ne ostanu civilne žrtve.
U svetu je veoma brzo, ali verovatno ne slučajno, zaboravljena ili zanemarena izjava koju je 27. jula 1995. dao visoki komesar UN za ljudska prava Henri Viland koji je sa timom stručnjaka pet dana intervjuisao veliki broj izbeglica kojih je na tuzlanskom aerodromu u to vreme bilo preko 20.000. Visoki komesar UN Henri Viland je za londonski Dejli telegraf izjavio: "Nismo pronašli nikoga ko je svojim očima video zločine."/38 Na to se ne osvrću "objektivni" ili "nezavisni" tumači srebreničkih zbivanja jula 1995. Izgleda, a nismo sigurni, da je i pominjani RIOD to u svom elaboratu prećutao. Prema dostupnim podacima, konačan broj lica koja su napustila Srebrenicu iznosi 35.632 osobe koje su prve nedelje avgusta registrovane od Svetske zdravstvene organizacije i bosanske vlade./39
Kao što vidimo, postoji neko ko je brinuo o muslimanskoj vojsci i nastojao da je sačuva od poraza. Srbima je ostalo da brinu o muslimanskim civilima i sačuvaju ih u životu. Srbima je to naredio i predsednik Republike dr Radovan Karadžić u čl. 3 i 4 "Odluke o imenovanju civilnog komesara za opštinu srpska Srebrenica"./40

Odlazak muslimana
Za komandu ove operacije, izvedene sa malim brojem vojnika, iznenađenje je bilo što su muslimani odustali od odbrane ne samo seoskog područja zaštićene zone, već i same Srebrenice. Muslimanske snage su, po dobijenom naređenju i planu više komande, krenule u pravcu Tuzle. Ni u jednoj varijanti plana "Krivaja 95" nije bilo predviđeno da muslimani napuste Srebrenicu, kao što nije bilo predviđeno ni da srpske jedinice uđu u taj grad. Pa i pored toga Srbi su uradili ono što bi u istoj situaciji uradila svaka vojska, ušli su u nebranjenu i napuštenu Srebrenicu.
Jula 1995. ponovo je, kao i u proleće 1993, ispoljena briga samo za sudbinu muslimanske vojske. Opet se prišlo spasavanju 28. divizije Armije BiH, od sasvim izvesnih ljudskih gubitaka i mogućeg teškog poraza ako joj se dozvoli da brani zaštićenu zonu ili sam grad Srebrenicu. Ti borci su planirani za učestvuju u "Balkanskoj oluji", koja je počinjala kroz dve sedmice, a ratište se prostiralo u dužini više stotina kilometara, od Trebinja na jugu, preko Sarajeva i Srebrenice, do Bosanske Kostajnice i reke Une na severu Republike Srpske.
U Tuzli je uskoro potom izvršena smotra na kojoj su na svečanoj tribini, pored mnogih zvanica, bili jedan pored drugog komandant 28. divizije brigadir Naser Orić i predsednik Predsedništva BiH, odnosno vrhovni komandant Armije BiH, Alija Izetbegović. Ova smotra dokazuje da je muslimanska vojska iz Srebrenice došla u Tuzlu po naređenju a nije pobegla na svoju ruku.
Mnoge indicije ukazuju da je zajednička hrvatsko-muslimanska komanda, po planu i na zahtev pretpostavljenog stranog faktora, nameravala da baš tih dana konačno krene u akciju, koja je pripremana još u jesen 1992. god. Šta nam sugeriše takav zaključak?
Iznad svega to je američki iznenađujuće detaljan plan, koji je - već tada, prema tvrdnji veoma dobro obaveštenih i visoko rangiranih vojnih analitičara Džordža Kenija iz Karnegi fondacije i Majkla Dagana, penzionisanog načelnika Štaba vazduhoplovstva SAD - predviđao oružanu, najverovatnije NATO intervenciju u konačnom obračunu sa "srpskom agresijom na Balkanu."/36 Srpska operacija "Krivaja 95" sigurno je remetila taj plan i raspored snaga.
Uskoro posle Srebrenice krenula je ofanziva i protiv Republike Srpske, oživela su ratišta na Ozrenu, Vozući, Sarajevu, Hercegovini, Bosanskoj Krajini. To je bio prvi deo pomenutog američkog plana "Balkanska oluja". Drugi, protiv Srbije, takođe američki, usledio je nekoliko godina kasnije.

Memorijalni centar i mezarje
Ne treba da čudi što su Potočari izabrani za tako veliko svetilište i jedino kultno mesto ne samo muslimana BiH i bivše Jugoslavije, već i Evrope. Tu se rodio ratni predvodnik Naser Orić i, po svim lokalnim verovanjima, Memorijalni centar-mezarje podignut je u njegovu čast. Prema verovanju muslimana, Potočari treba da postanu simbol genocida nad njima u BiH. I više od toga, oni nude da Potočari budu za muslimane ono što je za Jevreje Aušvic a za Srbe Jasenovac. Ekstremni muslimani veruju da progon muslimana u BiH traje od kako su Turci proterani sa ovih prostora. Uvereni su da je nepravedno što nemaju sopstvenu državu dok Srbi imaju Srbiju, a Hrvati Hrvatsku. Srbi smatraju da su hrišćani, Srbi i Hrvati, stvarni starosedeoci BiH i da su ginuli u odbrani hrišćanstva od islama i muslimana.
U cilju podizanja navedenog mezarja i Spomen-obeležja Srebrenica-Potočari visoki predstavnici Volfgang Petrič, a potom Pedi Ešdaun doneli su tri pravna dokumenta. To su odluke u kojima se, pored ostalog, visoki predstavnik poziva na ovlašćenja koja su mu svojevremeno data i po kojima je on konačan autoritet u tumačenju Sporazuma o civilnoj implementaciji Mirovnog ugovora./41
Bilo bi, svakako, logičnije da je za Memorijalni centar izabrana lokacija nekog od stratišta: Kozluk, Branjevo, Pilica, Petkovci... Ili mesto neke od većih primarnih masovnih grobnice: Glogova, Kozluk, Branjevo, Orahovac, Cerska... Lokacije Kozluk i Branjevo se posebno nameću jer su tu, po nekim svedočenjima, vršene egzekucije i pronađene su i otkopane primarne masovne grobnice.


Muslimanske žrtve
S obzirom na namenu Memorijalnog centra-mezarja Potočari, neophodno je da broj pokopanih bude što veći. Od toga najviše zavisi ugled Memorijalnog centra u svetu, naravno među muslimanima. Da su muslimanski vojnici tokom rata imali znatne gubitke nije sporno. U ovom slučaju samo je sporno koliko ih je stradalo prilikom proboja kroz nekoliko linija srpske odbrane i u međusobnim sukobima, a koliko je streljano. Sporno je koliko je stradalo julskih dana 1995. godine, a koliko u prethodnim godinama i ranijim borbama.
Najviše je sporno što protiv lica koja su izvršila streljanje Tribunal nikada nije pokrenuo istragu. Ko je te vojnike angažovao, pod kojim uslovima i ko im je obezbedio zaštitu, čak i u SAD./42 Ko je to učinio imao je uticaja i na Tribunal. Njihovo hapšenje i svedočenje pred Tribunalom otkrilo bi naručioca poduhvata. Štiteći izvršioce organizator egzekucije je štitio sebe. To je očigledan dokaz da naručilac nije mogao da bude neko iz Republike Srpske.
Ima indicija da su angažovani vojnici obmanuti, kao i da nisu imali poverenje u pravosuđe koje bi odredilo kazne pohvatanim muslimanskim zločincima. Ipak, nemoguće je poverovati u pretpostavku da su krenuli samoinicijativno. U tom slučaju samo bi oni bili krivi i odgovorni i Tribunal ne bi imao razloga da ne podigne optužnice. Ali, ni protiv Dražena Erdemovića, takođe jednog od neposrednih izvršilaca, nije ništa preduzeto sve dok se nije našao u Tribunalu. On je najbolji dokaz da su svi oni imali zaštitu.
Kada su jugoslovenske vlasti upoznate sa njegovim zločinom izrazile su nameru da mu sude, on je u strahu od toga i sasvim izvesne kazne spas potražio u Tribunalu. Ne slučajno. Njegovom zahtevu su se, takođe, nimalo slučajno, pridružile diplomate zapadnih (NATO) država./43 Tražili su da se poštuju njegova ljudska prava i slobodno izražena volja. U Tribunalu ne samo da je našao zaštitu od velike kazne, već je uskoro postao glavni oslonac Tribunala i svedok na svim suđenjima kad je bilo reči i o Srebrenici. Misteriju ko se krije iza inicijatora i naručioca izvršenih streljanja već više od deset godina srpska strana ne može da razjasni.
Dugo se, izgleda tragalo gde se i kada dogodio neki veliki srpski zločin, koji bi mogao da ustalasa svetsku javnost i pokrene NATO. U aprilu 1993. godine Amerikanci su pokušali sa Srebrenicom, ali je pokušaj propao. Prema vlastitoj izjavi Alije Izetbegovića, jednog od učesnika u tim razgovorima, on nije mogao da prihvati Klintonov predlog da pusti Srbe u Srebrenicu, i tako žrtvuje 5.000 meštana tog grada./44 Potom je u nekoliko slučajeva pokušano sa Sarajevom, ali ni to nije dalo poželjne rezultate. Još lošiji izbor su bili Cerska, Goražde, Žepa, Bihać... Međutim, ideja da su Srbi počinili veliki zločin nad muslimanima u BiH se morala ostvariti. Na kraju se ponovo ukazala prilika i izbor je, konačno, pao na Srebrenicu. Mesto je, ipak, pronađeno, odgovorni za zločin su određeni ranije, broj žrtava se, takođe, bar okvirno znao, samo su još nedostajali dokazi.

Nameštena igra
Taj dokaz, prema zamisli i očekivanjima onih koji su morali da ga pribave, trebalo je da budu događaji u kampu u Potočarima, gde su blagovremeno dovedeni muslimanski civili, koje prilikom dolaska Srba ne bi imao ko da zaštiti i odbrani. Tu su 12. jula očekivana ubistva i pokolji koje će, kako je s razlogom pretpostavljano, da izvrše Srbi posle parastosa na bratunačkom groblju. Motiv je bio poznat. Na isti dan 1992. god. muslimani su napali i popalili više srpskih sela i na surov način ubili 68 meštana...U Potočarima su bile majke, deca, sestre tih muslimanskih zločinaca.
Međutim, posle parastosa ljudi su se sa groblja vratili svojim kućama. Kada je podmukao plan sa podmetnutim muslimanskim civilima propao, verovatno na veliko iznenađenje inicijatora, morali su prići nekom novom, sada već iznuđenom, rešenju. U naredna dva dana iz okolnih mesta prikupljeno je desetak vojnika 10. diverzantskog odreda, koji su bili na odmoru, i oni su uradili ono što se danas kvalifikuje kao genocid. Streljanje zarobljenih muslimana nije predmet ove rasprave. Sporan je broj streljanih ali nije sporno da su streljani samo vojnici a ne i civili.
Koliko je muslimanskih vojnika streljano, a koliko poginulo prilikom proboja do Tuzle i u nekoliko međusobnih sukoba? U odgovoru na ovo pitanje Žan Rene Ruez,/45 višegodišnji glavni istražitelj Haškog tribunala u srebreničkom slučaju, kaže: "Vodi se rat brojkama od prvog dana"./46 Ni danas još ne može da se odgovori na pitanje koliko je muslimanskih zarobljenika streljano. Zato ćemo izneti ono što ne bi trebalo da bude sporno. Reč je o podacima koji ne potiču iz srpskih izvora, već od institucija iz država koje su bile u ratu protiv Srba i, kad je reč o mezarju, iz muslimanskih izvora. Srbi ni u jednom slučaju ne samo da nisu imali mogućnost nekog uticaja, već ni mogućnost uvida u dokumentaciju na osnovu koje su formirani podaci.
Prve brojke mogućih žrtava nalazimo u spiskovima nestalih lica Međunarodnog komiteta Crvenog krsta koji su od 1995. do danas objavljivani više puta uvek sa drugim brojem nestalih, ali se taj broj konačno ustalio negde na oko 7.000-8.000 osoba./47 Međutim, ti spiskovi su u više slučajeva osporavani. U njima su pronalaženi ljudi koji su glasali naredne godine (za izbore u 1996. u biračkom spisku za Srebrenicu našli smo 3.016 osoba iz spiska nestalih), tu su još žive osobe i osobe druge nacionalnosti.
Otuda ti spiskovi danas ne mogu da imaju isti značaj kao ranijih godina. Ipak, većina onih koji žele što više da okrive srpsku stranu pozivaju se na taj spisak i bez ikakvog osnova to proglašavaju spiskom masakriranih muslimanskih civila. Pregledom jednog od tih spiskova utvrđeno je da od skoro 8.000 nestalih, samo 36 osoba ženskog pola.) Ti spiskovi nisu spiskovi mrtvih, a još manje su spiskovi civila koji su masakrirani.

Neoborive činjenice
Neuporedivo su verodostojniji podaci koji se nalaze u dokumentaciji o ekshumiranim telima iz više masovnih grobnica./48 Posebno su značajne primarne masovne grobnice,/49 koje je za potrebe Tribunala istraživao Din Mening. Po njemu to su: Cerska (150 tela)/50, Nova Kasaba 1996. ima 4 grobnice (33 tela)/51, Orahovac: lažeta 1 (130) i lažeta 2 (243)/52, Branjevo (132)/53, Nova Kasaba 1999. (57), Glogova 1 (191) i Glogova 2 (139)/54 Kozluk (340)/55, Konjević Polje 1 (9) i Konjević Polje 2 (3)/56, Brana kod Petkovaca (234)/57, Liplje 2 (158)/58.
Ukupno su u navedenim grobnicama, prema ovim podacima pronađeni posmrtni ostaci 1824 tela. U ekspertizi Dina Meninga ekshumirano je 1.883 tela. Od otkopanih tela utvrđeno je da je muškaraca 1.656. A samo jedna ženska osoba. Za ostale nije utvrđen pol. U istoj ekspertizi je utvrđeno da su masovna ubistva izvršena u Cerskoj, Kravici, Orahovcu, Brani kod Petkovaca, vojnoj ekonomiji Branjevo, Pilici i Kozluku./59
U tužbama Tribunala te brojke su znatno drugačije i veće. Tako je po Tužilaštvu na istim lokacijama ubijeno između 4.900 i 6.700 muslimana (u Kravici je navodno ubijeno 1.000-1.500, Branjevu 1.200-1.500, Orahovcu, obe lažete 1.000, Brani kod Petkovaca 1.000, itd). Prema izjavama njihovih svedoka, muslimana, koji izjavljuju da su videli i preživeli egzekuciju, broj žrtava se povećava. Po njima ubijeno je 2.500 lica više od najveće cifre Tribunala. To znači oko 9.200 streljanih, što čak ni Tužilaštvo tribunala nije moglo da prihvati.
Kako izgledaju te disproporcije videćemo u tri sledeća slučaja. Na objektu vojna ekonomija Branjevo streljanje je izvršeno u nedelju, 16. jula, između 10 i 15 časova. Jedan preživeli svedok musliman procenjuje broj žrtva na 1.000-1.500, Tužilaštvo prihvata procenu Dražena Erdemovića, koji je i sam učestvovao u streljanju tih zarobljenika, i navodi 1.200, a u primarnoj grobnici nađeni su posmrtni ostaci samo 132 osobe.
Pretpostavlja se da se deo tih žrtava nalazi i u pretežno sekundarnoj grobnici Čančarski put 12 (toliko je na tom putu grobnica sa ukupno 174 tela ). Pa i pored toga ostaje velika razlika. Sledeći slučaj je lokacija Orahovac za koju nekoliko svedoka muslimana tvrdi da je streljano 2.000-2.500, Tužilaštvo se opredelilo za 1.000 streljanih, a u primarnoj grobnici (obe lažete) otkopano je 373 tela. Treći slučaj je Brana kod Petkovaca, za koju muslimani navode brojku od 1.500-2.000, tužilaštvo 1.000, a otkopana su 234 tela.
U svim navedenim masovnim grobnicama, ne samo u ove tri, nalaze se i tela boraca koji su poginuli prilikom proboja kroz srpsku teritoriju i u međusobnim sukobima. Prilikom asanacije terena, pogotovo leti za vreme velikih vrućina, kada se tela brzo raspadaju, skupljani su leševi koji su se nalazili u poluprečniku od po nekoliko kilometara i zakopavani u standardne, može se reći vojničke, masovne grobnice. Na kraju, kako proceniti koliko je tu žrtava iz borbi, a koliko streljanih. Iz svega toga treba izuzeti zarobljenike iz magacina Zadružnog doma u Kravici. Tu je došlo do pobune muslimanskih zatvorenika, koju niko ne pominje, u kojoj je ubijen srpski policajac Krsto (Bogoljub) Dragičević, rođen 1965. godine iz Skelana, a ranjen, sada takođe pokojni, Rade Čuturović sa nadimkom Oficir.
Straža, njih oko 30 boraca, branila se svim oružjima, pa i ručnim bombama. Tužilaštvo prećutkuje pobunu i navodi da je bilo 1.000-1.500 streljanih. U dve primarne grobnice, u susednom selu Glogova, u kojima su zakopani pobunjeni muslimani nađena su tela 330 osoba. Međutim, nezavisno od toga ukupan broj streljanih muslimanskih zarobljenika teško da može da iznosi manje od 407 lica. Toliko je pronađeno poveza za ruke i 270 poveza za oči. (Jedna osoba može da ima oba poveza.) Tim povodom mora se postaviti pitanje gde je oko sto srpskih zarobljenika koji su predhdno bili zarobljeni u Srebrenici.
Sigurno da ni srpske zarobljenke muslimanski vojnici nisu sprovodili odvezanih ruku. Možda su ranije poubijani i nisu bili u ovim muslimanskim kolonama. Nepoznato je otkud u tim grobnicama posmrtni ostaci i lica srpske nacionalnosti. U primarnoj masovnoj grobnici Orahovac (lažete 2) Gojko Todorovića, Biljana Matić i Vojislav Milošević. U sekundarnoj masovnoj grobnici Čančarski put 3 (veza primarna grobnica Kozluk) Stanko Danilović.
U vreme ekshumacije identifikovan je veoma mali broj otkopanih tela (Cerska 9 od 150, Branjevo 13 od 132, Orahovac 21 od 373, itd.), ni 5 odsto od ukupnog broj ekshumiranih. O posmrtnim ostacima identifikovanih upoznaćemo se na osnovu spiskova lica čija su tela pokopana u Memorijalnom centru-mezarju Potočari.
Prva ukopavanja u ovom muslimanskom spomen- obeležju počela su 31. marta 2003. god. Od tada do danas ukupno je ukopano 2.442 tela. To je 559 tela više nego što je otkopano iz masovnih grobnica. Moguće je pretpostaviti da je, u međuvremenu, bilo i više pojedinačnih ili manjih grupnih ukopa i da je saopšteni broj nešto veći. Ukupno je, uz odgovarajući verski ritual, obavljeno šest grupnih ukopa.
U prvoj grupi ukopanoj 31. marta 2003. nalazili su se posmrtni ostaci 600 identifikovanih lica. U drugoj grupi ukopanoj 11. jula 2003. nalazilo se 282 lica. U trećoj grupi ukopanoj 20. septembra 2003. nalazilo se 107 lica./60U četvrtoj grupi 11. jula 2004. ukopano je 338 lica. U petoj grupi 11. jula 2005. godine ukopano je 610 lica./61 U šestoj grupi 11. jula 2006. godine ukopano je 505 lica./62

Ratničke poruke dr Mustafe Cerića
Od nastanka mezarja javnosti se nameće teza da je reč o nedužnim civilnim žrtvama srpskog genocida nad muslimanima. Tu tezu skoro u podjednakoj meri su lansirali muslimani i oni domaći i međunarodni faktori koji u tome vide i imaju neki svoj interes. Ne samo tokom rata, već i godinama posle, pa čak i danas, mnoge nevladine organizacije Sarajeva i Beograda, državne ustanove i mediji M-H federacije, muslimanske verske institucije, pa i pojedinci stalno manipulišu velikim muslimanskim stradanjima. Nedoumicu kod svakoga izaziva poruka koju je prilikom prvog ukopa javno izrekao islamski velikodostojnik dr Mustafa Cerić i koja je uklesana u velikom kamenom bloku. Pored lepih i blagih bogougodnih reči tu je i zagonetan zavet ili zahtev:
Neka osveta bude Pravda!
"U ime Boga Milostivog,
Samilosnog
Molimo Te Bože
Svemogući,
Neka tuga postane
Nada!
Neka osveta bude
Pravda!
Neka majčina suza
Bude molitva:
Da se nikome nikad
Ne ponovi Srebrenica!"
To je tekst poruke na centralnom mestu Memorijalnog centra, a meštani se i danas pitaju da li to hodža poziva na osvetu? Ne bi trebalo mrtve uznemiravati. Trebalo bi ih ostaviti da miruju na svojim parcelama i redovima bez obzira na razloge što danas više nisu među svojima. Ali, kao da se ne može bez toga. Teška srca to prihvatamo, što ne znači i da se lako mirimo sa nečim, s čime se teško možemo pomiriti. Problem Srebrenice i njenih muslimanskih žrtava star je više od deset godina i danas je još uvek aktuelan kao da je tek nastao. Za njihovu sudbinu okrivljuju nas Srbe. Problem srpskih žrtava i njihovog višegodišnjeg stradanja u ovom kraju nikada nije ni pokretan. Za njih niko nije odgovoran.
Ko su lica čiji su posmrtni ostaci danas ukopani u Memorijalnom centru-mezarju Potočari? I u ovom slučaju reč je o muškarcima i samo dve ženske osobe. Svi ukopi obavljeni su svečano i u prisustvu najviših državnih rukovodilaca, islamskih verskih predvodnika, diplomatskog kora i stranih državnika. Ukopu koji je obavljen 11. jula 2005. godine, kada je označena i jubilarna desetogodišnjica srebreničkih zbivanja, svečanosti je prisustvovao i predsednik Srbije Boris Tadić. Svi ti događaji pretvarani su i u medijske spektakle, sa brojnim propagandnim porukama i optužbama za genocid koji su Srbi počinili. Dužni smo, u ime istine, da kažemo nešto od onog što nam je poznato o licima koja su pokopana u mezarju. Od veoma obimne građe nastojaćemo da iznesemo nekoliko najupečatljivijih spornih slučajeva.


Zloupotreba mrtvih
1. U spiskovima pokopanih žrtava iz jula 1995. god. nalazi se veliki broj lica koja su bila registrovana kao birači opštine Srebrenica za izbore naredne 1996. godine. Raspolažemo njihovim imenima, ali ovom prilikom daćemo samo brojčani pregled. Od imena navedenih u prvom ukopu navodnih žrtava njih 271 bilo je u biračkom spisku za 1996 godinu, u drugom ukopu 85, trećem 31, četvrtom 140, petom 252 i šestom ukopu 135. To je 914 lica ili nešto iznad 37 odsto od ukupnog broja ukopanih. Logično je pretpostaviti da su to lica koja su umrla prirodnom smrću u razdoblju od jula 1995. do jula 2006. godine, kada je izvršen poslednji ukop, a ne žrtve Srebrenice stradale prilikom povratka Srba u taj grad. Da su u pitanju žrtve potvrđuje i činjenica da je organizator izbora Oebs, imao na raspolaganju više od godinu dana da ih briše iz spiska srebreničkih birača. To nije učinjeno. Ima indicija da je slična situacija i sa opštinom Bratunac, pa i Vlasenica i Zvornik.
2. Drugi sporan slučaj odnosi se na lica za koja postoje sudska rešenja da su umrla prirodnom smrću. Nažalost nismo u mogućnosti da ostvarimo makar površan uvid u većinu matičnih knjiga umrlih u Srebrenici, Bratuncu, kao i u ostalim susednim opštinama iz kojih su regrutovani borci Osme operativne grupe Armije BiH. U tom slučaju ovaj spisak bi bio višestruko uvećan. No, i bez toga nije sporna činjenica da je i na ovaj način pokušano da se što više poveća broj navodnih muslimanskih žrtava Srebrenice "stradalih" u "masakru", prilikom povratka Srba jula 1995, i pokopanih u Memorijalnom centru i mezarju Potočari. Od oko sto imena dajemo samo nekoliko primera: Fetahija (Nazif) Hasanović, 1955.g. - umro 15.12.1996. g, Srebrenica./63 Šukrija (Amil) Smajlović, 1946.g. - umro 2.5.1992.g, Zalužje./64 Maho (Suljo) Rizvanović, 1953.g. - umro 3.1.1993.g, Glogova./65 Mefail (Meho) Demirović, 1970.g. - umro 10.5.1992.g, Krasanovići./66 Redžić (Ahmet) Asim, 1949.g. - umro 22.4.1992.g, Bratunac./67
3. U mezarje su, u cilju stvaranja neistinite slike o velikom broju nedužnih civilnih muslimanskih žrtava, prenošeni posmrtni ostaci kako boraca tako i civila sa drugih lokacija i ponovo, ritualno i uz verske obrede, pokopavani. I ovom vrstom obmane javnosti obuhvaćeno je nekoliko stotina lica. Dajemo desetak konkretnih imena. U prvom ukopu izvršenom 31. 3. 2003. godine iz lokalnog srebreničkog mezarja Kazani preneto je i ponovo pokopano telo Hameda (Hamid) Halilovića (1940-1982). Reč je, kao što vidimo, o licu koje je umrlo dvadeset godina pre početka rata. Prilikom četvrtog ukopa 11. 7. 2004. iz istog mezarja preneta su tela jednog starog, pre rata umrlog civila i jednog poginulog borca Armije BiH. To su Osman (Ibro) Halilović (1912-1989) i Nurija (Smajo) Memišević (1966-1993). Iz petog ukopa obavljenog 11. 7. 2005. ponovo su pokopani: Salih (Šaban) Alić (1969-1992), Mujo (Hašim) Hadžić (1954-1993), Ferid (Ramo) Mustafić (1975-1993), Hajrudin (Ismet) Cvrk (1974-1992)./68
4. Za jednu grupu vojnika Armije BiH pokopanih u memorijalnom centru nije poznato gde su i kada izginuli i gde su ranije bili sahranjeni, ali je izvesno da ni to nisu žrtve "srebreničkog masakra" jula 1995, i da su živote izgubili pre 11. novembra 1993. godine, kada je napisan dokument da su njihove porodice stambeno i socijalno zbrinute./69 U toj grupi se nalaze vojnici Armije BiH: Ćerimović (Mustafa) Mujo - 12.4.1938, Sebjočina-Vlasenica, Hasanović (Mujo) Hamed - 9.7.1966; Malić (Ibrahim) Ramiz- 1970. Here-Vlasenica; Omerović (Alija) Hamed - 1939, Glogova-Bratunac; Omerović (Mehmed) Adem - 1976. Vršinje-Vlasenica; Omerović (Nurko) Nurija- 1953. Urkovići-Bratunac; Hasim (Ćamil) Selimović, 1950; Ramiz (Suljo) Alić, 1942; Jusuf (Safet) Osmanović, 1947; Ramiz (Hakija) Alić, 1979; Munib (Mujo) Alić, 1962; Jusuf (Juso) Omerović, 1962; Meho (Mehmed) Osmanović, 1942; Sead (Osman) Salkić, 1960; Safet (Šaban) Korkutović, 1960, Omerović (Habib) Aziz- 1.5.1965, Sikirić-Bratunac.
5. U ranije pominjanom dokumentu u kome se traže podaci za izradu hronike Armije BiH navedena su i imena nekoliko stotina boraca koji su poginuli pre 07.03.1994./70 I u ovom slučaju to nisu ni žrtve neke egzekucije ni poginuli borci prilikom borbi za Srebrenicu jula 1995. I u ovom slučaju dajemo, samo kao ilustraciju, nekoliko desetina imena, po nekoliko iz pojedinih brigada 8. operativne grupe, a potom 28. divizije Armije BiH To su:. Mujić (Rizvan) Ibro- 1952, Sućeska-Srebrenica, Mehmed (Meho) Hodžić, 1960; Hafizović (Ibrahim) Hajrulah - 1973, Opetci-Srebrenica Ismet (Šahmin) Huseinović, 1947; Mujo (Avdo) Ahmetović, 1970. Potočari, Mehmed (Meho) Hodžić, 1960. Potočari, Šaćir (Omer) Malić, 1945. Potočari, Amir (Omer) Omerović, 1974, Kadrija (Esed) Osmanović, 1956. Potočari; Jusuf (Juso) Jusić, 1941. Potočari. (Pripadnici 280. istočnobosanske lake brigade Armije BiH.) Mehmed (Omer) Avdić, 1966; Adil (Redžo) Hasanović, Meho (Mehmed) Ahmetović, Adil (Šećan) Hasanović, Husein (Ibro) Mehmedović; Omer (Šahin) Ahmetović-Bibo, 1946. Mujo (Avdo) Klempić, 1959. Srebrenica; Abid (Mehmed) Zuhrić, 1961. Meho (Ahmo) Duraković, 1967; Safet (Himzo) Hodžić; Mandžić (Daut) Jusuf - 1938, Skelani-Srebrenica. (Pripadnici 281. istočnobosanske lake brigade Armije BiH.) Nedžad (Munib) Osmanović, Ramo (Omer) Avdić, Enver (Hamed) Ibrahimović, Izet (Idriz) Salkić, Dževad (K) Suljić, Hasan (Mujo) Beganović, Redžo (Avdo) Suljić, Omer (Osman) Smajlović, jedinica "5. juli" Tokoljak, milicioner Bajro (Hasan) Selimović iz čete Kazani; Kadrija (Ibrahim) Avdić, 1965. (Pripadnici 282. istočnobosanske lake brigade.) Avdić (Husein) Mehmed - 1943, Paljevine-Srebrenica, Avdić (Šemso) Mehmed, 1954, Pirići-Bratunac, Begić (Šaćir) Mirsad, 1955, Luka-Srebrenica, Salihović (Hasan) Hasib- 1945, Sućeska-Srebrenica, Suljo (Sinan) Omerović, 1922. Srebrenica; Mehmedalija (Sulejman) Hasanović, 1955. Srebrenica (Pripadnici 283. istočnobosanske lake brigade), Munib (Mujo) Mustafić, 1960, nestao 13.3.1993; Salko (Muhamed) Hodžić, 1959. (borac 284. istočnobosanske lake brigade.)
Komadanti i vojnici iz ozloglašenih događaja
6. Ovom prilikom dajemo imena muslimanskih vojnih rukovodilaca i vojnika, za koje ne postoje precizni podaci kako su i gde stradali. Zato je moguće da su oni žrtve streljanja, kao što je moguće i da su poginuli prilikom proboja linija srpske odbrane. Ne bi trebalo da bude sporno da su bili pripadnici Armije BiH i da su život izgubili jula 1995. Međutim, skoro svi oni, ili većina njih, do vremena pogibije ili streljanja učestvovali su u mnogim oružanim akcijama protiv meštana srpske nacionalnosti i snose odgovornost za počinjene zločine nad civilnim stanovništvom, razaranja sela, progon i pljačku.
Tu je i jedan broj članova raznih komandi i zaslužnih boraca, koji su predloženi za razne nagrade i odlikovanja./71 Njihova imena se nalaze i u krivičnim prijavama podnetim nadležnim pravosudnim institucijama za zločine počinjene na području Srebrenice i okolnih opština. I ovom prilikom dajemo u odnosu na raspoloživu građu ograničen broj takvih slučajeva.
Tu su članovi Glavnog štaba 8. operativne grupe Armije BiH: Sadik (Ramo) Sulejmanović, selo Luka, opština Srebrenica, Bego (Jusuf) Tihić, rođ. 1960. god. Srebrenica, Ševket (Seid) Đozić, 1951. god. Srebrenica, Nedžib (Abid) Habibović, Srebrenica, Osman (Šerif) Osmanović, Hamed (Hamid) Ali

...nastavak:

Zločinci proglašeni žrtvama
Na jednom grobnom mestu pokopan je Hajrudin (Šefko) Avdić, koji je bio komandant TO Sućeska, a potom pomoćnik komandanta za bezbednost 281. istočnobosanske lake brigade. Planirao je, neposredno rukovodio i učestvovao u napadu, pljački i uništavanju srpskih sela Osredak, Viogor, Orahovica, Zalazje i Sase na području opštine Srebrenica. Isto je počinio i sa selima Jeremići, zaselak Manovići i Rupovo Brdo opština Vlasenica i Hranča, opština Bratunac./73 U toku samo tri meseca komandovanja Hajrudin Avdić je učestvovao u ubistvima 74 lica srpske nacionalnosti.
U mezarju su pokopani i istaknuti borci 280. istočnobosanske lake brigade sa sedištem u Potočarima: Nusret (Salko) Salihović, Senad (Jusuf) Jusić, Salčin (Sejfo) Hodžić, Aljo (Ibrahim) Huseinović, Hajrudin (Nazif) Osmanović i Hajrudin (Hasan) Suljić. Oni su odgovorni za stradanja sledećih srpskih sela: Gniona, Jeremići, srpski zaselak Manovići, Brežane, Zagoni, Zalazje, Sase i dr.12. jula 1992. (47 srpskih žrtava), 8. avgusta Ježestica, opština Bratunac (9), 24. septembar Podravanje, opština Srebrenica (32), 5. oktobra Fakovići, opština Bratunac (17), 6. novembra Kamenica, opština Zvornik (53 žrtve), 14. decembara 1992. bratunačka sela Loznica, Bjelovac, Sikirić (60), 7. januara 1993. selo Kravica, opština Bratunac (15) i 16. januara 1993. selo Skelani, opština Srebrenica (61). Žrtve njihovih pohoda su 332 lica srpske nacionalnosti. A navedeni borci za ta dela i zločinačke podvige koje su počinili prilikom osvajanja srpskih sela nagrađeni su raznim priznanjima od pretpostavljenih starešina i komandi.
Avdulah (Avdo) Ahmetović, 1960, Sućeska, bio je pomoćnik komandanta, a Hajrudin (Hamid) Avdić, član štaba 281. istočnobosanske lake brigade. Prve žrtve njihovih napada bili su sela Osredak, Viogor, Orahovica, Žutica, Rupovo Brdo, Brežane, Hranča i Ježestica, opština Bratunac, Podravanje, opština Srebrenica, Loznica, Bjelovac, Sikirić, Kravica, opština Bratunac i Skelani, opština Srebrenica. Iz iste jedinice kao neposredni izvršioci zločina registrovani su: Adem (Ahmet) Ramić, rođ. 1937. godine, Srebrenica, Hajrudin (Omer) Alić, 1968, Srebrenica, Mujo (Muharem) Alić, Zulfo (Munib) Halilović, Hasan (Mujo) Beganović, Mensur (Šefko) Mustafić, Hasan (Enez) Hasanović, Hasan (Hasib) Salihović, 1968, Fikret (Huso) Mehmedović, Bešir (Sinan)Ajšić, 1971, i Hasan (Mehan) Hasanović. U tim zločinačkim poduhvatima navedeni komandiri i vojnici proterali su srpsko stanovništvo i učestvovali u ubistvu 228 lica srpske nacionalnosti.
Ibro (Husein) Dudić, rođen 1969. godine, iz Srebrenice, major, komandant 282. istočnobosanske lake brigade rukovodio je napadima na sela Ratkovići, Krnjići, Zalazje, Sase, Milanova vodenica, na putu između sela Peći i Skelana, Podravanje, Boljevići, Loznica, Bjelovac, Sikirić, Kravica i područje Skelana. U navedenim akcijama i selima ubijeno je 328 Srba, a njihova imovina opljačkana i preneta u muslimanska sela.
Oficiri Mehmed (Salih) Salihodžić, Avdulah (Mustafa) Bećirović i Safet (Hamed) Ahmić bili su sve vreme rata na važnim komandnim i rukovodećim dužnostima u štabu 283. istočnobosanske lake brigade. Organizovali su napad na srpski zaselak Vitez, potom sela Oparci, Loznička Rijeka, Krnjići, Fakovići i Boljevići, Loznica, Bjelovac, Sikirić i Skelani (zaseoci Kušići, Ćosići, Žabokvica, Kostolomci, Bujakovina, i dr). U istim akcijama učestvovali su i borci Sejdalija (Alija) Mehić, Azem (Hirkija) Alić, Liplje, opština Zvornik; Mirzet (Alija) Rizvanović, Dževad (Kemal) Salihović, Ahmo (M) Hasanović, Hajrudin (I) Cvrk, Bajro (Fadil) Salihović i Hasib (Rifet) Ahmić U pomenutim srpskim selima ubijeno je ukupno 189 Srba, meštana stradalih sela.

I ubice među sahranjenima
U mezarju pokopani Ibran (Ibro) Muratović, rođ. 1949. iz Bratunca učestvovao je u napadu na selo Blječeva 6.5.1992. godine i ubistvu tri lica srpske nacionalnosti. Senad (Hakija) Hasanović, 1968. iz sela Rovaši i Ismet (Omer) Mustafić, 1942. iz istog sela, pripadnici posebnih, verovatno lokalnih, muslimanskih oružanih formacija, interventnog voda Rovaši, učestvovali su u napadu na srpsko selo Metaljka i u zasedi na saobraćajnici Zvornik-Vlasenica u selu Konjević Polje kada je 27.5.1992. godine presretnuta kolona kamiona, vlasništvo DD "Boksit" iz Milića i ubijeno pet vozača srpske nacionalnosti, a vozila spaljena.
Kadmir (Ibrahim) Alić iz Tegara (opština Bratunac) i Huso (Ramo) Halilović iz Srebrenice učestvovali su 30.6.1992. godine u napadu na srpsko selo Brežane (opština Srebrenica) i ubistvu 19 lica srpske nacionalnosti.
Hamdija (Hamed) Alispahić, 1947. iz Jaglića učestvovao je 8. avgusta 1992. u napadu na srpsko selo Ježestica (op. Bratunac) i ubistvu devet Srba. Mirsad (Ćamil) Mehmedović Sućeska, Mehmed (Edhem) Hajdarević, Soloćuša i Sejdin (Sejdalija) Alić iz sela Međe (opština Srebrenica) učestvovali su u napadu na sela Osredak, Viogor, Orahovica i druga sela na području opštine Srebrenica 15. maja 1992. i ubistvu osam lica srpske nacionalnosti.
Edhem (Salko) Husić iz Zapolje (opština Bratunac), Hajrudin (Hajro) Halilović, Srebrenica, Ramo (Ahmet) Salihović, Moćevići (opština Srebrenica) i Hajrudin (Murat) Salihović, 1940. Brezovice (opština Srebrenica), Huso (Zaim) Salihović, 1964. učestvovali su 1.6.1992.godine u napadu na srpsko selo Oparci (opština Srebrenica) i ubistvu šest lica srpske nacionalnosti.
Šaćir (Nurija) Memišević, 1953. godine Srebrenica, učestvovao je 5.7.1992. godine u napadu na sela bratunačke opštine Blječeva, 6.5.1992. godine, na Đurđevdan, i ubistvu tri lica srpske nacionalnosti i srpski deo sela Zagoni i ubistvu 14 meštana srpske nacionalnosti.
Alija (Šaban) Memišević, iz Bratunca, učestvovao je 5.7.1992. godine u napadu na srpski deo sela Zagoni (opština Bratunac) i ubistvu 14 meštana srpske nacionalnosti. Azem (Alija) Begić, 1962. godine selo Luka (opština Srebrenica) učestvovao je 12.7.1992. godine u napadu na srpsko selo Zalazje (opština Srebrenica) i ubistvu 47 meštana srpske nacionalnosti. Dževad (Ramo) Babajić iz Glogove (opština Bratunac) učestvovao je 25.7.1992. godine u napadu na srpsko selo Hranča i ubistvu osam lica srpske nacionalnosti.
Nedžad (Munib) Osmanović, 1969. godine Magašići (opština Bratunac) učestvovao je 20.7.1992. u godine napadu na srpski deo sela Magašići i ubistvu osam lica srpske nacionalnosti. Meho (Mehmed) Suljagić 1948. Kamenica Gornja (op. Zvornik) rukovodio je napadom na srpska naselja u Kamenici Gornjoj (opština Zvornik) 24.8.1992. kada su ubijena četvorica srpska meštana.

Umesto zaključka
Ratna prošlost ili biografija komandira i vojnika Armije BiH koje smo naveli vrlo je bogata pohodima na srpska sela i ubistvima lica srpske nacionalnosti. Oni nisu imali nimalo milosti prema srpskim selima i njihovim meštanima. Dokazi su bezbrojni. Te činjenice uveliko osporavaju stalno potenciranu tezu da je reč o žrtvama genocida ili muslimanskim civilnim žrtvama. Izvesno je da su neki od njih streljani posle zarobljavanja, ali mnogo više ih je poginulo u borbama prilikom pokušaja da se probiju do Tuzle. Imali su žrtava i u međusobnim sukobima.

Fusnote
1/ "Komanda 8. OG Srebrenica, 07.03.1994. god. Odbrana Republike, Vojna tajna, Strogo pov. Sektoru za moral Drugog korpusa, Prilog za vodič hronike Armije BH, dostavlja. Veza Vaš akt str. Pov. Br. 04-1-364-2" - Dokumenti u kojima se pružaju podaci za izradu hronike Armije BiH.
2/ Stalna misija SRJ pri OUN, 2. jun 1993. "Memorandum on njar crimes and crimes genocide in Eastern Bosnia (communes of Bratunac, Skelani, and Srebrenica ) committed against the Serbian population from April 1992. to April 1993, str. 8.
3/ Od pomenuta 82 uništena srpska sela u opštinama Srebrenica i Bratunac navešćemo samo ona u kojima je bilo najviše ubijenih Srba. To su sela: Međe, Oparci, Obadi i Špat, Ratkovići, Loznička Rijeka, Brežani, Zagoni, Krnjići, Sase i Zalazje, Magašići, Hranča, Podravanje, Fakovići, Boljevići, Sikirić, Bjelovac, Brana Bačići, Ježestica, Kravica, Šiljkovići, Skelani...
4/ Oznaka: SDA, Broj: 1258-3-91, datum 11.07.1991. potpis za VD sekretara Hasan Čengić. Navedena je i adresa Centra: Štrosmajereva br. 80, Zagreb, i napomena da se "moraju javiti u srijedu 17.07.1991. godine do 18,00 sati". Dokument se nalazi i u Tužilaštvu Trbunala.
5/ Milivoje Ivanišević: "Hronika našeg groblja", Komitet za prikupljanje podataka o izvršenim zločinima protiv čovečnosti i međunarodnog prava, Beograd - Bratunac, 1994. str.106-107.
6/ Komandant muslimanskih snaga Naser Orić imao je samo policijsku školu, a jedinicama Drinskog korpusa i brigada komandovali su jedan general, Milenko Živanović rođen u srebreničkom selu Ratkovići, i nekoliko desetina viših oficira poreklom takođe iz BiH, ranije oficira bivše JNA.
7/ Kao pod 2.
8/ U vremenu od 16. februara do 15. marta 1993. otkopano je sedam masovnih grobnica na lokalitetima Glođansko brdo (3), Kozjak, Trešnjica, Masalića Potok i Široki Put. Mnoga iskasapljena tela nisu mogla da budu identifikovana. Iz jama u kojima su pokopani izvađena su tela bez glave ili pojedinih udova, sa ekserima i gvezdenim šipkama u lobanjama, odsečenim mošnicama, iskopanim očima, lancima na zglobovima ruku i nogu, ugljenisana tela. Samo tri žrtve su stradale od vatrenog oružja. To je utvrdio tim stručnjaka koje je predvodio dr Zoran Stanković, patolog sa Vojno medicinske akademije iz Beograda.
9/ Detaljnije u knjizi: Milivoje Ivanišević "Zločini nad Srbima BiH 1992-1995.", Udruženje Srba iz BiH u Srbiji i "Čigoja štampa", Beograd, 2005. str. 207.
10/ Nijaz Mašić: "SREBRENICA-agresija, otpor, izdaja, genocid", opština Srebrenica, 1999. str.151.
11/ Orić Naser:" SREBRENICA SVJEDOČI I OPTUŽUJE-genocid nad Bošnjacima u istočnoj Bosni (srednje Podrinje), april 1992-septembar 1994." Izdavač općina Srebrenica, Srebrenica-Malme-Ljubljana, 1995.
12/ Republika Srpska, Kabinet predsednika: Glavnom štabu Vojske Republike Srpske, str. pov. br. 01-53/93. 16. 04.1993. god. Naređenje u posedu Tužilaštva Haškog Tribunala.
13/ Dokument nosi naziv: " Sporazum o demilitarizacije Srebrenice i Žepe, sklopljen 08.05.1993. između general-pukovnika Ratka Mladića i generala Sefera Halilovića u prisustvu general-pukovnika Filipa Moriona". U čl. 8 predviđena je "evakuacija ozbiljno ranjenih ili bolesnih u bolnice i mjesta po njihovom izboru".
14/ Napadi izvršeni na lokacijama selo Močevići i brdo Kvarc, 17. aprila 1993. god. ubijeni srpski vojnici: Milenko (Radenko) Grbić, Dragan (Luka) Lalović, Elvis Ivančević, Jugoslav Jungić, Milan Milanović i Božo (Danilo) Stević. - "Hronika našeg groblja", str. 94
15/ Kao pod 13, čl. 1.
16/ Kao pod 13, čl. 3.
17/ Kao pod 13, čl. 5.
18/ Jan Vilem Honig i Norbert Bot: "SREBRENICA-svedočanstva o jednom ratnom zločinu", Radio B-92, Beograd 1997, str. 113.
19/ Isto, str. 114.
20/ Vidi pod 2.
21/ Kao pod 11.
22/ Vidi pod 9.
23/ Vidi pod 3.
24/ Izveštaj Generalnog sekretara Generalnoj skupštini UN podnet 15. 11.1999.
25/"Večernje novosti" od 18.12.2006.
26/ Nikola Moravčević: " Svetlosti Zapada", Prosveta, Beograd, 2003.
27/ Isto,
28/ Nemoguće je navesti više stotina dokumenata komandi pojedinih brigada i 28. divizije u kojima se obaveštava viša komanda o dezertiranju boraca, najčešće sa oružjem, ponekada i sa porodicama, u nepoznatom pravcu i traži njihovo hapšenje ako se pojave u tom području.
29/ "Dnevni telegraf", Beograd, 21.06.1996.
30/ Isto.
31/ Kao pod 29.
32/ Nurif Rizvanović bivši oficir JNA, kao nemački obaveštajac osuđen sa grupom saradnika na sedam godina zatvora. Posle izdržane kazne osnovao privatnu detektivsku agenciju "Laufer" u Novom Mestu (Slovenija). Pred početak oružanih sukoba u BiH, kao predsednik Muslimanskog nacionalnog vijeća, nabavljao oružje i snabdevao muslimane u srebreničkom kraju. Novembra 1992. iz Tuzle došao sa grupom boraca u selo Glogovu, op. Bratunac.
33/ R. Motika: "Naserov katil-ferman", nedeljnik "Javnost", 13. avgust 1994. str. 22.
34/ Nedeljnik "DANI", Srajevo, 4. maj 2001. str. 20.
35/ Žak Veržes: "Pravda za srpski narod", Lozana, 2003.
36/ Najveću pažnju zavređuje kraj tog plana koji glasi: "Treći korak je aktivno ratno stanje, u dva dela: najpre, uništavanje srpskih snaga u Bosni i, drugo, korišćenje koncentrisane snage protiv same Srbije. U prvom delu, SAD koriste avione AVAKS i lovce F-15 radi uspostavljanja vidljive savezničke nadmoći nad čitavom teritorijom bivše Jugoslavije. Pri tom su srpska teška artiljerija i oklopne jedinice u Bosni prvenstvene mete vazdušnih napada. Britanski i francuski timovi za infiltraciju razmeštaju baterijske radare da bi locirali srpske artiljerijske pozicije u blizini zona pod opsadom. Iz baza u Italiji i sa nosača aviona u Jadranu, američki F-15, F-16, F-18 i F-111 sistematski neutrališu srpske artiljerijske jedinice pomoću precizno vođenih bombi i raketa. Koristeći zajednički radarski sistem za nadziranje napada ili druge sofistifikovane sisteme osmatranja, SAD pronalaze srpske oklopne jedinice, a lovci ih uništavaju... Očajanje, ipak, može da navede Srbe u proveru odlučnosti koalicije (čitaj NATO, op. M.I.) slanjem novih snaga u Bosnu... Obnavljanjem sukoba u Hrvatskoj ili započinjanjem diverzantskog rata na Kosovu, ili bilo koju kombinaciju od gore navedenog. Ovakva akcija sa njihove strane bi ubrzala drugi deo: američki avioni i krstareće rakete "Tomahavk" uništavaju važne centre u Srbiji... Tehnologija koja koristi snopove karbon filtera dozvoljava nam da izbacimo iz upotrebe srpsku električnu mrežu, a da je ne uništimo, tako da kada prestanu neprijateljstva sistem može da funkcioniše. Druga tehnologija nam omogućava da naftne proizvode u rafinerijama i rezervoarima pretvorimo u beskoristan žele, ne uništavajući kapacitete. Uništavamo srpske komunikacione instalacije. Istovremeno, preuzimamo srpske radio talase kako bismo srpskom narodu jasno kazali da želimo okončati rat. To je rat koji Srbi ne mogu da dobiju." Navedeni su i neophodni vojni kapaciteti koji, pored muslimanske pešadije čiji je cilj "ponovo zadobijanje svoje zemlje", treba da budu angažovani. To su: "Jedan nosač aviona sa borbenom grupom od oko 60 aviona u Jadranu, uz to tri AVAKSA, jedan JSTARS sistem za osmatranje, 5-10 tankera tipa KC-135, 24 aviona F-15, 18 aviona F-111 i 24 aviona F-16 uz opremu i oruđa sa preciznim vođenjem. List "Jerusalem post", Džordž Keni i Majkl Dagan: "Operacija Balkanska oluja: Evo plana",Jerusalim, 30. (?) novembar 1992. (Vidi bilten BINA od 1. decembra 1992)
37/ Predsednik RS, str. pov. broj: 01-1351/95. Datum: 11.07.1995. god. Dokument se nalazi i u Haškom tribunalu.
38/ Džordž Bogdanić, prema analizi "Srebrenica i politika ratnih zločina", Kongres srpskog ujedinjenja, specijalan izveštaj, 8. jul 2005 (prevod na srpski).
39/ Isto kao 38.
40/ Na osnovu čl. 80. Ustava RS. Broj 01-1350/95. Datum: 11.07. 1995. godine. Dokumenta se nalazi i u Haškom tribunalu.
41/ Prvu Odluku je potpisao Visoki predstavnik Volfgang Petrič, a doneta je 25. oktobra 2000. godine. (objavljena je u "Službenom glasniku Republike Srpske" br. 39 od 16. novembra 2000. Drugu Odluku o formiranju Fondacije takođe je potpisao Volfgang Petrič, a doneta je 10. maja 2001. godine. (objavljena je u "Službenom glasniku RS", 24 od 5. juna 2001. godine). Treću Odluku doneo je Visoki predstavnik 25. marta 2003. (objavljena je u "Službenom glasniku RS" br. 23 od 5. aprila 2003. str. 8-9).
42/ U leto 2006. u dnevnoj štampi je objavljeno da je u SAD uhapšen neki Mandić koji je učestvovao u streljanju muslimana u Srebrenici. Isti je odgovarao samo zato što je ilegalno prešao granicu.
43/ Kosta Čavoški: "Hag protiv pravde", IKP "Nikola Pašić", Beograd, 1998. str. 71.
44/ Intervju sa Hakijom Meholjićem, srebreničkim delegatom u razgovoru sa Alijom Izetbegovićem septembra 1993. u Sarajevu, "5000 muslimanskih glava za vojnu intervenciju", žurnal "DANI", 22. jun 1998. Sarajevo.
45/ Žan-Rene Ruez je pre dolaska u Hag bio inspektor krivične policije, rukovodilac grupe za suzbijanje razbojništva, u Nici. (Žak Mase: "Naši dragi ratni zločinci", Klub "Plus", DAN GRAF, Beograd, 2006, str. 7) Ovaj provincijski francuski inspektor postao je uskoro po dolasku na novi posao nadobudni stručnjak Haškog tribunala u istraživanjima srpskih zločina.
46/ Julija Bogoev intervju sa istraživačem Žan-Rene Ruezom, "Monitor", br. 548 i 549, od 19. i 27. aprila 2001.
47/ "Missing persons on the territory of Bosnia and Hercegovina", Služba traženja Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKSK), Ženeva.
48/Međunarodni krivični sud Ujedinjenih nacija za bivšu Jugoslaviju, Istraga o Srebrenici, Din Mening "Rezime sudsko-medicinskog dokaznog materijala-Stratišta i masovne grobnice", 16. maj 2000. neslužben prevod na srpski.
49/ Uobičajena klasifikacija grobnica je: primarne, tranzitne i sekundarne. Primarne su mesta prvog ukopa i za utvrđivanje broja tela najvažnije, tranzitne su privremene, u transportu tela do nove sekundarne grobnice.
50/ Grobnica ekshumirana od 07 do 18. 07. 1996.
51/ Isto, od 20-26. 07. 1996.
52/ Isto, lažeta 1 od 13.07-03.08.2000, lažeta 2 od
19.08.-09.09.1996.
53/ Isto, 10-24.09.1996.
54/ Isto, Glogova 1 od 07.08.-20.10. 2000. i Glogova 2 od 11.09.-22.10.1999.
55/ Isto, 24.06-06.08.1999.
56/ Isto, Konjević Polje 1 od 07-09.09. 1999. i Konjević Polje 2 ekshumirano 10.10.1999.
57/ Isto, 15-25. 04. 98.
58/ Isto, 07-25.08.1998.
59/ Pored Dina Meninga u poslovima istraživanja učestvovali su prof. Toni Braun, stručnjak sa Univerziteta u Eksteru, Velika Britanija, koji je ispitivao uzorke tla, kamenja i polena koji su prikupljeni i upoređivani iz masovnih grobnica i stratišta. Tu su bile i Službe za kriminalistička istraživanja Pomorskih snaga SAD, Kriminalističko-tehnička laboratorija Holandskog instituta za kriminalističku tehniku i poseban tim stručnjaka iz Finske.
60/ Srebrenica-Potočari, Spomen obilježje i mezarje, Odbora za podršku i realizaciju. "Spisak identifikovanih tela ukopanih 31. marta, 11. jula i 20. septembra 2003", pripremili Sadik Salimović i Marinko Sekulić. Za izdavača Habdurahman Malkić. Srebrenica, 2003.
61/ "Spisak stradalnika ukopanih 11. jula 2005. u Memorijalnom kompleksu Srebrenica-Potočari", izdavač: "Srebreničke novine".
62/ Javno komunalno preduzeće Gradska groblja-Visoko: "Raspored ukopa nastradalih Srebreničana za ukop 11. jula 2006. u Memorijalnom centru "Potočari".
63/ Upis izvršen po osnovu Rješenja Opšt. suda Lukavac br. R-591/96 od 30.03.2000. Datum upisa u matičnu knjigu umrlih: 15.06.2000.
64/ Upis smrti izvršen na osnovu Rješenja o progl. smrti R-262/97 od 6.10.1997.g. Opšt. sud Kalesija. Datum upis u matičnu knjigu umrlih: 24.10.1997.
65/ Upis smrti izvršen na osnovu Rešenja Osnovnog suda Kladanj br. R-36/96 od 21.11.1996. Datum upisa u matičnu knjigu umrlih: 29.11.1996.
66/ Upis smrti izvršen na osnovu Rešenja Opšt. suda Tuzla br.R2-379/96 od 5.04.1999. Datum upisa u matičnu knjigu umrlih: 29.12.2000.
67/ Upis smrti izvršen na osnovu Potvrde o smrti Zdravstvena ustanova-Bratunac br.05-202-320/99. Datum upisa u matičnu knjigu umrlih: 12.11.1999.
68/ Dokumentacija Centra za istraživanje zločina nad srpskim narodom.
69/ Jedan njihov zaplenjeni izveštaj glasi: "Štab oružanih snaga Srebrenica, br. 697-93 od 11.11.1993 (Spisak poginulih i umrlih boraca čije su porodice socijalno i stambeno zbrinute u Tuzli i okolini)".
70/ Isto kao pod 1.
71/ Predlog i obrazloženje Komande 28. divizije Armije BiH, zaveden pod br. str. pov. 04-16/95 od 30.03.1995. za dodelu ratnog priznanja značka "Zlatni ljiljan".
72/ O srpskim žrtvama Srebrenice vidi: Centar za istraživanje zločina nad srpskim narodom "Srpske žrtve opštine Srebrenica 1992-1995." Prethodni podaci. Beograd, 1998.
73/ O srpskim žrtvama opštine Bratunac vidi: Centar za istraživanje zločina nad srpskim narodom "Srpske žrtve opštine Bratunac 1992-1995." Prethodni podaci. Beograd, 1998.

O autoru
MILIVOJE IVANIŠEVIĆ (1932)

Autor je više studija, istraživanja i analiza iz oblasti kulturne politike i organizacije kulturnih aktivnosti. Kao autor ili koautor objavio je pored ostalog:
Kulturni život radnika u Srbiji (1965)
Kadrovi u kulturnim i umetničkim ustanovama i organizacijama u Srbiji (1967)
Položaj i uloga umetničkih udruženja danas (1969)
Materijalne osnove kulturnog života u Srbiji (1969)
Domovi kulture (1969)
Delatnost kulture na nedovoljno razvijenim područjima u Srbiji (1972)
Program kulturnog razvoja Banja Luke (1977)
Koncepcija dugoročnog razvoja kulture do 2000. godine (1981)
Društveno-ekonomski položaj kulture u Beogradu (1982)
Srbija - vodič kroz kulturu (1983)
Kulturna situacija u Beogradu i Srbiji (projekt III milenijum SANU (1985)
Materijalni položaj kulture u Jugoslaviji (1987)
Organizacija kulture i nove kulturne potrebe (1989)
Nevolje kulture (1991) i dr.
Bio je višegodišnji glavni urednik Glasnika UNESKA za srpskohrvatsko jezičko područje.
Od početka oružanih sukoba u Bosni i Hercegovini aktivan je u organizovanju i prikupljanju podataka o zločinima nad srpskim narodom u BiH. Spoljni je saradnik brojnih naučnih skupova o izvršenim zločinima protiv čovečnosti i međunarodnog prava.
Objavio je knjige:
Hronika našeg groblja, Beograd - Bratunac 1994.
Izgon Srba iz BiH 1992 - 1995.
Zločini nad Srbima 1992 - 1995.
Koautor je knjiga: Hronika najavljene smrti BiH sa Vesnom Hadživuković i Darkom Tanaskovićem (engeski 1993) i Velike obmane sa Borom Mišeljićem, Fond istin o Srbima IKP N. Pašić 1996.
Urednik je posebnih separata o srpskim žrtvama i počinjenim zločinima objavljenim od 1997. do danas za opštine: Konjic, Kupres, Srebrenica, Bratunac, Goražde, Mostar, Pale i Trnovo, Kozarska Dubica, Derventa, Krupa i Bosanski Novi, Trebinje, Bosanski Šamac, Prijedor, Čelinac i druge.

Pre neki dan mi je "drugar" saopštio izjavu Florens Artman da je Srebrenica "žrtvovana" od strane "Zapada" u dogovoru sa Miloševićem da bi se Milošević naterao na neke pregovore... Budalaština...

Inače, procenat ljudi koji veruju da se Srebrenica nije dogodila danas, 2007. godine, je 13% veći nego 2002. godine.

P.S. Za Srebranicu su već osuđeni general Nikolić (30 godina) i družina...

BTW,

Степени у развоју геноцида и напори да се он предупреди:

Према др Грегорију Стентону, председнику Џеносајд Воча (Genocide Watch), геноцид се развија у осам етапа:

1. Разврставање (класификација): људи се деле на "ми" и "они". "Главна превентива у овом раном стадијуму јесте развијање универзалних институција које превазилазе... поделе."
 
2. Означавање (симболизација): "Скупа са мржњом, члановима прокажених група (парија) могу противно њиховој вољи бити наметнута обележја (симболи)... У циљу борбе против обележавања, симболи мржње могу бити законски забрањени... као и говор мржње."

3. Обесчовечавање (дехуманизација): "Обесчовечавањем се превазилази нормална људска одбојност према убиству."

4. Организовање: "Геноцид је увек организован... Посебне војне, паравојне или милицијске јединице се често обучавају и наоружавају... Како би се супротставили овом стадијуму, чланство у оваквим милицијама мора бити забрањено законом."

5. Поларизовање: "Групе које стоје иза мржње емитују поларизујућу пропаганду... Превентива може значити заштиту безбедности умерених вођа или помоћ групама за људска права..."

6. Идентификовање: "Жртве се идентифукују и издвајају због своје етничке или верске припадности... На овом ступњу, мора се јасно позвати на узбуну против геноцида..."

7. Истребљивање: "На овом ступњу, само хитна, брза и надмоћна оружана интервенција може зауставити геноцид. Морају бити успостављене стварне сигурне зоне или коридори за евакуацију избеглица са тешко наоружаном међународном заштитом."

8. Порицање: "Починиоци... поричу да су починили икакав злочин... Одговор на порицање јесте казна изречена пред међународним трибуналом или државним судовима."

Onaj atavistični sloj našeg društva je u etapi 8. zajedno sa tim delom političke elite (SRS...). I, moram da priznam, ide im od ruke. Uspevaju da one očajne, siromašne, razočarane od svih izgubljenih ratova, neuke ubede da se Srebrenica nije dogodila...

ne vidim bas kako se gornji post nadovezuje na topik, tj na text naveden gore.

ja naravno ne garantujem za autenticnost navedenih podataka, ali je bara data gomila referenci, imena, navoda, naslova, citiranih izjava... koje ipak daju jednu znatno drugaciju sliku o srebrenici od uobicajene.

ukratko, autor ne negira da se 'desila srebrenica' (kako roni ljupko rece), vec nudi jednu mnogo slozeniju sliku tamosnjeg 'desavanja'.

drž se struke bolje ti je  :oops:

Pa upravo u ovome što je Ghoul preneo je poenta čitavog slučaja. Tamo su okolnosti bile toliko komplikovane da i danas kad se o tome čita deluje zamršeno a mogu da zamislim kako je izgledalo dok se to dešavalo.

Ono što recimo pouzdano znam je da su Ivaniševićevi nalazi o životu u Srebrenici tačni, to mi je sve isto pričala sestra koja je radila za UNPROFOR.

QuoteOnaj atavistični sloj našeg društva je u etapi 8. zajedno sa tim delom političke elite (SRS...). I, moram da priznam, ide im od ruke. Uspevaju da one očajne, siromašne, razočarane od svih izgubljenih ratova, neuke ubede da se Srebrenica nije dogodila...

Ti naravno lupaš gluposti. No, ne mogu da te krivim - to se desi kad se previše gleda CNN ili TVBiH, a moguće i da si hvatao zabilješke sa govora Jasmile Žbanić tokom promocije filma Grbavica. Prava je šteta što si totalni anonimus a ne neka poznata ličnost, inače bi sa tom pričom mogao da budeš vrlo drag gost Senadu Hadžifejzoviću u Centralnom dnevniku.

Quote from: "Harvester"

QuoteOnaj atavistični sloj našeg društva je u etapi 8. zajedno sa tim delom političke elite (SRS...). I, moram da priznam, ide im od ruke. Uspevaju da one očajne, siromašne, razočarane od svih izgubljenih ratova, neuke ubede da se Srebrenica nije dogodila...

Ti naravno lupaš gluposti. No, ne mogu da te krivim - to se desi kad se previše gleda CNN ili TVBiH, a moguće i da si hvatao zabilješke sa govora Jasmile Žbanić tokom promocije filma Grbavica. Prava je šteta što si totalni anonimus a ne neka poznata ličnost, inače bi sa tom pričom mogao da budeš vrlo drag gost Senadu Hadžifejzoviću u Centralnom dnevniku.

LOL, ne mogu da verujem. U stvari mogu...

dobro je rekao onaj vladika

budimo ljudi iako smo srbi  :evil:

Quote from: "Truba"dobro je rekao onaj vladika

budimo ljudi iako smo srbi  :evil:

Uvek me nasmeje ovo.  :D

Izvinjavam se Ghoulu jer moj prvi post (posle njegovog) ipak nema veze sa temom i kvotovanim tekstom.

Povlačim se iz ovog threada... Sigurno neko ima nešto pametnije da kaže...

To sve o zivotu unutar 'enklave' nije morao da bude razlog da se po upadu u 'zasticenu enklavu' (dogovorenoj kao takvoj, pa preksrseno) odvoje muskarci stariji od 16. god. i masovno egzekuciraju.
Jos jedna stavka, te egzekucije su par mjeseci unaprijed bile planirane od Mladica&Co, tako da eventualna prica o 'spontanoj osveti' domacih Srba tesko da u ovom slucaju pije vode - vecina egzekutora su bili pripadnici VRS-a iz drugih njenih dijelova.
Etnicko-ciscenje je masovnim ubistvima vec bilo oprobano u, npr, prijedorskom kraju, samo ne ovako masovno i kondenzovano u kratkom periodu, tako da tu metodu u Srebrenici nisu prvi put oprobali, samo se vise nije moglo izvlaciti 'haosom' koji vazio za pocetke ratovanja (ovdje je to bilo uradjeno pred nosom i uz aminovanje jednog dijela UNPROF-ora, ali i svj. javnosti koja je vec poznavala takve metode 'borbe' Mladica i Karadzica, za razliku pocetaka i Prijedora ili Kozarca, sto se vec odrazilo i na posebnu paznju prilikom obrade 'slucaja Srebrenica').

Mladicu i SDS-u je jednostavno trebala Srebrenica zbog sirenja svoje teritorije prema granici sa Srbijom, a metoda masovnog ubijanja, kao dijela etnickog-ciscenja, im nije bila od pocetka rata u BiH nimalo 'strana' - naprotiv, ona je bila imanentna njihovom 'konceptu' 'ratovanja' i ciljevima koje su imali.
Svako 'opravdavanje' samog cina tih masovnih egzekucija (ne ad hoc planiranih, nego daleko prije ulaska VRS u Srebrenicu) ovim ili onim, spada u domen mistifikacija zlocina.

Quote from: "David"To sve o zivotu unutar 'enklave' nije morao da bude razlog da se po upadu u 'zasticenu enklavu' (dogovorenoj kao takvoj, pa preksrseno) odvoje muskarci stariji od 16. god. i masovno egzekuciraju.

zaista, i ja mislim da je takva diskriminacija sasvim bespredmetna i van pameti!

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "David"To sve o zivotu unutar 'enklave' nije morao da bude razlog da se po upadu u 'zasticenu enklavu' (dogovorenoj kao takvoj, pa preksrseno) odvoje muskarci stariji od 16. god. i masovno egzekuciraju.

zaista, i ja mislim da je takva diskriminacija sasvim bespredmetna i van pameti!

:evil:  :!:

Uskoro na bosanskom jeziku  :shock:  :?  :x ,,Mir i kazna" Florence Hartmann


Izdavačka kuća Buybook krajem oktobra 2007. objaviti će knjigu bivše glasnogovornice Haškog tribunala Florence Hartmann :"Mir i kazna": Tajni haški ratovi između međunarodne pravde i međunarodne politike".  

Nakon što je dugogodišnja glasnogovornica Haškog tužiteljštva Florence Hartmann, uzburkala duhove oko rada Haškog suda, svojom novom knjigom ,,Mir i kazna: Tajni haški ratovi između međunarodne pravde i međunarodne politike", objavljenom 10. septembra u Francuskoj, izdavačka kuća Buybook iz Sarajeva dobila je prava za objavljivanje ove knjige na bosanskom jeziku. Knjiga će izaći iz štampe krajem ovoga mjeseca i to će biti prvi prijevod sa francuskog jezika na neki drugi jezik.

Ghoul dodaje: uskoro se očekuju prevodi na crnogorski, sandžački i vojvođanski!  :roll:

Crnski i gorski  :evil:

Quote from: "Harvester"Crnski i gorski  :evil:

a sanski i džački?

nego, ozbiljno, harv, govoriš li bosanski? jel bi mogo tu knjižicu da prevedeš na srbski, ako se isprsi neka izdajnička organizacija da to plati?

Davide, osnovna greška u tumačenju Srebrenice jeste u tom što tome prilaziš racionalno i moralistički.

A Srebrenica je nešto sasvim drugo.

To tell you the truth, nisam imao pojma da tako nešto postoji. Mislio sam da se kod nas ubosni govore srpski, hrvatski i bošnjački. Taj bosanski je valjda nešto slično ovom posljednjem, pa ću se nekako snaći.

Quote from: "crippled_avenger"Davide, osnovna greška u tumačenju Srebrenice jeste u tom što tome prilaziš racionalno i moralistički.

A Srebrenica je nešto sasvim drugo.

Samo djelimicno tacno - Srebrenica je, osim masakra pocinjenog od strane neospornih zlikovaca, u svojim krajnjim dometima i ovo (sa jednog BL-foruma, o tzv.'zgradi' tzv.'Vlade' tzv.'RS', cija se izgradnja 'sa 34 miliona konvertibilnih maraka povećava na 106 miliona KM'; ostatak pervezarije sa komentarima, na linku):

http://forum.blic.net/viewtopic.php?t=32483

***

Ovaj Ivaniševićev tekst koji je Gul  preneo u internet formi,svojevremeno je prilikom premijernog objavljivanja u Glasu javnosti izazvao pravu lavinu napada NVOa,NUNSA,srbofobičnih stranaka i ostalog šljama koji su čak pozivali da se urednik sudski goni zbog "širenja mržnje i laži i izvrtanja činjenica nesporno utvrđenih presudama Haškog tribunala u slučaju Srebrenica".
Zašto su bili toliko glasni? Pa upravo zato što su znali da nije u pitanju nikakav politički pamflet već jedna od najboljih istraživačkih studija na ovu temu koja argumentovano i detaljno razobličava veliku laž zvanu "zločin u Srebrenici".

I mi konje za trku imamo:

Srebrenica: "Marš mira"
10. jul 2008. | 01:08 | Izvor: Beta  
Srebrenica -- U "Maršu mira" od Tuzle do Memorijalnog centra Potočari, povodom genocida u Srebrenici, ove godine prvi put učestvuju i ljudi iz Srbije.


Memorijalni centar Potočari (FoNet)
Aktivistkinja nevladine organizacije "Žene u crnom" Milica Tomić rekla je da je, osim nje, iz Srbije krenuo još jedan muškarac, i da je to prvi put da neko iz Srbije učestvuje u Maršu, putem kojim su pre 13 godina ljudi bežali pokušavajući da se spasu genocida.

Tomićeva je rekla da se Marš organizuje četvrti put i da maršira oko 2.500 ljudi iz bivše Jugoslavije i iz nekih drugih evropskih zemlja koji time odaju poštu ubijenima 1995. godine.

Marš, kako je rekla, organizuju ljudi koju su, bežeći kroz šume, uspeli da se spasu.

"Krenuli smo u ponedeljak i trenutno smo na pola puta između Srebrenice i Tuzle u mestu Grbići, a 10. jula uveče ćemo stići u Memorijalni centar u Potočare", kazala je ona, kao i da će učesnici Marša u petak prisustvovati sahrani posmrtnih ostataka 307 žrtava identifikovanih u međuvremenu.

QuoteAktivistkinja nevladine organizacije "Žene u crnom" Milica Tomić

:?

Jel' to neki pandan "Men in Black"?  :evil:  :!:

Samo da im se ne pojave huligani i razbiju marsh  :evil:

Hm. 307 žrtava. Ekstremista u ovom trenutku ima tačno 307 postova. Hm.

Oni bre ko da shtekuju te zrtve negde da im ostane za josh jedno bar 30 godina da ih saranjuju da bi mogli da patetishu i kukaju pa i da marshiraju... :shock:

СПИСАК СРБА ПОСТРАДАЛИХ У СРЕБРЕНИЦИ И ОКОЛИНИ 1992-1995.

http://www.spc.yu/Vesti-2005/07/srebrenica.pdf

Odakle si ovo kopiro sa stormfronta ili sa Delije.net-a a ?  :lol:

Mislim da "spc" znaci "Srpska Pravoslavna Crkva", www.spc.yu

ma nisam mislio na to, mislio sam ceo citat sa sve naslovom na cirilici...znam ja pobogu shta znachi SPC  :evil:

To je dokument Udruženja srpskih logoraša, na spc sajtu je, dali su spisak i ostalu dokumentaciju Karli del Ponte prije par godina, baš se pitam šta se desilo sa tim...  xukliam

Ma ja te bre pitam odakle si kopiro to, ne pitam te chiji je to dokument i kome su ga dali. Molim sudsko vece da upozori svedoka da mora da odgovara na postavljena pitanja. :twisted:

da nismo u ovoj sudnici, skratio bi te za glavu  :evil:

Molim sudsko vece da upozori svedoka da mi se ne obraca sa TI, nismo mi zajedno ovce chuvali, molim odgovor na pitanje !!! :evil:

ODAKLE STE KOPIRALI ONO GORE, bolje sami priznajte nego ja sad da potrazim ?

pa stavio sam link, nije valjda da ga ne vidiš?

I na lobanji nije bilo šljema Ujidnjenih nacija  8)

A je se secate kako ste se rukovali sa mnom ?  :evil:

A Naser Oric je dobri decko koji voli boks i nikad nije mrava zgazio i zato je oslobodjen.

Jeste, u Srebrenici je ubijeno puno ljudi. A zasto se niko ne seca Kravica, u kojima je pobijeno sve sto dise?

Quote from: "Albedo 0"da nismo u ovoj sudnici, skratio bi te za glavu  :evil:

Hteo si da kažeš da bi dao glavu al da ga rješiš.

to toooo, ladno si se setio , e to je pravi fan, pamti svaku zlatnu izrechenu - mi ostali smo amateri, bravo, zasluzujesh taj nik EKTREMISTA sa punim pravom  :wink:

''Ja bi te riješio''   xjump

Quote from: "Son of Man"Ma ja te bre pitam odakle si kopiro to, ne pitam te chiji je to dokument i kome su ga dali. Molim sudsko vece da upozori svedoka da mora da odgovara na postavljena pitanja. :twisted:

sine, mogu samo da konstantujem da je velika sreća za srpstvo pa time i čovečanstvo što si kao samoubica izrazito trapav i glup, a nadam se da ćeš takav i u budućnosti ostati, jer bi svet bez tebe ipak bio jedno tužnije i praznije mesto! :wink:  :!:

Taj ciga je stvarno bio ko iz Top liste,u onom ružičastom sakou
sa oldskul frizurom šibicara sa baščaršije.
Meni je tu bilo najurnebesniji koncept napada koji je Šešelj pripremio za njega.Iako je svima koji su pratili sudjenje bilo očigledno da je VRS Cigu nasilno mobilisala da im služi kao mazga za nošenje oružja i hrane,Šešelj je išao na varijantu da se ovaj dobrovoljno prijavio da bi se borio na strani Srba.Tako je i stavio cigi pod nos onu izjavu njegovog babe gde on potvrdjuje da mu se sin prijavio u dobrovoljce RS.(ciga nije mogao da veruje svojim očima kad je video potpis a radikalima sigurno nije bio problem da plate njegovom ocu da to potpiše).
Zato mi je najsmešnije bilo kad je Šešelj na cigine uvrede odgovorio:-Pa nemojte tako molim vas,pa ja Vas izuzetno cenim kao hrabrog borca koji se herojski borio na našoj strani i likvidirao čak desetoricu muslimanskih vojnika.

ćale ga zajeb'o xjump


pročitah sad čitav Ivaniševićev tekst, mnogo je moćan... ali džaba kad ga naši ne koriste....

QuoteAktivistkinja nevladine organizacije "Žene u crnom" Milica Tomić rekla je da je, osim nje, iz Srbije krenuo još jedan muškarac

jel to ova Milica Tomic?
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.artmargins.com%2Fcontent%2Fart%2Fstokic%2F6_tomic_I_am.jpg&hash=94282d0d57b1d3504ae540e75418ce8cc9ebc678)

slika stara 10 godina, al ipak...

http://www.artmargins.com/content/feature/stokic.htm :

Quote
Milica Tomic's widely shown and critically recognized video "I am Milica Tomic" (1998) questions the nature of national identity, and reflected the traumas of Serbia's nationalistic euphoria of the 1990s.14 Tomic is clad in a white dress, symbolically linked to purity and religious ceremonies. Her stunning well-proportioned features and golden braid suggests a wholesome image of a white
      

woman. As she makes clear, this is both a self-representation, while at the same time a representation of her heroine – "Milica Tomic." Her striking beauty helped emphasizing the profound anxieties that follow feminine representation in contemporary art. Artists coming from not-so-First World are so often exoticized. If the artist is using her own, rather spectacular image, that can be so easily misread as exploitation. As national identity is so often constructed according to media representation of stereotypes, "I am Milica Tomic" argues precisely against this kind of stereotypical representation of national identity, by exaggerating and relativizing it.

Whenever Milica confesses a new identity in this video, she suffers – a new bloody wound opens on her body while she utters: "I am Milica Tomic, I am Dutch, I am Milica Tomic, I am Spanish" and so on, claiming different identities in circa 30 languages.15

The installation dates from 1999 when Milosevic's regime was in power, and just being Serbian was often perceived by the international community as a villainous act. That is why Milica (and her heroine) chose the world of special effects in which they can state their message – that they resist being found guilty only for belonging to a certain nation.16 At the same time, artist shows her intimate identity, something she has not chosen for herself, is still part of her being and there is no point of simply giving it away. This is how she came to terms with it, using mediation and globalized means of mediation: digitized special effects. Mesmerizing is this sight of the wounding of a female body, dangerously exposed, yet superbly dignified.

ocu i ja u Srebrenicu! Ponecu i asov ako treba  :oops:

Kakva glupača! Bolje bi bilo da se obuče u bijelu odjeću (kao i ovde) koja simbolizuje čistotu i ljepotu unutrašnjeg bića srpskoga naroda, pa da zatim, kako se koji incident obraćuje, odbacuje komad po komad te odjeće, sve dok ne ostane potpuno gola, simbolično prikazujući da od naše čistote ništa nije ostalo.  :roll:

Evo jedne prigodne pjesmice:

http://www.youtube.com/watch?v=4PznnKUEicY

Quote from: "Harvester"sve dok ne ostane potpuno gola, simbolično prikazujući da od naše čistote ništa nije ostalo.  :roll:

ček ček ček, kakvi su sad ovo puritanizmi?
oćeš da kažeš da je golotinja nekako 'prljava'? :shock:  :?

Ama čovječe, naravno da ne! Ovde sad uopšte nije riječ o golotinji - ključna je ta bijela odjeća koje polako nestaje.

Lajte kere Jakobsfelda !!!

Potpis Nasera Orića u Srebrenici i okolini

Božić (Drago) Zorica 1980-1992.
Brežanović (Mlađen) Dragan 1981-1994.
Brežanović (Marko) Nada 1985-1994.
Gavrić (Mirko) Jelena 1986-?
Gajić (Stanko) Vladimir 1988-1993.
Dimitrijević (Tomislav) Aleksandar 1987-1993.
Којić (Маrко) Risто 1985-1995.
Кrunić (Savо) Gоrdana 1979-1992.
Lulić Radomir 1986-?
Мiličević (Sтanоје) Živojin 1981-1992.
Nikolić (DUšan) Biljana 1986-1993.
Pаvlović (Milе) Мikailo 1982-1993.
Samardžić (Zoran) Staša 1980-1993.
Cvjetinović (Ilija) Dostana 1991-1992.


A vi dalje isporučujte (teletinu?) u Hag, a niko nije kažnjen za ovo.... ovoga nema ni u Srebrenici 1995.....

Koji to mi...alo bre ?  :shock:
pa ja ne bi ni serijske ubice hapsio a kamoli tako gotivnu i pitomu facu ko shto je Dabic, nemoj se vredjamo jbga...smrt drzavi, smrt policiji !!!

pa oni koji se prepoznaju... dakle ne ti.....

pa kolko ja znam niko odavde nije predo Dabu  :lol:
to su sve (vecinom) maj nigazi tako da opushteno, nisu to jajare  :wink:

jajara deLarge prvi....

pa nije ga on predo pobogu...mislim ne bi bijo na ovom forumu da je "izdajnik"  :lol:
i ja sam brate glaso sa LDP pa shta mi fali  :wink:

pa onda si glasao za izručenje....

isplatilo mi se jbga, nov monitor 19 incha pa ti vidi  :evil:

to ti objasni roditeljima one djece....

kojim bre roditeljima ? ja dobio monitor alo bre, ja sam sebi najvazniji, glasao bi i za manje pare veruj mi...puca mi kurac za vashe ratove i sranja ako hocesh iskreno...

Quote from: "Son of Man"ja sam sebi najvazniji

zato si i išao kod Dabića...

ja sam mislio da si ti neki zajebant i duhovit dechko a sad vidim da nije tako...odjebi i zajebi...over.

jeste, ja sam se zajebavao da su mi devetoro zaklali.... to nisu smiješne stvari...

Cekajte, cekajte... Iymicu nam bitne stvari ovde.
Sine, tebi je neko kupio novi monitor zato sto si glasao za LDP? Hocu i ja onda da glasam za njih. Kome da se javim, a da nije Cheda?

E malo morgen, keva mi kupila  :evil:

Mada glaso bi ja i za radikale i za manje pare, zaista mi svejedno  :lol:

Quote from: "Albedo 0"jajara deLarge prvi....

Za dz nikad ne bih predao Dabica, jer nisam  bas toliko pravdoljubiv, ali za 5 000 000 $ (i slovima: pet miliona americkih dolara) postajem u roku od tri nanosekunde gradjanin s razvijenim osecanjem  duznosti, dakle neko, ko misli na buducnost ove zemlje. Mislim da bi to bila dobra pogodba, s obzirom da se nekoc davno taj cin placao tricavih 30 srebrnjaka (i slovima: trideset necega sto je u ono doba bilo konvertibilno). Jebi ga mora se od necega ziveti. Mora se nesto jesti. To ces videti Albedo kad ne budes ziveo kod tate i mame, vec budes jeo slamu iz svog samara. Vid' ti njega drznika, on bi da zivi od ideala.

No,vratimo se Dabicu. Duhovni istrazivac ce dobiti priliku  da se upozna sa stanjem stvari u zatvorima u drzavama koje postuju ljudska prava; da vidi zasto se  nas celokupni bivsi drzavni vrh odlucio da poslednje godine svog zivota  provede bas tamo. Seveningen je za njih premija. Hotel sa pet zvezdica. Imaju da jedu, da piju, cistu postelju, toplo im, mogu da gledaju tv u boji, da piskaraju memoare. Stanje blagostanja za kojim cezne bar 80% Srba. Drugim recima, tesko da ce tamo zaraditi cir na zelucu ili poviseni krvni pritisak. Rano ustajes, rano lezes. Ma, milina. Zar ne vidis kako je Seseljuga smrsao, dobio finu liniju koja istice njegovo vretenasto telo. Podmladio se. Kao da je bio na tretmanu kod Dabe.

QuoteZanima me samo besmislica, samo ono što nema praktično nikakvog smisla.

Ja koliko vidim 5 miliona ima praktično mnogo smisla.... ali da je tebi stalo SAMO do tih 5 miliona, ne bi napisao:''Mislim da bi pod hitno trebalo izvrsiti revalorizaciju i reinterpretaciju srpske istorije i ukazati na ovakve gadosti i nitkovluke koji se pravdaju Visim Ciljevima. Pozivam i Vrle Rodoljupce sa ovog sajta da ucestvuju u ovom plemenitom poduhvatu, da konacno izvade prste iz nosa i stave ih na celo.''

Ovo može da napiše samo jajara.

QuoteMora se nesto jesti.

Kako se zovu ljudi koji jedu ljude?

QuoteTo ces videti Albedo kad ne budes ziveo kod tate i mame

Albedo ne živi kod tate i mame... ne čitam stripove odavno...

Svaki topik shvatas suvise licno. Suvise si ozbiljan. Cak istices ,reklo bi se sa ponosom, da ne citas stripove i to na forumu gde ljude to i te kako zanima. Covece, ovo je forum. Zajebancija.

Svaka polemika sa tobom postaje zamorna.Odustajem.

over and out

Ti nikad u polemiku nisi ni ušao....


DRUSTVO, ISTORIJA, RELIGIJA, FILOZOFIJA... nigdje ne vidim zajebanciju....


a to koliko je ko ozbiljan smo vidjeli sa copy-pastom Danila Kiša i neodgovaranjem na Sartrov citat... i na ostale tvoje primjere licemjerja.... Ti si ozbiljno licemjeran....

@Albedo - shto si dosho koji qrac ovde medj izdajnike, imash tolko tebi bliskih foruma, npr. srpskinacionalisti.com, stormfront i slichno. Jedino ako uzivash u sado-mazo svadji, onda je opravdano i dobrodosho si  :wink:

Došao je da ti pokaže da nisi najgori.  :evil:

Što bih ja bio nacista, pa Hitler je prvi pokrenuo ideju Evropske unije... to je ipak vaš čo'ek.

Quote from: "angel011"Došao je da ti pokaže da nisi najgori.  :evil:

Znachi vec sam izgubio titulu THE najgoreg ?  :(  
Ghoule reci im... :cry:

Quote from: "Son of Man"E malo morgen, keva mi kupila  :evil:

Mada glaso bi ja i za radikale i za manje pare, zaista mi svejedno  :lol:

Ček, keva ti kupila da glasaš za LDP?! Daaamn :)

piso sam o tome vec poodavno, keva me ucenila jbga... :lol:

Quote from: "Son of Man"@Albedo - shto si dosho koji qrac ovde medj izdajnike, imash tolko tebi bliskih foruma, npr. srpskinacionalisti.com, stormfront i slichno. Jedino ako uzivash u sado-mazo svadji, onda je opravdano i dobrodosho si  :wink:

Dok rat traje svi su frontovi u opciji  :)

ah da, zaboravio sam na onu "preporuku" sa srpskinacionalisti foruma da treba da se ide na sve vrste foruma i da se shire ideje, nije ni chudo shto je ovolka navala od kad je Kosovo ocepljeno. :evil:

Sam Adolf Hitler je u Nirnbergu 1937. godine rekao: ,,Nas više interesuje ujedinjena Evropa kao harmonična porodica naroda od bilo koje države".

,,Tehnologija transporta i telekomunikacija smanjuje razdaljine između naroda i to će neminovno dovesti do evropske integracije, veliki nemački rajh će reorganizovati Evropu, srušiti granice koje još razdvajaju evropske narode i omogućiti im da lakše žive zajedno; za 50 godina ljudi više neće razmišljati u kategorijama nacije".
Jozef Gebels 1941.
AlexdeLarge 2008.

,,Još jednom je ekonomski i tehnički progres taj koji gura ka formiranju velikih kontinentalnih ekonomskih oblasti. Sadašnja tehnologija nudi mogućnosti koje ne mogu potpuno iskoristiti nacionalne ekonomije. Granice nacija su se približile kroz sve veću brzinu vozova, proširenje mreže puteva i plovnih tokova, transkontinentalne lance nabavke energenata, koji nude mnogo potencijala, i najzad, aviona. Izvan Evrope su već formirane ogromne ekonomske oblasti, ili su u procesu formiranja, dejstvom ovih faktora. Za svoje dobro, Evropa mora biti gurnuta iz romantične nazadnosti." (Ekonomski izgled Nove Evrope - Walter Funk, ministar ekonomije Rajha i predsednik Rajhsbanke).

U istom govoru ministar nastavlja sa vizijom zajedničkog tržišta kao ekonomskog raja. ,,Razmena roba između nacija neće još biti posmatrana kao domaća trgovina zato što je još rano razmatrati potpuno uklanjanje barijera. Kao velika trgovinska oblast ipak će uživati sve privilegije kao tržište pod državnom upravom. Rumunski farmer, norveški drvoseča, holandski baštovan i danski stočar , neće više brinuti o tome gde će prodati svoje proizvode ili da li će odgovarajuća cena nagraditi njihove napore. Oni će znati da međudržavni ugovori određuju sigurnu proizvodnju i prodaju, i da su spekulacije i krize stvar prošlosti. Tekstilne kompanije u Protektoratu, francuski hemijski radnici i belgijski rudari neće više živeti u strahu od niskih nadnica i nezaposlenosti."

Tebi teba stručna pomoć. Jako, jako, jako, jako, jako stručna.

Quote from: "Izitpajn"Tebi teba stručna pomoć. Jako, jako, jako, jako, jako stručna.

vidi ko mu kaže  :P
'ajde, prvo se ti oslobodi jarma srbofobije pa onda da uvažimo sve tvoje natkonfesionalne i internacionalne potencijale i kvalitete

to su samo citati, izitpajn, ne znam šta ti smetaju....

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.cps.org.yu%2Fevropa_1941.jpg&hash=fea025c3e3324c62123b91441ba56175ae947544)

@Albedo - aj sad priznaj sa kod foruma si mazno ove citate Hitlera i Gebelsa... :evil:

Quote from: "Son of Man"@Albedo - aj sad priznaj sa kod foruma si mazno ove citate Hitlera i Gebelsa... :evil:

U srce si ga dirnuo sine :)

Quote from: "Son of Man"ah da, zaboravio sam na onu "preporuku" sa srpskinacionalisti foruma da treba da se ide na sve vrste foruma i da se shire ideje, nije ni chudo shto je ovolka navala od kad je Kosovo ocepljeno. :evil:

ima da nas trpite dok se sve ne vrati u normalu  :evil:

QuoteПусти то, него јеси ли ти ожењен?

Ijao, to je bio neki hit... Ko to bese rece kome?

Quote from: "Son of Man"@Albedo - aj sad priznaj sa kod foruma si mazno ove citate Hitlera i Gebelsa... :evil:

www.politika.co.yu

Quote from: "Rakeeya"

Quote from: "Son of Man"ah da, zaboravio sam na onu "preporuku" sa srpskinacionalisti foruma da treba da se ide na sve vrste foruma i da se shire ideje, nije ni chudo shto je ovolka navala od kad je Kosovo ocepljeno. :evil:

ima da nas trpite dok se sve ne vrati u normalu  :evil:

znachi zauvek  :evil:

citati su sa http://www.nspm.org.yu/koment_2007/2008_vukadinovic_ivan1.htm#1

meni je zabrinjavajuće koliko često nailazim na ovakav pristup pisanju, a još više čitanju naučnih i publicističkih tekstova. to je ono što nazivam "nauka ispred prodavnice". tako se u mom selu raspravlja dok se pije pivo ispred dućana. tako se na forumima gađa citatima i "naučnim istinama".

inače, o istoriji ideje evropske unije može se pročitati i na veseloj vikipediji: http://en.wikipedia.org/wiki/Pre-1945_ideas_on_European_unity

i tamo piše sve i za naciste, i za trockiste, i od rima do napoleona itd.

nije to ništa revolucionarno. međutim, revolucionarno je pisanje tekstova bez elementarne "naučne aparature": fusnota, recimo.

zašto bih ja poverovao ovom vukadinoviću da dokumenti koje on navodi uopšte postoje? gde to piše, ko je to preveo, postoji li saglasnost oko autentičnosti dokumenata, na kojoj strani to piše, je li to neki opskurni spis koji kruži među "odabranima" koji znaju pravu istinu ili je lako dostupno?

nedopustivo je da se tako nedogovorno pišu tekstovi sa takvim tvrdnjama. još gore je da im se unapred veruje bez ikakve sumnje.

bez obzira na to da li je ovo što vukadinović tvrdi tačno ili ne. radi se o pristupu.
kad je reč o ozbiljnim stvarima, nema ništa na veresiju. i nije pitanje da li neko laže ili ne laže, jer se ne radi o prijateljskom rasravljanju gde će se neko uvrediti ako vi pretpostavite da on ne govori istinu. dokazivanje tvrdnji i fusnote sa izvorima su elementarna stvar.

inače, na internetu se može naći ta knjiga o nacističkom ujedinjavanju Evrope iz 1942. godine. valja obratiti pažnju na sajt sa kog se knjiga može skinuti, na način priređivanja, prevođenja itd.  

www.silentmajority.co.uk/EuroRealist/ Germany1942/wordfiles/PAMPHLET01.rtf

Quote from: "Son of Man"

Quote from: "Rakeeya"

Quote from: "Son of Man"ah da, zaboravio sam na onu "preporuku" sa srpskinacionalisti foruma da treba da se ide na sve vrste foruma i da se shire ideje, nije ni chudo shto je ovolka navala od kad je Kosovo ocepljeno. :evil:

ima da nas trpite dok se sve ne vrati u normalu  :evil:

znachi zauvek  :evil:

Ništa ne traje večno   xpirat
Čas si vamo, čas tamo, ali je najvažnije da jesi.  :lol:

Quote from: "Zika Kisobranac"citati su sa http://www.nspm.org.yu/koment_2007/2008_vukadinovic_ivan1.htm#1

meni je zabrinjavajuće koliko često nailazim na ovakav pristup pisanju, a još više čitanju naučnih i publicističkih tekstova. to je ono što nazivam "nauka ispred prodavnice". tako se u mom selu raspravlja dok se pije pivo ispred dućana. tako se na forumima gađa citatima i "naučnim istinama".

inače, o istoriji ideje evropske unije može se pročitati i na veseloj vikipediji: http://en.wikipedia.org/wiki/Pre-1945_ideas_on_European_unity

i tamo piše sve i za naciste, i za trockiste, i od rima do napoleona itd.

nije to ništa revolucionarno. međutim, revolucionarno je pisanje tekstova bez elementarne "naučne aparature": fusnota, recimo.

zašto bih ja poverovao ovom vukadinoviću da dokumenti koje on navodi uopšte postoje? gde to piše, ko je to preveo, postoji li saglasnost oko autentičnosti dokumenata, na kojoj strani to piše, je li to neki opskurni spis koji kruži među "odabranima" koji znaju pravu istinu ili je lako dostupno?

nedopustivo je da se tako nedogovorno pišu tekstovi sa takvim tvrdnjama. još gore je da im se unapred veruje bez ikakve sumnje.

bez obzira na to da li je ovo što vukadinović tvrdi tačno ili ne. radi se o pristupu.
kad je reč o ozbiljnim stvarima, nema ništa na veresiju. i nije pitanje da li neko laže ili ne laže, jer se ne radi o prijateljskom rasravljanju gde će se neko uvrediti ako vi pretpostavite da on ne govori istinu. dokazivanje tvrdnji i fusnote sa izvorima su elementarna stvar.

inače, na internetu se može naći ta knjiga o nacističkom ujedinjavanju Evrope iz 1942. godine. valja obratiti pažnju na sajt sa kog se knjiga može skinuti, na način priređivanja, prevođenja itd.  

www.silentmajority.co.uk/EuroRealist/ Germany1942/wordfiles/PAMPHLET01.rtf

Zika Kisobranac, ja rekoh politika.co.yu, a ne nspm.org.yu.... Miroslav Lazanski....

A fusnotama da se bavim na jednom forumu nemam namjeru... Onaj koji nešto zna o totalitarizmu morao je već da pročita knjigu Hane Arent – Korijeni totalitarizma (ranije dostupno i online), u kojoj ona tvrdi da je nacistički pokret prvi istinski internacionalni pokret, jer to komunističke Internacionale nisu bile suštinski.... Niko se nije na evropskom nivou bolje povezao od nacista....

I onda nađeš Hitlerove citate i sabereš dva i dva.... a plakat je pravi.... i istorija se ponavlja.... Evropa ima posla za sve.... Evropa znači nova radna mjesta....

Helmut Šmit, Hans Ditrih Genšer – bivši nacisti stvorili EU 1993. godine

Quotenedopustivo je

nedopustivo je da se zarad neke vize isporuči 50 Srba u Hag, a da srpski krvnici ostanu nekažnjeni. To je nedopustivo. Za fusnote ćemo lako....

Quote from: "Albedo 0"Onaj koji nešto zna o totalitarizmu morao je već da pročita knjigu Hane Arent – Korijeni totalitarizma (ranije dostupno i online), u kojoj ona tvrdi da je nacistički pokret prvi istinski internacionalni pokret, jer to komunističke Internacionale nisu bile suštinski.... Niko se nije na evropskom nivou bolje povezao od nacista....

Er... Ja naravno nisam čitao ovu knjigu, ali kako je pokret okupljen oko partije koja je u imenu imala reč 'Nemačke' kvalifikovan kao suštinski internacionalan a Komunistička Internacionala koja ima u imenu 'Internacionala' nije? Mislim, ozbiljno pitam.

Alfred Rozenberg, jedan od nacističkih funkcionera, je napisao knjigu ''Mit XX vijeka'', gdje implicitno kaže da je skoro čitava ideologija samo ono što bi se modernim rječnikom nazvalo - marketing, on izjavljuje da će se koristiti lažima da bi došao na vlast, potrebna je jaka ideja koja pokreće emocije kod ljudi, a to je ideja srkhanog njemačkog naroda pod naletom Jevreja.... antisemitizam je od početka bio lažni dio ideologije i sprovođen je koliko je trebalo da bi se očuvala vlast i mir među narodom koji su za taj antisemitizam glasali.... ono što je okupljalo naciste Evrope je bijela rasa i njeno ujedinjenje...

Zato Horkhajmer i Adorno u knjizi ''Dijalektika prosvjetiteljstva'' i kažu da je početak priče Francuska Revolucija, a kraj priče nacizam. To je istorija ''humanizma''.
Zato su svi savremeni filozofi ''anti-humanisti'', sa par izuzetaka...

Nadam se da sam bio jasan... nacionalistički dio ideologije je bio opijum za raju, a prava priča je bila od početka Ujedinjena Evropa. I to su bivši nacisti i sproveli 1993. godine, poslije ujedinjenja Njemačke.

To sve naravno ne znači da kod svih današnjih funkcionera EU postoje zle misli ili slično, nisam ja kreten pa da tako nešto tvrdim... ali koketiranja sa nacizmom je bilo i to nije očišćeno a lupa se nama po grbači....

brate zavisi kako kome, meni ta izruchenja "Srba" kako ih ti nazivash nimalo ne smetaju osim shto bih voleo eventualno ja lichno da im sudim pa zato. Najveca zal mi je npr. za Miloshevica jer realno izvuko se samo tako. Jbte odu tamo a ono banja robija, josh imaju i TV a kolko sam nachuo i komp u sobi, ej bre pa i ja imam isto to, samo nemam tako dobru hranu ko oni i druzenje sa zaista zanimljivom ekipom. I shta sad, kolko shiptara ja treba da poubijam da bi zavrshio u Hagu ? Nema vishe - kraj priche jbga, sad bi mi sudili u Specijalnom Sudu i lezo bi u onoj shtali zvanoj Zabela  :(  :cry:

kakve ovo veze ima sa tim što ti pričaš......

Quote from: "Albedo 0"antisemitizam je od početka bio lažni dio ideologije i sprovođen je koliko je trebalo da bi se očuvala vlast i mir među narodom koji su za taj antisemitizam glasali....

Baš sam prije tjedan dana bio u Auschwitzu i impresionira me stupanj do kojeg su neki spremni ići "samo da bi se održao mir među narodom". Jebote, to su pravi narodski ljudi...

Nemci i kad lažu, čine to temeljito.

Quote from: "Izitpajn"

Quote from: "Albedo 0"antisemitizam je od početka bio lažni dio ideologije i sprovođen je koliko je trebalo da bi se očuvala vlast i mir među narodom koji su za taj antisemitizam glasali....

Baš sam prije tjedan dana bio u Auschwitzu i impresionira me stupanj do kojeg su neki spremni ići "samo da bi se održao mir među narodom". Jebote, to su pravi narodski ljudi...

da si npr malo više proučavao WWII znao bi da Ameri nisu bombardovali nijedan njemački voz na kojem je pisalo Juden Auschwitz. To su uvijek propuštali da ode na svoje odredište... Nije antisemitizam bio razlog sukoba između Saveznika i Trojnog pakta.... oko toga su se čvrsto slagali....

Ali ja pokušavam da kažem da antisemitizam nije bio od prevelikog značaja za naciste, već kolateralna šteta.... antisemitizam postoji u Evropi hiljadama godina, a i u SADu.... nisu ga nacisti izmislili.... jesi li gledao onaj film kada Hitleru pripadne muka u logoru?

Antisemitizam raje je elita otrpjela zarad ''viših ciljeva''. Zašto misliš da je to toliko nevjerovatno, pa mogu da se kladim da tvrdiš da su svi nacionalistički huškači tokom devedesetih u stvari razbili Jugoslaviju da bi se nakrali... dakle isto koristili nacionalizam i antiustaštvo ili antičetništvo da bi postigli nešto sasvim drugo....
Zašto bi iko pri čistoj svijesti mislio da su balkanski političari lažovi, a njemački nisu?

Ali kad dođeš na vlast nekim ''obećanjem'', narod očekuje i da ga ''izvršiš''.

Šarl de Gol je poklao milion Alžiraca... misliš da je nekog Francuza briga?

Pa, da, ali to je stvar perspektive. Mislim da bi onih nekoliko miliona Jevreja koji su stradali od nacista pre ili tokom drugog svevkog rata smatrali da je razlika koju ističeš sasvim akademska i da nema neke ozbiljne konsekvence u praksi: da, ubijaju nas sistematski, ali ne zato što nas mrze nego jer to doprinosi njihovom cilju a koji se sastoji od kulturne, ekonomske i političke dominacije Ervopom u kojoj smo se mi tek tako zatekli.

Priznajem da se može naći neka argumentacija za subjektivnu percepciju razlike, ali objektivno, sa strane fenomena u stvarnom svetu, nema je. Anti-semitizam, bio iskren ili utilitaristički, realizovan je kroz sistematsko uništavanje ljui.

Quote from: "Son of Man"brate zavisi kako kome, meni ta izruchenja "Srba" kako ih ti nazivash nimalo ne smetaju osim shto bih voleo eventualno ja lichno da im sudim pa zato. Najveca zal mi je npr. za Miloshevica jer realno izvuko se samo tako. Jbte odu tamo a ono banja robija, josh imaju i TV a kolko sam nachuo i komp u sobi, ej bre pa i ja imam isto to, samo nemam tako dobru hranu ko oni i druzenje sa zaista zanimljivom ekipom. I shta sad, kolko shiptara ja treba da poubijam da bi zavrshio u Hagu ? Nema vishe - kraj priche jbga, sad bi mi sudili u Specijalnom Sudu i lezo bi u onoj shtali zvanoj Zabela  :(  :cry:

Da, Zlobu je trebalo obesiti još 1995. I to bi bilo kasno, ali šta da se radi...

Quote from: "Albedo 0"

Quote from: "Izitpajn"

Quote from: "Albedo 0"antisemitizam je od početka bio lažni dio ideologije i sprovođen je koliko je trebalo da bi se očuvala vlast i mir među narodom koji su za taj antisemitizam glasali....

Baš sam prije tjedan dana bio u Auschwitzu i impresionira me stupanj do kojeg su neki spremni ići "samo da bi se održao mir među narodom". Jebote, to su pravi narodski ljudi...

. antisemitizam postoji u Evropi hiljadama godina, a i u SADu.... nisu ga nacisti izmislili.... jesi li gledao onaj film kada Hitleru pripadne muka u logoru?

Tačno tako. Nije baš hiljadama ali stotinama godina jeste  :lol:

Ja rekoh, Francuska ima milione zaklane u svojim temeljima, što giljotinom, što bodežima sa pušaka u ALžiru.... kome je do morala neka ide u crkvu.... politika je đavolja rabota, reče Maks Veber....

AKo hoćete da promijenite ekonomsku strukturu Evrope, moraćete da uništite njene nosioce... a najbogatiji ljudi većinom i jesu bili Jevreji, jer su se prvi prešaltovali na kapitalistički put.... s tim što su bogati Jevreji otkupljivali svoje živote od nacista i preživljavali.. i srednja klasa iz sektora usluga su takođe bili Jevreji.. sektor usluga je naravno suština današnje EU... a jevreje su pola pobili, a pola poslali Palestincima....

Ničeg iracionalnog nema tu kao što je mržnja... već kome je do morala neka ide u crkvu... Novi Evropljani hoće da se otarase feudalnog balasta i preuzmu poluge kapitalizma u svoje ruke... kidaj, kolji, pali.... a kome je do morala neka ide u crkvu.

Zato danas nema teške industrije u zapadnoj Evropi, to su uvalili svojim inferiornim robovima na istoku i jugoistoku... Slovačka kolje svinje za čitavu Evropu i onda šalje mesne prerađevine... Viša rasa ne radi prljave poslove kao što su klanje stoke i rad u hemijskoj industriji.... mi ćemo da sklapamo mercedese....

Jer, što bi onda ćerka Benita Musolinija bila poslanik u italijanskom parlamentu, a neko vrijeme tokom devedesetih čak i dio koalicione Vlade?

nego, samo da bude jasno

nisam ja ni rekao da bi se fusnotama i izvorima citata trebalo baviti na forumu, već upravo u ovakvim tekstovima ivana vukadinovića i miroslava lazanskog.

(inače, citati u oba teksta su gotovo prepisani, a da niti jedan od dvojica veselih novinara nije naveo odakle mu te informacije.)

http://www.politika.co.yu/pogledi/Miroslav-Lazanski/SRBIJA-NA-ZAPADU.sr.html

a na forumu se ne bi trebalo baš ni razbacivati tvrdnjama koje su zasnovane na verovanju... miroslavu lazanskom.

kome je do verovanja neka ide u crkvu.

Iz osnova pogresno. Kome je do pedofilije neka ide u crkvu. :twisted:

Quote from: "Albedo 0"Jer, što bi onda ćerka Benita Musolinija bila poslanik u italijanskom parlamentu, a neko vrijeme tokom devedesetih čak i dio koalicione Vlade?

Verovatno mislis na Alessandru Mussolini. Nije cerka vec unuka. Obavesti se malo pre nego sto postujes.

Sve vise pocinjem da mislim si ti jos jedan koji veruje u sveopste zavere nekoga i nechega pa tako iznosis bombasticne, neproverene izjave. Kada ti neko nesto kaze pocnes da se skrivas iza "citaj knjigu A ili knjigu B koja sadrzi sveopstu istinu i mudrost  a ako je ne procitas onda nemas sta da kazes jer si seljak neupuceni koji nije dostojan diskusije. Sve sto ja kazem je apsolutna i proverena Istina. A ko drugacije kaze klevece i laze"...

jeste unuka, i mislio sam na unuku.... ali eto...

a najveću teoriju zavjere na planeti si upravo ti napisao. NIko kao tzv prosvjetitelji nije svakom odstupanju od njihove dogme nalijepio fašističku etiketu... tako su i postmodernizam nazvali prikrivenom ekstremnom desnicom.... dok ameri u tom istom postmodernizmu nalaze prikriveni komunizam.... svi nalaze ono što im odgovara, a niko nema pojma o čemu priča....

Ja ne govorim o nikakvim teorijama zavjere, već o čistoj politici, neogrnutoj moralom i lažnim ideologijama... čista politika je đavolja rabota, to je najveći sociolog svih vremena rekao, stoga nemojmo da se zajebavamo i tako nešto nazivamo teorijom zavjere....

Najveća teorija zavjere je da ako dovedeš u pitanje prosvjetiteljski pojam napretka, oni te proglase za nazadnog. AKo pomeneš alijenaciju koju proizvodi tehnologija, oni te proglase za primitivnu seljačinu.... uobičajeno. Ako kažeš niste vi baš tako dobri, postaneš još gori.... To je najveća zavjera xx vijeka...

Zbignjev Bžežinski i Henri Kisindžer su bili SAVJETNICI američkih predsjednika... nema tu nikakve zavjere, sami su napisali svoje knjige.... A Kisindžer je savjetnik i Bushu...

Što reče Eshil prije 2300 godina: Za učenje i starac uvijek ti mlad''

A ti naravno nemoj ništa da čitaš.... boli glava od slova...

Quote from: "Alexdelarge"Iz osnova pogresno. Kome je do pedofilije neka ide u crkvu. :twisted:

odlichna ideja, jbte mi poshteni pedofili iz obichog naroda robijamo i jedemo fekalije po Zabelama a oni nishta. Bogme moracu da razmislim da i ja odem u popove da bi mogo da  volim slobodno. :)

Quote from: "Albedo 0"
A ti naravno nemoj ništa da čitaš.... boli glava od slova...

Sta imam ja da citam kad si nam ti tu kao izvor svakolikog znanja i mudrosti. Ispred takve moralne i intelektualne gromade ja mogu samo nemo da slusham  :D  :D  :D

Jes' vala, i ja ostajem bez reči.  :D

ja da sam gromada(Vučićeve fora inače) ne bi ni bio forumaš.... inače još jedna od teorija zavjera... neko nešto napiše, ti naravno ništa ne razumiješ i onda počneš da provociraš sa tim glupostima tipa ko je gromada a ko nije....

a ti i nisi forumaš, nego najobičniji spamer.... ništa živo nisi do sada uradio nego mene vrijeđao najjeftinijim provokacijama... ali svakoga su roditelji vaspitali nekako....

Kad ti sagovornik nešto napiše, red bi bilo da se ne ponašaš kao derište i prosipaš neku kvazipsihologiju, ili da ne učestvuješ u raspravi, a ti odluči šta ćeš da radiš.... ovim ništa ne postižeš osim ignora....

Evo brate Albedo aj meni za dusu reci al' iskreo, odakle si ti i kako si saznao za ovaj forum i odakle ti tolki etuzijazam a evo i ja cu isprichati kako sa ja saznao za forum i moje razloge - jel fer ? :wink:

ne smaraj, života ti.... uopšte me ne zanima kako si ti došao na forum.... ako ti je baš stalo da saznaš, tražio filmove na googlu i došao na ovo...

ma meni josh bolje...samo sam mislio da necesh hteti da priznash pa zato...

šta da priznam?

Nisi mi odgovorio na pitanje odakle si ?

valjda je jasno da sam iz RS....

Quote from: "Albedo 0"valjda je jasno da sam iz RS....

Opet svedok odbija da odgovora na pitanja, pa logichno je da si iz RS - ja te pitam bre odakle si konkretno ?

To! Izvod iz matične knjige rođenih, ne stariji od 6 meseci, na uvid!
Ipak je ovo ozbiljan forum, moramo se identifikovati.

to ne iznosim po forumima...

Quote from: "Albedo 0"to ne iznosim po forumima...

aha, uvatio sam te na delu... :evil:
Aj rest maj kejs  :!:

kriv sam...  :lol:   za šta?

Quote from: "Albedo 0"kriv sam

:?

Konachno je priznao da je kriv, ja mislim da nema potrebe za daljnjom raspravom...sve je recheno... 8)

Sine, zovi Hag, pa da isporučujemo.

Chek prvo da proverimo na NET-u kolko daju za njega, dal nam se isplati jbga, treba biti racionalan... :wink:

Ako mu u Hagu ne dopuste pristup ovom forumu, isplati se. :evil:

Quote from: "angel011"Ako mu u Hagu ne dopuste pristup ovom forumu, isplati se. :evil:

Za takvog eksperta opste prakse , to je izvoz po damping cenama . Zar ne vidis da covek sve zna? Da ga pitas da l' zna da vozi avion i to bi znao. Balansero.

Od Kavaje uchio lichno  8)

Quote from: "Albedo 0"ja da sam gromada(Vučićeve fora inače) ne bi ni bio forumaš.... inače još jedna od teorija zavjera... neko nešto napiše, ti naravno ništa ne razumiješ i onda počneš da provociraš sa tim glupostima tipa ko je gromada a ko nije....

a ti i nisi forumaš, nego najobičniji spamer.... ništa živo nisi do sada uradio nego mene vrijeđao najjeftinijim provokacijama... ali svakoga su roditelji vaspitali nekako....

Al si se napalio, bash si se napalio... to mi radi ba

Quote from: "Albedo 0"
Kad ti sagovornik nešto napiše, red bi bilo da se ne ponašaš kao derište i prosipaš neku kvazipsihologiju, ili da ne učestvuješ u raspravi, a ti odluči šta ćeš da radiš.... ovim ništa ne postižeš osim ignora....

Ma opusti se, mene apsolutno ne zanima tvoje "misljenje". Samo me nervira tvoje komentarisanje svega&svachega sa pozicije samoproglashene intelektualne i moralne gromade. "Tvoj stav je ispravan a stav onoga ko se ne slaze sa tobom nije" A zasto? Zato sto ti tako kazes? Zato sto tako kaze knjiga A ili knjiga B?

:!:  :!:  :!:  :!:

to je sasvim normalan razgovor... ne znam čemu toliko nipodaštavanje knjiga... idi spali ih ako ti toliko smetaju.... to je civilizacija....

QuoteTvoj stav je ispravan a stav onoga ko se ne slaze sa tobom nije

Ajde ti lijepo napiši ''Moj stav je neispravan a stav onoga koji se ne slaže sa mnom nije'', pa ću da razmislim o tome što drombuljaš.... Jer ako vjeruješ da tvoji stavovi nisu ispravni onda ti mora da si hrišćanski isposnik na Svetoj Gori... na hljebu i vodi čitav život, a žensko nisi vidio godinama, sam sa svojim bogom u potrazi za bezgrešnošću... super perspektiva, i onda mene nazivaš sujetnim....

nemojmo da budemo licemjerni, pa da se meni kao pripisuje nešto što svaki čovjek ima.... kao da si mi rekao ''Ti piješ vodu kad si žedan, kao i svaka samoproglašena gromada''.

Dakle, primjedbe su ti smiješne. Naravno da mislim da sam u pravu i naravno da i ti misliš da si ti u pravu. Kad budeš opet nalazio slične tupave primjedbe prvo se pogledaj u ogledalo....

Quote from: "Al-bednik"a ti i nisi forumaš, nego najobičniji spamer.... ništa živo nisi do sada uradio nego mene vrijeđao najjeftinijim provokacijama...

Usul, na forumu gde je glavna tema fantastika, najviše priča o fantastici i pomaže njen razvoj i širenje srpske fantastike koliko god je u mogućnosti da to učini.

Ti, na tematskom forumu o fantastici, jedva da imaš poneki post vezan za glavnu temu, već najviše smaraš sa politikom.

Ko je onda od vas dvojice spamer?

Pa da krenemo od pocetka sa onim sto mi smeta(boldovano):

Quote from: "Albedo 0"to je sasvim normalan razgovor...

Dakle sta Albedo smatra za normalan razgovor:

Quote from: "Albedo 0"
Ajde ti lijepo napiši ''Moj stav je neispravan a stav onoga koji se ne slaže sa mnom nije'', pa ću da razmislim o tome što drombuljaš.... Jer ako vjeruješ da tvoji stavovi nisu ispravni onda ti mora da si hrišćanski isposnik na Svetoj Gori... na hljebu i vodi čitav život, a žensko nisi vidio godinama, sam sa svojim bogom u potrazi za bezgrešnošću... super perspektiva, i onda mene nazivaš sujetnim....

nemojmo da budemo licemjerni, pa da se meni kao pripisuje nešto što svaki čovjek ima.... kao da si mi rekao ''Ti piješ vodu kad si žedan, kao i svaka samoproglašena gromada''.

Dakle u gornjem tekstu ja sam ocenjen kao neko ko drombulja,  sujetan je, fali mu seksa itd.

Quote
Dakle, primjedbe su ti smiješne. Naravno da mislim da sam u pravu i naravno da i ti misliš da si ti u pravu. Kad budeš opet nalazio slične tupave primjedbe prvo se pogledaj u ogledalo....

I na kraju moje su primedbe tupave te sam samim time i ja tupav jer ih iskazujem.

U ovih par pasusa teksta nisi se libio da me izetiketiras sa najgorim epitetima samo zato sto i dalje mislis da si superiorno u pravu.

Nije uopste bitno da li si ti sustinski u pravu ili ja ili neko treci vec nacin na koji diskutujes i to je sustina moje kritike. Kad vec moram da crtam.

Kako da te bilo ko uzme za ozbiljno kada netolerantno, autoritarno, drsko cak nameces svoje stavove smatrajuci da takav drcan pristup vredi jer iza tebe stoji N knjiga i sveobuhvatni ti intelekt a mi ostali crvi nismo dostojni ni da gamizemo u radijusu blizem od 50 metara od tvojih stopa. I cim se cuje mala disonaca od drugih krecu etiketiranja i uvrede. Za mene to nije diskusija.

Potpuno si pogresno umislio da ja imam nesto protiv knjiga. Ja ima nesto protiv osoba kao ti koji svoj nekulturan i sirovi nacin ophodjenja zaklanjaju iza broja procitanih knjiga.

majstore, ti si prvi počeo da etiketiraš, a sad se vadiš nekim glupostima... naravno da je drombuljanje da me neko optuži da pijem vodu, odnosno mislim da sam u pravu, jer svako ljudsko biće na planeti pije vodu i misli da je u pravu...

Zato te i pitam da li si isposnik na Svetoj Gori, pa da imaš pravo da me kritikuješ... jer ako nisi, nemaš pravo i tačka...

Ja ti nisam kriv što ti ne možeš da ponudiš argumentaciju za svoje stavove koje si btw pokupio sa TVa i ostalog propagandnog materijala.... pa mene optužuješ za teorije zavjere i slično...



angel, ja nisam spamer na temama na kojim učestvujem, a ti jesi... nijedna od poruka koju sam napisao na fantastici nije bila spam... nisam ja kriv što su teme zamrle....

Quote
Zato te i pitam da li si isposnik na Svetoj Gori, pa da imaš pravo da me kritikuješ... jer ako nisi, nemaš pravo i tačka...

Ali zato ti imas svo pravo da kritikujes mene zbog...? Da nije zbog toga sto smo na forumu koji je sredstvo za otvorenu i javnu diskusiju u kojoj ucestvuju svi registrovani clanovi, te da kad neko nesto postuje drugi mogu nesto i da kazu o tome bez obzira da li je pozitivno ili ne, tacno ili ne, smisleno ili ne. Isto pravo koji ti imas da ispisujes svoje umotvorine posedujem i ja i bilo ko drugi na ovom forumu.

Quote
Ja ti nisam kriv što ti ne možeš da ponudiš argumentaciju za svoje stavove koje si btw pokupio sa TVa i ostalog propagandnog materijala.... pa mene optužuješ za teorije zavjere i slično...

To je tvoje misljenje sa kojim se ne slazem. No ovo vec postaje totalno smorno i besmisleno pa da ne rastezem ispraznu diskusiju.

ja nemam ništa protiv da ti odgovaraš na napisano, a ne da mi pišeš pishološke analize

Ja napišem nešto, ti ne prihvataš.
Normalno je da ću onda da se pozovem na relevantan autoritet, a nije normalno da onda mene neko počne da me optužuje za teoriju zavjere i šta sve ne, kad iste knjige koriste i studenti na Harvardu....

Dakle, ti počni ozbiljno da se ponašaš, i da se baviš napisanim a ne piscem....

Aleksandar Dorin-Zločin u Srebrenici je zapadnjački mit

Na Zapadu je i dalje prisutna manipulacija da je u Srebrenici 1995. godine ubijeno sedam do osam hiljada muslimana muškaraca, ali nezavisna istraživanja pokazuju da je najmanje 2 000 muslimanskih vojnika poginulo u borbama oko Srebrenice i da je otprilike to broj leševa koji su haški istražitelji mogli da pronađu - tvrdi Švajcarac Aleksander Dorin, koji se već 14 godina bavi istraživanjem događaja u Srebrenici u maju 1995. godine.

Dorin se u svojoj najnovijoj knjizi, pod naslovom "Srebrenica - istorija jednog salonskog rasizma" /Srebrenica - die Geschichte eines salonfahigen Rassismus /, koju će na njemačkom jeziku objaviti u maju, u Berlinu, izdavačka kuća "Kai Homilius", bavi, kako navodi, "manipulacijom brojem poginulih muslimana u Srebrenici".

"U vezi sa događajem u Srebrenici 1995. godine i dalje vlada medijska manipulacija na Zapadu da je poslije pada tog gradića u srpske ruke ubijeno između sedam i osam hiljada muslimanskih vojnika i civila muškaraca, ali istraživanja ljudi širom svijeta pokazuju da to nema nikakve veze sa istinom", kaže Dorin za Srnu.

On navodi da je, prema podacima do kojih je došao, najmanje 2 000 muslimanskih vojnika poginulo u toku borbi oko Srebrenice, te dodaje da činjenice pokazuju da ni civilni ni vojni vrh Republike Srpske /RS/ nikada nije naredio strijeljanje muslimanskih vojnika i zarobljenika.
.

"To je otprilike broj leševa koji su haški istražitelji do danas mogli da pronađu. Međutim, muslimanska strana je uz tu cifru dodala i nekoliko stotina muslimanskih boraca, od kojih je većina iz stranih zemalja, koji su nekoliko godina prije pada Srebrenice poginuli u Han Pijesku i u Konjević Polju", tvrdi Dorin.

On navodi da to dokazuju čak i muslimanski dokumenti koje je srpska armija mogla da nađe.

"Vojska Nasera Orića se prije pada Srebrenice povukla iz ovog gradića i ostavila za sobom oko 25 000 civila, ali zajedno sa Orićevim borcima povlačio se i jedan broj civila, od kojih su neki imali oružje", kaže Dorin.

Srpska vojska, kako navodi, "nije ubila nijednog muslimanskog civila koji su ostali u Srebrenici ili Potočarima, dok su sa Orićevom kolonom, koja se u nekoliko grupa probijala ka Tuzli, vođene žestoke borbe.

"Nema ni govora o tome da je srpska vojska mogla da uhapsi sedam ili osam hiljada muslimanskih vojnika i muškaraca civila i da ih negdje strijelja, jer to tehnički nije bilo izvodljivo", smatra Dorin, navodeći da za izvođene takvog zločina nije nikada bilo dovoljno srpskih boraca na raspolaganju.


Dorin je za svoje tvrdnje koristio razne izvore, kao što su izjave muslimanskih vojnika i komandira, ali i izjave holandskih pripadnika UNPROFOR-a, koji su bili tada u Srebrenici.

On navodi da je vrlo interesantnu istragu proveo bugarski novinar Germinal Civikov, koji je napisao cijelu knjigu o slučaju Hrvata Dražena Erdemovića, bivšeg pripadnika Vojske RS, koji tvrdi da mu je njegov komandir Milorad Pelemiš naredio da on i nekoliko drugih vojnika strijeljaju između 1000 i 1 200 muslimanskih zarobljenika.

Ali, analiza tog slučaja, navodi Dorin, dokazuje da je Erdemović najveći dio svoje priče izmislio, a možda čak i cijelu priču.

Dorin napominje da je direktor beogradskog Centra za istraživanje ratnih zločina nad Srbima Milivoje Ivanišević analizirao spiskove srebreničkih žrtava, te da je došao do saznanja da se na biračkim spiskovima godinu do dvije nakon pada Srebrenice pojavilo oko 3 000 imena muslimanskih muškaraca koji su, navodno, ubijeni 1995. godine.

On dodaje da, osim toga, postoje i mnoge navodne žrtve 1995. godine koje su već dugo prije ili poslije pada Srebrenice umrle, a kojih, prema njegovim podacima, ima najmanje oko hiljadu.
.

"Sasvim je jasno da su muslimanske organizacije na spisak žrtava stavile i sve one muslimanske borce koji su poginuli u borbama poslije pada Srebrenice" - tvrdi švajcarski istraživač.

Prema njegovim riječima, pojedini zapadni novinari su još 1995. godine pisali da je jedan dio stanovnika Srebrenice, poslije njenog pada, otišao u neke druge zemlje, pa je tako jedan američki reporter pisao da je oko 800 njih preko Srbije otišlo u inostranstvo.

"Ali veće istrage nije moguće voditi zato što niko ne može širom svijeta da traga za svim imenima. No, činjenice pokazuju već sada da su vršene ogromne manipulacije", kaže Dorin.

Navodeći da posjeduje veliki broj fotografija muslimanskih boraca, sačinjenih prilikom proboja iz Srebrenice ka Tuzli, koje je dobio od muslimanskih izvora, Dorin navodi da se na tim fotografijama vide muslimanski borci u uniformama, među kojima je dosta ranjenih.

"Na tim fotografijama može da se vidi dosta povrijeđenih boraca, koji su preživjeli borbe protiv srpske vojske. Muslimanska strana svoje borce koji nisu preživjeli ranjavanja sada prezentuje kao žrtve strijeljanja", kaže Dorin.

Prema izvorima ovog istraživača, nekoliko muslimana priznalo je da je u toku borbi poginulo najmanje 2 000 vojnika.

Dorin podsjeća i na izjave muslimanskih političara u medijima da je Aliji Izetbegoviću tadašnji američki predsjednik Bil Klinton još aprila 1993. godine nudio "masakr u Srebrenici", odnosno da "četničke snage uđu u Srebrenicu i izvrše pokolj pet hiljada muslimana i da će tada biti organizovana vojna intervencija".

On navodi da su holandski pripadnici UNPROFOR-a izjavljivali i svjedočili da je srpska armija sasvim korektno postupala prema muslimanskim civilima, ali i da je vođa muslimana u Srebrenici Naser Orić sa svojim borcima u okolini Srebrenice godinama na najgrozniji nacin ubijao srpske civile i uništavao njihovu imovinu.

Dorin ne vjeruje da dokazi o tome šta se zaista desilo u Srebrenici, i o tome da nije riječ o masakru, mogu da ospore haške presude za Srebrenicu, navodeći da je taj "takozvani tribunal do sada bez ikakvih dokaza osudio razne ljude zbog navodnog masakra u Srebrenici".

On kaže da je Srbin Vidoje Blagojević osuđen na dugogodišnju zatvorsku kaznu iako nema nikakve veze sa događajima u Srebrenici, dok je "masovni ubica Naser Orić oslobođen odgovornosti za ubistva Srba".

"Taj sud redovno odbacuje sve ono što dokazuje da Srbi nisu monstrumi - kako ih predstavljaju. Taj tribunal ima jednu čistu političku funkciju. Sa pravdom i istinom to sve nema nikakve veze"", ocjenjuje Dorin u intervjuu Srni.

Dorin ne očekuje da će svojom knjigom o Srebrenici moći da razbije stereotipe, navodeći da je knjiga pisana za one ljude koji žele da saznaju istinu o tome šta su zapadni mediji "prodali" kao "masakr u Srebrenici" da bi pravdali rat protiv Srba.

On dodaje da su zapadni, uglavnom lijevo orijentisani listovi i organizacije, pokazali interes za njegovu knjigu o Srebrenici i da nude saradnju.

Dorin zaključuje da je planirano da njegova najnovija knjiga o Srebrenici bude prevedena i na srpski i na engleski jezik.

Srna

Quote from: EKSTREMISTA on 10-07-2009, 17:22:17
Srpska vojska, kako navodi, "nije ubila nijednog muslimanskog civila koji su ostali u Srebrenici ili Potočarima, dok su sa Orićevom kolonom, koja se u nekoliko grupa probijala ka Tuzli, vođene žestoke borbe.

Joj! Došao sam do ovog dijela i ne mogu dalje. :x
Ja sam sa svojom porodicom '95. kao izbjeglica došao u Srebrenicu. Otac i brat mi još uvijek tamo žive. U stanu u koji smo prvobitno bili smješteni su u spavaćoj sobi bile nekakve rupe na zidu, odmah ispod prozora. Komšinica, koja je Srpkinja ali je sve vrijeme rata bila u Srebrenici, nam je rekla da su to rupe od metaka i da su srpski vojnici u tom stanu ubili ženu i njena dva sina od po 10ak godina, a rupe su ispod prozora jer su klinci kroz prozor pokušali da pobjegnu iz stana. Znam da me je dugo vremena bilo strah spavati u toj sobi. Ležao bih i gledao prema prozoru zamišljajući te momčiće koji pokušavaju pobjeći. Dakle, definitivno nije krivica samo do onih koji su izdali naredbu za ta ubijanja, nego i do onih  običnih vojnika koji su ta ubistva izvršavali. Vojnik koji je pucao u tu dječicu je, da je bilo imalo ljudskosti u njemu, mogao da ih pusti da pobjegnu, nije uz njega stajao Mladić ili ko već i tjerao ga da povuče obarač.
Jedina preživjela iz te porodice je kćerka koja je taj dan bila kod tetke na selu. Ta djevojka, zove se Selma, je negdje oko 2001. dolazila da vidi stan. Mi smo joj dali nekakve slike koje smo našli kad smo tu došli. Ja sam se osjećao ko posran i nisam sa djevojkom (koja je odprilike moje godište) progovorio ni riječi.
Inače ne volim da reagujem na proseravanja ni Srba ni Muslimana, niti bilo koga trećeg o Srebrenici, ali nisam mogao da se suzdržim.

The Politics of the Srebrenica Massacre
By Edward S. Herman

Notes:

*This paper is partly drawn from and cites chapters in a forthcoming book on the Srerbrenica massacre, Srebrenica: The Politics of War Crimes, written by George Bogdanich, Tim Fenton, Philip Hammond, Edward S. Herman, Michael Mandel, Jonathan Rooper, and George Szamuely. This book is referred to in the notes below as Politics of War Crimes. The author and his colleagues are indebted to Diana Johnstone, David Peterson, Vera Vratusa-Zunjic, Milan Bulajic, Milivoje Ivanisevic, Konstantin Kilibarda, and George Pumphrey for advice. Johnstone's Fools Crusade is a fine basic statement of an alternative perspective on the Balkan Wars; George Pumphrey's "Srebrenica: Three Years Later, And Still Searching," is a classic critique of the establishment Srebrenica massacre narrative and repeatedly hit the target with facts and analyses still not rebutted.

Srebrenica" has become the symbol of evil, and specifically Serb evil. It is commonly described as "a horror without parallel in the history of Europe since the Second World War" in which there was a cold-blooded execution "of at least 8,000 Muslim men and boys." [1] The events in question took place in or near the Bosnian town of Srebrenica between July 10 and 19, 1995, as the Bosnian Serb army (BSA) occupied that town and fought with and killed many Bosnian Muslims, unknown numbers dying in the fighting and by executions. There is no question but that there were executions, and that many Bosnian Muslim men died during the evacuation of Srebrenica and its aftermath. But even though only rarely discussed there is a major issue of how many were executed, as numerous bodies found in local grave sites were victims of fighting, and many Bosnian Muslim men who fled Srebrenica reached Bosnian Muslim territory safely. Some bodies were also those of the many Serbs killed in the forays by the Bosnian Muslims out of Srebrenica in the years before July 1995.

The Srebrenica massacre has played a special role in the politics of Western treatment of the restructuring of the former-Yugoslavia and in Western interventionism more broadly, and it is receiving renewed attention and memorialization at its tenth anniversary in July 2005. It is regularly cited as proof of Serb evil and genocidal intent and helped justify a focus on punishing the Serbs and Milosevic and NATO's 1999 war on Serbia. It has also provided important moral support for the further Western wars of vengeance, power projection, and "liberation," having shown that there is evil that the West can and must deal with forcibly.

However, there are three matters that should have raised serious questions about the massacre at the time and since, but didn't and haven't. One was that the massacre was extremely convenient to the political needs of the Clinton administration, the Bosnian Muslims, and the Croats (see Section 1 below). A second was that there had been (and were after Srebrenica) a series of claimed Serb atrocities, that were regularly brought forth at strategic moments when forcible intervention by the United States and NATO bloc was in the offing but needed some solid public relations support, but which were later shown to be fraudulent (Section 2). A third is that the evidence for a massacre, certainly of one in which 8,000 men and boys were executed, has always been problematic, to say the least (Sections 3 and 4).

1. Political Convenience

The events of Srebrenica and claims of a major massacre were extremely helpful to the Clinton administration, the Bosnian Muslim leadership, and Croatian authorities. Clinton was under political pressure in 1995 both from the media and from Bob Dole to take more forceful action in favor of the Bosnian Muslims, [2] and his administration was eager to find a justification for more aggressive policies. Clinton officials rushed to the Srebrenica scene to confirm and publicize the claims of a massacre, just as William Walker did later at Racak in January 1999. Walker's immediate report to Madeleine Albright caused her to exult that "spring has come early this year." [3] Srebrenica allowed the "fall to come early" for the Clinton administration in the summer of 1995.

Bosnian Muslim leaders had been struggling for several years to persuade the NATO powers to intervene more forcibly on their behalf, and there is strong evidence that they were prepared not only to lie but also to sacrifice their own citizens and soldiers to serve the end of inducing intervention (matters discussed further in Section 2). Bosnian Muslim officials have claimed that their leader, Alija Izetbegovic, told them that Clinton had advised him that U.S. intervention would only occur if the Serbs killed at least 5,000 at Srebrenica. [4] The abandonment of Srebrenica by a military force much larger than that of the attackers, and a retreat that made that larger force vulnerable and caused it to suffer heavy casualties in fighting and vengeance executions, helped produce numbers that would meet the Clinton criterion, by hook or by crook. There is other evidence that the retreat from Srebrenica was not based on any military necessity but was strategic, with the personnel losses incurred considered a necessary sacrifice for a larger purpose. [5]

Croatian authorities were also delighted with the claims of a Srebrenica massacre, as this deflected attention from their prior devastating ethnic cleansing of Serbs and Bosnian Muslims in Western Bosnia (almost entirely ignored by the Western media), [6] and it provided a cover for their already planned removal of several hundred thousand Serbs from the Krajina area in Croatia. This massive ethnic cleansing operation was carried out with U.S. approval and logistical support within a month of the Srebrenica events, and it may well have involved the killing of more Serb civilians than Bosnian Muslim civilians killed in the Srebrenica area in July: most of the Bosnian Muslim victims were fighters, not civilians, as the Bosnian Serbs bused the Srebrenica women and children to safety; the Croatians made no such provision and many women, children and old people were slaughtered in Krajina. [7] The ruthlessness of the Croats was impressive: "UN troops watched horrified as Croat soldiers dragged the bodies of dead Serbs along the road outside the UN compound and then pumped them full of rounds from the AK-47s. They then crushed the bullet-ridden bodies under the tracks of a tank." [8] But this was hardly noticed in the wake of the indignation and propaganda generated around Srebrenica with the aid of the mainstream media, whose co-belligerency role in the Balkan wars was already well-entrenched. [9]

The International Criminal Tribunal for Yugoslavia (ICTY) and UN also had an important role to play in the consolidation of the standard Srebrenica massacre narrative. From its inception the ICTY served as an arm of the NATO powers, who created it, funded it, served as its police arm and main information source, and expected and got responsive service from the organization. [10] The ICTY focused intensively on Srebrenica and provided important and nominally independent corroboration of the massacre claims along with citable "judicial" claims of planned "genocide." The UN is less thoroughly integrated into NATO-power demands, but it is highly responsive and in the Srebrenica case it came through just as the United States and its main allies desired. [11]

This political interest in the Srebrenica massacre hardly proves that the establishment narrative is wrong. It does, however, suggest the need for caution and an awareness of the possibility of falsification and inflated claims. That awareness has been entirely absent from mainstream treatment of Srebrenica.

2. The Serial Lying Before and After Srebrenica

At each stage in the dismantlement of Yugoslavia, its ethnic cleansing, and before and during the NATO war over the Kosovo province of Serbia in 1999, propaganda lies played a very important role in forwarding conflict and anti-Serb actions. There were lies of omission and lies that directly conveyed false impressions and information. An important form of lie of omission was the regular presentation of Serb misbehavior as unique to the Serbs, not also characteristic of the behavior of the Muslims and Croatians or of the conflict overall. In case after case the media would report on Serb attacks and atrocities, having neglected to report the prior assaults on Serbs in those same towns and making the Serb behavior seem like unprovoked acts of aggression and barbarity.

This was evident from the very start of the serious fighting in 1991 in the republic of Croatia. In their treatment of the Eastern Croatian city of Vukovar, for example, the media (and ICTY) focused exclusively on the federal Yugoslav army's capture of the town in the fall of 1991, completely ignoring the prior spring and summer's slaughter by Croatian National Guard troops and paramilitaries of hundreds of ethnic Serbs who had lived in the Vukovar area. According to Raymond K. Kent, "a substantial Serb population in the major Slavonian city of Vukovar disappeared without having fled, leaving traces of torture in the old Austrian the spring catacombs under the city along with evidence of murder and rape. The Western media, whose demonization of the Serbs was well underway, chose to overlook these events..." [12] This selective and misleading focus was standard media and ICTY practice.

Lies of omission were also clear in the attention given Bosnian Serb prison camps like Omarska, which the media focused on intensively and with indignation, when in fact the Muslims and Croats had very similar prison camps-at Celebici, Tarcin, Livno, Bradina, Odzak, and in the Zetra camp in Sarajevo, among other sites-[13] with roughly comparable numbers, facilities, and certainly no worse treatment of prisoners; [14] but in contrast with the Serbs, the Muslims and Croats hired competent PR firms and refused permission to inspect their facilities-and the already well-developed structure of bias made the media little interested in any but Serb camps.

Wild allegations of Auschwitz-like conditions in Serb "concentration camps" were spread by "journalists of attachment" who lapped up propaganda handouts by Muslim and Croat officials and PR hirlings. Roy Gutman, who won a Pulitzer prize jointly with John Burns for Bosnia reporting in 1993, depended heavily on Croat and Muslim officials and witnesses with suspect credentials and implausible claims, and he was a major source of inflated, one-sided, and false "concentration camp" propaganda. [15] John Burns' Pulitzer award was based on an extended interview with Boris Herak, a captured Bosnian Serb supplied to him and a Soros-funded film-maker by the Bosnian Muslims. Several years later Herak admitted that his extremely implausible confession had been coerced and that he had been forced to memorize many pages of lies. Two of his alleged victims also turned up alive in later years. In reporting on Herak, John Burns and the New York Times (and the Soros-funded film) suppressed the credibility-damaging fact that Herak had also accused former UNPROFOR commandant, Canadian General Lewis Mackenzie, of having raped young Muslim women at a Serb-run bordello. [16] These scandalous awards are symptomatic of the media bias that was already overwhelming in 1992 and 1993.

In a recent development of interest, on a visit to the dying Alija Izetbegovic, Bernard Kouchner asked him about the Bosnian Serb concentration camps, whereupon Izetbegovic, surprisingly, admitted that these claims had been inflated with the aim of getting NATO to bomb the Serbs. [17] This important confession has not been mentioned in the U.S. or British mainstream media.

One of the most important propaganda lies of the 1990s featured the Serb-run Trnopolje camp, visited by Britain's ITN reporters in August 1992. These reporters photographed the resident Fikret Alic, showing him emaciated and seemingly inside a concentration camp fence. In fact, Fikret Alic was in a transit camp, was a sick man (and was sick with tuberculosis long before reaching the camp), was not in any way representative of others in the camp, and was soon able to move to Sweden. Furthermore, the fence was around the photographers, not the man photographed. [18] But this hugely dishonest photo was featured everywhere in the West as proving a Serb-organized Auschwitz, was denounced by NATO high officials, and helped provide the moral basis for the creation of the ICTY and its clear focus on Serb evil.

In the case of the siege of Sarajevo, as with conflict around many "safe haven" towns, the Bosnian Muslim government engaged in a steady program of provoking the Serbs, blaming them for the ensuing response, lying about casualties, and trying-usually successfully-to place the blame on the Serbs. As Tim Fenton has said, "Massacre allegations by the Bosnian Muslims followed any reported conflict as night followed day: most notoriously Muslim Prime Minister Haris Silajdzic claimed the UN was responsible for the deaths of 70,000 in Bihac in early 1995, when in fact there had barely been any fighting and casualties were small." [19]

A remarkable feature of the Bosnian Muslim struggle to demonize the Serbs, in order to get NATO to come to Bosnian Muslim aid with bombs, was their willingness to kill their own people. This was most notable in the case of the ruthless bombing of Sarajevo civilians in three massacres: in 1992 (the "Breadline Massacre"), 1994 (the Markale "Market Massacre") and a "Second Market Massacre" in 1995. In the standard narrative the Serbs were responsible for these massacres, and it is admittedly not easy to believe that the Muslim leadership would kill their own for political advantage even if the evidence points strongly in that direction. But these massacres were all extremely well timed to influence imminent NATO and UN decisions to intervene more forcibly on behalf of the Bosnian Muslims. More important, numerous UN officials and senior Western military officials have claimed that the evidence is strong in all three cases that the actions were planned and executed by Bosnian Muslims. [20] U.S. Army officer John E. Sray, who was on the scene in Bosnia during these and other massacres and was head of the U.S. intelligence section in Sarajevo, even suggested that the incidents, and probable Bosnian Muslim official connivance in these atrocities, "deserve a thorough scrutiny by the International War Crimes Tribunal." [21] Needless to say no such scrutiny was forthcoming. In short, this view of the three massacres is not conspiracy theory, it is a conclusion based on serious and substantial evidence, but not even debated in the party-line dominated accounts of recent Balkan history. [22]

Both before and after Srebrenica lying about numbers killed was also standard practice, helpful in sustaining the dominant narrative. For Bosnia, in December 1992 the Bosnian Muslim government claimed 128,444 deaths of their forces and people, a number which grew to 200,000 by June 1993, rising to 250,000 in 1994. [23] These figures were swallowed without a qualm by Western politicians, media, and intellectual war-campaigners (e.g., David Rieff), with Clinton himself using the 250,000 figure in a speech in November 1995. Former State Department official George Kenney has long questioned these figures and marveled at media gullibility in accepting these claims without the least interest in verification. His own estimate ran between 25,000 and 60,000. [24] More recently, a study sponsored by the Norwegian government estimated the Bosnian war dead as 80,000, and one sponsored by the Hague Tribunal itself came up with a figure of 102,000 dead. [25] Neither of these studies has been reported on in the U.S. media, which had regularly offered its readers/listeners the inflated numbers.

A similar inflation process took place during the 78-day NATO bombing war in 1999, with high U.S. officials at various moments claiming 100,000, 250,000 and 500,000 Serb killings of Kosovo Albanians, along with the lavish use of the word "genocide" to describe Serb actions in Kosovo. [26] This figure gradually shrank to 11,000, and has remained there despite the fact that only some 4,000 bodies were found in one of the most intense forensic searches in history, and with unknown numbers of those bodies combatants, Serbs, and civilian victims of U.S. bombing. But the 11,000 must be valid because the NATO governments and ICTY say it is, and Michael Ignatieff assured readers of the New York Times that "whether those 11,334 bodies will be found depends on whether the Serb military and the police removed them." [27]

This record of systematic disinformation certainly does not disprove the truth of the standard narrative on the Srebrenica massacre. It does, however, suggest the need for a close look at the claims, which have proved so convenient, a close look that the mainstream has steadily refused to provide.

3. The Problematic Massacre Claims

By the time of the Srebrenica events of July 1995 the stage had been well set for making massacre claims effective. The serial lying had been largely unchallenged in the mainstream, the demonization process and good-versus-evil dichotomy had been well established, the ICTY and UN leadership were closely following the agenda of the United States and its NATO allies, and the media were on board as co-belligerents.

In this environment, context-stripping was easy. One element of context was the fact that the "safe area" concept was a fraud, as the safe areas were supposed to have been disarmed, but weren't, and with UN connivance. [28] They were therefore used by the Bosnian Muslims in Srebrenica and other safe havens as launching pads for attacks on nearby Serb villages. In the three years prior to the massacre well over a thousand Serb civilians were killed by Muslim forces in scores of devastated nearby villages; [29] and well before July 1995 the Srebrenica Muslim commander Nasir Oric proudly showed Western reporters videos of some of his beheaded Serb victims and bragged about his killings. [30] Testifying before the Tribunal on February 12, 2004, UN military commander in Bosnia in 1992 and 1993, General Philippe Morillon, stated his conviction that the attack on Srebrenica was a "direct reaction" to the massacres of Serbs by Nasir Oric and his forces in 1992 and 1993, massacres with which Morillon was closely familiar. [31] Morillon's testimony was of no interest to the Western media, and when the ICTY finally got around to indicting Nasir Oric on March 28, 2003, very possibly to create the image of judicial balance, he was charged with killing only seven Serbs who were tortured and beaten to death after capture, and with the "wanton destruction" of nearby villages. Although he openly bragged to Western reporters of slaughtering Serb civilians, the ICTY reportedly "found no evidence that there were civilian casualties in the attacks on Serb villages in his theater of operations." [32]

When the Bosnian Serbs captured Srebrenica in July 1995, it was reported that the 28th regiment of the Bosnian Muslim Army (BMA), comprising several thousand men, had just fled the town. [33] The media failed to ask how such a large force could have been present in a disarmed "safe area." Having also succeeded in ignoring the prior abuses emanating from the safe area, this allowed them to follow a quickly established party line of a planned "genocide" and inexplicable brutality rather than the vengeance which the media allow as semi-exoneration of violence by "worthy" victims (e.g., Kosovo Albanians driving out and killing Serbs and Roma after the NATO takeover of Kosovo).

A second element of context was the possible political basis for the surrender of Srebrenica by a force in a good defensive position, outnumbering the attacking BSA by a 6-1 or 8-1 ratio, but retreating in advance of the assault, their leaders having been withdrawn previously by order of the Bosnian Muslim leadership. [34] This left the population unprotected, and made the BMA cadres vulnerable as they retreated in disarray toward Bosnian Muslim lines. Could this have been another self-sacrificing maneuver by the leadership to produce victims, perhaps designed to help meet the Clinton 5,000 target and induce more forcible NATO intervention? These questions never arose in the mainstream media.

The Srebrenica events had a number of features that made it possible to claim 8,000 "men and boys" executed. One was the confusion and uncertainty about the fate of the fleeing Bosnian Muslim forces, some reaching Tuzla safely, some killed in the fighting, and some captured. The 8,000 figure was first provided by the Red Cross, based on their crude estimate that the BSA had captured 3,000 men and that 5,000 were reported "missing." [35] It is well established that thousands of those "missing" had reached Tuzla or were killed in the fighting, [36] but in an amazing transformation displaying the eagerness to find the Bosnian Serbs evil and the Muslims victims, the "reaching safety/killed-in-action" basis of being missing was ignored and the missing were taken as executed! This misleading conclusion was helped along by the Red Cross's reference to the 5,000 as having "simply disappeared," and its failure to correct this politically biased usage and claim despite its own recognition that "several thousand" refugees had reached Central Bosnia. [37]

It was also helped along by the Bosnian Muslim leadership's refusal to disclose the names and numbers of those reaching safety, [38] but there was a remarkable readiness in the Western establishment not only to ignore those reaching safety, but also to disregard deaths in fighting and to take dead bodies as proving executions. The will to believe here was limitless: reporter David Rohde saw a bone sticking up in a grave site near Srebrenica, which he just knew by instinct was a remnant of an execution and serious evidence of a "massacre." [39] It was standard media practice to move from an asserted and unproven claim of thousands missing, or a report of the uncovering of bodies in a grave site, to the conclusion that the claim of 8,000 executed was thereby demonstrated. [40]

With 8,000 executed and thousands killed in the fighting there should have been huge grave sites and satellite evidence of both executions, burials, and any body removals. But the body searches in the Srebrenica vicinity were painfully disappointing, with only some two thousand bodies found in searches through 1999, including bodies killed in action and possibly Serb bodies, some pre-dating July 1995. The sparseness of these findings led to claims of body removal and reburial, but this was singularly unconvincing as the Bosnian Serbs were under intense military pressure after July 1995. This was the period when NATO was bombing Serb positions and Croat/Muslim armies were driving towards Banja Luka. The BSA was on the defensive and was extremely short of equipment and resources, including gasoline. To have mounted an operation of the magnitude required to exhume, transport and rebury thousands of corpses would have been far beyond the BSA's capacity at that time. Furthermore, in carrying out such a program they could hardly hope to escape observation from OSCE personnel, local civilians, and satellite observations.

On August 10, 1995, Madeleine Albright showed some satellite photos at a closed session of the Security Council, as part of a denunciation of the Bosnian Serbs, including one photo showing people--allegedly Bosnian Muslims near Srebrenica--assembled in a stadium, and one allegedly taken shortly thereafter showing a nearby field with "disturbed" soil. These photos have never been publicly released, but even if they are genuine they don't prove either executions or burials. Furthermore, although the ICTY speaks of "an organized and comprehensive effort" to hide bodies, and David Rohde claimed a "huge Serb effort to hide bodies," [41] neither Albright nor anyone else has ever shown a satellite photo of people actually being executed, buried, or dug up for reburial, or of trucks conveying thousands of bodies elsewhere. This evidence blank occurred despite Albright's warning the Serbs that "We will be watching," and with satellites at that time making at least eight passes per day and geostationary drones able to hover and take finely detailed pictures in position over Bosnia during the summer of 1995. [42] The mainstream media have found this failure to confirm of no interest.

There have been a great many bodies gathered at Tuzla, some 7,500 or more, many in poor condition or parts only, their collection and handling incompatible with professional forensic standards, their provenance unclear and link to the July 1995 events in Srebrenica unproven and often unlikely, [43] and the manner of their death usually uncertain. Interestingly, although the Serbs were regularly accused of trying to hide bodies, there has never been any suggestion that the Bosnian Muslims, long in charge of the body search, might shift bodies around and otherwise manipulate evidence, despite their substantial record of dissembling. A systematic attempt to use DNA to trace connections to Srebrenica is underway, but entails many problems, apart from that of the integrity of the material studied and process of investigation, and will not resolve the question of differentiating executions from deaths in combat. There are also lists of missing, but these lists are badly flawed, with duplications, individuals listed who had died before July 1995, who fled to avoid BSA service, or who registered to vote in 1997, and they include individuals who died in battle or reached safety or were captured and assumed a new existence elsewhere. [44]

The 8,000 figure is also incompatible with the basic arithmetic of Srebrenica numbers before and after July 1995. Displaced persons from Srebrenica-that is, massacre survivors-- registered with the World Health Organization and Bosnian government in early August 1995, totalled 35,632. Muslim men who reached Muslim lines "without their families being informed" totaled at least 2,000, and some 2,000 were killed in the fighting. That gives us 37,632 survivors plus the 2,000 combat deaths, which would require the prewar population of Srebrenica to have been 47,000 if 8,000 were executed, whereas the population before July was more like 37-40,000 (Tribunal judge Patricia Wald gave 37,000 as her estimate). The numbers don't add up. [45]

There were witnesses to killings at Srebrenica, or those who claimed to be witnesses. There were not many of these, and some had a political axe to grind or were otherwise not credible, [46] but several were believable and were probably telling of real and ugly events. But we are talking here of evidence of hundreds of executions, not 8,000 or anything close to it. The only direct participant witness claim that ran to a thousand was that of Drazen Erdemovic, an ethnic Croat associated with a mercenary group of killers whose members were paid 12 kilos of gold for their Bosnian service (according to Erdemovic himself) and ended up working in the Congo on behalf of French intelligence. His testimony was accepted despite its vagueness and inconsistencies, lack of corroboration, and his suffering from mental problems sufficient to disqualify him from trial--but not from testifying before the Tribunal, free of cross-examination. within two weeks of this disqualification from trial. This and other witness evidence suffered from serious abuse of the plea-bargaining process whereby witnesses could receive mitigating sentences if they cooperated sufficiently with the prosecution. [47]

It is also noteworthy how many relatively impartial observers in or near Srebrenica in July 1995 didn't see any evidence of massacres, including the members of the Dutch forces present in the "safe area" and people like Henry Wieland, the chief UN investigator into alleged human rights abuses, who could find no eyewitnesses to atrocities after five days of interviewing among the 20,000 Srebrenica survivors gathered at the Tuzla airport refugee camp. [48]

4. Anomalies

One anomaly connected with Srebrenica has been the stability of the figure of Bosnian Muslim victims-8,000 in July 1995 and 8,000 today, despite the crudity of the initial estimate, the evidence that many or most of the 5,000 "missing" reached Bosnian Muslim territory or were killed in the fighting, and the clear failure to produce supportive physical evidence despite a massive effort. In other cases, like the 9/11 fatality estimate, and even the Bosnian killings and Kosovo bombing war estimates, the original figures were radically scaled down as evidence of body counts made the earlier inflated numbers unsustainable. [49] But because of its key political role for the United States, Bosnian Muslims and Croats, and an almost religious ardour of belief in this claim, Sebrenica has been immune to evidence. From the beginning until today the number has been taken as a given, a higher truth, the questioning of which would show a lack of faith and very likely "apologetics" for the demon.

Another anomaly also showing the sacred, untouchable, and politicized character of the massacre in Western ideology has been the ready designation of the killings as a case of "genocide." The Tribunal played an important role here, with hard-to-match gullibility, unrestrained psychologizing, and incompetent legal reasoning, which the judges have applied to Serb-related cases only. On gullibility, one Tribunal judge accepted as fact the witness claim that Serb soldiers had forced an old Muslim man to eat the liver of his grandson; [50] and the judges repeatedly stated as an established fact that 7-8,000 Muslim men had been executed, while simultaneously acknowledging that the evidence only "suggested" that "a majority" of the 7-8,000 missing had not been killed in combat, which yields a number substantially lower than 7-8,000. [51]

The Tribunal dealt with the awkward problem of the genocide-intent Serbs bussing Bosnian Muslim women and children to safety by arguing that they did this for public relations reasons, but as Michael Mandel points out, failing to do some criminal act despite your desire is called "not committing a crime." [52] The Tribunal never asked why the genocidal Serbs failed to surround the town before its capture to prevent thousands of males from escaping to safety, or why the Bosnian Muslim soldiers were willing to leave their women and children as well as many wounded comrades to the mercies of the Serbs; [53] and they failed to confront the fact that 10,000 mainly Muslim residents of Zvornik sought refugee from the civil war in Serbia itself, as prosecution witness Borislav Jovic testified. [54]

Among the other idiocies in the Tribunal judges' argument, it was genocide if you killed many males in a group in order to reduce the future population of that group, thereby making it unviable in that area. Of course, you might want to kill them to prevent their killing you in the future, but the court knows Serb psychology better-that couldn't be the sole reason, there must have been a more sinister aim. The Tribunal reasoning holds forth the possibility that with only a little prosecution-friendly judicial psychologizing any case of killing enemy soldiers can be designated genocide.

There is also the problem of definition of the group. Were the Serbs trying to eliminate all the Muslims in Bosnia, or Muslims globally? Or just in Srebrenica? The judges suggested that pushing them out of the Srebrenica area was itself genocide, and they essentially equated genocide with ethnic cleansing. [55] It is notable that the ICTY has never called the Croat ethnic cleansing of 250,000 Krajina Serbs "genocide" although in that case many women and children were killed and the ethnic cleansing applied to a larger area and larger victim population than in Srebrenica. [56] (On August 10, 1995, Madeleine Albright cried out to the Security Council that "as many as 13,000 men, women and children were driven from their homes" in Srebrenica.) [57] Perhaps the ICTY had accepted Richard Holbrooke's comic designation of Krajina as a case of "involuntary expulsions." [58] The bias is blatant; the politicization of a purported judicial enterprise is extreme.

Media treatment of the Srebrenica and Krajina cases followed the same pattern and illustrates well how the media make some victims worthy and others unworthy in accord with a political agenda. With the Serbs their government's target, and their government actively aiding the massive Croat ethnic cleansing program in Krajina, the media gave huge and indignant treatment to the first, with invidious language, calls for action, and little context. With Krajina, attention was slight and passing, indignation was absent, detailed reporting on the condition of the victims was minimal, descriptive language was neutral, and there was context offered that made the events understandable. The contrast is so gross as to be droll: the attack on Srebrenica "chilling," "murderous," "savagery," "cold-blooded killing," "genocidal," "aggression,"and of course "ethnic cleansing." With Krajina, the media used no such strong language-even ethnic cleansing was too much for them. The Croat assault was merely a big "upheaval" that is "softening up the enemy," "a lightning offensive," explained away as a "response to Srebrenica" and a result of Serb leaders "overplaying their hand." The Washington Post even cited U.S. Ambassador to Croatia Peter Galbraith saying the "the Serb exodus was not 'ethnic cleansing'." [59] The paper does not allow a challenge to that judgment. In fact, however, the Croat operations in Krajina left Croatia as the most ethnically purified of all the former components of the former Yugoslavia, although the NATO occupation of Kosovo has allowed an Albanian ethnic cleansing that is rivalling that of Croatia in ethnic purification.

Another anomaly in the Srebrenica case is the insistence on bringing all the criminals (Serb) to trial and getting the willing executioners (Serb) to admit guilt as necessary for justice and essential for reconciliation. A problem is that justice cannot be one-sided or it ceases to be justice, and shows its true face as vengeance and a cover for other political ends. Ethnic cleansing in Bosnia was by no means one-sided, and deaths by nationality were not far off from population proportionality; [60] the Serbs claim and have documented thousands of deaths at the hands of the Bosnian Muslims and their imported Mujahedin cadres, and by the Croatians, and they have their own group examining and trying to identify bodies at an estimated 73 mass graves. [61] This victimization has hardly been noticed by the Western media or ICTY-the distinguished Yugoslav forensic expert Dr. Zoran Stankovic observed back in 1996 that "the fact that his team had previously identified the bodies of 1,000 Bosnian Serbs in the [Srebrenica] region had not interested prosecutor Richard Goldstone." [62] Instead, there is a steady refrain about the Serbs tendency to whine, whereas Bosnian Muslim complaints are taken as those of true victims and are never designated whining.

Rather than producing reconciliation the steady focus on Srebrenica victims and killers makes for more intense hatred and nationalism, just as the Kosovo war and its violence exacerbated hatred and tensions there and showed that Clinton's claimed objective of a tolerant multi-ethnic Kosovo was a fraud. In Kosovo, this one-sided propaganda and NATO control has unleashed serious and unremitting anti-Serb-along with anti-Roma, anti-Turk, anti-dissident-Albanian-- violence, helped along by the willingness of the NATO authorities to look the other way as their allies-the purported victims-take their revenge and pursue their long-standing aim of ethnic purification. [63] In Bosnia and Serbia the Serbs have been under steady attack, humiliated, and their leaders and military personnel punished, while the criminals among the Bosnian Muslims, Croats, and NATO powers (e.g., Clinton, Blair, Albright, Holbrooke) suffer no penalties [64] and may even be portrayed as dispensers of justice (Clinton et al.).
.
It is clear that the objectives of the retribution-pushers are not justice and reconciliation-they are to unify and strengthen the position of the Bosnian Muslims, to crush the Republica Srpska, and possibly even eliminate it as an independent entity in Bosnia, to keep Serbia disorganized, weak and dependent on the West, and to continue to put the U.S. and NATO attack and dismantlement of Yugoslavia in a favorable light. The last objective requires diverting attention from the Clinton/Bosnian Muslim role in giving Al Qaeda a foothold in the Balkans, Izetbegovic's close alliance with Osama bin Laden, his Islamic Declaration declaring hostility to a multi-ethnic state, [65] the importation of 4,000 Mujahaden to fight a holy war in Bosnia, with active Clinton administration aid, and the KLA-Al Qaeda connection.

These aspects of the siding with the Bosnian Muslims have always been awkward for the war propagandists, and they became more so after 9/11-the U.S. 9/11 Commission Report claims that two of the 19 hijackers, Nawaf al Hazmi and Khalid al Mihdhar, and a "mastermind" of the attack, Khalid Sheikh Mohammed, "fought" in Bosnia, and that bin Laden had "service" offices in Zagreb and Sarajevo. [66] Despite the huge focus on 9/11 and Al Qaeda these links have not been featured in the mainstream media and have not influenced Bosnian proconsul Paddy Ashdown, who attended Izetbegovic's funeral and continues to push Bosnian Muslim interests. The Serbs, of course, were complaining about the brutality (and beheadings) of the Mujahaden in 1993, but the media and ICTY were not interested then and remain uninterested. Let's just talk about Srebrenica, the Bosnian Muslims as unique victims, and Clinton's and the West's generous if belated service to those victimized underdogs.

But didn't the Bosnian Serbs "confess" that they had murdered 8,000 civilians? This has been the take of the Western media, but again demonstrating their subservience to their leaders' political agenda. The Bosnian Serbs actually did put out a report on Srebrenica in September 2002, [67] but this report was rejected by Paddy Ashdown for failing to come up with the proper conclusions. He therefore forced a further report by firing a stream of Republica Srpska politicians and analysts, threatening the RS government, and eventually extracting a report prepared by people who would come to the officially approved conclusions. [68] This report, issued on June 11, 2004, was then greeted in the Western media as a meaningful validation of the official line-the refrain was, the Bosnian Serbs "admit" the massacre, which should finally settle any questions. Amusingly, even this coerced and imposed report didn't come near acknowledging 8,000 executions (it speaks of "several thousand" executions). What this episode "proves" is that the Western campaign to make the defeated Serbia grovel is not yet terminated, and the media's continuing gullibility and propaganda service.

Conclusion

The "Srebrenica massacre" is the greatest triumph of propaganda to emerge from the Balkan wars. Other claims and outright lies have played their role in the Balkan conflicts, but while some have retained a modest place in the propaganda repertoire despite challenge (Racak, the Markale massacre, the Serb refusal to negotiate at Rambouillet, 250,000 Bosnian dead, the aim of a Greater Serbia as the driving force in the Balkan wars), [69] the Srebrenica massacre reigns supreme for symbolic power. It is the symbol of Serb evil and Bosnian Muslim victimhood, and the justice of the Western dismantling of Yugoslavia and intervention there at many levels, including a bombing war and colonial occupations of Bosnia-Herzegovina and Kosovo.

But the link of this propaganda triumph to truth and justice is non-existent. The disconnection with truth is epitomized by the fact that the original estimate of 8,000, including 5,000 "missing"--who had left Srebrenica for Bosnian Muslim lines-was maintained even after it had been quickly established that several thousand had reached those lines and that several thousand more had perished in battle. This nice round number lives on today in the face of a failure to find the executed bodies and despite the absence of a single satellite photo showing executions, bodies, digging, or trucks transporting bodies for reburial. The media have carefully refrained from asking questions on this point, despite Albright's August 1995 promise that "We will be watching."

That Albright statement, and the photos she did display at the time, helped divert attention from the ongoing "Krajina massacre" of Serbs in Croatian Krajina, an ethnic cleansing process of great brutality and wider scope than that at Srebrenica, in which there was less real fighting than at Srebrenica, mainly attacks on and the killing and removal of defenseless civilians. At Srebrenica the Bosnian Serbs moved women and children to safety, and there is no evidence of any of them being murdered; [70] whereas in Krajina there was no such separation and an estimated 368 women and children were killed, along with many too old and infirm to flee. [71] One measure of the propaganda success of the "Srebrenica massacre" is that the possibility that the intense focus on the Srebrenica massacre was serving as a cover for the immediately following "Krajina massacre," supported by the United States, was outside the orbit of thought of the media. For the media, Srebrenica helped bring about Krajina, and the Serbs had it coming. [72]

The media have played an important role in making the Srebrenica massacre a propaganda triumph. As noted earlier, the media had become a co-belligerent by 1991, and all standards of objectivity disappeared in their subservience to the pro-Bosnian Muslim and anti-Serb agenda. Describing the reporting of Christine Amanpour and others on a battle around Goradze, U.S. Army Lieutenant Colonel John Sray wrote back in October 1995 that these news reports "were devoid of any semblance of truth," that Americans were suffering from "a cornucopia of disinformation," that "America has not been so pathetically deceived" since the Vietnam War, and that popular perceptions of Bosnia "have been forged by a prolific propaganda machine..[that has] managed to manipulate illusions to further Muslim goals." [73]

That propaganda machine also conquered the liberals and much of the left in the United States, who swallowed the dominant narrative of the evil Serbs seeking hegemony, employing uniquely brutal and genocidal strategies, and upsetting a previous multi-cultural haven in Bosnia-run by Osama bin Laden's friend and ally Alija Izetbegovic, and with rectification brought belatedly by Clinton, Holbrooke and Albright working closely with Iran, Turkey and Saudi Arabia! The liberal/left war coalition needed to find the Serbs demons in order to justify imperial warfare, and they did so by accepting and internalizing a set of lies and myths that make up the dominant narrative. [74] This liberal/"cruise missile left" (CML) combo was important in helping develop the "humanitarian intervention" rationale for attacking Serbia on behalf of the Kosovo Liberation Army, and in fact preparing the ground for Bush's eventual basing of his own wars on the quest for "liberation." [75] The Srebrenica massacre helped make the liberals and CML true believers in the crusade in the Balkans and gave moral backup to their servicing the expanding imperial role of their country and its allies.

Former UN official Cedric Thornberry, writing in 1996, noted that "prominently in parts of the international liberal media" the position is "that the Serbs were the only villains," and back at UN headquarters in the spring of 1993 he was warned: "Take cover-the fix is on." [76] The fix was on, even if only tacit and built-in to the government-media-Tribunal relationship. It helped make the Srebrenica massacre the symbol of evil and, with the help of Tribunal "justice," and support of liberals and CML, provided a cover for the U.S.-NATO attack on and dismantling of Yugoslavia, colonial occupations in Bosnia and Kosovo, and justification for "humanitarian intervention" more broadly. What more could be asked of a propaganda system?

Published in Z Magazine

Edward S. Herman is Professor Emeritus at the Wharton School, University of Pennsylvania.

Jao, Ekstremisto, majko mila  :x ajde molim te procitaj ponovo ovo zadnje sto si
postovao, nadao sam se da ti neces prilaziti stvarima crno belo kao Alexdelarge ili
Zosko, samo ti u drugu stranu.
Sta je tacno u svemu ovom sto si napisao ? Tacno je da je Naser Oric vodio krvave
akcije 92 i 93, i da su njegovi ljudi cinili teske zlocine nad srbima. Znam licno za
ljude koji su od njega izgubili gotovo citave porodice. Tacno je i da je Alija manipuliso
sudbinom tog nesrecnog grada. Moguce je da ima manipulacija sa brojem zrtava,
ali bilo ih 2000, 5000 ili 7000 to je stravican broj.
Sve drugo u ovom tekstu je cista, najblaze receno- neistina.


Moji su 95 izbegli iz Grahova u Srebrenicu, i bili su tamo sve do 2001 kad su preselili
u Novi Sad. Tako da dobro poznajem situaciju tamo. Nisu ubijani civili od srpske
vojske ?? Ma hajd, molim te. Nakon toliko prosute krvi, za cetri godine, jedna
balkanska vojska ulazi u grad ( u ovom slucaju VRS, isto vazi i za hr i abih ), i ne ubija civile ? Jel ti to stvarno verujes ? LJudi su pogubili citave porodice, oceve,
bracu, majke, sestre. Pa srbi koji tamo zive, koji su izbegli 92 i vratli se 95, mnogi
su svojim ocima gledali pogubljenja .

Pa bar ja sam na ovom forumu zestoko kritikovao i Hag, i Hrvatsku, i ustase i sve,
ako ti kazem za ovo sto si postovao da je totalna neistina, onda mi veruj . :shock:

Ygg : meni je svanulo kad su moji dosli ovamo. Mrzeo sam odlaske u Srebrenicu,
taj grad mi je imao neku sablasnu, odvratnu atmosferu.

tihi, ti opet nista nisi razumio. opet se kosis sa sveobuhvatnom srbskom strategijom. koji ti je vrag? pa bar nemoj javno!
srbska vojska n i j e pocinila genocid! ok, svi znamo da je, no ako tvrdimo suprotno kad-tad ce i ostali povjerovati da nije. sta ti nije jasno? kako mozes izreci tako javno optuzbe? to mi mozemo uz rakiju i kobasice kad smo medju nama, a ne ovako javno!

Tiha vodo, obično ove stvari pročitam, ali se ne petljam sa diskutantima.
Čudno je da si tekst o promociji manipulacije video kao negaciju istine. Tekst nije sporio žrtve, bilo ih je na sve strane. Mi, na Balkanu, uvek to radimo sa dragocenim sećanjem. Uvek plate oni koji se nisu zamerili. Ne očekuju. Krivci zbrišu na vreme. Tekst je problematizovanje tehnike weg the dog koju Ameri sprovode decenijama. Misliš li da su se Južni Korejanci i Severni Korejanci mrzeli sve do 47-me paralele? I pitaj Ygg-a, budući da je svedok, zašto su njegovi zbrisali iz Grahova? Oterali ih Srbi?

A ti, Zoki Šojiću, razmisli u čemu je razlika između Blajburga i Jasenovca. U starcima, ženama i deci. Ista kao i između Srebrenice i mase sela iz podrinjskog basena sa srpskom populacijom.

Scallope, pomesao si stvari : moji su pobegli iz Grahova pred HV. Pa ja sam imao
x rasprava sa Zoskom o hrvatskim zlocinima, stvarno sam poslednja osoba kojoj treba
dokazivati o zlocinima svih strana. O zlocinima Oricevih trupa znam, i sramota je
da je na slobodi.
Pomenuti tekst jeste sporio zrtve, mozda nisi procitao ali jasno pise da srpski vojnici
nisu ubili nijednog civila tamo, sto je notorna laz. To jeste takodje opasno manipulisanje, kao sto je i povecavanje/smanjivanje zrtava.

Meni sav taj medijski cirkus oko Srebrenice ide na zivce : te babe iz NVO, taj mars
od Sarajeva do Srebrenice, likovi s majicama Orica na komemoraciji. Sve je to cista
manipulacija u politicke svrhe, i nikom tu istinski nije stalo do zrtava. Al su manipulacija isto i tekstovi o tome da su ubijani samo vojnici, i to u borbi.
To je cista laz i manipulacija.

Zosko, sad ces mislit da sam cinican, al moram ti ovo rec. Prvi masovni ubica osudjen za Srebrenicu je hrvat- Drazen Erdemovic  :shock:.
Bez vase zaprske, nema nijedne paklene corbe  :(.

muslimani iz srebrenice su ubili 3689200 srbske dece laserskim zrakama iz najnovijeg oruzja sto su ga dobili iz afganistana prije no sto sto su zaustavljeni i onda mozda koji od najvecih zlocinaca mozda odstranjen jer je imao krvave ruke iz kojih je donedavno ispustao laserske zrake po srbskoj nejaci.

Quote from: tiha voda on 10-07-2009, 21:19:36
Scallope, pomesao si stvari : moji su pobegli iz Grahova pred HV.

Zašto toliko samouverenih članova ovog foruma ima tako pogrešnu ideju da ja nešto - pomešam?

Zašto je toliko teško progutati jedan, neka bude, netačan tekst, ako smo ih se na hiljade načitali poslednjih dvadeset godina? Da ne govorim o TV serijama i filmovima, gde su nas zaposlili kao dežurne zloće. Meni je trebalo deset godina dokazivanja rođenom zetu da ga neće dočekati krvoločni Srbi sa noževima u zubima, kao što je on informisan. A, dvostruki doktor nauka je - MD & PhD.

I dalje smatram da je tekst koji je postovao Ekstremista demistifikacija promocije manipulacije. Zokijeva sranja su namenjena da ti pritisak održe na pristojnoj razini, oko infarkta. To je zato što on u zlobi doživljava erekciju, a ti ponovo doživljavaš stravu. 

srbska vojska se posve neduzna blati po zapadnjackim medjima sto je manipulacija i nepravedno i sve u cilju otimanja bogato-svetih srbskih zemalja, vojska koja mrava nije zgazila a ako je i bilo kakvi zlocin to su ucinili ubaceni hrvati-ustase kod kojih je izbila prava priroda neopisivih zlocinaca koji su onda cinili neopisive zlocine za koje se sad tereti srbska vojska.

Ma Zoki me uopste vise ne tangira, postaje nemastovit i ponavlja se kad ne zna
kako da odgovori, tako da nije vise zanimljiv, bar meni  :). I na njegovu zalost, moji
su porodicno dugovecni, tako da nista od infarkta  8-).
Odgovoricu ti na pitanje zasto me tangira ovaj tekst. Zato sto mi je muka vise od
tog prepravljanja istine. Od i tih americkih prica koje spominjes i za koje si u pravu
gde smo predstavljeni kao dezurni koljaci, od bolesnika po hrvatskim forumima za
koje su ustase oslobodioci a Jasenovac radni logor. Pa sad ajd da i mi ne zaostajemo
, pa da pricamo slicne price.
Svako vidi svoju istinu. Muslimani zatvaraju oci pred Kravicom, pokoljima u okolini
Srebrenice, mi zatvaramo oci pred onim sto smo mi radili, hrvati isto tako, i tu srece
nema. Plasim se da nikakvu pouku iz svega toga nismo izvukli, i da nije nemoguce
da nam se sve to ponovi. I to je ono sto me boli. Ja ne zelim bilo sta Zosku da
dokazujem, shvatio sam da je to Sizifov posao. Ali me cudi da ti Scallope, kao
osoba sa ipak nekim zivotnim iskustvom, olako prihvatas onakve tekstove.
U jednom onakvom krvavom ratu, tvrditi da vojska koja ulazi u grad ne ubija civile,
pa ajde razmisli logicki, jel to moguce. Ja ti tvrdim da je to cista laz. LJudi su
gubili citave porodice, i majke, sestre, maloljetne bracu i sestre. Mene licno
vise bole srpske zrtve, normalno vise volim svoj narod nego druge, i svaki francuz
npr. vise voli francuze od engleza. Ali ne mogu biti necovek i progutati tako nesto,
da tu nevini nisu ubijani. Da, to isto su radili svi. I HV i ABIH, ko je gde ulazio, palio
je, pljackao i ubijao, samo su bile razlicite uniforme.


Da skratim : laz je da smo samo mi losi momci, i da smo iskljucivo odgovorni.
A laz je isto tako mi nismo nista stravicno radili.

A laž je i "mi"...

Ajde, mac, ne hvataj se za svaku bozju rec. Pod " mi " ne mislim da je svaki pripadnik
nekog naroda zlocinac. Moram li da svaki put specijalno i posebno naglasim, kako
neko ne bi trazio prikriveno znacenje.
Ove su rasprave besmislene. S jedne strane, imamo NVO koje pokusavaju nametnuti
kolektivnu krivicu, a s druge strane imamo negaciju da se zlocin uopste desio.
Netacno je i opasno i jedno i drugo.

budimo pametni. priznajmo malo zlocina, a hrvatima ponavljajmo da su i oni vrsili genocid po nasem starom dobrom receptu muljanja i izvrtanja i gdje god usli opljackali sve novine sa kioska i njima tukli srbska deca i nejac po prstima na noga da ne mogu pobeci, a muslimani na pocetku dok im se verovalo trovali deca sa otrovni ratluk.
moramo to ponavljati dok ne poveruju pa se svi izgrlimo. a medjusobno mozemo slaviti i odobravati genocid uz rakiju i cvarke. samo ne javno (bar sad dok nije u modi)!

Vaistinu mi je tuzno kad vidim kolko nas muslimani mrze, mada donekle i mogu da ih razumem jer smo im realno zlo napravili, ali bedak je sto su i klince napalili, mada nasi klinci nisu nista bolji, i dzaba meni sto ja nisam ucestvovo u zlocinima, dovoljno je da sam Srbin, i sto je najgore to ce kad tad hteti da nam vrate...samo da ne bude novog rata na ovim prostorima sve ostalo ce da prezivimo...

Vala Zosko, ti tvoji su iz moje kuce sve odneli, ni sijalica nije ostala .
A ja uvek mislio da je Hrvatska bogata, pa sto bi pljackala po Bosni  :shock:
Tako je Zosko. Srbi cim napune 18 godina, vise ne misle na zene, provod, automobile, sport, posao.. odma atlas u ruke, i gledaju mapu, razmisljaju kako i
kojim putem osvojiti Zadar, Gospic, Ogulin, Vinkovce i druge najbogatije i
najznacajnije gradove Planete i Univerzuma  :D.

Naravno, HV , HVO, HOS, i druge odbrambeno-oslobodilacke formacije i nisu sa
Balkana, one pripadaju evropskom, germansko-skandinavskom duhu, a gde tako
fino vaspitani, kulturni, bogati i evropski vaspitani, da ubijaju i pljackaju po tamo
nekim srpskim selima ? To su sve srpske lazi i muvarije, sram ih bilo, muvatori
jedni..

Quote from: tiha voda on 11-07-2009, 00:59:00
Ali me cudi da ti Scallope, kao
osoba sa ipak nekim zivotnim iskustvom, olako prihvatas onakve tekstove.

Treba da te čudi. Ne čitaš ili ne razumeš šta čitaš. Na primer, ne znaš kakvo je moje životno iskustvo i nije tačno da olako prihvatam tekstove. Nigde nisi pročitao da sam zanemario žrtve, već da sam napomenuo da uvek plaćaju nevini. Na Balkanu uz rat uvek ide i osveta, ma kome. Mnogo ranije sam opširno razjasnio da su u svaki rat ukomponovani i svi ostali detalji o kojima ti pišeš. Viteštvo je umrlo sa nastankom viteštva. Zapravo, nikada nije ni postojalo. To je floskula za naivne. Na primer, sad se u Francuskoj okupljaju deca koja su potomci vojnika III-eg Rajha. Svi veliki zavojevači uporno se brane od vraćanja opljačkanog u ratovima. Uzmi roman Umberta Eka "Baudolino" i pročitaj kako je Fridrih Barbarosa razarao svoje gradove, pljačkao i silovao. Naravno, ne on lično, on naredi, a voljno ratuju samo oni koji su skloni tome. Malo se bijemo, a onda razbijaj, pali, otimaj, siluj...

U I-om svetskom ratu, žene su u okolini Dojrana, pre proboja Solunskog fronta, "mačkale lica so lajna, da ih ne jebat...". Na tom delu fronta bili su britanski nubijski vojnici. Sredstva manipulacije su, za vreme razbijanja Jugoslavije, dovela do toga da su me moji Makedonci ubeđivali da iza "..." treba da stoji - Srbi. A, Srpska vojska je bila 100 kilometara dalje, na Kajmakčalanu.

Ni manipulacija u ratne svrhe nije počela sa Gebelsom. Nastala je zajedno sa ratom. Najpre moraš da ubediš svoje da su na pravoj strani, a zatim da su oni drugi - na krivoj. To je sastavni deo ratne (i mirnodopske) doktrine SAD. U Dallas-u, na utakmici američkog fudbala, slušao sam čierliderke koje su pevale himnu, jer su bile, pre toga, u poseti američkim vojnicima, koji "tamo daleko", u Iraku i Avganistanu, brane Ameriku. Jebote, neki su plakali, a niko nije pomislio koj kurac su tamo branili Ameriku.

Demistifikacija manipulacija je spora, dozira se u malim količinama, jer šok od istine biva teži od prihvatanja neistine. Neki misle da je to buđenje savesti. Eto, Luiz Arbur je sudski kažnjena zbog svog dela demistifikacije. Mekenzi se još pere najtvrđim sapunom od govana koja su na njega bačena, jer je imao stav. Prebroj koliko generala Unprofora je zbrisalo iz Bosne kad su shvatili sa čim imaju posla. Svaka vojska u Bosni je imala svoje "patološke dobrovoljce" i tu činjenicu treba sve strane da spoznaju i prihvate. Članak koji te je toliko pogodio svojim neistinama je samo kap koja će teško pomeriti more drugih neistina.

Zamisli da je neko tvom "prijatelju" Zokiju tresnuo u lice celu istinu o Jasenovcu, onako kako su to dobili Nemci za Mauthauzen, Aušvic, Treblinku... Koje bi on lično zlo video u svojim sumanutim postovima za koje veruje da su dobra zajebancija Srba. Mi smo naš deo istine dobili u meri koja prevazilazi istinu. Znam, recimo, kako su u Bosni Srbi i Muslimani prestali da razmenjuju zarobljenike. Razmene spiskove, pošalju svoje zarobljenike peške, a svoje dobiju "niz reku". Sami su svoje žive ljude tako osuđivali na smrt. Pa, posle se čudiš intenzitetu reakcije.

Znali su šta će se dogoditi oni koji su sve startovali, znali su oni majmuni što su se godinu dana šetali od jedne do druge Titove vile i znali su oni koji su manipulisali medijima u svim bivšim delovima Jugoslavije. Jedino su neki imali obećanje da neće biti "krivi", a drugi ne.

Za mene je mera srušen spomenik Ivi Andriću u Višegradu, ubistvo ćirilice u Hrvatskoj i rušenje kulturne baštine i razaranje grobalja na Kosovu. I jedna izjava u mojoj Strumici, na otvaranju likovne izložbe u Domu kulture, čoveka koji je tu izložbu otvorio rečima da je "srećan što u Strumici više nema Srba". Toliko.

drugovi srbi, malo dostojanstva! krenuli ste u pljackasko-osvajacke pohode i jednog dana sreca se okrenula. tjesite se, evo par ideja: "napravit ce tata novog!" "bit ce bolje!" "vratit ce mo se! (mislim, necete, bolje vam je u gradu, ali netko ce se vratiti)" tihi, covece, kad bi se tvoji dokopali novog sada (ej, grad! voda iz pipe! voda iz vc-a! stvar koja svetli u mraku bez plamena!) da nije bilo rata?

Ima tu istine, jedan deo Srba mrzi milosevica najvise iz razloga sto je izgubio ratove, dok smo ga mi ostali mrzeli iz korena, pa se tako u toj opoziciji 90-ih skupila sharena raja, i tek posle 5. oktobra se videlo ko je tu imao kakve namere, do tad smo svi bili zajedno.

Pa ne znam, Zosko, kad kod mene nije bilo vode, struje, i svega ostalog,
sta su onda tvoji pljackali ?
Cak su i wc solju odneli. Nije vrag da u hrvatskoj jos idu u poljski wc ?  :D
Dobro je sto si doneo odluku da se ne razmnozavas, ucinio si zaista uslugu
covecanstvu. Pametno, i nesebicno od tebe.  8-)

Scallop : gde se razilazimo u ovoj prici. S vecinom onog sto si pisao u zadnjem postu
ja se slazem, pa i ja sam govorio o progonima srba i etnickom ciscenju. Ono gde
se ne slazemo je taj post o Srebrenici, moji su ziveli tamo nekoliko godina, odlazio
sam tamo, i poznajem situaciju. Tvrdim da je bar 90 posto tog teksta laz. Takav tekst nije borba protiv medijskih manipulacija, za kojih se slazem s tobom da ih je bilo
gomila 90-ih, i iz inostranstva. Sam taj tekst je jedna velika manipulacija.
Po meni, ima mnogo boljih i ispravnijih nacina da se pokaze istina o srbima, nego
nacin koji praktikuje taj tekst. Doziveli smo dovoljno zlocina, progona, itd, o kojima
trebamo govoriti i za koje postoje dokazi, i to je mnogo bolji put za plasiranje
i nase price, nego sto je put smanjivanja/ negiranja tudjih zrtava. Ja nisam rekao
da ih ti negiras, ali taj tekst ih negira govoreci da su ginuli samo vojnici u borbi,
to jednostavno nije istina.

Sto se tice Zoskoa, ja mogu s njim tako da se preganjam , verovatno ce mi u jednom
momentu dosaditi, ali nista sto on kaze mene ne vredja. Vredjalo bi me da neko
koga zaista cenim kaze nesto ruzno o meni. To sta on pise govori o njemu, njegove
recenice najvise ponizavaju i blate njega samog, ne mene.

o boze...

Ustvari, Tiha vodo, tebe treba trtiti i na kraju ću se udružiti sa Šojićem.

Porediš jednu "veliku manipulaciju" sa hiljadama velikih manipulacija zbog čega ti i jeste ovako kako je. Hajde, pišeš da su tvoji "nekoliko godina" živeli u Srebrenici, a ti si "ih obilazio". Majke ti, gde si ti bio dok su oni bili u Srebrenici? Ko je držao Srebrenicu u kojoj su oni mogli živeti i šta su oni doživeli osim orkestrirarnih priča? Naravno da Zosko treba da te trti zbog klozetske šolje u Novom Sadu, jer njih niko nije trtio zbog tvoje u Grahovu. I to je suština. Nikog u Evropi i SAD ne boli dupe zato što smo mi u Beogradu pišali na red, a klonju prali samo posle kenjanja. Nije bilo struje i pumpe za vodu nisu radile. Ja sam na golom sranju ubedio dvadesetak Amera da je njihova "velika pobeda" - veliko sranje. Ti pričaš o "boljim načinima". Dok im se govno ne baci direktno u lice ne reaguju.

Zato, prekini sa sranjem, da Zoki ne seiri.

Miliband: Parlament da osudi zločin u Srebrenici


Tanjug | 18. 01. 2010. - 16:37h

Šef britanske diplomatije Dejvid Miliband pozdravio je inicijativu predsednika Srbije Borisa Tadića da parlament u Beogradu usvoji rezoluciju o Srebrenici.

Miliband je na blogu Forin ofisa naveo da se nada da će Tadićeva inicijativa biti uspešna i da neće biti zloupotebljena. Britanski ministar je ocenio da se srebrenički zločin izdvaja među svim užasnim zločinima počinjenim na teritoriji bivše Jugoslavije u poslednjoj deceniji prošlog veka.

"To je bilo najveće masovno ubistvo u Evropi od Drugog svetskog rata i Haški sud i Međunarodni sud pravde su utvrdili da je u Srebrenici počinjen genocid", konstatovao je Miliband.

On je naveo da iz susreta sa ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Jeremićem zna da vlada u Beogradu "naporno radi" pokušavajući da pronađe bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, optuženog da je odgovoran za zločin u Srebrenici.

"Suočavanje sa prošlošću može biti bolno. Srebrenicu širom sveta opravdano vide kao strašno podsećanje na to u kakve ponore ljudi mogu potonuti kada diktatori rasplamsaju etničku mržnju, a svet ne interveniše na vreme", ocenio je Miliband.

Idiot.

Intervju: Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS-a
Sramota me je zbog zločina u Srebrenici

,,U Srebrenici je počinjen stravičan, jeziv zločin i sramota me je što moram da kažem da ljudi koji su počinili taj zločin pripadaju istom narodu kojem pripadam i ja. Taj masakr je bio toliko stravičan da je besmisleno bilo šta dalje o tome govoriti", kaže Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke, na molbu da prokomentariše stav Milana Bačevića, predsednika Izvršnog odbora SNS-a, koji je u Leskovcu izjavio da u Srebrenici nije bilo genocida.

,,Naš stav i naša osuda zločina je perfektno jasna, bespogovorno jasna, a onaj ko želi da nalazi zamerke, on će ih uvek naći", ističe Vučić.

Da li ima nešto u izjavi Milana Bačevića što možda nije stav stranke?

Prosto ne znam, jer nisam video preciznu izjavu. Ali on kaže da nije baš sve najspretnije preneto, tako da se ne bih o tome izjašnjavao na takav način.

Da li i vi smatrate da tamo nije bilo genocida, kako on tvrdi, da nije ubijeno sedam-osam hiljada već tri hiljade ljudi?

Ja se time ne bavim jer za mene je to toliko stravičan zločin da mi uopšte nije važno koliki je broj. Zločin je imao tako užasne razmere da jednostavno nisam u stanju to da komentarišem.

Da li vam je bitno da li će biti jedna ili dve rezolucije o osudi zločina?

Smatrali smo da je bolje da bude u jednoj, ali dajte da sačekamo da vidimo tekst rezolucije. Onda ćemo se izjasniti, i obrazložiti naše amandmane ako ih budemo imali. Ako budemo zadovoljni tekstom glasaćemo ,,za", ako ne budemo zadovoljni, nećemo glasati. Ali ćemo svakako, u svakom trenutku, jezivi zločin u Srebrenici osuditi i bez ikakvog okolišanja i bez ikakvog oklevanja to na svaki način pokazati i prikazati.

B. Baković

http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Sramota-me-je-zbog-zlochina-u-Srebrenici.lt.html (http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Sramota-me-je-zbog-zlochina-u-Srebrenici.lt.html)

QuoteСрбија мора одустати од својих претензија према суседима
   
Соња Бисерко   

(БХ Дани, 22.1.2010)

Либерално-демократска партија Чедомира Јовановића најавила је да у случају избацивања ријечи геноцид неће гласати за предложену резолуцију. Јер, шта тај текст онда уствари значи?!

"Не значи ништа" – каже Соња Бисерко, предсједница Хелсиншког одбора за људска права Србије. "Тиме се резолуција практично обесмишљава и тако нешто Европа неће прихватити."

ДАНИ: Зашто предсједник Тадић одбија да спомене геноцид? Да ли сте примијетили да је најјача квалификација на коју он пристаје – страшан злочин?

БИСЕРКО: Да, приметила сам. Мислим да је иницијатива Бориса Тадића да Парламент усвоји Резолуцију о Сребреници покренута у циљу приближавања Србије ЕУ, нарочито после одлуке Владе Србије да поднесе кандидатуру за чланство. Тадић је свестан да ће се у процесу придруживања узети у обзир испуњавање обавеза које произлазе из пресуде Међународног суда правде у Хагу, као и Резолуције Европског парламента коју су усвојиле скоро све земље Европе и Балкана. Не знам, можда ће овај парламент и успети некако да изгласа тај бесмислени текст. Али за резолуцију која ће ствари назвати правим именом, Србији је потребна много озбиљнија и одговорнија и политичка и културна елита.

ДАНИ: Видјели сте да и српски медији избјегавају да спомену геноцид?

БИСЕРКО: Нажалост, у будућности ћемо бити сведоци да ће се наши политичари, медији и елита мучити да изговоре ту реч. Бит ће још горе ако се током суђења Момчилу Перишићу, Радовану Караџићу и евентуално Ратку Младићу у Хагу докаже геноцид не само у Сребреници, него и у целој Босни и Херцеговини. Будите сигурни да ће се Србија томе жестоко опирати. Не говорим о грађанима; они реагују онако како им је сугерирано. Говорим првенствено о елити.

ДАНИ: А елита, осим брисања геноцида, предлаже усвајање још једне резолуције. Да ли то додатно разводњава ствар?

БИСЕРКО: Наравно. На делу је покушај релативизовања догађаја који су се на простору бивше Југославије догодили у последње две деценије. Међутим, односи унутар Европе се по том питању кристализују и Србија неће моћи да избегне неке своје обавезе. Не само за нас, него и за Европу је веома важно да Србија донесе Резолуцију о Сребреници, јер то није само српска, него и срамота Европе. Међународни суд правде у Хагу је донео пресуду која је релативизовала одговорност Србије, иако је, с обзиром на комплексност и сложеност операције, јасно да геноцид није могућ без учешћа државе, у овом случају – без Србије. У реду – страшна је квалификација да Србија није спречила геноцид...

ДАНИ: Зашто предсједник Тадић, након почетне добре иницијативе, пристаје да релативизира ствар?

БИСЕРКО: Због конзервативног, националистичког блока који је доминантан и који кроз реакцију на Резолуцију о Сребреници заправо исказује суштинско противљење намери Србије да се прикључи ЕУ. Он у својим рукама држи универзитет, медије, војне и полицијске кадрове и покушава да зграби за врат Србију која је ипак некако успела да искорачи ка ЕУ. Тај искорак је историјски јер – не рачунајући период Зорана Ђинђића – први пут након много година, Србија је себе ипак званично дефинисала као европску земљу. Занимљиво је како се те структуре, чим се помене одговорност Београда за ратове у протеклој деценији, ускомешају и како се у орбиту врате сви они који ту улогу жестоко негирају – од цркве, Академије, војних, културних структура, медија... Сви се организују и покушавају да одбране не само систем и национални програм, него првенствено себе као организаторе и духовне очеве пројекта Велике Србије.

ДАНИ: Осим конзервативног блока, зар предсједник Тадић нема и опозицију унутар саме владајуће коалиције? Мислим на Социјалистичку партију Србије коју је предсједник промовирао као "европску левицу".

БИСЕРКО: Тачно је – Тадић у својој коалицији има структуру која је била носилац политике која је довела до Сребренице и ту, унутар владајуће коалиције, постоји озбиљна опструкција. Није чудно да Ивица Дачић, заменик премијера, и Славица Ђукић-Дејановић, председница Скупштине, најављују да њихова странка неће гласати за резолуцију. Јер, на тај начин би признали дело, гласали би против себе. Зато Тадић има ЛДП.

ДАНИ: Када кажете да се Европа искристализирала, на шта мислите?

БИСЕРКО: Деведесетих година су се, нажалост, у свету десиле ствари које су принцип – никада више холокауст – претвориле у празну флоскулу. Тек сада се Европа освешћује и враћа на постулате који су се, након пада Берлинског зида, изгубили. Зато интензивно ради на томе да земље западног Балкана увуче у неку врсту аранжмана с НАТО и ЕУ...

ДАНИ: По посљедњим истраживањима, 64 посто грађана Србије се противи изручењу Ратка Младића Хагу! Говорите о "увлачењу у ЕУ и НАТО" упркос чињеници да неке од земаља упорно одбијају да прихвате европски систем вриједности, ма шта то данас значило?

БИСЕРКО: Шта ћете са њима?! Да их изолујете као што сте изоловали Србију?! Шта тиме постижете?! Ништа! Једини начин да ова друштва цивилизујете је да их интегришете, да их укључите и наметнете им систем који морају да прихвате. Европа то ради на иницијативу Америке и то је добра вест... Што се анкета тиче, власт се упорно њима покрива. Оне служе као алиби. А, ево – када су грађани изашли на улице да протестују због тога што је неко од хашких оптуженика изручен Трибуналу!

ДАНИ: Послије хапшења Радована Караџића.

БИСЕРКО: Да, али у којем броју? Групица људи и... ништа! Без обзира на то што не воле Хаг, што не воле хапшења, грађани схватају да је сарадња са Хагом неминовност.

ДАНИ: И мислите да је то довољно?

БИСЕРКО: У овој фази јесте. Србија је, нарочито у време док је Коштуница био на челу Владе, сарадњу са Хагом користила да уцењује Европу. Сада им је тај адут избијен из руку. Главни услов Србије за придруживање ЕУ – хапшење Младића и Хаџића – стављен је за једно време на чекање управо због тога. Последњих годину и по дана, уз све потешкоће и траљавости, Србија је ипак кренула европским путем.

ДАНИ: И сигурни сте да је тај пут јасно освијетљен, да Влада, у том сталном балансирању, у тој причи о четири стуба своје спољне политике – не тумара?

БИСЕРКО: Борис Тадић је нека врста трансмисије конзервативног блока и ово је вероватно његов максимум. Тадићево прво велико отрежњење је била глобална економска криза током које је коначно схватио да подршка и помоћ, упркос силним обећањима, не стиже из Русије, него из Европе. Под утицајем тога, Влада је донела одлуку да поднесе кандидатуру за чланство у ЕУ и то је важно. А тачно је: Влада с једне стране хоће ЕУ, а са друге има аспирације према РС. То је непојмљиво и ту ће многе ствари морати да се мењају. Пре свега мислим на односе Србије са суседима: Црном Гором, Босном и Херцеговином, Хрватском... Видели сте шта се дешавало са Хрватском последњих десетак дана...

ДАНИ: Не чини ли Вам се да је сукоб предсједника Тадића с хрватским предсједником Месићем исфорсиран, натегнут? Као да се, непосредно пред покретања иницијативе о Сребреници, морао претходно потврдити као патриота. А има ли боље потврде од оштрог напада на Хрвате?!

БИСЕРКО: Формално, разлог је била одлука Стипе Месића да скрати казну Синиши Римцу, човеку осуђеном за ратни злочин. Истовремено, Месић је помиловао осморицу Срба, што је прећутано. Месићев кабинет је саопштио да је одлуку о скраћењу казне Римцу донео на основу сугестије правног тела које је изнело процену о понашању кажњеника, о томе да се покајао због дела које је починио...

ДАНИ: Занимљиво, предсједник Тадић није протестирао када је скраћена казна ратној злочинки Биљани Плавшић која је, уз то, признала да је лагала Суд и да се не каје...

БИСЕРКО: Па, видите... Хрватска се овде доживљава као главна конкуренција Србији, која је, у тој интерпретацији, лидер на Балкану. Осим тога, иако је Месић безброј пута до сада са гнушањем одбио континуитет хрватске државе са НДХ, имао важну улогу не само за Хрватску, него и за цео регион и својом упорношћу на Балкан вратио антифашизам као најважнију вредност, доминантна српска стратегија је да Хрватску представи као наследницу Павелићеве државе. У томе учествују академици, историчари, медији... Инсистирањем на усташтву и геноцидности, Хрватској се не дозвољава да дође у ситуацију да буде третирана као демократска држава. Интересантно, овде се истовремено не одбија континуитет са Милошевићевом политиком агресије и злочина. Напротив. Прави се Декларација о помирењу са СПС-ом, са људима који се Милошевића никада нису јавно одрекли.

ДАНИ: Зашто Србији не одговара демократска Хрватска?

БИСЕРКО: Зато што би на тај начин изгубила алиби. Што се тиче дисконтинуитета са Милошевићем, он овде више није диктатор; он је човек који је успео да освоји оно што Србија покушава да задржи као легитиман ратни плен: РС.

ДАНИ: Рекли сте да су готово све европске земље усвојиле Резолуцију о Сребреници. Зар није највећи парадокс да тако нешто није учинила БиХ?

БИСЕРКО: БиХ још увек није усвојила ту резолуцију због противљења РС. А управо је Комисија РС утврдила да је у Сребреници убијено 7.800 људи! Сада се то опструира и тврди да су такав извештај поднели под притиском међународне заједнице. Покрећу се акције како би се утврдило да је у Сарајеву страдало 5.000 Срба, у Братунцу 3.000... Видели сте графите по Београду? На делу је општа мобилизација да се повећа број српских жртава и да се на тај начин све релативизује. Нико не спори жртве, али се заборавља да број жртава није једина индикација и доказ онога што се догодило на простору бивше Југославије. Срби јесу били жртве, у огромном броју су напуштали Хрватску, део Федерације БиХ, Косово... Али, то је резултат Милошевићеве политике и српског пројекта који се показао као злочиначки. Покушај да се оспоре АВНОЈ-евске границе, које су биле међународно признате, имао је за последицу разарање, расељавање, убијање становништва... Те ствари морамо раздвајати. На то Београд не жели да се врати. Српска политика ни данас не признаје те границе, покушава да подели Косово и Босну...

ДАНИ: Да ли је то објашњење Додиковог понашања, његових пријетњи референдумом о отцјепљењу?

БИСЕРКО: РС и њено руководство не би било замисливо на овај начин без подршке Београда. Државна стратегија према БиХ није само она о којој говори Влада; она је много шира и у њој учествују Црква, Академија, сенатори, интелектуалци, представници тзв. народњачког блока у Скупштини Србије... Готово сви! То Додику даје ветар у леђа. Истина, постоје тумачења да Додик прети сам, да никада не би пристао да буде субординиран Београду... Можда он то заиста интимно мисли, али – није тако. Иза тога стоји Београд.

ДАНИ: Шта Додику поручује предсједник Борис Тадић?

БИСЕРКО: Поручује да ће подржати све оно шта се три народа договоре, а то значи – статус кво. Русија има исти став. Такво стање и очекивање да ће међународна заједница изгубити живце и рећи – добро, поделите се, траје већ петнаест година.

ДАНИ: Губи ли међународна заједница живце када је ријеч о БиХ?

БИСЕРКО: Тачно је – има таквих гласова... Али, мора се рећи да они доводе у питање принципе на којима је Европа саграђена. И тиме што Босна није добила бели шенген...

ДАНИ: Каква је то порука?

БИСЕРКО: Страшна! Балкан и бивша Југославија су огледало Европе. Европа кажњава Босну и Херцеговину, понаша се као да је Босна јединствена земља, стално прећуткујући да цео процес реформи и напретка земље опструира РС. Негујући ту врсту необјашњиве коректности према РС, Европа дугорочно доприноси идеји поделе. Због тога мислим да је чланство у НАТО кључно за Босну. Додик је то најпре подржао, да би убрзо, притиснут Београдом, подршку повукао. Додик мора да поштује ту забрану, што је још један од доказа несамосталности његове позиције и политике. Да би опстао, мора да слуша Београд.

ДАНИ: Шта је онда рјешење за БиХ?

БИСЕРКО: Србија мора одустати од својих претензија према суседима, а један од начина је интегрисање у ЕУ. Српска елита два века полаже право на територију, а ЕУ би Србију ставила пред избор – да ли ће се и даље борити за територију или за нешто што доприноси развоју друштва. Чињеница да је Србија поднела кандидатуру за чланство у ЕУ је важан податак и охрабрујући корак ка другачијем начину размишљања. Тачно је – актуелна кампања против учлањења Србије у НАТО пакт говори супротно (прошлонедјељни апел 200 српских интелектуалаца, међу којима су Матија Бећковић, Момо Капор, Љиљана Смајловић, Емир Кустурица, за расписивање референдума о уласку Србије у НАТО – оп. Т.Н.), али је дужност политичке елите да грађанима објасни зашто је за земље западног Балкана НАТО толико важан.

ДАНИ: Да ли се Србија противи НАТО због интервенције 1999. године или због тога што би уласком у ту војну алијансу коначно морала да се одреди гдје су јој границе?

БИСЕРКО: Овде се данас игра на емоције како би се створила атмосфера отпора према војној алијанси која је бомбардовала Србију. Пита ли се овде неко – зашто?! Савезници су немачке градове сравнили са земљом, а где је Немачка сада? Чињеница да су Албанија и Хрватска – ускоро ће, надам се, и Црна Гора и Босна и Херцеговина – ушле у НАТО, од Србије прави изоловано острво. На тај начин се српске територијалне аспирације докидају, јер Србија више не граничи са суседима; граничи са НАТО. Осим тога, потписници петиције губе из вида да су грађани Србије променили приоритете, па тако ни Косово више није најважнија ствар...

ДАНИ: Судећи по анкетама, грађанима – није; међутим, министру спољних послова Косово је и даље тема број један.

БИСЕРКО: Вук Јеремић све више постаје представник конзервативног националистичког блока, миљеник тих 200 интелектуалаца, потписника петиције против НАТО. У том смислу, неминовно је да дође до цепања...

ДАНИ: Каквог цепања?

БИСЕРКО: Између Тадића и Јеремића. То су закони политике и ту нема ништа чудно. На недавно одржаној амбасадорској конференцији сведоци кажу да је била више него приметна тензија између њих двојице... Занимљиво, Јеремић је млад човек, није учествовао у ратовима, школовао се на западу, а представник је елите која инсистира на кључној улози Србије у региону и на некаквом праву на Југославију и Балкан. Јеремић жели да Србију постави као арбитра у региону, као земљу која диктира како ће се која држава у окружењу понашати...

ДАНИ: Опће мјесто је да је министар Јеремић "свађалица" која потенцира лоше односе у региону. Колико је самосталан?

БИСЕРКО: Постаје све самосталнији у односу на Тадића... Пре неколико дана, у знак протеста због размене амбасадора на релацији Подгорица–Приштина, Србија је повукла свог амбасадора из Црне Горе. Зашто то Србија поново ради? Зато што гаји наду да ће Црну Гору вратити у свој оквир. Исту политику води Москва према постсовјетским државама. Покушавајући да дестабилизује Ђукановића, Србија данас делује преко српске опозиције, преко људи за које се не зна да ли су у Београду или у Подгорици, од кога добијају инструкције...

ДАНИ: ...Преко једне некада независне и антимилошевићевске телевизије и једног истог таквог дневног полутаблоида. То је у Црној Гори, након 1996. године, радио Милошевић!

БИСЕРКО: Нажалост, то је тачно! У Београду се нашироко говори и пише о косовској и црногорској мафији, иако се, када гледате мапе, увек види да је Србија центар организованог криминала на Балкану. У крајњој линији, и то је заслуга Милошевића. Па, након 5. октобра, у сефу једне банке је пронађено 500 килограма хероина. Најзад, овде су убили премијера! То су чињенице које више нико не помиње. Наставља се стратегија демонизације суседа, нико није довољно добар. У питању је постимперијална фрустрација и тешко одустајање од територијалних аспирација према суседима. То ће остати траума све док се не појави одговорна елита која ће коначно изаћи на крај са тим стварима.

(Разговор водила Тамара Никчевић)

Reč "elita" se baš često spominje. Ovoj zemlji će biti bolje kad neko konačno povuče vodu.

Eeeeee, da.

kako se blizi dan i cas donosenja deklaracije o srebrenici, pre nego sto sagitasi pocnu sa uobicajenom razmenom banalnosti i opstih mesta, iskoristicu priliku da dam jos jedan ispravan pogled na sve:
donosenje te deklaracije se pretvorilo u travestiju. da sam ja kojim slucajem streljani bosnjak u srebrenici, koji se trenutno nalazi pod zemljom u poodmakloj fazi raspadanja izdao bih saopstenje za javnost u kojem bih izneo sledece: jebite se i vi i vasa deklaracija, koju donosite 15 godina uz toliko muke i natezanja, kao da vam neko cupa zdrave zube iz vilice. s obzirom na trenutni ontoloski status, vase iznudjeno izvinjenje i lazno saosecanje  su mi  poslednja rupa na svirali. takodje, zamolio bih udrugu narikaca " majke srebrenice" da prestane sa koncertom unisonog cmizdrenja u a molu , jer je to oplakivanje bljutavo i u biti sicardzijsko.

,,Не" резолуцији о Сребреници     

   
Апел страних интелектуалаца
   
 
Апел председнику Тадићу и Скупштини Србије:
Немојте се коцкати са будућношћу своје земље!
,,Не" резолуцији о Сребреници.

Уважени господине Председниче и чланови Скупштине,

Као забринути амерички и европски интелектуалци и грађани, ми вам се обраћамо са позивом да преиспитате своју намеру да усвојите скупштинску резолуцију којом би се сребренички масакр у јулу 1995. године третирао као парадигматичан догађај за рат у Босни и Херцеговини, и то коришћењем израза који би се могли протумачити као да Србија прихвата одговорност за ,,геноцид."

Погубљење муслиманских заробљеника у јулу 1995. године, након што су српске снаге заузеле Сребреницу, било је ратни злочин, али то ни у којем случају не представља парадигматичан догађај. Обавештеној јавности у западним земљама јасно је да су снаге, за које се сматра да су припадале Републици Српској, тада за три дана погубиле приближно онолико муслимана колико су муслиманске снаге, вршећи нападе на оближња српска насеља, убиле Срба током претходне три године. Ту нема ничега што би један злочин издвојило од другог, осим што је извршење једног од тих злочина било згуснутије у времену. У безобзирном грађанском рату, где све стране чине злочине, све невине жртве имају подједнако право на саосећање. Али неке од жртава немају право на посебно морално признање само зато што припадају одређеној етничкој групи. Ако патњу једне групе ставимо на пиједестал, то ону другу групу – у овом случају неборбена лица српске националности – нужно лишава подједнаке мере саосећања и моралне подршке, што су ствари на које они имају апсолутно право.

Далеко важније, питање, шта се у јулу 1995. године стварно догодило у Сребреници, зашто, и ко је стајао иза тих догађаја, још увек је отворено. Прихваћена верзија тих догађаја, коју су углавном обликовали ратна пропаганда и сензационалистички медијски извештаји, већ је превазиђена и интелектуалци у западном свету, који критички размишљају, у све већој мери је оспоравају и преиспитују. Поуздани подаци о тим догађајима још увек су недоступни и потребно их је истражити, али без тога није уопште могуће доносити одговорне закључке било какве врсте о природи и опсегу сребреничког масакра. Како опсег догађаја, тако и правна квалификација да је то био ,,геноцид," предмет су интензивног сучељавања опречних мишљења. Зато не би било ни најмање мудро уколико би Србија и њена Скупштина формално прихватили верзију тих догађаја која у доказима има врло слабо упориште, али која повлачи моралне и политичке последице које би биле крајње штетне по Србију и њен народ.

Ми смо такође узнемирени могућношћу да би Србија и њена Скупштина могли прихватити тезу да је масакр у Сребреници, ма колико он био за жаљење, нешто што би се могло назвати ,,геноцидом." То би неоправдано обезвредило прави геноцид као појаву двадесетог века, где Холокауст јеврејског народа и масовно истребљење Јермена, Курда, Грка у Турској, Асираца и Рома представљају најупечатљивије примере.

Брине нас да политизација људске патње и фриволно коришћење једне озбиљне правне категорије, као што је то геноцид, у огромној мери одузима тежину тим врло битним правним појмовима и на тај начин представља увреду невиним жртвама политичког насиља у целом свету.

Под предпоставком да таква резолуција буде усвојена, Србија би, исказом сопствене Скупштине, себе ставила у исти ред са нацистичком Немачком. Али не само то. То би такође зацементирало, на огромну штету Србије, једну пропагандну причу чије кључне компоненте немају упоришта у чињеницама. То би имплицитно дало подршку ставу да је Република Српска изграђена на геноциду, те би на тај начин угрозило њено даље постојање и послужило би као адут онима који се залажу за централизацију Босне. Најзад, то би српске пореске обвезнике изложило могућности тужбе за одштету, која би могла износити више милијарди евра, а то је нешто што у овом тренутку они нису у положају да исплате (нити уопште постоји разлог да се они суочавају са једном таквом обавезом).

Из свих наведених разлога, ми апелујемо на вас да одустанете од усвајања најављене резолуције о Сребреници. Ако сматрате да имате дужност да јавно манифестујете своју солидарност са жртвама рата у Босни, ми вам препоручујемо да то учините на једини правилан начин, а то је да усвојите јединствену резолуцију, написану етнички неутралним језиком, којом ће све жртве рата бити равноправно обухваћене и комеморисане.

Потписници:

Prof. Edward Herman, Универзитет државе Пенсилванија, руководилац Srebrenica Research Group (2005), Сједињене државе

Jurgen Elsaesser, аутор и новинар, Немачка

Germinal Čivikov, писац, аутор «Сребреница. Крунски сведок», Холандија

Alexander Dorin, аутор, Швајцарска

Prof. Alexander Mezyaev, Руска Федерација

Eckart Spoo, новинар и публициста, Немачка

др. Diana Johnstone, политички аналитичар и писац, аутор студије «Сулуди крсташи: Југославија, НАТО и обмане Запада» (2002), Сједињене државе и Француска

Klausvon Raussendorff, бивши дипломата и публициста, Немачка

Klaus Hartmann, председник Друштва слободних мислилаца Немачке,

подпредседник Светског савеза слободних мислилаца, Немачка

Cathrin Schütz, новинар и политички научник, аутор "Der NATO-Krieg gegen Jugoslawien. Hintergründe, Nebenwirkungen und Folgen" (Braumüller Verlag, Wien), Немачка

Prof. Dr. VelkoValkanov, председник, Национални савет за мир, Бугарска

Nikola Živković, аутор и политички аналитичар, Немачка

Dr. Patrick  Barriot, лекар, Француска

MicheleAltamura, новинар и политички коментатор, Италија

ChristopherBlack, адвокат, Канада

Jonathan Rooper, бивши политички аналитичар за BBC, независни новинар, Велика Британија

Danilo Zolo, професор теорије права, правни факултет, универзитет у Фиренци, Италија

Theodosios Kyriakidis, директор истраживачког центра St. George Peristereota, Грчка

Ing. Bernhard Frerichs, Немачка

Dirk Frerichs, Немачка

Ing. Jan-Hendrik, Frerichs, Немачка

Ing. Ina Frerichs, архитекта, Немачка

Ing. Seidel Klaus, Rüsselsheim, Немачка

Reiner Bingel, техничар, Taunusstein, Немачка

Hödt Otti, медецинска сестра, Groß Gerau, Немачка

Ing. Dirksmeier Klaus, Берлин, Немачка

Ing. Davide Braga, Италија

Ing. Marco Bellini, подпредседник, Европски центар за развој, независни think-tank, Италија

Ing. Antonio Tassone, Белгија

Mick Collins, директор, Cirque Minime, Париз, Француска

Israel Adam Shamir, писац и политички философ, Јафа, Израел

Prof. Wolfgang Richter, вршилац дужности председника Европског савета за мир, Немачка

Zorica Surla, предавач, Немачка

Aleksandar Pavićević, предавач, Немачка

Christina Grbić-Buddingh, Арнхем, Холандија

Godfred Louis-Jensen, архитекта, Данска

Dr. Monika Nehr, Берлин, Немачка

Joachim Guilliard, новинар и аутор, Хајделберг, Немачка

Brigitte Queck, "Мајке против рата, Берлин-Бранденбург", Берлин, Немачка

Ewald Ressel, Немачка

Prof. Wolf Lettmayer, Аустрија

Thomas Werner, Нирнберг, Немачка

Peter Betscher, Друштво за међународну солидарност, Немачка

Hermann Kopp, новинар, Дизелдорф, Немачка

Maria Tsouras, Франкфурт, Немачка

Albrecht Frenzel, Немачка

Peter Franz, Вајмар, Немачка

David Peterson, адвокат, Чикаго, Сједињене државе

Prof. Dr. Hans Fischer, Берлин, Немачка

Irene Eckert, предавач, Берлин, Немачка

Hartmut Drewes, свештеник у пензији, Немачка

Elke Zwinge-Makamizile, истраживач, Берлин, Немачка

Rolf Becker, глумац, Хамбург, Немaчка

Thomas Immanuel Steinberg, Хамбург, Немaчка

Dr. Erika Kosse, Берлин, Немaчка

Peter Franz, члан Савеза писаца Немачке, Вајмар, Немaчка

Maria Melkova, преводилац, Русија

Andrey Migalin, уметник, Русија

Svetlana Bogatyryova, адвокат, Русија

Dr. Andrej Bazilevski, писац, Русија

Rainer Rupp, новинар, Немачка

Dr. Hans-Georg Ruf, члан "Forum solidarisches und friedliches

Augsburg" (http://www.forumaugsburg.de (http://www.forumaugsburg.de)), Немачка

Victoria Knopp, магистар социологије, Франкфурт на Мајни, Немачка

Martin Dressel, Немачка

Brigitte Dressel, Немачка

Eduard Mader, инжењер и члан Друштва слободних мислилаца, Немачка

Dr. sc. med. Uta Mader, лекар, Немачка

Kaspar Trümpy, инжењер, Швајцарска

Karl Marek, Germany

Witold Fischer, Historian, Jena, Немачка

Марина Борисова, аналитичар, Москва, Русија

Елена Борисова, professor at the Moscow City Pedagogical University, Russia

Stefan Zeuge, Student, Berlin, Germany

Jean Toschi Marazzani Visconti, новинар и писац, Италија

YasikAntonov [Ясик Антонов], Москва, Русија

Ivan Priima, писац, Русија
Dragana Drakulić-Priima, универзитетски професор, Русија

Александр Орлов, покрет "Косовски фронт", Петербург, Русија

Dr. med Donka Lange, Farstar medical GmbH, Немачка

Барамзина Надежда Анатольевна, Санкт-Петербург, Русија

Андрей Торшин, Русија

VladislavKuprin, финансијски ревизор, Москва, Русија

Леонов Игорь, Русија

Чазов Вадим, Перм, Русија

Hermann Cebulla, Gelsenkirchen/Buer, Немачка

Нина Нечаева, новинар, Лобно, Русија

Rulevon Bismarck, Хамбург, Немачка

Андрей Тихомиров, историчар, Русија

Геннадий Павлов, уметник, Русиjа

Любовь Селютина, глумица, Русиjа

Ирина Чеснокова, пенсионерка, Москва, Русиjа

Мария Чеснокова, менaџер, Москва, Русиjа

Чернова Татьяна, професор, Русиjа

Григорий Гаврилов, Москва, Русија

Зеленцова Мария Владимировна, Москва, Русија

ZinaidaPeikova, преводилац, Русија

Натыкина Елена, журналист, Москва, Русија

Paskhina Irina, Русија

Yuhanova Marina, Русија

Prokushenkova Irina, Русија

Kai Homilius, издавач, Немачка

James Bissett, бибши канадски амбасадор у Југославији [1990-1992], Канада

Dr. Hans-Günter Szalkiewicz, Берлин, Немачка

Olga Serebrovskaya, куратор музеја, Руссија

John Peter Maher, универзитетски професор, Чикаго, Сједињене државе

June Kelly, истраживач, Ирска

John Kelly, новинар, Ирска

Kirill Fomchenko, Москва, Русија

Elias Davidsson, композитор и активиста за људска права, Алфтер, Немачка

Јелена Гускова,научник, Русија

Ирина Рудњева, научник, Русија

Ана Филимонова, научник, Русија

Franz Fischer, секретар одбора за Базел Швајцарске радничке странке, Швајцарска

Julia Gorin, политички коментатор, Велика Британија

Andy Wilcoxson, новинар, САД.
Додатне примедбе професора Едварда Хермана:   "(1) Када ће Европска унија инсистирати да се Хрватска,Сједињене државе и Уједињене нације извину Србима Хрватске за операције Бљесак и Олуја, које представљају најмасовније операције етничког чишћења у ратовима на Балкану, с тим што – за разлику од других – жртвама никада није било дозвољено да се врате својим кућама?; (2) када ће ЕУ и НАТО да се извину косовским Србима за највеће ,,сразмерно" етничко чишћење током југословенских ратова, које је било изведено под покровитељством НАТО пакта после 10. јуна, 1999. године (и Ромима за етнички прогон у истом периоду)?; (3) када ће се ЕУ и САД извинути за довођење Ал-каиде у Босну и Европу да се боре против Срба (и да им секу главе), као што то до детаља описује Џон Шиндлер, бивши специјалиста за Босну у Савету за националну безбедност, у својој књизи ,,Несвети терор: Ал-каида и успон глобалног џихада?"

Додатне примедбе професора Александра Мезјаева:

,,Начин како су МКТБЈ и Међународни суд правде поступили, када су признали геноцид у Сребреници у јулу 1995. године само подвлачи одсуство реалних доказа кривице српских војника и српских власти. Под таквим условима, усвајање резолуције значило би иступање на страни антисрпских снага."

Додатне примедбе адвоката Кристофера Блека:

,,Неопходно би било додати и захтев за признање од стране свих земаља-чланица НАТО пакта да су они починили ратне злочине против народа Србије током масивних ваздушних напада у пролеће 1999. године, када су сва правила рата била прекршена, као и признање да је споразум којим је бомбардовање било обустављено, тако што је НАТО добио дозволу да окупира Косово, био наметнут српској влади. То наметање било је извршено помоћу претње масовног убијања грађана Београда коришћењем америчких авиона Б52, а ту претњу пренели су господа Ахтисари и Черномидрин, у својству америчких агената. Они су претили да ће побити 500,000 становника Београда и град сравнити са земљом уколико њихови услови не би били прихваћени. Чак и под предпоставком да је НАТО пропаганда тачна (што ја не прихватам), Сребреница бледи у поређењу са том врстом терора."

Додатне примедбе професора Велко Валканова:

,,Одлучно одбацујем тезу да би се оно, што се догодило у Сребреници, могло оквалификовати као геноцид. То је било трагична епизода једног грађанског рата који су распламсали непријатељи српског народа. Чврсто стојим иза протеста против признања некаквог геноцида у Сребреници."

Додатне примедбе адвоката Давида Петерсона, Чикаго, САД:   

,,Без обзира на судбину становништва сребреничке безбедне зоне у јулу 1995. године, ово свакако да не представља пример геноцида, упркос серији политичких пресуда које је донео МКТБЈ, а које је накнадно преузео МСП. Када је Европски парламент усвојио скоро једногласно резолуцију којом је 11 јули проглашен Даном сећања на геноцид у Сребреници, то је само допринело обезвређењу овог значајног појма и тривијализацији стварних геноцида у прошлости, садашњости и будућности."

Додатне примедбеКатрин Шиц, Берлин, Немачка

,,Незадовољна сам оним делом Апела где се понашање снага Републике Српске осуђује као ,,ратни злочин" и где се говори о подједнаким губицима Муслимана и Срба у рејону Сребренице. У потпуности подржавам став у Апелу да је оно што се догодило у Сребреници у јулу 1995. године још увек отворено питање: зашто се то догодило, ко је стајао иза тога, итд. То је, по мом мишљењу, најправилнији начин да се том питању приђе. И, ако ја морам признати да не знам тачно шта се тамо догодило, зашто онда да признајем некакав ,,ратни злочин"? Имамо ли, чак и дан данас, икаквих поузданих сазнања о Сребреници? Мислим на сазнања из неких других извора, поред западних медија и њихових такозваних невладиних организација? Њима се не може веровати."

Додатне примедбеВладислава Куприна, Русија:

Драги господине председниче и уважени посланици,

Молим вас да не усвајате скупштинску резолуцију која би сребренички масакр у јулу 1995. третирала на такав начин да би се то дало протумачити као да Србија прихвата одговорност за ,,геноцид." Сви добронамерни људи знају да је опис тих тешких догађаја као ,,геноцид који су Срби учинили над муслиманима" лаж коју пропагирају екстремни националисти и фанатици на муслиманској страни широм света. Молим вас, ради Србије, да иступите у одбрану истине, а не лажи.

Додатне примедбе Андија Вилкоксона, Сједињене Државе:

Подржавам Апел у целости, са изузетком става да су ,,снаге, за које се сматра да су припадале Републици Српској, тада за три дана погубиле приближно онолико муслимана колико су муслиманске снаге, вршећи нападе на оближња српска насеља, убиле Срба током претходне три године".

Ми немамо појма колико је људи могло бити стрељано, па је самим тим немогуће тврдити да ли је та бројка већа или мања од цифре Срба које су муслимани у том региону побили. Ма да ја немам ништа против  резолуције у српском парламенту ако би се у њој изразило поштовање према свим жртвама, без обзира на националност, ипак сматрам да је врло битно да се не повлачи знак једнакости између српских, муслиманских и хрватских жртава балканског рата.

Када повлачимо такав знак једнакости, тиме се замагљује питање одговорности за рат. Нема сумње да су муслимани (и у мањој мери, Хрвати) ти који ту одговорност сносе. Све што се током тог рата дешавало, укључујући и масакр у Сребреници, њихова је кривица. Суштина овог питања врло је једноставна: да није било рата, не би било ни масакра.

Босански муслимани су припремали паравојне формације током две године пре него што је рат избио. Они су донели одлуку да коришћењем оружане силе преотму један део југословенске територије у циљу остварења својих политичких амбиција. Босански муслимани немају никог другог, осим саме себе, да криве за страшне последице својих поступака. Смрт, избеглице и разарање, све су то лако предвидљиве последице када се упустимо у било какав рат. Они су то знали када су сукоб започињали и они зато сада немају право да се жале. Какве год ратне злочине да су босански Срби починили, они су то урадили у склопу грађанског сукоба који су изазвали босански муслимани. Босански муслимани нису жртве босанских Срба; они су жртве ратоборности сопствених политичких вођа. Ако муслимани желе некога да окриве за патњу коју су током рата доживели, треба их посаветовати да прст осуде упере у сопствено руководство у Сарајеву зато што постаје крајње досадно слушати њихове притужбе на Србе за последице рата који су они сами изазвали. Београд не треба да усвоји било какву резолуцију која би се могла протумачити као прихватање идеје да су муслимани били жртве Срба.

Никаква резолуција, чији је циљ одавање поште жртвама балканског рата, не би била праведна уколико не садржи категоричку осуду режима Алије Изетбеговића, који је рат изазвао. Бесмислено је одавати пошту жртвама а истовремено избегавати да се каже чије су жртве они били. Београд треба да усвоји резолуцију у којој се помињу жртве, али у тај текст треба обавезно ставити изричиту осуду режима Алије Изетбеговића који је покренуо рат без којег ти јадни људи никада не би ни постали жртве.

Teško je biti Srbin. Ne zna čovek kome pre da udovolji.

Quote from: mac on 29-03-2010, 16:17:19
Teško je biti Srbin. Ne zna čovek kome pre da udovolji.

problem je što se srbi uopšte trude da nekome udovoljavaju, umesto da imaju nešto svoje jasno zacrtano i da to teraju no matter what.

Quote from: Ghoul on 29-03-2010, 16:41:27

Quote from: mac on 29-03-2010, 16:17:19
Teško je biti Srbin. Ne zna čovek kome pre da udovolji.

problem je što se srbi uopšte trude da nekome udovoljavaju, umesto da imaju nešto svoje jasno zacrtano i da to teraju no matter what.

Еј-мен ту дет!

zna li tko koliko majka srbija placa za potpis pod apel? mozda bi se dalo nesto dogovoriti. znam covjeka koji se preziva rommel. e, rommel!

i stvarno nikako ne razumijem sta se desilo sa srbima. poput suncokreta! malo se umiljavate zidovima, pa malo sirite neke apele potpisane od njemackih clanova komunisticke inicijative koji pisu zestoke pamflete protiv zidova.

U stvari nije laž stari srpski brend, nego suncokret.

"Пинк армија" и Сребреница       
Тадија Нешковић

 
Наслов текста могао би да наведе на закључак да је овде реч о новом регионалном огранку РТВ "Пинк", али, без бриге, вест која је послужила као повод за причу друштвено је кориснија од било чега што приказује медијска империја Жељка Митровића. Вест гласи: холандско удружење за одбрану хомосексуалаца "Пинк арми" најавило је да ће покренути судски поступак против пензионисаног америчког генерала Џона Шихана, јер је он окривио хомосексуалце из холандске војске за "масакр у Сребреници".

Шихан је прошле недеље, обраћајући се Одбору америчког Сената за оружане снаге, рекао да су му холандски официри пренели како је присуство хомосекуалаца у њиховој армији допринело неуспеху холандског батаљона да заштити безбедносну зону УН у јулу 1995. године. (Бивши генерал војске САД ово је изјавио као аргумент због којег се противи измени закона који обавезује америчке хомосексуалце да не откривају своје сексуалне склоности.) Како преноси агенција "Бета", али и многобројни медији у нашем региону, а посебно они из Босне и Херцеговине, "Пинк арми" реаговао је почетком текуће недеље, претњом да ће тужити Шихана:

- Тражићемо пред судом да Џон Шихан повуче оно што је рекао и то јавно каже на конференцији за медије. Он је нанео велику штету својим лажима – изјавио је Петер Шоутен, председник удружења "Пинк арми", које сада чека одлуку седморице хомосексуалаца из холандске војске, који су "повређени овим изјавама", да одобре покретање судског поступка.

Друштвена корист информације о љутњи холандских хомосексуалаца вишеструко добија на значају у данима када Скупштина Србије усваја декларацију о Сребреници. Реакција "Пинк армија", наиме, још један је пример тога како са "случајем Сребреница" – у митолошким размерама у каквим се представља светској јавности већ безмало 15 година – нико не жели да има било какву везу. Од јула 1995. наовамо, кривицу за наводно убиство осам хиљада муслиманских цивила упорно одбијају све војне, политичке и друштвене структуре које су тада биле присутне на подручју Сребренице. Осим Србије. Која, руку на срце, тамо и није била непосредно присутна, али је Дејтонским споразумом ипак преузела одговорност за Републику Српску, чија је војска оптужена да је починила "геноцид". Стога, Србија јесте директно укључена у све оно што се догодило на подручју Сребренице, али, за разлику од армије БиХ, званичног Сарајева, међународних мировних снага и западних центара моћи, не показује било какав отпор овом наметању и преузимању кривице.

Напротив, док остали учесници сребреничких дешавања као ђаво од крста беже од било какве одговорности – ево, сада су и холандски хомосексуалци нашли за сходно да прете судским поступком зато што их је неко индиректно окривио – Србија се никада није бранила од монструозних оптужби на свој и рачун Републике Српске. Иако те оптужбе нису поткрепљене ни доказима, ни сведочењима, ни логиком. Пуну деценију и по ову нацију терете за злочин који је, по свој прилици, био далеко мањег обима него што нас уверавају европски и амерички "пријатељи", али званична Србија све време преплашено и понизно ћути, упорно избегавајући да натера неког од оних који је оптужују да се јавно извини због својих лажи. Уместо тога, званични Београд сада је спреман да се он извињава. Јер, декларација која ће ускоро бити донета представља ништа друго до извињење због "највећег злочина у Европи после Другог светског рата".

Џон Шихан оптужио је хомосексуалце у холандској војсци да су, практично речено, исказали недовољно мушкости и чврстине у одсудним тренуцима. Шта ли би онда амерички генерал мислио о посланицима Скупштине Србије који ће следеће недеље гласати за декларацију о Сребреници?

QuoteШта ли би онда амерички генерал мислио о посланицима Скупштине Србије који ће следеће недеље гласати за декларацију о Сребреници?

FAGS!!! :!:

Quote from: mac on 30-03-2010, 00:01:44
U stvari nije laž stari srpski brend, nego suncokret.

Pa onda Molder nam pojede semenke od brend-a!!!!!

Džon Šihan bi rekao da je bombardovanje i time opravdano kao sjajan metod.Čim ih izbombarduješ oni nauče lekciju i sve potpišu,pa se još time i hvale.Samo da ne dobije ideju da treba da se tako obrati i holandskim pederima.

ŠTA SE STVARNO DOGODILO U SREBRENICI?

ISTINE I ZABLUDE OKO SREBRENICE

Činjenice sa kojima svako treba da bude upoznat i pitanja koja zahtevaju odgovore

1. Jedini neposredni izvršilac zločina u Srebrenici u julu 1995. koji je osuđen od strane Međunarodnog tribunala za ratne zločine za bivšu Jugoslaviju (tzv. Haškog tribunala) je Dražen Erdemović, HRVAT iz okoline Tuzle. Sklopio je dogovor sa Tužilaštvom i osuđen je na minimalnu kaznu, na osnovu sopstvenog priznanja, čiji je sadržaj nekoliko puta menjao. Ključna tačka dogovora sa Tužilaštvom bio je uslov da mora svedočiti protiv srpskih optuženika. ZAŠTO SRPSKA DRŽAVA TREBA DA PREUZME ODGOVORNOST ZA ZLOČINE U KOJE JE BOSANSKI HRVAT ERDEMOVIĆ BIO UMEŠAN, I TO NA OSNOVU NJEGOVOG KONTRADIKTORNOG I NEPOUZDANOG SVEDOČENJA?

2. Erdemović je navodno pripadao tzv. Desetom diverzantskom odredu Vojske Republike Srpske, multinacinalnoj jedinici koja je u svojim redovima imala Srbe, Hrvate, Slovence i muslimane. On je pred Haškim tribunalom imenovao još 7 pripadnika te navodne jedinice, koji su navodno učestvovali u streljanjima u okolini Srebrenice u julu 1995. - od kojih su se neki takođe borili u Africi kao plaćenici zapadnih vojski. Do dan-danas, ni Haški tribunal, ni Republika Srbija, ni Bosna i Hercegovina, ni bilo koja druga država nisu podigli optužnice protiv tih ljudi, i ako su im dostupni. ŠTA SE ŽELI SAKRITI?

3. Na Memorijalu u Srebrenici stoji broj ,,8372..." - ali se priznaje da taj broj uključuje i one koji se još vode kao ,,nestali", što znači da o njihovoj sudbini ništa tačno nije utvrđeno, a tri tačke posle ovog broja treba da znače da broj nije konačan. KAKO SE ZA NESTALE MOŽE TVRDITI DA SU ,,ŽRTVE GENOCIDA" AKO NA NJIMA NIJE IZVRŠENA OBDUKCIJA?

4. Poslednje forensičke analize, deceniju i po posle završetka rata, pokazuju da je ukupan broj tela iskopanih iz raznih masovnih grobnica, od kojih nisu sve u okolini Srebrenice - ispod 2000. Od tih tela, samo za 442 se može skoro nepobitno tvrditi da su žrtve streljanja, jer su imala vezane ruke i poveze preko očiju. TO JE SKORO 8000 MANJE OD BROJA KOJI SE JAVNO POVEZUJE SA ,,GENOCIDOM" U SREBRENICI.

5. Najviši civilni predstavnik UN na terenu u julu 1995, Amerikanac Filip Korvin, već godinama tvrdi da je tada u Srebrenici ubijeno ,,oko 700″ bosanskih muslimana - da je razlika između tog broja i broja od 8000 koji se stalno propagira - politička. SREBRENICA JE OČIGLEDNO ISPOLITIZOVANA DA BI SE SRPSKI NAROD NEOSNOVANO OPTUŽIO, I TRAJNO ZAVADIO SA SVOJIM SUSEDIMA.

6. Komisija Vlade Republike Srpske za ispitivanje događaja u Srebrenici nikad nije priznala ,,genocid". Tu reč je Komisija upotrebila samo u odnosu na presudu generalu VRS Radislavu Krstiću, ne kao svoju ocenu već citirajući presudu. Isto tako, Komisija nije usvojila cifru od ,,8000 streljanih", i ako je bila podvrgnuta ogromnim zapadnim pritiscima. Komisija nikada nije izjavila da su svi na spisku nestalih ubijeni i mrtvi, već da među pobrojanima ima i živih ljudi i onih koji su stradali u operacijama koje su se desile i pre 1995. godine, kao i onih koji su kasnije umrli prirodnom smrću, dok je za neke utvrđeno da su promenili identitet i da žive na drugim mestima, a druge da su izdržavali kaznu za krivična dela. DAKLE, NIJE ISTINA DA JE REPUBLIKA SRPSKA PRIZNALA ,,GENOCID NAD 8000 MUSLIMANA U SREBRENICI".

7. Prema presudi Međunarodnog suda pravde u tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije za ,,genocid", Srbija ne snosi odgovornost za takvo delo, niti je učestvovala u njegovoj pripremi ili izvođenju. Samim tim, Srbija nema nikakvu obavezu da usvoji bilo kakvu ,,deklaraciju o Srebrenici", zato što po presudi najviše međunarodne pravosudne instance na svetu Srbija nije povezana sa događajima u Srebrenici. ZAŠTO PREDSEDNIK SRBIJE ŽELI BUDUĆIM GENERACIJAMA DA NATOVARI TERET ODGOVORNOSTI ZA DELA SA KOJIMA SRBIJA I NJENI GRAĐANI NEMAJU NIKAKVE VEZE KADA SE OD NJE PRAVNO NE TRAŽI DA GA PONESE?

8. Ako Srbija preuzme odgovornost za dešavanja u Srebrenici u julu 1995, ona će biti izložena tužbama za odštete koje mogu dostići i više milijardi eura. DA LI JE TO RAČUN KOJI MOŽEMO DA PLATIMO I DA LI JE TO NASLEĐE KOJE TREBA DA OSTAVIMO POTOMSTVU?

9. Usvajanje ove rezolucije motivisano je, između ostalog, i rezolucijom na temu Srebrenice koju je u januaru 2009. godine pod vrlo neredovnim uslovima izglasao Evropski parlament. Svrha i prava pozadina ove Rezolucije Parlamenta Evropske unije, kao i njena unutrašnja protivurečnost, ogledaju se slikovito u paragrafu E teksta koji je tada bio usvojen, gde jasno stoji da ,,uprkos ogromnim naporima....dosadašnje istrage ne dozvoljavaju potpunu rekonstrukciju događaja u i oko Srebrenice." Ovakva konstatacija, koja je zapravo tačna, apsolutno isključuje samouvereno donošenje konačnih zaključaka o tom složenom događaju, a posebno čini problematičnim-i za Narodnu skupštinu Republike Srbije-neprihvatljivim olako korišćenje najtežih pravnih kvalifikacija u odnosu na državu Srbiju i njene građane. KADA DOGAĐAJI VEZANO ZA SREBRENICU U POTPUNOSTI BUDU REKONSTRUISANI, I SVE ČINJENICE ISTRAŽENE, AKO SKUPŠTINA SRBIJE SADA BEZ OSNOVA OBRUKA SVOJU DRŽAVU I GRAĐANE, A ISPOSTAVI SE DA ISTINA NIJE NA STRANI PREDLAGAČA OVE REZOLUCIJE - KAKO ĆE SE NARODNI POSLANICI KOJI BUDU GLASALI ZA NJU ISKUPITI PRED ISTORIJOM I PRED SVOJIM POTOMCIMA?

ČETIRI OSNOVNA RAZLOGA ZAŠTO JE NEODGOVORNO GLASATI ZA REZOLUCIJU O SREBRENICI

Da potsetimo predsednika Tadića i poslanike u Skupštini Srbije na neke bitne elemente u raspravi o srebreničkoj rezoluciji preko kojih oni ne bi smeli da pređu, ukoliko žele da odgovorno rade svoj javni posao.

1. Zaključak Međunarodnog suda pravde u Hagu. Šta god da se faktički dogodilo u Srebrenici u julu 1995. ni jedan validni pravni osnov zašto bi država Srbija, a to praktično znači celokupno njeno stanovništvo, za to prihvatila odgovornost i krivicu - ne postoji. Jedini međunarodno-pravni forum, koji je u svetlu moguće odgovornosti Srbije to pitanje razmatrao, bio je Međunarodni sud pravde u Hagu (koji nema veze sa Haškim tribunalom) i to u tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije. U svojoj presudi, Međunarodni sud utvrdio je sledeće:

A. Srbija nije odgovorna za genocid u smislu odredaba relevantne međunarodne konvencije;

B. Srbija nije bila uključena u projekat da se izvrši genocid niti je podstrekavala na njegovo izvršenje; i

V. Srbija nije pomagala u izvršenju genocida.

Na osnovu čega državno rukovodstvo Srbije sada podstrekava Skupštinu da u ime svih građana usvoji jednostranu izjavu o krivici za delo za koje je Međunarodni sud pravde, najviša sudska instanca na državnom nivou u svetu, Srbiju oslobodio od svake odgovornosti?

Da li je to čin koji je dopustivo izvesti mimo utvrđenih činjenica i pravnih obaveza, ali na osnovu diskretnih dogovora i političke kombinatorike?

Ili tako nešto predstavlja izuzetno ozbiljan korak, sa dalekosežnim moralnim, političkim i materijalnim posledicama za Srbiju, koji bi zato mogao biti preduzet jedino na transparentnoj i plebiscitarnoj osnovi, nakon opšte i iscrpne društvene rasprave?
Na osnovu čega državno rukovodstvo Srbije sada podstrekava Skupštinu da u ime svih građana usvoji jednostranu izjavu o krivici za delo za koje je Međunarodni sud pravde, najviša sudska instanca na državnom nivou u svetu, Srbiju oslobodio od svake odgovornosti? Da li je to čin koji je dopustivo izvesti mimo utvrđenih činjenica i pravnih obaveza, ali na osnovu diskretnih dogovora i političke kombinatorike? Ili tako nešto predstavlja izuzetno ozbiljan korak, sa dalekosežnim moralnim, političkim i materijalnim posledicama za Srbiju, koji bi zato mogao biti preduzet jedino na transparentnoj i plebiscitarnoj osnovi, nakon opšte i iscrpne društvene rasprave?

2. Sudsko-medicinski dokazi. Imaju li državno rukovodstvo i poslanici Srbije pojma o stanju srebreničke debate? Imaju li oni ikakvih činjeničkih saznanja o tome, koja idu dalje od plitkoumnih medijskih fraza na tu temu? Da razmotrimo i ažuriramo neke ključne parametre te debate.

Činjenica je da od onog momenta kada se ogoli emocionalna retorika o Srebrenici, ono što ostaje kao materijalni dokaz zvanične srebreničke priče stoji vrlo slabo. To se može svesti na samo dve značajne komponente: (1) forenzički dokazi ekshumirani iz različitih primarnih i sekundarnih grobnica u Srebrenici, koji su jedini postojeći corpus delicti masakra, i koji zato moraju biti polazna tačka za bilo kakvu smislenu diskusiju o prirodi događaja i o njegovim razmerama i (2) svedočenje nezaobilaznog svedoka tužilaštva pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, veterana pet srebreničkih predmeta i, po sopstvenom priznanju, navodnog učesnika u streljanjima, Dražena Erdemovića, koji je, ako je verodostojan, jedini značajan visu et auditu svedok događaja. Ukoliko bi ovi dokazi bili oboreni u velikoj meri, sa relevantnog empirijskog i sudskog stanovišta ne bi puno toga ostalo od zvanične priče o Srebrenici.

Forenzičkim dokazima bavio se dr Ljubiša Simić. Dokazni materijal koji je on analizirao sam po sebi nije ništa novo, jer su ga već koristili tužioci Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u nekoliko sudskih procesa vezanih za Srebrenicu, od slučaja Krstić pa nadalje. Jedina novina je ta da su sada po prvi put ti dokazi bili podvrgnuti ozbiljnoj (i nemilosrdnoj) kritičkoj analizi. Dr Simić je odrešito izbegao lagodan pristup koji su u odnosu na ove najvažnije dokaze do sada praktikovali stručnjaci odbrane. Prividno, postoji pojedinačni autopsijski izveštaj za svaku žrtvu, i to naizgled vrlo korektan. Forenzički eksperti tužilaštva Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju svaki od ovih izveštaja koji se odnosi na određenu količinu ekshumiranih ljudskih ostataka nazivaju ,,slučaj". Ovih ,,slučajeva" ima ukupno 3658. U vezi sa svakim ,,slučajem" postoji 10 do 15 stranica materijala sa autopsije. Veštaci raznih timova odbrane pred MKTBJ do sada su preferirali da idu linijom manjeg otpora, što se uglavnom svodilo na nasumičan odabir od po nekoliko desetina slučajeva kao tipičnih primera, koje bi podvrgli detaljnijoj analizi. Na osnovu takve nasumične analize, oni su zatim ukazivali na defekte tih pojedinačnih autopsijskih izveštaja, u nastojanju da na taj način diskredituju forenzičke dokaze u celini. Nedostatak ovakvog pristupa je očit: ako bi se uspešno dovela u pitanje validnost samo nekoliko desetina slučajeva, Tužilaštvo bi lako moglo da učini ustupak i složi se da su se tu potkrale greške. Međutim, ono bi i dalje insistiralo na tome da su preostalih nekoliko stotina (ili hiljada) slučajeva dovoljno čvrst dokaz da se dogodio masakr približno potrebnih razmera da se utvrdi genocid.

Da bi uskratio Tužilaštvu taj argument (ili da mu ga prizna, ukoliko bi analiza dokaza potvrdila tezu optužbe), dr Simić je temeljno obavio težak zadatak koji se sastojao od pažljivog čitanja nekih 30.000 stranica forenzičkog materijala. Taj se materijal odnosio na pregled svakog pojedinog ,,slučaja" koji su tužioci Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju do sada predočili kao dokaz u sudskim procesima koji su se ticali Srebrenice. Skromno rečeno, rezultati njegove analize bili su veoma interesantni.

Tribunal nikada nije izričito ni ustvrdio da svaki pojedinačni autopsijski ,,slučaj" predstavlja po jedno telo, ali to je nešto što se prećutno podrazumeva.
Tribunal nikada nije preduzeo ništa da to važno pitanje razjasni javnosti, pa je iz toga nastala osnovana zabluda.
Ova zabluda, iako neizrečena, u javnosti je toliko duboko podsvesno ukorenjena, da se lako može pobrkati sa istinom.
Kao prvo, došao je do zaključka da se 3.658 prijavljenih ,,slučajeva" nikako ne poklapa sa postojanjem 3.658 ekshumiranih ljudskih tela. Da se poklapa, to bi, naravno, Tužilaštvo dovelo bar na pola puta do čarobnog broja od ,,8000 pogubljenih muškaraca i dečaka iz Srebrenice". Međutim, kako je utvrđeno preciznom pojedinačnom analizom, u forenzičkim dokazima Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju jedan izveštaj autopsije ne odnosi se uvek na telo jedne ubijene ili pogubljene osobe. U mnogim slučajevima, izveštaj je sastavljen na osnovu samo dela tela ili čak jedne kosti. Pošteno govoreći, Tribunal nikada nije izričito ni ustvrdio da svaki pojedinačni autopsijski ,,slučaj" predstavlja po jedno telo, ali to je nešto što se prećutno podrazumeva. Tribunal nikada nije preduzeo ništa da to važno pitanje razjasni javnosti, pa je iz toga nastala osnovana zabluda. Ova zabluda, iako neizrečena, u javnosti je toliko duboko podsvesno ukorenjena, da se lako može pobrkati sa istinom.

Ovo, međutim, ni u kom slučaju nije kraj iznenađenjima koja su bila otkrivena pažljivim proučavanjem krucijalnih (ali do sada samo površno ispitanih) forenzičkih dokaza Tužilaštva u slučaju Srebrenica. Ispostavlja se da u otprilike 44 odsto ,,slučajeva", ili ukupno 1.583, za koje je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju sačinio autopsijske izveštaje, ne samo da ne postoji ništa nalik na kompletno telo iz čega bi se mogli izvoditi verodostojni forenzički zaključci, već da je po sredi nešto daleko problematičnije. Ono što se naziva ,,slučajem" može se sastojati od fragmenta tela, često samo jedne jedine kosti, a iz toga uopšte nije moguće izvoditi bilo kakve validne forenzičke dokaze. U stvari, čak i forenzički stručnjaci tužilaštva su u svojim beleškama priznali da se u 92,4 odsto izveštaja iz ove kategorije, koji se odnose na delove tela, ključna stavka ,,uzrok smrti" ne može utvrditi. Začudo, nesposobnost stručnjaka Tužilaštva, koju oni sami otvoreno priznaju, da profesionalno utvrde uzrok smrti u približno pola ekshumiranih slučajeva izgleda da je nešto što članove veća Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju nimalo nije zabrinjavalo. To ih uopšte nije sprečilo da donesu nalaz, za koji sada znamo da je bez činjeničkog uporišta, da je zaista bilo pogubljeno baš onoliko žrtava koliko je Tužilaštvo u svojim optužnicama tvrdilo da je pogubljeno i da se taj zločin dogodio tačno na način kako Tužilaštvo to tvrdi.

Analiza dr Simića takođe pokazuje da nešto preko 50 odsto ekshumiranih ostatka na kojima je moguće izvesti neke forenzičke zaključke, ipak ne daje jednoznačnu sliku i da čak ni oni neophodno ne podržavaju teze Tužilaštva. Neosporno je da su 442 tela koja su pronađena sa povezima preko očiju i/ili vezanih ruku bili žrtve pogubljenja. Ali i u drugim kategorijama nalazilo se na stotine žrtava koje svakako takođe iziskuju malo pažljiviju analizu. Posmrtni ostaci tela sa ranom od metka (njih 655) mogli bi se podudarati sa hipotezom o pogubljenju, ali za to ne postoji čvrst dokaz. Čak je i jedan deo njih mogao da strada u borbenim dejstvima. Što se tiče posmrtnih ostataka (njih 477) na kojima su evidentne rane ne samo od metka već i od metalnih delića, ili samo ovih drugih, sve u svemu, logički posmatrano, kod ovih vrsta rana mogućnost pogubljenja može se u potpunosti isključiti. Za njih je mnogo verovatnija pretpostavka da su bili ubijeni u borbi. I na kraju, postoje tela (njih 411) čije stanje, ni u kom slučaju, ne dozvoljava formulisanje ubedljive pretpostavke ni o jednom mogućem uzroku smrti.

Ako saberemo broj žrtava koje su bile vezane i imale povez preko očiju (442) i one koji imaju samo rane od metka (655) što je bar konzistentno sa teorijom o pogubljenju, iako je samo po sebi ne dokazuje-dolazimo do ukupnog broja od 1.097 potencijalnih žrtava čije je stanje i vrsta rane u vreme ekshumacije bilo u skladu sa hipotezom o pogubljenju. Ali, to je ipak manje od jedne trećine ,,slučajeva" forenzičkih dokaza koje vodi Tužilaštvo Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, i daleko je manje od zvanične brojke od 8.000 žrtava.

Dr Ljubiša Simić je takođe sproveo i kontrolnu analizu kako bi sa najvećim mogućim stepenom sigurnosti utvrdio ukupan broj žrtava iz 13 ekshumiranih masovnih grobnica u Srebrenici, bez obzira na druge relevantne faktore. On je odabrao jednostavnu metodu: prebroje se sve desne i leve bedrene kosti, koje su najčvršće komponente kostura. Kada su bile uparene, bedrene kosti su dale konačan broj od nešto ispod 2.000 žrtava (1919), što je za oko 6.000 manje od cifre od 8.000 koja se mora propisno dokumentovati ukoliko se želi održati zvanična verzija o događajima u Srebrenici. Pritom, naravno. Za samo jedan deo ovih žrtava (tj. oni sa povezima, njih ukupno 442) može se skoro nepobitno utvrditi da su bile pogubljene.
Bilo bi vrlo korisno ako bi predsedniku Tadiću i poslanicima Narodne skupštine Srbije neko javio da analiza forenzičkih dokaza koju je uradio dr Simić iz temelja menja uslove i parametre rasprave o Srebrenici. Više se neće moći navoditi izmišljeni brojevi, koji su bez uporišta u fizičkim dokazima. Niti se smeju pisati, predlagati i usvajati državne deklaracije koje se temelje na tim izmišljenim brojevima i podacima.

3. Protivurečno i nepouzdano svedočenje «krunskog svedoka». Ako tiho svedočanstvo u vidu ekshumiranih ljudskih ostataka u celini ne pomaže zvaničnoj priči o Srebrenici, sudsko svedočenje glavnog svedoka Dražena Erdemovića još manje joj je od pomoći. Erdemović je bizarni ratni passepartout koji je tokom sukoba u BiH služio u vojskama svih etničkih grupa i koji je na kraju završio kao pripadnik takozvanog 10. diverzantskog odreda VRS. Jedinica VRS u kojoj je Erdemović služio, u vreme kada je navodno učestvovao u srebreničkom masakru, sama je po sebi vrlo čudna. Iako je 10. diverzantski odred navodno bio u komandnom sastavu VRS, nedostaju tačne informacije o višoj vojnoj jedinici ili komandi kojoj je bio podređen. Iako je u velikoj meri bio umešan u ubijanja u Srebrenici, izgleda da 10. diverzantski odred nema jasno određeno mesto u bilo kakvom borbenom rasporedu. To je bila neka vrsta jedinice za specijalne operacije koja uskače i povlači se po potrebi. Podjednako čudan bio je i sastav te jedinice. Usred etničkog sukoba koji je obeležavala izuzetna netrpeljivost i uzajamna okrutnost, ova jedinica je izgleda bila uigrani multinacionalni tim spremnih ubica u čijim su redovima bili zastupljeni pripadnici svih bosanskih zaraćenih strana, Srbi, Hrvati i Muslimani, pa čak i Slovenci! Samo da se zna, sam Erdemović bio je Hrvat koji je služio u vojsci bosanskih Srba.

Ovi neobični detalji, sasvim razumljivo, privukli su pažnju Žerminala Čivikova, dugogodišnjeg novinara medijske kuće Deutsche Welle koji slučajno živi u Hagu i koji je često prisustvovao sudskim procesima vođenim pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, pogotovo dok je još trajalo suđenje Slobodanu Miloševiću. Podstaknut nekim bizarnijim elementima Erdemovićevog svedočenja, Čivikov je počeo da postavlja ozbiljna analitička pitanja. Rezultat je njegova knjiga pod nazivom Der Kronzeuge, čiji je sažetak bio pročitan na međunarodnom simpozijumu na temu Haškog tribunala i Srebrenice koji je u aprilu 2009. godine u saradnji sa Ruskom akademijom nauka naša nevladina organizacija održala u Moskvi.

Čivikov metodički nabraja sve nedoslednosti Erdemovićevih iskaza i tvrdnji, na koje se samo može gledati sa nevericom. Jedna takva tvrdnja je da su na stratištu Pilice Erdemović i njegova jedinica uspeli da pogube oko 1.200 zatvorenika za samo 5 sati. S obzirom na način i na tempo ubijanja, kako ih je opisao Erdemović, Čivikov je izračunao da bi za takav zadatak bio potreban skoro jedan dan. Na kraju je ekshumacija masovne grobnice u Pilicama, koju je obavio forenzički tim tužilaštva, otkrila ostatke samo 137 potencijalnih žrtava, od kojih 70 sa povezima, što bi ukazivalo na zarobljenike. I još jedanput, članovi veća Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine u Hagu prihvatili su bez pogovora dokaze veoma diskutabilnog kvaliteta, ali sa neposrednim uticajem na pravne, moralne i političke razmere pitanja Srebrenice. Da napomenemo još jednom da je Erdemović ključni neposredni svedok tužilaštva i da je navodni učesnik inkriminišućih događaja. Ujedno, on je i jedini neposredni izvršilac protiv kojeg je podignuta haška optužnica, uprkos činjenici da je on lično imenovao još nekoliko njih. Veliki deo zvanične priče o Srebrenici zavisi direktno od njegovog kredibiliteta.

4. Ogromni gubici nastali tokom legitimnih borbenih dejstava. Nema sumnje da je u julu 1995. stanovništvo Srebrenice pretrpelo značajne ljudske gubitke. Uz pogubljenja zatvorenika, kojih je sigurno bilo, postojao je još jedan količinski možda važniji uzrok demografskih gubitaka među stanovništvom koje se nalazilo u enklavi u julu 1995. godine. To je bilo desetkovanje mešane vojne i civilne kolone 28. divizije muslimanske vojske koja se iz Srebrenice povlačila na teritoriju oko Tuzle, koju su kontrolisali muslimani. To je udaljenost od oko 60 kilometara, koju je trebalo preći pod borbenim uslovima i preko teškog planinskog terena.

Gubici ove kolone, koja je na početku povlačenja brojala između 12.000 i 15.000 ljudi a koja je tokom višednevnog povlačenja prema Tuzli u zasedama i borbama izgubila nekoliko hiljada pripadnika, detaljno su obrađeni i dostupni su na internet stranici Istorijskog projekta Srebrenica. Pozivajući se na izjave koje su vlastima dali preživeli pripadnici kolone odmah nakon što su stigli u Tuzlu i koristeći procene međunarodnih posmatrača na licu mesta, pokazuje se da je postojao još jedan i do sada uveliko zanemaren aspekt demografskih gubitaka na srebreničkom ratištu u julu 1995. godine. Važnost ovog otkrića nije u tome što umanjuje ljudsku tragediju, već što doprinosi da se taj aspekt ljudske tragedije ispravno sagleda. Ogromni gubici koje je pri povlačenju pretrpela ova mešana vojno-civilna kolona, koliko god oni bili veliki i žalosni, u potpunosti su zakoniti sa stanovišta ratnog prava. Zato je nedopustivo, pod bilo kojim okolnostima ili izgovorima, poistovećivati ih sa pogubljenjima, koja uistinu predstavljaju kažnjiv ratni zločin.

Da li stvarna činjenička pozadina događaja u Srebrenici u julu 1995. godine ikome daje za pravo da u ime srpske države i njenih građana prihvata odgovornost za jedan gnusni zločin?

Ne, jer pre svega diskutibilni su dimenzije i pravna kvalifikacija tog zločina. Ni jedan bitan elemenat tog događaja, ni posle decenije i po, nije pouzdano utvrđen ni razjašnjen. To potvrđuje i tekst Rezolucije o Srebrenici, koju je usvojio Evropski parlament u januaru 2009. godine, gde u paragrafu E doslovce stoji: ,,u prkos ogromnim naporima....dosadašnje istrage ne dozvoljavaju potpunu rekonstrukciju događaja u i oko Srebrenice." Ova konstatacija potpuno je tačna. Ali iz nedostatka dokaza proizilazi da se o tom složenom događaju ne mogu donositi konačni zaključci sve dok ne budemo saznali dovoljno o njemu. To isto tako znači da je u vezi sa Srebrenicom neprihvatljivo olako korišćenje najtežih pravnih kvalifikacija u odnosu na državu Srbiju i njene građane.

Pod predpostavkom da postoji stvarna volja da se krivci za srebrenički masakr kazne, nedopustivi je paradoks: po preporuci najvišeg političkog rukovodstva, Narodna skupština trebalo bi da u ime svih građana dobrovoljno prihvati odgovornost za zločin za koji je Međunarodni sud pravde odbio da Srbiji pripiše krivicu. Međutim, na teritoriji te iste države, slobodno se kreću osobe koje su osumnjičene za neposredno učešće u tom zločinu, čiji je prst bio na obaraču kada su muslimanski zarobljenici bili streljani. Iako se zna ko su, njih niko ne uznemirava, ali se od građana Srbije očekuje da prihvate moralnu i materijalnu odgovornost za zločin sa kojim niko od tih građana nema ni najmanje veze.

Kako će se poslanici, koji budu glasali za ovakvu rezoluciju, moći suočiti sa biračima na sledećim izborima.

Prezmite u celosti brošuru:
ŠTA SE STVARNO DOGODILO U SREBRENICI?
(http://xn--ta%20se%20stvarno%20dogodilo%20u%20srebrenici-zpi?)

Quote from: SIMERIJANAC on 30-03-2010, 14:44:39
3. Na Memorijalu u Srebrenici stoji broj ,,8372..." - ali se priznaje da taj broj uključuje i one koji se još vode kao ,,nestali", što znači da o njihovoj sudbini ništa tačno nije utvrđeno, a tri tačke posle ovog broja treba da znače da broj nije konačan. KAKO SE ZA NESTALE MOŽE TVRDITI DA SU ,,ŽRTVE GENOCIDA" AKO NA NJIMA NIJE IZVRŠENA OBDUKCIJA?

4. Poslednje forensičke analize, deceniju i po posle završetka rata, pokazuju da je ukupan broj tela iskopanih iz raznih masovnih grobnica, od kojih nisu sve u okolini Srebrenice - ispod 2000. Od tih tela, samo za 442 se može skoro nepobitno tvrditi da su žrtve streljanja, jer su imala vezane ruke i poveze preko očiju. TO JE SKORO 8000 MANJE OD BROJA KOJI SE JAVNO POVEZUJE SA ,,GENOCIDOM" U SREBRENICI.

Naopaka logika kojom se dolazi do ovakvih "pitanja" i "zaključaka" diskredituje čitav tekst koji možda i ima neke validne elemente. Dakle, ako je neko postojao pre masakra, pa nestao sa lica zemlje posle masakra, sva je šansa da je ubijen u masakru. Onaj ko misli da postoji alternativa ili je glup, ili se pravi glup.

Druga tvrdnja je još gora. Pronađeno 2000 tela, ali samo 442 su bila vezana. Zaključak - samo 442 su ubijena. A ostalih 1558? Oni su umrli od masovnog i nasilnog napada štucavice, koji nema veze sa masakrom? Onaj ko izvodi ovakvu crnu matematiku zaslužuje da bude obešen.

Mac, zaključivanje ti je malo defektno. Ovde je stalno pitanje - genocid. U odnosu na tu tvrdnju pitanja moraju da se postavljaju.

Ne znam za ostatak teksta, prestao sam da čitam posle ovog. Ovo napisano je maliciozno rasuđivanje. Kada mi krupnim slovima piše 442 je SKORO 8000 MANJE i tako dalje, to je maliciozno. Nije 442 nego ispod 2000 (a to isto, "ispod" 2000, kakav je to način??).

Neka oni osporavaju genocid, neka osporavaju tvrdnje, ali brate logikom i razumom, a ne ovako.

meni je uopće nevjerojatno da se vi 'raspravljate' o jednom ovakvom gnjusnom zločinu
što je uopće taj tekst? tko to piše? kakvi debili to postaju?
ajde ako je to nešto neslužbeno, nešto forumaški, neka hrpa morona se patriotizira. ako je to nekakav odgovor, nešto što ima nekakav značaj u javnome prosotru, onda je to za ne povjerovati.
mac je zapravo ekstremno blag u kritici teksta, koji je najodvratnija propaganda i ujedno ispod svake etičke, moralne i ljudske vrijednosti. barata se brojevima kao da se radi o nekakvim ekonomskim izvješćima, razbacuje se sa "samo" i "ispod" koji su utvrđeni kao "strijeljani" (a broj se navodi 'samo' u stotinama).

scallope, prvo se zaustavi, stani na loptu. predoči si o čemu se tu radi. a nakon toga se možeš baviti terminološkim egzibicijama. i to ne smiono, nego šutke.

Quote from: PingvinPatuljak on 30-03-2010, 17:02:05
meni je uopće nevjerojatno da se vi 'raspravljate' o jednom ovakvom gnjusnom zločinu
što je uopće taj tekst? tko to piše? kakvi debili to postaju?
ajde ako je to nešto neslužbeno, nešto forumaški, neka hrpa morona se patriotizira. ako je to nekakav odgovor, nešto što ima nekakav značaj u javnome prosotru, onda je to za ne povjerovati.
mac je zapravo ekstremno blag u kritici teksta, koji je najodvratnija propaganda i ujedno ispod svake etičke, moralne i ljudske vrijednosti. barata se brojevima kao da se radi o nekakvim ekonomskim izvješćima, razbacuje se sa "samo" i "ispod" koji su utvrđeni kao "strijeljani" (a broj se navodi 'samo' u stotinama).

scallope, prvo se zaustavi, stani na loptu. predoči si o čemu se tu radi. a nakon toga se možeš baviti terminološkim egzibicijama. i to ne smiono, nego šutke.

Baš!

srbska posla.

Quote from: mac on 30-03-2010, 15:29:57

Quote from: SIMERIJANAC on 30-03-2010, 14:44:39
3. Na Memorijalu u Srebrenici stoji broj ,,8372..." - ali se priznaje da taj broj uključuje i one koji se još vode kao ,,nestali", što znači da o njihovoj sudbini ništa tačno nije utvrđeno, a tri tačke posle ovog broja treba da znače da broj nije konačan. KAKO SE ZA NESTALE MOŽE TVRDITI DA SU ,,ŽRTVE GENOCIDA" AKO NA NJIMA NIJE IZVRŠENA OBDUKCIJA?

Naopaka logika kojom se dolazi do ovakvih "pitanja" i "zaključaka" diskredituje čitav tekst koji možda i ima neke validne elemente. Dakle, ako je neko postojao pre masakra, pa nestao sa lica zemlje posle masakra, sva je šansa da je ubijen u masakru. Onaj ko misli da postoji alternativa ili je glup, ili se pravi glup.

mac,da li praviš razliku između stvarno nestalih lica i onih koje su muslimani prijavili kao nestale? Kada će BIH konačno da napravi dugo najavljivani opšti popis stanovništva?
Drugo,da li je za tebe streljanje od strane Srba jedini način na koji su muslimani na širem području Srebrenice (koji su prijavljeni kao nestali )mogli da umru usred rata i posle proboja Armije BIH?
Treće,ko normalan može da poveruje da je moguće fizički likvidirati 8000 ljudi za jedan dan,a da o tome niko ništa nije znao u vreme i neposredno posle tog događaja niti da je o tome tada ostao bilo kakav trag.Ni Amerikanci ne bi imali takvu logistiku da tako nešto izvedu neprimetno a da toliki broj leševa unište ili prevezu i sahrane na različitim i tajnim lokacijama a kamoli Srbi.Najbolji dokaz su sami Holanđani.Izveštaj holandskog generala van der Vinda daje najpotpuniju sliku o Srebrenici jula 1995. Rađen je tokom septembra 1995., saslušanja je vršila ekipa od 118 članova, a saslušavano je 490 osoba, od kojih su 460 bili pripadnici holandskog kontigenta u Srebrenici. U njemu nema ništa o egzekucijama u Potočarima niti o masovnim grobnicama. (Član 4.29 izveštaja: ,,Nije se došlo do bilo kakvih informacija tokom razgovora, koje bi sugerisale moguće postojanje masovnih grobnica")Masovno ubistvo takve vrste je toliki sf da tako nešto u svoj film ne bi stavio ni najgori reditelj c produkcije.
Prema istraživanjima Izdavačko dokumentacionog centra (IDC) u Sarajevu, koja su objavljena krajem 2007. godine, u regionu Podrinja (od Rogatice do Zvornika), od 1992. do 1995. god. poginulo / ubijeno je i nestalo 8.945 osoba (8.460 Bošnjaka), od toga u 1995. god. 6.975 a u vremenu od 10. do 19. jula 6.774.
Čak i Naser Orić navodi da su za dve i po godine imali samo 1912 mrtva.
A onda za jedan dan 8000! Kako da ne!
O vaskrslim muslimanima na biračkim spiskovima i onima koji živi i zdravi rade svuda po svetu,o onima koji su umrli prirodnom smrću,o onima koji su zakopani na području Srebrenice u zadnjih dvadeset godina pre rata,o leševima koji su sa drugog kraja Bosne iskopavani i sahranjivani u Memorijalnom centru Potočari,nema potrebe da govorim jer je Ivanišević sve naveo i dokumentovao po imenima i prezimenima u izveštaju kojim je Gul otvorio ovu temu.

Quote from: mac on 30-03-2010, 15:29:57

4. Poslednje forensičke analize, deceniju i po posle završetka rata, pokazuju da je ukupan broj tela iskopanih iz raznih masovnih grobnica, od kojih nisu sve u okolini Srebrenice - ispod 2000. Od tih tela, samo za 442 se može skoro nepobitno tvrditi da su žrtve streljanja, jer su imala vezane ruke i poveze preko očiju. TO JE SKORO 8000 MANJE OD BROJA KOJI SE JAVNO POVEZUJE SA ,,GENOCIDOM" U SREBRENICI

Druga tvrdnja je još gora. Pronađeno 2000 tela, ali samo 442 su bila vezana. Zaključak - samo 442 su ubijena. A ostalih 1558? Oni su umrli od masovnog i nasilnog napada štucavice, koji nema veze sa masakrom? Onaj ko izvodi ovakvu crnu matematiku zaslužuje da bude obešen.

Gore sam odgovorio zašto je sporno da su leševi koje su muslimani prijavili kao žrtve zločina zaista i ubijeni od strane Srba.
A što se tiče otkopanih leševa koji su bili vezani i imali poveze preko očiju,pa među njima je pronađen i iidentifikovan veliki broj Srba koji su zarobljeni u akcijama BIH vojske i čija su imena i prezimena precizno navedena u Ivaniševićevom izveštaju.

Quote from: mac on 30-03-2010, 16:42:30
Ne znam za ostatak teksta, prestao sam da čitam posle ovog. Ovo napisano je maliciozno rasuđivanje. Kada mi krupnim slovima piše 442 je SKORO 8000 MANJE i tako dalje, to je maliciozno. Nije 442 nego ispod 2000 (a to isto, "ispod" 2000, kakav je to način??).

Neka oni osporavaju genocid, neka osporavaju tvrdnje, ali brate logikom i razumom, a ne ovako.

Može tebi da bude surovo ili maliciozno kada se ubijeni ljudi pominju kao brojke ali upravo u brojkama je suština cele priče.
Jer čak i da postoje čvrsti dokazi da je streljano tih četristočetrdeset i dvoje ljudi, to opet nije bilo dovoljno stranim organizatorima i nalogodavcima srebreničkog zločina nad ratnim zarobljenicima, da svetu ubedljivo prodaju priču o srpskom genocidu nad muslimanima.
Zato se brojka godinama posle rata sve više povećavala dok nije dostigla magičnu i okruglu cifru od 8000 za koju su tvorci laži o srpskom genocidu procenili da je dovoljna.
Osim toga s obzirom na namenu Memorijalnog centra-mezarja Potočari, neophodno je da broj pokopanih bude što veći. Od toga najviše zavisi ugled Memorijalnog centra u svetu a pogotovu među muslimanima kojima je ono ne samo kultno mesto na kome će se napajati generacije islamskih fundamentalista,(Na kamenom bloku  u Potočarima uklesana je pretnja dr Mustafe Cerića: Neka osveta bude Pravda!),
već i temelj njihove politike i legitimacije zahteva za ukidanjem genocidne RS i stvaranja unitarne BIH.

A naša Skupština će im usvajanjem rezolucije u tome samo dodatno pomoći.
I kao što sam ovde govorio i ranije-nije problem u srpskim neprijateljima,jer od njih se očekuje da rade na štetu Srba i lažu-problem je u zvaničnim predstavnicima države Srbije koji im u tome pomažu i u glupim Srbima koji u ovakve očigledne laži i budalaštine veruju.

moze li netko upucen u zlocine da mi pojasni jednu stvar: hoce li srbi ovom rezolucijom svijetu priznati cinjenicu da su genocidan narod?

edit: malo sam iznenadjen da ove istine dolaze od strane dss-a. znaci li to da se drugovi fasisti opet vracaju u smione pohode na tudje?
http://www.slobodanjovanovic.org/fond/o-fondu/?lang=lat (http://www.slobodanjovanovic.org/fond/o-fondu/?lang=lat)
http://www.slobodanjovanovic.org/2010/02/11/sta-se-stvarno-dogodilo-u-srebrenici/?lang=lat (http://www.slobodanjovanovic.org/2010/02/11/sta-se-stvarno-dogodilo-u-srebrenici/?lang=lat)

@Simerijanac

Onaj ko je pisao tekst zbog kojeg sam ja reagovao loše ga je napisao. Nisu problem fakti, ali fakata nema u tom tekstu. Tekst je tako sročen da je kontra produktivan i za otkrivanje istine i za pomirenje, a kontra je produktivan i za "srpsku stvar".

Evo da ponovim. Ako se za nekog utvrdi da je bio živ dan pre masakra, a prijavljen je kao nestao dan posle masakra, onda je taj neko žrtva masakra. Jeste, moguće je da su ljudi lažno prijavljeni, ali istražite to, pronađite i to stavite u tekst. Nemojte da nabacujete insinuacije. To nije put do utvrđivanja činjenica.

Ništa od ovog što si ti meni odgovorio ne opravdava početni tekst. To što ti meni odgovaraš treba da bude tekst (očišćen od neproverenih iskaza), a početni tekst je ruglo.

@Zosko

U stvari nisu ni laž ni suncokret stari srpski brendovi, nego genocid?

laz, mace, laz. vidis kako to lijepo dokazuje i ovaj dss-ov tekst sto ga simerijanac siri.
specificna srbska laz koja ima vjecni problem da je moraju razumjeti glupi, a ne smiju je razumjeti pametni.

Quote from: Josipovitch Broznjev on 30-03-2010, 19:32:08
moze li netko upucen u zlocine da mi pojasni jednu stvar: hoce li srbi ovom rezolucijom svijetu priznati cinjenicu da su genocidan narod?

Ne, naravno. Samo se srpska vlast, ološ, trudi da se uvuče zapadnjacima ne bi li izboskovali još koji kredit i još malo napunili džepove i kupili mir do kraja mandata.

Ovo, naravno, može da ima za posledicu to što ti navodiš, ali imaj u vidu i to da, za razliku od Srba kojima se genocid nameće propagandom i praznim žvakama za praznoglavce, genocid je Hrvatima deo istorije. Bolje ti brini zbog toga, pusti ova naklapanja o Srebrenici, jebo Srebrenicu.

Ne može se ni Liga Šampiona gledati, zbog skupštinskog zasedanja o
Srebrenici..

kakvo jebano ljiga šampona, ovo sa srebrenicom će imati posledice i po tvoju decu, if any - jebo te fuzbal!

Kakve posledice, daj ne lupaj s tim horor futurizmima.
Kakve je posledice imao Jasenovac po Hrvate ? Ama nikakve, jedva ga iko i spominje.
Šta je nacizam današnjoj njemačkoj deci ? Oni su najmoćnija ekonomija kontinenta, boli ih uvo za nacizam i holokaust.
Za 20 godina, klinci koji sad rastu , jedva da će išta i znati o Srebrenici.
Dobro bar da prenose Partizan-Makabi.

J...te, kakva je morončina ovaj Čanak... A i laže...

Reci im, Veljo!

eriopse, zaista si idiot.

Quote from: Eriops on 30-03-2010, 22:50:57
Kakve je posledice imao Jasenovac po Hrvate ? Ama nikakve, jedva ga iko i spominje.
Šta je nacizam današnjoj njemačkoj deci ? Oni su najmoćnija ekonomija kontinenta, boli ih uvo za nacizam i holokaust.
Za 20 godina, klinci koji sad rastu , jedva da će išta i znati o Srebrenici.

bulazniš
Jasenovac je imao posljedice za sve one koji su okrvavili ruke. Artuković je kao starac doveden pred lice pravde - ratni zločin ne zastarijeva.
druga je stvar ako ti smatraš da je trebalo zatrti hrvatsko sjeme i pobiti sve što diše; ali s takvim viđenjem stvari i priželjkivanim posljedicama bi se rijetko tko složio. eventualno par pacijenata i zaluđenika.
hrvatska je usporedo sa fašističkom stranom, imala i antifašističku - to je tako, ma koliko tebe (i poneke ovdje) zbunjivalo. ta je strana, kao pobjednička, sudila, proganjala i osvećivala se onoj drugoj (koja je snosile te POSLJEDICE)

njemačka je također snosila posljedice. bila je podijeljena itd. ne misliš valjda da dovijeka moraju čučati u kutu?

tvoja je dužnost, kao čovjeka, da uputiš te klince na gnjusne greške koje su učinjene. a ne gurati glavu u pijesak. mislim, ako već govoriš o Srebrenici, onda ova izjava "ma tko će to znati za 20 godina" djeluje gnjusno.

Ma daj Pingvine, imaš li makar malo morala.
Artuković je doveden pred sud. Ma vidi, bogati. U kojoj godini života ? Osamdesetoj ili devedesetoj ? To je tebi pravda ? Više je bio u bolnici nego na sudu.
Nemojte bar vi o gnusobi i umanjivanju cifara. Vaš pokojni predsednik je pisao knjige o smanjivanju cifara zločina, pa stvarno mislim da nemate pravo bilo kome držati ikakve moralne lekcije. Vaši katolički sveštenici dođu u Jasenovac, i prva im je rečenica ,, nismo došli nikom da se izvinjavamo ''. A nama stalno mudrujete o ,, suočavanju ''. Počistite prvo u svom dvorištu, pa onda pametujte nama.
Srbija je takođe već dugo u kutu- takođe joj je oduzet deo teritorije ( Kosovo ).
Dokle misliš da čuči ? Treba svaki dan pedeset puta da pomenemo Srebrenicu ?
E, pa ja i mnogi drugi mislimo da ne treba.

Quote from: PingvinPatuljak on 30-03-2010, 23:41:26

Quote from: Eriops on 30-03-2010, 22:50:57

hrvatska je usporedo sa fašističkom stranom, imala i antifašističku - to je tako, ma koliko tebe (i poneke ovdje) zbunjivalo. ta je strana, kao pobjednička, sudila, proganjala i osvećivala se onoj drugoj (koja je snosile te POSLJEDICE)

xjestera

Nije postojao nikakav HRVATSKI ANTIFAŠISTIČKI POKRET.
Toliko bi valjda i Pingvin trebao znati.
Postojala je KPJ, koja je bila nadnacionalna, ili višenacionalna, a većinu u KPH su činili upravo Srbi.

Kako nije? A drug Tito?

 xrotaeye


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg337.imageshack.us%2Fimg337%2F4629%2Ferps.jpg&hash=f860e615aa43cd7285fd57f68d6b94df9d070641)

 xvamp2

Horror Bishke - Masovna Sarana.divx (http://www.youtube.com/watch?v=P9pjPIiUTVY#normal)

Quote from: Eriops on 30-03-2010, 23:53:50...Nemojte bar vi o gnusobi i umanjivanju cifara. Vaš pokojni predsednik je pisao knjige o smanjivanju cifara zločina, pa stvarno mislim da nemate pravo bilo kome držati ikakve moralne lekcije. ...

evo, ja ti ne moraliziram. meni je svejedno hocete li osuditi svoje zlocine ili ne. ili pisati cijelom svijetu i sire da su hrvati pobili milion ili deset miliona srba. zaboli me.
bitno je samo da vas sto vise odseli iz hrvatske. nema veze sto odu i dva, tri normalna.

Quote from: Josipovitch Broznjev on 31-03-2010, 00:55:17
bitno je samo da vas sto vise odseli iz hrvatske. nema veze sto odu i dva, tri normalna.

Da sam na tvom mestu, ne bih to toliko priželjkivao. Jer onda, prilikom rešavanja hrvatskog problema, mirne duše moći će da se primene neselektivni udari oružjima masovnog uništenja.

nemate vi ni za pracku, sad kad se balkan oslobodio srbskog jarma.

Quote from: raindelay on 31-03-2010, 00:52:10Horror Bishke - Masovna Sarana

pa ovo je sušta đenijalnos!!! :)

Usvojiše.
Postadosmo i zvanično Hrvati.

bas naidjoh na fenomenalan komentar na b92:

"Vreme je da se skine odgovornost sa celog srpskog naroda zbog onoga što se desilo u Srebrenici i da se osude pojedinci zbog kojih je stanje takvo. DA deklaraciji."
tihi, nadji gresku.

rjesenje: nema greske.

Quote from: SIMERIJANAC on 31-03-2010, 01:59:34Usvojiše.
Postadosmo i zvanično Hrvati.

jao, jao, jao, vec vidim tadica kako oblijece svijet i kuka kako zlocesti 'rvati nece osuditi oluju, kao sto su dobri srbi srebrenicu, pri tome zanemarujuci da zlocesti 'rvati nisu napunili jame srbima koji su, tko zna zasto, naglo osjetili zelju za manjom velikom srbijom.

Bem ti Srbiju... :x

Quote from: Josipovitch Broznjev on 31-03-2010, 02:07:36zlocesti 'rvati nisu napunili jame srbima

e, ovo mi je novo!

Izvin'te, malo sam zaost'o pa bih se vratio na neke stvari koje su neki spomenuli ranije. Konkretno, što se dogodilo u Grahovu? Nikad nisam čuo išta o tome (znam da su u Mrkonjiću palili kuće, zločini nakon Oluje su poznati, ali o Grahovu se ništa ne priča). Pa molim konretne informacije. Hvala.

Kojih nas ? Ja nisam iz Hrvatske, već iz Bosne, ali dobro , geografija ti nije jača strana, znam.. Što se mene tiče, nadam se da u Srbiji više nikad neće biti vlasti koja će nas terati u bilo kakav savez s vama, dva puta je bilo više nego mnogo.
Pa ja znam šta ti misliš, i to me uopšte ne tangira. Zanima me samo kako će reagovati mnogobrojni pravednici ovde, koji skaču čim se nešto dirne u Srebrenicu, ali kad se hvali NDH i ismijavaju srpske žrtve, ćute kao zaliveni.
Izitpajn : da ne širimo priču, odgovorio sam ti na pp.
Što se tiče komentara na b92, pa tu jedni te isti ljudi na sličnim temama ostavljaju komentare godinama, tako da ne znam zašta je to relevantno.. ?

tihi, razocaran sam. ocekujem da javno napises sto se desilo ona dva-tri dana kad je rat, koji su srbi godinama vodili izvozom manijaka susjedima, stigao i do njih.
vec sam pripremio kokice.

Ako ćemo sad da upotrebimo tvoju taktiku, imaš li ti medicinske dokaze da su ljudi koje su Srbi godinama izvozili bolovali od manija?

Promakla nam je ključna stvar- u Deklaraciji se ipak ne pominje reč genocid, a to
je bila i suština priče.
Možda je ipak Tadić mudriji nego što mislimo. Doneta je Deklaracija koja će pozitivno odjeknuti u međunarodnoj javnosti, i skinuti Srbiji određeni pritisak s leđa, a istovremeno se nije upecalo na priču o genocidu. Možda je malo komšijske mudrosti i lukavosti prešlo na njega. Trebo bi češće da se druži sa doktorom-drugom Ivom.

Rekao bi da su hrvatski vojnici, u globalu mnogo više psihijatrijski slučajevi od srpskih.
Mnogo češće vrše samoubistva, pucaju po komšiluku, prave razne drame, i oboljevaju psihički. General Korade, jedan od njihovih slavnih ,, bojovnika'' ubio je nekoliko ljudi u komšiluku posle rata, uključujući i policajca, pre nego što su ga ucmekali.

U odbranu hrvatskih vojnika moram da kažem da oni boluju od post-traumatskog sindroma. To jest, bili su normalni dok nisu otišli u rat. Zosko kaže da ovi naši nisu bili normalni ni pre rata.

Pa i kod nas ima dosta ljudi što su bili po ratištima.. Sad zaista nije u pitanju da nešto smatram Hrvate bolesnijim ili luđim od Srba, ili obratno, nego mi se zaista čini da je kod njih mnogo više takvih slučajeva sa bivšim ratnicima, nego kod nas.
Taj Korade je komandovao brigadom, a očito je bio žešći pacijent.

Ово је једна велика срамота за Србију. Заиста не могу да схватим откуд уопште неком таква идеја. А ко се извињава за страдање више од 3500 Срба на подручју Сребренице и Братунца?

Quote from: Eriops on 31-03-2010, 12:51:02Sad zaista nije u pitanju da nešto smatram Hrvate bolesnijim ili luđim od Srba, ili obratno, nego mi se zaista čini da je kod njih mnogo više takvih slučajeva sa bivšim ratnicima, nego kod nas.

Da, ali to što su se Hrvati više traumirali ratom od Srba možda u stvari ukazuje da su Hrvati normalniji od Srba. Svako normalan bi trebao da se traumira ratom. A ima i drugi razlog za više traumiranih Hrvata, naime Srbi su uglavnom prevladavali u sukobima. Tek kad je došla Oluja došla je prilika da se i Srpski vojnici masovno traumiraju, ali ništa od toga, povukla se vojska.

Quote from: delboj on 31-03-2010, 12:56:18А ко се извињава за страдање више од 3500 Срба на подручју Сребренице и Братунца?

Pronađi mi molim te na vikipediji tu brojku od 3500 ubijenih Srba oko Srebrenice. Ja sam pokušao, ali bezuspešno.

Ček, ti to... OZBILJNO? :shock:

Šta, to što verujem Vikipediji? Pa nečemu moraš da veruješ, a cenim bolje Vikipediji nego obećanju večnog zagrobnog života.

Quote from: mac on 31-03-2010, 12:36:58
U odbranu hrvatskih vojnika moram da kažem da oni boluju od post-traumatskog sindroma. To jest, bili su normalni dok nisu otišli u rat. Zosko kaže da ovi naši nisu bili normalni ni pre rata.

Ja bih Koradea možda ipak stavio u ovu drugu skupinu...

Quote from: delboj on 31-03-2010, 12:56:18
Ово је једна велика срамота за Србију. Заиста не могу да схватим откуд уопште неком таква идеја. А ко се извињава за страдање више од 3500 Срба на подручју Сребренице и Братунца?

Ma kojih crnih 3500, nije ni hiljadu ubijeno, od kojih su tek negde petina bili civili. Preteruju naši i naduvavaju standardno, ali kad je Srebrenica u pitanju niko ne može da stigne Bošnjake u naduvavanju. Kako su krenuli, na kraju će tvrditi da je u Srebrenici ubijeno milion ljudi.

Ostaće to poprilična mrlja na nacionalnoj istoriji, ali šta da se radi, ima naroda sa istorijom daleko flekavijom od naše. Neka je rezolucija donesena, ali neka se njom i stavi tačka na dalje rasprave o Srebrenici i posipanje pepelom. Bilo, osuđeno, ne ponovilo se, idemo dalje. Naravno, teško da će vlasti u Sarajevu ikad da to puste da miruje, njihov politički opstanak na vlasti direktno zavisi od tinjajućeg nacionalnog sukoba u Bosni kome oni, logično, ne daju da se ugasi.

Quote from: mac on 31-03-2010, 13:19:48
Šta, to što verujem Vikipediji? Pa nečemu moraš da veruješ, a cenim bolje Vikipediji nego obećanju večnog zagrobnog života.

I ja mislim da nečem mora da se vjeruje, ali izbor Vikipedije za pomenuti autoritet mi je prilično... bizaran.

Quote from: mac on 31-03-2010, 13:05:56

Quote from: delboj on 31-03-2010, 12:56:18А ко се извињава за страдање више од 3500 Срба на подручју Сребренице и Братунца?

Pronađi mi molim te na vikipediji tu brojku od 3500 ubijenih Srba oko Srebrenice. Ja sam pokušao, ali bezuspešno.

Evo ima npr. ovde:
http://srebrenica-genocide.blogspot.com/2006/07/thoughts-on-niod-report-chomsky-un.html (http://srebrenica-genocide.blogspot.com/2006/07/thoughts-on-niod-report-chomsky-un.html)

Članak je veoma dug i sadrži nekakvo pljuvanje po Čomskom, ali onda dole imaju komentari u kojima se spominje pomenuti broj pobijenih Srba. Naravno, u pitanju je muslimanski sajt i jasno je da komentari negiraju taj broj, ali oću da ilustrujem da priče o tolikom broju pobijenih Srba POSTOJE.

Jasno je da postoji priča, jer da ne postoji mi sad ne bismo razgovarali. Ali priča je jedno a činjenice su drugo. Postoje drugi brojevi o srpskim žrtvama, iza kojih stoje razne institucije, kao recimo Istraživačko dokumentacioni centar u Sarajevu. Ko stoji iza broja 3500?

Zanimljivo, ali Srebrenica je konstanto napadana i pre masakra, a Naser Orić je svojim ekskurzijama iz enklave zapravo pokušavao da neutrališe izvore napada na grad. Ovo nisam znao.

Quote from: Eriops on 31-03-2010, 00:10:56
Nije postojao nikakav HRVATSKI ANTIFAŠISTIČKI POKRET.
Toliko bi valjda i Pingvin trebao znati.
Postojala je KPJ, koja je bila nadnacionalna, ili višenacionalna, a većinu u KPH su činili upravo Srbi.

pa nije postojao ni srpski antifašistički pokret, ako ćemo tako gledati
ti si instrument u rukama tajnih gospodara koji ti serviraju ono što žele da misliš - a ti to gutaš ko som
ali ne sekiraj se, nisi usamljen. eno raindelaya sa tobom u toru.

KPJ je bila jača u Zagrebu nego u Beogradu. pazi ovo ne kažem ja, ovo kaže Rodoljub Čolaković.
prvi patizanski odred osnovan je u Sisku. itd...

Quote from: PingvinPatuljak on 31-03-2010, 17:21:37

Quote from: Eriops on 31-03-2010, 00:10:56
Nije postojao nikakav HRVATSKI ANTIFAŠISTIČKI POKRET.
Toliko bi valjda i Pingvin trebao znati.
Postojala je KPJ, koja je bila nadnacionalna, ili višenacionalna, a većinu u KPH su činili upravo Srbi.

pa nije postojao ni srpski antifašistički pokret, ako ćemo tako gledati
ti si instrument u rukama tajnih gospodara koji ti serviraju ono što žele da misliš - a ti to gutaš ko som
ali ne sekiraj se, nisi usamljen. eno raindelaya sa tobom u toru.

KPJ je bila jača u Zagrebu nego u Beogradu. pazi ovo ne kažem ja, ovo kaže Rodoljub Čolaković.
prvi patizanski odred osnovan je u Sisku. itd...

xjestera

Antifašisti Like, Siska, Istre, Dalmacije, Rijeke i Zagreba u Srbu su obiljkežili Dan ustanka protiv fašističkih okupatora

Dan uoči 27. srpnja, kada je na taj dan 1941. godine u Srbu organiziran narodni ustanak protiv fašističkog okupatora, u tom se mjestu danas u organizaciji Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske (SABA) i Srpskog narodnog vijeća okupilo više stotina antifašista iz Like, Siska, Istre, Dalmacije, Rijeke, Zagreba te izaslanstvo boraca 6. ličke divizije iz Beograda.

Na skupu ispred srušenog spomenika ustanku, potpredsjednik SABA Josip Skupnjak podsjetio je na dane prije 68 godina kada se narod Like masovno organizirao na ustanak protiv fašističkog terora dajući tako veliki doprinos NOB-u.

http://www.h-alter.org/vijesti/hrvatska/dan-ustanka-68-put (http://www.h-alter.org/vijesti/hrvatska/dan-ustanka-68-put)

"Tad je počeo pokolj Dražinih komunista"

Oni tvrde da je 27. srpnja 1941., započeo pokolj svega nepravoslavnog (nesrpskog) puka istočne Like i jugozapadne Bosne (katolika i muslimana), koj je organizirano od pripadnika četničkog pokreta Draže Mihailovića, a u čijim su redovima u to vrijeme uistinu bili i vodeći srpski komunisti iz tog područja.

http://www.index.hr/vijesti/clanak.aspx?id=464990 (http://www.index.hr/vijesti/clanak.aspx?id=464990)

Quote from: mac on 30-03-2010, 20:01:32
Evo da ponovim. Ako se za nekog utvrdi da je bio živ dan pre masakra, a prijavljen je kao nestao dan posle masakra, onda je taj neko žrtva masakra.Jeste, moguće je da su ljudi lažno prijavljeni, ali istražite to, pronađite i to stavite u tekst.

Toliki broj nestalih muslimana nije prijavljen dan posle masakra, već godinama posle masakra.
Pa bila bi vest dana na svim svetskim medijima da je za par dana iz Srebrenice nestalo 8000 muslimana.
Misliš da Amerikanci ne bi preplavili svoje medije video snimcima leševa i satelitskim snimcima masovnih grobnica da se to zaista desilo.
I da ponovim i ja, to što su nekog stanovnika Srebrenice muslimani proglasili za nestalog,to nije nikakav dokaz da je to lice streljano od strane Srba.
O hiljadama srebreničkih vojnika koji su se par dana posle pada Srebrenice pojavili u okolini Tuzle i Žepe,o onima koji su poginuli u borbi sa VRS prilikom proboja,ili u sukobima na teritoriji Srebrenice u prethodnim godinama rata pa i u međusobnim borbama,o onima koji su umrli prirodnom smrću sve detaljno piše u glavama teksta pod nazivom TRAGOM PRAVE SUDBINE "NESTALIH" IZ SREBRENICE I IGRE SA BROJEVIMA ŽRTAVA u kojima se citiraju isključivo strani izvori(UNa,Crvenog krsta,zapadne štampe.)
Kao što u tekstu piše sam Crveni krst registrovao je u avgustu 1995. 35632 lica preživelih i raseljenih iz srebreničke zaštićene zone i nekoliko hiljada muslimanskih vojnika koji su bezbedno napustili Srebrenicu i domogli se Žepe i Tuzle čime se dolazi do broja od 38000 ljudi što se poklapa sa njihovim procenama broja stanovnika Srebrenice pre njenog pada.U slučaju da je streljano 8000 ljudi,sama Srebrenica morala bi da broji mnogo više ljudi, bar 46000 ljudi.
A sama sudija Haškog suda Patriša Vald koja je sudila Krstiću,procenila je u postupku broj stanovnika Srebrenice pre njenog pada na 37000 ljudi.
Ali jebi ga,kada treba da se osude Srbi i pripiše im se zločin,onda važe druga matematička pravila..


Posebna priča su duplikati prijavljenih nestanaka ili proglašavanje živih lica za ubijene u Srebrenici od strane njihove rodbine ne bi li se ogrebali za pare kao u crnim komedijama. Evo samo nekih od primera:
Admira Sejdić, rođena 1. januara 1972. u Skelanima kod Srebrenice, koja je navodno nestala 12. jula 1995. godine na putu od Srebrenice ka Tuzli živi danas u Arilju kao Slavica Stefanović! Rješenjem Osnovnog suda u Srebrenici od 20. februara 2008. godine proglašena je mrtvom. Uvidom u matične knjige opštine Srebrenice nadležna služba utvrdila je da je Admira živa i u pisanom dopisu zatražila od Suda da preispita rješenje prije nego što postane pravosnažno.
U dokumentu koji je u posedu Srne navodi se da je ustanovljeno da je pravosnažnim rešenjem Odeljenja za opštu upravu i javne službe opština Arilje br. 201-07/02. od 18. juna 2002. godine izvršena promena imena Admira, prema kojem će se ubuduće u pravnom saobraćaju koristiti ličnim imenom Slavica (Sejdić), navedeno je u dopisu Osnovnom sudu u Srebrenici, koji je takođe upoznat da je ta osoba 12. maja 2002. godine sklopila brak sa Petrom Stefanovićem i uzela prezime muža.
Međutim, Admirina majka Bida tražila je od Osnovnog suda u Srebrnici da nakon provedenog dokaznog postupka donese rešenje kojim će se njena kćerka proglasiti mrtvom i staviti na spisak srebreničkih žrtava iz jula 1995. godine?!  :D
Da ovo nije jedini slučaj zloupotrebe, potvrđuje i slučaj Esada Dautovića, koji je navodno rođen 1. maja 1970. godine u Šubinu kod Srebrenice, a nestao 14. jula 1995. godine. Odeljenje za opštu upravu odbacilo je zahtev njegovog oca Alije za naknadni upis Esada u knjigu rođenih zbog osnovane sumnje da to lice nije nikad ni rođeno?! Na osnovu rešenja Opštinkog suda u Kalesiji broj P13/01 od 11. jula 2001. godine Esad je upisan u matičnu knjigu umrlih iako ga nema u evidenciji matične knjige rođenih?! Osim ovog slučaja, postoji sumnja da ima više lica bošnjačke nacionalnosti koja su dva puta proglašavana mrtvim, što bi trebalo da bude predmet istrage.
Šefik Mujić, rođen 17. februara 1957. godine u Bostahovinama kod Srebrenice, proglašen je umrlim prema rešenju Osnovnog suda u Visokom br.R-56/96. od 5. marta 1998. godine sa danom smrti 11. jula 1995. godine. Šefika je još jedna osoba proglasila umrlim, ali sa danom smrti 22. decembra 1996. godine. Upis u matičnu knjigu umrlih izvršen je na osnovu rešenja Opštinskog suda Sarajevo RO-63(03 od 2. avgusta 2004. godine.
Dževad Hasanković iz Pećišta kod Srebrenice, od oca Hasana i majke Have, rođen je, izgleda, dva puta.  :D  Tako se kao dan rođenja navode 19. septembar 1962. i 13. mart 1968. godine! Ista osoba je, navodno, dva puta ubijena. Naime, naknadnim upisom u matičnu knjigu umrlih u Srebrenici sa danom smrti 10. jula 1995. godine Hasanković je prvi put upisan po rešenju Opštinskog suda jedan Sarajevo broj R-1140/99. od 24. maja 2000. godine, a drugi put sa danom smrti 12. jula 1995. godine, na osnovu rešenja Opštinskog suda dva Sarajevo broj RO-2363/98. od 29. marta 2000. godine.
Saib Ibrahimović iz Prohića kod Srebrenice takođe je dva puta proglašen umrlim. Prema rešenju Opštinskog suda Srebrenik dan smrti ovog lica je 12. juli 1995. godine, a Opštinski sud 1 Sarajevo tvrdi da je to 22. decembar 1996. godine.



Naravno,nijedan od ovih podataka zvanične vlasti BIH nisu demantovale.
A kada neko od autora teksta pokuša da iznese ove podatke na zapadnim i muslimanskim medijima dobije odgovore poput ovog koji daje najpoznatiji blog za širtenje srebreničkue laži:

Quote
Dr. Simić is a Serbian propagandist who has been active in the Srebrenica genocide denial campaign for over a decade. Therefore, all Vasic's comments have regularly been rejected due to violation of our comment policy which clearly states the following policy: "Nurturing freedom of speech does not mean tolerating hatred. Genocide denial is a form of hatred. Heated discussions are encouraged, however, all Srebrenica Genocide denial comments will be rejected."

Quote from: mac on 30-03-2010, 20:01:32
Ništa od ovog što si ti meni odgovorio ne opravdava početni tekst. To što ti meni odgovaraš treba da bude tekst (očišćen od neproverenih iskaza), a početni tekst je ruglo.

Sve to stoji i u početnom tekstu,samo nekima treba da se crta kao što sam morao da uradim u prethodnom postu.
Iskazi su provereni i dokumentovani a u najvećem broju slučaja citirani su strani i muslimanski izvori.Samo treba odvojiti malo vremena i to pročitati.

Quote from: mac on 30-03-2010, 20:01:32
Nemojte da nabacujete insinuacije. To nije put do utvrđivanja činjenica.

Upravo je to ono što tvorci srebreničke laži godinama i rade.
Namena ovog teksta je pre svega da argumentovano osporava zvaničnu verziju i za to nudi sasvim dovoljno dokaza iako nije na optuženom da dokazuje da nije kriv, već obrnuto.  
Sa druge strane,oni koji pokušavaju da Srbima dokažu srebrenički zločin, imaju klimave ili nikakve dokaze na šta je u ovom tekstu kao i Ivaniševićevoj i  Hermanovoj studiji koje su postavljene na ovoj temi, sasvim jasno ukazano.
Ali možda i  dr Ljubiša Simić koji je radio forenzička istraživanja ne postojii pa i njegovo postojanje treba dokazati.

Quote from: mac on 30-03-2010, 20:01:32
Tekst je tako sročen da je kontra produktivan i za otkrivanje istine i za pomirenje

Za odgovor na ovo najbolje je da citiram jedan deo iz samog teksta.  

QuoteSrebrenička rezolucija kojom bi mit bio proglašen za stvarnost nije korak ka pomirenju na ovim prostorima već je to naprotiv garancija da će fitilj na buretu emotivnog ostati potpaljen još dugo vremena.Usvajanjem takvog stava od strane zvanične Srbije ,bošnjačka strana biće podstaknuta da se ukopa još dublje u svom nepomirljivom revanšizmu.Srebrenica je političko sredstvo za postizanje grupne kohezije i materijal za izgradnju nečega nalik na nacionalni identitet Bošnjaka.Po istom obrascu kao kod drugih problematičnih nacija na Balkanu,taj sintetički identitet ne bi se temeljio na pozitivnim vrednostima i na  istorijskoj zrelosti svoga subjekta ,već na destruktivnom principu kompleksa "žrtve" i na veštačkoj diferencijaciji u odnosu na nekog "Drugog".  

Quote from: mac on 30-03-2010, 20:01:32
a kontra je produktivan i za "srpsku stvar".

Zato je valjda i zabranjen na našim medijima a njegovim autorima, uglednim domaćim i stranim profesorima, su otkazivani nastupi na televiziji dok je brošura koju su ljudi pokušavali da dele po gradovima Srbije  oduzimana od strane policije.

Quote from: mac on 30-03-2010, 20:01:32
@Simerijanac

Onaj ko je pisao tekst zbog kojeg sam ja reagovao loše ga je napisao. Nisu problem fakti, ali fakata nema u tom tekstu.

Ne znam za ostatak teksta, prestao sam da čitam posle ovog.

:)






Evo ponovo linka za tekst Šta se stvarno dogodilo u Srebrenici Grupe građana Istorijski projekat Srebrenica 11.02.2010,jer baš juče nekim čudom dugo nije radio.
http://www.slobodanjovanovic.org/wp-content/uploads/2010/02/sta-se-stvarno-dogodilo-u-srebrenici.pdf?lang=lat (http://www.slobodanjovanovic.org/wp-content/uploads/2010/02/sta-se-stvarno-dogodilo-u-srebrenici.pdf?lang=lat)

sljedeci korak ne bi smjelo biti kukanje za deklaracijama ostalih naroda na koje je srbija izvela agresiju, vec zabrana negiranja genocida i srbske agresorske uloge u ratovima 90ih te kazneni progon preostalih fasista.
inace je ovo sve najobicnija farsa na putu jos jednoj velikoj srbiji politickim sredstvima.

Quote from: Josipovitch Broznjev on 31-03-2010, 18:11:48
inace je ovo sve najobicnija farsa na putu jos jednoj velikoj srbiji politickim sredstvima.

I'LL DRINK TO THAT!
xcheers

croatian blood, of course!  8-) :evil:

ne razumijem sto je tu cudno? hajde da si zamislimo scenarij kako je hitler imao nekog boga-vraga da zaustavi amerikance i ruse kad zadahtase na njemackim granicama.
i onda svabe sutnu hitlera starog, izaberu hitlera novog, malo se oporave, te pocnu uvjetovati svoje deklaracije. sad da se poljaci izvinu, pa cesi, te ovi, te oni.

pa strucnjaci pocnu siriti svoja vidjenja i rastavljati ruske lazi oko broja zrtava u staljingradu, drevnom njemackom gradu.
zna se da je skupina njemackih umirovljenika tamo trazila gljive i bila brutalno napadnuta od 5 miliona rusa.

ja vidim samo dvije mogucnosti da se srbija i zemlje koje imaju baksuz da su joj blizu maknu sa mrtve tocke:
1. ili jedna ozbiljna denacifikacija srbije, kao sto ju je prosla hitlerova njemacka, ili
2. dosta price, pufke u ruke i navalite, pa ce denacifikacija doci prirodnim putem.

U pitanju su zemlje koje su imale baksuz da odluče da svoje pozamašno srpsko stanovništvo svedu na nacionalnu manjinu.

Najsmešniji deo ove teme je kad ustaški emigrant počne trubi o denacifikaciji Srbije. To samo ide u prilog mom stavu u vezi sa time ko se zalaže za istu.

Quote from: mac on 31-03-2010, 18:49:42U pitanju su zemlje koje su imale baksuz da odluče da svoje pozamašno srpsko stanovništvo svedu na nacionalnu manjinu.

sad to pozamasno srbsko stanovnistvo ima novu priliku povratiti staru srbsku zemlju australiju, kolijevku srbstva, u okrilje matice.
zanima me kad ce postaviti balvane i kreniti u progon i pljacku paklenih domorodaca napasnika.
mozda jedna generacija nije dovoljna.

Ako zemlja Hrvatska nije prihvatila realno stanje na terenu (da njen konstitutivni deo čine i Srbi, kao njeni građani, koju su je stvarali, rađali se i umirali u njoj, ravnopravno sa sugrađanima Hrvatima), zašto očekivati da Srbi prihvate svođenje na građane nižeg reda?

Nema tu neke kosmičke pravde Zosko, nego sukoba dva početna stava.

znaci ako srbi nemaju pravo rastjerai sve zivo iz hrvatske, malo se zabavljati teskim naoruzanjem pucajuci pijani vamo-tamo, malo pljackati, masakrirati, srbovati, itditd. da su svedeni na gradjane nizeg reda?

Quote from: Josipovitch Broznjev on 31-03-2010, 19:26:15
znaci ako srbi nemaju pravo rastjerai sve zivo iz hrvatske, malo se zabavljati teskim naoruzanjem pucajuci pijani vamo-tamo, malo pljackati, masakrirati, srbovati, itditd. da su svedeni na gradjane nizeg reda?

NARAVNO!

srbi su ti koji nisu prihvatili realno stanje stvari u datom trenutku. oni kao da su saživjeli u nekom mitu, bili su okrenuti transedenciji i nekakvom vječnom važenju dok je povijest mimo njih prohujala: zbili su se uvjeti da hrvatska krene svojim putem a dio njenih građana takvo stanje nije razumio ili nije želio shvatiti i prihvatiti. stoga su krenuli stranputicom i završili u bespućima povijesne zbiljnosti, kako to kaže dr. Franjo Tuđman.

Quote from: PingvinPatuljak on 31-03-2010, 19:31:46dio njenih građana takvo stanje nije razumio ili nije želio shvatiti i prihvatiti. stoga su krenuli stranputicom i završili u bespućima povijesne zbiljnosti

to se kraće kaže - završili u JAMAMA.

pa ne baš

iako ne poričem da su neki završili i u jamama. jednako tako i Hrvati.
ali ne radi se o tome, nego o početnim pretpostavkama.
osim toga, što ti predlažeš? optiraš za opstanak jugoslavije ili pak ti je prihvatljivo da razularena banda primitivaca (balkandžije) pobije i protjera nesrpsko stanovništvo u njihovim imaginarnim oblastima? koje je po tebi rješenje?

Нпр. да ви престанете срати у недоглед? Мислим да би то било врло једноставно решење...

Nego, Hrvati, opet se vraćamo na osnovno pitanje. Šta biste vi bez nas? Ovaj smarač Kepec, na primer. Misli da je našao idealno mesto da prosipa mudrosti doktora Njofre i priče o tome da su Srbi i Hrvati jednako završavali po jamama. Psihološki gledano, šta se krije iza toga? Zašto Srbi nemaju toliku želju da se prosipaju pred Hrvatima? To su prava pitanja. Eko je zov matice, kažite slobodno. Ako želite da ispadnete mudri, ne ide vam. Ako želite nekakvo izvinjenje, marš u pičku materinu.

Dajte neku TEMU za raspravu, ovako možemo do sudnjeg dana.

Word!!

ali johne, dečko, ti si sve pogrešno razumio
niti ti ide psihologija niti logika
pažljivijim promatranjem ćeš uočiti da je srbin otvorio temu (ako ghoula prihvaćate kao srbina)
što ga je ponukalo da to učini, može se odgonetati.
ono sa jamama tek je prezahtjevno za tebe: naime, to što si ti pojam 'jednako' nemušto shvatio kao nekakvu pat poziciju, više govori o tvojim dosezima, a manje o bogatstvu značenja koje se krije u spornom iskazu. taj 'jednako' kazuje da su i neki srbi i neki hrvati dijelili iste sudbine, dakle 'jednako su završavali', a istovremeno ostaje suzdržan glede vrednovanja krivice za posljednji rat. taj drugi par cipela bi ti se odgonetnuo samo da si ti u stanju povezivati nizove postova, tj. da posjeduješ dovoljno živahnu inteligenciju da vežeš prethodni moj post i taj za koji si se tako bedasto uhvatio. tada bi ti nedvosmisleno bilo jasno da je stvar kristalno jasna u tom pogledu: srbi su krivi za rat i to nimalo ne dolazi u pitanje.

valjda ti je sada bistrije

Srbi nisu krivi ni za rat ni za kompleks manje vrijednosti od kojeg pate ostala dva konstitutivna naroda ubosni. Nou ofens.

Quote from: Ghoul on 30-03-2010, 22:30:55
kakvo jebano ljiga šampona, ovo sa srebrenicom će imati posledice i po tvoju decu, if any - jebo te fuzbal!

Quote from: Eriops on 30-03-2010, 22:50:57
Kakve posledice, daj ne lupaj s tim horor futurizmima.
Kakve je posledice imao Jasenovac po Hrvate ? Ama nikakve, jedva ga iko i spominje.
Šta je nacizam današnjoj njemačkoj deci ? Oni su najmoćnija ekonomija kontinenta, boli ih uvo za nacizam i holokaust.
Za 20 godina, klinci koji sad rastu , jedva da će išta i znati o Srebrenici.

U tome i jeste razlika.Oni nisu Srbi,pa samim tim nemaju položaj evropskih Indijanaca.
Pa da je u Drugom svetskom ratu nekim slučajem umesto Hrvatske, Srbija bila najverniji i najkrvoločniji nacistički kolaboracionista,mi bismo posle pobede saveznika bili kolektivno stavljeni u koncentracioni logor a Srbija bi bila rasparčana na delove.
Što se tiče Nemaca,njihova ekonomija je samo jedna strana priče.
Ona mnogo tamnija je to šta je od nemačkog društva napravila angloamerička okupacija, a šta pedesetogodišnje ispiranje mozga (zvano denacifikacija) generacijama mladih Nemaca koji se stide svoje istorije a o svojoj kulturi ne znaju gotovo ništa niti ih zanima i koji se nalaze među najvernijim svetskim konzumentima američke treš kulture.Sećam se kako nam se na moru u Rovinju svaki drugi turista izvinjavao za nemačke zločine "u celom svetu".Najveći Nemci u Nemačkoj su sada Turci koji su glavne vedete u njihovim reprezentacijama.
Uostalom, dovoljno je pogledati onog smešnog bakutanera Merkelovu koja poput neke bespomoćne penzionerke skače na zvonce američkog razbojnika koji joj je upao u kuću da bespogovorno ispuni sve njegove želje.
Slična stvar je urađena Japancima.
A na nas koji ni u ludilu ne možemo da budemo povezani ni sa čim sličnim što su ove dve države učinile u svojoj ratnoj istoriji, primenjen je identičan model.
I on već uveliko daje rezultate što se najbolje videlo po blagim reakcijama srpske javnosti na ovu rezoluciju, a pre svega u tome što je dobar deo našeg društva kupio priču o genocidu u Srebrenici i angloameričku verziju istine o srpskim ratovima devedesetih.
Samo što ćemo mi za razliku od Nemaca i Japanaca sa tim poniženjem živeti praznih stomaka.

Quote from: Eriops on 31-03-2010, 12:07:19
Promakla nam je ključna stvar- u Deklaraciji se ipak ne pominje reč genocid, a to
je bila i suština priče.
Možda je ipak Tadić mudriji nego što mislimo. Doneta je Deklaracija koja će pozitivno odjeknuti u međunarodnoj javnosti, i skinuti Srbiji određeni pritisak s leđa, a istovremeno se nije upecalo na priču o genocidu. Možda je malo komšijske mudrosti i lukavosti prešlo na njega. Trebo bi češće da se druži sa doktorom-drugom Ivom.

Tihi,u Rezoluciji se jasno kaže:
Народна скупштина Републике Србије најоштрије осуђује злочин извршен над бошњачким становништвом у Сребреници јула 1995. године, на начин утврђен пресудом Међународног суда правде,
Presudom Međunarodnog suda pravde je događaj u Srebrenici kvalifikovan kao genocid te u tom smislu usvojena rezolucija o Srebrenici formalnopravno predstavlja priznanje genocida od strane zvaničnih organa države Srbije i kao takvo može proizvesti opasne političke posledice.
One na unutrašnjem planu se lako mogu predvideti a to je da Rezolucija posluži kao osnov da se Zakonom propiše da negiranje Srebrenice povlači krivičnu odgovornost.Sledeći korak je ubacivanje Srebrenice u istorijske udžbenike u Srbiji.Nikakav sf nije da se uskoro u naše škole uvede i čas posvećen Srebrenici kao što je nedavno uveden čas ispiranje mozga klincima o holokaustu.
Mnogo opasnije su naravno posledice na spoljno političkom planu-od ukidanja Republike Srpske,preko smanjivanja šansi da zločini nad Srbima ikada budu procesuirani,pa sve do nametanja obaveze državi Srbiji da njeni građani generacijama plaćaju odštete Ganićevoj džamahiriji. 
Zato nemoj biti tako siguran da naša deca neće morati za dvadeset godina da recituju tužne pesmice o Srebrenici.

Srpski poslanici se koncentrišu u parku preko puta Skupštine pred izglasavanje  Rezolucije u Srebrenici.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg338.imageshack.us%2Fimg338%2F1854%2Fskupstina.jpg&hash=176ac805b4257c6d09850b3af00458c40447d5ec)

Quote from: Harvester on 31-03-2010, 23:09:34
Srbi nisu krivi ni za rat ni za kompleks manje vrijednosti od kojeg pate ostala dva konstitutivna naroda ubosni. Nou ofens.

Тачно, али руку на срце, криви су(смо) за комплекс више вредности од којег пате већ дуже време.

Ne mislim da je ovaj čin dobar, ali ne verujem ni u katastrofične posledice.
Deklaracija nema nikakve veze za suđenja nad zločincima iz redova drugih naroda. Njih je vrlo malo bilo i pre nje, i da se nije donela, isto bi bilo. Prijave protiv zločinaca iz Armije BIH trunu godinama u fioci. Predsednica Vrhovnog suda BIH kaže ,, svi smo mi Ganić''. Dakle tu je jasno sve, i pre i u budućnosti.
RS neće biti ukinuta, niti može na osnovu bilo kakve Deklaracije.. nije ukinuta ni nakon presude MSP koja je dosta oštrija od Deklaracije. Stvari naprosto ne funkcionišu tako.
Ona je priznata međunarodnim sporazumom kao deo BIH. Još važnije, postoji politička volja da se ona održi. Nestanak Srba iz BIH, stvorio bi radikalnu islamsku državu u srcu Evrope, a to Zapad ne želi. Iz te države bi brzo nestali i Hrvati, i imali bi vehabijsku tvorevinu.
Što se tiče škola, to će se desiti ako Čedo i Kandićka dođu na vlast, a prema mom predviđanju, to se neće desiti nikada. Mislim, da oni dođu na vlast.

Ja takođe smatram da nema šanse da se RS ukine. Nemam konkretnih argumenata, jednostavno osjećam taj vajb. Lično smatram da će čak mnogo prije da se desi otcjepljenje od BiH nego ukidanje.

I et opet nezadovoljstva-nisu upotrebljene prave reči, a i nema konzensusa.Sa je upotrebljena reč genocid nedostajalo bi što nije pisan vlikim slovima i tako u beskraaaaaaj.
Ali iako nezadovoljni ubuduće se koristiti tom deklaracijom.

Quote from: Harvester on 01-04-2010, 00:15:39
Ja takođe smatram da nema šanse da se RS ukine. Nemam konkretnih argumenata, jednostavno osjećam taj vajb. Lično smatram da će čak mnogo prije da se desi otcjepljenje od BiH nego ukidanje.

tačnost i pouzdanost tvojih predviđanja dobro je poznata i dokumentovana brojnim promašajima čiji se primeri još uvek nalaze diljem ovog foruma.

Ne nalaze.

Deklaracija osnov za odštetu
 
 
Rodjaci žrtava mogu da traže odštetu od Srbije ?
Posle usvajanja Deklaracije o Srebrenici u Skupštini Srbije, pojedini stručnjaci za medjunarodno pravo izneli su mišljenje da ona daje mogućnost porodicama žrtava da od države Srbije zatraže odštetu.
Takav stav deli i profesor medjunarodnog krivičnog prava na Univerzitetu u Utrehtu, Hert van Knops koji za BBC kaže da bi porodice žrtava zločina u Srebrenici mogle da podnesu zahteve za odštetu pred sudovima u Srbiji, zato što se u usvojenoj Deklaraciji izražava saučešće i izvinjenje što država Srbija nije učinila više kako bi sprečila tragediju u Srebrenici.

To je, smatra profesor Knops, dovoljan osnov za tužbu :

"Zahtevi za kompenzaciju morali bi da budu podneti sudovima u Srbiji. Kao što je poznato, 2007. godine, Medjunarodni sud pravde je presudio da Srbija nije odgovorna za genocid u Srebrenici i time su zahtevi za odštetu izgubili osnov. Medjutim, izvinjenje iz Deklaracije podrazumeva i priznanje da je Vlada Srbije mogla da interveniše i da spreči zločin. Upravo je to pravni osnov za pokretanje postupaka pred srpskim sudovima o nadoknadi. Verovatno na svetu ne postoji nijedan drugi sud koji bi bio nadležan za ove slučajeve i koji bi eventualne zahteve za kompenzaciju prihvatio."

BBC je profesora Knopsa upitao da li Deklaracija srpskog parlamenta išta menja u odnosu na presudu Medjnarodnog suda pravde iz 2007. godine :

"Posle presude Medjunarodnog suda pravde, vodja srpske delegacije, ambasador Radoslav Stojanović izjavio je da je Srbija njome oslobodjena najteže tačke optužnice i da zbog toga više ne može da bude predmet zahteva za odštetu. Medjutim, sada je usvojena Deklaracija srpskog parlamenta u kojoj se jasno kaže da se Srbija nije ponela korektno u slučaju Srebrenice i zbog toga se čak i izvinjava. Smatram da to menja stvari i stvara novu pravnu situaciju koja omogućuje podnošenje zahteva za odštetu pred srpskim sudovima."

Profesor medjunarodnog krivičnog prava na univerzitetu u Utrehtu, Hert van Knops.

   

Ovo je zapravo odlična ideja. Smatram da bi svi koji osjećaju neizdrživu krivicu zbog Srebrenice, umjesto što kenjaju po skupštini, svoju pečal mogli da izraze tako što će da izdvoje određenu svotu novca za porodice postradalih u pomenutom masakru, a proporcionalno količini svog bola.

smijesno kako se svi pravimo da su bosanski srbi ista bili pitani. sve je to fasisticka beogradska kuhinja.

Da naše stranke nisu kilave i lenje, sad bi mogle da naprave ozbiljno prikupljanje potpisa kojima se potpisnici odriču ove deklaracije.

Johne, malo si me inhibirao sa onim teranjem. Hteo sam da podstaknem tu patološku ksenofobiju, jer ja uredno skupljam sve iskaze mržnje prema Srbima i dostavljam u UN, Haški i Strazburški sud, EU, CIA, NSA, UDB, KGB, svenacionalnim kongresima Kine, Indije i Andore, Arapskoj ligi i to sa teranjem ima lošu reakciju u tim značajnim organizacijama. Kažu, oni vas mrze zato što ih je John oterao u... znaš, već. Baš je bilo nerazumno da tako pukneš.

A što se tiče raznih tužbi, to je klasična pravnička formula na Zapadu. Farmaceutska firma plati istraživačkoj organizaciji da istraži propuste u konkurenciji. Onda obelodane rezultate, gomila paranoidnih hipohondara u lekovima gonjene firme prepozna svoje simptome, imaju srčane napade, hronične alergije, padaju pod kola... A, onda se javi advokatska firma na TV, posebno sam zapazio kancelariju Sokolove (zbog imena), koja pozove sve te jadnike da se njima jave, jer će oni isterati lovu iz nevaljale firme (a dobar deo uterati sebi u džep). Nedavno su tako olešili Tojotu. Navodno, zna auto sam da nekontrolisano ubrza i vozači ne mogu da ga savladaju. Plaču ljudi na TV zbog nevaljalog vozila. Tojota zbog divlje kampanje prizna, kao bolje malo nego da nas natežu godinama. E, tu se jave advokatske kancelarije koje će svima ožalošćenima da isteraju lovu. Naravno, ovi su specijalizovani za auto industriju.

Tako i Knops iz Utrehta. Zaključio čovek da su nas dovoljno nategli, bilo je plakanja po TV i izlicitirane su prave vrednosti. Tojota (pardon!) delimično priznala, a to može da se nategne k'o prezervativ, i objavio poziv potencijalnim klijentima.

Quote from: scallop on 01-04-2010, 14:35:15a to može da se nategne k'o prezervativ

valjda - ko nategača.

A što da rođaci poginulih ne dobiju odštetu od Srbije? R. Mladić je od nas dobijao platu & penziju pa ima neke logike u tome da im mi plaćamo, ne?

ja tu baš ne vidim logiku.
ako smo ga 'mi' plaćali da ih ubija, što bismo sad 'mi' plaćali ovima koje NIJE ubio?
valjda je logičnije da on plati 'nama' razliku za nedovršeni posao.

molim vas - 'ograničeni genocid' ili kako već beše ona smešna fraza iz presude? pa gde to ima???
bruka.
ili jesi ili nisi, a ne ovo - half-assed, ni tamo ni ovamo.

Sure thing. I ja sam poznat po ismevanju tog dejelomičnog genocida, no ovde ta tehnikalija nije bitna, bitno je da je Mladić prepoznat kao počinitelj a Srbija se ne ograđuje da nema veze s njim. Zašto preživeli ne bi tražio naknadu?

Kakva je to logika.. neko se javi iz Utrehta, i vi odma ko da je gotova stvar, odšteta stiže za par dana. Jedno je smatrati da imaš neko pravo, a sasvim drugo da li zaista imaš osnov i možeš li ga ostvariti. Holanđani su prilično zainteresovana strana u svemu ovome ( iz poznatih razloga ), tako da je njihovo mišljenje prilično subjektivno.
Brežnjev-Poglavnik po običaju lupeta, ne poznavajući ni Srbe, ni Bosnu, ni Srbiju.
Mladić je svojeglav čovek, koji nije slušao nikoga- pa njega je Karadžić smenio i nije mogao da to sprovede, jer je ovaj odbio da odstupi. Najmanje je slušao Beograd. Šta god mislili o Slobi, on nema veze sa Srebrenicom, njemu na kraju rata sigurno nije trebalo tako nešto.
Što se tiče odštete, pravno , na osnovu ove Deklaracije, nema nikakvog osnova za nju.
Plaćanje ratnih odšteta u zemlji koja je u ekonomskom autu, značilo bi narod na ulici i odlazak vlasti, a nijedna vlast ne želi otići s položaja- tako da neće biti nikakvih plaćanja.

Ma, dobro, ne mislim ja da to ide automacki, ali ne zvuči nerazumno.

Ne valja odšteta zato što je jednokratna,bolje bi to bilo rešiti nekom pemzijom,ko za Titino vreme.

Quote from: delboj on 31-03-2010, 12:56:18
Ово је једна велика срамота за Србију. Заиста не могу да схватим откуд уопште неком таква идеја. А ко се извињава за страдање више од 3500 Срба на подручју Сребренице и Братунца?

Quote from: mac on 31-03-2010, 13:05:56
Pronađi mi molim te na vikipediji tu brojku od 3500 ubijenih Srba oko Srebrenice. Ja sam pokušao, ali bezuspešno.

Quote from: morbius on 31-03-2010, 14:21:08

Ma kojih crnih 3500, nije ni hiljadu ubijeno, od kojih su tek negde petina bili civili. Preteruju naši i naduvavaju standardno,

Quote from: mac on 31-03-2010, 17:04:39
Jasno je da postoji priča, jer da ne postoji mi sad ne bismo razgovarali. Ali priča je jedno a činjenice su drugo. Postoje drugi brojevi o srpskim žrtvama, iza kojih stoje razne institucije, kao recimo Istraživačko dokumentacioni centar u Sarajevu. Ko stoji iza broja 3500?

Navedeni spisak postradalih Srba srebreničkog kraja više puta je bio objavljivan.
Evo i objašnjenja iz Ivaniševićevog teksta:

Konačan spisak srpskih žrtava srebreničkog kraja, koji se zove Birač, i nalazi se u zoni odgovornosti 8. taktičke grupe Armije BiH sa sedištem u Srebrenici i pod komandom N.Orića, utvrđen je znatno kasnije ("Knjiga mrtvih srba", Cenar za istraživanje zločina nad srpskim narodom, 2006.) a objavljen je povodom deset godina od oslobođenja Srebrenice u dva navrata, najpre u specijalnom prilogu beogradskog lista "Večernje novosti" od 13. juna 2005. god, a potom i u naknadnom izdanju namenjenom samo za BiH, u ukupnom tiražu u više od 400.000 primeraka.
U isto vreme, u izdanju Centra za istraživanje zločina nad srpskim narodom sa sedištem u Beogradu, odštampana je i posebna brošura sa imenima istih žrtava i dostavljena na preko hiljadu adresa pretežno raznih stranih misija i međunarodnih organizacija u BiH i Srbiji.

Navedeni spisak sadrži imena 3262 srpske žrtve.
Prema dosadašnjim podacima oko 27 odsto ili oko 880 stradalih su pripadnici vojnih i policijskih formacija. Ostalo ili 73 odsto, odnosno 2.382 žrtve su civili.
Za godinu i po dana nijedno ime nije osporeno.
Spisak je nesporan pored ostalog i zato što su, često i sa zakašnjenjem, navedeni pokojnici sahranjeni uz prigodne crkvene obrede, a njihova imena nalaze se i u evidencijama sveštenika koji su ih sahranili.
Fotografije većine srpskih žrtava srebreničkog kraja, odnosno Birča, izložene su i u spomen-sobama onih opštinskih centara koji se nalaze na teritoriji Republike Srpske. I u nekim privrednim organizacijama, kao i u većini opštinskih centara RS podignuti su spomenici ili spomen-ploče sa imenima lokalnih srpskih žrtava.

Kompletan spisak može se pročitati ovde:

http://www.spc.rs/Vesti-2005/07/srebrenica.pdf (http://www.spc.rs/Vesti-2005/07/srebrenica.pdf)

СПИСАК СРБА ПОСТРАДАЛИХ У СРЕБРЕНИЦИ И ОКОЛИНИ 1992-1995.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.srbijazemljaheroja.com%2Fwordpress%2Fwp-content%2Fuploads%2F2009%2F01%2FMapa-napadnutih-srpskih-sela-VELIKA-1024x723.jpg&hash=c4973ff4be5127b12f354d4de3fbf6ec3428394b)
Центар за истраживање злочина над српским народом
Борачка организација Републике Српске
Савез логораша Републике Српске
Удружење породица жртава рата
* Напомињемо да је овај списак српских жртава подложан допунама које , на жалост , могу само да повећају број страдалих .


Доvoljno је strašno što video snimak u kome se preko njega samo preleće traje čitavih 10 minuta.

List of Serbs murdered around Srebrenica (1992-95) (http://www.youtube.com/watch?v=fgKltKaKewg#)

Izdvojen spisak ubijenih civila po selima i mestima srebreničkog kraja koji uključuje lične podatke,datum i način ubistva,preživele svedoke i imena počinilaca zločina,već sam postovao na temi koja je posvećena pravom genocidu u Srebrenici..

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=7918.0 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=7918.0)

Ali šta vredi kad neki ovde u to neće poverovati dok spisak ne objavi Vikipedija ili dok se Orić lično ne potpiše iza svakog imena na spisku.

Sreća jedino što najzdraviji deo srpskog naroda nije zaražen beogradskim virusom.

QuoteКо није био у Сребреници и околним мјестима, не може знати шта се све издешавало. Обилазио сам Кравице, Братунац, Сребреницу и околна мјеста, слушао приче људи који ту живе. Већ сам помињао шта су све преживјели Срби на тим просторима, погинуло их је дупло више. Клани су на спавању, на православни Божић, на Петровдан... Набијане су дјевојке на колац, печене на ватри док су још живе, дјеца-Рашо је само један примјер- су рањавани смртоносно, али да што дуже остану живи. Шта се десило у Скеланима, шта се десило у Зворнику, на Кули, шта је било у Горажду, о Херцеговини да не причам, о усташким злочинима. Како су сјечене главе које су биле необријане и пуштане низ Дрину. Шта је било у Вишеграду, и околним мјестима. Шта је урадио Мурат Шабановић и његов брат. Шта је са Тузланске колоне? Ово је један одсто жлочина који си Срби истрпили. То нико ни да помене??? За уроша, једно питање: Да ли си био свјестан да се Београд бранио у Бих? Да ли си свјестан патњи људи у РС од стране балија и усташа? Да ли си свјестан шта је страх кад сазнаш, иако имаш пет година, да су ти родитељи заробљени и да не знаш ништа о њима? Кад сваки јебени дан сазнајеш да ти је погино неко кога си знао, ко ти је био близак? Да ли си цвјестан силовања српских дјевојчица у Подрињу? Да ли си свјестан силовања српских болесника, непокретних, дијабетичара у болницама у Подрињу? А што је гинуо? Да би га ти, и теби слични, пљувао због тога што је бранио твоју гузицу, и гузицу свих нас овдје? Да ли си свјестан тежине сна људи који су слушали како набијају српског младића на колац, на простору Осмака (општина близу Сребренице)? Да ли знаш како је када га најбољи друг убије снајпером јер не може више да слуша? Све, али све због српског народа, ког ти пљујеш овдје, ког политичари пљују у скупштини! Будимо реални: Срање се у Сребреници десило, али то није ни 1 % што су Срби у Бих трпили четири године прије тога! Ни један мртав муслиман није већи од мртвог Србина. Ниједна мртва муслиманска глава није светија од главе једног српског дјетета, које је мучено и силовано од стране тих истих који су у Сребреници убијени. Ајде да сежемо даље у историју: пошто видим да си начитан, да ли си чуо шта је била Ханџар дивизија за вријеме Другог рата? Шта на српском значи ријеч ''ханџар''? Што је иста дивизија била и за вријеме овог рата? Шта је радила? РАзносила хуманитарну помоћ? Дијелила месни нарезак на ''ханџару''?
Поносан сам што сам Србин из Републике Српске! Поносан сам на своје мртве, поносан сам што ћемо бити дио Србије, ако Бог да. Поносам сам што живим у ''геноцидној творевини'' Републици Српској

Quote from: mac on 31-03-2010, 17:04:39
Zanimljivo, ali Srebrenica je konstanto napadana i pre masakra, a Naser Orić je svojim ekskurzijama iz enklave zapravo pokušavao da neutrališe izvore napada na grad. Ovo nisam znao.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.enovosti.info%2Fsajt%2Fdoc%2FImage%2Fnovosti_sr%2Fpolitika%2F6463_vest_normal_brcko_head_petar_makic_serb.jpg&hash=e5b92a7da45e2c7024f0b660f62748be4d9d5f37)

"Не бојим се од вражјега кота, нека га је ка на гори листа, но се бојим од зла домаћега" -

Opet su se strasti usijale, znao sam..  :(
Meho, svakako je pravedno da žrtve dobiju neko obeštećenje. Ali onda se postavlja drugo pitanje- zašto samo srebreničke žrtve ? Zar ne zaslužuju obeštećenje i porodice stradalih Srba iz Bratunca, Kravice, Sarajeva itd ? Pa Muslimana stradalih na drugim mestima, pa Srba stradalih na drugim mestima, itd.. shvataš dokle to onda ide .. gde je kraj ? Jer nije pravedno da odšteta važi samo za žrtve jedne nacionalnosti.
I drugi su gubili porodice, i njihov bol je jednak.

Naravno. S druge strane, mi smo jedini koji smo deklarativno priznali da se osećamo odgovornim.

Izvestan, a veoma verovatno i najveći, broj Srebreničana ubijen je u borbama. Ne vidim nikakav razlog zbog koga bi država Srbija, umesto za nju nešto korisno, takvima plaćala odštetu. Na stranu pitanje - kakve veze mi, građani Srbije, imamo sa time i zbog čega bi taj novac nama bio izbijan iz džepa. Što neko napisa gore, ko se oseća odgovornim i koga empatija baš toliko pritiska da ne može noću da spava, neka uplati po mogućnosti i želji.

Quote from: SIMERIJANAC on 31-03-2010, 17:51:24... Kao što u tekstu piše sam Crveni krst registrovao je u avgustu 1995. 35632 lica preživelih i raseljenih iz srebreničke zaštićene zone i nekoliko hiljada muslimanskih vojnika koji su bezbedno napustili Srebrenicu i domogli se Žepe i Tuzle čime se dolazi do broja od 38000 ljudi što se poklapa sa njihovim procenama broja stanovnika Srebrenice pre njenog pada.U slučaju da je streljano 8000 ljudi,sama Srebrenica morala bi da broji mnogo više ljudi, bar 46000 ljudi.
A sama sudija Haškog suda Patriša Vald koja je sudila Krstiću,procenila je u postupku broj stanovnika Srebrenice pre njenog pada na 37000 ljudi.
Ali jebi ga,kada treba da se osude Srbi i pripiše im se zločin,onda važe druga matematička pravila..
...

aktualno je identificirano 6186 zrtava srebrenickog genocida. procjena je 8100.
tako kaze posten svijet.
http://www.ic-mp.org/press-releases/dna-results-of-the-international-commission-on-missing-persons-reveal-the-identity-of-6186-srebrenica-victims-dnk-izvjestaji-medunarodne-komisije-za-nestale-osobe-icmp-otkrili-identitete-6186-sreb/ (http://www.ic-mp.org/press-releases/dna-results-of-the-international-commission-on-missing-persons-reveal-the-identity-of-6186-srebrenica-victims-dnk-izvjestaji-medunarodne-komisije-za-nestale-osobe-icmp-otkrili-identitete-6186-sreb/)

Quote from: John Reynolds on 01-04-2010, 19:23:30
Što neko napisa gore, ko se oseća odgovornim i koga empatija baš toliko pritiska da ne može noću da spava, neka uplati po mogućnosti i želji.

:)

Quote from: Meho Krljic on 01-04-2010, 16:09:39A što da rođaci poginulih ne dobiju odštetu od Srbije? R. Mladić je od nas dobijao platu & penziju pa ima neke logike u tome da im mi plaćamo, ne?

mislim da bi vec ogroman napredak bio da srbija odustane od svoje uzasno naporne ekspanzionisticke politike, posveti se sebi i pusti svoje susjede da zive u miru.
no vjerujem da postoje neke procjene kako srbija u sadasnjim granicama nije odrziva, t.j. nema od cega zivjeti.

Srbija bre može pola Evrope da prehrani, ali ne pre nego što uništi drugu polovinu.

Quote from: John Reynolds on 01-04-2010, 19:23:30
Na stranu pitanje - kakve veze mi, građani Srbije, imamo sa time i zbog čega bi taj novac nama bio izbijan iz džepa.

Pa, nije baš na stranu. Ako si deklaracijom kao država & društvo prohvatio određenu odgovornost, a tehnički si finansirao počinioca zločina (kažem, Mladić je bio na našoj penziji do kada? 2003? Kasnije?) onda ima logike u plaćanju odštete. Ozbiljno, šta je loše u tome? Ti ljudi koji su pobijeni, ako su pobijeni protivno međunarodnom ratnom zakonodavstvu (dakle, ubijeni kao zarobljenici, bez suđenja itd. itd.), i ako to porodice mogu da dokumentuju, zašto da im ne platimo odštetu???

Quote

"Bez Srbije ništa se ne bi dogodilo, mi nemamo sredstva i ne bismo bili u stanju ratovati", izjavio je Radovan Karadžić 11. maja 1994. godine.

QuoteZapisnici VSO I 
http://www.pescanik.net/content/view/4780/61 (http://www.pescanik.net/content/view/4780/61)

/

Ne vidim šta to dokazuje. Pa valjda i vrapci na grani znaju da je Srbija pomagala RS, Hrvatska bosanske Rvate, a mudžahedini iz Irana i drugih islamskih zemalja muslimane? Kinezi su doduše bili ravnomjerno raspoređeni, čini mi se.

Glavno pitanje je vrsta, tj. oblik i kakvoca, kao i obim te "pomoci".
Potvrdu ove Karadziceve izjave, o "pomoci" Srbije strani bos. Srba, mozes naci u transkriptima tel. razgovora glavesina bos. Srba sa Milosevicem, Dobricom, Stanisicem, Seseljom itd., koji hronoloski sezu i do god. dana prije pocetka rata u Bosni. Ta "pomoc" nije bila "obicna pomoc" tipa dostave oruzja ili nafte, pa cak ni pomoc u ljudstvu (narocito prisutna na pocetku rata u Bosni, posebno u napadima na mjesta uz Drinu, granicna mjesta): radi se o inspirisanju na rat, gdje je Beograd, preko slobe ili Dobrice, u hodu sa Karadzicem pravio ratni plan, na kraju i inicirao rat, uz stalne sugestije, korekcije itd. bos. Srbima.

Da bi se to bolje razumjelo, boldovacu kljucne rijeci iz ove Karadziceve izjave:

Quote"Bez Srbije ništa se ne bi dogodilo, mi nemamo sredstva i i ne bismo bili u stanju ratovati", izjavio je Radovan Karadžić 11. maja 1994. godine.

Možda bi po tebi bilo bolje da im nikako nije pomagala ? Ne bi bilo problema onda, BIH bi danas bila dvoetnička država, ustvari monoetnička, pošto bi vremenom i Hrvati ,, isparili ''.
Pa naravno da im je pomagala, šta je tu čudno. Turska je pomagala kiparskim Turcima, Rusija je pomagala Pridnestrovlju, Hrvatska je pomagala Hrvate, Albanija otvorila magacine za Kosovo.. Srbija pomaže vojno i ekonomski Srbe, a čudna mi čuda.
Stvarno si otkrio toplu vodu.

Ja gore pisem o planiranju i otpocinjanju rata,dakle pravljenju ratnog plana u Beogradu i daljnjen dirigiranju njim iz Beograda, a ne o "tehn. pomoci" (koja se, takodje, podrazumijeva u aktivnu pomoc)... To se sve moze vidjeti i hronoloski pratiti kroz te transkripije razgovora na liniji Sloba, Dobrica/Bg i Karadzic, Krajsnik/bos. Srbi., gdje Bg konstantno sugerise i koriguje, npr, Karadzica sta da radi u konkretnim slucajevima.
U slucaju Bosne, identicno ce i Zagreb postupiti onda kada bos. Hrvati zapocinju rat za "svoj" dio Bosne (po premisi Tukijevih razgovora sa Slobom u Karadjordjevu, kada su izmedju sebe dogovorili dijeljenje Bosne).

Jedini Karadžićev citat kome sto posto vjerujem je onaj koji sam čuo sopstvenim ušima, a to je: "Mi ne želimo da porazimo Muslimane." To je bila živa istina. Srbi su patološki nesposobni da bilo šta isplaniraju. Da su Slobo i Karadžić htjeli da dobiju rat, srpska vojska je u svakom trenutku mogla da osvoji Sarajevo dok kažeš šiš-ćevap i to je kraj rata. Da i ne pričam o onom momentu kad su Aliju doveli "u goste" pa ga pustili. Katastrofa. Radovan je imao jedan jedini genijalan potez tokom čitavog rata, a to je kad je one Unproforce lisicama svezao za mostove kad je NATO stoka počela da bombarduje.

e davide, cesto, kao i sada naletim na te tvrdnje da su tudjman i milosevic dogovorili podjelu bosne. ali jos nikad nisam nasao nikakve cinjenice koje bi ucvrstile tu tezu. daj me uputi na nesto konkretno. znam da su u hrvatskoj ustrojene neke muslimanske brigade, i to je dobro placeno, znam da je bilo zbrinuto puno muslimanskih izbjeglica, znam da je bihac bio u nekim problemima do oluje, te kakva je akcija bila juzni potez i sl.

gdje je tu dijeljenje bosne? zar hrvati nisu ispali pomalo glupi? zar nisu mogli jednostavno pricekati da se muslimanima desi jos koja srebrenica ili mi nesto promice? jesi li ikad pogledao sto su muslimani jos drzali prije tih operacija?

a da su se hrvati dogovorili i koordinirali sa srbima, te kako navodis, na identican nacin radili na podjeli bosne, hajde izracunaj sto bi se desilo. sto mislis da bi se desilo da su se hrvati i srbi dogovorili podijeliti bosu?

evo ti ova karta sa wikipedije da ti osvjezi pamcenje, izaberi boju koja ti se svidi:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg63.imageshack.us%2Fimg63%2F1865%2F71272001.gif&hash=df8a6c60ec676b705e8e5932cc0b9ef85c88f90f)

Davide, naravno da bi bilo najbolje da se stvar u Bosni rešila bez rata.. ali već početkom marta bilo je jasno šta će biti.. u takvoj situaciji svako naravno, staje uz svoje..o tome ja pričam. A ko je počeo rat tamo, to je jako diskutabilno- negde su napali prvi Srbi, negde Hrvati- prvi su zauzeli dobar deo Posavine i ušli u Kupres, aprila 92. Jedan od prvih težih zločina desio se pre zvaničnog početka rata, čak i pre proglašenja nezavisnosti, 26.marta 92 u Sijekovcu, gde su pripadnici HOS i ZNG išli od kuće do kuće i ubili 15 srpskih civila. U Istočnoj Bosni su uglavnom Srbi prvi napadali.
Imaš i Konjic i Bradinu, Sarajevo- ubistvo na svadbi, masakr kolone vojske kojoj je predsednik države garantovao bezbednost, sličan pokolj u Tuzli.. mislim da pojednostavljeno vidiš taj sukob.. celu 93 su između sebe ratovali HVO i ABIH.. Hrvati su bežali preko srpske teritorije.. pa su kasnije opet ratovali protiv Srba..
Čak su i Muslimani ratovali između sebe ( Peti Korpus-Fikret ).
To je bio haos, rat svih protiv svih.

Brežnjev, ti zaista ili ne znaš ništa o tom ratu, il se praviš lud. Si čuo možda za Ahmiće i Dretelj ? Raspitaj se malo, možeš pitati i kojeg Bošnjaka.

Upravo emitovana sjajna emisija Antonele Rihe na RTSu u slavu Generala.
Prošli put razvalila Dačića i  vladajuću mu partiju a sad ovo.
Ne znam šta je u pitanju,il je Tijanić zaspao ili se Riha nije snašla na velikoj televiziji,tek moram da kažem ono što sam mislio da je nemoguće:Bravo Antonela!

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.statusmagazin.rs%2Fget_img%3FNrArticle%3D382%26amp%3BNrImage%3D2&hash=006fcbf4d0079cc29db30541bfe35e5547b41302)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.alo.rs%2F%2F_customfiles%2FImage%2Fslike%2F2010%2F03_mart%2F14%2Fvesti%2Fmladic-v.jpg&hash=363d3ab9f6321d4391c95dec7b18382074e52e1a)

hvala lijepo tihi, znam ja nesto daleko bitnije: dok je rat divljao u hrvatskoj, svi ste vi skupa jos lijepo grickali kostice po bosni i vikali vid' budala!
mozda zato sto se 91. dijelila bosna u slavoniji ili dalmaciji. nisam siguran.

Quote from: Josipovitch Broznjev on 02-04-2010, 01:59:47evo ti ova karta sa wikipedije da ti osvjezi pamcenje, izaberi boju koja ti se svidi:

To nije karta sa Wikipedije nego sa imageshacka. I opisuje operacije koje su dovele do kraja rata. Ovo je karta sa vikipedije, i opisuje celu BiH:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fupload.wikimedia.org%2Fwikipedia%2Fcommons%2Fe%2Fec%2FBosnian_war.gif&hash=a93101002975de77fc8477839cb4dbc5fcde33a2)

"hvala lijepo tihi, znam ja nesto daleko bitnije: dok je rat divljao u hrvatskoj, svi ste vi skupa jos lijepo grickali kostice po bosni i vikali vid' budala!
mozda zato sto se 91. dijelila bosna u slavoniji ili dalmaciji. nisam siguran."
Mislim da se '92 ista prica pricala i na drugoj strani, bar u pogranicnim delovima sa tada vec formiranom R.S.K?

Додику ће многи замјерити што је синоћ био у Тадићевом друштву у Арени.

Мени све ово личи на причи: "Ако вам цијели свијет прича да сте ви злочинци, онда и ви морате то да признате и повјерујете у то!"

А сад би могло да се каже и оно: "Поставља се питање: Ко је ту вук, а ко су ту прасићи"!

Не знам какво помирење може да донесе оваква декларација. Па Тадић се прво посвађао с добрим дијелом припадника свог народа. Шта онда да очекује од других? А и они су незадовољни што се не спомиње ријеч геноцид. Људи који су били укључени у та дешавања су давно објавили податак да је у Сребреници страдало око 1880 мушкараца, пола од тога у пробоју јер нису поштовали наређење из Сарајева, а пола је стријељано.

Тадић каже да сасосјећа с мајкама Сребренице. То удружење би требало забранити јер подстиче међинационалну нетрпељивост. Сви исто мисле као Насер Орић.

Ко се извињава Србима и српским жртвама?

Ја никако не могу да схватим зашто већина људи у Србији одавно мисли да ће Република Српска бити укинута? Па да је то могуће, већ би то било урађено.

Живим овдје, знам шта је било и шта се сад дешава. И сви то знамо.

Прво би требало да се други народи извину Србима. Па они су започели рат. Алија је жртвовао суверенитет за мир. Неко мора да призна да је Армија тзв. Републике БиХ била злочиначка.

Али Тадић је овим постпуком све њих заједно премашио. Ипак је он (бар по рођењу) био Србин. Сад је издајник. И увриједио је све српске жртве.

Tadić je ili izdajnik ili glupan. A meni lično ne izgleda kao glup čovjek.
Elem, nakon ove deklaracije svako će moći da procijeni i ocijeni djelovanje milog nam Precjednika. Naime, on je reko da nakon što se donese ova deklaracija mi imamo puno pravo da govorimo i o srpskim žrtvama. Lično smatram da je to čista budalaština i da o žrtvama treba da se govori bez obzira na razne tupave deklaracije, ali dobro, možda on tako misli. Sad je deklaracija usvojena, "prepreka" je skinuta itd., pa da vidimo da li će vajni predsjednik da progovori o pomenutim srpskim žrtvama. Recimo u Sarajevu. Mislim da je to jednostavan kriterijum. Evo ja ću da budem darežljiv i dajem mu recimo mjesec dana da bar pokrene to pitanje prije nego što ga i definitivno otpišem kao izdajničkog smrada.

Quote from: Meho Krljic on 01-04-2010, 22:47:39

Pa, nije baš na stranu. Ako si deklaracijom kao država & društvo prohvatio određenu odgovornost, a tehnički si finansirao počinioca zločina (kažem, Mladić je bio na našoj penziji do kada? 2003? Kasnije?) onda ima logike u plaćanju odštete. Ozbiljno, šta je loše u tome? Ti ljudi koji su pobijeni, ako su pobijeni protivno međunarodnom ratnom zakonodavstvu (dakle, ubijeni kao zarobljenici, bez suđenja itd. itd.), i ako to porodice mogu da dokumentuju, zašto da im ne platimo odštetu???

da, ali kod nas je sve naglavce okrenuto. nedavno je doneta odluka da se porodici stambolic ispalti 250 000 evra, a za onog mamlaza je dato milion dolara. ne bi me zacudilo da mi trazimo od porodica ubijenih u srebrenici odstetu, jer vec 15 godina nam nabijaju na nos da smo zlocinitelji, sto nam je prouzrokovalo dusevne bolove jakog intenziteta.

Cyberpapir zaista svašta trpi...

ne trucaj! ti uopste nisu u stanju da pojmis sav semanticki potencijal mojih pregenijalnih misli. :mrgreen:

Zosko, sad bez zeze i prepucavanja, ipak je Veliki Petak.
Problem je kad diskutuješ i pričaš o ratu onom ko je učestvovao
u istom, živio tu za vreme njega, nešto mogao da vidi i čuje.
Ti o tome znaš sa neta i iz hrvatskih medija.
Prvo, Hrvati i Srbi su sarađivali veliki deo rata- cisterne i kamioni iz i za Hrvatsku
su špartali Bosnom 93. Preko srpske teritorije su bežale hrvatske izbeglice iz Srednje
Bosne. Nakon što se rat zahuktao, Slobo i Njofra su pregovarali o podeli, ali su pravi
dogovor postigli 93 Karadžić i Boban u Gracu.
Razmisli zašto od kraja 92, Hrvati nisu izveli nijedan ozbiljniji napad na industrijski i
privredno razvijene Brod, Derventu, Brčko, Modriču.. a osvajali su Grahovo, Glamoč, Drvar.
93 kad sam bio u mladoj vojsci, momci s Kupresa su digli frku i tražili da razgovaraju s
komandantom, jer se pronela priča o razmeni teritorija i davanju Kupresa Hrvatima.
Godinu dana pre pada Kupresa 94-e.

Ameri su napravili Vašingtonski sporazum , i prosto naterali Hrvate da ratuju zajedno sa
Armijom BIH. Da nije bilo toga, rat u Bosni bi se završio suukobom Srba i Hrvata s jedne
strane, protiv Muslimana s druge strane.
Karadžića je bilo briga za RSK, niti im je pomagao, niti ga je zanimala njena sudbina.
Znam da ovu pogađa tvoju osetljivu dušicu, ubeđenu da je Hrvatska branila BIH,
ali istine nikad nisu lepe.

ТАДИЋ ОБЕЋАО ОСУДУ ЗЛОЧИНА НАД МАЂАРИМА

Посланик Савеза војвођанских Мађара (СВМ) у Скупштини Србије Балинт Пастор каже да је предсједник Србије Борис Тадић обећао СВМ-у доношење декларације о осуди злочина над Мађарима у Војводини 1944. и 1945. године прије доношења Декларације о Сребреници.

"Још прошле године Тадић нам је обећао доношење декларације о осуди злочина над Мађарима, и мађарска национална заједница у Србији очекује од њега да реч и одржи", изјавио је Пастор за новосадски "Национални грађански".

Он је додао да Мађари не желе да том декларацијом условљавају владајућу српску коалицију, али да очекују њено доношење, јер су почињени монструозни злочини 1944. и 1945. године.


"Рецимо, у Чуругу, Жабљу и Мошорину протерани су Мађари, а већина их је завршила у концетрационом логору у Бачком Јарку где их је побијено 6 429, од којих су 455 била деца. Нажалост у Србији се само зна за Новосадску рацију, али не и за друге злочине почињене над другим народима", констатовао је Пастор.
http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=18876 (http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=18876)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsphotos.ak.fbcdn.net%2Fhphotos-ak-snc3%2Fhs471.snc3%2F25845_428559656040_320032751040_5627702_3244383_n.jpg&hash=6c2eb9945d127478b3dd8db03a72359e9ac9df20)

tihi, moja osjetljiva dusica od prvog dana zastupa stav da bosnu ne bi ni na poklon. kamo li da se bori za nju, bilo podijeljenu ili u komadu. a sto se tamo islo, zar to nije ocigledo? ili je rsk imala neku drugu dubinu za koju ne znam?

Pastor je u pravu,stvarno se u Srbiji malo ili ništa ne zna kako su se se na Telepu mesili kolači i i   spremao doček madžarske vojske i početak lova na Srbe.Takođe nije ni pokušao da objasni zašto su baš iz tih sela proterani i nisu smeli ni u njihov atar da uđu,a nisu proterani iz Budisave(madžarskog sela koje koje nije ni 15 kilometara udaljeno od Žablja i Mošorina.Zverstva su se činila i pre Racije.
Čim su ušli u Žabalj pretesterili su živog ispred crkve brata moje bake zato što je bio pravoslavni sveštenik.
Takođe se ne zna i ne spominje zašto je koncentracija terora bila najveća u Šajkaškoj,teritoriji bivše vojne krajine.

Jebiga, nisu deca testerisala.

Voleo bih da čujem gde su bili ti l"logori",ali i da se progovori o Šarvarskom i drugim Madžarskim logorima gde su Bila takođe deca koja su bila iz raznih delova Jugoslavije koja su ličila na decu iz biAfre i primana u srpske porodice ,pošto više nisu imali nikoga.

Naopaka ti je logika. Nema izgovora za ubijanje dece.

Nisam nikada ni pomislio da ima.Samo mislim da nma nikakve sreće u donošenju deklaracija ,a naročito onih koji se donose pod priticima i kao deo političke trgovine.
I moj deda po ocu je imao šestoro dece i samo zahvaljujući Bogu i komšiji Švabi je uspeo da ukne  tom lovu na Srbe tako što je moj otac ,kao najstariji izigravao metu idući sa kantom za vdu na uličnu česmu dok je porodica bežala kroz komšijsku baštu.Sve se događalo u Novom Sadu p momentu ulaka madžarske vojske  u grad,a ne za vreme Racije.Oni su izbegli u Srbiju a kuća i firma su sspaljeni i srušeni do temelja.
Sve do nedavno je tu bio prazan plac a sada je tu podigao kuću neki novi biznimen. Nikakva deklaracia ije donošena.

Bez ikakve deklaracije mene niko nije učio da treba da mrzim bilo koga zbog nacije ili vere i imam prijatelje vrlo različitog nacionalnog i verskog porekla.Donošenje nekakvih deklaracija ne može da promeni prošlost,a nije nikakav doprinos za budućnost.

Quote from: slavko on 03-04-2010, 15:31:24
Bez ikakve deklaracije mene niko nije učio da treba da mrzim bilo koga zbog nacije ili vere i imam prijatelje vrlo različitog nacionalnog i verskog porekla.Donošenje nekakvih deklaracija ne može da promeni prošlost,a nije nikakav doprinos za budućnost.

Tačno tako.
Deklaracija je doneta, da bi se načinio pokušaj pranja ruku. Ali ruke su krvave do ramena. I to nikakva deklaracija, ni ova o Srebrenici, ni ona koju zbog izmirenja "nacionalne" savesti pripremaju ne može oprati. Da su Bosanci pravoslavne provinijencije dobijali materijalnu, logističku i vojnu pomoć od Srbije, jesu. Da  li se to događalo u trenutku kada je BiH bila priznata kao nezavisna država? Jeste! Time je svako vađenje na priču, tamo je građanski rat, i ostalo palo u vodu. Srbija je po nekima mlako, po nekima preterano pomagala i etničko čišćenje u Srebernici, jer da se ne lažemo, to nije bio genocid, jedino u pokušaju. A pravdati sve to, ustaškim zločinima i drugim događajima iz II svetskog rata je ....... :twisted:

Kakve veze s tim ima priznanje BIH, Akhnatone ? Pa već krajem marta 92, HV je počela ulaziti u Posavinu, pokolj u Sijekovcu je bio dve nedelje pre proglašenja nezavisnosti.
Patriotska Liga i beretke su već bile naoružane. Da nije Srbija pomogla Srbima u Bosni, doživeli bi u najmanju ruku etničko čišćenje, a verovatno i pogrom.
To naravno ne opravdava Srebrenicu, ali ne razumem tu tezu, BIH je nezavisna i sad mogu tamo da rade Srbima šta hoće, Srbija se ne sme mešati ?

Eriopse, nema nikakve veze priznanje BiH sa tim. Nema, jer i da ga nije bilo isto bi se dogodilo, srbi istočnog zakona i srbi zapadnog zakona (čitaj hrvati) su odlučili da pojedu bosnu, e sad pošto su i jedni i drugi sebi dali status odbrane od ovog drugog, zamrzli se oko vere, vjere kako hoćeš, onda su srbi kojima je zakon u Meki morali da plate neku cenu. A i međusobno se ubijali oko kolača.

Čekaj, tvoja teza ide u prilog građanskog rata, pošto su po tebi tu svi Srbi..

Quote from: Josipovitch Broznjev on 31-03-2010, 18:33:55

ja vidim samo dvije mogucnosti da se srbija i zemlje koje imaju baksuz da su joj blizu maknu sa mrtve tocke:
1. ili jedna ozbiljna denacifikacija srbije, kao sto ju je prosla hitlerova njemacka, ili
2. dosta price, pufke u ruke i navalite, pa ce denacifikacija doci prirodnim putem.

ti sa svojim zahtevima za navodnu denacifikaciju ustvari podrzavas cilj liberalnog kapitalizma

Sad su se setili.
Ali dobro,od nekud mora da se počne.Ovim tempom će se za nekih 15 godina doći do stvarnog broja ubijenih.

Mirsad Tokača: "Pronašli smo 500 živih Srebreničana koji su se vodili kao nestali"

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.sarajevo-x.com%2Fmedia%2Fimages%2Fvijesti%2F100331112.jpg&hash=f5c922d2a8d2b25d6b2344327f5d340c05935739)

Direktor Istraživačko-dokumentacionog centra (IDC) Sarajevo Mirsad Tokača apelirao je danas u Banjoj Luci na sve koji imaju podatke da, kako kaže, negdje živi neka osoba koja je iz BiH, bez obzira na nacionalnost ili vjeru, a da je registrirana kao nestala ili ubijena, obavijeste sve nadležne institucije, IDC ili druge koji mogu da evidentiraju tu informaciju.
Mirsad Tokača,,Najveći problem u BiH je perfidni monopol nad informacijama", rekao je Tokača, ističući da je prilikom pravljenja "Bosanskog atlasa zločina" IDC želio razbiti te monopole.

Tokača kaže da IDC na ovome atlasu radi već dvije godine, te da je do sada uspio obilježiti oko 2.500 tačaka u 110 općina bivše BiH u kojoj se se desili zločini.

On je dodao da je IDC do sada uspio obraditi svega 20 posto dokumentacije kojom raspolaže, ističući da će se podaci u ovaj atlas unositi još nekoliko godina.

Naveo je i da je IDC tokom svog istraživanja došao do podatka o 500 živih stanovnika Srebrenice koji su, kako kaže, po raznim listama bili evidentirani kao nestali u Srebrenici, te o 70 osoba koji su sahranjeni u Memorijalnom centru Potočari, a koji nisu stradali u Sreberenici.

"Tokom našeg istraživačkog projekta ljudskih gubitaka pronašli smo oko 500 živih Srebreničana. Također imamo podatak da je nešto više od 7.000 osoba poginulo na tom prostoru, a nisu svi iz Sreberenice. Dakle, tu ima Vlaseničana, Zvorničana, Bratunčana, Višegrađana, Rogatičana, o čemu govori i podatak da smo evidentirali 70 osoba koje su sahranjene u Memorijalnom centru Potočari, a koje nisu stradale u Sreberenici", rekao je Tokača novinarima u Banjoj Luci.

IDC Sarajevo, uz podršku IKV Pax Christi iz Holandije i u saradnji s lokalnim partnerima, namjerava u Bosni i Hercegovini i tokom 2010. godine provesti aktivnosti na promociji "Bosanskog atlasa ratnih zločina".

Podsjetio je na tribini održanoj danas u Banjoj Luci da je ,,Bosanski atlas ratnih zločina" digitalni memorijal, koji koristeći ,,Google Earth" tehnologiju prezentira činjenice o ratu na teritoriji BiH u periodu od 1992. do 1995. godine na inovativan i nekonvecionalan način.

Atlas istovremeno ima informativnu i edukativnu svrhu, jer nudi pristup činjenicama o masovnim ubistvima, silovanjima, žrtvama rata, sudskim presudama, kao i podacima o uništavanju vjerskog, kulturnog i historijskog naslijeđa BiH.

Cilj projekta je da se omogući studentima, istraživačima, porodicama žrtava i drugim zainteresovanim pristup informacijama koje sadrži baza podataka IDC-a o ratnim događajima u svim regijama BiH, te animirati građane da učestvuju u dopuni podataka koje posjeduje IDC.

http://www.sarajevo-x.com/bih/clanak/100331112 (http://www.sarajevo-x.com/bih/clanak/100331112)

Eh, kad bi svi svoj posao radili pošteno kao g. Mirsad Tokača, mislim da bi ovde pomirenje nastupilo vrlo brzo.

Ali to bi onda bilo vrlo dosadno. Dole s Tokačom! :evil:

Quote from: Eriops on 04-04-2010, 13:20:01
Čekaj, tvoja teza ide u prilog građanskog rata, pošto su po tebi tu svi Srbi..

Pa i jeste bio gradjanski rat za vlast, za teritorije....

Dnevni avaz

Angelina Jolie i Brad Pitt napustili BiH bez posjete Srebrenici

:cry: :cry: :cry: :cry: :cry: :cry:


Holivudska glumica i ambasadorica dobre volje UNHCR-a Anđelina Džoli (Angelina Jolie) i njen suprug, glumac Bred Pit (Brad Pitt), iako je bilo najavljeno, danas nisu posjetili Srebrenicu, odnosno Memorijalni centar u Potočarima, već su, nakon posjete Goraždu i Međeđi kod Višegrada, otputovali iz BiH.

Ovaj slavni holivudski par je nakon Goražda, gdje su razgovarali s članovima porodica smještenih u kolektivnom centru, posjetio Međeđu kod Višegrada i očekivalo se da će posjetiti i Srebrenicu.

U Potočarima su građani i novinarske ekipe čekale da slavni glumački par dođe u posjetu ovom gradu, ali to se nije dogodilo.

UNHCR u BiH saopštio je ranije da je Anđelina Džoli u BiH doputovala kako bi posjetila izbjeglice, povratnike, interno raseljene osobe i Rome, te da će o detaljima njenih aktivnosti javnost biti informisana po završetku posjete.

Džoli i Pit otišli u Crnu Goru, zaobišli Dubrovnik

Najpoznatiji filmski par u posljednji su trenutak je otkazao svoj dolazak u Dubrovnik i otputovao u Crnu Goru. Umjesto na dubrovački aerodrom Ćilipi, gdje su ih iz Sarajeva očekivali oko 17.30 sati, Džoli i Pit sletjeli su na aerodrom Tivat u Crnoj Gori, potvrdio je direktor aerodroma "Ćilipi" Roko Tolić.

Razlog otkazivanja posjeta Dubrovniku je prevelika pompa koja je nastala nakon njihovog dolaska u Sarajevo i najave posjete Dubrovniku.

Holivudski par večeras je trebao odsjesti u hotelu "The Pucić Palace", najpoznatijem hrvatskom boutique hotelu koji je smješten u historijskoj jezgri na Gundulićevoj poljani, gdje je sve bilo spremno za njihov dolazak.


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.index.hr%2Fthumbnail.ashx%3Fpath%3D%2Fimages2%2FAngelinaJolieuBiH2-AFP662.jpg%26amp%3Bwidth%3D662%26amp%3Bo%3Da&hash=96482d5bb6feeaf232f2b72387d3c0b43f1f2ecd)

STARICE koje su u izbjegličkom kampu u Goraždu posjetili Angelina Jolie i Brad Pitt, 77-godišnja Lena i 73-godišnja Mara Babić, kažu kako nisu ni znali tko im je došao u goste te kako su se sa slavnim parom natjecale u tucanju uskrsnim jajima. Starice kažu i kako su im Brad i Angelina obećali financijsku pomoć.

"Nisam znala tko je ta glumica, ne pratim vam ja to. Ali lijepa je kao slika, a i onaj njen čovjek je jako dobar. Bila je kod nas pola sata i pričala s nama. Ma, kao da mi je najrođeniji rod došao, tako je draga i familijarna", rekla je Lena Babić. Ni njena sestra Mara nije znala tko im je stigao u goste, ali tvrdi da slavne goste nikad neće zaboraviti. Kaže kako im je Angelina obećala napraviti kuću, da imaju bolje mjesto za život. "Kaže da joj je žao što ovako živimo i nemamo vode i da će nam pomoći", navela je Mara.

manja bakica je pank rok,,,

Quote from: stakmen on 11-04-2010, 09:25:49
manja bakica je pank rok,,,

Ne mogu da se odlucim da li vise lici na E.T-ja ili na Elder bakicu iz Falout 2?

Quote from: akhnaton on 04-04-2010, 13:00:30
Eriopse, nema nikakve veze priznanje BiH sa tim. Nema, jer i da ga nije bilo isto bi se dogodilo, srbi istočnog zakona i srbi zapadnog zakona (čitaj hrvati) su odlučili da pojedu bosnu, e sad pošto su i jedni i drugi sebi dali status odbrane od ovog drugog, zamrzli se oko vere, vjere kako hoćeš, onda su srbi kojima je zakon u Meki morali da plate neku cenu. A i međusobno se ubijali oko kolača.

Grešiš.
Hrvati su od plemena postali narod još u prapostojbini Slovena.

Samo jedan deo Hrvata nastao je od Srba. U pitanju su stanovnici Dubrovnika i okoline (najsevernija tačka je ostvo Pag, koje je pripadalo srednjevovnoj državi Paganiji), kao i pokatoličeni Srbi u NDH i kasnije.
To je manjina u odnosu na sve Hrvate.
Sam termin Hrvati pominje se još pre seoba.

Dakle nije reč o nekom, ko je nastao od Srba već se doselio na prostor blizu Srba, a jezik im je ujednačen zahvaljujući reformama Vuka Karadžića, koji je kao osnovu za sve uzeo hercegovačko narečje.

Da je Vuk umesto iz sela Tršića na Drini, bio iz pirotskog kraja,
(a da su Bugari uzeli kao oficijalno narečje govor iz Sofije, a ne iz Varne, Srbi s Bugarima imali isti jezik, dok Hrvate ne bismo razumeli).

Inače svi narodi nastali su na veštački način. (Zato su polemike o tome, koji je narod od koga stariji često besmislene).
U prošlosti bi bilo dovoljno da se jedno slovensko, germansko ili romansko pleme odseli bar 500 km daleko. Da izgube svaki kontakt s braćom usled lošeg srednjevekovnog saobraćaja. Da razviju nov jezik i već su nov narod.

Najpre su svi bili SLOVENI.
Jedni su ostali u prapostojbini (od karpata do doline Volge).
To su bili Veni, Solveni, Voždani, Gornjevolžani itd.
Svi su se veštački ujedinili da bi pobedili Tatare, pa kasnije još jednom podelili na:
- Kijevsku Rus
- Bela Rus
i
- Maskovsku Rus.

(Reč RUS znači posed na staroslovenskom. Tako da Rusi u stvari nisu narod već skup mnogo plemena ujedinjenih u strahu od Tatara).

Od Bele Rus nastaju Belorusi
Od Maskovske Rus nastaju Rusi,
a Kijevska Rus je posebna priča. Najpre su pod najezdom Tatara, mnogi pobegli u druga dva rusa (poseda).
Oni, koji opstaju asimilizuju se s Tatarima, ali dožiovljavaju dve nove invazije. Od velike Kneževine Litvanije i od Poljske.
Umesto naziva KIJEVSKA RUS postaju MALO RUS (mali posed)
Kasnije se to zamenjuje terminom UKRAJINA.
Današnji Ukrajinci su spoj čak 4 naroda (Starih Kijevskih Rusa, Tatara, Litvanaca i Poljaka).

Drugi, koji su napustili prapostojbinu su:
- POLJACI
- ČESI
- SRBI
- HRVATI
i
-BUGARI (koji su nastali kao mešavina Tatara i Slovena).

Ovi se narodi pominju.

A evo, koji narodi su nastali, kasnije kao veštači:

1. SLOVACI  - nastali su od Čeha, koji su bili hungarizovani. Danasšnji slovački jezik zvuči kao češki s mađarskim akcentima.

2. SLOVENCI - nastali takođe od Čeha, koji su došli na jug. Germanska plemena (današnja Austrija) ih je odvojila od Čeha. Ostali su tragovi u jeziku.

3. BOŠNJANI / BOŠNJACI - Ovo je pretpostavka o nastanku. Dolaskom dva slovenska naroda na zapadni Balkan (Hrvati i Srbi), osnivali su svoje države. Hrvati Hrvatsku, a Srbi nekoliko njih (Rašku, Duklju, Travuniju, Hum, Zahumlje, Paganiju, Dubrovnik).
Na središnjem delu nastaje jedina država, koja kao ime uzima ilirski naziv Bosna. Pretpostavlja se da je upravo Bosna bila specifična zbog spoja doseljenih Slovena i starosedleeaca Ilira. Hrvati i Srbi iz drugih država, koji učestvuju u formiranju Bosne bili su povezani specifičnom crkvom bosanskom. Postali su bogumili i tako se razlikovali od suseda.
Bogumilstvo slabi, a jačaju katoličanstvo i pravoslavlje, pa deo Bošnajka prelazi na pravoslavlje i katoličanstvo napuštajući bogumilstvo. Mnogi od njih napuštaju i naziv Bošnjani / Bošnjaci i deklarišu se kao Srbi i Hrvati.
U otomanskom periodu, polovina srednjevekovne države prelazi na islam.

4. CRNOGORCI - nastali od Srba, ali je Otomansko carstvo preseklo Srbe na dva dela preko Sandžaka. Crna Gora nije bila povezana sa Srbijom, koja je i nestala pod turskom okupacijom na čitavih 5 vekova. Crna Gora je opstala kao jedinstvena pravoslavna teološka država.
Kasnije se povezala sa Srbijom, ali ko s nauči jednom na nezavisnost, nema nazad.

5. MAKEDONCI - nastali kao mešavina Srba, Bugara i predslovenskih starosedelaca. Jezik im je tačno na pola puta od bugarskog ka srpskom. Padežni sistem sličniji bugarskom.

Dakle Hrvati su ipak narod iz prve grupacije. Nastali su još u prapostojbini.

Bogo dobri, što si ti pametan!

Hej, zaboravio si Stari Rus. Uzgred, svi su Ras. I Rasija (tako se izgovara). Dobro me je razveselila ona o Srbilirima. To je za mene novo i neponovljivo. Ipak, složio bih se da u korenu podela leži slaba komunikacija među grupama. Šta se može kad nisu imali Internet i Wikipediju. xukliam

Quote from: Lomljavina on 11-04-2010, 23:15:25
(Reč RUS znači posed na staroslovenskom. Tako da Rusi u stvari nisu narod već skup mnogo plemena ujedinjenih u strahu od Tatara).

Vikipedija te demantuje
http://en.wikipedia.org/wiki/Rus_%28name%29 (http://en.wikipedia.org/wiki/Rus_%28name%29)
http://en.wikipedia.org/wiki/Rus%27_%28people%29 (http://en.wikipedia.org/wiki/Rus%27_%28people%29)

Lomljavina
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi43.tinypic.com%2Fsy8bxw.gif&hash=ca64d69fe5352bbbe2f04d3b9cb1df812d57d0c0)

  Ne znam šta kaže wikipedia, ali u razgovoru s mnogim istoričarima, rečeno mi je da RUS znači POSED a da je Bosna reč ilirskog porekla.

  Naravno ništa od navedenog ne mora da bude tačno. To su samo podaci koje imam.
   
  Kapiram da je neka informacija samo propaganda, koju sam negde popio. No nemam problem da je izložim ovde jer FORUMI su ipak samo FORUMI. Ne naučni ni seminarski radovi.
  Cilj i jeste da te neko demantuje ako misli da ima bolje argumente, pa i da priznaš da si bio u zabludi. Što da ne?

Ја сам био убеђен да Рус(рас) значи човек...ето ти га сад, сваки дан сазнаш нешто ново.

Ma jok. ROM valjda znači čovek, a RUS je na staroslovenskom značilo posed.
(Pripadnik ruskog naroda znači tek od nastanka Rusije kao države)
No manimo sad te narode.
Mene sad zanima nešto drugo.

Primećuje li ko od vas da se iza potenciranja UPOTREBE ili ODSUSTVA reči genocid krije u stvari žestoko, ali baš baš baš žešće diskriminisanje MUŠKOG POLA.

Pazi ovo - Ako pobiješ ženu, decu i starce, dakle sve redom onda se upotrebljava ta najteža reč G E N O C I D.

Ukoliko nema ubijanja žena i dece, onda se kaže samo NAJSTRAŠNIJI ZLOČIN.

Iz ovoga proizilazi da su punoletni muškarci stvorenja, čije se stradanje manje žali. (Maltene da neko može da te ubije kao psa)
Verovatno se polazi od neke pretpostavke da samim tim da je neko muškarac može da se brani i da mu je samim tim lakše.
Međutim ovo je važilo samo za periode pre izuma vatrenog oružja.

Po nastanku pištolja svaka odbrana je nemoguća čak i da si dizač tegova od 100 kila i nosilac crnog karate pojasa.

Od tad bi valjda trebalo da se i izmene i predrasude, te da se muškarac u punoj snazi u pogledu žrtve izjednači s ostalima.

Zbog čega bi ubistvo desetorice (izvučenih iz nekog voza ili kuća recimo) bilo manje strašno od ubistva desetoro?

Uviđa li još neko skrivenu mizoandriju u potenciranju razlika između termina GENOCID i ZLOČIN ?

Quote from: Lomljavina on 11-04-2010, 23:55:52Uviđa li još neko skrivenu mizoandriju u potenciranju razlika između termina GENOCID i ZLOČIN ?

još nigde nisam čuo da je razlika u polu, a ne u broju (i načinu ubijanja) žrtva...

Kada starci, žene, i deca budu u redovnom sastavu vojnih snaga onda ćemo prilagoditi svoje definicije.

  U emisiji koju sam gledao, autor knjige o Radovanu Karadžiću Miroslav Toholj, upravo je govorio kako Srebrenica ne može biti genocid jer nisu ubijani svi redom. Dakle ne žene i deca već samo muškarci u zrelom dobu.

 Kasnije je ova teza ponavljana mnogo puta.

 Reč je u stvari u jednom vrlo ,,pametnom'' potezu.
 Ovo ,,pametnom'', naravno u monstruoznom smislu.

 Daleko je lakše opravdati stradanje samo muškaraca od 18. do 60. godine u nekom mestu nego stradanje svih.
 (I Nemci su u Kragujevcu uradili isto).

 Upadneš negde, pobiješ njih, a kasnije u izveštajima stoje samo muška (punoletna) imena, koja se lakše spoje sa spiskom onih, stradalih u ratu.
 Istorijski uvek možeš da se ,,opravdaš'' time da su eto kao PRUŽILI ORGANIZOVAN OTPOR. (Iako nikakvog otpora uopšte nije bilo)

 Drugi trik je da se pre likvidacije odvedu na neko mesto, gde im se naredi da se obuku u staru vojničku odeću (a od njih uzmu civilnu) pa se onda likvidiraju.

 I na kraju se saopšti da su stradali vojnici.
 Mnogo je lakše IZVUĆI se iz takve situacije i oprati ime nego kad na spisku poginulih imate i babe i dete i žene i decu.

  Dakle MAC ja ne govorim o ubijanju vojnika. To je već nešto drugo i to zaista jeste MANJE zlo.
  Govorim o ubijanju civila!
  U praksi ispada da je ubistvo grupe muških punoletnih civila manje zlo nego ubijanje grupe pomešanih civila.
  Odakle logički proizilazi da je muški život manje vredan.

  Dakle skidaj ih s vozova, izbacuj iz kuća (ovo važi za sve strane u ratu) i kasnije ćeš se mnogo lakše izvući. 

Daj, ne brljaj. Zabrljaćeš totalno, i posle ćeš se iz toga izvlačiti kilometarskim postovima.
Kako može biti isto ubistvo muškarca od 30 ili 65 godina, i deteta ?
I u periodu mira, bez ratova, mnogo veći bes i osudu javnosti navući će ubistvo deteta, nego odrasle osobe.
Moj ti je savet da se zaustaviš na ovome, i vratiš na temu religije. Ostavi se rata i ratnih zločina- uglibićeš se, a već si krenuo trapavo, našao si baš temu za priču o muškoj neravnopravnosti  :shock:.

Čekaj Eriops

U ratu imaš CIVILA i VOJNIKA.
To recimo nije isto.
Vojnikova smrt žali se kol'ko se žali, ali se neprijatelj manje osuđuje jer se smatra da je vojnik bio obučen da se brani, ali i da napada.

Ali među samim civilima i samim vojnicima valjda svi treba da su ravnopravni.
I meni je više žao deteta. To nije sporno, ali između ubijenog civila muškarca od 25 i civila žene istih godina, ne vidim zašto bih ikog žalio više ili manje na osnovu pola?

Žaliću na osnovu toga ko ima decu, koja ostaju siročići, ko ima braću ili sestre ili ko je bio kakva osoba.

Međutim Toholj i njemu slični po emisijama kao da između redova umanjuju značaj ubijenih muških C I V I L A.
Smanjuju značaj zločina do granice prihvatanja.

Dakle čim si muško i punoletan, mogu da te ubiju kao psa.
Punoletni civili bi valjda trebalo da su isti zar ne?

A ako nisu isti, onda to ostavlja mnogo mesta za zloupotrebu.
U'vatim koga 'oću, naredim mu da se pre streljanja presvuče u uniformu (a ni to ne mora) i streljam ga.
Kasnije se  predstavim k'o heroj.  

Ili ih pobijem, a opravdam se da je to preventiva.
Sve što je muško dakle imam prećutno pravo da ubijem jer je u jeku snage i potencijalna je opasnost.

Nisam ja ovo pomenuo kao digresiju radi digresije i da ispadnem originalan već zato što zaista uočavam između redova da je razlika između GENOCIDA i STRAŠNOG ZLOČINA definisana u tome što u jednom slučaju ubijaš samo muške punoletne civile, a u drugom sve redom.

Čini mi se da se počinioci prvog slučaja moralno peru daleeeeko lakše.
Ok. I treba da im je nešto malo lakše (ukoliko nema ubijene dece), ali ne da se moralno operu, kao što su se neki oprali ili da ispadnu junaci i heroji, koji razmišjaju na duže staze pa čine ,,pametne'' preventivne korake.

Quote from: Lomljavina on 12-04-2010, 00:54:38Nisam ja ovo pomenuo kao digresiju radi digresije i da ispadnem originalan već zato što zaista uočavam između redova da je razlika između GENOCIDA i STRAŠNOG ZLOČINA definisana u tome što u jednom slučaju ubijaš samo muške punoletne civile, a u drugom sve redom.

Da neko hipotetički uzme i ubije 2000 žena to isto nije genocid, nego strašan zločin. Definiši genocid prvo, pa onda da pričamo.

Quote from: mac on 12-04-2010, 01:03:13Da neko hipotetički uzme i ubije 2000 žena to isto nije genocid

ne, to je ginocid.
zar nisi gledo ANTIHRISTA?

Neka me ispravi neko ko je pravnik, ako ima potrebe, ali genocid se valjda i odnosi na situaciju kada se ubija bez diskriminacije, redom. To ne znači da je manje strašno ako neko pobije ljude koji su nekakvom metodom probrani, ali znači da se onda to drugačije pravno tretira. Inače, nisam za to da se licitira brojevima (polom, godinama...) ubijenih nedužnih ljudi i statistiku treba ostaviti stručnjacima (ako ih ima), a žaljenje porodicama pobijenih...

Nema jasne definicije genocida.

STRAŠAN ZLOČIN je ubijanje manjeg broja ljudi. Sad, koji je granični broj, nezahvalno je reći.

GENOCID bi bio ubijanje većeg broja ljudi (da uzmmeo cifru 1000), ali pod uslovom da su svi CIVILI.
Inače i ti civili su nekom metodom probrani. Uglavnom pripadaju istom etnosu, religiji ili ideologiji.

Dakle po ovoj definiciji Miroslav Toholj i mnogi drugi, koje slušam po Beogradu kad govore o tome da Srebrenica nije genocid, u stvari osporavaju značaj života muških civila.
Nipodaštavju ih. Moj poznanik čak kaže: - Svaki od tih civila bio je muškarac i bio je u ponoj snazi. Svaki od njih predstavao je potencijalnu opasnost jer je već sutra mogao da obuče uniformu i da se organizuje. Znači ovo je bilo samo ,,preventivno'' ubijanje i sa istorijskog stanovišta ,,pametan'' potez.
(Ovo su kolegine reči).

Dakle ako Srbija prihati da Srebrenica nije genocid već samo strašan zločin, to možda jeste bolje za samu Srbiju jer će buduće generacije osloboditi stida. (Mada ne znam zašto bi mene kao Srbina bio stid jer nikog nisam ovlastio da ubija u moje ime, naročito kad sam bio maloletan).
Ali s druge strane između redova primećujem upravo to o čemu pričam.
Da iz svega proizilazi da je muško civilstvo vrlo slično vojnikovanju i da se ubistvo punoletnih muškaraca maltene ne osuđuje.
(Ne želim da ga poredim sa ubistvom žena, dece, staraca ili baba) već da ga samo stavim na skalu osude.
Nek je ubistvo deteta na skali najvećih zločina za 10, ali onda nek ubistvo muškog punoletika civila, bude na 9.
Ubistvo vojnika nek bude samo za 2 ili 3.
Ne želim da neko muškarca civila spusti do 5 ili 4 ili da ga potpuno legitimiše.
A upravo to primećujem.

Quote from: Ghoul on 12-04-2010, 01:06:58zar nisi gledo ANTIHRISTA?

Nisam, kažu da je smorna artsy-fartsy papazjanija, a na RT ne prelazi ni 50%...

Quote from: Lomljavina on 12-04-2010, 01:16:20GENOCID bi bio ubijanje većeg broja ljudi (da uzmemo cifru 1000)...

Odakle da uzmemo? Nećemo ništa da uzimamo, nego nađi definiciju. Ako ćemo tako ofrlje da uzimamo stvari idem je lepo da uzmem da spavam.

  Nemoj molim te da ja kopipejstujem definicije jer ionako me neki ovde napadaju da se mnogo držim GOOGLOVE škole obrazovanja.

 Neke stvari u pravnom sistemu su fleksibilne. Ne mogu baš lako da se odrede.
 
 Očigledno je da neke brojke kod termina genocid jesu ključne, kao i neko probiranje. Sad koje tačno... prepustiću drugima.

 O muškim pravima bih mogao dosta da pričam, ali neću na ovoj temi.
 Dvaput godišnje desi se da neku devojčicu prebiju vršnjakinje u školi. Svaki od tih slučajeva završi na NASLOVNOJ strani i u Utisku nedelje.
 Slučaj prebijanja dečaka desi se svakog dana u Srbiji u bar 100 škola. O tome niko nikad ne piše. Manje se žali jer se muškarcu sugeriše da je mogao da se brani. To sve dečake, koji nisu fajteri već pripadaju drugim tipovima (štreberi, umetničke duše) stavlja u vrlo loš položaj i degradira. Usmerava ih na promenu prioriteta. Na to da i sami postanu fajteri, da treniraju, posvećuju se sportu da bi opstali.
  Sport, mišići i posvećivanju fizičkom tako biva prioritet mnogo većem procentu dečaka, nego što bi to prirodno bio.

 U krajnjoj liniji dolazimo do toga da u Srbiji i na celom Balkanu na 1000 sportista može da živi od svog rada (čitave lige u fudbalu, košarci, odbojci) dok umetnici ne mogu da žive. Teatri su prazni, a knjige se ne čitaju. Jedan od glavnih krivaca je i taj što je 90 % muške populacije u ovoj zemlji gurnuto ka sporotvima od malih nogu da bi opstali. Kasnije ih samo gledanje sporta i zanima a ukoliko i umesto italijanske treće lige zažele da vide neki film, to nije umetnički vredan film već ADRENALINAC.
No to je sad stvarno druga tema.

Jedna mala ispravka-teatri ni slučajno nisu prazni nego se za pojedine predstave traži i karta više,kao nekada za bioskopske predstave,o beskonačnim gužvama na sajmu knjiga da i ne govorimo.

Da. Svaka 100. predstava bude takva.
Osim toga to važi za 4 do 5 pozorišta.
Prag i Beč imaju ih 60, dok su stadioni često prazni.
Sajam knjiga je jednom godišnje i nije neki pokazatelj.

Kragujevac ima samo jednu knjižaru, Vranje ni jednu jedinu.

S druge strane onolika Arena proda sve karte ,,Partizan:Makabi'' meča za dva dana.

Činjenica je da u Srbiji pisci i umetnici retko kad žive samo od toga. Kod sportista to nije slučaj. Čitave lige uživaju. No takav je zakon tržišta. Balkanac više voli sport od umetnosti, a sport je povezaniji sa ratom u odnosu na umetnost. I sam predstavlja takmičenje, borbu, traži izdrživost, naglašava značaj fizičke snage...

Problem diskriminacije muškaraca je u tome što su za nju krivi takođe muškarci, ali oni na najvišoj skali pozicije moći.
Sultan je najjači, ženama u haremu jeste stoput gore, ali zna se kome je najgore - EVNUSIMA.

No ko što rekosmo to je sasvim druga tema. Biće prilike. Otvorićemo je nekad.

Quote from: mac on 12-04-2010, 01:19:51

Quote from: Ghoul on 12-04-2010, 01:06:58zar nisi gledo ANTIHRISTA?

Nisam, kažu da je smorna artsy-fartsy papazjanija, a na RT ne prelazi ni 50%...

ne veruj tim rtardima.

Lomljavina, moraš biti oprezan sa ovim stvarima, jer tu zaista nije dovoljno guglati po netu. I mnogi pravnici različito tumače definiciju genocida.
Ono što može biti problem u definiciji je ,, namera POTPUNOG ili DELIMIČNOG uništenja jedne .. '' grupe, nacije, verske skupine  ( ili dela grupe )itd.
Kod potpunog uništenja, gde se ubija sve redom, tipa Aušvic i Jasenovac, stvar je jasna , genocid je neupitan.
Problem je kod ovog ,, delimično ''.
U Srebrenici su ubijeni uglavnom odrasli muškarci, mada je bilo i maloletnih žrtava. Nesumnjivo strašan zločin. Ubijanje ratnih zarobljenika je zločin. Tu spora nema.
Je li genocid ? Deca i žene su puštene da odu. Znači u obzir može doći samo drugi deo definicije, DELIMIČNO uništenje. Spominje se čak i termin ,, lokalni '' genocid.
Može se tumačiti na više načina. Iako je reč o ograničenom području, ubijanje nekoliko hiljada ljudi ukazuje na nameru delimičnog uništenja populacije. No u međunarodnim aktima o genocidu, brojnost nije odlučujući moment; genocid može postojati i kod jednog ubistva, ako se može dokazati da je počinilac imao svest o postojanju plana za uništenje, i da je zločin činio radi toga.
Tako bi recimo, i zločin u Medačkom džepu 93, gde je pobijeno sve što se zateklo, mogli smatrati genocidom. Ili zločini u Oluji.
To je klizav teren.

Ok, ali ubijati samo punoletne muške civile je u praksi i najveće dno, maltene isto kao i ubiti ih sve jer pazi ovo...

Vratimo se na Nemce u Šumaricama.

Pobili su samo muškarce (od petog razreda osnovne pa starije).
Ostavili su žene i decu.
A zašto?

Jer će te žene ostati njima. (Pod pretpostavkom da će tu teritoriju osvojiti što se u slučaju drugog svetskog rata nije desilo).
Da se desilo, svaki Nemac je mogao ženama, kao roblju da radi sve šta želi i u seksualnom smisli i u smislu radne snage.

One bi mada preživele psihički bile vrlo slomljene posle gubitka sinova, muževa, braće i očeva.
Njihova mala i jedina preživela deca bila bi novi mali Nemčići vremenom.

I najmostruoznijem Hitlerovcu bolja je verzija da u nekom gradiću ostave žene žive, kojima svako može bez kazne da radi sve, a da njihovu decu uzimaju, izjaničare i tako dobiju i novo meso i nov nemački podmladak. (Brži natalitet).

I pre Jasenovca neko je pokupio najmanju decu i dao na program pohrvaćenja u porodice, koje bi da ih usvoje.

Pobiti samo sve civilne muškarce u jednom mestu u stvari je i najbolji proračunati interes u monstruoznom mozgu.
Od toga ima goreg (pobiti sve), ali nema ,,interesno boljeg'' rešenja.

To što je nešto dno ne mora da znači da je i genocid.

Види се да је Ломљавина о свему овоме баш много размишљао...можда чак и превише! То утиче на вугла, рођаци! :mrgreen:

Razmišljao i lomio se!

Treba biti pragmatican i sagledati sta Srbi DOBIJAJU usvajanjem ove deklaracije i sta GUBE neusvajanjem iste.Moraliziranje je odlika LJUDSKOG OTPADA sto rece NICE.Moralne norme se mogu iskrivljavati i rastezati do baskonacnosti.Strucnjaci za MORAL su BOGOMOLJCI(koji se BRINU za COVECANSTVO i SPAS DUSE),KOMUNISTI(koji se BRINU za RADNIKE),PATRIOTE(koji se BRINU za NACIJU),i uopste svi koji se BRINU za LJUDSKU POJAVU,tj. BICE.

Treba biti pragmatican i sagledati sta Srbi dobijaju od ulaska u NATO i sta gube neulaskom u isti.Dobijaju jacu i demokratskiju drzavu,a gube "MORALNU PODRSKU" Rusije.Svakako gubitnici ulaska u NATO su MONOPOLISTI I ENGLESKI DELTA BIZNISMENI KOJI UNISTAVAJU SRPSKU EKONOMIJU.

Uopste treba biti pragmatican,a Srbi su ogrezli u HRISCANSTVO,PATRIOTIZAM i BRIGU ZA BLIZNJEGA.Najjace jedinke vode racuna samo o sopstvenim interesima.Ako naciju posmatramo kao jedinku najjace nacije su one koje vode racuna o pragmaticnim ciljevima -takve nacije su integrisane jer INTERESI VLADARA NISU IZNAD INTERESA NACIJE.Srbi su potpuno dezintegrisani jer Srpski VLASTODRSCI slabe NACIJU da bi ucvrstili sopstveni polozaj(VLAST) i poboljsali svoje finansijsko stanje.Sa te tacke gledista general Simovic("BOLJE RAT NEGO PAKT,BOLJE GROB NEGO ROB") i komunisti,koji kastriraju Nemce da bi se Srbi digli na oruzje,posle jezive Nemacke odmazde,su IZDAJNICI a Cvetkovic i Nedic su apsolutni HEROJI jer su interese NACIJE pretpostavili sopstvenim lukrativnim interesima.

Jedino sto je bitno u kosmosu i prirodi su SNAGA,MOC,SIMETRIJA i VITALNOST.LJUBAV,MORAL i PRAVDA ne postoje u materijalnom univerzumu i u nauci i kao takvi mogu se zanemariti u OZBILJNOM POLITICKOM DELOVANJU>

Srbi su mali,zaostali,tehnoloski i intelektualno inferiorni i zbog toga su podlozni MORALNO-COVEKOLJUBIVIM MANIPULACIJAMA(odma su mi pred ocima SVEDSKI VOZOVI Velje Ilica i njegova zapenjena faca sa govornice kako prica o srpskim zrtvama).

Ja u protivnicima deklaracije prepoznajem MORALISTE,a u pristalicama deklaracije PRAGMATICARE.

Naravno nema nikakve brige za Srbe u mom prethodnom postu,svako juri svoju zabavu pa tako i ja gledam da POBEDIM u ovoj diskusiji sa najpametnijim postom na ovoj temi o klanju. xfrog

Malo si se zabunio.Ne dobijaju Srbi ništa.Dobijaju ili gube građani Srbije,pošto se radi o državnom aktu.

Naravno "Gradjani Srbije" su Srbi jer imaju doticno drzavljanstvo,sto ce reci-Srbije.Svako ko ima drzavljanstvo Srbije i nema potrebu da ga vrati je-Srbin.Kome se ne svidja da bude Srbin,odrekne se drzavljanstva i-nije vise Srbin.Ko zeli da bude Srbin zatrazi drzavljanstvo,nadlezni organi mu provere nivo srpstva u krvi,kada i ako prodje test dobija drzavljanstvo i-postaje Srbin.

Jednostavno,ekonomicno i nadasve prakticno.

Quote from: yalgr on 15-04-2010, 17:15:52Naravno "Gradjani Srbije" su Srbi jer imaju doticno drzavljanstvo

kakva budalaština.
ovaj ne razlikuje državljanstvo od nacionalnosti.

Quote from: Ghoul on 15-04-2010, 17:37:04

Quote from: yalgr on 15-04-2010, 17:15:52Naravno "Gradjani Srbije" su Srbi jer imaju doticno drzavljanstvo

kakva budalaština.
ovaj ne razlikuje državljanstvo od nacionalnosti.

U svim jakim drzavama DRZAVLJANSTVO=NACIONALNOST.
Tako je u praksi,tj. u realnom zivotu.
Sva ostala misljenja su hipi-socioloska trabunjanja.

idiot.

je li, po tebi, Amerika jaka država?

Quote from: Ghoul on 15-04-2010, 17:37:04
ovaj ne razlikuje državljanstvo od nacionalnosti.

A da li ENGLESKI jezik razlikuje državnost od nacionalnosti?

To ćeš ti bolje znati od nas.
Meni se čini da, na engleskom govornog području, za sve stanovnike jedne zemlje, makad oni bili tamnoputi Londonci koji su juče dobili papire, važi NATION.
Pa tek posle zareza piše TOG I TOG POREKLA.

Možda Pingvin teži prenosom engleskog značenja na srpski jezik. Vaš sukob u tom slučaju samo je lingvističke prirode.

Kako bismo mi rekli za Janoša iz Subotice a kako Englez.

Mi, da je on srbijanski Mađar,
a oni da je Srbin mađarskog porekla.
Čini mi se da je tako.

Iako bi Janoša bilo malo teže uveriti da je Srbin, ovo određivanje nije bez osnova jer ako je to značenje mogao da usvoji jedan engleski jezik, zašto to ne bi mogao i srpski?

Srbija  = geografski pojam
Srbin = stanovnik Srbije

U tom značenju Janoš jeste Srbin (koji priča mađarski jezik)

Ne znam da li bi bilo korektno. Lomim se oko toga, ali ima indicija da bi moglo biti legitimno. 

Quote from: Lomljavina on 16-04-2010, 00:32:32

Quote from: Ghoul on 15-04-2010, 17:37:04
ovaj ne razlikuje državljanstvo od nacionalnosti.

A da li ENGLESKI jezik razlikuje državnost od nacionalnosti?

naravno.
čak i srpski ih razlikuje, kako ne bi engleski?

DRZAVLJANSTVO= citizenship
NACIONALNOST = nationality

:roll:

Ok, to da, ali sama država je pored ostalog i NATION zar ne?

DRŽAVA = NATION
NACIJA = NATION

jebote, koji si ti idiot!
pa uzmi neki rečnik engleskog, ne blamiraj se više pred ovolikim svetom!

DRŽAVA = STATE!

Pa nije stvar u rečniku :-)
Znamo svi kako je tamo. Ali kako je u praksi?
Zato i potežem to pitanje.

Uključiš neki sportski anglofoni kanal.
Često čuješ - Najuspešnija nacija u tom i tom sportu bila je ta i ta.

Srpski komentator neće reći: Najuspešniji narod je bio taj i taj.

Ja te ovde isključivo za praksu pitam.

NATION je pre svega NACIJA (ali taj termin je i uzet iz engleskog, pa da se ne bavimo sad njime već našim terminom NAROD)

E sad...

Da li je NATION  u praksi više NAROD ili GRAĐANI DRŽAVE?
Meni se čini d je pre ovo drugo jer i Irac, kome su i čukundede iz Dablina i crnac ili Poljak, koji su se juče doselili u Dablin (i dobili sve papire) jesu IRISH NATION i kao takvi se pominju.
Kao da je princip da se namerno koristi ta terminologija da ne bi bile potencirane razlike između starosedelaca i došljaka.

Ali na srpskom kad se kaže NAROD podrazumevaju se određene osobine naroda, pod kojim Ramiz nije srpski narod već samo građanin Srbije.

Dakle ne zanimaju me rečnici kod tog primera već sofisticirano udubljivanje. Osluškivao si jedan i drugi jezik i ovde i u inostranstvu. Primećuješ li neku razliku između njihovog NATION i srpskog termina NAROD?

Quote from: yalgr on 15-04-2010, 15:38:54
Uopste treba biti pragmatican,a Srbi su ogrezli u HRISCANSTVO,PATRIOTIZAM i BRIGU ZA BLIZNJEGA.Najjace jedinke vode racuna samo o sopstvenim interesima.Ako naciju posmatramo kao jedinku najjace nacije su one koje vode racuna o pragmaticnim ciljevima

Jbt, koji si ti retard! Ovde sam stao sa čitanjem, pošto ne verujem da iko ko može da nalupeta ovako nešto može napisati išta vredno daljeg čitanja.

Srbi ogrezli u brigu za bližnjega? Ajde. Pazi, individuo, ti jedinko za sebe, pojedinče... Budeš li nekad pao na ledu i slomio nogu, nemoj molim te da kukaš i zapomažeš nego lepo odskakući kući i sam je namesti. Zašto bi takva jedna individua koristila retrogradnu, reakcionarnu brigu za bližnjega za svoju sitnu korist? Pa makar i bio "najjača jedinka" i brinuo o sopstvenim interesima. Jer, pazi... Životinjski svet nam lepo pokazuje da povređena jedinka automatski prestaje da bude najjača.

Kad smo već kod životinja... Najjače jedinke upravo ne vode računa samo o sopstvenim interesima, najjače jedinke su VOĐE i brinu o svom čoporu. Mužjak lava može da se izležava letnji dan do podne, lavice će loviti umesto njega i on će jesti najbolje komade mesa, ali ako je čopor ugrožen, lav će ugrožavajući svoj život braniti čopor, grupu. To vi, priglupi građanoidi i drugosrbijanci ne možete da utuvite u glavudže, da se prava građanska svest ogleda u tome da brineš o drugima koliko i o sebi. Ako moraš da malo pomeriš auto da bi još neko mogao da se parkira, pomeri ga. Ako je kanta za đubre preko ulice, pređi ulicu, ne bacaj đubre kroz prozor. I što je najvažnije - individualnost nije laktanje, gaženje preko leševa i nebriga za sve osim bednih ličnih interesa.

A što se tiče "gledajmo nacije kao jedinku", to je tek glupost i u potpunom nesaglasju čak i sa prethodnom rečenicom. Napišimo tu glupost drugačije: "Gledajmo grupu od nekoliko stotina hiljada ili miliona osoba kao jedinku"... WTF? Kolektivna inteligencija? Ovo jeste SF forum, ali ipak...

li da pojasnim....
Upišite na google LIST OF PARTICIPATING NATIONS

Ono šta se dobije su liste NATIONS, koje su u praksi liste država učesnica olimpijada.
Pa se kaže - Na zimskoj olimpijadi te i te godine učestvovalo je 24 NATIONS.

Na srpskom jeziku ne bi se moglo reći NAROD jer Etiopljani kao nekad Jugosloveni nisu narod već skup naroda: Oromo, Amhara, Somali, Tigraj itd.

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_participating_nations_at_the_Summer_Olympic_Games (http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_participating_nations_at_the_Summer_Olympic_Games)

Iz ovog proizilazi da srpski jezik nema transparentno objašnjenje termina NACIJA niti NACIONALNOST.

Englezi imaju NATION kao sve građane jedne države
i ETHNIC kao specifikume (jezik, boja kože, obeležja ili mentalitet)

Dakle ako bi termin NAROD bio ono što je za anglofone ETHNIC onda je to jedna stvar.
Onda u BiH žive tri naroda.

Međutim ako je termin NAROD nama ono što bi za anglofone bio termin NATION onda je to sasvim nešto drugo.

Kako onda od Engleza očekivati da tako nešto prevede?
BOSNIAN NATION (but Serbian ethnic) ili kako?

To je vrlo ozbiljna tema jer od prevoda zapravo i zavisi je li to bio GRAĐANSKI ili MEĐUNARODNI rat.
Nema potrebe da se nazivamo idiotima. Ovde čisto pojašnjavamo jedni drugima definicije, a trenutno smo upravo kod prevodilačke začkoljice.

Začkaljicu je dodatno zakomplikovalo to što su Titoisti uveli pored nacionalnost i termin narodnost (samo za manjine), čime je konfuzija u savremenom dobu još dublja.

Quote from: John Reynolds on 16-04-2010, 01:24:21

Quote from: yalgr on 15-04-2010, 15:38:54
Uopste treba biti pragmatican,a Srbi su ogrezli u HRISCANSTVO,PATRIOTIZAM i BRIGU ZA BLIZNJEGA.Najjace jedinke vode racuna samo o sopstvenim interesima.Ako naciju posmatramo kao jedinku najjace nacije su one koje vode racuna o pragmaticnim ciljevima

Jbt, koji si ti retard! Ovde sam stao sa čitanjem, pošto ne verujem da iko ko može da nalupeta ovako nešto može napisati išta vredno daljeg čitanja.

Srbi ogrezli u brigu za bližnjega? Ajde. Pazi, individuo, ti jedinko za sebe, pojedinče... Budeš li nekad pao na ledu i slomio nogu, nemoj molim te da kukaš i zapomažeš nego lepo odskakući kući i sam je namesti. Zašto bi takva jedna individua koristila retrogradnu, reakcionarnu brigu za bližnjega za svoju sitnu korist? Pa makar i bio "najjača jedinka" i brinuo o sopstvenim interesima. Jer, pazi... Životinjski svet nam lepo pokazuje da povređena jedinka automatski prestaje da bude najjača.

Kad smo već kod životinja... Najjače jedinke upravo ne vode računa samo o sopstvenim interesima, najjače jedinke su VOĐE i brinu o svom čoporu. Mužjak lava može da se izležava letnji dan do podne, lavice će loviti umesto njega i on će jesti najbolje komade mesa, ali ako je čopor ugrožen, lav će ugrožavajući svoj život braniti čopor, grupu. To vi, priglupi građanoidi i drugosrbijanci ne možete da utuvite u glavudže, da se prava građanska svest ogleda u tome da brineš o drugima koliko i o sebi. Ako moraš da malo pomeriš auto da bi još neko mogao da se parkira, pomeri ga. Ako je kanta za đubre preko ulice, pređi ulicu, ne bacaj đubre kroz prozor. I što je najvažnije - individualnost nije laktanje, gaženje preko leševa i nebriga za sve osim bednih ličnih interesa.

A što se tiče "gledajmo nacije kao jedinku", to je tek glupost i u potpunom nesaglasju čak i sa prethodnom rečenicom. Napišimo tu glupost drugačije: "Gledajmo grupu od nekoliko stotina hiljada ili miliona osoba kao jedinku"... WTF? Kolektivna inteligencija? Ovo jeste SF forum, ali ipak...

Zezanje,zezanje opusti se.Srpskom drustvu nedostaje funkcionalnosti i pragmatizma,sto me cudi  posto:"Mi mozemo i ono sto ne mozemo".Ovde sve kipti od morala,patriotizma,hriscanstva,brige za radnike i brige za bliznjega pa sa te altruisticke tacke gledista Srbija predstavlja svetsku supersilu.Naravno mi uvek mozemo da MISLIMO da smo funkcionalni,mediji su super stvar.Takodje kada stavimo na papir budzet USA voske:900 milijardi dolara i Ruske vojske:30 milijardi dolara vidimo zasto je Kosovo izgubljeno.Ali ako Vukadinovic,Antonic i Nenad Lj. Stefanovic bilion puta ponove u medijima kako su Rusi jako bitan faktor na Balkanu(i da su uopste ZAINTERESOVANI ZA BRACU SRBE) nama ne preostaje nista drugo nego da verujemo njima,Kostunici i Tomi Grobaru umesto papiru,posto oni imaju liderske sposobnosti i zrtvuju se za srpski copor.Ako dovoljno jako POZELIMO Kosovo se vraca u sastav Srbije,dakle staljinisticka Dorothy strategija:There is no place like home. :mrgreen:

Quote from: PingvinPatuljak on 15-04-2010, 18:12:58
je li, po tebi, Amerika jaka država?

Pa naravno da jeste kada uspesno asimiluje doseljenike tako sto im nudi bolje uslove za zivot nego sto su ih imali u svojim nesvrstanim zemljama treceg sveta koje se bore za SVETSKU PRAVDU,RADNIKE I MIR MEDJU LJUDIMA.

Zemlje koje su najsiromasnije zato sto imaju najkorumpiranije i najlazljivije elite su veciti lideri u borbi za SVETSKI MORAL.Mislim niko se ne bori za moral,svi se borimo za sopstvene interese.

Eto,moj interes na ovom forumu je izivljavanje licnih frustracija.Posteno je kada se tako kaze.

Kada krades,reci:Ja sam lopov.
Ne trabunjaj:Ja se borim za PRAVEDNU RASPODELU RESURSA.

Quote from: Lomljavina on 16-04-2010, 01:07:28

Ja te ovde isključivo za praksu pitam.

naznačio sam ti tvoje dijalektičko razmišljanje, no čini se da još nisi izbistrio metodu. svijet nam se nadaje u najživljem kaosu, pa se suprotnosti čas spajaju, čas prepliću, čas razilaze, a ti to promatraš sa ćuđenjem koje stvara nemale probleme u tvojoj kognitivnoj mapi.

ovdje si ušao u dubioze, a nije ti palo na pamet da je stvar vrlo jednostavna: ako pitaš za praksu, onda tvoje analno teoretiziranje ima malu težinu
nego, najjednostavnije ti je to provjeriti baš u praksi: odeš kod Janoša iz Subotice i pitaš ga je li on Mađar ili Srbin (po nacionalnosti), a je li stanovnik Mađarske ili Srbije (po državljanstvu) - i to nije ništa sofisticirano

druga je stvar ako si ti na tragu ovog yalgra koji pak je na tragu fašističke ideologije gdje se u praksi pokušava sprovesti doktrina krvi i tla pa pojedinac više ne znači ništa kao takav nego još samo kao pripadnik neke veće cjeline, dakle gdje je on potpuno atomiziran.
makar sumnjam da baš za takvu praksu optiraš?

Quote from: yalgr on 16-04-2010, 14:26:15

Eto,moj interes na ovom forumu je izivljavanje licnih frustracija.Posteno je kada se tako kaze.

kaj te muči njofra?

Da pingvin.

Ono što se meni čini je da su mnogo srećnije države novog sveta. Ako ništa drugo nemaju probleme istorijskih granica.
Izuzetak su možda samo Čile i Bolivija (Čile je Boliviji preoteo izlaz na okean, koji Morales danas želi da vrati). Imamo i Panamu, koja se otcepila od Kolumbije, Teksas i južni stejtovi, otcepljeni od Meksika i to je gotovo sve od velikih promena granica. I sve je naravno bajato.

Osim toga u Americi skoro svi sudoseljenici odnekud pa svako ko dobije papire od tog momenta postaej Amerikanac, Kanađanin, Brazilac ili Argentinac.
Nema ko da ga spusti da je doššljak (osim minornog broja Indijanaca) jer i drugi su došljaci takođe.

U starom svetu je sve daleko komplikovanije. Međutim i tu imamo različite tendencije. Tako se Naomi Kembel izjasnila kao Engleskinja na prošlom popisu.
Ne vidimo ostrvsko bledilo, niti porodično stablo, ali žena se tako oseća.

Vreme je dakle da se čitav svet opredeli za koji će koncept. Janoš i Ramiz bi vrlo lako mogli postati Srbi, dok bi etno pripadnost bila iza nekih zareza.

Uostalom po čemu je nacija bitnija od pasoša?
Pasoš je ipak neki papir. Nešto opipljivo, što ima značenje (teritorija, valuta, porezi, sistem).
Etnos je nešto što nam se nalazi u mozgu. Daleko je od opipljivog.

Mada Janoši neće imati takvih problema jer Mađarska daje pasoše i etno Mađarima van svoje zemlje.

Quote from: Lomljavina on 16-04-2010, 23:14:15Osim toga u Americi skoro svi sudoseljenici odnekud pa svako ko dobije papire od tog momenta postaej Amerikanac, Kanađanin, Brazilac ili Argentinac.
Nema ko da ga spusti da je doššljak (osim minornog broja Indijanaca) jer i drugi su došljaci takođe.

Svi su došljaci jednaki, ali neki su ipak više jednaki. Ako ti Amer kaže da su mu preci došli Mejflauerom, treba da ga gledaš kao većeg aristokratu od Karađorđevića i Obrenovića.

Quote from: Lomljavina on 16-04-2010, 23:14:15

Ono što se meni čini je da su mnogo srećnije države novog sveta.

ali to je jedan problematičan sud, koji, osim toga, barata nejasnim pojmovima
nije jasno što ti ovdje podrazumijevaš pod državom. ljude? aparat?
u kom smislu sretnije? jer nemaju povijesna previranja? ili su države blagostanja za svoje građane? neke? sve? većinu?

postaje Amerikanac formalno, ali kažu "gdje mu je srce, tamo mu je kuća"
uostalom, baš zato što je to neopipljivo, radi se o - zajebanoj stvari. neiskorjenivoj.
papir je opipljiv, a ti sam prosudi koja je njegova vrijednost (ako papir sve trpi). počni, recimo, od ratova devedesetih: svi su imali putovnice i papire ali je prevagnula ona druga strana, koja postoji u nevidljivosti i svi ti sa istim papirima su se tukli nemilice.
koliko još vrijedi papir kada se susretne sa strastima?

"Vreme je dakle da se čitav svet opredeli za koji će koncept."

krasna misao. hegelovska. svjetski duh dolazi samome sebi i opredjeljuje se za - koncept!
možda to može upaliti...

Nisam bio dovoljno precizan.

Mislim samo srećnije u pogledu mirnijih granica.
Tamo se u poslednjih stotinak godina vode samo građanski ratovi.

Nek me neko ispravi ako grešim.

,, Samo građanski ratovi '' ..
Misliš da su oni manje krvoločni od ostalih ratova ?

Građanski ratovi su,naravno,mnogo krvoločniji,ali je to najbolji način da se održi farsa o svetskom miru.Formalizacija ratnog stanja bi ipak podpadala pod nekakve odrednice međunarodnog prava a ovako su to samo "intervencije".

A ne!
Građanski ratovi su mnogo smisleniji jer se tu BIRA strana i jer se ratuje zbog nekih uverenja.

To ne može da se poredi sa situacijom kad si uvučen u rat zbog nečeg nevoljnog i urođenog (boja kože, etnos).

Osuda nosioca nevoljne osobine (rasa,etnos,pol, seksualna orijentacija,godine starosti, fizičke osobine) samo zbog te karakteristike je fašizam i od toga nema goreg.

S druge strane borba između mišljenja, principa je sasvim legitimna (naravno do određenih granica).

Mi smo recimo 2000. tokom nekoliko meseci pre 5.oktobra bili pod atmosferom građanskog rata. Jedan deo nacije behu Slobisti, drugi DOSovci.
Kao omladinac rado sam angažovan u toj borbi.

S druge strane da me neko uvuče u borbu protiv nekog samo zato što je taj neko drugog etnosa, ne bih pristao.

Samim tim što je naglasak na borbi ideja (a ne etnosa ili rasa) građanski rat je nešto mogo smislenije i uzvišenije!

Potpuno je drugi osećaj kad kao borac likvidiraš nekog zato što je fašista, podržavalac robovlasničkog sistema ili podržavalac tiranije, a drugačije kad ga rokneš zato jer je Rom, crnac, Albanac, Jevrejin...
U prvom slučaju si legitiman borac za bolji svet. U drugom skot, koji daje legitimitet fašizmu.

Nacionalni i građanski rat ne mogu da se porede.

   Samo malo da pojasnim. Mislim na građanski rat u kome pojedinac zaista bira stranu na osnovu ideje. (Beli Rusi protiv Crvenih Rusa).

  Građanski rat u SAD je već nezahvalan za definisanje jer i momci, koji su protiv robovlasničkog sistema, ako su iz Alabame, Džordžije, Teksasa ili Misisipija, ipak su morali da ratuju na strani Konfederecije. Puka teritorijalna pripadnost ih je uvrstila u mobilizaciju. Kasnije su neki od njih prebegli na stranu severa.
  Čim je postojala TERITORIJALNA odrednica onda to opet nije čist građanski rat jer takođe ima nečeg nevoljnog.
 
  Ali kad je stvarno odabir strane prepušten samo sopstvenoj volji, idealima i uverenjima, onda je to tek pravi GRAĐANSKI RAT po definciiji, i samo tada je uzvišeniji od pukih etno krvoprolića. (Uzvišeniji je naravno u slučaju da si sa prave, humanističke strane. Ne za fašizam ili robovlasništvo naravno)

Quote from: Lomljavina on 18-04-2010, 15:42:51Potpuno je drugi osećaj kad kao borac likvidiraš nekog zato što je fašista, podržavalac robovlasničkog sistema ili podržavalac tiranije, a drugačije kad ga rokneš zato jer je Rom, crnac, Albanac, Jevrejin...

Jesi li probao?

Quote from: Lomljavina on 18-04-2010, 15:42:51Nacionalni i građanski rat ne mogu da se porede.

Mogu, kako ne. U oba slučaja se sukobljavaju istovremeno i ideje i interesi. Ideja ne može da opstane bez interesa. Interes nema pokriće (to jest nema pokretačku snagu) bez ideje.

Nacionalni rat: ideja da moj nacion (grupa kojoj pripadam) ima pravo da se zaštiti od drugog naciona, to jest da drugi nacioni nemaju pravo da prosperiraju nauštrb mog naciona.

Revolucija: sukob buržoazije i feudalaca je u stvari sukob interesa.

Hipotetički sukob ideja bez interesa: sukob pristalica onih koji jaje razbijaju sa tanjeg kraja protiv onih koji jaje razbijaju sa debljeg. Mada i tu će profitirati vođa pobedničke strane...

lomljavina,
ti si pomalo izgubljen u bujici svijeta

pričaš o uvjerenjima kao da je to nešto samorazumljivo. i smisleno.
a kako se dolazi do tih ideja?
indoktrinacijom npr?
ideje su jedna apstrakcija. bira li pojedinac stranu zato jer je potpuno svjestan ili su posrijedi iracionalne pobude, to tek treba utvrditi.

biti crveni rus ili biti crnac - podjednako je smisleno... ili besmisleno

Pingvin razumno zbori.

Quote from: Lomljavina on 18-04-2010, 15:42:51
Potpuno je drugi osećaj kad kao borac likvidiraš nekog zato što je fašista, podržavalac robovlasničkog sistema ili podržavalac tiranije, a drugačije kad ga rokneš zato jer je Rom, crnac, Albanac, Jevrejin...
U prvom slučaju si legitiman borac za bolji svet. U drugom skot, koji daje legitimitet fašizmu.

U oba slučaja si ubica.

Svaku zemlju je moguće dovesti do građanskog rata,potrebno je samo izvagati da li se to isplati,s obzirom na uložena materijalna i politička sredstva i vreme.Zabluda je da u građanskom ratu učestvuju samo građani jedne države.U njemu ,čak i ako nisu inicijatori učestvuju svi u vidu "međunarodne zajednice".Pojedinačne zemlje stvaraju uslove za izbijanje nekog građanskog rata a onda se pojavljuju u vidu čuvara svetskog mira sa vojnom silom i dovode u red divljake,propisuju im zakone i način funkcionisanja.Zatim se isti učesnici pojavljuju i kao "spasioci od humanitarne katastrofe sa svojom vojnom silom i logistikom uloženom u razne organizacije .Na kraju dalazi Međunarodni monetarni fond da osigura dugogodišnju kontrolu.Metod je isproban i videlo se da funkcioniše i u Evropi vrlo dobro.Svaka zemlja koja je u toj situaciji postaje delimično ili potpuno okupirana,a svetski mir je nenarušen.Mogućnosti da neki narod ili državna zajednica izbegnu takav scenario,ako su ocenjeni kao potencijalna meta je ravna mogućnosti noćnog leptira da se ne sprži na uličnoj svetiljci.

Lomljavina, ne bi pristao na borbu ,, protiv etnosa '' ?
Aj hipotetički, da živiš recimo u Nišu. Neko u Albaniji, ili na Kosovu, dođe do ideja o teritorijalnom proširenju, dobije vlast, i u njegov plan, spada i recimo područje Niša.
Plus što on neće tebe tu, oće samo svoj etnos. Onda krene silom da te protera.
Šta ćeš ti uraditi ? Suprotstavićeš mu se, ili ćeš mu lepo predati svoj stan, ili kuću, s obrazloženjem da nećeš da učestvuješ u etničkoj borbi, da si građanski orjentisan ?

Ja bih u takvoj situaciji zbrisala. Bez obrazloženja.  :lol:

Kuća nije vredna toga da zbog nje pogineš. A ni toga da zbog nje ubiješ i okrvaviš ruke.

Ali to je već druga priča.

Nije to baš tako. Pametniji ne smeju da popuštaju.

Ljudi, ja se nadam da je vama jasno da se Lomljavina ZEZA?

Quote from: angel011 on 18-04-2010, 17:32:06
Ja bih u takvoj situaciji zbrisala. Bez obrazloženja.  :lol:

Kuća nije vredna toga da zbog nje pogineš. A ni toga da zbog nje ubiješ i okrvaviš ruke.

Ali to je već druga priča.

Možda, ali je priča koju mogu svesrdno da potpišem i podvučem žutom (no pun intended).

Quote from: PingvinPatuljak on 18-04-2010, 16:30:29
lomljavina,
ti si pomalo izgubljen u bujici svijeta

pričaš o uvjerenjima kao da je to nešto samorazumljivo. i smisleno.
a kako se dolazi do tih ideja?
indoktrinacijom npr?
ideje su jedna apstrakcija. bira li pojedinac stranu zato jer je potpuno svjestan ili su posrijedi iracionalne pobude, to tek treba utvrditi.

biti crveni rus ili biti crnac - podjednako je smisleno... ili besmisleno

U vokativu je Lomljavino! :-)
Inače ne gubim se toliko, koliko se oko nekih dilema LOMIM.

Otvorilo smo mnooooogo tema i mnoooogo hipotetičkih situacija.

Čvrsto stojim iza tog da GRAĐANSKI i ETNO sukob nikako ne mogu biti isto.
Kao i to da nije isto biti CRVEN (ili BEO) RUS i crnac.

U prvom slučaju naglasak je na volji i izboru. CRVEN Rus je odlučio da ne bude za cara i carevinu kao ni za kapitalistički neoliberalni konceopt već za republiku i socijalizam. BELI Rus se opredelio za suprotno. (Slično je i kod nas sa četnicima i partizanima).
U građanskom sukobu ČOVEK ima bar neki izbor i neku ideju. Zato je ovo sukob specifičan za homo sapiense i samim tim na višem nivou.

Kad si crnac, onda si crnac. Datost bez izbora. Sukobi rasa i etnosa su na nivou borbe crnih i žutih mrava. Prisutni su u mnogim životinjskim vrstama. (S razlikom što životinje nemaju etnose, ali imaju rase i teritorije, na kojima ne daju ulazak drugima).

Jest da se do ideja dolazi i indoktrinacijama, ali šta s tim?
Pa ideje su ono, po čemu se razlikujemo od životinja.
Šta je alternativa?
IDEJE jesu i apstrakcija, ali šta i s tim?
Pa apstrakcije u glavi i jesu preduslovi da bi neko napravio nov pronalazak. Prvo nešto moraš da zamisliš pa tek onda da ga pretočiš u praksu.

Ako protivnik indoktrinira svoju ciljnu grupu jednom vrstom ideje,
onda ne treba sedeti skrštenih ruku već se potrudi da i ti indoktriniraš one, tebi bliske ljude drugim idejama.
Recimo neki ti detetu nudi lošu muziku, tvoje je da pokušaš da mu predočiš drugačiju.

Čitava priroda je u nekoj borbi za opstanak i sukobima.
Kod životinja je to na primarnom, a kod savremenih ljudi na sekundarnom, idejnom nivou.
Dakle ne borimo se više pesnicama već konceptima.
Neko će koncept dati argumentovano, neko indoktrinacijom, ali koja je alternativa kad si savremen predstavnik homo sapiensa?
Nećemo se šapama grebati.

Ja znam da je svaki rat strašan i s tim nema zbora, ali ako već imamo te dve vrste mora se priznati da je rat ideja i ideologija ako nipta drugo bar LJUDSKI izum. Kao takav je smisleniji u odnosu na rat dugovratih i kratkovratih plemena u širom Tanzanije.

I da odgovorim Eriopsu, za pomenuti slučaj. Da jedan etnos proteruje drugi etnos s nekog prostora (dok mu drugi etnos ne uzvraća istom merom) mogao bih da se uključim u borbu na stranu ugroženog, ali u tom slučaju to ne bih posmatrao kao na etno sukob, već takođe kao na sukob ideologija. Čim neko proterije nekoga samo zbog etnosa on je deo ideologije FAŠIZMA. Protiv toga bih bio. Dakle ostajem dosledan. Učestvovao bih i u tom ratu, ali ga ne bih imenovao kao etno rat već kao rat za poraz nakaradne ideologije. 

Quote from: angel011 on 18-04-2010, 17:18:42

Quote from: Lomljavina on 18-04-2010, 15:42:51
Potpuno je drugi osećaj kad kao borac likvidiraš nekog zato što je fašista, podržavalac robovlasničkog sistema ili podržavalac tiranije, a drugačije kad ga rokneš zato jer je Rom, crnac, Albanac, Jevrejin...
U prvom slučaju si legitiman borac za bolji svet. U drugom skot, koji daje legitimitet fašizmu.

U oba slučaja si ubica.

Pa?
Šta s tim?
I vajni policajci su ubice najvećih kriminalaca il' terorista.
Haj i njima da zabranimo oružje. Svet bi bio baš ,,fin'' bez ograna zakona i reda.

Ti ćeš završiti kao anarhista.

Quote from: scallop on 18-04-2010, 20:52:43
Ti ćeš završiti kao anarhista.

Hm.
Anarhista, ali koji?
Ni oni više ne postoje kao jedinstvena grupa.
Podelili su se na ANARHOKOMUNISTE i ANARHOLIBERALE.
:-)
Ništa mi ne promiče, a da mi ne izlomi identitet.

Quote from: Lomljavina on 18-04-2010, 20:49:19

Ja znam da je svaki rat strašan i s tim nema zbora, ali ako već imamo te dve vrste mora se priznati da je rat ideja i ideologija ako nipta drugo bar LJUDSKI izum. Kao takav je smisleniji u odnosu na rat dugovratih i kratkovratih plemena u širom Tanzanije.

lomi,
ti jednostavno imaš jednu fiks-ideju u kojoj si utvaraš da posjeduješ ključ za smisao.
i sada se tebi čini da je smislenije kada ratuju proleteri protiv buržoazije, nego kada ratuju kratkovrati i dugovrati.
ja te samo upućujem na to da:
a) mi ne možemo neupitno znati što je smislenije
b) i jedno i drugo je ideologija (kužiš, ni kratkovrati ni dugovrati ne ratuju iz nekog urođenog defekta, nego zbog ideja, indoktrinacije koju su im generacije ostavile u nasljedstvo itd)

Jao Lomljavino.. ti rat maltene posmatraš idealistički. Rat je kaljuga, i to krvava kaljuga.
Kad ti počnu ginuti prijatelji, oko tebe padaju granate, gledaš ubijanja, ruševine i uništavanja, postaje ti poslednje bitno jesi Srbin, Rus, Amerikanac, komunist, nacionalist, fašist.. u principu najvažnije ti je da sačuvaš svoju glavu. I tebi dragih ljudi.
Nijedan rat nije plemenitiji od drugog zbog nekakve ideje.

Znate kako, ko hoće da relativizuje sve i svja, ja ga sprečavati neću.

U jednoj od krajnjih tački relativizacije ispostaviće se svejedno da li si se rodio kao čovek ili bubašvaba (I ovde se može upotrebiti PingvinPatuljkova rečenica da mi ne možemo neupitno znati šta je smislenije).
Khm.

A ako odemo još dalje u relativizaciju, a uvek se može otići i dalje, doći ćemo do toga da je svejedno hoće li život na Zemlji opstati ili nestati. (I tu se može upotrebiti ista rečenica)

Ja tako ne mogu da razmišljam.
Smatram da čovek ima dužnost da civilizaciju gura napred.

U odnosu na rat naroda i rasa, rat ideja (ma koliko i sam bio krvoločan) jeste veliki evolutivni korak napred, pa ako ni zbog čega drugog ono bar što se BIRAJU STRANE.
Ništa nije relativno. Pa ako je prvi primer za ocenu minus 100, drugi je za minus 75, što opet nije isto.
Nije isto bar teoretski.

To da ratovi ne valjaju je naravno tačno, ali jedno opšte mesto. Znaju i mala deca da je rat kaljuga, ali i kaljuge imaju različite hemijske sastave. U nekima se svinja kupa bez problema. U drugima se otruje zbog nekih hemijskih supstanci.

ERIUPS, zar je u ratu najbitnije sačuvati sopstvenu glavu?!
Valjda je važnije da doprineseš pobedi (humanističke) ideologije, za koju se boriš.
Ili da sprečiš širenje ideologije protiv koje si.
Da su samo o svojoj glavi razmišljali, Hitlerovo carstvo danas bi se prostiralo do granica Japana (koja bi se nalazile negde oko Pakistana)

Šta je jedan život, ako će posle rata svetom da zavlada princip humanosti, ravnopravnosti i prosperiteta?
Ili šta će ti život ako se sve to uruši?

Ma koliko surovo i idealistički zvuči, odbranbeni ratovi i oni, koji su za neki humanistički princip jesu VRLO SMISLENI.

Ko zna kako bi svet danas izgledao da su u građanskom ratu u SAD pobedili oni, koji su za opstanak robovlasničkog sistema.

Jao...

To je sve na teoretskom nivou, ja ti govorim na praktičnom nivou.
Jedan od najjačih čovekovih nagona, jeste nagon samoodržanja. Borba za život.
Naravno da je to najvažnije u ratu. Šta misliš, da su usred bitke Hitlerovi vojnici razmišljali o budućoj veličini Nemačke, ili Staljinovi o majčici Rusiji ?
U ratu naroda, takođe možeš birati strane. Npr, možeš izabrati da kao Jovan Divjak, pucaš u svoje. Ili kao Fikret Abdić. Izbor uvek postoji.
Kakvi ratovi ideja, i kakav prosperitet tu vidiš, ne razumem ? Ratovi se ne vode zbog nikakvih plemenitih ideja, već su borba za teritorije, prostor, a danas za energente, naftu, gas, u budućnosti možda i za vodu. Nema tu nikakvih ,, ideja '' u pitanju su krajnje prizemni i materijalistički interesi, a ideologije, religije, i sl, samo su mreža za lakše hvatanje, odnosno mobilisanje topovskog mesa. Ti pokušavaš da ratovima i generalno čoveku, daš neki viši smisao.

Lomljavino, nisi se osvrnuo na moju repliku, pa cenim, možda ti je promakla.

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=5013.msg245082#msg245082 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=5013.msg245082#msg245082)

QuoteSmatram da čovek ima dužnost da civilizaciju gura napred.

:lol: :lol: :lol:

I ja. Verovatno su isto smatrali i Hitler, Pol Pot, Gandi, Staljin, Zoran Đinđić, Kropotkin, Dr. Kevorkian i Bam Margera.

 :lol:

I Harvester to smatra sigurno. Posto moram da potpisem njegov poslednji post.  :lol:

Verovatno su i dinosaurusi to isto smatrali.
Šalu na stranu,pitanje je koju to civilaziciju treba da gura.

Quote from: lilit_depp on 19-04-2010, 11:32:15
:lol:

I Harvester to smatra sigurno. Posto moram da potpisem njegov poslednji post.  :lol:

I ja potpisujem poslednji Harvesterov post. :lol:

Quote from: Harvester on 19-04-2010, 10:40:19
BLACK SHEEP!

Ovo je nekakva simbolika koju ja ocigledno ne kapiram  :?

Quote from: Melkor on 19-04-2010, 12:33:43

Quote from: Harvester on 19-04-2010, 10:40:19
BLACK SHEEP!

Ovo je nekakva simbolika koju ja ocigledno ne kapiram  :?

xrofl xrofl

Mac ok ti je post.
Indirektno sam se osvrnuo na njega u odgovoru Eriopsu, da u takvim slučlajevima rat prelazi granicu sukoba etnosa i postane sukob ideja.
Drugi svetski rat je u stvari bio i etno ali i ideološki.
Fašizam/nacizam se sukobio sa ostalim ideologijama.

Quote from: Eriops on 19-04-2010, 01:05:04
To je sve na teoretskom nivou, ja ti govorim na praktičnom nivou.

Ok, ali da bismo došli do praktičnog nivoa valjda prvo treba da se utvrdi i definiše teorija.
Kasnije se prouči gde dolazi do iščašenja u praksi.

okej si ti, lomi,
možda postaneš Vođa svijeta, pokazuješ neke naznake u tom pravcu, put ti je popločan dobrim namjerama, a vodi najvjerojatnije u pakao.

u svakom slučaju, ja neću biti tvoj sljedbenik, makar guram civilizaciju sa svih strana (gore, dolje, lijevo, desno)

:-) Sledbenici se vrbuju na podsvesnom nivou, tako da se nikad ne zna.

Da li se utvrdila genocidnost srpskog naroda u 20. veku?Da idem da se izvinjavam okolo ili ne? xrofl

Quote from: Melkor on 19-04-2010, 12:33:43

Quote from: Harvester on 19-04-2010, 10:40:19
BLACK SHEEP!

Ovo je nekakva simbolika koju ja ocigledno ne kapiram  :?

Ni ja! :shock:

Inače, ovaj Lomljavinin crno-bijeli svijet je stvarno urnebesan.

Ali je i evergreen :-)

Prljavo kazaliste - Crno bijeli svijet (http://www.youtube.com/watch?v=891V5nni_Vo#hq)

Mersed Smajlović: Sa spomen-zida živo je deset osoba
Nakon detaljne provjere podataka, sporna imena sa spomen-zida bit će izbrisana
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.dnevniavaz.ba%2Fimg%2Fcontent%2Fslike%2F04-2010%2Ffront_mersed8363.jpg&hash=f46edeb46c92980ab09c8114e211ca9a4629b520)
Smajlović: Navedeni datumi
Mersed Smajlović, direktor Memorijalnog centra Potočari, zbog sve češćih manipulacija žrtvama genocida želi da javnost u potpunosti bude upoznata s podacima kojima raspolaže ova institucija. 

Smajlović kaže da je deset osoba čija su imena i prezimena upisana na ploči u Memorijalnom kompleksu Potočari živo i zdravo i da se trenutno nalaze u zemljama Zapada te da će uprava Centra, nakon detaljne provjere tih podataka, izbrisati njihova imena sa spomen-zida.

- Na osnovu spiska Komisije za Srebrenicu, koji je nama dostavljen, ukupan broj srebreničkih žrtava iznosi 8.372. Do sada je od tog broja u Potočarima ukopano 3.749 žrtava. Tačna je i informacija da je u Potočarima ukopano 75 žrtava iz ranijeg perioda.

Razlog njihovog ukopa je čisto emotivne prirode, jer se radi o najbližim srodnicima žrtava genocida i na svakom nišanu naveden je datum i godina njihove pogibije - kaže Smajlović, ističući da imena ovih osoba nisu upisana na spomen-zidu u Potočarima.

Smajlović navodi da se među 8.372 žrtve genocida nalaze imena 685 maloljetnih osoba. U Centru su do sada ukopana 24 maloljetnika, među kojima je najmlađa žrtva Sadik Huseinović, koji je rođen 7. aprila 1982. godine.

Od ukupnog broja žrtava genocida, 787 čine osobe starije od 60 godina. Do sada je, prema Smajlovićevim riječima, u mezarlucima širom BiH, izvan Memorijalnog centra Potočari, ukopano 168 žrtava genocida.   

Dovoljno prostora za ukop svih žrtava

- Memorijalnom kompleksu Potočari pripada kompletno zemljište koje pokriva Tvornica akumulatora Srebrenica. Ono je odlukom visokog predstavnika dodijeljeno u vlasništvo bivšoj fondaciji, a sadašnjem Memorijalnom centru Potočari.

Sakralni dio kompleksa površine oko 34.000 kvadratnih metara također je izuzet i dodijeljen Memorijalnom centru. Shodno projektu koji je rađen, smatramo da će biti dovoljno prostora za ukop svih žrtava genocida - kazao je Smajlović.

http://www.dnevniavaz.ba/dogadjaji/teme/mersed-smajlovic-sa-spomenzida-zivo-je-deset-osoba (http://www.dnevniavaz.ba/dogadjaji/teme/mersed-smajlovic-sa-spomenzida-zivo-je-deset-osoba)

tvornica akumulatora srebrenica nije loše ime za bend. ima političko-genocidnu dimenziju. kao laibach.

TAS = Tvornica akumulatora Srebrenica? :shock:

Molim vas da se obrati paznja na ovu bolest, dakle necuveno, snimite taj bezobrzaluk i bahatost, ja i dalje ne verujem da oni veruju da im je taj zahtev OK  :shock:

http://www.mondo.rs/s169726/Info/Odlaganje_finala_Mundijala_zbog_Srebrenice.html (http://www.mondo.rs/s169726/Info/Odlaganje_finala_Mundijala_zbog_Srebrenice.html)

QuoteS obzirom na to da se odluke Predsedništva BiH moraju doneti jednoglasno, šanse da ovaj predlog stigne do FIFA su nikakve.

:!:

Taj rad, ispada da su to pokrenuli samo da bi pokazali kako su Srbi zli i nece da podrze to xrofl

Dvevni avaz,šega radi šege. xjump

Quote from: Harvester on 14-05-2010, 15:39:27

QuoteS obzirom na to da se odluke Predsedništva BiH moraju doneti jednoglasno, šanse da ovaj predlog stigne do FIFA su nikakve.

:!:

Damn! Ta užasna FIFA podržava genocid! Možda oni kriju Mladića? Predlažem da se protest protiv ove sramne odluke radikalizuje i da majke i žene Srebrenice počnu ritualno da se spaljuju, svaki dan po njih pedeset, do odluke o pomeranju datuma!

Gospodin Srđa Trifković razmišlja o Srebrenici.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/66945/Trifkovic-U-Srebrenici-nije-bilo-genocida (http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/66945/Trifkovic-U-Srebrenici-nije-bilo-genocida)

Trifković: U Srebrenici nije bilo genocida

Direktor Fondacije lorda Bajrona za balkanske studije, politički analitičar iz Čikaga Srđa Trifković smatra da tvrdnja da je u Srebrenici ubijeno oko 8 000 muslimana nema uporište u postojećim dokazima, dodajući da su u Srebrenici počinjeni ratni zločini, ali ne i genocid.

U tekstu pod naslovom "Mit o genocidu: upotrebe i zloupotrebe Srebrenice", Trifković navodi da su obim gubitaka u Srebrenici i sami događaji rutinski zloupotrebljavani u zvaničnim izveštajim promuslimanskih vlada, kvazi nevladinih institucija i u medijima...
..."Godinama se smatralo da je veoma važno da prvobitni približan broj onih koji su ubijeni u Srebrenici odgovara listi `nestalih` od 7 300 ljudi koju je sastavio Međunarodni komitett Crvenog krsta (ICRC)", kaže Ruper i dodaje da te rane procene nisu bazirane ni na čem drugom osim na jednostavnoj kombinaciji od 3.000 muškaraca koji su zadnji put viđeni u bazi u Potočarima i 5.000 ljudi koji su napustili enklavu pre pada.
...On podseća da je muslimanski general Sefer Halilović potvrdio tokom svog svedočenja u Haškom tribunalu da je bilo najmanje 5.500 vojnika bosanske armije u Srebrenici nakon što je ona dobila status enklave ili utočišta, i da je on lično rukovodio velikim brojem isporuka sofisticiranog oružja helikopterima.

Jel gledo neko emisiju pre neki dan na B92 o stanovitom Batku koji je senlucio po Grbavici ?  Ajme meni, zivot mi se smucio...

Batko je klinički slučaj.

Ni Noam Čomski ne smatra da se u Srebrenici dogodio genocid, tako da je to odavno što se istine tiče gotova stvar.

http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/svedocenje-insajdera-protiv-nasera-orica.html (http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/svedocenje-insajdera-protiv-nasera-orica.html)

QuoteТако, на пример, овај инсајдер наводи стравичне детаље убистава након напада на српско село Кравицу на Божић 1993. године. " Знам лично да су пет заробљених Срба убили, заклавши их ножем, Насер Орић и један по надимку Кезо из Глогове, који је био заменик Ејупа Голића из Глогове(вођа локалне јединице, касније погинуо,оп.а.), а сада живи у Тузли. Лично сам видео када су они заклали петорицу заробљеника, а после тога направили голове и играли лопте главама које су одсекли. Убили су их у месту Кајићи на улату у Кравицу. Знам да је један од тих убијених био конобар у Братунцу, радио је у кафани 'Ловац'(...). Видео сам и у Кравици доста покланих цивила, али нисам видео ко их је побио. Међу њима је било и жена у црнини", навео је сведок у исказу. Као болничар у једној од Орићевих војних формација, он наводи да је видео и чуо како су убијани Срби, међу којима и жене и деца, који су бежећи пливали реком Дрином према Љубовији у Србији, описујући да су припадници "Орићевци" пуцали из снајпера у цивиле који су покушали да пређу реку. У исказу који се односи на напад на село Лозничка ријека крајем лета 1992. године, овај инсајдер наводи како су злочинци убијали и старе и непокретне људе.

"Знам лично да је Насер Орић наредио да се запале две куће у којима су се, у моменту паљења, налазила лица српске националности која су тако изгорела жива. У једној кући је било четворо деце и једна старија баба. У другој кући су изгорела два стара непокретна човека и једна жена непокретна, с тим да је један од тих мушкараца ту донесен жив из неке друге куће, па онда запаљен са ових двоје. Куће су запаљене тако што је запаљен намештај и гардероба у кући. Ја сам својим ушима слушао кад је Насер наредио да се та лица у тим кућама запале(...) За Насера могу рећи и то да је говорио да се убијени Срби не закопавају, већ да се оставе на земљи како би брже трулили", испричао је, између осталог, инсајдер А.С. У својој "књизи" на 102 стране - како још назива свој ратни дневник - овај инсајдер тврди да је Орић у Лозничкој ријеци убио и једну трудну Српкињу. "Насер јој је забо нож у стомак, и то отприлике на месту где је желудац, а затим је нож свукао низ стомак у пределу ногу, расекавши је целу, услед чега је из ње испало све, па и кеса, како бих је назвао, у којој се дете нерођено налазило у њеној утроби. Жена је јаукала и помињала имена неких Срба и у таквом стању је остала а да нико у њу није пуцао да би јој скратио муке(...) То је Насер урадио у присуству нас многих. С обзиром на питања која јој је пре тога постављао, у смислу "где ти је човек, што ми није донео паре, што ми је остао дужан" и слично - закључио сам да је он ту жену и њеног мужа од раније познавао. Тако нешто је Насер исто урадио и једној трудној жени у Кравици", тврди у свом исказу инсајдер А.С.

Описујући напад на српско село Подравање у лето 1992. године, овај сведок је испричао и шта је било са више од 20 заробљених Срба, међу којима је било и жена и деце. "Након заробљавања, били су доведени до једног камиона у Подравању, где им је Насер одржао говор: причао им је како ће жене и деца бити одведени у Сребреницу, а одатле на размену у Братунац, док ће мушкарци остати у Подравању и са српском војском бити ту размењени. После тог говора, жене, деца и три мушкарца одведени су у Сребреницу у општину на други спрат, а мушкарци су на лицу места побијени, а са њима је био остао Насер са својом групом људи. Они Срби што су одведени у Сребреницу, следећи дан су предати Зулфи Турсуновићу, а после сам чуо да их је Зулфо побио са своја два момка(...) Није се смело причати по Сребреници да је Зулфо побио многе Србе цивиле из Подравања, јер у противном не би дочекао зоре жив. Зулфо је тада проглашен за највећег кољача", испричао је сведок А.С. Као "највећи кољач", Турсуновић се, према тврдњама сведока, "прославио" и након напада на српско село Залазје, такође у лето 1992. године."Тада је заробљено 8 Срба, од чега је Зулфо седам заклао, а Насер је осмог убио одсекавши му главу, а прво му је извадио оба ока ножем. Насер је након тога, гледајући у нас присутне, рекао ' Ево, видели сте шта је с њих овде урађено, овако треба сваки Србин да прође' ", изјавио је сведок А.С.

http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/svedocenje-insajdera-protiv-nasera-orica.html (http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/svedocenje-insajdera-protiv-nasera-orica.html)


Eh, ti insajderi...

:) Pogledaj poruku odmah pre tvoje

 A-ha! Pa preteko me covek...

Истина и помирење на ex-YU просторима 

Хаша Омеровић – једно другачије лице Сребренице       
Слободан Дурмановић     
уторак, 01. март 2011. 
(Нови Репортер, 2.3.2011.)

Хаша Омеровић из Сребренице у јулу 1995. године изгубила је мужа, оца и брата. То што су јој, како каже, припадници Војске РС убили најмилије, није је подстакло ни на мржњу, ни на освету, већ је одвело на пут потраге за правдом и разобличавања манипулација бошњачким жртвама у Сребреници. Управо због оштрих критика упућених на рачун представника свог народа, остала је сасвим маргинализована у ФБиХ, у мери да тамо није могла добити чак ни помоћ за сахрану свог мужа. Скромна помоћ јој је стигла из Бањалуке, одакле се, како каже, најмање надала.

Сарајевска ,,брига" за Сребреницу

Све је почело када Хаша Омеровић није дозволила да у Меморијалном центру у Поточарима буду сахрањени посмртни остаци њеног мужа Мехе, који је као цивил настрадао 12. јула 1995. године приликом покушаја пробоја из Сребренице према Тузли. Након што су јој отац и брат сахрањени у Поточарима, она је одлучила да мужа сахрани на гробљу у Тузли, пошто се, како истиче, уверила у разне манипулације жртвама и њиховим породицама од стране оних који су обећавали да ће их заштитити, а не препустити судбини. ,,Када су ми јавили да су ми нашли мужа на неком брду код Каменице, отишла сам у ИЦМП. Када сам дошла доле, један момак ми је рекао овако: ' Хашо, жао ми је што ћу Вам рећи, али ми морамо сачекати да Амор Машовић пошаље из Сарајева неког свог ко ће одобрити да Ви сахраните мужа у Поточарима. Не можете га сахранити у Тузли, пошто ми имамо образац који се попуњава за сахрану у Поточарима'. Ја кажем да ми је то муж и питам га: зар ја немам право да га сахраним где ја хоћу ?! Онда је избила фрка, али они мени и даље не дају да сахраним мужа где ја хоћу. Тражила сам да фотографишем кости мога мужа и када је дошао један човек да то учини, онда су ми други рекли да ни то не може. Значи, нису ми дозволили ни да сликам кости мога мужа, да знам шта стављам у сандук. Можете ли да замислите какво је то понижење !? ", прича Хаша Омеровић за ,,НР".

Пошто се, ипак, некако изборила да мужа сахрани у Тузли, суочила се са чињеницом да од институција ФБиХ не може да добије новац да му подигне споменик. Писала је многима, али сви су се проглашавали ненадлежнима. ,,Знам да за Меморијални центар у Поточарима велики новац даје и РС и Европска унија, а посебно Холандија. На крају сам из Меморијалног центра добила одговор да за споменик мом мужу у Тузли немају новца. Када сам добила те одбијенице, онда сам се обратила премијеру РС Милораду Додику и он ми је послао тај новац на рачун да саградим мужу тај споменик. Хвала му на томе. Није то морао учинити, али учинио је то из неких хуманих разлога", каже Хаша Омеровић.

Тражила је, такође, и да са споменика њеном оцу и брату у Меморијалном центру у Поточарима буде уклоњен део текста у којем се говори да су погинули ,,на Алаховом путу", што, иначе, стоји записано на сваком надгробном споменику у овом центру.

,,Када су написали на споменицима да су изгинули на 'Алаховом путу', то значи да су они изгинули као неки муџахедини, а ја се томе противим. Мој отац никада није узео пушку, а ни мој брат. Зашто онда неко тако да пише ? Они који су тако одлучили, искористили су оне неуке жене које су направиле разна сребреничка удружења која заступају данас политичаре у Сарајеву, а не породице жртава. С друге стране, једва да имамо од чега да живимо и школујемо и запослимо своју децу. Има деце којима су изгинули очеви 1995. године, а која нису уписана у матичне књиге рођених. Има деце која нису завршила ни основну школу, а толики новац се сливао и даље слива у Меморијални центар у Поточаре. Зашто? Само да би се све оно организовало 11. јула сваке године. Новац се даје за 'марш мира', клањање џеназе и тако даље. Па, погледајте иронију: кости се нађу у околини Сребренице, возе се у Тузлу, а одатле за Високо, јер морају да камионима прођу кроз Сарајево пред 11.јул да се види како то наводно они нас жале и како тугују за тим погинулим људима. То је чисти циркус, то је исмејавање мртвих људи. Неправда је што се тако чини. Неправда је и према тим убијеним људима и према нама, њиховим породицама. Има жена којима су страдала деца 1995. године или деце којима су очеви убијени , а који немају никаква примања. И сви су од њих окренули главу. А сви политичари се бусају у прса кад дође 11. јул како они помажу породицама, како ће школовати децу, како ће помоћи мајкама и све тако", огорчена је Хаша Омеровић.

Политичка манипулација жртвама

Ова жена без икаквог устезања прича и о свему другом о чему се у ФБиХ ћути када се о Сребреници говори, наводећи да у Меморијалном центру у Поточарима нису сахрањени само Бошњаци страдали у јулу 1995. године, већ и многи други, раније умрли или погинули у борбама или у међусобним окршајима. ,,Има још породица које јавно неће да говоре, а тихо су, о свом трошку, сахраниле своје најмилије на другим местима, ван Поточара. Такође, има људи који су сахрањени у Поточарима, а нису страдали 1995. године, који су били неки борци и неки команданти. Они су, дакле, сахрањени у Поточарима и направљени су им исти нишани к'о и оним људима који су страдали у јулу '95. Има ту и страдалих у међусобним и свакаквим другим сукобима. Ту је био најпрљавији рат, и тај рат су водили мафијаши, а нису га нормални људи водили", препричава Хаша Омеровић.

Знајући све оно што зна и о чему прича, Омеровићева је дигла свој глас и против доношења декларације о Сребреници, коју су бошњачки политичари покушали да ,,прогурају" у Парламентарној скупштини БиХ. ,, Када су прошле године тражили да се усвоји декларација о Сребреници у парламенту у Сарајеву, ја сам написала писмо парламенту у коме сам рекла да би боље било да, уместо те декларације, омогуће деци из Сребренице да се образују. Мени је стварно доста тих њихових декларација, док људи из Сребренице умиру у беди и сиромаштву. Породице жртава немају ништа од тих резолуција и декларација, ни европске, ни српске, нити би имале шта од босанске. На основу досадашњих резолуција, наше породице су само искориштавали и њима манипулисали разни политичари, верске вође, као што су Мустафа Церић, Харис Силајџић и многи други бошњачки политичари из свих странака. Уз њих профитирају жене које су узурпирале право да представљају породице жртава и које, у ствари, воде своја приватна удружења, као што су Мунира Субашић, Хајра Ћатић, Хатиџа Мехмедовић и разне борачке организације", закључује наша саговорница.

Након свега, Хаша Омеровић склонила је свог сина јединца у Беч, што због бојазни да му се нешто непријатно не догоди у БиХ, што због немогућности да га школује у овој земљи. ,,Помоћи није било ни од кога, а сина сам склонила уз помоћ једне католичке хуманитарне организације, јер ако се мени нешто лоше деси, не желим да се и њему било шта слично догоди. Ја добро знам како је још мој брат, током рата у Сребреници, био претучен од неких људи Насера Орића само због хуманитарне помоћи", објашњава Хаша Омеровић.

Каже да је поносна што се њен син данас школује, иако се издржава не бирајући послове, а она данас живи као подстанар у Тузли. У Сребреницу понекад дође да обиђе споменике оца и брата, али се ту никада неће вратити да живи. Као што никада, како напомиње, неће одустати ни од своје приче.

QuoteDuboko saučešće i poštovanje gospodji Haši Omerović. Na mnogim portalima iz BiH može se
pročitati dosta toga o jednoj potpuno drugačijoj
osobi, koja je obišla svijet u funkciji propagande "genocida u Srebrenici", o polupismenoj
Muniri Subašić, predsjednici Udruženja "Majke
Srebrenice". Najčešće se citiraju njene izjave u
emisiji "60 minuta" Federalne televizije u Sarajevu
(08.09.2008. godine). Tada je "ožalošćena" Munira
javno priznala da ima, izmedju ostalog, u svom
vlasništvu dvije kuće u Sarajevu (predratnu i novu,
sa tri sprata i potkrovljem) i kuću u Srebrenici.
Džip koga su Udruženju donirale UN parkira se pred
njenom kućom i vozi ga njen sin, jer nema svoje auto. Mjesečna plata joj je 4000 KM (oko 2000 eura). Predsjednica "Majki Srebrenice" nije u toku
rata boravila u Srebrenici, živi su joj i muž i sin, kao i kćerka, koja je na spisku srebreničke
djece bez roditelja i prima pomoć u to ime. Dovoljno je u Guglu ukucati njeno ime i prezime za
provjeru navedenog.

QuoteAlija Izetbegović i Haris Silajdžić mesec dana posle masakra u Srebrenici pred članovima ratnog predsedništva tzv. Republike BiH priznali su da je u toj enklavi poginulo najviše 5.000 ljudi! Izetbegović je na sednici održanoj 11. avgusta 1995. ustvrdio da je poginulo oko 3.000 Srebreničana, dok se 2.000 vodi kao nestalo.

Silajdžić se složio s njim i rekao da je cifra od 5.000 mrtvih tačna i realna budući da je to razlika između broja stanovnika pre napada na Srebrenicu i onih koji su uspeli da se izvuku živi i stignu do Tuzle ( ... )

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/republika_srpska/story/155639/U+Srebrenici+je+poginulo+3.000+ljudi (http://www.pressonline.rs/sr/vesti/republika_srpska/story/155639/U+Srebrenici+je+poginulo+3.000+ljudi)!.html

Dobro, dokle Srbi treba da budu veći katolici od Benedikta XVI ???

http://www.pecat.co.rs/2011/06/norvesko-videnje-srebrenice/ (http://www.pecat.co.rs/2011/06/norvesko-videnje-srebrenice/)

Norveško viđenje Srebrenice
Mara Knežević Kern | jun 16, 2011

"Norveški reditelj i nezavisni novinar-istraživač Ola Fluum uzdrmao je ,,politički korektan" deo norveške javnosti dvodelnim dokumentarnim filmom o Srebrenici, nedavno prikazanom na norveškoj TV. Srbija ne želi da otkupi film, a nijedan naš medij ne sme o tome da napiše ni slovo...
...Iako je do sada snimio tridesetak dokumentarnih filmova boraveći u Africi, SAD i Rusiji, čini se da je najviše odjeka imao ovaj balkanski – verovatno najkontroverzniji. Iz svedočenja stranih vojnih lica na ,,privremenom radu" u ratom zahvaćenoj Jugoslaviji, kao i snimaka u kojima se vidi ulazak generala Mladića u praznu Srebrenicu, ruše se etablirani tabui o ,,nenaoružanoj" vojsci Alije Izetbegovića i 8.000 ,,ubijenih" civila.
Ovaj dokumentarni film u dva dela (,,Grad  koji se može žrtvovati" i ,,Tragovi iz Sarajeva") već je uzdrmao norvešku javnost, a muslimani koji su sarađivali na filmu su se naknadno – posle pretnji smrću – ogradili od filma i učešća u njemu..."

http://www.standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/7780-norveko-vienje-srebrenice-koje-srbiju-ne-zanima.html (http://www.standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/7780-norveko-vienje-srebrenice-koje-srbiju-ne-zanima.html)

NORVEŠKO VIĐENJE SREBRENICE, KOJE SRBIJU NE ZANIMA
sreda, 06 jul 2011 10:28
"Ola Flum uzdrmao je ,,politički korektan" deo norveške javnosti dvodelnim dokumentarnim filmom o Srebrenici..."


http://www.vesti.rs/Drustvo/Norvesko-vidjenje-Srebrenice-VIDEO.html (http://www.vesti.rs/Drustvo/Norvesko-vidjenje-Srebrenice-VIDEO.html)

Norveško viđenje Srebrenice (VIDEO)  
 
12.07.2011. - Srbija ne želi da otkupi film
"Norveški reditelj i nezavisni novinar-istraživač Ola Flum uzdrmao je ,,politički korektan" dio norveške javnosti dvodijelnim dokumentarnim filmom o Srebrenici, nedavno prikazanom na norveškoj TV.
Srbija ne želi da otkupi film, a nijedan naš medij ne smije o tome da napiše ni slovo..."[/u]


Ako ukucate  NORVESKO VIDJENJE SREBRENICE, iznenadite se sta sve pocne da ispada na Guglu...

sto bi ga srbija otkupila? pa financirala ga je poput ostalih slicnih gluposti koje nas uveseljavaju.
tako i treba. mi se smijemo glupoj propagandi, a vama fali za radnicke place.

Dirljivo je da B92, koji komentariše šta rade pobunjenici u Libiji, još nije prokomentarisao norveški film.

Нису плаћени за то.

Jahanje na antiglobalizmu može biti i veće zlo od globalizma. Kako sam se samo obradovao kad sam čuo za 'The Weight of Chains', a onda sam ga (nažalost) i odgledao. Fuj!
Naravno da ću iskopati i ovog Ola Fluma, ali se bojim da mu sa čela lako ne spadne brend markica 'genuine antiglobalist'.

BEOGRAD - Ja klečim i tražim pomilovanje za Srbiju zbog zločina koji je izvršen u Srebrenici. Izvinjavam se za zločine koje je u ime naše države i našeg naroda učinio bilo koji pojedinac, izjavio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić u intervjuu bosanskoj TV BHT. (http://www.kurir-info.rs/nikolic-klecim-i-trazim-pomilovanje-za-zlocin-u-srebrenici-clanak-761997)

Ma materi se izvinjavaj (http://www.youtube.com/watch?v=cTQAmrBfv-M#)

Tomislav Nikolić: Srbi iz Republike Srpske su za mene Bosanci (http://www.blic.rs/Vesti/Politika/379577/Tomislav-Nikolic-Srbi-iz-Republike-Srpske-su-za-mene-Bosanci)

Quote from: Alexdelarge on 25-04-2013, 15:09:52
Tomislav Nikolić: Srbi iz Republike Srpske su za mene Bosanci (http://www.blic.rs/Vesti/Politika/379577/Tomislav-Nikolic-Srbi-iz-Republike-Srpske-su-za-mene-Bosanci)

leave your stupid comments in your pocket (http://www.youtube.com/watch?v=uu7uBD8J9Iw#)

Quote from: Alexdelarge on 25-04-2013, 15:09:52
Tomislav Nikolić: Srbi iz Republike Srpske su za mene Bosanci (http://www.blic.rs/Vesti/Politika/379577/Tomislav-Nikolic-Srbi-iz-Republike-Srpske-su-za-mene-Bosanci)

jao!!!

da sam znala kako ce da se ponasa, glasala bih za sns!!!  xrofl xrofl

Питам се шта су Срби из Херцеговине...

Turci. Svi ste vi Turci.

Mislim turci.

J el misliš na hrvatsko cvijeće ili na nas,obične, turske pravoslavne cigane?

Dočekasmo i ovo.  :mrgreen:
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/1558/Vikiliks+otkriva/1345382/%22Vikiliks%22+o+uticaju+SAD+na+Hag.html (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/1558/Vikiliks+otkriva/1345382/%22Vikiliks%22+o+uticaju+SAD+na+Hag.html)

Vikiliks: Meronove veze sa Vašingtonom

Tvrdnje danskog sudije Frederika Harhofa da je predsednik Haškog tribunala Teodor Meron pomagao ciljeve američke administracije podupire američka diplomatska prepiska koju je objavio "Vikiliks". Depeše pokazuju da je Meron imao bliske odnose sa američkom vladom.

"Američka diplomatska prepiska koju je objavio "Vikiliks" izgleda podupire tvrdnje danskog sudije Frederika Harhofa da je predsednik Haškog tribunala Teodor Meron pomagao ciljeve američke administracije pri oslobađanju visokorangiranih osumnjičenih, piše danski levičarski nezavisni dnevnik Information...
...Harhof je prošle sedmice izneo tvrdnju u pismu njegovim kolegama i pustio informaciju u danskim medijima da je predsednik Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji Meron vršio pritisak na sudije da puste vodeće hrvatske i srpske oficire, podseća AFP....
..."Većina slučajeva vodiće do toga da oficiri komandiri slobodno išetaju odavde. Tako da američki (i izraelski) vojni lideri mogu da odahnu", napisao je Harhof, a prenosi francuska agencija."

Ово би могло значајно да пољуља моје повјерење у хашки трибунал!!!!111

Quote from: Harvester on 20-06-2013, 13:21:59
Ово би могло значајно да пољуља моје повјерење у хашки трибунал!!!!111

+1

xrofl xcheers

Quote from: Harvester on 20-06-2013, 13:21:59
Ово би могло значајно да пољуља моје повјерење у хашки трибунал!!!!111

+1

Upozoreni smo na to odavno:


Или Карлин сведок или смртИсторија је пребогата примерима да где су оружани сукоби, ту се по правилу врше и ратни злочини. Вероватно је тако и са дугогодишњим оружаним сукобима, на пример, у Ираку. Ако се пред судовима спроводи правда и искуство Хашког трибунала намеће као међународни стандард, онда је стварно интересантно питање како би стандарди Хашког трибунала били примењени на питање одговорности оних који врше ратне злочине, рецимо, у Ираку?
[/color]http://www.vseselj.com/files/books/Ili%20Karlin%20svedok%20ili%20smrt.pdf (http://www.vseselj.com/files/books/Ili%20Karlin%20svedok%20ili%20smrt.pdf)[/font][/color][/font]

Novo je to da sudije ogovaraju  jedn drugog.  :)

Stižu li zločince kletve bošnjačkih majki


Kada je regionom odjeknula informacija da je Slobodan Medić Boca, komandant zloglasnih ,,Škorpiona", jedinice pod kontrolom Državne bezbjednosti Srbije, u novogodišnjoj noći poginuo u saobraćajnoj nesreći na lokalnom putu Sremska Mitrovica - Veliki Radinci zajedno sa suprugom Ljiljom i sinom Dražom, najčešći komentari glasili su: "Stigla ga suza i kletva onih kojima je pobio djecu"!

Porodične tragedije

Sve me podsjetilo na jednu televizijsku emisiju od prije dvije godine kada sam s Munirom Subašić, predsjednicom Udruženja majki enklava Srebrenice i Žepe, nakon projekcije filma ,,Daleko je Tuzla", gostovao uživo na jednoj televiziji u Novom Pazaru i kada je Munira, komentirajući TV snimak na kojem ,,Škorpioni" pod Bocinom komandom u drugoj polovini jula 1995. godine u Godinjskim barama kod Trnova mučki strijeljaju šestoricu srebreničkih Bošnjaka, Smaila Ibrahimovića (35), Safeta Fejzića (17), Azmira Alispahića (17), Sidika Salkića(36), Saiba Salkića (20) i Dinu Salihovića (17), na kraju emisije kazala:

- Kad pronađemo sve naše ubijene i bude 10.000 bijelih nišana u Potočarima, mnogi će zločinci izvršiti samoubistvo jer neće moći spavati od onolike bjeline koja će im udarati na savjest. Vremenom će naši šehidi ustati, a tada će mnogi srpski zločinci dignuti ruku na sebe ili će i oni i njihovi najbliži doživljavati tragedije. Ja mislim da će svi oni koji su organizirali i klali našu djecu biti ukleti i prokleti do devetog koljena.

I, zaista, pitam se ovih dana stiže li to zločince kazna i na ovodunjalučkom proputovanju? Kad pogledamo lične i porodične tragedije koje su zadesile neke od zločinaca, možemo zaključiti da ih kao najteža kletva stižu suze bošnjačkih majki.

Retrospektivom tragedija koje su zadesile zločince moglo bi se zaključiti da je ovodunjalučka kazna za njih nekako započela samoubistvom kćerke zlikovca Ratka Mladića, Ane Mladić, 25. marta 1994. Ova 23-godišnja studentica završne godine Medicinskog fakulteta u Beogradu ubila se u Mladićevom stanu u beogradskom naselju Banovo Brdo iz pištolja kalibra 7,65 milimetara, na kome je bila posveta Nikole Ljubičića Ratku Mladiću kao najboljem polazniku Komandno-štabne akademije.

Šest mjeseci nakon samoubistva Mladićeve kćerke, misteriozno je ubijena porodica Branislava Puhala, šefa obezbjeđenja Ratka Mladića, supruga Dušanka i trogodišnji sin Nikola. Sve je u šturim informacijama predstavljeno kao ,,nesretan slučaj".

Nikola Koljević, prijeratni profesor Filozofskog fakulteta u Sarajevu, nekadašnji član Predsjedništva BiH i potpredsjednik Republike Srpske, 16. januara 1997. na Palama je pucao sebi u glavu. Umro je 25. januara 1997. na VMA u Beogradu. Mjesecima prije samoubistva Koljević je bio u teškom psihičkom rastrojstvu. Književnik Marko Vešović je ovo samoubistvo prokomentirao riječima: ,,Koljevića je ubila zločinačka ruka".

Predvodnici prijedorskih zločina Simo Drljača i dr. Milan Kovačević nisu doživjeli sudske presude za strašne zločine koje su naredili. Drljaču su ubili pripadnici SFOR-a tokom operacije ,,Tango" 10. jula 1997. u Gradini kod Omarske, dok je Kovačević umro 1. avgusta 1998. u haškoj ćeliji od posljedica srčanog udara.

Nepročitana optužnica

Fočanske zločince Peru Eleza, Dragana Gagovića i Janka Janjića Tutu također je stigla ovodunjalučka pravda. Elez se, prema policijskim izvještajima, krajem decembra 1992. ubio ispred hotela u Miljevini usljed nestručnog rukovanja oružjem (mada sam od nekih Srba čuo da ga je u obračunu ubio izvjesni Marko Lakić), a Gagovića i Janjića su ubili pripadnici SFOR-a prilikom pokušaja hapšenja i odvođenja u Haag.

Kada su 2000., u razmaku od šest mjeseci, ubijeni Željko Ražnatović Arkan i Ljubiša Savić Mauzer, mogli su se čuti komentari da su ,,ovu dvojicu zločinaca stigle suze bijeljinskih majki, očeva, supruga i djece, kojima su Arkan i Mauzer početkom aprila 1992. ubili najbliže".

Porodična tragedija zadesila je još jednog bliskog Karadžićevog saradnika, Jovana Joju Tintora, kreatora zločina nad Bošnjacima u Vogošći. Naime, 22. januara 2001. u Zvorničkom jezeru, prilikom krijumčarenja nafte, utopio se Jojin sin jedinac Aleksandar. Prema jednoj opciji, on se ugušio u hladnoj Drini, a prema drugoj, upucala ga je srbijanska granična policija jer nije htio zaustaviti čamac na njihovo upozorenje.

Na jutarnju prozivku šest pritvorenika u grupnoj sobi beogradskog centralnog zatvora 20. novembra 2005. nije se odazvao 42-godišnji Dušan Vučković Repić. Ostao je u krevetu hladan i ukočen. Umro je pod misterioznim okolnostima osam dana prije početka suđenja za ubistvo najmanje 22 i protjerivanje 1.822 bošnjačka civila iz zvorničke općine u proljeće i ljeto 1992. Repić je bio pripadnik zloglasne jedinice ,,Žute ose" pod kontrolom Službe državne bezbjednosti Srbije. Ovaj monstrum je 28. juna 1992. izvršio masakr nad 19 Bošnjaka iz zvorničkog naselja Divič u Domu kulture u Čelopeku. Repić je prisiljavao očeve i sinove zatvorenih civila, kao i osobe koje nisu u srodstvu da međusobno vrše protivprirodni blud.

- Neutvrđenog dana okrivljeni Dušan Vučković je naredio da očevi i sinovi izađu na binu u Domu kulture, da se potom skinu goli i vrše oralni seks, što su ovi morali i činiti... - pisalo je u optužnici protiv ovog zločinca koja nikada nije pročitana u sudnici.

Bivši predsjednik tzv. Srpske Krajine dr. Milan Babić, zbog čije su ratne uloge zaplakale mnoge bošnjačke i hrvatske majke, 5. marta 2006. izvršio je samoubistvo vješanjem najlon kesom u zatvorskoj jedinici Haškog tribunala u Sheveningenu nakon presude i javnog pokajanja.

Nakon što je odležao sedam godina u jednom španskom zatvoru poslije presude Haškog tribunala za zločine nad Bošnjacima u Bosanskom Šamcu, Stevan Todorović Stiv je nekoliko mjeseci po povratku u zemlju, u avgustu 2006., izvršio samoubistvo u svojoj kući u selu Donja Slatina kod Bosanskog Šamca tako što je sebi pucao u glavu iz pištolja kalibra 7,65 milimetara. Prije samoubistva žalio se kako ne može da nađe posao, da ga ljudi nazivanju ,,monstrumom", te da ne može da prehranjuje majku i sebe.

U beogradskoj bolnici, gdje je prebačen nakon što mu je pozlilo u zatvoru, pod misterioznim okolnostima 28. avgusta 2012. umro je Simo Bogdanović, vođa zločinačke grupe ,,Simini četnici" iz Rume, koja je 11. jula 1992. u selu Skočić kod Zvornika brutalno ubila 27 Roma, među kojima je bila i nerođena beba.

Na seoskom groblju Jošanica kod Foče, 27. marta 2013. sahranjen je Bojan Maksimović, sin Vojislava Maksimovića, jednog od najbližih saradnika Radovana Karadžića. Maksimovića su fočanski Bošnjaci optuživali da je u maju 1992. zajedno s Veliborom Ostojićem, ministrom informiranja u Karadžićevoj vladi, šutao odsječene glave ubijenih Bošnjaka. Maksimovićev sin je sebi oduzeo život skokom sa desetog sprata beogradske zgrade u kojoj je živio.

Skok u Drinu

U Višegradu, gradu u kojem su bošnjačka djeca i žene paljeni u kućama, te ubijani na mostu Mehmed-paše Sokolovića i bacani u Drinu, učestala je pojava samoubistava. Članovi porodica višegradskih žrtava spominju slučaj medicinske sestre Ljilje Živković, koja je, radeći u Domu zdravlja u Višegradu, imala priliku da često gleda unakažena tijela višegradskih Bošnjaka. Jednog dana je otišla u šetnju i svoj život okončala skokom u Drinu s Novog mosta.

Ilija Zečević, stražar u višegradskom logoru smrti Uzamnica, nakon što je ispratio kćerke na fakultet u Užice 16. novembra 2008., ubio se iz pištolja u prizemlju porodične kuće u višegradskom naselju Šeganje. Višegradskim zločinima rukovodio je Krizni štab općine Višegrad, a jedan od članova ovog štaba Dražan Knežević, direktor preduzeća ,,Hidroelektrane na Drini", njegova supruga Nataša, ljekar u Domu zdravlja u Višegradu, i Branka Pavlović, radnica općine u tom gradu, poginuli su 23. maja 2009. u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u mjestu Oštri vrh kod Višegrada kada je Kneževićev Golf 5 iz neutvrđenih razloga s magistralnog puta M-20 sletio u rijeku Drinu.

Nedavno sam prilikom boravka u srednjem Podrinju od bošnjačkih povratnika čuo da je i jedan od učesnika u genocidu nad Bošnjacima Srebrenice u julu 1995., Vladan Alempić, 13. februara 2013. poginuo u saobraćajnoj nesreći na magistralnom putu Zvornik – Milići, u mjestu Đevanje, nedaleko od poznate Kušlat džamije, kada se svojim vozilom Reno Clio sudario s kamionom. Alempić je došao na odmor iz Rusije, gdje je godinama radio, a Bošnjaci u Podrinju navode da su čuli priču o tome da je ,,u selu Raševo u julu 1995. Alempić zarobio nekoliko srebreničkih mladića, koji su se pokušavali probiti do slobodne tuzlanske teritorije i da ih je, navodno, pobio u ovom selu".

Oproštajno pismo sarajevskog snajperiste

Časopis ,,Zona sumraka" u Beogradu je 2000. objavio priču o srpskom snajperisti Predragu O. iz Sarajeva, koji se ubio u parku kod Željezničke stanice u Beogradu. U džepu snajperiste pronađeno  je oproštajno pismo u kojem je napisao da se ,,odlučio na samoubistvo jer ga je počeo proganjati lik devetogodišnje djevojčice Dijane koju je u avgustu 1992. ubio iz snajpera u Sarajevu".

Kameni krst usmrtio 14-godišnju kćerku Đorđa Ševića, pripadnika zloglasnih ,,Osvetnika"

Posljednjeg dana juna 2008. na kapeli Starog groblja u Rumi pao je kameni krst i usmrtio 14-godišnju Draganu Šević, kćerku Đorđa Ševića, koji je kao pripadnik formacije ,,Osvetnici" višegradskog monstruma Milana Lukića osuđen na 15 godina zatvora zbog otmice i ubistva 16 Bošnjaka iz Sjeverina. Šević je zajedno s Lukićem i još nekoliko zločinaca 22. oktobra 1992. godine u mjestu Mioče iz autobusa koji je saobraćao na relaciji Rudo - Priboj oteo ove nesretne ljude i odveo ih u višegardsku ,,Vilinu vlas", gdje ih je tokom mučenja fotografirao Milan Timotić, fotoreporter iz Zemuna, nakon čega su ubijeni i bačeni u Drinu.

Grujčića proganjali šehidi iz mezarja u Potočarima

Od Podrinjaca sam ovih dana saznao i priču o nedavnom samoubistvu Dalibora Grujčića iz srebreničkog naselja Soločuša. Grujčić se prije nego što je odlučio pucati u sebe žalio da ga ,,proganjaju Bošnjaci iz mezarja u Potočarima".

http://www.avaz.ba/vijesti/teme/stizu-li-zlocince-kletve-bosnjackih-majki1 (http://www.avaz.ba/vijesti/teme/stizu-li-zlocince-kletve-bosnjackih-majki1)

Uh. Kakva karma.

QuoteVremenom će naši šehidi ustati, a tada će mnogi srpski zločinci dignuti ruku na sebe ili će i oni i njihovi najbliži doživljavati tragedije. Ja mislim da će svi oni koji su organizirali i klali našu djecu biti ukleti i prokleti do devetog koljena

Final Destination + зомбији, све на босански начин! Овај лик је будала што није то патентирао.

Quote from: Harvester on 13-01-2014, 11:34:46

QuoteVremenom će naši šehidi ustati, a tada će mnogi srpski zločinci dignuti ruku na sebe ili će i oni i njihovi najbliži doživljavati tragedije. Ja mislim da će svi oni koji su organizirali i klali našu djecu biti ukleti i prokleti do devetog koljena

Final Destination + зомбији, све на босански начин! Овај лик је будала што није то патентирао.

što budala - pa da moraš da mu plaćaš patent!
ovako, slobodno, je pa OŽEŽI!
naravno, čim završiš sa zmijama...

"Госпођице Небојша, имам страшне вијести!"
"Говори, шта је у питању?"
"На оближњем мезарју јутрос је освануло неколико празних мезара."
"Па шта с тим? Неко је одлучио да опљачка неколико гробова, јака ствар."
"Бојим се да није тако једноставно. Као што по мјесту гдје се налазе крхотине стакла можете да закључите да ли је прозор разбијен споља или изнутра, тако смо анализирањем положаја земље око гробова дошли до стравичног закључка да су гробови прокопани ИЗНУТРА. Госпођице Небојша, бојим се да нема никакве сумње - становници тих гробова су УСТАЛИ!"
"Куку!"
"То није све!"
"Не?"
"Бојим се да није. У испражњеним гробовима (јер нису сви мртваци устали, само поједини) били су сахрањени војници Армије БиХ. За неке од њих смо провјерили, учествовали су у ратним операцијама у области у којој је дјеловао ваш отац. Анастазије, наш експерт за немртве, сматра да су кренули у освету."
"До ђавола! Шехидски зомбији! А још се ни змијске пријетње нисмо ријешили! Морам под хитно да обавијестим оца!"

Куку мајко, па тек сад сам мало боље погледао текст, па она будала ладно се позива на ЗОНУ СУМРАКА!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! :!: :!: :!:

nije loš taj odlomak, ali šteta što nijedna rečenica ne počinje sa "ako ne požurimo, ova prokleta zombi napast će..."

Quote from: Ghoul on 13-01-2014, 18:05:13
nije loš taj odlomak, ali šteta što nijedna rečenica ne počinje sa "ako ne požurimo, ova prokleta zombi napast će..."

Па ово је дио у коме се тек открива резурекција мртваца, а послије кад се ситуација загужва доћи ће и до историјске реплике.

Quote from: Harvester on 13-01-2014, 14:20:17
Куку мајко, па тек сад сам мало боље погледао текст, па она будала ладно се позива на ЗОНУ СУМРАКА!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! :!: :!: :!:

Боље да су ставили само "из поузданих извора сазнали смо..."

Него, могу ли се шехид-зомбији икако повезати с босанским пирамидама и Семиром Османагићем?

http://www.6yka.com/novost/49527/sasa-radulovic-dobrovoljacka (http://www.6yka.com/novost/49527/sasa-radulovic-dobrovoljacka)

Eh, ali to je iz vremena dok još nije bio visoki državni činovnik. Danas verovatno drugačije gleda na distinkciju između države i društva  :lol:

Quote from: Джон Рейнольдс on 14-01-2014, 02:03:16

Quote from: Harvester on 13-01-2014, 14:20:17
Куку мајко, па тек сад сам мало боље погледао текст, па она будала ладно се позива на ЗОНУ СУМРАКА!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! :!: :!: :!:

Боље да су ставили само "из поузданих извора сазнали смо..."

Него, могу ли се шехид-зомбији икако повезати с босанским пирамидама и Семиром Османагићем?

Што да не, увијек може да се смисли неки ритуал за оживљавање мртвих који у дјело спроводе Сем Османагић и екс реис-ул-улема Мустафа еф. Церић, на наговор Фатмира Алиспахића и организације Жене у црном!

Biciklisti na putu ka Srebrenici napadnuti u Valjevu

08/07/2014 | 20:34
Piše: Kontrapress   

Grupa biciklista, koja je u utorak ujutro krenula iz Beograda ka Potočarima, gde su trebali da se pridruže obeležavanju godišnjice genocida nad Bošnjacima u Srebrenici, napadnuta je u Valjevu. Prilikom napada četvoro je povređeno.

:)


Grupa biciklista, koja je u utorak ujutro krenula iz Beograda ka Potočarima, gde su trebali da se pridruže obeležavanju godišnjice genocida nad Bošnjacima u Srebrenici, napadnuta je u Valjevu, kada su se na glavnom gradskom trgu okupili sa Ženama u crnom u znak sećanja na žrtve srebreničkog genocida. Kako saznaje Kontrapress, tom prilikom četvoro aktivista je povređeno, prekinuli su akciju i odlučili da se vrate u Beograd.

:)

Kako javlja Radio Slobodna Evropa, povređeni su Staša Zajović, Ljiljana Radovanović, Miloš Urošević i Dejan Gašić.

Prema rečima Vladimira Jevtića, jednog od učesnika biciklističke memorijalne vožnje u znak sećanja na žrtve Srebrenice, u Valjevu ih je dočekala grupa od dvadesetak ekstremista koji su uzvikivali ime haškog optuženika Ratka Mladića, vređali ih, dobacivali, psovali i pretili. U jednom trenutku, deo njih je probio policijski kordon i nasrnuo na aktiviste i aktivistkinje Žena u crnom i na bicikliste, a prema rećima Jevtića, četvoro ih je povređeno.

,,Uz prećutno odobravanje policije odlučili smo da prekinemo akciju i da se vratimo za Beograd jer se u Valjevu ne osećamo bezbedno", kazao je Jevtić za Kontrapress.

Desetak biciklista krenulo je u utorak ujutro iz Beograda put Srebrenice, gde su 11. jula trebali prisustvovati komemoraciji žrtvama genocida, a dan pre, 10. jula, susresti se sa biciklistima koji su krenuli iz Bihaća i zajedno stići u Potočare.

Na ovaj način su hteli da iskažu solidarnost sa žrtvama i da pokušaju da podignu svest o ovom zločinu u Srbiji.

Prošlogodišnja akcija je prošla bez incidenata.

Biciklistički aktivizam...inače ,,Marš mira'' u Bosni, ove godine predvodi poznati pacifista i humanista Naser
Orić. Baš me zanima hoće li se beogradski humanisti sresti s tim istaknutim pacifistom i građanskim aktivistom.

neće.
neočekivani animozitet prema njihovom 'mirotvorstvu' vratio ih je nazad u bg.
:(

Baš sam se pitao kad će Dojče Vele da nam očita. Našli sagovornike odmah...

http://www.dw.de/nova-epizoda-u-poricanju-genocida/a-17771879?maca=ser-TB_ser_b92_2013-9945-xml-mrss (http://www.dw.de/nova-epizoda-u-poricanju-genocida/a-17771879?maca=ser-TB_ser_b92_2013-9945-xml-mrss)

Nova epizoda u poricanju genocida

"Napad na aktiviste u Valjevu jeste brutalan, ali nije iznenađujući. On je rezultat skoro dvodecenijskog poricanja zločina u Srebrenici i reafirmacije četničke ideologije, smatraju sagovornici Dojče velea.
Natpisi poput Četnici Valjevo i majice sa likom haškog optuženika Ratka Mladića – to je kostimografija veće grupe mladića koja je u utorak napala aktivistkinje Žena u crnom i bicikliste koji su iz Beograda krenuli u Srebrenicu, na komemoraciju. Napad u Valjevu je samo jedan u nizu incidenata koji proizilaze iz činjenice da se vlasti u Srbiji nisu u dovoljnoj meri distancirale od politike devedesetih godina, smatra Sonja Biserko iz Helsinškog odbora..."

Quote from: Ghoul on 09-07-2014, 04:01:09
Biciklisti na putu ka Srebrenici napadnuti u Valjevu

08/07/2014 | 20:34
Piše: Kontrapress   

Grupa biciklista, koja je u utorak ujutro krenula iz Beograda ka Potočarima, gde su trebali da se pridruže obeležavanju godišnjice genocida nad Bošnjacima u Srebrenici, napadnuta je u Valjevu. Prilikom napada četvoro je povređeno.

:)


Grupa biciklista, koja je u utorak ujutro krenula iz Beograda ka Potočarima, gde su trebali da se pridruže obeležavanju godišnjice genocida nad Bošnjacima u Srebrenici, napadnuta je u Valjevu, kada su se na glavnom gradskom trgu okupili sa Ženama u crnom u znak sećanja na žrtve srebreničkog genocida. Kako saznaje Kontrapress, tom prilikom četvoro aktivista je povređeno, prekinuli su akciju i odlučili da se vrate u Beograd.

:)

Kako javlja Radio Slobodna Evropa, povređeni su Staša Zajović, Ljiljana Radovanović, Miloš Urošević i Dejan Gašić.

Prema rečima Vladimira Jevtića, jednog od učesnika biciklističke memorijalne vožnje u znak sećanja na žrtve Srebrenice, u Valjevu ih je dočekala grupa od dvadesetak ekstremista koji su uzvikivali ime haškog optuženika Ratka Mladića, vređali ih, dobacivali, psovali i pretili. U jednom trenutku, deo njih je probio policijski kordon i nasrnuo na aktiviste i aktivistkinje Žena u crnom i na bicikliste, a prema rećima Jevtića, četvoro ih je povređeno.

,,Uz prećutno odobravanje policije odlučili smo da prekinemo akciju i da se vratimo za Beograd jer se u Valjevu ne osećamo bezbedno", kazao je Jevtić za Kontrapress.

Desetak biciklista krenulo je u utorak ujutro iz Beograda put Srebrenice, gde su 11. jula trebali prisustvovati komemoraciji žrtvama genocida, a dan pre, 10. jula, susresti se sa biciklistima koji su krenuli iz Bihaća i zajedno stići u Potočare.

Na ovaj način su hteli da iskažu solidarnost sa žrtvama i da pokušaju da podignu svest o ovom zločinu u Srbiji.

Prošlogodišnja akcija je prošla bez incidenata.

Хахаха, ништа љепше него кад дан почне лијепим вијестима :-)

Ti nisi normalan. :)

Srbi su genetski komunisti i zato je sasvim normalno da je agresivni nacionalizam na visokom procentu. Srbi su naime dugogodisnjom negativnom selekcijom postali narod koji je narod.

Quote from: D. on 10-07-2014, 12:52:47
Ti nisi normalan. :)

Па да, покупио сам све најгоре с балканског поднебља :-)

Quote from: D. on 10-07-2014, 12:52:47
Ti nisi normalan. :)

ako već hoće da pedalaju mogli su i do Jasenovca za godišnjicu proboja logora, ili npr do Bondstila 24. marta

a možda su biciklisti bili krenuli na obeležavanje OVOGA?

22 godine od stradanja u Bratuncu

IZVOR: B92, TANJUG

Bratunac -- Danas su na Zalazju kod Srebrenice obeležene 22 godine od zločina nad Srbima na području te varoši i Bratunca.

 

Služenjem parastosa kod spomen-kosturnica stradalima u dva poslednja rata na Zalazju kod Srebrenice, paljenjem sveća za pokoj duša 69 poginulih na današnji dan 1992. godine i polaganjem cveća na spomen-obeležje, danas je obeležen ovaj dan.

Cveće na spomen-obeležje položili su izaslanik predsednika Republike Srpske Duško Četković, delegacije republičke i opštinskih organizacija porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila, boračkih organizacija Srebrenice, Bratunca i Zvornika i nekoliko stranačkih delegacija.

Prethodno su članovi porodica poginulih, saborci i boračka i opštinske delegacije Srebrenice i Bratunca položile cveće na Vojničkom groblju u Bratuncu, gđe je sahranjen najveći broj stradalih i na srpskim stratištima u Biljači i Sasama.

Osim 69 poginulih na Petrovdan 1992. godine, nestalo je i zarobljeno još 22 Srba, a veliki broj ih je ranjen.

Nakon mučenja i zlostavljanja u srebreničkim logorima svi su ubijeni, a posmrtne ostatke njih 10 slučajno je pronašao tim za traženje nestalih iz Tuzle 10. juna 2011. godine na Zalazju, prilikom traženja muslimanskih žrtava. Nakon više od godinu dana ovi posmrtni ostaci su identifikovani i sahranjeni lani na Petrovdan, a za još 12 Srba nestalih tog dana i dalje se traga, navodi RTRS.

"Petrovdanski dani" se organizuju u znak sećanja na stradanje 69 srpskih civila i boraca.

Porodice stradalih Srba, koji su pre više od tri godine ekshumirani u srebreničkom selu Zalazje, tvrde da su u Centru za identifikaciju u Tuzli ukradene kosti skeleta da bi prikrili zločin koji je počinjen nad zarobljenim Srbima.

Četković je zapitao kome su smetali mirni ljudi toliko da ih svirepo pobiju, koji su na veliki pravoslavni praznik Petrovdan bili u svom selu.

"Smetali su samo što su Srbi i nikada ih nećemo zaboraviti i odustati od traženja pravde i odgovornosti onih koji su počinili zločin nad ovim ljudima", rekao je Četkovic.

Članovi porodica i predstavnici boračkih organizacija i organizacija porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila iz Srebrenice ponovo su danas izrazili nezadovoljstvo radom Haškog tribunala, te Tužilaštva i Suda BiH.

Oni su ukazali na to da još nije niko procesuiran za brojne masakre i zločine koje su muslimanske snage iz Srebrenice počinile nad Srbima u poslednjem ratu, ubivši oko 1.500 srpskih civila i vojnika, od kojih su više od polovine masakrirali.

Predsednik Opštinske organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila iz Srebrenice Mladen Grujičić istakao je da niko za 22 godine nije odgovarao za ovaj, kao i ostale zločine počinjene nad Srbima u srednjem Podrinju.

"Deset zarobljenih još nije nađeno, a naše majke, braća i sestre još čekaju pravdu", rekao je Grujičić.

On je poručio međunarodnom pravosuđu da je u Srebrenici srpsko stanovništvo procentualno više stradalo od bošnjackog, a institucijama Republike Srpske da ne dozvole da ovaj zločin ostane bez kazne, te da učine sve da se pocinioci zlocina otkriju i procesuiraju ili da se ukinu Tužilaštvo i Sud BiH koji procesuiraju i osuđuju samo Srbe, a opstruišu procese protiv onih koji su počinili zločine nad srpskim stanovništvom.

Jake muslimanske snage iz Srebrenice pod komandom Nasera Orića 12. jula 1992. godine upale su u više srpskih sela u srebreničkoj i bratunačkoj opštini ubijajući, pljačkajući i paleći sve pred sobom, navodi RTRS.

Haški tribunal je podigao optužnicu protiv Orića i 2006. mu izrekao zatvorsku kaznu od dve godine zato što nije sprečio zločine nad Srbima.

U žalbenom postupku prvostepena presuda je preinačena, a Orić oslobođen bilo kakve krivice.

Veto Rusije, nije usvojena rezolucija

Rezolucija o Srebrenici nije usvojena na Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, nakon što je Rusija uložila veto.

IZVOR: B92 SREDA, 8.07.2015. | 16:38
   
Rusija je prethodno na sednici SB UN zatražila da se o rezoluciji o Srebrenici uopšte ne glasa, ali ostale članice nisu prihvatile taj predlog.

Za usvajanje rezolucije je glasalo 10 članica SB UN, četiri su bile uzdržane, dok je samo Rusija bila protiv, ali ona ima pravo veta. Među uzdržanim nacijama bila je Kina, koja je juče tražila odlaganje glasanja dok se ne postigne konsenzus svih članica SB.

Tokom rasprave, britanski predstavnik rekao da "rezolucija ne optužuje srpski narod, jer su zločine činili svi i žrtve su na svim stranama".

Ruski veto odmah je naišao na oštre kritike. Predlagač rezolucije Velika Britanija ocenila je da je veto "šokantan" i da "ovaj potez Rusije kalja sećanje na sve one koji su ubijeni u genocidu".

SAD su ocenile da je ruski veto "nova mrlja na reputaciji Saveta bezbednosti".

"Ruski veto je sprečio da se ukaže na zločin, zločin genocida. Poricanje genocida je prepreka za pomirenje", rekla je ambasadorka SAD Samanta Pauer.

Ruski veto su osudile misije i Nemačke i Albanije u UN.

Osim Kine, uzdržane su bile i Nigerija, Angola i Venecuela. Glasove "za" su dali SAD, Velika Britanija, Francuska, Španija, Litvanija, Novi Zeland, Čile, Malezija, Jordan, Čad.

Sednica je otvorena minutom ćutanja u znak sećanja na žrtve iz Srebrenice, na predlog ruskog ambasadora Vitalija Čurkina, koji je potom rekao da je rezolucija politički motivisana, da doprinosi sukobu, podelama i izazivanju novih tenzija u BiH.

On je spomenuo i raseljene Srbe sa prostora BiH, rekavši da su oni patili kao i svi drugi i dodao da se Rusija zalaže za ispitivanje svih zločina na Balkanu pa i onih protiv srpskog naroda.

Ovo je drugi put da Rusija ulaže veto na odluke SB UN u vezi sa sukobima na Balkanu, a poslednji put je to učinila u decembru 1994. godine.

Pre sednice, nakon dve nedelje pregovora i više verzija britanske rezolucije, zamenik ministra inostranih poslova RUsije rekao da je u Njujorku pokušavaju da naprave "kompromisni tekst rezolucije".

Ipak, očigledno da do toga nije došlo.

hi hi hi, rusi gi malko potprckuju.
ako, i treba! :-D

Čurkin o Vijetnamu, prekid sednice SB UN

Na sednici Saveta bezbednosti UN o BiH došlo je do diskusije između predstavnika Rusije, Britanije i SAD, nakon čega je sednica prekinuta.

IZVOR: TANJUG SREDA, 8.07.2015. | 19:42
   
Predsedavajući, predstavnik Novog Zelanda, pozvao je članice na konsultacije.

Čurkin, koji se po drugi put obratio članicama SB UN, posebno se osvrnuo na to što su neke delegacije kritikovale Rusiju i zatražio od predstavnika SAD i Britanije da ne iskrivljuju ruske stavove.

"Zašto nije bilo nacrta povodom godišnjice rata u Vijetnamu, gde bismo osudili bombardovanje napalm bombama u Hanoju... Zašto tad SAD i Britanija nisu predložili rezoluciju SB UN o tome", upitao je on.

Čurkin je dodao da njihov humanizam zavisi od politike. xcheers

Američka ambasadorka u UN Samanta Pauer, koja se takođe dva puta obratila učesnicima sednice, ponovila je da je priznanje prošlosti neophodno za pomirenje.

Predstavnik Velike Britanije je takođe ukazao da pomirenje iziskuje priznanje te da, ukoliko se to ne desi, ne može se ići napred, dok poricanje ne znači da je sve gotovo i da prošlost ne postoji.

http://youtu.be/jEdoOp45xa4 (http://youtu.be/jEdoOp45xa4)

http://www.klix.ba/magazin/juli-95-mladi-sarajevski-kantautor-edin-talovic-posvetio-pjesmu-srebrenici/150709117 (http://www.klix.ba/magazin/juli-95-mladi-sarajevski-kantautor-edin-talovic-posvetio-pjesmu-srebrenici/150709117)

Masovni zločini

http://ljudska_splacina.com/2015/07/masovni-zlocini.html (http://ljudska_splacina.com/2015/07/masovni-zlocini.html)

Vi se zajebavajte, al Alek dobio kamen u vugla u Potočarima. Nije da ga minulim radom nije možda sebi i avansirao, al ipak... Sad da vidimo kako će se raspinjati...

He took one for the team. :lol:

Saće da nam kažu da smo ovo isprovocirali jer smo rovarili protiv rezolucije SB. Kako narod da ne bude revoltiran, posebno kad se tu šeta neko ko je lepio nalepnice "Bulevar Ratka Mladića"?

I Bakir je izjavio da je Orić heroj. Treba imati mere u svim osudama, pa bismo i mi mogli da imamo meru.

Od botovskih komentara na ovu vest ne moze da se zivi, naravno, samo se oni ostavljaju sve se drugo brise. Ipak, kamen u AV AV vugla je svakako odlicna vest, nebitne su okolnosti, nema biranja kad vec mi nemamo muda za takve junacke podvige.

Quote from: Meho Krljic on 11-07-2015, 16:11:00
Saće da nam kažu da smo ovo isprovocirali jer smo rovarili protiv rezolucije SB. Kako narod da ne bude revoltiran, posebno kad se tu šeta neko ko je lepio nalepnice "Bulevar Ratka Mladića"?

Zemlja domaćin je dužna garantovati bezbednost gostu. Tačka. I ovde je dolazila Klintonova, Josipović koji je hvalio Oluju, Rama koji je pozivao na Veliku Albaniju, pa niko nije bio ni ugrožen, a kamoli kamenovan?
I to je to. Opravdanja nema. Kako god se zvao i prezivao, i kako god ljigav bio predesednik Vlade, on je predstavnik države, i to je međunarodni incident.

ŠTAAA?! Međunarodni incident?! Al oma da ih je šesta flota zasula tomahavcima, a avijacija osiromašenim uranijumom! Majku li im terorističku!

Tako bi mi prošli da smo kamenovali Klitonovu...

Da je Džon tu sada bi rekao da je kamenica bila inside job. :lol:
Budući da, jelte, samo Vučić profitira od nje.

Quote from: Father Jape on 11-07-2015, 17:42:03
Da je Džon tu sada bi rekao da je kamenica bila inside job. :lol:
Budući da, jelte, samo Vučić profitira od nje.

pa ne znam baš.
men se čini da i inspiratori famozne genocidne 'rezolucije' imaju interesa da se ovde i dalje krčka i kuha...

Quote from: Ghoul on 11-07-2015, 18:18:34
men se čini da i inspiratori famozne genocidne 'rezolucije' imaju interesa da se ovde i dalje krčka i kuha...

Daj, ne oftopičari! Krčkanje i kuhanje pripada topiku "Šta smo dobro krkali ovih dana?".

Stipe, postoji i topik "Moze li biti gluplji?", i niko ne nalazi za shodno da ti skrene paznju.

Oduvek sam obožavao visprene komentare. Nažalost, Karlo, moram ti prijaviti da tvoji nikako ne spadaju u tu grupu.

malo vise dostojanstva molim. ruzno i neiskreno se izvinjavate za genocid.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs2.directupload.net%2Fimages%2F150711%2Fuxzekged.jpg&hash=2fc18913913badea6cafee9a5795c4fe6049db10)

Ko se izvinjava?

kako tko? krivci, srbi!

Gluposti. Projekcije utamničenih umova i nečiste savesti.

nema neduznih srba. ili su organizirali genocid ili aktivno sprovodili ili bodrili ili okretali glavu ili pobjegli od odgovornosti iscekujuci etnicki cistu veliku srbiju. takav narod... svaki pojedinac odigrao je svoju ulogu.

Kakve veze nedužnost ima sa izvinjavanjima?

Al' vas izanalizirao kao narod ovaj psihić na jutarnji.hr. Svaka mu je k'o u Njegoša!  8-)

http://www.jutarnji.hr/nasa-zemlja-naprosto-je-ljepsa-od-nasih-ljudi/1380656/ (http://www.jutarnji.hr/nasa-zemlja-naprosto-je-ljepsa-od-nasih-ljudi/1380656/)

Jesmo li i mi 'lud narod'?

- Grube generalizacije uvijek promaše... Moglo bi se, možda, reći da mi Hrvati imamo slavensku manično-depresivnu jezgru omotanu u neurotsku fasadu zapadne uljuđenosti. Slavenski manično-depresivan narod bez inhibicija, iracionalan, mitski i mitologijama predodređen. Nesigurni smo u vlastiti identitet pa ga kompenzatorno prenaglašavamo. Komplekse nam stvara i činjenica da smo do države došli dosta kasno, da smo do nacionalne svijesti uz neonacionalizam također kasno stigli. Nismo to ranije iživjeli kao drugi europski narodi. Emotivno referiramo na 'region', koliko god ne volim taj pojam, pa se stalno pitamo: jesmo li bolji od Srba? Okrenuti smo prošlosti a ne budućnosti. Lijevi smo ili desni u odnosu na način na koji razumijemo 1941. i 1991., a ne 2015. godinu... Hrvatska država danas, 25 godina nakon njezina osnutka, još uvijek je nedovršen projekt . Eksperiment demokracije u Hrvata, također za sada, nije uspio. Urok Srba da jesmo narod ali nismo nacija i da naprosto nismo kapacitirani ustrojiti vlastitu državu - za sada je točan. To ranjava naš nacionalni ego, to malo boli... Nakon velike suverenosti i nezavisnosti koju smo imali u bivšoj državi sada imamo suverenitet tek u malim djelićima - i to samo ako igramo po pravilima. Naša zemlja je ljepša od naših ljudi. Potencijal zemlje je veći od potencijala ljudi. Ovu zemlju volim kao roditelj dijete s posebnim potrebama: ne dam protiv njega, ali sam svjestan njegovih deficita

Ubosni bolje znaju ko je taj lik, taj Aleksandar Vucic.

svaki srbin, koliko god se javno prikazivao razumnim, u cetiri oka prizna da cak i ako ne bi mogao sprovesti u djelo zlocin, podrzava istrebljenje muslimana. ali bez iznimke. tko je sreo drugog, a da je iskren?

Pa šta? Ko da im se Hrvati ne bi pridružili kad bi se najzad odlučili...

Eh, svašta se dešavalo... ko zna ko je tu kome ispodmetnuo i umetnuo po banketima...  :)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg138.imageshack.us%2Fimg138%2F1286%2Fsarmost070.jpg&hash=b7eb2d0294b4aeef7e1f2c8b3a19ee145544d1b6)

nista ne pomaze, necu se vise druziti sa genocidnim narodom!

http://www.rferl.org/fullinfographics/infographics/27114531.html (http://www.rferl.org/fullinfographics/infographics/27114531.html)

Znaci, anglo-saxonci,evropski i amerski,i germani i latini, koji potamanise i indijance i indijce,opustosise arapske zemlje,izazvase ratove ovde,bombardovase nas u vidu NATO;ti koji finansiraju mujahedine po BiH,OVK,i ISIL....

...nas Srbe nazivaju genocidnim?!?

Abre, ko je bre ovde nenormalan?!

Ako veruješ doktoru Robertu Torreu, onda hrvati.

Nije da to mi srbi nismo slutili i bez njega. Doduše, mi smo lud narod još od Jovana Raškovića. :lol:

Citam sad neke komentare ondasnjih politikanata, ju,ju,kako to da se desi,to su neki misevi i fukare.?!?!

Pa mamu ti muzdahedinsku,huskas i seres, a kad neki manijak udari onda kao, nismo to mi!?!

Ma zid , bre! Embargo, majke vi ga, Srbija da udari embargo na ceo zapad i aupickumaterinu.Moz' samo bombe jos da posalju, i bolje i to nego njiove ljigave face i....sve ostalo!

Najveselija mi je ova vest, gde Jutarnji tvrdi da je Vučić sam priznao da su sve započeli navijači Grobara... a to se nigde ne može pročitati ni na jednom drugom hrvatskom portalu, kamoli srpskom.  :x

Vučić: To je organizirano, sve su počeli navijači nogometnog kluba iz Srbije! (http://www.jutarnji.hr/obljetnica-srebrenice-tisuce-ljudi-stize-na-komemoraciju--ocekuje-se-i-vucic/1380771/)

(https://lh3.googleusercontent.com/y5AoDDWYowgowd81YvA3nd7YmxjBfkhz6zpYCHGQv1A=w647-h485-no)

sad počela priča da su ga novopazarski navijači gađali, a ne SDA momci

Naravno, na rezoluciji o Srebrenici se insistiralo jer je Evropa preplašena od napada islamskih ekstremista, gde je vrlo očigledno da će Bosna postati tlo za regrutaciju ekstremista. Zato je EU brzo usvojila svoju rezoluciju (u nameri da se dodvori bosanskim muslimanima), iako prvobitno nije imala nameru da to uradi. Ovde se ne radi o mržnji i napadu na Srbe (takva terminologija je smešna u kontekstu svetske politike - Srbija je beznačajna zemlja, a Srbi mali narod) i smešno je što premijer daje izjave tipa "niko neće gaziti Srbiju" jer pokazuje njegovo nerazumevanje svetskih političkih tokova. Naravno, srpsko lobiranje u UN je mač sa dve oštrice i vrlo, ako se posmatra iz drugog ugla, priglupo jer će privući terorističke napade.

https://youtu.be/6R4Bker1kqo (https://youtu.be/6R4Bker1kqo)

Srbija prva na meti islamista (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=07&dd=15&nav_category=167&nav_id=1015745)

*Smešni su komentari ispod vesti.

Naravno da nije.

Quote from: Jane Snow on 15-07-2015, 12:15:42
Zato je EU brzo usvojila svoju rezoluciju (u nameri da se dodvori bosanskim muslimanima), iako prvobitno nije imala nameru da to uradi.

zar nije ono, kao, priznala Izetbegovićevu Bosnu kao državu da bi se dodvorila muslimanima s Bliskog istoka?

Srbija je lak zalogaj, i naravno da je treba učiniti primamljivijom od napada po Francuskoj, Njemačkoj i ostalima

.....na rezoluciji o Srebrenici se insistiralo jer je Evropa preplašena od napada islamskih ekstremista, gde je vrlo očigledno da će Bosna postati tlo za regrutaciju ekstremista. Zato je EU brzo usvojila svoju rezoluciju (u nameri da se dodvori bosanskim muslimanima)......


......ja ne mogu da poverujem u ovo gore, za koga je ove demagogija???....
za one u obdanistu?!?!

al to jeste tačno, mislim kakve koristi ima Evropski parlament od Srba, sem ako smo stvarno nebeski narod

naravno da ima koristi i od srba.
sazeto, kad ne bi slagala rezolociju oko srebrenice i sl, visoka kasta morala bi raditi.

zamislimo si drustveno uredjenje bez stranaka, (prikladno-funkcionalnog i korisnog) ideoloskog svrstavanja i politicara.
znaci, nema moj deda ovo, mama ono, pa ja to i tu, nije moj nivo da prljam ruke, vec mudrujem, pametujem i pricam od malih nogu; vec sve drzavne funkcije popunjene po natjecaju, onako, po primjeru industrije i kojeg elementa rimske republike.
znaci, evropski parlamentarac? moze:
uvjeti:

najmanja dob 40 godina.
studij (ne precizira mi se koji sve ulazi).
socijalna godina, drustveni rad.
najmanje dvije godine radnog iskustva kao fizikalac ili ekvivalent (cisto da znas o cemu pricas kad uzimas u usta radni narod).
najmanje godina radnog iskustva na montaznoj traci ili ekvivalent (da steknes radne navike).

slican rad kao uvjet da bi se kvalificirao za sljedece uvjete:
najmanje tri godine projektnog rada.
rukovodeceg.
itd. itd.

natjecaj anonimiziran (nista ime, adresa, spol, etc), parlamentarac radno mjesto po strucnosti, ne izboru naivnog izmanipuliranog plebsa.
tako sve drzavne pozicije koje popunjene "preko izbora".

e, tada bi i prica o rezoluciji o srebrenici, kao i sve price, imala vise no entertainment value, a mozda ne bi ni imali srebrenicu.

misao koju sam okvirno naceo: dok god imamo stranke i politicare, njihovo bavljenje sobom i promocijom sebe, imamo i srebrenice.
imali smo ih na tisuce, ovu, a i bit ce ih jos bezbroj. tako da me ne pokrece ni za mikrometar. kakav sistem, izbor, takvi rezultati. :lol:

Quote from: Jane Snow on 15-07-2015, 12:15:42
Naravno, na rezoluciji o Srebrenici se insistiralo jer je Evropa preplašena od napada islamskih ekstremista, gde je vrlo očigledno da će Bosna postati tlo za regrutaciju ekstremista. Zato je EU brzo usvojila svoju rezoluciju (u nameri da se dodvori bosanskim muslimanima), iako prvobitno nije imala nameru da to uradi. Ovde se ne radi o mržnji i napadu na Srbe

Pa sve što je su Evropa i zapad ikad uradili u vezi ex-Yu (sem u vezi Slovenije i Hrvatske, koju su hteli da integrišu) bila su popuštanja vezano za strah od islamskih ekstremista.

Da, pametno rečeno -, pogotovo poslednja rečenica. Prosečni službenik (civil servant) EU ima platu od 5000+ evra u zemlji u kojoj je prosečna plata oko 2000-2500 evra. Oni to pravdaju "motivisanjem službenika da ne podležu korupciji i primanju mita", ali opet je to duplo u odnosu na prosek. Verujem da prosečni parlamentarci dobijaju malko više. Ko sve dolazi do Parlamenta? U Škotskoj je devojka od 23 godine, članica stranke, najpre učestvovala u pisanju Ustava, a onda dospela i do EU Parlamenta. Ta devojka, realno, može da bude i vunder kind, ali ona nema dovoljno životnog ni radnog iskustva da bude u Parlamentu.

hehe, potpisujem, bas to. uglavnom veliki i vrijedni mozgovi, takvi se rode.
i onda, jbt, bavimo se ispraznim laprdanjem dokono-dekadentne visoke klase koji placamo, te "dizemo" revolucije, potpuno bezidejni kako ih zamijeniti sem slicnima pod plastom druge boje.
pa smo sretni kad na grbaci imamo parazita boje koja nam laska uvjerenju (alo grci), branimo ga i jednim srebrenicama i tako u krug. onako, zelim biti ovca u tvom stadu, ne, ja u drugom, bum, tras. :)

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:589827-Svajcarci-me-utamnicili-zbog-Srebrenice (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:589827-Svajcarci-me-utamnicili-zbog-Srebrenice)

Zanima me ima li neko na ovom forumu ko ima pozitivno mišljenje o Mladiću? Svojevremeno kad je  uhapšen umalo da dobijem batine od dva "druga" kada sam izrazio svoje negativno mišljenje o gorespomenutom generalu...

Mladića su dosta cenili u vojsci, pa ga tako moji poznanici, oficirska deca, načelno vole.

Razmišljam malo o psihologiji tih ljudi...kako je moguće da im ne smeta to što je radio...Samo za terorisanje Sarajeva može da dobije 20god...

Ratko did nothing wrong.

Quote from: dr.owen on 10-03-2016, 19:29:44
Ratko did nothing wrong.

kako nije?
a što pola onih sa spiska 'žrtava' gastarbajterišu širom evrope?

Danas Karadžić dobija presudu... Baš na 24. Mart...

Karadzic's verdict is nearing but his legacy stays in Bosnia (http://www.foxnews.com/world/2016/03/23/karadzic-verdict-is-nearing-but-his-legacy-stays-in-bosnia.html)

Quote

SARAJEVO, Bosnia-Herzegovina –  Mirsada Malagic won't be celebrating if former Bosnian Serb leader Radovan Karadzic is convicted and sentenced to life Thursday in his genocide and war crimes trial at a U.N. tribunal.

Whatever the outcome of the case, Malagic says Karadzic has already sentenced her to a life of mourning. Bosnian Serbs forces killed her husband and two sons during the brutal 1992-1995 war. And now, more than two decades later, she says Karadzic's legacy makes it virtually impossible for Muslim Bosniaks like herself to return permanently to their homes in the part of the country now under Serb control.

Karadzic is still treated as a hero there despite being charged with orchestrating atrocities by his forces throughout the Bosnian war. He is blamed for a deadly campaign of sniping and shelling in the capital, Sarajevo, and the 1995 murders of 8,000 Muslim men and boys in Srebrenica. The conflict left 100,000 dead and forced more than 2 million from their homes.

Malagic, 57, testified against Karadzic during his trial at the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia at The Hague, Netherlands.

"He felt no pain. No remorse. He was actually trying to blame us," Malagic said recently, looking back at her questioning by Karadzic, who defended himself.

During her questioning, she said, Karadzic claimed she was lying and that thousands of other Srebrenica widows and mothers had buried empty coffins just to make him look bad.

The U.S. brokered a peace agreement to end the war divided Bosnia into two ministates — one shared by Muslim Bosniaks and Catholic Croats, and the other run by Christian Orthodox Serbs, which Karadzic named "Republika Srpska." Malagic's village of Voljavica ended up in the latter.

Although the peace agreement guaranteed refugees the right to return, Republika Srpska authorities put measures in place so going home became nearly impossible, or at least unpalatable, she said.

"If you wanted to reclaim your own house, you had to 'legalize' it, whatever that means. The procedure cost over 300 euros," she said, stressing that it was an amount few people could afford to pay.

"They would fix the water pipelines to the village, but those would stop at the street sign saying Voljavica. They wouldn't go all the way to the houses."

Of the 1,375 Muslim residents of the village, only about 100 returned. The others were either dead or fled abroad. Those who did return couldn't find jobs, and their children were taught about the heroic deeds of Karadzic and his comrades in schools. Malagic lives at her sister's apartment in Sarajevo, often visiting her house in Republika Srpska to check on its condition. But she's too uncomfortable to stay for long periods.

More than 20 years after the end of Bosnia's war, Karadzic will learn his fate on Thursday when U.N. judges deliver verdicts in his trial at The Hague, Netherlands. Judges have taken more than a year to deliberate and reach verdicts on the 11-count indictment. Prosecutors have requested life imprisonment.

In the Bosnian Serb ministate carved out after the war ended, his trial is seen by his supporters as an international plot against Serbs and their hero.

Last weekend, current Bosnian Serb leader Milorad Dodik opened a student dormitory named after Karadzic and had Karadzic's daughter and wife unveil the plaque.

Speaking at the opening, Dodik called the trial "humiliating" and said those who fail to understand why Karadzic is hailed this way are "shallow-minded." His words were followed by resounding applause.

Karadzic's forces kept Sarajevo besieged for 44 months, starving and terrorizing it with random bombardment and sniping that took the lives of over 11,000 residents. He was tried on numerous charges, including two counts of genocide related to the expulsion of hundreds of thousands of non-Serbs from seven Bosnian towns and villages and the Srebrenica massacre, as well as, the kidnapping of 284 U.N. peacekeepers who were used as human shields to prevent NATO bombings of his troops.

His goal was to remove non-Serbs from as much of Bosnia's territory as possible and make it part of a "Greater Serbia." His successors to this day are still promising Bosnian Serb secession.

Karadzic was indicted in 1995 but evaded arrest until he was captured in Belgrade, Serbia, in 2008. His trial in The Hague started in October 2009 and three years into it Malagic received two phone calls within a few days.

The first was an invitation from the tribunal to testify against Karadzic. The second came from a DNA lab, informing her that her 19-year-old son Elvir was identified among the skeletons of a Srebrenica mass grave. In the courtroom, she felt surprisingly good.

Malagic said she has been on sedatives every day since 1995, noting "the only time I felt I did not need the pills was when I testified."

In her testimony, she detailed how the family fled to nearby Srebrenica as Karadzic's troops expelled them from her village in 1992. In July 1995, her family had to flee again when Serb troops overran the town. Malagic described the screams and the chaos in which her family members lost each other and how — although pregnant and injured by bombs the troops sent after the fleeing civilians — she still managed to hold on to her 10-year-old son Adnan and escape to the government-held town of Tuzla.

She delivered her fourth child, daughter Amela, the next January when the war was over and kept searching for her husband and two sons she lost in the melee.

In 2009 forensic experts found the skeletons of her 15-year-old son Admir and her husband Salko in mass graves. She buried them in 2010.

After the war, Muslim Bosniaks tried returning to their villages controlled by Bosnian Serbs. Many eventually left again after finding jobs or sending their children to study abroad. They decided to keep their addresses in Republika Srpska, come home for holidays and wait for better times to return for good.

"Radovan Karadzic was tried, (but) not his project called Republika Srpska. That stays and hampers every progress of this country," said Fadila Memisevic, a human rights activist and head of the Bosnian branch of the German Society for Threatened Peoples.

As an example, she points to a current problem with a 2013 census in the country. The results are still not published because the Serbs demand that those who are registered at addresses in Bosnia but work or go to school abroad be stripped of their residency status.

Effectively, this would administratively erase more than 400,000 mostly Muslim Bosniaks from the region.

Karadzic insisted after the war that no more than 5 percent of non-Serbs should be allowed to return to Republika Srpska, Memisevic claims.

"So what else is this demand about than implementing Karadzic's plan?" she asked. "There is no reason to celebrate this verdict, even if he is locked up for life."

Quote from: Meho Krljic on 24-03-2016, 06:21:36
Danas Karadžić dobija presudu... Baš na 24. Mart...

Karadzic's verdict is nearing but his legacy stays in Bosnia (http://www.foxnews.com/world/2016/03/23/karadzic-verdict-is-nearing-but-his-legacy-stays-in-bosnia.html)

zlikovačko đubre od texta... baš kao što je zlikovački i datum... sve je jasno, unapred spreman scenario, presuda je napisana još pre 20 godina...

pa fox news, pa naravno.

Optužbe su prilično ozbiljne, na stranu što je izabran 24. mart da se Srbi "nauče pameti". No, to za šta je optužen i dalje opstaje. Meni samo nije jasan taj nedostatak empatije prema onima koji zaista jesu bili njegove žrtve.
Da malo pojasnim - ako zaista jeste kriv za to što mu se stavlja na teret - šta zapravo i očekujete? Da će Hag da ga pusti?

A meni nije jasan manjak empatije prema  srpskim žrtvama...

Dobrodošao nazad na potforum koji se bavi politikom, Truki  :lol: :lol: :lol:


Mislim da je kod Karadžića za nas (tj. "nas") zapravo najbitnije da li će se presuditi da je odgovoran za genocid, to će dosta da utiče na dalje odnose između etničkih grupa ubosni ali i na šire odnose u regionu.

Quote from: varvarin on 24-03-2016, 12:53:32
A meni nije jasan manjak empatije prema  srpskim žrtvama...

Ma razumem ja tebe, ali pokušavam da izađem iz tog ugla polarizovane svesti "ako su oni nama i mi možemo njima". Pritom, koliko mi je poznato prvo su srpske snage napale Sarajevo pa je onda došlo do odmazde. Tako da je i s te logičke strane teza o tome kako su Srbi najveće žrtve upitna. S obzirom da su Srbi ti koji su označeni kao oni koji su započeli rat u Bosni automatski im se ukida moralno pravo da traže ovo ili ono. Ja se samo trudim da budem objektivan i da na stvari posmatram iz ptičje perspektive.
Meho, politika je moj najveći porok. xdrinka

Quote from: Truman on 24-03-2016, 13:04:38

S obzirom da su Srbi ti koji su označeni kao oni koji su započeli rat u Bosni automatski im se ukida moralno pravo da traže ovo ili ono.

Stupaš na vrlo opasan teren. Jer pre toga Muslimani i Hrvati rekoše: Mi ćemo u samostalnu državu, vi Srbi  idete s nama, uostalom ko vas jebe... Srpski odgovor dolazi posle.
To da su Srbi izgubili moralno pravo, to hor kerova sa Zapada laje već dvadest godina. Da se slučajno ne čuje i drugo mišljenje.

Znaš kako...rat ne započinje dok jedna strana ne zapuca, a to su bili Srbi...ko nam je kriv. Meni se čini da smo mi kao narod dosta iracionalni i da je posledica toga i opsada Sarajeva i granatiranje Dubrovnika i mnoge druge loše stvari koje smo radili. Ne dopada se ni meni što Zapada guši pravo na drugačije mišljenje, ali to nam ne umanjuje mnogo krivicu.

p.s. ova situacija me podseća na Nirnberški proces. Nije ni meni u interesu da nas predstavljaju kao naciste, ali imaj u vidu da se ni njihov glas na tom nazovi-suđenju nije čuo, al su svi znali da su krivi.

Quote from: Truman on 24-03-2016, 13:18:50
rat ne započinje dok jedna strana ne zapuca, a to su bili Srbi...

Srbi obično kažu da je prvi pucanj bio onaj kojim je ubijen srpski svat u Sarajevu, tako da je to uglavnom besmislena rasprava.

OK, ali to je pojedinačan slučaj. Srpska vojska je napala Sarajevo, nisu muslimani napali Banjaluku. A da ne pričamo da je taj napad trajao "samo" 3 godine. Srbi se stalno pozivaju na pravdu, kako je istina na njihovoj strani itd...a zapravo kada posmatraš šta se u ratu dešavalo vidiš da za to nema puno osnova.

Pazi, naša ambicija je uglavnom postala da kažemo "svi su krivi", "svi su ubijali", "sve strane su činile zločine" itd. ali na kraju primetimo da su Orić ili Gotovina oslobođeni a Šainović ili, ne znam, Krsitć su osuđeni pa onda imaš ove statistike (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dosije/aktuelno.292.html:425473-Hag-Srbima-11-vekova-robije):

Quote[size=0]Srpske generale haški sud je do sada osudio na 11 vekova robije. A sve ostale - hrvatske, muslimanske i albanske - na ukupno 50 godina zatvora![/size] [size=0]Dvostruki aršini pokazani su i u onim slučajevima kada su srpski generali bili optuženi za ista dela kao i hrvatski ili muslimanski. Za hrvatske generale nije važio ,,udruženi zločinački poduhvat", iako je stenogramima dokazano da su se dogovarali sa Tuđmanom ,,da proteraju Srbe iz Hrvatske", i to su učinili. Ali većina srpskih generala osuđena je baš zbog tog dela, iako ne postoji nijedan dokaz za tako nešto.[/size]

Takođe, fakat je da je ICTY zasnovao svoje poslovanje na nezgodnim premisama (al ko nam kriv kad smo ga priznali), od toga da je komandna odgovornost dobra ideja jer taj sud ne treba da juri svakog ko je nekog zaklao nego nekog ko je odgovoran za klanje kao socijalni pokret - pa se onda u nekim suđenjima osuđuju ljudi koji su samo tehnički odgovorni (navođeni su primeri o tome da je tehnički komandna odgovornost i ako si bio intendant jedinice koja je vršila klanje i dao njenim pripadnicima da doručkuju tog dana itd.), pa do toga da je udruženi zločinački poduhvat pojam iz sudske prakse koja se bavi organizovanim kriminalom i da je neprimeren za ovu vrstu suđenja.

Naravno, ja nisam pravnik pa ne mogu o ovome da pričam učeno, ali stoji da ICTY nije naročito uspešno posredovao u distribuciji pravde i sa tim će se složiti skoro sve umešane strane.

Ma ne kažem ni ja da je pravedno sudio. Samo iskazujem čuđenje što iko veruje da su Mladić i Karadžić nevinašcad. Ili još gore - što ih baš briga što su činili monstruozna dela jer su "naši".

Ma, to je više sve u jednom relativnom kontekstu - tipa: "klao je Ratko al klao je i Orić pa ništa, slobodan čovek, traži penziju od države Srbije koju je zaradio obezbeđujući Miloševića na Gazimestanu" ili "Radovan koji je upozoravao muslimane da se ne igraju vatrom sad ispade crni đavo a Izetbegovića koji je kreirao pisani trag agresivnog separatističkog aktivizma koji seže još u sedamdesete i svesno ušao u oružani konfliikt u kome nije mogao da pobedi bez velikih žrtava niko nije diro" itd.

meni je fascinantno kako srbija pokusava staviti u isti rang svoju zlocinacku agresiju, znaci, svoje u globali zlocinacke osvajacke operacije, sa apsolutno legitimnom obranom od istih, popracenom, kao i u svakom ratu, sporadicnim zlocinima, no fundamentalno pravicnom.
izjednaciti gotovinu i karadzica prosto je smijesno. no tu je sud rekao svoje, dok srpski folklor moze zavijati na mjesec. :lol:

Pa, dobro, češemo se gde nas svrbi - setimo se koliko smo ovde, baš na jednom topiku na ovom potofrumu bili srećni kada je Gotovina dobio presudu. Tad nam je bio dobar i Hag i sud je sudio kako treba i pravda je bila zadovoljena itd. itd. itd. Posle smo se zapanjili kad je u drugostepenom postupku presuda oborena. Jebiga, mnogo je tu emocija u igri da bi sad kao nešto racionalno diskutovali...

jbt, Truman sve gluplji i gluplji...

kakve emocije... imamo fakte. znaci, pokusaj srbije da svoj sistematski zlocin koji prozimao apsolutno sve institucije i drustvene slojeve, tek problematican sto neuspjesan, umanji na razinu bellum iustum uz sporadicne zlocine.
dok bellum iustum onih koji istrpili agresiju kroz sporadicne zlocine karakteristicne za svaki oruzani sukob uzdize u rang svog globalnog zlocinackog podhvata.
nista tu nije komplicirano.
tek kad se koji hrvatski seselj ili arkan prosecu srbijom, sve u reziji zagreba, onda mozemo diskutirati.
da je srbija pojam manipulacije i laganja, beskrajno nepouzdana, shvatili su i bantu-crnci, ne da ne bi jedan, koliko god tulavi, zapad.

Pa, da, ali ovaj sud navodno individualizuje odgovornost.

Ni meni ne bi odgovaralo da Karadžića optuže za genocid jer kad budem putovao u inostranstvo ne bih da me okarakterišu kao pripadnika genocidne nacije. Znam jednu našu devojku što živi u  Italiji kojoj je neko kad je čuo odakle je rekao otprilike "a, ti si iz one zemlje što je počinila genocid". Dakle, gledano čist interes je da Karadžić dobije što blažu kaznu. S druge strane, "intimno osećam" da je ološ i ne pada mi na pamet da mu dajem svoje simpatije.

Quote from: zosko on 24-03-2016, 14:14:43
srpski folklor

Još samo malo, sud se zatvara krajem 2017, a posle se sva pitanja odgovornosti i zločina vraćaju iz domena pravosuđa u domen folklora, gde, jelte, i pripadaju...

najjače je da neko ko u potpisu citira mafijaša, čija je familija kriva za buljuk mrtvih narkomana i ko zna koliko izrešetanih likova, brine o tome da će ga neko pitati nešto za Srebrenicu

pa Korleone je Hitler za Karadžića

samo na Sagiti...

Quote from: Pepelbatto on 24-03-2016, 14:54:08
najjače je da neko ko u potpisu citira mafijaša, čija je familija kriva za buljuk mrtvih narkomana i ko zna koliko izrešetanih likova, brine o tome da će ga neko pitati nešto za Srebrenicu

Počeo si da haluciniraš. Vito Korleone je fiktivan lik, nikog nije ubio. A ako je nekog Kum podstakao da uđe u kriminalne vode to je samo zato što je ta osoba i sama već bila defektna. Ja recimo ni u jednom trenutku nisam pomislio da krenem da se bavim kriminalom jer sam pročitao Kuma. Sa druge strane, dotični "heroji" pobili su ne zna se koliko hiljada ljudi na prostoru bivše Juge i napravili veliku materijalnu i duhovnu štetu. Toliko o odnosu između Korleonea s jedne strane i Karadžića i njemu sličnima s druge.

Ти подржаваш лика који је одговоран за више смрти него Радован Караџић

То што је он "фиктиван" имало би смисла да си ти упознао Караџића или му био на вјенчању ћерке, или кад су му изрешетали сина, или кад је коњску главу убацио продуценту у кревет

А пошто си и Радована видио само преко екрана, он ти је подједнако фиктиван као и Дон, чије криминалне активности подржаваш и кога сматраш довољно мудрим да се водиш његовим цитатима

Дакле, реално,, ти си гора особа од било ког симпатизера Караџића

Quote from: Pepelbatto on 24-03-2016, 15:33:53
Ти подржаваш лика који је одговоран за више смрти него Радован Караџић

То што је он "фиктиван" имало би смисла да си ти упознао Караџића или му био на вјенчању ћерке, или кад су му изрешетали сина, или кад је коњску главу убацио продуценту у кревет

А пошто си и Радована видио само преко екрана, он ти је подједнако фиктиван као и Дон, чије криминалне активности подржаваш и кога сматраш довољно мудрим да се водиш његовим цитатима

Дакле, реално,, ти си гора особа од било ког симпатизера Караџића

Ovo podvučeno bi moglo da uđe u gimnazijski udžbenik iz logike kao primer pogrešnog izvlačenja zaključaka. Mora da postoji neki latinski naziv za to.

Quote from: Meho Krljic on 24-03-2016, 14:34:57
Pa, da, ali ovaj sud navodno individualizuje odgovornost.

ide srbiji na ruku. iz prostog razloga: cak ni jedni ameri nisu bili dovoljno blesavi da '99. zauzmu srbiju, izgubljeni slucaj. prije ce urediti afganistan no od srbije napraviti normalnu drzavu.
sta bi imali od toga da objelodane dimenziju zlocina? samo napast.

O tome i ja pričam, on ne sudi za to što ti pominješ, nego, kao, za individualne zločine pa onda Srbi kažu "ako je tako, kako sad Gotovina nedužan, Momčilo Perišić (američki čovek u Srbiji) nedužan, Orić nedužan, Haradinaj, a ovi drugi naši svi krivi?" itd.

Nego, da malo razgalimo atmosferu:



Florens Artman uhapšena u Hagu (http://rs.n1info.com/a145778/Svet/Svet/Florens-Artman-uhapsena-u-Hagu.html)

QuoteBivša portparolka glavne tužiteljke Haškog tribunala Florens Artman uhapšena je i uvedena u zgradu suda u Hagu. Ona je došla je da prati izricanje presude Radovanu Karadžiću, javlja reporter N1 Zvonko Komšić.
Pre hapšenja, Majke Srebrenice i udruženja žrtava su napravili obruč oko nje, ali je nakon manjeg naguravanja ipak privedena.
Na izricanje presude došao je i brat Radovana Karadžića, Luka. Incidenata prilikom njegovog dolaska nije bilo, javljaju reporteri N1.
Podsećamo, Artmanovu je Haški tribunal osudio je 2011. godine na sedam dana zatvora zbog nepoštovanja suda.
U novembru 2011. Tribunal je globu od 7.000 evra, kojom je zbog nepoštovanja suda kaznio Armtanovu, preinačio u zatvorsku kaznu od sedam dana i izdao nalog za njeno hapšenje. Artmanova je, prethodno, ignorisala dve naredbe suda da u određenom roku plati globu.
Nalog za hapšenje Artmanove, žalbeno veće Tribunala uputilo je tada vlastima Francuske, ali su one odbile da ga sprovedu, uz obrazloženje da su obavezne da međunarodnom sudu izruče samo optužene za ratne zločine, ali ne i za nepoštovanje suda.
Artmanova je za nepoštivanje suda osuđena zbog objave podataka iz tajnih odluka Žalbenog veća Haškog suda u predmetu Slobodan Milošević.
Ona je, prema optužnici, tajne podatke objavila u svojoj knjizi "Mir i kazna" i u članku "Prikriveni ključni dokazi o genocidu".

Haški tribunal je doneo presudu po tački 1 optužnice protiv Radovana Karadžića koja navodi da u sedam bosanskih opština nije počinjen genocid.

Sudija je naveo da Veće nije zaključilo da je postojala genocidna namera po prvoj tački optužnice, koja se odnosi za genocid u sedam bosanskih opština, kod optuženog, ostalih u udruženom zločinačkom poduhvatu, niti kod fizičkih počinilaca zločina.

"Veće nije moglo da izvede zaključak da je počinjen genocid ni na osnovu obrasca počinjenog zločina. Nije se uverilo da je postojala namera da se unište grupe bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata. Nema dokaza da je u sedam opština počinjen genocid", rekao je Kvon.


* * *


Sudsko veće je navelo da su napadi u Sarajevu vršeni neselektivno i da su na meti bili civili. Sudija je dodao i da su bosanski Muslimani želeli Zapad na svojoj strani, pa je bilo slučajeva kada su otvarali vatru na teritorije pod njihovom kontrolom, ali su takvi događaji beznačajni u odnosu na ono što je radila druga strana.

#Karadzic found guilty of persecution, extermination, deportation, forcible transfer and two counts of murder.


Sudsko veće je ocenilo da Radovan Karadžić snosi individualnu odgovornost za ubistvo, protivpravni napad na civile, širenje terora, kršenje običaja ratovanja i za ubistvo kao zločin čovečnosti tokom opsade Sarajeva u periodu od maja 1992. do oktobra 1995. Haški tribunal je naveo da Radovan Karadžić snosi odgovornost za zločinački poduhvat tokom opsade Sarajeva, da nije bilo genocida u sedam opština. Čitanje presude u toku.

To je u principu prilično dobro. Teško da bi iko mogao da kaže da Raša nije kriv ni zašta, ali dobro je da nema G-worda.

Quote from: Meho Krljic on 24-03-2016, 16:12:55
To je u principu prilično dobro. Teško da bi iko mogao da kaže da Raša nije kriv ni zašta, ali dobro je da nema G-worda.

+1

GUILTY on Srebrenica genocide count

Reservation: not responsible for genocide before the evening of 13th July. Until then only failure to prevent and punish.

Quote from: Truman on 24-03-2016, 15:37:29

Quote from: Pepelbatto on 24-03-2016, 15:33:53
Ти подржаваш лика који је одговоран за више смрти него Радован Караџић

То што је он "фиктиван" имало би смисла да си ти упознао Караџића или му био на вјенчању ћерке, или кад су му изрешетали сина, или кад је коњску главу убацио продуценту у кревет

А пошто си и Радована видио само преко екрана, он ти је подједнако фиктиван као и Дон, чије криминалне активности подржаваш и кога сматраш довољно мудрим да се водиш његовим цитатима

Дакле, реално,, ти си гора особа од било ког симпатизера Караџића

Ovo podvučeno bi moglo da uđe u gimnazijski udžbenik iz logike kao primer pogrešnog izvlačenja zaključaka. Mora da postoji neki latinski naziv za to.

Све што Бата каже је за уџбенике!

А ово подвучено се односи само на чињеницу да у друштвеним наукама разлика фикције и стварности у начелу не постоји. Све је стварно, па и злочинац Корлеоне

Zato ja i rekoh jednom da društvene nauke i nisu nauke. 8)

sve je to divno-krasno, samo mi nedostaje poziv na odgovornost crne gore. kao da nikad nije bila kljucni dio agresije...

Mislim da su Crnogorci više operisali u Hrvatskoj...ispravi me ako grešim.

bah, veseljko koprivica u skladu crnogorske politike naslovio je svoju knjigu: sve je bilo meta

ако неки тип вјерује у илузорни блам да ће му неко рећи да је из "оне земље" онда наравно да нема разлике између стварности и фикције, тај тип свој живот води према фикцији

Иначе, ова пресуда сасвим одговара постојећој власти и Шешељу

Karadžiću 40 godina, kriv za genocid u Srebrenici

Hag izrekao prvostepenu presudu Radovanu Karadžiću za zločine u BiH od 40 godina zatvora, ocenjeno da je odgovoran za genocid u Srebrenici i opsadu Sarajeva.

Karadžić je prvostepeno proglašen krivim za genocid u Srebrenici, dok je oslobođen optužbi za genocid u sedam bosanskih opština, tokom rata u BiH od 1992. do 1995.
U preostalih devet tačaka, Karadžić je proglašen krivim za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca. Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata. Kako je naveo sud, bivši predsednik RS snosi odgovornost za genocid u Srebrenici, ima individualnu odgovornost za zločine protiv čovečnosti, ubistva i kršenje zakona i običaja ratovanja u sedam opština. Takođe, veće smatra da Karadžić snosi odgovornost za udruženi zločinački poduhvat tokom opsade Sarajeva, za udruženi zločinački poduhvat otmice pripadnika snaga UN.

Naletim na RT clanak o Karadzicevoj presudi, i evo nekih komentara, da ti se zivot smuci. Ovde mira i pomirenja nece biti bez obzira na presude i statijaznam. Imali smo neku ideju da posetimo Sarajevo prosle zime, dodged that bullet, cujem da je onako, prijatno i relaxirano itd.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi1281.photobucket.com%2Falbums%2Fa509%2Fdearnosey%2Fforum%2F876016f7-80a6-43b6-b300-169ab1154247_zpszznpuc1f.jpg%3Ft%3D1458744608&hash=33923e258cedfb9d213a8560b9c3e8a682d51aa0)

40 years minus 8 served is 32, minus the 1/3 sentence Meron bonus 22, so he'll be 92 when he gets out.

dobro se cita, za pocetak, sad samo jos da povise na dozivotnu u drugostupanjskoj. (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ffs5.directupload.net%2Fimages%2F160324%2Fdmdh7hbf.gif&hash=f3eae1efef6a86ea8afc2290e32db746f8c00e8e)

malo je dobio
s obzirom koliko mi je zivota u izbjeglistvu uzeo
nemam vise zivaca tipkati

dan kad su mi se momo i radovan pojavili u televizoru i danas pamtim kao najtmer dan tako da bi u mom univerzumu dobio i više.

kad malo razmislim, prvo napalm pa poravniti pa parking, čini se kao sasvim prihvatljivo rešenje za kvazi-državice kao što su hrvatska, bosna i srbija.

Quote from: Black swan on 24-03-2016, 17:56:04
malo je dobio
s obzirom koliko mi je zivota u izbjeglistvu uzeo
nemam vise zivaca tipkati

zaista saosećam sa tvojim životom u izbeglištvu, ali evo neki i dalje provode živote u izbeglištvu, a ovi zbog kojih su izbegli su oslobođeni svake krivice.

Quote from: Black swan on 24-03-2016, 17:56:04
malo je dobio
s obzirom koliko mi je zivota u izbjeglistvu uzeo

Узео ти је 40 година живота???


Свако ко је крив нека буде и осуђен, али пошто то овдје и није случај, све је ово припрема за ново крљање

a da izbacimo hrvatsku? hrvatska je clanica eu i svjetlosnim godinama udaljena od srbije! sad se jasno vidi tko je kocio razvoj, a tko drzavotvoran.
ali sta ocekivati od naroda kojem se likovi pojavljuju U televizoru...

Tako je tomat, radi se o reciprocitetu, uopste nemam problem s presudom ali da se ostali zlocinci takodje osude a ne nagrade drzavnim funkcijama i statusom heroja u okviru svojim maticnih drzava.

Uzgred, primetila bih, na osnovu onoga sto citam i cujem od ljudi da je situacija u 'drzavi clanici EU' veoma naelektrisana i puna sovinistickog naboja...tako to ide, kad se ne suocavas sa svojom ruznom prosloscu i sopstvenim zlocinima. :)

хрвати су раја, јбт замисли да овдје неко дође и каже да је видио Богородицу на Фрушкој гори, испала би спрдња, а тамо десетине хиљада повјеровало

То је бре прије 1970. имало само козије путеве, средњевјековни шмек

Quote from: zosko on 24-03-2016, 18:29:30
a da izbacimo hrvatsku? hrvatska je clanica eu i svjetlosnim godinama udaljena od srbije! sad se jasno vidi tko je kocio razvoj, a tko drzavotvoran.
ali sta ocekivati od naroda kojem se likovi pojavljuju U televizoru...

Voleo bih da je svetlosnim godinama udaljena od Srbije ( onda bih se u istu vrlo rado preselio ), al bojim se da nije. ;)

Pa, to. Ta teza lepo zvuči i bilo bi odlično da je 100% tačna jer bi to značilo da je proces pridruživanja EU efinasan u pogledu kreiranja vladavine prava i efikasne administracije, ali Hrvatska ima prilično lošu praksu zaštite ljudskih i manjinskih prava, recentni izbori su demonstrirali partokratsku prirodu vlasti tamo, plus za današnji državni vrh su Mesić, Račan i Tuđman nedostižna politička elita. Tu i da se ne uzme u obzir da je efektivno hratska državnost kakva je danas utemeljena na etničkom čišćenju iz devedesetih.

@truki: ali u biti je; imas europu, ugodna je za zivot, uredjena, cak ljepsa od vecine europskih gradova koje preplavili imigranti iz nekultura i vukojebina raznih. sad tu kao ta neka mrznja spram srba, budalastine. nije je bilo u mjeri u kojoj to srbija (i meho) predstavlja ni kad se vodio rat, kamoli danas, dvadeset godina poslije.
evo, koje budalastine, etnicko ciscenje. kakvo etnicko ciscenje? poslala srbija budale u srbovanje, pljacku i stvaranje velike srbije, sve na nekakvim mitovima i samoobmani, koji se raspali i razbjezali kad se nasli pred otporom pa sad kuknjava. svasta.

Znači 250 000 budala je proterano? Pa ne bih baš rekao. ;) A Hrvatska nije prava Evropa što zbog niske tolerancije što zbog slabe ekonomije. Jesu plate više nego u Srbiji, al su viši i troškovi.

Pusti zoska on je info o ratu dobijao sa nemacke televizije. Mislim, nije da smo mi bolji, ali eto, nemci i hrvati su ti ko prst i nokat :lol:

@truki: troskovi su slicni, place neusporedivo vece. uredjenost drzavnog aparata i drustva da ne spominjem.

nije protjerano 250k budala, vec je uglavnom 250k naroda zbrisalo za uvezenim budalama koje pobjegle dva-tri dana prije oluje, uz odredjeni postotak onih koji se poveli za budalama i godinama urlali/cinili divne stvari po hr.

Quote from: Dybuk on 24-03-2016, 19:19:05
Pusti zoska on je info o ratu dobijao sa nemacke televizije. Mislim, nije da smo mi bolji, ali eto, nemci i hrvati su ti ko prst i nokat :lol:

zelis reci da njemacka tv nije objektivna? srpska pouzdana? hehe... :)

Quote from: Dybuk on 24-03-2016, 19:19:05
Pusti zoska on je info o ratu dobijao sa nemacke televizije. Mislim, nije da smo mi bolji, ali eto, nemci i hrvati su ti ko prst i nokat :lol:

Nije, proveo je neko ratno vreme u Hrvatskoj. No to ne menja činjenicu da nije u pravu.

Inače, sad čitam na dailymail Karadžićevu biografiju i piše da je '85 bio osuđen na 11 meseci zatvora zbog lopovluka. I takav je vodio Srbe. xuss

Quote from: zosko on 24-03-2016, 19:12:23
sad tu kao ta neka mrznja spram srba, budalastine. nije je bilo u mjeri u kojoj to srbija (i meho) predstavlja ni kad se vodio rat, kamoli danas, dvadeset godina poslije.

što je zloćku milo to mu se i snilo.
ali u stvarnosti, ustašija i dalje vlada, na svim nivoima a svaki trag srpstva se želi zatrti, i dalje, dan-danas:

NDH može, ali književnik srpskog podrijetla ne može:
Kalmeta uklonio spomen-ploču Vladanu Desnici!

http://www.slobodnadalmacija.hr/dalmacija/zadar/clanak/id/306683/ndh-moze-ali-knjizevnik-srpskog-podrijetla-ne-moze-kalmeta-uklonio-spomen-plocu-vladanu-desnici (http://www.slobodnadalmacija.hr/dalmacija/zadar/clanak/id/306683/ndh-moze-ali-knjizevnik-srpskog-podrijetla-ne-moze-kalmeta-uklonio-spomen-plocu-vladanu-desnici)

zosko

Zelim reci da si podlegao propagandi. :) Sto je u sustini bila i Rts ali ima onih koji su se kriticki odnosili i odnose prema svemu sto vide na tv-u. Pa je prosla neka decenijica, pa smo gledali/citali/slusali objektivnije price i svedocanstva pa smo 'came to terms' sa nekim gadostima iz proslosti. Dug i tezak proces koji nam dozvoljava da kazemo 'da, ovaj je zlocinac i zasluzio 40 godina', dok su neke druge ex ju clanice drzale sirom zatvorene oci i to jos uvek cine u odnosu na svoje grehe iz proslosti. Ili, da li da kazem 'svoje trijumfe' :)
To zelim reci.

ah, cuj, o propagandi cemo, kao sto vec spomenuh, kad zagreb posalje nekoliko likova tipa seselj i arkan da se malo zabave po staroj hrvatskoj zemlji srbiji. a sad imamo cinjenice. :)

Pa, čekaj, slali ste jedinice u Bosnu, da zaštitite etničke Hrvate tamo, u čemu je tu razlika??

prvo u vremenskom kontekstu. davno nakon inicijalne srpske agresije.
drugo, kako odlicno navodis, jedinice, profesionalne, sve uz stegu. znas li sta je slala srbija i zasto? (mislim, naravno nije slala, pisem bzvz.)

Zavisi kako gde. Negde se slalo, negde se odlazilo ovako i onako. U Hrvatsku su svakako išle i redovne jedinice JNA. Moja, na primer. Ali bez mene, naravno.

to ionako nije bila hrvatska nego sfrj

hrvatska = dio sfrj = dio velike srbije? naravno, nekad bilo.
i kakve redovne jedinice jna? mozda na papiru. a gospoda rezervisti koji popunili redove i udarali u veliki bubanj? a tko je slao "jna"? predsjednik mesic ili drug milivoje? :)

Pa na papiru kao i HVO. Mislim da ne prodajemo sad ovde fore jedni drugima.

Koj vam je bre moj, 'rvati?
Imaste Tileta na celu SFRJ,pa ste kao picke cutali,SFRJ se raspala,svi ste hteli da odete odatle,kao falilo vam nesto,Srbi vam smetali, ma daaaj,
da bi ostala neka federacija od Bosne, gde ipak postoji RSrpska, utata, niste ih iselili,prc, da bi ste i tamo opet ziveli u Federaciji sa nekim mudzahedinima.
Sad ste u EU, opet ste se prisljamcili nekome da biste egzistirali,paceri nijedni mizerni!
Srbi, kakvi god da smo, sami smo, nismo ni sa kim,pa opet nas ima i opstajemo.I to u tri razlicite drzave kakvi smo debili!
Zamisli tek da se ujedinimo, samo sto opet, ko bi ponovo zajedno sa onim ljigavim Crnogorcima,jelte ;)
Kad vam se raspadne EU, bicete obicna Austrijska ili Italijanska pokrajina,konacno ono sto ste oduvek zeleli.
To drzavotvorno ste imali uz pomoc NATO bombi,jaka muda, uffff...
Tako da, jedan Karadzic, gore ,dole, tolki su tamo u Hagu osudjeni, Slobu ucmekali, nema veze, ima nas koliko oces!
prc!
Evo ja vam odma dam da lincujete i Vucica i ove oko njega, sta ce se sekiramo,,,

Nego, ovo o čemu smo juče pričali:



Нови енглески поглед на ,,удружени злочиначки подухват" (http://www.politika.rs/scc/clanak/351746/Pogledi/Novi-engleski-pogled-na-udruzeni-zlocinacki-poduhvat)

QuoteИ Слободан Милошевић и Радован Караџић оптужени су пред Хашким трибуналом за кривично дело ,,удружени злочиначки подухват". У Милошевићевом случају оптужницу је пред енглеским судијом Ричардом Мејом, председником већа, заступао енглески тужилац Џефри Најс.Правни став тужиоца је гласио да се индивидуална кривична одговорност у колективним делима може приписати објективним критеријумима и да је то пут ка правди и моралној сатисфакцији на пољу међународног права. Стручна јавност у Великој Британији је дуго критиковала правни феномен објективног тумачења кривичне одговорности у колективним делима, да би га енглеско право у фебруару ове године послало у историју.
,,Удружени злочиначки подухват" као категорија за одговорност секундарних учесника у кривичним делима проширена је још 1984. године одлуком Државног већа (Privy Council, Chang Wing Siu v R).
Енглеска академска јавност je овом тада новом облику одговорности дала надимак ,,паразитска одговорност", али је одлука Државног већа свеједно остала извор права 32 године – све док 18. фебруара ове године, одлуком Врховног суда Уједињеног Краљевства (R v Jogee; Ruddock v The Queen) није стављена ван снаге. Суд је утврдио да је одлука из 1984. године, да се овај нови правни институт уведе, била погрешна, заснована на непотпуној анализи претходне праксе и на генерализованим и дискутабилним аргументима опште политике.
Удружени злочиначки подухват (joint criminal enterprise) јесте израз коришћен да обухвати разне облике саучесништва, саизвршилаштва, помагања и подстрекавања у кривичној пракси Енглеске. Суштина сада укинуте ,,паразитске" одговорности за заједничко деловање била је могућност да секундарни починилац дела (помагач, подстрекач, саучесник), који нема довољан субјективни однос према почињеном делу, одговара за теже кривично дело (да буде паразит тог дела) – под условом да суд тврди да је ,,могао да предвиди" могућност да га лице са којим је повезан у неком моменту почини. То је омогућавало систему да гони и осуђује на основу објективног критеријума, односно оцене пороте да је неко нешто могао да ,,предвиди", иако није ни починио злочин нити пристао на извршење злочина. У међународним судовима какав је Хашки трибунал, ова одговорност је била толико проширена и свеoбухватна да ни ,,предвидивост" није била нужна, већ је кривична одговорност била наметана критеријумима припадности, познанства и асоцијације.

Стручна јавност је овом концепту дала надимак ,,паразитска" одговорност

Тридесет година касније, Врховни суд је утврдио да је у Великој Британији погрешно тумачено право кад је реч о одговорности за колективна дела и да је појам ,,удруженог злочиначког подухвата" погрешно примењиван у оној мери у којој тежи објективним критеријумима. После ове одлуке, право је сада враћено тамо где је било пре 1984. године, што значи да је неопходни субјективни елемент намере за саучесника исти као и за непосредног починиоца.
Ипак, Врховни суд Уједињеног Краљевства је био веома опрезан, истичући да ова одлука нема за циљ да поништи све пресуде донесене током година примене важећег права. Иако је одлука на којој су засноване погрешна, те пресуде следиле су правне принципе који су важили у време суђења.
С друге стране, утицај ове одлуке је несумњиво огроман, како са аспекта кривичног гоњења, тако и у погледу ревизије већ донетих пресуда и изречених казни у енглеској као и у свим државама Комонвелта.
Можемо само да се питамо колики би био домашај најновије енглеске одлуке на праксу судова какав је Хашки трибунал. Многи мисле да је природа међународних трибунала превасходно политичка, а сигурно је да је у Хагу велики број појединаца гоњен и осуђен употребом конструкције заједничког злочиначког подухвата и применом објективних критеријума индивидуалне одговорности. У сваком случају, пољуљани легитимитет оваквог правног концепта у једном од најразвијенијих правних система на свету сигурно ће водити новом академском преиспитивању адекватности и моралне оправданости оваквих тумачења у међународним правним установама.
Адвокат, мастер права на Лондонској школи економије

Quote from: Ugly MF on 24-03-2016, 22:48:26
Evo ja vam odma dam da lincujete i Vucica i ove oko njega, sta ce se sekiramo,,,

nista! da vam ne bi jopet mi uredjivali drzavu. to jednom morate sami, ne uvijek doci na gotovo, sve uz uh, ala smo se borili, tesko u ta suma! :lol:

džaba izmjena koncepta kad BBC jopet priča da su Srbi razvalili Markale... Narativ se ne mijenja... nije valjda da misle da se tako zaštite od terorizma...

Quote from: zosko on 25-03-2016, 09:56:05

Quote from: Ugly MF on 24-03-2016, 22:48:26
Evo ja vam odma dam da lincujete i Vucica i ove oko njega, sta ce se sekiramo,,,

nista! da vam ne bi jopet mi uredjivali drzavu. to jednom morate sami, ne uvijek doci na gotovo, sve uz uh, ala smo se borili, tesko u ta suma! :lol:

...drago mi je da jedino na ovaj pasus imas komentar,,,
bice pravi Srbin od tebe jednog dana!

http://www.blic.rs/vesti/hronika/sudjenje-za-zlocin-u-srebrenici-optuznica-ubijeno-1313-muslimanskih-civila/92se0p1