ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Pogledajte kako zvuči ona 5 rečenica na 56. strani na srpskom:

It's such a shame, she says, picking up a pair of large, gleaming pliers, it's such a shame, but it looks like we're going to have to pull out all your teeth.

Prava je šteta, kaže ona dok uzima jedna velika, sjajna klešta, i stvarno je žalosno, ali čini mi se da ćemo morati da vam izvadimo sve zube.

Šta mislite o ovome? Zašto prevodilac misli da je potrebno remetiti ritam Osterove rečenice i daje sebi slobodu da istu frazu prevede na dva načina? Da li je to opravdano? Ovo ne pitam da bih kritikovao prevod, već me više teorijski zanima, a znam da ovde ima dosta prevodilaca...

Samo da podsetim, u pitanju je mr Ivana Đurić-Paunović, žena koja je prevela skoro kompletnog Ostera, Barnsa, koja je pisala eseje o Pou, dakle, nipošto neko ko nije kompetentan...

nema ništa gore nego kad prevodilac (ili LEKTOR!) uzmu da 'popravljaju' pisca!

hello!
to je posao za urednike!

a o knjizi o pou dotične troimene osobe već sam se (negativno) izrazio na adekvatnim mestima.

Quotenema ništa gore nego kad prevodilac (ili LEKTOR!) uzmu da 'popravljaju' pisca!

Ili izdavač...  :D

Ovo je prihvaceno i pozeljno kada je rec o prevodima sa engleskog. Stavise, lektori insistiraju na izbegavanju ma kakvih ponavljanja. To je jedna od sustinskih razlika izmedju srpskog i engleskog. Recenica je sjajno prevedena. U mojoj izvedbi, glasila bi ovako (recimo): Bas je steta - kaze ona uzimajuci velika blistava klesta - velika steta, ali cini mi se kako cemo morati da vam povadimo sve zube. Sad, lektor bi mi promenio tu drugu "stetu".

Meni smeta ono: JEDNA klešta. Čemu to 'jedna', kada je očigledno, pa mi deluje suvišno?

"jedna" ili "neka" koristi se da bi se nesto posebno istaklo; da bi se na to skrenula paznja. U mojoj varijanti toga nema, jer sam hteo da dam svedeniju recenicu. Sve ti to manje-vise zavisi od trenutka i od onoga sto je prevodilac zeleo da postigne mozda u nekoj sesnaestoj recenici. Ko bi ga znao.

Znao bi ga...prevodilac?  8)

Prevodjenje nije nauka; vise je umetnost. Cesto i sam prevodilac svesno ili nesvesno ostavlja svoj pecat na delu koje prevodi, zato se i tretira kao svojevrsni nizi tvorac. Prevod zapravo nikada nije veran originalu - ako je dobar prevod. Jedino cemu prevodilac moze da tezi jeste da prenese duh piscevog dela. Struktura recenica, interna dinamika... Sve je to u vazduhu...

Quote from: "nightflier"Ovo je prihvaceno i pozeljno kada je rec o prevodima sa engleskog. Stavise, lektori insistiraju na izbegavanju ma kakvih ponavljanja.

To je zato što lektori veruju da bolje pišu od pisca. Verujem da je lektor, koji je načinio ovaj gaf, ubeđen da je pisac prevideo omašku i "učinio" mu uslugu.

Mislim da je tvoj prevod rečenice korektan. Jedino, ne znam okolnosti - ko vadi zube, kome i zašto, pa nisam siguran da li je možda trebalo prevesti brutalnije. Kad bi to bila scena iz filma "Maratonac", ja bih još podvukao ponavljanje, koje očito nije slučajno.

Quote from: "scallop"

Quote from: "nightflier"Ovo je prihvaceno i pozeljno kada je rec o prevodima sa engleskog. Stavise, lektori insistiraju na izbegavanju ma kakvih ponavljanja.

To je zato što lektori veruju da bolje pišu od pisca. Verujem da je lektor, koji je načinio ovaj gaf, ubeđen da je pisac prevideo omašku i "učinio" mu uslugu.

Mislim da je tvoj prevod rečenice korektan. Jedino, ne znam okolnosti - ko vadi zube, kome i zašto, pa nisam siguran da li je možda trebalo prevesti brutalnije. Kad bi to bila scena iz filma "Maratonac", ja bih još podvukao ponavljanje, koje očito nije slučajno.

Tako ti je kako ti je. Ili ces da radis po njinim pravilima - ili neces da radis. Doduse, mozda je bolje da postoje ma kakva pravila nego nikakva. Nazalost, svaka izdavacka kuca ima svoju lektorsku politiku.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.go-mrav.com%2Fslike%2Fpictures%2FKlaus.jpg&hash=24db57f084d49db0e52927b072b874a7b32e8078)

:lol:

Evo šta me PROKLETO nervira u vezi s prevodima. Naime, prevođenje IMENA  :x Baš sam počeo da čitam jednu knjigu Efraima Kišona i već na prvih nekoliko strana pojavljuju se raznorazni Jurice Labudi, nekakvi Zelenkovići, Avakumovići i sl. Užas.  :x Nekom ovo možda djeluje kao sitnica, ali meni izrazito smeta.
Slično, opet kod Kišona, kao čovjek gleda neko Svjetsko prvenstvo i tamo utakmica Jugoslavije i Hrvatske ili nešto slično  :(

Prevođenje imena nekad dobro ispadne, Zoran Stanojević je uradio sjajan posao prevodeći imena nekih likova u "Gospodaru prstenova". A nekad ispadne katastrofa, sećam se Morelovog romana "Poslednji zov trube", odličan roman sa katastrofalnim prevodom, ime glavnog junaka je prevedeno sa "Miljko Kalendar".

Meni je recimo vrh dobro prevedenog fentezi romana serijal o Tomasu Kovenantu. Jakšić i Mirjana Živković su odradili posao za 10, naročito što se tiče imena.

Quote from: Perin on 07-07-2009, 15:03:43
Meni je recimo vrh dobro prevedenog fentezi romana serijal o Tomasu Kovenantu. Jakšić i Mirjana Živković su odradili posao za 10, naročito što se tiče imena.

Drul Stenotočac? Mhoram? Činiteljev tron? Kevinovo Znanstvo?  Poglavar-rodilac? Meni su ovi prevodi smešni....

Da, baš ta imena. Da se baviš prevodilačkim poslom, skontala bi kako je teško naći adekvatne izraze englesko osmišljenih imena na naš, da se tačno pretoči ono što je pisac hteo da kaže imenom. Srdosolja Penosled, Besomuk.... sve su to izrazi odlično prevedeni. Tebi je smešno, ali je meni vrh, jer sam odskora i sam u prevodilačkim vodama i tek sada shvatam koliko je teško ponekad naći pravi izraz.

Quote from: Perin on 07-07-2009, 23:26:44
Da se baviš prevodilačkim poslom, skontala bi kako je teško naći adekvatne izraze englesko osmišljenih imena na naš, da se tačno pretoči ono što je pisac hteo da kaže imenom.

Ali se ne bavim prevođenjem. I ta imena jesu smešna. :lol:

Možda tebi. Meni nisu. i da - ne mora biti uvek tvoja poslednja, prepusti ponekad i drugom tu "čast."  :roll:

villa, ne zaboravi da se perinu sviđa skalopovo pisanje; to ga automatski diskvalifikuje iz ozbiljne priče o ukusu i književnosti...

 xrofl xrofl xrofl xrofl xrofl

:P :P :P :P Koliko ja znam, ovaj serijal se smatra jednim od najbolje prevedenih fentezi serijala. Ne znam da li si ga čitao Ghoule, ali ako jesi, onda i ti daj svoj sud, kao magistar engleskog jezika i asistenta na fakultetu. Neka se javi nightflier, eto on je čovek sa iskustvom, uzećemo njegovo mišljenje za merilo. :P

Nemoj da na mene prenosiš svoje neizlečene manije glede skalopa i njegovog pisanja. Već sam izjavio da bih rado pročitao i tvoje delo, ali kako ga nigde nema naći... :P Ako imaš u pdf ili doc formatu, pošalji i pročitaću. Eto, obećavam da ću, ako pošalješ, knjigu pročitati i dati svoj sud o istoj. 

Quote from: Perin on 08-07-2009, 00:14:16

ali kako ga nigde nema naći...

Kaže se:  ali kako nigde ne može da se nađe...  :lol:

Nisam znao da sam na času srpskog jezika. Hvala učiteljice. I rekao sam već - ne mora uvek da bude tvoja poslednja.

Perine i ti mene često ispravljaš kad pogrešim u kucanju, i to je sasvim u redu.  :lol:

Nije to fora kod ispravljanja rečenica, već je fora što si navikla da svakom loncu budeš pokopac. Možda ti to muž dozvoljava i okolina u kojoj živiš, ali samnom ne možeš tako.

Sad si baš besan je li ? Nema potrebe  da se vređamo, Perine. Iskuliraj. :)

Nisam vređao, već sam samo istakao činjenicu. I nisam besan, nego samo malo ljut. Brzo planem, ali se brzo i ohladim. Sem toga, egoista sam i arogantan (pogledaj u potpis), tako da ne volim kad me....ispravljaju i koješta.

Perine, moraš nekad  i da prihvatiš neke savete, ne znaš ti sve. Niko ne zna sve. Ne isplati se uvek da budeš tvrdoglav.....I nemaju svi lošu nameru kada ti nešto kažu, bar ja nemam.  xremyb

E, šta da ti kažem? Treba da mi vidiš starog. Taj je direktora firme poslao u PM i prevrnuo sto na po sastanka. Ja sam mala maca za njega. :D

A na tvoju rečenicu "niko ne zna sve," imam samo jedan odgovor: Ja sam niko.  :evil: :!:

Ma ne, ti si Perin. Niko je Stiven Sigal.  ;)

Perin je samo alter ego - ja sam....Stiven Segal! O_o

Hahaha... svaka čast Stivene.  xjap xjap xjap

Hajde  da tvoja bude zadnja, mrzi me više...... :lol:

Hvala :D

Quote from: Perin on 08-07-2009, 00:33:53
Možda ti to muž dozvoljava i okolina u kojoj živiš, ali samnom ne možeš tako.

šteta što ti vilja nije rekla da se 'samnom' ipak piše odvojeno, tj. kao 'sa mnom'...

Hvala na dojavi za Tomasa Veštoskupmrava, to se mora prelistati!

Stanojevićev prevod Gospodara je svakako jedan od najboljih koje sam čitao; evo par njegovih citata, ceo intervju na linku:

http://www.tolkien.rs/viewtopic.php?f=128&t=15688 (http://www.tolkien.rs/viewtopic.php?f=128&t=15688)

Quote4. Ovde se dosta raspravljalo o kvalitetu prevoda pesama iz Gospodara. Malo je nepravedno osudjivati vas ako nešto zvuči pomalo rogobatno ili smešno (pa "Hej hoj Vesedol" i na engleskom zvuči silly ! ) jer je prevodđenje njegove poezije izuzetno teško. Ipak, ima li prevod neke pesme kojim niste zadovoljni? Koja pesma vam je zadala najviše muka tokom prevođenja?

- Ako uporedite pesme na engleskom sa prevodom tih pesama moguće je da više neće biti razloga za raspravu koju pominjete, a pesme Toma Bombadila i treba da zvuče silly... Najviše muka mi je zadala Semova pesma o Olifantu. Preveo sam je isprva previše glatko, ali Sem je sam rekao da je "to maličak poezije" loša pesma, i morao sam da je "pokvarim", da Semova tvrdnja ne bi izgledala besmisleno.

Quote5. Mnogi vam zameraju prevođenje imena. Vi ste naravno u svom prevodu doneli odluku o tome, ali da li mislite da je u tom pogledu opravdan apsolutni kriterijum, tj. prevoditi ili sve ili ništa?

- U principu imena se uopšte ne prevode. Ali Tolkin u vezi sa nekim imenima insistira na tome da čitalac opazi šta ona znače. Ta imena sam preveo da bih i našem čitaocu omogućio da vidi ono što je u engleskom očigledno.

Quote1.Kako Vam se sviđa prevod Milišića i koliko ste se oslanjali na taj prevod?

-O sviđanju sam ovde već odgovorio. Oslanjao sam se na njegov prevod onoliko koliko sam bio obavezan. Naime, imena koja su iz "Hobita" preneta u "Gospodara prstenova" morala su, po želji izdavača, da ostanu ista; to je jedino u čemu nisam imao potpuno odrešene ruke. Koliko se sećam, jedino što sam i pored te obaveze izmenio je "Divljilend" (u dečjoj knjizi kao što je "Hobit" za to ime se moglo naći opravdanje, ali u "Gospodaru" ono nije imalo šta da traži), i Golumovu pesmu-zagonetku.

I još:

Ovaj čovek zvao se Old Šeterhend – Stara Razbiruka, slavni lovac, koji je dobio ime po tome što je jednim udarcem pesnice mogao da ubije svog protivnika.
^
Iz maestralnog prevoda Blaga u Srebrnom jezeru (V. F. Zebić). U ostatku teksta se koristi samo Šeterhend, kako i treba. Na jednom mestu se pominju i "dva Olda" (Šeterhend i Fajrhend).

Bio je i Old Surehand koji je, čini mi se bio prevođen tj. transkribovan kao Old Šurhend...

Nego kad smo kod prevođenja imena, Branko Petrović koji je prevodio Brežuljak Voteršip je čuda učinio sa tim romanom.

Quote from: cutter on 08-07-2009, 10:33:10
Hvala na dojavi za Tomasa Veštoskupmrava, to se mora prelistati!

I sama reč covenant ima značenje (zavet), tako da nema potrebe rastavljati nerastavljivo.

Meni su Letopisi Tomasa Kovenanta jedan od najomiljenijih fentezi serijala. Svakako neizostavno štivo za svakog ljubitelja fentezija.

Hvala i tebi Ghoule. A ja mislio ti magistrirao engleski. :P

Quote from: Meho Krljic on 08-07-2009, 10:48:31
Bio je i Old Surehand koji je, čini mi se bio prevođen tj. transkribovan kao Old Šurhend...

Nego kad smo kod prevođenja imena, Branko Petrović koji je prevodio Brežuljak Voteršip je čuda učinio sa tim romanom.

Bio je i Old Death. Šta je znao siroti Karl Maj.

Moj utisak je da u prevođenju složenost teksta utiče na kvalitet prevoda. Svi znamo za ABN-ove bravure, ali su "Cveće za Algernona" i "Pavane" bili njegovi vrhunski prevodi. Druga frka su prevodi sa srodnih jezika. Učini se prevodiocu da je lako. Meni su Rusi od "Varnice" napravili religioznu priču. Tražio sam i dobio kontra-prevod sa ruskog od ljudi koji nisu čitali "Varnicu". To je bio haos.

Sada čitam "Berlin", esejističku prozu Aleša Štegera. Prevod sa slovenačkog. Oseća se veliki napor prevoditeljke, ali prečesto imam utisak da prevedeno nije napisano. Prevodi su generalno frka za naše pisce, koji iz prevoda uče da pišu.

Quote from: Ghoul on 07-07-2009, 23:50:05
villa, ne zaboravi da se perinu sviđa skalopovo pisanje; to ga automatski diskvalifikuje iz ozbiljne priče o ukusu i književnosti...

Da tvoje izjave na forumu uzimam ozbiljno, rekla bih da ova izjava tebe diskvalifikuje iz ozbiljne priče o ukusu i književnosti.

Quote from: angel011 on 08-07-2009, 15:09:41

Quote from: Ghoul on 07-07-2009, 23:50:05
villa, ne zaboravi da se perinu sviđa skalopovo pisanje; to ga automatski diskvalifikuje iz ozbiljne priče o ukusu i književnosti...

Da tvoje izjave na forumu uzimam ozbiljno, rekla bih da ova izjava tebe diskvalifikuje iz ozbiljne priče o ukusu i književnosti.

Heh, i meni je slično palo na pamet, ali prećutah (tada) i rekoh sebi da je ovo Ghoulov pokušaj humora u 'beat a dead horse' maniru, koji je smešan valjda samo njemu (i villi izgleda). :lol:

(svestan sam potencijalne 'pun' udice u mom postu (nenamerne s moje strane) na koju bi Ghoul sad mogao da se zakači, ali računam (testiram?) na njegovu suzdržanost ;))

jebo vas bog, oboje, ne znam ko je veći smarač od vas dvoje; čak pomišljam da biste vi bili savršen par, mnogo savršeniji jedno za drugo nego li villa za mene i obrnuto.

namerno ne stavljam smajlije, niti se osvrćem na mrtve konje i ostalo, pa shvatajte kako shvatite, ozbiljno il neozbiljno.

Heh, ajde da mi to kaže neko drugi, ali ti kažeš meni da sam smarač, priceless! :lol:

it takes one to know one! ;)

Miloše, kada Ghoul nekome kaže da je smarač (a meni to često kaže) to samo znači da on polazi od sebe . Zna koliki je smarač, pa mu to kod drugih i smeta.... Ali mi je ipak jako zabavan, ne znam tačno zašto. Moguće zato što ni meni ništa nije sveto ako mi nije smešno   .Ne postoje svete krave, svemu se treba smejati...umetnosti naročito. Trenutno čitam STARE MAJSTORE i valjam se od smeha...  xrofl xrofl xrofl

Najtflajer nije imao internet nekoliko dana, pošto se makao van Beograda, ali kad sam već pomenut... Glede Jakšića: bio bih srećan čovek kada bih mogao da prevodim kao Zoran Jakšič. Najpre, reč je o čoveku koji je potpuno razdvojio svoj lični stil od stila pisca kojeg prevodi, što se ne može reći ni za jednog drugog žanrovskog prevodioca koji trenutno radi. To važi i za mene i za Gorana Skrobonju i za ABN-a i za koga god hoćete. Sijaset prevodilaca koji fantastiku prevode preko one stvari, ne razmišljajući o tome što rade, neću ni da spominjem. Dalje, Jakšić je neverovatno sposoban i maštovit prevodilac, što se najbolje vidi ako se uporede njegovi prevodi "Letopisa Tomasa Kovenanta" i "Autostoperskog vodiča". Dva potpuno različita romana, dva pisca potpuno različitih mentaliteta, različiti ćanrovi i teme - i nigde se ne oseća prevodilac. Gotovo kao da je Jakšić imao neki priključak na kolektivno nesvesno, pa je kanalisao Donaldsona i Adamsa na srpski. Boban je sasvim u pravu kada kaće da je Jakšič najbolje čuvana tajna domaće fantastike.

A u vezi s prevođenjem imena: negde je to poželjno, a negde rogobatno. To je na prevodiocu da oseti, a ne da se drži pravopisa kao pijan plota. Kod prevođenja fantastike valja imati na umu da protagonisti najčešće ne govore engleski ili srpski, ili šta već. Oni se jedan drugome obraćaju kakvim izmišljenim jezikom, pri čemu važi pretpostavka da čitalac taj jezik razume. Zato se toponimi i imena prevode. Evo primera: U Džordanovom "Točku vremena" pominje se selo Devon's Ride. Da je reč o seocetu u Velsu, samo bih ga transkribova - i gotovo. Ali U nekom od kasnije objavljenih delova serijala, Džordan pripoveda kako je selo dobilo ime: po nekom Devonu koji je seo na konja i upozorio tamo neke ljude na Troloke. Dakle, jako je bitno da čitalac razume naziv toponima. Po pravilu, kada pisac fantastike ne želi da njegov čitalac razume šta koji naziv znači, taj naziv je dat na nekom starovilovnjačkom ili već nečemu sličnom. Ako je naziv na jeziku razumljivom čitaocu originalnog izdanja, treba ga prevesti.

Quote from: nightflier on 08-07-2009, 16:39:33
Boban je sasvim u pravu kada kaće da je Jakšič najbolje čuvana tajna domaće fantastike.

ako je boban to zaista rekao, to je citat prve rečenice mog prikaza jakšića, ovde:
http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6955 (http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6955)

inače, prevođenje tih fantazi čuda je nešto toliko zajebano da u to nikada ne bih ulazio; već i gorepominjani primeri su dovoljni da se čovek obeskuraži...

Ne bih sad ulazio u to ko je od koga čuo. Boban mi je to rekao pre nego što je ta zbirka izdata, kada smo pričali o nekim Jakšićevim prevodima, ali sasvim je moguće da dva inteligentna čoveka nezavisno dođu do istog zaključka.

Quote from: nightflier on 08-07-2009, 17:05:55
Boban mi je to rekao pre nego što je ta zbirka izdata, kada smo pričali o nekim Jakšićevim prevodima, ali sasvim je moguće da dva inteligentna čoveka nezavisno dođu do istog zaključka.

sad se od mene očekuje da kažem: 'dobro, ali otkud onda tu boban?' - ali da ne bih bio sasvim predvidiv, ja to neću reći!

Prevode i oni koji nisu studirali jezik
Prevodi filmova i knjiga u Srbiji obiluju primerima nepismenosti

U filmu o Šerloku Holmsu doktor Votson kaže ženi koju je sreo na brodu: ,,You look so familiar" (,,Činite mi se tako poznati"), na ekranu čitamo ,,Mislim da smo se sprijateljili"; ,,Are you with me?" kaže jedna ličnost drugoj u želji da je pita da li je prati, a u prevodu stoji bukvalno i besmisleno: ,,Da li si sa mnom?"; psihijatar u prevodu kaže glavnom junaku: ,,Ne morate više da čuvate kostur u ormanu", a u filmu ni kostura, ni ormana, već figurativni izraz ,,a skeleton in the closet" označava skrivenu bruku ili dobro čuvanu tajnu... Ovo su samo neki od primera koje je još akademik Ivan Klajn navodio pre deset godina pišući za NIN. Ništa se do danas nije promenilo, a filmovi i knjige obiluju gomilama besmisleno prevedenih rečenica.
- Godinama ne obrazujemo prevodioce. Ministarstvo menja svake dve godine svoje želje i prohteve, pa čas naloži da imamo prevodilački smer, pa ga ukine, pa traži izborni predmet, pa i to ukine. Prevodiocima je prepušteno da se obrazuju kad završe fakultet kroz praksu, a dok se nauče, prevedu i objave i po nekoliko knjiga. Sad uvodimo predmet prevodilaštvo na Filološkom fakultetu, ali to znači da će prvi obrazovani prevodilac izaći tek nakon četiri godine - pokušava da definiše korene problema prof. dr Ljubiša Rajić sa Filološkog fakulteta.
Ipak, nije problem samo u neznanju, napominje Rajić; prevodioci dobijaju toliko kratke rokove da nemaju vremena da se posvete prevodu ili toliko mali honorar koji ih ne motiviše da se potrude. To se posebno vidi u prevodu filmova i televizijskih serija, a među najugroženijim kategorijama je crtani film, jer svi misle da je rečenične konstrukcije namenjene deci jednostavno prevesti. Zato se često angažuju ljudi koji nisu ni studirali jezik sa koga prevode, već ga po sopstvenoj oceni dobro znaju. Zao krug nezainteresovanog izdavača, lošeg i zbrzanog prevoda, završava se često i bez lektorskog posla, pa u prevodima crtaća na ,,Minimax televiziji", kojima se hvali izvesni ,,Sabo studio", možemo čuti i brojne gramatičke greške srpskog jezika: ,,Ja sam vi šlji od tebe" (pravilno je viši) ili ,,Mi bi to mogli da uradimo" (pravilno je mi bismo to mogli...).
- U trku za jednostavnom zaradom tražili su prevodioce koji brzo mogu da prevedu neku knjigu ne vodeći računa o kvalitetu. Čitao sam nedavno knjigu koja se bavi istorijom ishrane i to je značajna knjiga po temi koju obrađuje, ali je prevod sa nemačkog katastrofalan; izdavač je ,,Stilos" iz Novog Sada. Ima jezičkih grešaka, frazeologija je bukvalno prevedena i na srpskom ništa ne znači, prevodilac očigledno ne zna nemački, jer pojedine reči nemaju značenje koje on navodi. Pisao sam izdavaču, nije reagovao. Imamo veliki broj izdavača amatera koji ofrlje rade posao i biraju prevodioce koji tome odgovaraju - sleže ramenima Rajić.
Posebna priča je i krađa autorskih prava nad prevodima jer mnogi izdavači pribegavaju najlakšem metodu - da hrvatski prevodi ,,posrbe" i potpišu fiktivnog prevodioca, samog urednika, ili nekoga iz porodice...
- Nema nikakve kontrole, ovo je za vlast potpuno periferna oblast. Mi samo pričamo o prevođenju lepe književnosti, a naročito je kritično kada je stručna knjiga u pitanju, koja služi kao udžbenik na studijama i čitaju je generacije studenata. Ona ima daleko veći uticaj od romana - smatra Rajić i napominje da će veliki problemi doći sa prevodima na stotine hiljada strana dokumenata Evropske unije: - Od kvaliteta tih prevoda pravnih dokumenata zavisiće možda život čitave države, o tome ne vodimo računa... U ovom trenutku bez 400, 500 prevodilaca nema šanse da Srbija kompetentno prevede evropske zakone i propise u nekom razumnom roku.

Rasturači sistema
Bivša Jugoslavija je bila prevodilačka velesila uzevši u obzir veličinu zemlje, broj stanovnika i kupovnu moć, podseća Ljubiša Rajić. Sistem su rasturile devedesete godine kada su neki izdavači odlučili da izdaju knjige bez obzira na kvalitet prevoda. Posebno je prednjačila ,,Narodna knjiga", a i temeljiti izdavači poput ,,Prosvete", ,,Nolita", ,,Književne zadruge" počeli su da posustaju u kvalitetu. Mnogi izdavači nisu plaća li prevodiocima autorski honorar i često bi im dali jedan broj knjiga da prodaju kako bi isplatili svoj rad. Bilo je slučajeva da podele knjigu u nekoliko delova, daju učenicima kao vežbu iz engleskog u školi, sastave to u celinu i izdaju.

,,Jesi li ti čudotvorac? Imaš li kristalna jaja?"
Prevodioci znaju da u engleskom jeziku balls označava i lopte i testise. Ali, oduševljeni vulgarizmom, često zaboravljaju na osnovno značenje te imenice - lopte, pa u filmu ,,Čovek s puškom" jedan lik kaže drugome: ,,Jesi li ti čudotvorac? Imaš li kristalna jaja?". Besmislenost takvog pitanja kao da ni najmanje nije zasmetala prevoditeljki. A crystal ball nije ništa drugo do kristalna kugla u kojoj vračare gledaju budućnost, navodi Ivan Klajn u pomenutom članku primere koje je svojevremeno, iz hobija prikupljao Živorad Kovačević, današnji predsednik Evropskog pokreta Srbije. Slično je i kada ,,mlada žena prebacuje svekrvi da je, kad joj se obratila za pomoć, odgovorila da se baci u jezero. Opet ni o kakvom jezeru nije reč", napominje Klajn. Kolokvijalni izraz ,,Go jump in the lake" znači ,,More nosi se". Detektiv obećava zatvoreniku, koji mu je ponudio saradnju, da će mu biti oproštena kazna, i kaže: ,,Mnogo crvene trake treba još da prođemo". Prevodilac očigledno nema pojma da ,,red tape" znači birokratija. U jednoj seriji tužilac po završetku saslušanja kaže: ,,Narod je zadovoljan". ,,Koji narod?!", uzvikuje Klajn: - Dovoljno je gledati nekoliko serija ili filmova sa scenama iz sudnice, pa shvatiti da američki javni tužioci uvek svoju stranu nazivaju ,,the People", pošto se smatra da zastupaju narod dotične savezne države. Moglo se prevesti: ,,Država je zadovoljna".

Manuela Graf

A kakve kontrole treba da bude, od strane vlasti, sem ako ista želi da štampa dokumente od kojih zavisi budućnost države i angažuje 400, 500, 800 prevodilaca? U isto vreme se kuka na neprave (koji očigledno sami sebe angažuju, prema sopstvenoj oceni) prevodioce, i na nedostatak prevoda stručnih dokumenata. Pljeh

Ozbiljne države ovom problemu posvećuju veliku pažnju. Kao što sam na blogu napisao, jezik je jedino vezivno tkivo multinacionalne države - a danas su sve multinacionalne. Da se ja pitam, uveo bih instituciju državnog lektora i kažnjavao izdavače loših prevoda - pa bili oni i država.

Ljubiša?  :?

Quote from: cutter on 07-08-2009, 03:31:27
Ljubiša?  :?

?

Profesor Rajić je potpuno u pravu što se tiče prikaza stanja - 90 %prevoda otpada na potpuno nekvalifikovane, xxx entuzijastične diletante, koji vremenom počnu da očitavaju sve snažniji prezir spram formalnog obrazovanja (too cool for school) i potrebe esnafske ukorenjenosti, a koji se alavim izdavačima na samoj granici zakonitog poslovanja preporučuju niskom cenom, brzinom prevođenja (ide se toliko daleko da se hvale da su romančinu od 500 strana preveli za 5-6 dana) i potpunim odsustvom samopoštovanja...

...međutim, protivan sam državnoj kontroli u toj sferi, mislim da mogu samoga sebe da zaštitim tako što neću kupovati izdanja kuća koji forsiraju takvu prevodilačku politiku (pokojna Narodna knjiga, IPS, Alnari, i u velikoj meri Laguna, da pomenemo one najozloglašenije, a najpoznatije)...

Quote from: ginger toxiqo 2 gafotas on 07-08-2009, 10:00:55
Profesor Rajić je potpuno u pravu što se tiče prikaza stanja - 90 %prevoda otpada na potpuno nekvalifikovane, xxx entuzijastične diletante, koji vremenom počnu da očitavaju sve snažniji prezir spram formalnog obrazovanja (too cool for school) i potrebe esnafske ukorenjenosti, a koji se alavim izdavačima na samoj granici zakonitog poslovanja preporučuju niskom cenom, brzinom prevođenja (ide se toliko daleko da se hvale da su romančinu od 500 strana preveli za 5-6 dana) i potpunim odsustvom samopoštovanja...

...međutim, protivan sam državnoj kontroli u toj sferi, mislim da mogu samoga sebe da zaštitim tako što neću kupovati izdanja kuća koji forsiraju takvu prevodilačku politiku (pokojna Narodna knjiga, IPS, Alnari, i u velikoj meri Laguna, da pomenemo one najozloglašenije, a najpoznatije)...

Mene čudi da Stylos ima loš prevod. Oni imaju novca, njima izdavaštvo nije primarna delatnost, imaju svoju štampariju a zaradjuju na prodaji kancelarijskog nameštaja, kofera i sličnih stvari. neki prevodi koje sam ja gledao i poredio sa engleskim originalom su bili sasvim korektni. Sve što ti kažeš je tačno, samo mislim da je situacija još gora od toga, no ono sa čim se ne slažem je to da država ne bi trebalo da uredjuje situaciju u prevodilaštvu. Ako neko mora da polože državne ispite da bi bio bibliotekar, nastavnik, lekar, advokat... onda bi trebalo da i prevodioci mogu da prevode ako imaju licencu da to rade. Dakle da to budu ljudi koji su sposobni da to rade, a ne da imamo ovo što sad imamo. Ovo ne samo da kontaminira tržište lošim prevodima, već kvazi prevodioci koji "prevode" loše i to rade veoma brzo, istovremeno i  spuštaju cenu prevoda  tako da kvalitetni prevodi ne mogu da se naplate adekvatno.

Jasno je da je jedini način da se kultura dekontaminira formiranje državnog tela čiji glavni organ bi bio neko poput Ljubiše R. (možda baš on!) i kome bi se podnosio zahtev za titulu prevodioca. Podnesak bi bio procenjen, čistota uzorka testirana, i zašto ne reći - ma kakvo prevođenje dozvoljeno ili zabranjeno. Naravno, takvo testiranje ne bi bilo besplatno, vreme je da počnemo da cenimo naučne radnike. Lako je kad lekaru bez diplome umre Srbin, ima još živih i plodnih... ali jezik je samo jedan.

Mnj. Iznenadili biste se kada bi čuli koliko ima školovanih prevodilaca koji katastrofalno rade svoj posao. Ima izdavača kojima je stalo do kvaliteta prevoda, pa za njih rade mahom diletanti kakav sam ja. S druge strane, iznenađen sam uključivanjem IPSa u grupu izdavača sa lošim prevodima. Ono sa čime sam upoznat prevedeno je više nego pristojno: "Beli tigar", "Jednostavan život" - usudiću se da spomenem i svoj prevod "Tišine". "Laguna" u poslednje vreme ne posvećuje pažnje lekturi kao ranije. Dokaz tome je katastrofalan prevod novoobjavljenog Skarouvog romana. Očigledno da je prelazak Tanje Bižić u "Mona i Manjanu" ostavio popriličnu prazninu.

Sad, postoji razlika između bibliotekara, advokata i prevodilaca. Ovi poslednji spadaju u kategoriju slobodnih umetnika, kao slikari, vajari, glumci ili pisci. Da li bi i oni trebalo da imaju licence? Pretpostavka je da je na tržištu da to reguliše - ali tržište ne može da postoji, kada država ne radi ništa kako bi sankcionisala i izdavače i knjižare u njihovoj bahatosti. U srpskom izdavaštvu nema nevinih, verujte mi na reč.

Quote from: cutter on 07-08-2009, 20:23:34
Jasno je da je jedini način da se kultura dekontaminira formiranje državnog tela čiji glavni organ bi bio neko poput Ljubiše R. (možda baš on!) i kome bi se podnosio zahtev za titulu prevodioca. Podnesak bi bio procenjen, čistota uzorka testirana, i zašto ne reći - ma kakvo prevođenje dozvoljeno ili zabranjeno. Naravno, takvo testiranje ne bi bilo besplatno, vreme je da počnemo da cenimo naučne radnike. Lako je kad lekaru bez diplome umre Srbin, ima još živih i plodnih... ali jezik je samo jedan.

Kao što rekoh, ne može se tako. Po kojim kriterijuma? Imaš već udruženje književnih prevodilaca, koje je autistična institucija. I imaš izdavače koji plaćaju prevodice iz svog džepa, mada ih najčešće ne plaćaju. Sankcionisanjem prevodilaca ništa se neće postići, već valja udariti na izdavače koji gledaju da po svaku cenu štede gde se ne sme.

Quote from: nightflier on 07-08-2009, 20:26:00
Mnj. Iznenadili biste se kada bi čuli koliko ima školovanih prevodilaca koji katastrofalno rade svoj posao.

...pa je samim tim bolje da budu neškolovani??? Da se izbegne dvostruka šteta, recimo?

*** a pogledaj masakr počinjen u slučaju prevoda Davida Mameta pre no što kreneš put apologije za IPS. To je samo jedan primer.

Ako u srpskom izdavaštvu nema nevinih, da li to znači da je i moguće prisustvo kvalifikovanih tolika šteta?

Pazite, koliko se ja razumem (a razumem se malo) prevodilački posao nije lak, i kao takav, zahteva od osobe koja se njime bavi vreme. Ko god da počinje da prevodi, ne može da očekuje da mu prevod bude na najvećem nivou, da odmah to bude cakum-pakum. Pevodilac se (ako ima talenta) stvara. Izdavačke kuće trebaju da stvaraju prevodioce, da ih zadrže stalnim poslom i redovnim isplaćivanjem, ali i da se korov (tj., oni netalentovani, koji nakon 5 knjiga nisu ništa napredovali) uklone iz tog biznisa.

Jezik spada u kulturno blago naroda. Skrnavljenje jezika treba da se kažnjava.

Quote from: nightflier on 07-08-2009, 20:26:00
Mnj. Iznenadili biste se kada bi čuli koliko ima školovanih prevodilaca koji katastrofalno rade svoj posao. Ima izdavača kojima je stalo do kvaliteta prevoda, pa za njih rade mahom diletanti kakav sam ja. S druge strane, iznenađen sam uključivanjem IPSa u grupu izdavača sa lošim prevodima. Ono sa čime sam upoznat prevedeno je više nego pristojno: "Beli tigar", "Jednostavan život" - usudiću se da spomenem i svoj prevod "Tišine". "Laguna" u poslednje vreme ne posvećuje pažnje lekturi kao ranije. Dokaz tome je katastrofalan prevod novoobjavljenog Skarouvog romana. Očigledno da je prelazak Tanje Bižić u "Mona i Manjanu" ostavio popriličnu prazninu.

Sad, postoji razlika između bibliotekara, advokata i prevodilaca. Ovi poslednji spadaju u kategoriju slobodnih umetnika, kao slikari, vajari, glumci ili pisci. Da li bi i oni trebalo da imaju licence? Pretpostavka je da je na tržištu da to reguliše - ali tržište ne može da postoji, kada država ne radi ništa kako bi sankcionisala i izdavače i knjižare u njihovoj bahatosti. U srpskom izdavaštvu nema nevinih, verujte mi na reč.

Nijne sporno. Diploma nije automatski i garant da neko radi kvalitetan, prevod, baš kao što ni autodidakt nije automatski neko ko ne može da napravi izvanredan prevod. Ovde je stvar u nećem,u drugome. A to je da je na tržištu jako punoi prevoda koji su ispod bilo kojeg kriterijuma. Medicinska sestra tokom smene, kad nema puno posla, kucka u kompjuteru prevod na osnovu svog engleskog iz osnovne i srednje. Nema pojma šta prevodi, nit ije interesuje, bitno je samo da joj plate tih evro i po po strani. kada joj ne plate izdavač nadje neku studentkinju ili sličnu rtvu da mu za 20 dana "prevede" knjigu od 200 strana. O čemu mi tu onda pričamo? Sa druge strane devojka koja je prevodila Jodorowskog sa španskog je baš zalegla da to uradi kako treba, toliko da je sve moguće veze i šeme, uključujući da je cimala i Janjetova, da joj neko omogući susret sa Jodorowsky-m u Parizu. I na kraju je i uspela, jednostavn to je onda prevod gde je neko puno toga uloiuo uključujući i konsultatovanje samog autora oko eventualnih nedoumica kako je nešto najbolje da prevede. I onda nju plate isto, ili možda pola evra više po strani, nego nekoga ko prevodi zbrzano i nezainteresovano? Na kraju to postane apsurdno. Po meni eventualne licenence, ili obaveza izdavača da prevode daje samo licencitranim prevodiocima, jedino bi morale da se zasnivaju na kvalitetu uradjenog. Ako neko ume to da radi, onda bi tom nekom i trebalo omogućiti da to radi. A ako ne ume žao mi je. Ovako se domaći čitaoci teraju od prevoda, ja prvi kupujem radije knjigu u originalu. Jednostavno kupim knjigu u hrvatskom prevodu, košta me 15 evra što je dosta skuplje nego što joj je cena na amazonu, nakon čega odem na google books i uporedim prevod sa onim stranama koje su tamo dostupne i otkrijem da prevod menja značenje nekih rečenica? Znači tu bi bilo lepo da se uvede red i da se omogući ljudima koji znaju da to i rade, bez obzira na njihovo formalno obrazovanje. Ovako kako to ide će uništiti smao tržište, jer postoji hiper produkcija, ali je i ogroman manjak kvaliteta na tom tržištu.  

O, tu se slažem da neki izdavači lošim prevodima teraju čitaoce od sebe. Evo, pre nekog vremena sam obnovio prevod Sword of Shadows sage, i ne mogu a da ne primetim kako je to loš prevod. Prvo, izmenjala su se čini mi se 3 prevodioca u 3 knjige; drugo, u jednoj rečenici (na istoj strani) čovek se zove Klaf Suvohleb, a onda odjednom Suvokost. Delo uopšte nije lekturisano, tako da u po knjige nailazim na izraz VAINGATE (upravo ovako napisano, pod capslockom, na engleskom) i onda ide nastavak rečenice na našem. Pa ako ne znaš kako bi preveo uradio transkripciju i gotova stvar. Baš mi se ogadio serijal, tako da ga kontam (ako ne izađe drugo, popravljeno izdanje) uzeti sa ebaya.

Quote from: cutter on 07-08-2009, 20:23:34
Jasno je da je jedini način da se kultura dekontaminira formiranje državnog tela čiji glavni organ bi bio neko poput Ljubiše R. (možda baš on!) i kome bi se podnosio zahtev za titulu prevodioca. Podnesak bi bio procenjen, čistota uzorka testirana, i zašto ne reći - ma kakvo prevođenje dozvoljeno ili zabranjeno. Naravno, takvo testiranje ne bi bilo besplatno, vreme je da počnemo da cenimo naučne radnike. Lako je kad lekaru bez diplome umre Srbin, ima još živih i plodnih... ali jezik je samo jedan.

Agencija za licenciranje prevodilaca bi svakako trebala da se formira do oktobra kako bi inspekcija sa palmtopovima mogla da češlja štandove na sajmu knjiga. Objavljenje knjige koje kao prevodioca imaju čoveka koji se ne nalazi u bazi podataka Agencije treba na licu mesta spaliti.

Quote from: Gwydion on 07-08-2009, 21:13:00
Ovako se domaći čitaoci teraju od prevoda, ja prvi kupujem radije knjigu u originalu.

Vidiš kako si bez top-bottom regulative uspeo sam da nađeš lek za loše prevodioce.

Taj smešan predlog o licencama (za bilo šta, ne samo za prevodioce) može da se premosti na dva načina:
1. Bliske veze sa telom koje izdaje licence bilo od strane prevodioca ili izdavača
2. Sloboda licenciranog prevodioca da slobodno iznajmi "podizvođača" prevoda uz podelu honorara

Da ne govorim o tome da jedan isti prevodilac može da ima i odlične i uzašne prevode zavisno od tematske specijaliziranosti, jer nije isto npr. sa poljskog prevoditi Stanislava Lema i Alfreda Tarskog.

Quote from: ginger toxiqo 2 gafotas on 07-08-2009, 20:34:13

Quote from: nightflier on 07-08-2009, 20:26:00
Mnj. Iznenadili biste se kada bi čuli koliko ima školovanih prevodilaca koji katastrofalno rade svoj posao.

...pa je samim tim bolje da budu neškolovani??? Da se izbegne dvostruka šteta, recimo?

*** a pogledaj masakr počinjen u slučaju prevoda Davida Mameta pre no što kreneš put apologije za IPS. To je samo jedan primer.

Ako u srpskom izdavaštvu nema nevinih, da li to znači da je i moguće prisustvo kvalifikovanih tolika šteta?

Čujem li ja to neke prizvuke frustracije? Vidi ovako, prvi sam koji za sebe tvrdi da je diletant i - da je normalne države - neko ko ne bi mogao da prevodi i da ima pedeset objavljenih prevoda. Ali država nije normalna. Ti školovani na koje sam nailazio mahom su nezainteresovani, a počesto i nepismeni. A bogme i nesposobni. Exceptis excipendis, naravno. Prevođenje jeste zanat, ali je bogme i umetnost. Granice se gube i prepliću. Dalje, velika većina prevodilaca jeste školovano, za ovaj ili onaj jezik, ali malo ko se od njih istakao - bar kada je reč o novijim generacijama. Možda se na ovom forumu stiče utisak da su svi prevodioci diletanti, ali to je stoga što do pre neku godinu fantasstika nikoga nije zanimala od tih školovanih, te je bila prepuštena neškolovanima. A opet, ima i ovde onih koji se izdvajaju. Mislim da smo Skrobonja i ja najplodniji prevodioci sa Sagite, a pravnici smo, ali Sale Marković je završio italijanski, Tuševljaković je valjda srbista; ABN ima krš prevoda, a čovek je doktor i profesor; zar smo zaboravili Zorana Živkovića. Dakle, kad se sve sabere, čak i u žanrovskim vodama nekako ispade da ima sasvim pristojan broj tih školovanih.

Glede IPSa i apologije: nemam namere da ih branim. Ne plaćaju me za to. Zapravo, ne plaćaju me uopšte, ali tako je sada kod svih izdavača. Nažalost, neriviram se zbog drugih stvari medicinske prirode, tako da ne stižem da se nerviram zbog mojih krvavo zarađenih četiri soma evrića, ali sve i da mi plate sutra - ne bih ih branio. Ni IPS ni ma koga drugog. Ali, volim da telujem lajk it iz. Stoga ću se ograditi: znam da su moji prevodi dobri, pošto svaki proverim kod školovaniih ljudi i neljudi, a dopalo mi je šaka još nekoliko dobrih prevoda. Ne bi bilo zgoreg da se taj prevodilac koji je masakrirao knjigu pomene po imene end prezimenu.

Takođe, žalosna je činjenica da se prevodi plaćaju manje-više svima isto. Razlike su zanemarljive. Opet, na 1000 stranica ta razlika može da izađe i na 1000 eura. što se ne da zanemariti. To već zavisi od opšte klime u društvu. Do pre neku godinu svi su plaćali na crno. Počeli su da bele kada je to postalo isplativo. Sada... ako neki izdavač i preživi, slutim da će opet doći vreme mešetarenja.

Dakle, prvi sam za to da se loši prevodioci odstrane, ali to valja učiniti i sa školovanima i sa neškolovanima.

Rešenje je vrlo jednostavno. Ponoviću. Jezik spada u kulturno blago naroda. Skrnavljenje jezika treba da se kažnjava.

Quote from: mac on 08-08-2009, 14:11:56
Rešenje je vrlo jednostavno. Ponoviću. Jezik spada u kulturno blago naroda. Skrnavljenje jezika treba da se kažnjava.

Vrlo šakakljiva teritorija, to kažnjavanje skrnavljenja jezika. Razmisli samo o reklamama, na primer. "Vrh, brate!" i te fore. A o transkripciji i da ne pričam. "GarnijeRRR!" Čak sam jednom naleteo na razgovor sa nekim iz predstavništva "Grarnijea" u Srbiji i pada logično pitanje - kaže li se "Garnije" ili "Garnijer". Odgovor - "GarnijeR."

O čemu dalje da pričamo? Primećujem da je među ionako nepismenim klincima sad popularno pisanje w umesto v i l. Očekujem uskoro i neku reklamu koja to koristi kao štos.

E, sad... Reklame su tu da privuku pažnju potencijalnih kupaca ili, za poznatije (jelte) brendove ( :roll: ) da održe tzv. prisutnost na tržištu. I zato ne čudi što se koriste popularne i/ili ulične fraze. Kako se prema tome postaviti, jer uticaj koji imaju reklame mnogo je veći nego bilo šta ostalo ovde spominjano? Ako tražiš čistotu jezika u reklamama, skrnaviš marketing. Ergo, mission impossible.

Što se mene tiče, a o tome sam pisao drugde u drugom kontekstu, potrebne su sistemske promene. Što se ove teme tiče, na prvom mestu je školstvo. Klinci iz škola izlaze polupismeni i sa znanjem napabirčenim iz udžbenika, sa televizije, interneta i po sistemu rekla-kazala. Uvek se naježim kad pomislim kakvi nas sve stručnjaci čekaju za desetak godina. Revolucionari su već tu, a računam da su postrevolucionari još gori. Ne mislim, naravno, samo na jezik, prevode i slično. Ti će likovi nas lečiti, gradiće nam zgrade i mostove. I onda ćemo kukati kad neka današnja cwatka mawa umesto pokvarenog zuba izvadi bubreg.

Nema frustracije. Ja sam svojevremeno odbio, i pri toj odluci sam i desetak godina kasnije, da prevodim za one koji slove za kvalitetnije i brižnije među izdavačima (konkretno, Clio) zbog zbilja uvredljive ponuđene stranice (a koja je, nažalost, ustaljena tarifa, i to ona gornja, i kod njih i kod ostalih). A imam  i formalno obrazovanje i sve neophodne kvalifikacije (pa i položnu obuku u UPS-u).

Mameta je unakazila izvesna IVANA MAKSIMOVIĆ, ali kanda sa nekim maglovitim, ali valjanim razlogom.

Lično zazirem od državnog nadzora (i) u ovoj sferi, jer u atmosferi povampirenog, sveopšteg podržavljenja i bega/povratka na državne jasle, svi ćemo ubzo završiti zaštićeni pod skutima Manekena kao brižnog oca nacije na neprolaznom putinovskom tripu. Otud i moja strenja od tog državnog/državotvornog licenciranja prevodilaca. Uz moguće manipulacije koje je neko drugi već gore razložno izložio.

Jedno su reklame, a drugo knjige i časopisi. Zakon bi mogao da se ograniči samo na ono što ima ISBN recimo, i mirna Bačka. Da vidiš kako bi izdavači poveli računa kad ih opleteš po džepu.

I ne možemo zbog straha od zloupotrebe zakona da nemamo zakone. To je naopaka logika.

Izdavač koji se ne zanima za kvalitet prevoda koji se u ime njegove firme i za njegove pare rade isti je u mojim očima kao, na primer, građevinski investitor koji se na zanima za kvalitet onoga što radnici grade u njegovo ime. I jedan i drugi se ponašaju nehatno prema krajnjim korisnicima, i jedno što ih zanima jeste da ućare što više. To bi, ako mene pitate, bio razlog za preispitivanje dozvole za rad u dotičnoj delatnosti. I ovakve stvari su "mogle" da prolaze tokom devedesetih. Danas niko ne bi smeo da se tako ponaša.

Ja vidim dva načina da se to reši.
Jedan je državna kontrola.
Drugi je javna kontrola. Valja osnovati vrlo agilna udruženja čitalaca, po ugledu na klasična udruženja potrošača. Prevod je ne samo civilizacijska tekovina, već i usluga, i treba ga kao takvog tretirati.

Ivana Maksimović je završila srpski i književnost, a pre IPSa radila je u "Laguni", tako da je školovana.

Izdavačka rak-rana (ili ako hoćete: usko grlo) u dinamici proizvodnje knjige jeste nedostatak dobrih lektora. Malo ih je, pretrpani su poslom i moraju da se nose sa prevodima koji su ponekad toliko loši da moraju praktično iznova da prevode knjigu. Zašto je to tako? Zbog uobičajenog razloga - preniskih honorara.

Prevođenje je posao koji zahteva mnogo vremena i mnogo sedenja. U današnjoj situaciji, da bi prevodilac živeo od onoga što radi, a pride izdržava i porodicu, mora efektivno da provede desetak sati dnevno pred računarom uz sve (psiho)fizičke posledice koje uz to idu. Pritom mora biti krajnje koncentrisan na tekst - ko god je radio u nekoj firmi ili kancelariji, dobro zna kako izgleda radni dan; ispijanje kafe, ćeretanje sa kolegama, izlasci na "teren", pauza za doručak, čitanje novina... Postoje mnogo lakši načini od prevođenja da se zaradi za život.

Od nastanka privatnog izdavaštva u bivšoj SFRJ, izdavanjem knjiga bavili su se uglavnom entuzijasti koji su najčešće i sami prevodili naslove koje su ih zanimali (proboj je napravio Dr Zoran Živković sa Odisejom 2010) - ta izdanja mogla su da se po tada važećim propisima objavljuju i prodaju kao "samostalna prevodilačka izdanja." Danas su izdavači manje ili više uspešne kompanije kod kojih je entuzijazam verovatno na poslednjem mestu, i koje delaju po logici profita. A logika profita nalaže: što manji troškovi, što viša prodajna cena. Usavršavanjem štamparskih tehnika i pojeftinjenjem opreme, danas u Stbiji imamo mnogo štamparija što je veoma snizilo cenu štampe (relativno gledano) u odnosu na vreme pre dvadeset godina. Ako želite, na primer, da objavite knjigu obima 400 str. u broširanom povezu, struktura troškova vam otprilike izgleda ovako:
- autorska prava: 500 €
- prevod: 1.200 € (neto) odn. 1.800 € bruto
- lektura prevoda: 250 €
- dizajn korica: 150 €
- priprema za štampu: 50 €
- štampa tiraža od 1000 primeraka: 1.800 €
Iz toga se jasno vidi da je - posle same štampe - najveći trošak za izdavača trošak prevoda. A pošto sa štamparima teško može da se dogovori oko značajnijeg smanjenja cene, izdavaču preostaje samo da škrtari na prevodu.
Koliko znam, danas je najbolje plaćen prevod po šlajfni 4 € neto (nešto manje od 6 € bruto). Istovremeno, prevođenje mnogo manje zahtevnih stručnih tekstova može od stranaca ili državnih institucija da se naplati i do 20 € po šlajfni. Zato nikoga ne treba da čudi to što za izdavače beletristike rade prevodioci koji ne mogu sebi da nađu bolju varijantu, ili oni koji su iz nekog ličnog razloga zainteresovani da prevedu konkretnu knjigu.

Zakon o kojem se ovde priča bio bi besmislen. Čuvanje čistote jezika takođe. Pa danas Srbi ne mogu da se dogovore ni oko tako suštinske stvari kao što je pravopis. Kojem bi se od pravopisa takav zakon priklonio? Šta bi bilo sa fototipskim izdanjima starih prevoda koji su rađeni po pravopisima važećim u kraljevini Jugoslaviji ili FNRJ (a koji su često svetlosnim godinama po kvalitetu od današnjih)? Da li bi izdavači plaćali kaznu zato što su objavili jednu takvu knjigu? O mogućnostima izvrdavanja i prevara da ne pričamo. Ulogu zakona mogu da imaju u ovom slučaju samo čitaoci, koji će posle nekoliko neuspelih prevoda pri pogledu na ime potpisanog prevodioca automatski ostaviti knjigu natrag na policu; ali to, naravno, u nekom paralelnom svetu daleko boljem od našeg, gde se nerad i neznanje kažnjavaju ignorisanjem, a iskustvo i veština nagrađuju poverenjem. U međuvremenu, dobri i pismeni prevodi biće sve ređi i ređi, a publika koja će na kraju bolje poznavati engleski od maternjeg jezika, kupovaće isključivo originalna izdanja.
Ali šta ćemo sa knjigama na jezicima egzotičnijim od engleskog? Šta mislite, koliko ima dobrih prevodilaca sa, recimo, španskog, italijanskog, francuskog ili nemačkog? Portugalski, japanski ili kineski da ne pominjemo...

I da, pravopis bi morao da se poštuje u svim sferama, pa i u marketingu (a ne da viđamo po Beogradu bilborde koji nas obaveštavaju o tome šta ima novo kod MekDonald'sa). Činjenica da nije tako duboko je sistemska i njome bi morali da se pozabave neki drugi zakoni.

Quote from: taurus-jor on 08-08-2009, 17:20:55
Izdavač koji se ne zanima za kvalitet prevoda koji se u ime njegove firme i za njegove pare rade isti je u mojim očima kao, na primer, građevinski investitor koji se na zanima za kvalitet onoga što radnici grade u njegovo ime. I jedan i drugi se ponašaju nehatno prema krajnjim korisnicima, i jedno što ih zanima jeste da ućare što više. To bi, ako mene pitate, bio razlog za preispitivanje dozvole za rad u dotičnoj delatnosti. I ovakve stvari su "mogle" da prolaze tokom devedesetih. Danas niko ne bi smeo da se tako ponaša.

Ja vidim dva načina da se to reši.
Jedan je državna kontrola.
Drugi je javna kontrola. Valja osnovati vrlo agilna udruženja čitalaca, po ugledu na klasična udruženja potrošača. Prevod je ne samo civilizacijska tekovina, već i usluga, i treba ga kao takvog tretirati.

Ovde gubiš iz vida jednu "sitnicu": kad građevinar zakine na armaturi, kuća se sruši, ljudi poginu, dođe do materijalne štete, ide se na sud i sav taj cirkus. Kada se objavi loš prevod, jedini rezultat je - razočarani čitalac. A koga je pa briga za njega? Uostalom, neka čita novine, jeftinije mu je.

Relevantan je cini mi se i ovaj ultrabajasto prekaljeno divnosjajni tekst hiper nenadjebivog Zorana Paunovica:

http://www.mediafire.com/?2qreyqzdtat (http://www.mediafire.com/?2qreyqzdtat)

:lol:

...sa ponosom mogu da kažem da je  veliki  i sjajni Zoran Paunović bio moj profesor tokom sve četiri godine studiranja...

...a glede te IVANE MAKSIMOVIĆA, koja je po toj nekoj čudnoj metodi, kvalifikovana za prevoditi sa engleskog jer je diplomirani srbista (a Mamet, je l' te, piše na srpskom, te kud boljeg izbora za prevoditeljicu sa srpskog na srpski???), evo nekoliko njenih bisera prihvatljivih po uzusima bezgrešnog IPSa - 'movie director' = 'direktor filma', 'studio executive' = 'studijski izvršitelj', ' teamster' (u kontekstu priče o Hoffi i drugarima) = 'momci iz tima', ' art department' = 'odeljenje za umetnike'...

Quote from: Goran Skrobonja on 08-08-2009, 17:44:13Uostalom, neka čita novine, jeftinije mu je.

Pa i nije. 30*30 = 900, možda 30*20=600. Mesečno. Za taj novac mogu se kupiti jedna, dve ili možda čak i tri knjige koje ostaju zauvek. Novine u doba interneta, a i ovakve kakve su, najgore su bacanje para.

Quote from: ginger toxiqo 2 gafotas on 08-08-2009, 20:39:20
...sa ponosom mogu da kažem da je  veliki  i sjajni Zoran Paunović bio moj profesor tokom sve četiri godine studiranja...

...a glede te IVANE MAKSIMOVIĆA, koja je po toj nekoj čudnoj metodi, kvalifikovana za prevoditi sa engleskog jer je diplomirani srbista (a Mamet, je l' te, piše na srpskom, te kud boljeg izbora za prevoditeljicu sa srpskog na srpski???), evo nekoliko njenih bisera prihvatljivih po uzusima bezgrešnog IPSa - 'movie director' = 'direktor filma', 'studio executive' = 'studijski izvršitelj', ' teamster' (u kontekstu priče o Hoffi i drugarima) = 'momci iz tima', ' art department' = 'odeljenje za umetnike'...

Izvini molim te, ali bitnije je znati jezik na koji prevodiš nego onaj sa kojeg prevodiš. Primeri koje si dao ukazuju na nepoznavanje i jednog i drugog jezika. A IPS daleko od toga da je bezgrešan. Ali, šta imaš da kažeš o diplomiranim englezima sa decenijama iskustva koji "can i take a rain check" prevode kao "primate li čekove"? "She drank coffee from a tall glass" kao "pila je kafu iz debelih naočara". "She read paperback" je "Čitala je zadnju stranu novina". Mani me se visokokvalifikovanih filologa.

A Goran je više nego u pravu glede zahtevnosti prevodilačkog zanata, bar ako taj prevodilac želi da bude kreativan i da uradi posao dostojan autora romana i sebe kao autora prevoda. Uzimam sebe kao primer. Trenutno prolazim kroz neke veoma teške stvari, koje svakako utiču na koncentraciju pa i na volju i kreativnost. Sve i da sada mogu da radim, ne bih mogao da izvedem da se moja intima ne prenese na tekst. Da se razumemo, kod mene su materijalne greške veoma retke (kod svakoga ih ima), ali primećuje se u rečenici kada prevodilac ne da sve od sebe. Dakle, mada sam veliki kritičar srpskog izdavaštva u celini, trudim se da svojim radom dam neki doprinos popravljanju stvari. Sedenje sa strane i negodovanje zbog neškolovanosti prevodilaca ničemu ne doprinosi. Ako ti je stalo do kakve promene, sedi i prevedi nešto. Ako smatraš da su prevodilačke nadnice ponižavajuće, odrekni se honorara u dobrotvorne svrhe. Na kraju, za loš prevo i loše prevodioce veliki deo odgovornosti snose učesnici u našem obrazovnom sistemu - na svim nivoima - koje bi valjalo kolektivno nabiti na kočeve (od rosvaja - budimo ekološki osvešćeni), pa onda uvesti nove iz Kube.

Ako ćemo da radimo dobre prevode za džabe onda su izdavači pobedili. Ne može tako. Moramo da pljujemo loše prevode. I da kažnjavamo.

Quote from: Goran Skrobonja on 08-08-2009, 17:41:41

Iz toga se jasno vidi da je - posle same štampe - najveći trošak za izdavača trošak prevoda. A pošto sa štamparima teško može da se dogovori oko značajnijeg smanjenja cene, izdavaču preostaje samo da škrtari na prevodu.

Mislim da izdavači mogu značajno da uštede na prevodiocima. Treba ih ukinuti, a pisci će isti obim knjige, a često i kvaliteta riljati za mnogo manje od pomenutih 1700 evra (u ono brutto se ne razumem).  :|

Quote from: nightflier on 08-08-2009, 20:55:46


A Goran je više nego u pravu glede zahtevnosti prevodilačkog zanata, bar ako taj prevodilac želi da bude kreativan i da uradi posao dostojan autora romana i sebe kao autora prevoda. Uzimam sebe kao primer. Trenutno prolazim kroz neke veoma teške stvari, koje svakako utiču na koncentraciju pa i na volju i kreativnost. Sve i da sada mogu da radim, ne bih mogao da izvedem da se moja intima ne prenese na tekst. Da se razumemo, kod mene su materijalne greške veoma retke (kod svakoga ih ima), ali primećuje se u rečenici kada prevodilac ne da sve od sebe.

Ja bih još samo dodao da sve zavisi (barem u početku) i od toga kakav roman prevodiš; ako je neka žešća smaračina, onda ti ubije tu kreativnost, i na kraju samo gledaš kako ćeš da ga završiš. Naravno, profesionalci su manje podložni tome, ali opet postoji taj mali otpor, koji koči kreativnost ako prevodimo nešto što je glupo i nema veze s vezom. Idealno bi bilo kada bi se oformili, hajde da kažemo, timovi prevodilaca, i da je svaki manje-više ekspert za određen žanr. Ali verujem da se s ovim neće niko na forumu složiti, tako da, ne obraćajte pažnju, samo glasno razmišljam.  :D

Quote from: scallop on 09-08-2009, 00:16:54

Quote from: Goran Skrobonja on 08-08-2009, 17:41:41

Iz toga se jasno vidi da je - posle same štampe - najveći trošak za izdavača trošak prevoda. A pošto sa štamparima teško može da se dogovori oko značajnijeg smanjenja cene, izdavaču preostaje samo da škrtari na prevodu.

Mislim da izdavači mogu značajno da uštede na prevodiocima. Treba ih ukinuti, a pisci će isti obim knjige, a često i kvaliteta riljati za mnogo manje od pomenutih 1700 evra (u ono brutto se ne razumem).  :|

Da znaš da si u pravu. Još mogu da uštede i na živcima, pošto bar pisci ne moraju da budu pismeni.

Quote from: Goran Skrobonja on 08-08-2009, 17:44:13

Quote from: taurus-jor on 08-08-2009, 17:20:55
Izdavač koji se ne zanima za kvalitet prevoda koji se u ime njegove firme i za njegove pare rade isti je u mojim očima kao, na primer, građevinski investitor koji se na zanima za kvalitet onoga što radnici grade u njegovo ime. I jedan i drugi se ponašaju nehatno prema krajnjim korisnicima, i jedno što ih zanima jeste da ućare što više. To bi, ako mene pitate, bio razlog za preispitivanje dozvole za rad u dotičnoj delatnosti. I ovakve stvari su "mogle" da prolaze tokom devedesetih. Danas niko ne bi smeo da se tako ponaša.

Ja vidim dva načina da se to reši.
Jedan je državna kontrola.
Drugi je javna kontrola. Valja osnovati vrlo agilna udruženja čitalaca, po ugledu na klasična udruženja potrošača. Prevod je ne samo civilizacijska tekovina, već i usluga, i treba ga kao takvog tretirati.

Ovde gubiš iz vida jednu "sitnicu": kad građevinar zakine na armaturi, kuća se sruši, ljudi poginu, dođe do materijalne štete, ide se na sud i sav taj cirkus. Kada se objavi loš prevod, jedini rezultat je - razočarani čitalac. A koga je pa briga za njega? Uostalom, neka čita novine, jeftinije mu je.

Sa ovim si me bacio u bedak. A taman sam dobio napad idealizma.  :x :lol:

Quote from: nightflier on 08-08-2009, 20:55:46

Quote from: ginger toxiqo 2 gafotas on 08-08-2009, 20:39:20
...sa ponosom mogu da kažem da je  veliki  i sjajni Zoran Paunović bio moj profesor tokom sve četiri godine studiranja...

...a glede te IVANE MAKSIMOVIĆA, koja je po toj nekoj čudnoj metodi, kvalifikovana za prevoditi sa engleskog jer je diplomirani srbista (a Mamet, je l' te, piše na srpskom, te kud boljeg izbora za prevoditeljicu sa srpskog na srpski???), evo nekoliko njenih bisera prihvatljivih po uzusima bezgrešnog IPSa - 'movie director' = 'direktor filma', 'studio executive' = 'studijski izvršitelj', ' teamster' (u kontekstu priče o Hoffi i drugarima) = 'momci iz tima', ' art department' = 'odeljenje za umetnike'...

Izvini molim te, ali bitnije je znati jezik na koji prevodiš nego onaj sa kojeg prevodiš. Primeri koje si dao ukazuju na nepoznavanje i jednog i drugog jezika. A IPS daleko od toga da je bezgrešan. Ali, šta imaš da kažeš o diplomiranim englezima sa decenijama iskustva koji "can i take a rain check" prevode kao "primate li čekove"? "She drank coffee from a tall glass" kao "pila je kafu iz debelih naočara". "She read paperback" je "Čitala je zadnju stranu novina". Mani me se visokokvalifikovanih filologa.

A Goran je više nego u pravu glede zahtevnosti prevodilačkog zanata, bar ako taj prevodilac želi da bude kreativan i da uradi posao dostojan autora romana i sebe kao autora prevoda. Uzimam sebe kao primer. Trenutno prolazim kroz neke veoma teške stvari, koje svakako utiču na koncentraciju pa i na volju i kreativnost. Sve i da sada mogu da radim, ne bih mogao da izvedem da se moja intima ne prenese na tekst. Da se razumemo, kod mene su materijalne greške veoma retke (kod svakoga ih ima), ali primećuje se u rečenici kada prevodilac ne da sve od sebe. Dakle, mada sam veliki kritičar srpskog izdavaštva u celini, trudim se da svojim radom dam neki doprinos popravljanju stvari. Sedenje sa strane i negodovanje zbog neškolovanosti prevodilaca ničemu ne doprinosi. Ako ti je stalo do kakve promene, sedi i prevedi nešto. Ako smatraš da su prevodilačke nadnice ponižavajuće, odrekni se honorara u dobrotvorne svrhe. Na kraju, za loš prevo i loše prevodioce veliki deo odgovornosti snose učesnici u našem obrazovnom sistemu - na svim nivoima - koje bi valjalo kolektivno nabiti na kočeve (od rosvaja - budimo ekološki osvešćeni), pa onda uvesti nove iz Kube.

Mislim, sasvim sigurno diskusija ovde neće ništa promeniti i samim tim to jeste tačno što kažeš. No ako to kao argument ignorišemo, jer bi onda forumi sami po sebi u većini slučajeva trebalo da se pogase, onda se moram i složiti i ne složiti sa tobom. Entuzijazam u Srbiji je u ovim uslovima istrajavanje u apsurdu. Imam poznanika, potvrdjuje ono što kažeš da neko ne mora imati diplomu da bi bio dobar prevodilac, koji je iako auto-didakt za svoj prevod dobio nagradu jedne strane zemlje. Znači taj prevod je verifikovano kvalitetan čim su ga oni nagradili. On ima desetak prevoda koje je objavio i duguju mu nekoliko hiljada evra za to. A ima i problem zato što više ne zna kome da ponudi prevod, a da posle bude ispaljen za pare. Zatim, njemu nude do evro i po po strani, maksimalno dva. Uz argument da ako neće on ima ko hoće. On ne dobija poslove zato što ih dobijaju drugi koji pristaju i na manji novac, pomenuti primer medicinske sestre je primer je primer iz života jer je ja poznajem, plus što on ne može da radi brzo. On radi temeljno i posle proverava prevod i koriguje ga. Medicinska sestra čim završi prevod, a to je brzo, ona ga šalje na mejl bez da ijednom prodje ponovo kroz njega. Jednostavno ne interesuje je. Interesuje je samo da dobije pare, što na kraju nije ni dobila. O kakvom onda entuzijazmu mi možemo da govorimo? Vezati svoju egzistenciju za prevodjenje, a ima i ljudi koji to rade u Srbiji, u većini slučajeva može biti nemoguća misija. Čovek da se zapita da li živi u Srbiji 2009. ili u Engleskoj opisanoj u Oliveru Tvistu? Prevode radi svako koga neki izdavači doslovno nahvataju po pijacama i studentskim žurkama. Dalje ne postoji najniža cena reda. Nema ni garancije o isplati nadoknade za obavljeni rad...gde ti tu vidiš osnov za bilo kakav entuzijazam? Evo još jedan primer. Moija poznanica je u BGD završila srpski jezik i književnost. Emigrirala je i u inostranstvu završila još jedan fakultet, gde sada i radi kao profesor. Pitala me je pre par godina da li bi iko u Srbiji bio zainteresovan za njene prevode dve knjige Davida Bohma? Ona perfektno zna oba jezika, a u materiju se razume što bi trebalo da omogući, pretpostavimo, kvalitetan prevod. Prevela je po poglavlje iz obe knjige i ja sam skupa sa engleskim originalom da mogu da uporede original i prevod to krenuo da nudim ovdašnjim izdavačima. Niko nije bio zainteresovan. Neki su imali napade euforije govoreći kako je to kapitalno i kako je to ekstremno bitno da se objavi, ali kako oni nemaju para za to i "da li ja mogu da nabavim pare od SANU ili Vlade Srbije"? Ja sam nudio prevod, nisam došao kao menadžer koji će da im nabavlja pare od raznih donatora/sponzora ili čega već. Jednu jedinu sam konkretnu ponudu dobio, ali ta je bila najveći biser od svih. Pitali su me koliko bi ona dala para? Ja objasnio da ne bi dala ništa, već da mogu da potpišu sa njom ugovor i da će im ona uraditi te prevode, a oni da štampaju. U osnovi ona bi pristala i na tu svotu koju plaćaju domaćim prevodiocima, a bila je spremna i da se odrekne bilo kakve zarade jer to što bi oni njoj dali je možda manje od njenih mesečnih troškova u zemlji u kojoj živi. Ali je ova ponuda bila još gora. Da ona obezbedi autorska prava i da da prevod i par hiljada dolara, a oni će onda da to štampaju, da stave svoj logo na to - što je bilo naročito naglašeno - te da joj ustupe veliki deo tiraža. Valjda da ja to njoj pakujem i šaljem preko okeana da može da uživa u više stotina primeraka  iste knjige koju je prevela i čije bi štampanje platila?! Meni je svaka ideja o entuzijazmu umrla posle tog razgovora. Država bi, po meniu, trebala da da izdavačima beneficije, oslobadjanja od PDV-a, da čak ponudi i neke fondove za neka bitnija izdanja. Ali bi istovremeno morala i da ih nagazi da moraju da poštuju pravila koja bi, izmedju ostaloga,  garantovala onda i korektan odnos prema lektorima, prevodiocima i ostalima, od kojih se onda može tražiti i nekakav kvalitet. Ovako bojim se da će sve ovo da totalno propadne i da će tiraži knjiga još više padati. Pre nešto više od 20 godina ovaj javašluk koji sada vidimo počeo je, ako sam ja u pravu, sa jednom izdavačkom kućom koja se zvala Arion. Raidli su sve jeftino, od loših crno belih korica, jeftine štampe pa sve do naravno krš prevoda. Imali su velike tiraže, to je bilo još vreme SFRJ, mutno poslovanje jer se pričalo da su registrovani u Zemunu, a račun im je bio valjda u Šibeniku, a reklamirali su se preko cele srane u TV dodatku Politike što je bilo ekstremno  isplativo. I tada su tretirani kao bizarni izdavački eksces. To što je odna bilo "eksces" danas je u slučaju jednog broja  izdavačkih kuća postao važeći standard. I da bude gora stvar jednostavno to se ovde od većine tretira kao nešto što je sasvim normalno.    

Eh, dovraga... evo, ja živim od prevođenja, ili sam bar do ove godine živeo, i radim iz entuzijazma kad god mogu. Ponekad džabe, a ponekad uz malu nadoknadu. Trenutno mi je vanredna situacija pa ne radim ništa, ali dešavalo se da prihvatim da radim prevod bez honorara, ili da sam smanjim honorar - i da te prevode završim, iščistim i predam. I da se objave. Da napomenem, nemam drugih izvora prihoda u životu ili van njega do prevođenja.

da ne pokrećem novi topik, zna li neko:

da li postoji srpska reč za slatkiše tj bombone koje se na engl. zovu JELABIS (množina), inače dalekoistočnog, musli porekla?
to su tvrde, slatke, pomalo ljute bombone.

takođe, kako transkribovati PAKISTANSKO ime - CHANGEZ?

čangez?
šangez?
or what?

Đelabije. Zvuči autentično :)

Mmm. Nisu bombone, nego prženo testo namočeno u sirup. Ne baš kao tulumbe, ali recimo...

Evo kako se prave:

Jalebi (Sweet) Recipe by Manjula, Indian Vegetarian Cuisine (http://www.youtube.com/watch?v=Tv13kzR4wBU#normal)

Quote from: Ghoul on 18-10-2009, 15:25:08takođe, kako transkribovati PAKISTANSKO ime - CHANGEZ?

Možda Čengiz? Postoji tursko ime koje se kod nas tako transkribuje, moguće je da ovo pakistansko zvuči slično.

Džingis?

(Chengiz Khan)

Quote from: zakk on 18-10-2009, 15:40:03
Mmm. Nisu bombone, nego prženo testo namočeno u sirup. Ne baš kao tulumbe, ali recimo...

Inace, jelabi na arapskom znaci: pokvarenjak, iskvaren, lopov.
Ergo, i kolac tako izgleda  xrofl.

džingis je nekako kao 'genghis'
al od svega ovoga ovaj čingiz mi zvuči najpriližnije nečemu što bi se u tom kraju moglo čuti.

no videću sve ovo već koliko sutra, pito sam experta za taj deo sveta, mikija stojanovića iz fcs-a...

Quote from: Goran Skrobonja on 08-08-2009, 17:41:41
Zakon o kojem se ovde priča bio bi besmislen. Čuvanje čistote jezika takođe. Pa danas Srbi ne mogu da se dogovore ni oko tako suštinske stvari kao što je pravopis. Kojem bi se od pravopisa takav zakon priklonio?

čudi me da niko nije komentarisao ovo...

elem, ja sam, sa svojim prijateljem koji je završio engleski jezik, novembra prošle godine završio prevod knjige o razvoju hip-hop kulture koja bi trebalo uskoro da se pojavi na tržištu. jedan od glavnih problema nam je upravo bio problem transkripcije imena jer, po još uvek važećem pravopisu (matica srpska; '93 ili '94 - isto je, naravno, ponovljeno i u "(novom) transkripcionom rečniku engleskih ličnih imena" tvrtka prćića), dozvoljeno je i izvorno i prilagođeno pisanje imena, s tim što je izvorno dozvoljeno isključivo za prevode koji se pišu latiničnim pismom.

pošto se u tekstu javlja mnoštvo ličnih imena, nadimaka, imena bandi, umetničkih imena i sl, a i knjiga će se, nadamo se, čitati i u nekim drugim zemljama regiona (hrvatska, bih...), na samom početku prevođenja smo se odlučili za latinično pismo i za izvorno pisanje imena jer nam je, pre svega, delovalo rogobatno da pišemo "sevidž skalz", "džej zi", "el el kul džej, "notorijus bi aj dži"... prvi problem s tim izborom je nastao u vezi sa pisanjem naziva država jer je, složićemo se, na drugoj strani debilno da pišemo "france", "china" i sl, pa smo odlučili da imena država (osim država koje čine sjedinjene američke države) pišemo onako kako su prihvaćena u srpskom. tu već imamo blago šizofren prevod. šta je bilo sa nazivima ulica? zadržali smo ih u originalu. imena krajeva gradova/opština? u originalu. (brooklyn, bronx,...) imena gradova? takođe, s tim što smo "pariz" i "rim" napisali ovako jer se jednom javljaju u tekstu a "new york" i "los angeles" smo pisali u originalu. zašto? zato što mnoštvo naziva institucija koje se pominju u tekstu u svojim nazivima imaju imena tih gradova a opet nam je bilo debilno da pišemo "njujork jenkiz", "los anđeles dodžers", ili "njujorška policija/policija njujorka" umesto "nypd" i sl. u svakom slučaju, šizofreno pisanje.

i onda, povrh svega, dolaze nazivi koji se mogu u kompletu prevesti (svaka od reči se može prevesti na srpski) - npr. "new york regional plan association" (naravno, ne računajući naziv grada) - i takve i sl. nazive je dozvoljeno prevoditi po važećem pravopisu - dati su primeri "rocky mountains"="stenovite planine", "fifth avenue"="peta avenija", itd. - međutim, nigde u pravopisu ne piše da je ta mogućnost ograničena na prevode u kojima prevodilac prihvati prilagođeno pisanje imena, odnosno da nije dozvoljena ako se kao princip u prevođenju određenog teksta prihvati izvorno pisanje imena.  

pošto me je to bunilo, otišao sam kod docenta dr veljka brborića koji predaje pravopis na odeljenju za srpski jezik na filološkom fakultetu beogradskog univerziteta da ga pitam da li je dozvoljeno prevođenje naziva ukoliko se u prevođenju teksta kao glavni metod izabere izvorno pisanje imena. ljubazan čovek, primio me je u terminu konsultacija, rekao sam mu da sam pročitao relevantne delove važećeg pravopisa i prćićevog rečnika, formulisao jasno i precizno pitanje u vezi sa mogućnošću prevođenja naziva ukoliko je odabrano izvorno pisanje imena, ali mi on mi uopšte nije odgovorio direktno na to pitanje već se, uz komentare tipa "prćić je zaista stručnjak za engleski i za prevođenje, ali...", zadržao na izboru između izvornog i prilagođenog pisanja i krenuo otvoreno da zastupa izbor prilagođenog pisanja, ono, baš se zalagao za to. (ne sećam se da li je insistirao na ćirilici) za važeći pravopis je rekao da je - parafraziram - "većina njegovih pravila "nedovršena" pošto je donet 1993. (ili 1994?) kad se samo znalo da se jezik ne zove više "srpskohrvatski" nego "srpski"".

dao sam ovaj primer da bih pokazao da i pored najbolje volje i entuzijazma prevodilaca, gomila stvari, pre svega onih u vezi sa pravopisom, nije rešena. pravopisna norma postoji, dozvoljava pisanje na oba pisma, komplikuje mnoge stvari - izvorno pisanje imena dozvoljeno samo za latinicu; ne treba menjati prilagođeno pisanje imena čak i ako je pogrešno ono što je prihvaćeno u praksi tj. pravopisna pravila nisu retroaktivno obavezujuća ("vošington"/"vašington") itd. - a čak i kad se obratiš stručnjaku za pravopis sa molbom za tumačenje pravne norme i preciznim pitanjem ne dobiješ odgovor.

mislim da bi o problemima u prevođenju koji su prouzrokovani "tržišnim promišljanjem" izdavača bilo umesno razgovarati tek nakon što se reše ovi temeljni problemi vezani za uređenje srpskog jezika.

uz to, izdavači nisu najveći krivci jer mnogi od njih ne dobijaju novac od knjižara pa ni sami nemaju motiva da traže kvalitetne prevodioce i lektore koje će cenom prevoda moći da motivišu za kvalitetan rad.

Kako to obično biva, pravopis koji na kraju bude definitivno aminovan (if ever) samo će verifikovati postojeće stanje u jeziku, umesto da bude obrnuto - da pravopisna pravila usmeravaju govorni jezik u okvire koji su književno prihvatljivi. Stoga ne treba da nas začudi ako u pravopisu srpskog jezika iz, recimo, 2020. bude sasvim dozvoljeno da se piše vau (od wow), ne želiš da znaš (umesto: bolje da ne znaš) ili pričaj mi o tome (čuveno tell me about it). Loši prevodi filmova imaju veći uticaj na govor omladine nego što možda i želimo da priznamo. I biće tako sve dok budemo imali prevode kao što je jedan biserni koji pamtim: "Gotova sam. Menstruacija." (Od: I'm done. Period. tj. "Gotova sam. I tačka.")

help! hitno!
kako biste preveli: pregnancy morbidity?

(The antiphospholipid syndrome is an autoimmune disease characterised by recurrent arterial or venous thrombosis, pregnancy morbidity and the persistence of positive antiphospholipid antibodies.)

Morbidity je valjda poboljevanje. Poboljevanje tokom trudnoće?

Quote from: John Reynolds on 20-10-2009, 00:30:49
Morbidity je valjda poboljevanje. Poboljevanje tokom trudnoće?

radi se o tome da plod (od)umire u prvih deset nedelja trudnoce ili dolazi do prevremenih porodjaja (pre 34. nedelje). ljudi su to prevodili ko "morbiditet trudnoce" al meni to rogobatno zvuci. lepse mi je kad napisem "patologija trudnoce", al to je siri pojam. :(

Nisam na osnovu onoga gore mogao da shvatim da li poboljeva trudnica ili taj sindrom pogađa plod. A nešto kao "smrtnost ploda", pa da uklopiš?

Quote from: John Reynolds on 20-10-2009, 00:30:49Poboljevanje tokom trudnoće?

tako je.

Morbiditet je smrtnost u okviru nekog oboljenja. (Pazi: to nije mortalitet) To svi lekari znaju, morbiditet je za njih kolokvijalni izraz i nisu skloni dobrom prevodu. Treba ostaviti morbiditet trudnoće, jer upotreba odrednice smrtnost bi lekare uputila na smrtnost majki.

Ispalo je da je i trudnoća oboljenje. Bezveze. Kod lekara, sve što ima dijagnozu, ima i svoj morbiditet.

Hvala. Mozda ipak da ostavim morbiditet posto ta rec regularno postoji u srpskom recniku.  :?  :lol:

ovo treba da objasnim:

morbiditet trudnoće:
-   jedan ili više pobačaja nepoznate prirode morfološki normalnog fetusa, do 10. nedelje gestacije;
-   jedan ili više prevremenih porođaja pre 34. nedelje gestacije zbog eklampsije i placentalne insuficijencije.

U transplantaciji imaš graft morbidity. Neće riknuti pacijent već ono što je transplantirano. Slobodno ostavi onako kako sam predložio. Lekari su jezički najkonzervativniji.

hvala.  xcheers

prevođenje se, nekima, isplati:

Papreni prevodi za železničare


Železnice Srbije platile su u proseku 20.000 dinara za prevod jedne stranice propisa Evropske unije ili ukupno 13 miliona dinara za više od 600 stranica. Reklo bi se da su nadležni u Železnicama ozbiljno shvatili ulazak Srbije u EU, pa su odrešili kesu. Ali nije baš najjasnije da li je bilo opravdano da se ne raspiše tender za ovaj posao, kao i da li je cena prevoda morala da bude tolika.

Posao s Institutom ,,Kirilo Savić" isplivao je na površinu posle izveštaja Sektora unutrašnje kontrole Železnica. Nije poznato da li su zaposleni u ovom sektoru bili inspirisani prvim izveštajem Državne revizorske institucije o trošenju para iz budžeta, kada je otkriveno da se državne pare troše i šakom i kapom. Tek, Železnice priznaju da su tokom 2007. i 2008. godine naručile od Naučnoistraživačkog instituta ,,Kirilo Savić", koji je 96 odsto u državnom vlasništvu, poslove stručnog prevođenja uputstava, objava, direktiva i normi EU i Međunarodne železničke unije. Naručeno je 35 ovakvih poslova vrednih oko 12,7 miliona dinara.
Najbolji odgovor da li je ovaj posao morao da košta baš toliko dobio bi se na tenderu gde bi u konkurenciji više firmi trebalo da se postigne najbolja cena. Ali tendera nije bilo. Na pitanje da li je ispoštovan Zakon o javnim nabavkama u Železnicama, kažu da je stav Sektora za strategiju i razvoj da se postupalo u skladu sa Zakonom, jer se radilo o većem broju različitih projekata male vrednosti. Propisi, naime, dozvoljavaju da se nabavke ispod određene vrednosti, u 2007. je to bilo 250.000 dinara, a u 2008. godini 270.000, obavljaju bez tendera. Praksa, inače, govori, da mnoga preduzeća to zloupotrebljavaju, pa jednu nabavku dele na više manjih kako bi izbegla tender.
Nadležni u Železnicama kažu da je ,,reč o železnički visokostručnim, u tehničko-tehnološkom smislu izuzetno složenim materijalima, koji su za njih imali status tehničkih propisa". ,,Prevođenje je zahtevalo visok stepen znanja. Železnice su pokušale sa prevođenjem preko sudskih prevodilaca, ali nisu dobile stručan i kvalitetan prevod", dodaju u Železnicama.
Interesantan je odgovor Direkcije za železnice, regulatorne ustanove u ovoj oblasti, na pitanje da li je prevođenje propisa EU moglo da košta manje nego što su platile Železnice?
– Direkcija nije nikad za prevod direktiva EU koristila usluge drugih organizacija, niti je to posebno plaćala, već su to radili zaposleni na tim poslovima. Samim tim ne raspolažemo relevantnim saznanjima u vezi sa cenama takvih prevodilačkih usluga – objašnjavaju u Direkciji.
U Železnicama priznaju da je Sektor za unutrašnju kontrolu uradio odgovarajući izveštaj o ovim poslovima i dostavio ga poslovodstvu. ,,U toku je analiza izveštaja i do njenog okončanja nemamo komentar. Milovan Marković, direktor Železnica Srbije, naložio je dodatnu analizu poslova sa Institutom 'Kirilo Savić'", objašnjavaju u Železnicama.



Sve prevodimo sami

Na pitanje da li je Direkcija za železnicu mogla da obavi posao za koje su Železnice angažovane Institut, u Direkciji kažu da se direktive EU u oblasti železničkog saobraćaja odnose na veoma široku oblast, tako da je Direkcija zadužena samo za deo tih propisa. Inače za zvaničan prevod svih pravnih tekovina EU, pa i svih direktiva u oblasti železničkog saobraćaja, zaključkom Vlade Srbije zadužena je isključivo Kancelarija za evropske integracije.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/172660/Papreni-prevodi-za-zeleznicare (http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/172660/Papreni-prevodi-za-zeleznicare)

Zna li neko kako stoji stvar s plaćanjem prevoda. Ako se knjiga reizda, i to kod drugog izdavača, treba li i prevodiocu nešto platiti ili to može tako u beskraj da se koristi?

Treba. Prevod je tvoje autorsko pravo...

E, tako. Nisam ja u pitanju, ali jedan prijatelj. Hvala.

Original ili kopija Jesenjinovog prevoda

Stari prevodi Bertolina, Sibinovića, Pešića, Topića, Markovića, Malovića, poezije velikog ruskog pesnika, uvršćeni su u novo izdanje, ali pod drugim imenom

Na nedavno održanom Božićnom sajmu knjiga u beogradskom Domu sindikata mogla se naći knjiga poezije Sergeja Jesenjina, objavljena 2009. godine, u izdavačkim kućama ,,Neven" (Zemun) i ,,Feniks" (Beograd), a kao prevodilac navedeno je ime Marine Zobnin. Profesor Miodrag Sibinović, prevodilac, tvrdi za naš list, da su u ovoj knjizi, osim njegovih,  štampani prepevi i drugih naših poznatih prevodilaca i pesnika Miodraga M. Pešića, Nikole Bertolina, Slobodana Markovića, Miroslava Topića i Dragutina Malovića.

Profesor Sibinović, je ovaj slučaj, zajedno sa drugim oštećenim prevodiocima, poverio Autorskoj agenciji Srbije, sa zakašnjenjem od godinu dana. Izdavačka kuća ,,Neven" registrovana je u ulici Gajevoj 14 u Zemunu, međutim, već danima nismo nikoga od zaposlenih uspeli da pronađemo na ovoj adresi. ,,Feniks"- Beograd, koji je potpisan kao suizdavač, i ne postoji u registru izdavača. Najbliži trag je ,,Feniks libris"- Zemun, ali, kako nam je rečeno u ovoj izdavačkoj kući taj trag potpuno je pogrešan. Naime, ,,Feniks libris"- Zemun nema nikakve veze ni sa spornom knjigom niti sa ,,Feniksom" iz Beograda. U Srpskom udruženju izdavača i knjižara, koje ima blizu devedeset članova, ne nalaze se ni ,,Neven" niti ,,Feniks".

Marinu Zobnin, smo pokušali da pronađemo preko Udruženja prevodilaca Srbije. Rečeno nam je da ona nije član ovog udruženja. Pesme u zbirci izabrao je i priredio Živojin Janković, a kao izdavači potpisani su Mika Jeremijević i Vojislav Đuričić. Živojin Janković naveden je i kao urednik. Zanimljivo je, kako kaže Sibinović, da je knjiga nakon njegovog glasnog reagovanja na Božićnom sajmu, sutradan povučena sa štanda.

Prema rečima našeg sagovornika, ova knjiga sadrži kratak predgovor urednika i četrdeset osam pesama i poema.

– Međutim, svi ti prevodi (prepevi) pripadaju poznatim srpskim prevodiocima i pesnicima: Miodragu M. Pešiću, sedamnaest pesama i poema, Nikoli Bertolinu, trinaest, Slobodanu Markoviću sedam, Miroslavu Topiću dve pesme, i Dragutinu Maloviću jedna. Mojih je osam pesama, objašnjava Sibinović, dodajući:

– Neki od tih prepeva, poput, recimo, Pešićevih prevoda ,,Crnog čoveka" i ,,Ane Snjegine", koji se kod nas objavljuju još od 1931. i tokom prethodnih osamdeset godina preštampavani su već bezbroj puta, drugi, pak, Markovićevi, Malovićev, Bertolinovi, Topićevi, kao i moji, objavljivani od pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka do 2000. godine, kada je u Beogradu štampano i već osmo višetomno izdanje Jesenjinovih sabranih dela na srpskom jeziku. Našim ljubiteljima poezije poznati su, takođe, već više od pola stoleća. Zbog toga nema nikakve potrebe trošiti reči na dokazivanje da su pesme objavljene 2009. godine pod imenom prevodioca Marine Zobnin plagijat. Tekstovi tih prevoda (prepeva) su, uglavnom, prepisani od reči do reči, a minimalne izmene u ponekom stihu ostalih pesama pokazuju da onaj ko je ,,intervenisao" nije imao dovoljno nerva ni za izvorni ritam, niti za srpsku poetsku reč.

Uz to, naš sagovornik smatra da se pojavljivanje ovakve knjige može posmatrati s moralnog, kulturološkog, formalno-pravnog, pa i političkog stanovišta.

– Plagijat je morao da otkrije, još pre oštećenih prevodilaca, urednik izdavačke kuće. Zar je moguće da je demokratizacija izdavačke delatnosti i privatizacija izdavaštva toliko snizila kulturni nivo srpske uredničke populacije da jedan stručnjak nije u stanju da prepozna ni kultne tekstove iz srpske riznice prevodne književnosti kao što su Jesenjinova ,,Pesma o keruši", ,,Pismo majci", ,,Život vam je varka s toplom čamom", ,,Crni čovek", i druge, ili bar da, ukoliko ih čak i ne zna – zar je moguće da takav urednik ne zaviri u ranija srpska izdanja Jesenjinove poezije? To je nešto što bi moralo da predstavlja minimum poštovanja nacionalne kulture u kojoj se neko bavi izdavaštvom, smatra dr Miodrag Sibinović, zaključujući da bez uspešnog rešavanja problema piraterije i primene zakona ne može da se očekuje da zaštita intelektualne svojine prestane da bude briga samo ugroženog pojedinca.

M. Vulićević

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Original-ili-kopija-Jesenjinovog-prevoda.lt.html (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Original-ili-kopija-Jesenjinovog-prevoda.lt.html)

veselo

IZ RADIONICE PREVODIOCA
Plakala je kao mlada na venčanju

Jelena Stakić bila je pozvana na sud da uradi ekspertizu ukradenog prevoda

Zaposleni ljudi jedva čekaju praznike. Prevodioci, ako su u radnom odnosu, jedva dočekaju te dane kada ne moraju da idu na posao, da bi se udarnički bacili na prevođenje. Taj dan je za njih praznik – započinjanje prevođenja nove knjige, kao rađanje nove ljubavi. Može li to biti zamena za odmor, pitamo Jelenu Stakić koja je prevela 120 knjiga sa engleskog i francuskog, dobila nagradu za životno delo, a nije je zaobišla ni ,,nacionalna penzija".

– Niko nas za to ne pita, takva nam je sudbina, kaže kratko.

Jelena Stakić o prevođenju je govorila nedavno u susretu sa publikom u Domu kulture Studentski grad. Saznali smo tada da je po obrazovanju psiholog, sa smislom za jezik, ali da ne oseća zadovoljstvo kada prevodi psihološku literaturu.

– Naravno, ima izuzetnih francuskih psihoanalitičara i engleskih antropologa. Ali, socijalna psihologija, koja do nas dolazi uglavnom preko američkih naučnika, napisana je suviše pretencioznim rečnikom da bi se rekle neke obične stvari. U tom slučaju treba poznavati materiju. Sećam se da je oralnu frustraciju, kao ustaljeni termin u psihoterapiji, jedan naš kolega preveo kao usnena prikraćenost. I šta ćete tad? – pita Jelena Stakić.

Zato je, kao što je govorila prevodilac Ivanka Pavlović, najbolji rečnik telefonski imenik. Setite se čiji broj treba da pozovete u datom slučaju i svaki terminološki problem biće rešen.

– Evo oko čega sam ja lomila koplja. U jednoj Singerovoj knjizi rečenica glasi: ,,Plakala je kao mlada na venčanju". Kakvo je to poređenje i zašto bi mlada plakala sem ako nije od radosti? Raspitala sam se i saznala da su pravovernim Jevrejkama sekli kosu na dan venčanja, kako ne bi bile privlačne drugim muškarcima – kaže naša sagovornica.

Od traženja značenja i skrivenog smisla, lepša strana posla je druženje sa piscima. Sa Mišelom Fukoom, poznatim filozofom, čiju je ,,Istoriju ludila" prevela, radila je intervju u Parizu.

– Ostavio mi je utisak duhovitog i blagonaklonog čoveka. Korisno je ono što mi je rekao: Trudim se da ono što pišem bude jasno. To je onda i prevodiocu vodilja. Ne prenemažem se sa stilom, i znam da se ne sme izgubiti jasnoća.

Pitamo je za krađe prevoda, situacije kada male izdavačke kuće objave novo izdanje neke knjige, prepišu postojeći prevod, i potpišu drugog prevodioca.

– Knjige Eriha Froma i Viktora Frankla prevedene su u Hrvatskoj, a onda su ti prevodi u celosti ponovljeni u Srbiji, a potpisani su drugi prevodioci. Pogledala sam neka vrlo karakteristična mesta, i uverila se!

Našu sagovornicu su jednom zvali i na sud da uradi ekspertizu prevoda. Knjigu ,,Posmatranje čoveka", koju je preveo Aleksandar Saša Petrović, ponovo je objavio jedan izdavač, ali je Petrovićeva ćerka Jelena Tinska primetila da je reč o očevom prevodu, sa neznatnim izmenama, i zamolila Jelenu Stakić za stručnu procenu.

– Petrović je prevodio romane, drame, Šekspira... U toj knjizi upotrebio je fenomenalne izraze – obrvice čekinjice, trepuške, trepavičice, a novi prevodilac je sve prepisao, i to priznao na sudu!

O takvim i drugim slučajevima Jelena Stakić pisala je u knjizi o prevođenju ,,Žedni preko vode" (BMG, 2001). Demistifikovala je tu pomalo svoj rad, objašnjavajući kako se ranije dovijala, da ne bi nekoliko puta prekucavala tekst na pisaćoj mašini. Naime, naglas je prevodila u diktafon, potom preslušavala i kucala, proveravajući da nisu posvađani rodovi, brojevi i padeži.

Sa kompjuterom je sada spas, pa dok prevodi sluša i muziku. Instrumentalna samo dolazi u obzir – Skarlati, Mocart ili Bah. I dalje je muče igre reči i dok pokušava da ih prevede ima utisak kao da nekome objašnjava kraj vica. Zato je i prekrstila frazu prim. prev., znanu kao primedba prevodioca, u ,,primeti prevodioca" – kako je pametan, učen, kako je našao pravu reč.

Jer, ona uvek čita ta nevidljiva imena. Zna ko je preveo određenu knjigu, ali priznaje da se ne seća ko je režirao neki film... Pošto od nečega mora i da se živi, ipak će reći da se ne bavi ovim poslom da bi se obogatila. Ćerki u amanet, kaže, neće ostaviti bogzna šta.

– Ostaviću joj rečnike.

Ptica rugalica i slavac

Jelena Stakić prevela je knjige ,,Iščekujući varvare" Kucija, ,,Lilit, mračna majka" Žaka Brila, ,,Ludilo udvoje" Joneska, ,,Simboliku u Bibliji" Pola Dila, ,,Kao da ubiješ drozda" (u kasnijim izdanjima naslov je promenjen), i druge.

– Naš distributer je film, rađen prema knjizi, preveo kao ,,Ubiti pticu rugalicu". Zapovedni način u naslovu ukazuje da treba potamaniti tamo neku ptičurinu, a autorka Harper Li je htela suprotno, da naglasi kako je greh učiniti nepravdu čoveku, kao što bi bio i ubiti pticu koja nikome štetu nije učinila. Original ,,To kill a mockingbird" ja sam prevela kao ,,Kao da ubiješ drozda ", mockingbird je drozd, ptica koja podražava pesmu drugih ptica. Slovenački prevodilac je drozda pretvorio u slavuja i njegov naslov je ,,Ne ubijaj slavca".

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Plakala-je-kao-mlada-na-vencanju.lt.html (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Plakala-je-kao-mlada-na-vencanju.lt.html)

Kakav entuzijazam, i kakav luksuz od zanimanja  :)


Bojana Denić: Tekstovi su bića
| Razgovarala: Sanja Anđelković
"I posle niza godina paralelnog iskustva mogu da primetim da obe profesionalne prakse pozitivno utiču jedna na drugu: prevođenje na koreografsku praksu i koreografska praksa na prevođenje".


Bojana Denić (Foto: Dora Bekefi)Pred ponovno izvođenje plesne predstave "Međuprostor"u Domu omladine Beograda, i posle izuzetno uspešnog prevoda dela Elfride Jelinek, književni prevodilac i koreograf Bojana Denić je posetiocima sajta Kulture predstavila manifestacije prevođenja: pisala je o prevođenju tekstova sa nemačkog jezika na srpski i o prevođenju ideja u pokret.

Može li se živeti od toga?

"Moralo bi, u normalnim društvima, da može da se živi od onoga što radiš dobro, zar ne? Usput, i sami ste svedoci ugodnog života naše poznate estradne zvezde koja veoma dobro živi, i živeće, od sportskog marketinga kojim se svojevremeno bavila... Obe moje profesionalne prakse poprilično su nelukrativne, i stalno se pitam koja li je nevažnija u "koordinatama današnjih sistema vrednosti". A tek kad narečene oblasti suzimo na savremenu nemačku dramsku književnost i savremeni ples! Koga će – u bliskoj budućnosti – tek to da zanima, kada se svi parametri vrednosti iskazuju robno-novčano, da ne kažem, brojčano: prodatim brojem karata, prodatim brojem ulaznica, prodatim brojem knjiga, rejtingom... Znam, rešenje je sasvim jednostavno: prevoditi što više tomova knjiga dnevno i štancovati predstave koje traju nedeljama! U kojima se, podrazumeva se, igra do iznurenja poput onog u filmu "I konje ubijaju, zar ne".

Instrumenti kulturne politike treba da podstiču, ako ne i štite, nekomercijalne vrednosti! No, koliko god sumanuto zvučalo, ipak, i dalje opstaje ta retka vrsta, iako o njoj ne čujete mnogo, zaista retko delikatnih persona – kojima komercijalno nipošto nije dovoljno! Oni, koji su srećni što postoji hrabra izdavačka kuća "Rende", spremna da objavi sasvim nekomercijalan dramski tekst "Rehnic (Anđeo uništenja)" autorke Elfride Jelinek, austrijske dobitnice Nobelove nagrade."

Upravo srpski prevod (Bojane Denić) je prvi prevod integralne verzije teksta na bilo koji strani jezik. Inače, Bojana pažljivo bira tekstove kojima namerava da se bavi i prevodi "isključivo tekstove koji je provociraju i koji joj ne daju mira".

"Tekstovi su bića s kojima moram intenzivno da se družim pre nego što krenem da ih prevodim. Moram da pričam s njima, da ćutim s njima, zajedno odlazimo na pijacu i u šetnju, pijemo čaj... I tek pošto se dobro upoznamo, počinjem da prevodim. Ta bića me mobilišu, nikako vojno, moliću lepo! Potrebno je da me uzbuđuju ne samo na tematskom, već i na strukturnom nivou – struktura rečenice, struktura misli, kompozicija teksta i, ako hoćete, muzika teksta. Moram da dokučim muziku bića, bila ona punk, jazz, pop, himna, oratorijum ili ludilo od svega navedenog, takozvani – postmoderni sinkretizam... Inače, ništa od prevoda!

"Rehnic (Anđeo uništenja)" je nemilosrdan tekst, zapravo, lavina koja ruši sve konvencije dramskog teksta (nema podele na činove, niti na scene, ne postoje lica, itd.) a u kojem autorka razmatra diskurs javnog govora – glasnog uvežbavanja kolektivnog prećutkivanja i ćutanja o nacističkim zločinima tokom II Sv. rata".

Za prevod tekstova u okviru projekta Savremena nemačka drama u Narodnom pozorištu, koji je inicirala Maja Pelević – Monsun u aprilu, Po imenu gospodin, Poslednja vatra, Heaven po Tristanu – kao i za prevod Horvatove drame "Figaro se razvodi, koju je režirao Slobodan Unkovski, primila je godišnju pohvalu Narodnog pozorišta za "rad od izuzetnog i posebnog značaja za uspešnu aktivnost Narodnog pozorišta u Beogradu za sezonu 2008/2009."

"Prevodilačka profesija je marginalizovana, a dežurni krivci za to su, između ostalog, i neretke izdavačke kuće kojima nikako nije stalo do kvaliteta prevoda, već isključivo do daj-šta-daš modela ili, pak, nepotističkih prevoda, te shodno tome, ono što se redovno nudi je izobilje nečitljive literature, a o narušavanju integriteta autora i da ne govorim. Biljana Srbljanović je, u okviru Sajma knjiga u Lajpcigu izjavila, parafraziram, kako ima utisak da se na dramske pisce gleda kao na pisce koji, na svom putu, još uvek nisu stigli do proze, a za nju je, kako ona tvrdi, to oduvek bio dramski tekst! Zašto, dakle, savremena dramska književnost? Zato što su tekstovi elastičniji, dinamičniji i čini mi se više pozivaju na eksperiment na planu strukture, semantike, sintakse. No, postoje i prozni tekstovi performativne strukture s kojima se rado družim.


Promocija knjige Sa Perišom Perišićem najbolje delim taj kosmos – dramaturgom i lektorom/redaktorom – sa kojim sarađujem već godinama. Nemali broj takvih dramskih tekstova zainteresovao je ne samo kolege – dramaturge i dramske pisce, već i pozorišne uprave, reditelje, pozorišne časopise: "Ovde i sada" (Šimelpfenig/Teatron), "Lopovi" (Dea Loer/Scena), "Životinjsko carstvo" (Šimelpfenig; režija: Ksenija Krnajski, Narodno pozorište u Beogradu), "Seksualne neuroze naših roditelja" (Lukas Berfus; režija: Tanja Mandić-Rigonat, Narodno pozorište u Beogradu), "Po imenu Gospodin" (Filip Lole; režija Stevan Bodroža, Atelje 212), "Rehnic" (Elfride Jelinek, Rende)..."

Potreba za savremenim plesom nastala je iz gustine reči i rečenica, iz potrebe za brisanim prostorom, za drugom vrstom izraza, neverbalnog izraza, a opet iz istog ili sličnog osećaja za dramaturgiju (bilo teksta ili pokreta), odnosno tišinu (međurečeničnu ili onu u fizičkom prostoru).

"I posle niza godina paralelnog iskustva mogu da primetim da obe profesionalne prakse pozitivno utiču jedna na drugu: prevođenje na koreografsku praksu i koreografska praksa na prevođenje.

Paradoks, Srbiji poznat i imanentan i na drugim nivoima, predstavlja ignorisanje lokalne savremene plesne scene; primera radi, Festival igre narečenu, stičem utisak, strateški diskredituje i apostrofira kao 'eksperimentalnu' (čitaj: amatersku) dok su akteri baš te etiketirane, takozvane 'eksperimentalne scene' veoma aktivni u inostranstvu (volela bih javnosti da skrenem pažnju na samo neke od njih: Draganu Bulut, Igora Korugu, Ljiljanu Tasić, Marka Milića...) i osvajaju prestižne evropske nagrade (Dalija Aćin) a srednjoškolke/ci iz klase Isidore Stanišić – sa odseka za savremeni ples naše jedine srednjoškolske institucije za plesnu edukaciju – postaju najbolji studenti na plesnim akademijama u inostranstvu. Afirmativni pomaci, istina je, postoje u slučaju plesnog ansambla Bitef teatra."

Na plesnoj sceni aktivna je kao koreograf (poslednju produkciju savremenog plesa "Međuprostor", sredinom maja, možete ponovo videti u Domu Omladine), zatim u dramskim predstavama radi sa glumcima scenski pokret ("Sanjari", u režiji Miloša Lolića, osvojili su Grand Prix Bitefa 2009, a predstava "Bog je DJ" vratila se nedavno kući sa uspešnog gostovanja u Minhenu).

"Pokatkad nastupam što u sopstvenim produkcijama, što u produkcijama dragih koleginica i kolega (primera radi, Isidore Stanišić, Miloša Sofrenovića...). I naposletku, no, nikako manje važno, već šest godina, posle školovanja i profesionalnog usavršavanja u Berlinu, Beču, Budimpešti, aktivna sam i kao pedagog za savremeni ples. Veoma sam srećna što imam priliku da radim sa ljudima takvog duha – neposredna razmena čiste energije!"

kako je kod nas preveden naslov filma Sucker Punch (http://www.imdb.com/title/tt0978764/)? u današnjoj politici ( dodatak - tv revija) naslov ovog filma je preveden  kao cuker punč! xrotaeye

Quote from: Alexdelarge on 23-11-2012, 21:00:20
kako je kod nas preveden naslov filma Sucker Punch (http://www.imdb.com/title/tt0978764/)? u današnjoj politici ( dodatak - tv revija) naslov ovog filma je preveden  kao cuker punč! xrotaeye

http://t.hbo.rs/movie/iznenadni-udarac-sucker-punch_-70878 (http://t.hbo.rs/movie/iznenadni-udarac-sucker-punch_-70878)

kako biste preveli naslov filma romancing the stone ( ako za trenutak zanemarimo genijalan prevod lov na zeleni dijamant...btw. postoji li uopšte dijamant zelene boje?)

Google ne poznaje reč - romancing. :lol:

Boja dijamanta zavisi od primesa. Dijamant je providan.

Romancing the stone - možda: Zaljubljen u kamen.

Quote from: Alexdelarge on 17-02-2013, 00:03:34btw. postoji li uopšte dijamant zelene boje?

Postoje, mada su veoma retki.

Btw, ono u filmu je smaragd, ako se dobro sećam.

Quote from: Alexdelarge on 17-02-2013, 00:03:34
kako biste preveli naslov filma romancing the stone

opisno.

imam ja neku zavrzlamu

body-proper i body-furnished

mislim, mogu da stavim čitav pasus ali neće vam ništa pomoći, jer ne znam kako bi se ovo inače prevelo na srpski

Pre neki dan sam kupio "Popular Science" na srpskom. Izvinjavam se, na nečemu što samo liči na srpski.
Ima raznih prevoda, ali ovako nešto još nisam doživeo. Google translate je mila majka za ovo.
Svaka, ali svaka rečenica je besmislena.


U sledećoj deceniji, dok će uslovi koji liče na flašu ispunjenu peskom pogoditi američki zapad, postaje sve teže odbaciti sušu kao privremeni problem.

Nuklearne elektrane bi mogle proizvoditi električnu energiju bez ugljenika mrežom obrnute osmoze za postrojenja za desalinizaciju.

Najveći problem, međutim, može biti cena od jednog triliona dolara za ovu akciju uz godišnje troškove.

Jefiniji način bio bi đubrenje okeana odlaganjem gvozdene prašine u vodu kako bi ova prašina stimulisala rast fitoplanktona koji udišu CO2.

Da li ovi ljudi zaista misle da smo mi debili?

Mićo, ovo je genijalno! Neće valjda da se rasproda dok ne dodjem?!!!

Mogu da ti kupim par komada...


Ima i neviđenih "dostignuća" iz tvojih oblasti:


Podjednako efikasan i postupan, rad je mogao da podstakne kaskadu pratećih istraživanja, usmerenih na razvoj drugih vrsta ćelija.
Pristup velikom broju specijalizovanih ćelija može promeniti načine na koje lekari proučavaju bolest i na koje farmakolozi ispituju lekove, što bi zauzvrat dovelo do novih tretmana osmišljenih za pojedince.

Vest:


Crna rupa

Divovski mehur gasa koji srlja prema supermasivnoj crnoj rupi u centru naše galaksije mogao bi da propadne u ambis sredinom godine, rasipajući zračenje u svemir u sjajnoj eksploziji svetlosti, posmatranje tog procesa koji traje decenijama, moglo bi da pomogne naučnicima da odgovore na pitanje kako crna rupa raste.

Je l' to ovo:


http://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2012&mm=12&dd=24&nav_id=671967 (http://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2012&mm=12&dd=24&nav_id=671967)

QuoteČasopis je ispunio sva očekivanja sa sjanim tekstovima i dobrim prevodom. Ostaje očekivanje od redakcije da će kako s euhodava u rad uskoro biti tekstova iz naše zemlje i regiona, i od domaćih autora. Takođe bi i neka kolumna pomogla predstavljanju atmosfere domaće nauke. Sigurno postoje ovakvi planovi.

Quote from: Mica Milovanovic on 28-02-2013, 22:56:09
Vest:


Crna rupa

Divovski mehur gasa koji srlja prema supermasivnoj crnoj rupi u centru naše galaksije mogao bi da propadne u ambis sredinom godine, rasipajući zračenje u svemir u sjajnoj eksploziji svetlosti, posmatranje tog procesa koji traje decenijama, moglo bi da pomogne naučnicima da odgovore na pitanje kako crna rupa raste.

A giant bubble of gas that is rushing towards supermasivnoj black hole at the center of our galaxy could collapse into the abyss of mid-year, scattering radiation into space in a great explosion of light, observing this process that lasts for decades, could help scientists to answer the question of how black holes growing.

Back (google) translation увек даје занимљиве резултате.  :lol:

To... to su ti dobri prevodi...

Ипак мораш признати да си се насмешио кад си прочитао вест о мехуру гаса који СРЉА (у пропаст).  :lol:

Našao sam orginalnu vest!


A giant blob of gas headed directly for the supermassive black hole at the center of our galaxy could begin to drop into the abyss mid-year, blasting x-ray radiation into space in a brilliant display of light. Witnessed for the first time by scientists, the decades-long process will help answer the question of how black holes grow.

Divovski mehur gasa koji srlja prema supermasivnoj crnoj rupi u centru naše galaksije mogao bi da propadne u ambis sredinom godine, rasipajući zračenje u svemir u sjajnoj eksploziji svetlosti, posmatranje tog procesa koji traje decenijama, moglo bi da pomogne naučnicima da odgovore na pitanje kako crna rupa raste.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.popsci.com%2Ffiles%2Fimagecache%2Farticle_image_large%2Farticles%2Fsupermassive.jpg&hash=bea9c3e76ad1a46937846225f1d1d5945c5342b4)

Quote from: Gaff on 28-02-2013, 23:00:03




Časopis je ispunio sva očekivanja sa sjanim tekstovima i dobrim prevodom. Ostaje očekivanje od redakcije da će kako se uhodava u rad uskoro biti tekstova iz naše zemlje i regiona, i od domaćih autora. Takođe bi i neka kolumna pomogla predstavljanju atmosfere domaće nauke. Sigurno postoje ovakvi planovi.

xrofl

Sada je tu i na našem jeziku. :!:

Quote from: Mica Milovanovic on 28-02-2013, 22:52:23
Mogu da ti kupim par komada...


Ima i neviđenih "dostignuća" iz tvojih oblasti:


Podjednako efikasan i postupan, rad je mogao da podstakne kaskadu pratećih istraživanja, usmerenih na razvoj drugih vrsta ćelija.

ona druga jos moze i da prodje, mislim, jasno je na sta se mislilo, al ova je HIT!
hocu bar jedan primerak!

 :(  .  :-x .


Ja postigao kontraefekat... Mislio sam da odvratim ljude o čitanja ovog časopisa...


Odoh da požurim na kioske da slučajno ne vrate remitendu...


Ode još 250 dinara...  :)

Da pišemo gnevno pismo redakciji?

A što? Da izgubimo ovakve bisere...

Mićo, tebi Lilit ne veruje. Oće s svoje oči da se uveri.

Nećeš verovati, ali nigde ga više u gradu nema, pošto je izdašao novi broj... Svi kiosci su vratili stari...


Ako neko vidi kod uličnih prodavaca - to je broj sa borbenim avionima na naslovnoj strani, neka javi...

Pošto je bilo govora o autorskim pravima, interesuje me da li se otkupljuju prava ako se radi o priređenim antologijama kao što je npr. Antologija francuskog eseja koju je objavio S. Glasnik? Čudno mi je da bi se neko (pa i S.G.) toliko obavezivao i mučio da traži prava za prevođenje pojedinačnih autora t.j tekstova od pojedačnih fondacija, organizacija, čega god koje polažu prava na njih. Kako ide sa priređenim knjigama, i postoji li razlika kada knjiga sadrži različite autore i kada predstavlja priređene ili izabrane spise jednog autora?

Prava se kupuju za čitavu antologiju; vlasnik prava je priređivač.

U oba slučaja? I kad se radi o više autora i kad se radi o istome autoru?
I hvala na informaciji!

ne nađoh neki drugi topik, ako postoji uputite me

Kako bi preveli: ''they are open-ended and multiedged''?

Kako se uopšte izboriti sa kvarenjem jezika, na primer reći ,,prikačiti" umesto ,,atačovati", ili zameniti izraz ,,selfi" nekim srpskim izrazom?
Problem na koji sam upravo ukazala je sasvim nov i ja ga doživljavam kao društveni, a ne samo jezički fenomen. Nekada je postojala nesumnjiva želja govornika srpskog jezika za podizanjem jezičke kulture. Danas je i ta želja dovedena u pitanje. Izgleda da ćemo morati učenicima, studentima i svim građanima Srbije prvo da objasnimo da je važno biti pismen i da treba negovati srpski književni jezik, pošto se, očigledno, mnogi preispituju u vezi s tim, a tek kada sa tim raščistimo, možemo krenuti u borbu protiv ,,atačovanja", ,,selfija", itd. Pre nekoliko meseci, studenti su me iznenadili svojom kreativnošću kada sam ih zamolila da prevedu ,,selfi" na srpski. Ponudili su nekoliko desetina spontanih odgovora: autoslika, jajić, ličnjak, ogle­daloslik, osob­njak, samoja, samić, samoslika, samofotka, samofotografi­ja, samoškljoc, svo­jeljub, svo­jić, svojko, svojfot, sebeblic, sebić, slikoseb, sop­stvenjak itd. Najčešći odgovori bili su: samoslika, sebić i (šaljivo) svojko. Kada bismo se potrudili da negujemo leksičku normu i da forsiramo u školi i medijima dobre prevode stranih reči, neki od njih bi vremenom zaživeli.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Sve-je-vise-boraca-za-nepismenost.lt.html (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Sve-je-vise-boraca-za-nepismenost.lt.html)

''Problem na koji sam upravo ukazala je sasvim nov i ja ga doživljavam kao društveni, a ne samo jezički fenomen.''

za početak da nađe druge riječi za problem i fenomen...

Meni ovaj 'svojić' super zvuci. To je to.

ja bih preveo selfie kao narcisoid.

Quote from: Alexdelarge on 05-09-2015, 16:16:22
ja bih preveo selfie kao narcisoid.

a ja bih kao sjebalica.

sfotka  8)


inače, juče gledo NE OKREĆI SE, SINE


i ustaše govorile samovoz za automobil i brzoglas za telefon


realno, piši selfi

Da, ipak je to strana kovanica opste poznata pod tim nazivom. Prosto, koliko god su oni odgovori iz ADL-ovog primera dobri i mastoviti, ipak 'selfi' najbolje opisuje selfi. Hrvati valjda kazu 'sebić'.

(https://pbs.twimg.com/media/CUfZSktWUAA5tg4.jpg)

Na N1, reportaza CNN-a o Melburnu, u kadru neka pevacica i Mick Harvey, a prevod ide : Ovo je Mick Harvey. Legendarni australijski muzicar, svirao je sa Nick Caveom u bendu Bad Seeds i na rodjendanskim zabavama.  xdrinka


! No longer available (http://www.youtube.com/watch?v=8wGpW3iKAdU#)

(https://scontent-vie1-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xlp1/v/t1.0-0/s526x395/12715404_1268258063189788_2435486232094115220_n.jpg?oh=53ccc317766e09116c84ae8108e5294c&oe=577091B0)

https://en.wikipedia.org/wiki/Foot-pound_(energy)

Pretpostavljam da nije analogno našim konjskim snagama. Ima li neki drugi stručni termin za ovo?

ili konjska snaga ili joule. ovisi koji kontekst. kineticka energija projektila? onda ne bih izrazio u konjskoj snazi.

Radi se o parnoj mašini, nisam siguran da li je ispravno/precizno prevesti kao konjska snaga u tom kontekstu.

Po ko zna koji put - koliko prevodioci imaju pojma o bilo čemu?

Gledao preksinoć Histori kanal, tema iz rata, i prevodilac napiše:  Hitler je izdao naređenje Krigovoj  mornarici...   :cry:
To ispadne od Kriegsmarine.

Quote from: entelehija on 04-03-2016, 01:03:10
Radi se o parnoj mašini, nisam siguran da li je ispravno/precizno prevesti kao konjska snaga u tom kontekstu.

james watt, koji uveo jedinicu konjske snage da bi demonstrirao moc parnog stroja, rekao bi: ne tek ispravno/precizno, vec apsolutno obavezno, ks.

Lilit veli:

kako da prevedemo sense of presence in virtual reality pošto "osećaj prisutnosti" koji mi pada na pamet  zvuči prilično rogobatno

Pa... prezentnost svakako  :lol:

Mozda samo "prisutnost"

(https://i.imgur.com/jNx10rk.jpg)