Prevodi

[Ghoul]

Boban mi je to rekao pre nego što je ta zbirka izdata, kada smo pričali o nekim Jakšićevim prevodima, ali sasvim je moguće da dva inteligentna čoveka nezavisno dođu do istog zaključka.

sad se od mene očekuje da kažem: 'dobro, ali otkud onda tu boban?' - ali da ne bih bio sasvim predvidiv, ja to neću reći!

[Alexdelarge]

Prevode i oni koji nisu studirali jezik
Prevodi filmova i knjiga u Srbiji obiluju primerima nepismenosti

U filmu o Šerloku Holmsu doktor Votson kaže ženi koju je sreo na brodu: ,,You look so familiar" (,,Činite mi se tako poznati"), na ekranu čitamo ,,Mislim da smo se sprijateljili"; ,,Are you with me?" kaže jedna ličnost drugoj u želji da je pita da li je prati, a u prevodu stoji bukvalno i besmisleno: ,,Da li si sa mnom?"; psihijatar u prevodu kaže glavnom junaku: ,,Ne morate više da čuvate kostur u ormanu", a u filmu ni kostura, ni ormana, već figurativni izraz ,,a skeleton in the closet" označava skrivenu bruku ili dobro čuvanu tajnu... Ovo su samo neki od primera koje je još akademik Ivan Klajn navodio pre deset godina pišući za NIN. Ništa se do danas nije promenilo, a filmovi i knjige obiluju gomilama besmisleno prevedenih rečenica.
- Godinama ne obrazujemo prevodioce. Ministarstvo menja svake dve godine svoje želje i prohteve, pa čas naloži da imamo prevodilački smer, pa ga ukine, pa traži izborni predmet, pa i to ukine. Prevodiocima je prepušteno da se obrazuju kad završe fakultet kroz praksu, a dok se nauče, prevedu i objave i po nekoliko knjiga. Sad uvodimo predmet prevodilaštvo na Filološkom fakultetu, ali to znači da će prvi obrazovani prevodilac izaći tek nakon četiri godine - pokušava da definiše korene problema prof. dr Ljubiša Rajić sa Filološkog fakulteta.
Ipak, nije problem samo u neznanju, napominje Rajić; prevodioci dobijaju toliko kratke rokove da nemaju vremena da se posvete prevodu ili toliko mali honorar koji ih ne motiviše da se potrude. To se posebno vidi u prevodu filmova i televizijskih serija, a među najugroženijim kategorijama je crtani film, jer svi misle da je rečenične konstrukcije namenjene deci jednostavno prevesti. Zato se često angažuju ljudi koji nisu ni studirali jezik sa koga prevode, već ga po sopstvenoj oceni dobro znaju. Zao krug nezainteresovanog izdavača, lošeg i zbrzanog prevoda, završava se često i bez lektorskog posla, pa u prevodima crtaća na ,,Minimax televiziji", kojima se hvali izvesni ,,Sabo studio", možemo čuti i brojne gramatičke greške srpskog jezika: ,,Ja sam vi šlji od tebe" (pravilno je viši) ili ,,Mi bi to mogli da uradimo" (pravilno je mi bismo to mogli...).
- U trku za jednostavnom zaradom tražili su prevodioce koji brzo mogu da prevedu neku knjigu ne vodeći računa o kvalitetu. Čitao sam nedavno knjigu koja se bavi istorijom ishrane i to je značajna knjiga po temi koju obrađuje, ali je prevod sa nemačkog katastrofalan; izdavač je ,,Stilos" iz Novog Sada. Ima jezičkih grešaka, frazeologija je bukvalno prevedena i na srpskom ništa ne znači, prevodilac očigledno ne zna nemački, jer pojedine reči nemaju značenje koje on navodi. Pisao sam izdavaču, nije reagovao. Imamo veliki broj izdavača amatera koji ofrlje rade posao i biraju prevodioce koji tome odgovaraju - sleže ramenima Rajić.
Posebna priča je i krađa autorskih prava nad prevodima jer mnogi izdavači pribegavaju najlakšem metodu - da hrvatski prevodi ,,posrbe" i potpišu fiktivnog prevodioca, samog urednika, ili nekoga iz porodice...
- Nema nikakve kontrole, ovo je za vlast potpuno periferna oblast. Mi samo pričamo o prevođenju lepe književnosti, a naročito je kritično kada je stručna knjiga u pitanju, koja služi kao udžbenik na studijama i čitaju je generacije studenata. Ona ima daleko veći uticaj od romana - smatra Rajić i napominje da će veliki problemi doći sa prevodima na stotine hiljada strana dokumenata Evropske unije: - Od kvaliteta tih prevoda pravnih dokumenata zavisiće možda život čitave države, o tome ne vodimo računa... U ovom trenutku bez 400, 500 prevodilaca nema šanse da Srbija kompetentno prevede evropske zakone i propise u nekom razumnom roku.

Rasturači sistema
Bivša Jugoslavija je bila prevodilačka velesila uzevši u obzir veličinu zemlje, broj stanovnika i kupovnu moć, podseća Ljubiša Rajić. Sistem su rasturile devedesete godine kada su neki izdavači odlučili da izdaju knjige bez obzira na kvalitet prevoda. Posebno je prednjačila ,,Narodna knjiga", a i temeljiti izdavači poput ,,Prosvete", ,,Nolita", ,,Književne zadruge" počeli su da posustaju u kvalitetu. Mnogi izdavači nisu plaća li prevodiocima autorski honorar i često bi im dali jedan broj knjiga da prodaju kako bi isplatili svoj rad. Bilo je slučajeva da podele knjigu u nekoliko delova, daju učenicima kao vežbu iz engleskog u školi, sastave to u celinu i izdaju.

,,Jesi li ti čudotvorac? Imaš li kristalna jaja?"
Prevodioci znaju da u engleskom jeziku balls označava i lopte i testise. Ali, oduševljeni vulgarizmom, često zaboravljaju na osnovno značenje te imenice - lopte, pa u filmu ,,Čovek s puškom" jedan lik kaže drugome: ,,Jesi li ti čudotvorac? Imaš li kristalna jaja?". Besmislenost takvog pitanja kao da ni najmanje nije zasmetala prevoditeljki. A crystal ball nije ništa drugo do kristalna kugla u kojoj vračare gledaju budućnost, navodi Ivan Klajn u pomenutom članku primere koje je svojevremeno, iz hobija prikupljao Živorad Kovačević, današnji predsednik Evropskog pokreta Srbije. Slično je i kada ,,mlada žena prebacuje svekrvi da je, kad joj se obratila za pomoć, odgovorila da se baci u jezero. Opet ni o kakvom jezeru nije reč", napominje Klajn. Kolokvijalni izraz ,,Go jump in the lake" znači ,,More nosi se". Detektiv obećava zatvoreniku, koji mu je ponudio saradnju, da će mu biti oproštena kazna, i kaže: ,,Mnogo crvene trake treba još da prođemo". Prevodilac očigledno nema pojma da ,,red tape" znači birokratija. U jednoj seriji tužilac po završetku saslušanja kaže: ,,Narod je zadovoljan". ,,Koji narod?!", uzvikuje Klajn: - Dovoljno je gledati nekoliko serija ili filmova sa scenama iz sudnice, pa shvatiti da američki javni tužioci uvek svoju stranu nazivaju ,,the People", pošto se smatra da zastupaju narod dotične savezne države. Moglo se prevesti: ,,Država je zadovoljna".

Manuela Graf

[cutter]

A kakve kontrole treba da bude, od strane vlasti, sem ako ista želi da štampa dokumente od kojih zavisi budućnost države i angažuje 400, 500, 800 prevodilaca? U isto vreme se kuka na neprave (koji očigledno sami sebe angažuju, prema sopstvenoj oceni) prevodioce, i na nedostatak prevoda stručnih dokumenata. Pljeh

[Nightflier]

Ozbiljne države ovom problemu posvećuju veliku pažnju. Kao što sam na blogu napisao, jezik je jedino vezivno tkivo multinacionalne države - a danas su sve multinacionalne. Da se ja pitam, uveo bih instituciju državnog lektora i kažnjavao izdavače loših prevoda - pa bili oni i država.

[cutter]

Ljubiša? 

[Nightflier]

Ljubiša? 

?

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Profesor Rajić je potpuno u pravu što se tiče prikaza stanja - 90 %prevoda otpada na potpuno nekvalifikovane, xxx entuzijastične diletante, koji vremenom počnu da očitavaju sve snažniji prezir spram formalnog obrazovanja (too cool for school) i potrebe esnafske ukorenjenosti, a koji se alavim izdavačima na samoj granici zakonitog poslovanja preporučuju niskom cenom, brzinom prevođenja (ide se toliko daleko da se hvale da su romančinu od 500 strana preveli za 5-6 dana) i potpunim odsustvom samopoštovanja...

...međutim, protivan sam državnoj kontroli u toj sferi, mislim da mogu samoga sebe da zaštitim tako što neću kupovati izdanja kuća koji forsiraju takvu prevodilačku politiku (pokojna Narodna knjiga, IPS, Alnari, i u velikoj meri Laguna, da pomenemo one najozloglašenije, a najpoznatije)...

[Gwydion]

Profesor Rajić je potpuno u pravu što se tiče prikaza stanja - 90 %prevoda otpada na potpuno nekvalifikovane, xxx entuzijastične diletante, koji vremenom počnu da očitavaju sve snažniji prezir spram formalnog obrazovanja (too cool for school) i potrebe esnafske ukorenjenosti, a koji se alavim izdavačima na samoj granici zakonitog poslovanja preporučuju niskom cenom, brzinom prevođenja (ide se toliko daleko da se hvale da su romančinu od 500 strana preveli za 5-6 dana) i potpunim odsustvom samopoštovanja...

...međutim, protivan sam državnoj kontroli u toj sferi, mislim da mogu samoga sebe da zaštitim tako što neću kupovati izdanja kuća koji forsiraju takvu prevodilačku politiku (pokojna Narodna knjiga, IPS, Alnari, i u velikoj meri Laguna, da pomenemo one najozloglašenije, a najpoznatije)...

Mene čudi da Stylos ima loš prevod. Oni imaju novca, njima izdavaštvo nije primarna delatnost, imaju svoju štampariju a zaradjuju na prodaji kancelarijskog nameštaja, kofera i sličnih stvari. neki prevodi koje sam ja gledao i poredio sa engleskim originalom su bili sasvim korektni. Sve što ti kažeš je tačno, samo mislim da je situacija još gora od toga, no ono sa čim se ne slažem je to da država ne bi trebalo da uredjuje situaciju u prevodilaštvu. Ako neko mora da polože državne ispite da bi bio bibliotekar, nastavnik, lekar, advokat... onda bi trebalo da i prevodioci mogu da prevode ako imaju licencu da to rade. Dakle da to budu ljudi koji su sposobni da to rade, a ne da imamo ovo što sad imamo. Ovo ne samo da kontaminira tržište lošim prevodima, već kvazi prevodioci koji "prevode" loše i to rade veoma brzo, istovremeno i  spuštaju cenu prevoda  tako da kvalitetni prevodi ne mogu da se naplate adekvatno.

[cutter]

Jasno je da je jedini način da se kultura dekontaminira formiranje državnog tela čiji glavni organ bi bio neko poput Ljubiše R. (možda baš on!) i kome bi se podnosio zahtev za titulu prevodioca. Podnesak bi bio procenjen, čistota uzorka testirana, i zašto ne reći - ma kakvo prevođenje dozvoljeno ili zabranjeno. Naravno, takvo testiranje ne bi bilo besplatno, vreme je da počnemo da cenimo naučne radnike. Lako je kad lekaru bez diplome umre Srbin, ima još živih i plodnih... ali jezik je samo jedan.

[Nightflier]

Mnj. Iznenadili biste se kada bi čuli koliko ima školovanih prevodilaca koji katastrofalno rade svoj posao. Ima izdavača kojima je stalo do kvaliteta prevoda, pa za njih rade mahom diletanti kakav sam ja. S druge strane, iznenađen sam uključivanjem IPSa u grupu izdavača sa lošim prevodima. Ono sa čime sam upoznat prevedeno je više nego pristojno: "Beli tigar", "Jednostavan život" - usudiću se da spomenem i svoj prevod "Tišine". "Laguna" u poslednje vreme ne posvećuje pažnje lekturi kao ranije. Dokaz tome je katastrofalan prevod novoobjavljenog Skarouvog romana. Očigledno da je prelazak Tanje Bižić u "Mona i Manjanu" ostavio popriličnu prazninu.

Sad, postoji razlika između bibliotekara, advokata i prevodilaca. Ovi poslednji spadaju u kategoriju slobodnih umetnika, kao slikari, vajari, glumci ili pisci. Da li bi i oni trebalo da imaju licence? Pretpostavka je da je na tržištu da to reguliše - ali tržište ne može da postoji, kada država ne radi ništa kako bi sankcionisala i izdavače i knjižare u njihovoj bahatosti. U srpskom izdavaštvu nema nevinih, verujte mi na reč.

[Nightflier]

Jasno je da je jedini način da se kultura dekontaminira formiranje državnog tela čiji glavni organ bi bio neko poput Ljubiše R. (možda baš on!) i kome bi se podnosio zahtev za titulu prevodioca. Podnesak bi bio procenjen, čistota uzorka testirana, i zašto ne reći - ma kakvo prevođenje dozvoljeno ili zabranjeno. Naravno, takvo testiranje ne bi bilo besplatno, vreme je da počnemo da cenimo naučne radnike. Lako je kad lekaru bez diplome umre Srbin, ima još živih i plodnih... ali jezik je samo jedan.

Kao što rekoh, ne može se tako. Po kojim kriterijuma? Imaš već udruženje književnih prevodilaca, koje je autistična institucija. I imaš izdavače koji plaćaju prevodice iz svog džepa, mada ih najčešće ne plaćaju. Sankcionisanjem prevodilaca ništa se neće postići, već valja udariti na izdavače koji gledaju da po svaku cenu štede gde se ne sme.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Mnj. Iznenadili biste se kada bi čuli koliko ima školovanih prevodilaca koji katastrofalno rade svoj posao.

...pa je samim tim bolje da budu neškolovani??? Da se izbegne dvostruka šteta, recimo?

*** a pogledaj masakr počinjen u slučaju prevoda Davida Mameta pre no što kreneš put apologije za IPS. To je samo jedan primer.

Ako u srpskom izdavaštvu nema nevinih, da li to znači da je i moguće prisustvo kvalifikovanih tolika šteta?

[Perin]

Pazite, koliko se ja razumem (a razumem se malo) prevodilački posao nije lak, i kao takav, zahteva od osobe koja se njime bavi vreme. Ko god da počinje da prevodi, ne može da očekuje da mu prevod bude na najvećem nivou, da odmah to bude cakum-pakum. Pevodilac se (ako ima talenta) stvara. Izdavačke kuće trebaju da stvaraju prevodioce, da ih zadrže stalnim poslom i redovnim isplaćivanjem, ali i da se korov (tj., oni netalentovani, koji nakon 5 knjiga nisu ništa napredovali) uklone iz tog biznisa.

[mac]

Jezik spada u kulturno blago naroda. Skrnavljenje jezika treba da se kažnjava.

[Gwydion]

Mnj. Iznenadili biste se kada bi čuli koliko ima školovanih prevodilaca koji katastrofalno rade svoj posao. Ima izdavača kojima je stalo do kvaliteta prevoda, pa za njih rade mahom diletanti kakav sam ja. S druge strane, iznenađen sam uključivanjem IPSa u grupu izdavača sa lošim prevodima. Ono sa čime sam upoznat prevedeno je više nego pristojno: "Beli tigar", "Jednostavan život" - usudiću se da spomenem i svoj prevod "Tišine". "Laguna" u poslednje vreme ne posvećuje pažnje lekturi kao ranije. Dokaz tome je katastrofalan prevod novoobjavljenog Skarouvog romana. Očigledno da je prelazak Tanje Bižić u "Mona i Manjanu" ostavio popriličnu prazninu.

Sad, postoji razlika između bibliotekara, advokata i prevodilaca. Ovi poslednji spadaju u kategoriju slobodnih umetnika, kao slikari, vajari, glumci ili pisci. Da li bi i oni trebalo da imaju licence? Pretpostavka je da je na tržištu da to reguliše - ali tržište ne može da postoji, kada država ne radi ništa kako bi sankcionisala i izdavače i knjižare u njihovoj bahatosti. U srpskom izdavaštvu nema nevinih, verujte mi na reč.

Nijne sporno. Diploma nije automatski i garant da neko radi kvalitetan, prevod, baš kao što ni autodidakt nije automatski neko ko ne može da napravi izvanredan prevod. Ovde je stvar u nećem,u drugome. A to je da je na tržištu jako punoi prevoda koji su ispod bilo kojeg kriterijuma. Medicinska sestra tokom smene, kad nema puno posla, kucka u kompjuteru prevod na osnovu svog engleskog iz osnovne i srednje. Nema pojma šta prevodi, nit ije interesuje, bitno je samo da joj plate tih evro i po po strani. kada joj ne plate izdavač nadje neku studentkinju ili sličnu rtvu da mu za 20 dana "prevede" knjigu od 200 strana. O čemu mi tu onda pričamo? Sa druge strane devojka koja je prevodila Jodorowskog sa španskog je baš zalegla da to uradi kako treba, toliko da je sve moguće veze i šeme, uključujući da je cimala i Janjetova, da joj neko omogući susret sa Jodorowsky-m u Parizu. I na kraju je i uspela, jednostavn to je onda prevod gde je neko puno toga uloiuo uključujući i konsultatovanje samog autora oko eventualnih nedoumica kako je nešto najbolje da prevede. I onda nju plate isto, ili možda pola evra više po strani, nego nekoga ko prevodi zbrzano i nezainteresovano? Na kraju to postane apsurdno. Po meni eventualne licenence, ili obaveza izdavača da prevode daje samo licencitranim prevodiocima, jedino bi morale da se zasnivaju na kvalitetu uradjenog. Ako neko ume to da radi, onda bi tom nekom i trebalo omogućiti da to radi. A ako ne ume žao mi je. Ovako se domaći čitaoci teraju od prevoda, ja prvi kupujem radije knjigu u originalu. Jednostavno kupim knjigu u hrvatskom prevodu, košta me 15 evra što je dosta skuplje nego što joj je cena na amazonu, nakon čega odem na google books i uporedim prevod sa onim stranama koje su tamo dostupne i otkrijem da prevod menja značenje nekih rečenica? Znači tu bi bilo lepo da se uvede red i da se omogući ljudima koji znaju da to i rade, bez obzira na njihovo formalno obrazovanje. Ovako kako to ide će uništiti smao tržište, jer postoji hiper produkcija, ali je i ogroman manjak kvaliteta na tom tržištu.  

[Perin]

O, tu se slažem da neki izdavači lošim prevodima teraju čitaoce od sebe. Evo, pre nekog vremena sam obnovio prevod Sword of Shadows sage, i ne mogu a da ne primetim kako je to loš prevod. Prvo, izmenjala su se čini mi se 3 prevodioca u 3 knjige; drugo, u jednoj rečenici (na istoj strani) čovek se zove Klaf Suvohleb, a onda odjednom Suvokost. Delo uopšte nije lekturisano, tako da u po knjige nailazim na izraz VAINGATE (upravo ovako napisano, pod capslockom, na engleskom) i onda ide nastavak rečenice na našem. Pa ako ne znaš kako bi preveo uradio transkripciju i gotova stvar. Baš mi se ogadio serijal, tako da ga kontam (ako ne izađe drugo, popravljeno izdanje) uzeti sa ebaya.

[Dry-Na-Nord]

Jasno je da je jedini način da se kultura dekontaminira formiranje državnog tela čiji glavni organ bi bio neko poput Ljubiše R. (možda baš on!) i kome bi se podnosio zahtev za titulu prevodioca. Podnesak bi bio procenjen, čistota uzorka testirana, i zašto ne reći - ma kakvo prevođenje dozvoljeno ili zabranjeno. Naravno, takvo testiranje ne bi bilo besplatno, vreme je da počnemo da cenimo naučne radnike. Lako je kad lekaru bez diplome umre Srbin, ima još živih i plodnih... ali jezik je samo jedan.

Agencija za licenciranje prevodilaca bi svakako trebala da se formira do oktobra kako bi inspekcija sa palmtopovima mogla da češlja štandove na sajmu knjiga. Objavljenje knjige koje kao prevodioca imaju čoveka koji se ne nalazi u bazi podataka Agencije treba na licu mesta spaliti.

[Dry-Na-Nord]

Ovako se domaći čitaoci teraju od prevoda, ja prvi kupujem radije knjigu u originalu.

Vidiš kako si bez top-bottom regulative uspeo sam da nađeš lek za loše prevodioce.

Taj smešan predlog o licencama (za bilo šta, ne samo za prevodioce) može da se premosti na dva načina:
1. Bliske veze sa telom koje izdaje licence bilo od strane prevodioca ili izdavača
2. Sloboda licenciranog prevodioca da slobodno iznajmi "podizvođača" prevoda uz podelu honorara

Da ne govorim o tome da jedan isti prevodilac može da ima i odlične i uzašne prevode zavisno od tematske specijaliziranosti, jer nije isto npr. sa poljskog prevoditi Stanislava Lema i Alfreda Tarskog.

[Nightflier]

Mnj. Iznenadili biste se kada bi čuli koliko ima školovanih prevodilaca koji katastrofalno rade svoj posao.

...pa je samim tim bolje da budu neškolovani??? Da se izbegne dvostruka šteta, recimo?

*** a pogledaj masakr počinjen u slučaju prevoda Davida Mameta pre no što kreneš put apologije za IPS. To je samo jedan primer.

Ako u srpskom izdavaštvu nema nevinih, da li to znači da je i moguće prisustvo kvalifikovanih tolika šteta?

Čujem li ja to neke prizvuke frustracije? Vidi ovako, prvi sam koji za sebe tvrdi da je diletant i - da je normalne države - neko ko ne bi mogao da prevodi i da ima pedeset objavljenih prevoda. Ali država nije normalna. Ti školovani na koje sam nailazio mahom su nezainteresovani, a počesto i nepismeni. A bogme i nesposobni. Exceptis excipendis, naravno. Prevođenje jeste zanat, ali je bogme i umetnost. Granice se gube i prepliću. Dalje, velika većina prevodilaca jeste školovano, za ovaj ili onaj jezik, ali malo ko se od njih istakao - bar kada je reč o novijim generacijama. Možda se na ovom forumu stiče utisak da su svi prevodioci diletanti, ali to je stoga što do pre neku godinu fantasstika nikoga nije zanimala od tih školovanih, te je bila prepuštena neškolovanima. A opet, ima i ovde onih koji se izdvajaju. Mislim da smo Skrobonja i ja najplodniji prevodioci sa Sagite, a pravnici smo, ali Sale Marković je završio italijanski, Tuševljaković je valjda srbista; ABN ima krš prevoda, a čovek je doktor i profesor; zar smo zaboravili Zorana Živkovića. Dakle, kad se sve sabere, čak i u žanrovskim vodama nekako ispade da ima sasvim pristojan broj tih školovanih.

Glede IPSa i apologije: nemam namere da ih branim. Ne plaćaju me za to. Zapravo, ne plaćaju me uopšte, ali tako je sada kod svih izdavača. Nažalost, neriviram se zbog drugih stvari medicinske prirode, tako da ne stižem da se nerviram zbog mojih krvavo zarađenih četiri soma evrića, ali sve i da mi plate sutra - ne bih ih branio. Ni IPS ni ma koga drugog. Ali, volim da telujem lajk it iz. Stoga ću se ograditi: znam da su moji prevodi dobri, pošto svaki proverim kod školovaniih ljudi i neljudi, a dopalo mi je šaka još nekoliko dobrih prevoda. Ne bi bilo zgoreg da se taj prevodilac koji je masakrirao knjigu pomene po imene end prezimenu.

Takođe, žalosna je činjenica da se prevodi plaćaju manje-više svima isto. Razlike su zanemarljive. Opet, na 1000 stranica ta razlika može da izađe i na 1000 eura. što se ne da zanemariti. To već zavisi od opšte klime u društvu. Do pre neku godinu svi su plaćali na crno. Počeli su da bele kada je to postalo isplativo. Sada... ako neki izdavač i preživi, slutim da će opet doći vreme mešetarenja.

Dakle, prvi sam za to da se loši prevodioci odstrane, ali to valja učiniti i sa školovanima i sa neškolovanima.

[mac]

Rešenje je vrlo jednostavno. Ponoviću. Jezik spada u kulturno blago naroda. Skrnavljenje jezika treba da se kažnjava.

[Джон Рейнольдс]

Rešenje je vrlo jednostavno. Ponoviću. Jezik spada u kulturno blago naroda. Skrnavljenje jezika treba da se kažnjava.

Vrlo šakakljiva teritorija, to kažnjavanje skrnavljenja jezika. Razmisli samo o reklamama, na primer. "Vrh, brate!" i te fore. A o transkripciji i da ne pričam. "GarnijeRRR!" Čak sam jednom naleteo na razgovor sa nekim iz predstavništva "Grarnijea" u Srbiji i pada logično pitanje - kaže li se "Garnije" ili "Garnijer". Odgovor - "GarnijeR."

O čemu dalje da pričamo? Primećujem da je među ionako nepismenim klincima sad popularno pisanje w umesto v i l. Očekujem uskoro i neku reklamu koja to koristi kao štos.

E, sad... Reklame su tu da privuku pažnju potencijalnih kupaca ili, za poznatije (jelte) brendove ( ) da održe tzv. prisutnost na tržištu. I zato ne čudi što se koriste popularne i/ili ulične fraze. Kako se prema tome postaviti, jer uticaj koji imaju reklame mnogo je veći nego bilo šta ostalo ovde spominjano? Ako tražiš čistotu jezika u reklamama, skrnaviš marketing. Ergo, mission impossible.

Što se mene tiče, a o tome sam pisao drugde u drugom kontekstu, potrebne su sistemske promene. Što se ove teme tiče, na prvom mestu je školstvo. Klinci iz škola izlaze polupismeni i sa znanjem napabirčenim iz udžbenika, sa televizije, interneta i po sistemu rekla-kazala. Uvek se naježim kad pomislim kakvi nas sve stručnjaci čekaju za desetak godina. Revolucionari su već tu, a računam da su postrevolucionari još gori. Ne mislim, naravno, samo na jezik, prevode i slično. Ti će likovi nas lečiti, gradiće nam zgrade i mostove. I onda ćemo kukati kad neka današnja cwatka mawa umesto pokvarenog zuba izvadi bubreg.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Nema frustracije. Ja sam svojevremeno odbio, i pri toj odluci sam i desetak godina kasnije, da prevodim za one koji slove za kvalitetnije i brižnije među izdavačima (konkretno, Clio) zbog zbilja uvredljive ponuđene stranice (a koja je, nažalost, ustaljena tarifa, i to ona gornja, i kod njih i kod ostalih). A imam  i formalno obrazovanje i sve neophodne kvalifikacije (pa i položnu obuku u UPS-u).

Mameta je unakazila izvesna IVANA MAKSIMOVIĆ, ali kanda sa nekim maglovitim, ali valjanim razlogom.

Lično zazirem od državnog nadzora (i) u ovoj sferi, jer u atmosferi povampirenog, sveopšteg podržavljenja i bega/povratka na državne jasle, svi ćemo ubzo završiti zaštićeni pod skutima Manekena kao brižnog oca nacije na neprolaznom putinovskom tripu. Otud i moja strenja od tog državnog/državotvornog licenciranja prevodilaca. Uz moguće manipulacije koje je neko drugi već gore razložno izložio.

[mac]

Jedno su reklame, a drugo knjige i časopisi. Zakon bi mogao da se ograniči samo na ono što ima ISBN recimo, i mirna Bačka. Da vidiš kako bi izdavači poveli računa kad ih opleteš po džepu.

I ne možemo zbog straha od zloupotrebe zakona da nemamo zakone. To je naopaka logika.

[taurus-jor]

Izdavač koji se ne zanima za kvalitet prevoda koji se u ime njegove firme i za njegove pare rade isti je u mojim očima kao, na primer, građevinski investitor koji se na zanima za kvalitet onoga što radnici grade u njegovo ime. I jedan i drugi se ponašaju nehatno prema krajnjim korisnicima, i jedno što ih zanima jeste da ućare što više. To bi, ako mene pitate, bio razlog za preispitivanje dozvole za rad u dotičnoj delatnosti. I ovakve stvari su "mogle" da prolaze tokom devedesetih. Danas niko ne bi smeo da se tako ponaša.

Ja vidim dva načina da se to reši.
Jedan je državna kontrola.
Drugi je javna kontrola. Valja osnovati vrlo agilna udruženja čitalaca, po ugledu na klasična udruženja potrošača. Prevod je ne samo civilizacijska tekovina, već i usluga, i treba ga kao takvog tretirati.

[Nightflier]

Ivana Maksimović je završila srpski i književnost, a pre IPSa radila je u "Laguni", tako da je školovana.

[Goran Skrobonja]

Izdavačka rak-rana (ili ako hoćete: usko grlo) u dinamici proizvodnje knjige jeste nedostatak dobrih lektora. Malo ih je, pretrpani su poslom i moraju da se nose sa prevodima koji su ponekad toliko loši da moraju praktično iznova da prevode knjigu. Zašto je to tako? Zbog uobičajenog razloga - preniskih honorara.

Prevođenje je posao koji zahteva mnogo vremena i mnogo sedenja. U današnjoj situaciji, da bi prevodilac živeo od onoga što radi, a pride izdržava i porodicu, mora efektivno da provede desetak sati dnevno pred računarom uz sve (psiho)fizičke posledice koje uz to idu. Pritom mora biti krajnje koncentrisan na tekst - ko god je radio u nekoj firmi ili kancelariji, dobro zna kako izgleda radni dan; ispijanje kafe, ćeretanje sa kolegama, izlasci na "teren", pauza za doručak, čitanje novina... Postoje mnogo lakši načini od prevođenja da se zaradi za život.

Od nastanka privatnog izdavaštva u bivšoj SFRJ, izdavanjem knjiga bavili su se uglavnom entuzijasti koji su najčešće i sami prevodili naslove koje su ih zanimali (proboj je napravio Dr Zoran Živković sa Odisejom 2010) - ta izdanja mogla su da se po tada važećim propisima objavljuju i prodaju kao "samostalna prevodilačka izdanja." Danas su izdavači manje ili više uspešne kompanije kod kojih je entuzijazam verovatno na poslednjem mestu, i koje delaju po logici profita. A logika profita nalaže: što manji troškovi, što viša prodajna cena. Usavršavanjem štamparskih tehnika i pojeftinjenjem opreme, danas u Stbiji imamo mnogo štamparija što je veoma snizilo cenu štampe (relativno gledano) u odnosu na vreme pre dvadeset godina. Ako želite, na primer, da objavite knjigu obima 400 str. u broširanom povezu, struktura troškova vam otprilike izgleda ovako:
- autorska prava: 500 €
- prevod: 1.200 € (neto) odn. 1.800 € bruto
- lektura prevoda: 250 €
- dizajn korica: 150 €
- priprema za štampu: 50 €
- štampa tiraža od 1000 primeraka: 1.800 €
Iz toga se jasno vidi da je - posle same štampe - najveći trošak za izdavača trošak prevoda. A pošto sa štamparima teško može da se dogovori oko značajnijeg smanjenja cene, izdavaču preostaje samo da škrtari na prevodu.
Koliko znam, danas je najbolje plaćen prevod po šlajfni 4 € neto (nešto manje od 6 € bruto). Istovremeno, prevođenje mnogo manje zahtevnih stručnih tekstova može od stranaca ili državnih institucija da se naplati i do 20 € po šlajfni. Zato nikoga ne treba da čudi to što za izdavače beletristike rade prevodioci koji ne mogu sebi da nađu bolju varijantu, ili oni koji su iz nekog ličnog razloga zainteresovani da prevedu konkretnu knjigu.

Zakon o kojem se ovde priča bio bi besmislen. Čuvanje čistote jezika takođe. Pa danas Srbi ne mogu da se dogovore ni oko tako suštinske stvari kao što je pravopis. Kojem bi se od pravopisa takav zakon priklonio? Šta bi bilo sa fototipskim izdanjima starih prevoda koji su rađeni po pravopisima važećim u kraljevini Jugoslaviji ili FNRJ (a koji su često svetlosnim godinama po kvalitetu od današnjih)? Da li bi izdavači plaćali kaznu zato što su objavili jednu takvu knjigu? O mogućnostima izvrdavanja i prevara da ne pričamo. Ulogu zakona mogu da imaju u ovom slučaju samo čitaoci, koji će posle nekoliko neuspelih prevoda pri pogledu na ime potpisanog prevodioca automatski ostaviti knjigu natrag na policu; ali to, naravno, u nekom paralelnom svetu daleko boljem od našeg, gde se nerad i neznanje kažnjavaju ignorisanjem, a iskustvo i veština nagrađuju poverenjem. U međuvremenu, dobri i pismeni prevodi biće sve ređi i ređi, a publika koja će na kraju bolje poznavati engleski od maternjeg jezika, kupovaće isključivo originalna izdanja.
Ali šta ćemo sa knjigama na jezicima egzotičnijim od engleskog? Šta mislite, koliko ima dobrih prevodilaca sa, recimo, španskog, italijanskog, francuskog ili nemačkog? Portugalski, japanski ili kineski da ne pominjemo...

I da, pravopis bi morao da se poštuje u svim sferama, pa i u marketingu (a ne da viđamo po Beogradu bilborde koji nas obaveštavaju o tome šta ima novo kod MekDonald'sa). Činjenica da nije tako duboko je sistemska i njome bi morali da se pozabave neki drugi zakoni.

[Goran Skrobonja]

Izdavač koji se ne zanima za kvalitet prevoda koji se u ime njegove firme i za njegove pare rade isti je u mojim očima kao, na primer, građevinski investitor koji se na zanima za kvalitet onoga što radnici grade u njegovo ime. I jedan i drugi se ponašaju nehatno prema krajnjim korisnicima, i jedno što ih zanima jeste da ućare što više. To bi, ako mene pitate, bio razlog za preispitivanje dozvole za rad u dotičnoj delatnosti. I ovakve stvari su "mogle" da prolaze tokom devedesetih. Danas niko ne bi smeo da se tako ponaša.

Ja vidim dva načina da se to reši.
Jedan je državna kontrola.
Drugi je javna kontrola. Valja osnovati vrlo agilna udruženja čitalaca, po ugledu na klasična udruženja potrošača. Prevod je ne samo civilizacijska tekovina, već i usluga, i treba ga kao takvog tretirati.

Ovde gubiš iz vida jednu "sitnicu": kad građevinar zakine na armaturi, kuća se sruši, ljudi poginu, dođe do materijalne štete, ide se na sud i sav taj cirkus. Kada se objavi loš prevod, jedini rezultat je - razočarani čitalac. A koga je pa briga za njega? Uostalom, neka čita novine, jeftinije mu je.

[Father Jape]

Relevantan je cini mi se i ovaj ultrabajasto prekaljeno divnosjajni tekst hiper nenadjebivog Zorana Paunovica:

http://www.mediafire.com/?2qreyqzdtat

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...sa ponosom mogu da kažem da je  veliki  i sjajni Zoran Paunović bio moj profesor tokom sve četiri godine studiranja...

...a glede te IVANE MAKSIMOVIĆA, koja je po toj nekoj čudnoj metodi, kvalifikovana za prevoditi sa engleskog jer je diplomirani srbista (a Mamet, je l' te, piše na srpskom, te kud boljeg izbora za prevoditeljicu sa srpskog na srpski???), evo nekoliko njenih bisera prihvatljivih po uzusima bezgrešnog IPSa - 'movie director' = 'direktor filma', 'studio executive' = 'studijski izvršitelj', ' teamster' (u kontekstu priče o Hoffi i drugarima) = 'momci iz tima', ' art department' = 'odeljenje za umetnike'...

[Джон Рейнольдс]

Uostalom, neka čita novine, jeftinije mu je.

Pa i nije. 30*30 = 900, možda 30*20=600. Mesečno. Za taj novac mogu se kupiti jedna, dve ili možda čak i tri knjige koje ostaju zauvek. Novine u doba interneta, a i ovakve kakve su, najgore su bacanje para.

[Nightflier]

...sa ponosom mogu da kažem da je  veliki  i sjajni Zoran Paunović bio moj profesor tokom sve četiri godine studiranja...

...a glede te IVANE MAKSIMOVIĆA, koja je po toj nekoj čudnoj metodi, kvalifikovana za prevoditi sa engleskog jer je diplomirani srbista (a Mamet, je l' te, piše na srpskom, te kud boljeg izbora za prevoditeljicu sa srpskog na srpski???), evo nekoliko njenih bisera prihvatljivih po uzusima bezgrešnog IPSa - 'movie director' = 'direktor filma', 'studio executive' = 'studijski izvršitelj', ' teamster' (u kontekstu priče o Hoffi i drugarima) = 'momci iz tima', ' art department' = 'odeljenje za umetnike'...

Izvini molim te, ali bitnije je znati jezik na koji prevodiš nego onaj sa kojeg prevodiš. Primeri koje si dao ukazuju na nepoznavanje i jednog i drugog jezika. A IPS daleko od toga da je bezgrešan. Ali, šta imaš da kažeš o diplomiranim englezima sa decenijama iskustva koji "can i take a rain check" prevode kao "primate li čekove"? "She drank coffee from a tall glass" kao "pila je kafu iz debelih naočara". "She read paperback" je "Čitala je zadnju stranu novina". Mani me se visokokvalifikovanih filologa.

A Goran je više nego u pravu glede zahtevnosti prevodilačkog zanata, bar ako taj prevodilac želi da bude kreativan i da uradi posao dostojan autora romana i sebe kao autora prevoda. Uzimam sebe kao primer. Trenutno prolazim kroz neke veoma teške stvari, koje svakako utiču na koncentraciju pa i na volju i kreativnost. Sve i da sada mogu da radim, ne bih mogao da izvedem da se moja intima ne prenese na tekst. Da se razumemo, kod mene su materijalne greške veoma retke (kod svakoga ih ima), ali primećuje se u rečenici kada prevodilac ne da sve od sebe. Dakle, mada sam veliki kritičar srpskog izdavaštva u celini, trudim se da svojim radom dam neki doprinos popravljanju stvari. Sedenje sa strane i negodovanje zbog neškolovanosti prevodilaca ničemu ne doprinosi. Ako ti je stalo do kakve promene, sedi i prevedi nešto. Ako smatraš da su prevodilačke nadnice ponižavajuće, odrekni se honorara u dobrotvorne svrhe. Na kraju, za loš prevo i loše prevodioce veliki deo odgovornosti snose učesnici u našem obrazovnom sistemu - na svim nivoima - koje bi valjalo kolektivno nabiti na kočeve (od rosvaja - budimo ekološki osvešćeni), pa onda uvesti nove iz Kube.

[mac]

Ako ćemo da radimo dobre prevode za džabe onda su izdavači pobedili. Ne može tako. Moramo da pljujemo loše prevode. I da kažnjavamo.

[scallop]

Iz toga se jasno vidi da je - posle same štampe - najveći trošak za izdavača trošak prevoda. A pošto sa štamparima teško može da se dogovori oko značajnijeg smanjenja cene, izdavaču preostaje samo da škrtari na prevodu.

Mislim da izdavači mogu značajno da uštede na prevodiocima. Treba ih ukinuti, a pisci će isti obim knjige, a često i kvaliteta riljati za mnogo manje od pomenutih 1700 evra (u ono brutto se ne razumem). 

[Perin]

A Goran je više nego u pravu glede zahtevnosti prevodilačkog zanata, bar ako taj prevodilac želi da bude kreativan i da uradi posao dostojan autora romana i sebe kao autora prevoda. Uzimam sebe kao primer. Trenutno prolazim kroz neke veoma teške stvari, koje svakako utiču na koncentraciju pa i na volju i kreativnost. Sve i da sada mogu da radim, ne bih mogao da izvedem da se moja intima ne prenese na tekst. Da se razumemo, kod mene su materijalne greške veoma retke (kod svakoga ih ima), ali primećuje se u rečenici kada prevodilac ne da sve od sebe.

Ja bih još samo dodao da sve zavisi (barem u početku) i od toga kakav roman prevodiš; ako je neka žešća smaračina, onda ti ubije tu kreativnost, i na kraju samo gledaš kako ćeš da ga završiš. Naravno, profesionalci su manje podložni tome, ali opet postoji taj mali otpor, koji koči kreativnost ako prevodimo nešto što je glupo i nema veze s vezom. Idealno bi bilo kada bi se oformili, hajde da kažemo, timovi prevodilaca, i da je svaki manje-više ekspert za određen žanr. Ali verujem da se s ovim neće niko na forumu složiti, tako da, ne obraćajte pažnju, samo glasno razmišljam. 

[Nightflier]

Iz toga se jasno vidi da je - posle same štampe - najveći trošak za izdavača trošak prevoda. A pošto sa štamparima teško može da se dogovori oko značajnijeg smanjenja cene, izdavaču preostaje samo da škrtari na prevodu.

Mislim da izdavači mogu značajno da uštede na prevodiocima. Treba ih ukinuti, a pisci će isti obim knjige, a često i kvaliteta riljati za mnogo manje od pomenutih 1700 evra (u ono brutto se ne razumem). 

Da znaš da si u pravu. Još mogu da uštede i na živcima, pošto bar pisci ne moraju da budu pismeni.

[taurus-jor]

Izdavač koji se ne zanima za kvalitet prevoda koji se u ime njegove firme i za njegove pare rade isti je u mojim očima kao, na primer, građevinski investitor koji se na zanima za kvalitet onoga što radnici grade u njegovo ime. I jedan i drugi se ponašaju nehatno prema krajnjim korisnicima, i jedno što ih zanima jeste da ućare što više. To bi, ako mene pitate, bio razlog za preispitivanje dozvole za rad u dotičnoj delatnosti. I ovakve stvari su "mogle" da prolaze tokom devedesetih. Danas niko ne bi smeo da se tako ponaša.

Ja vidim dva načina da se to reši.
Jedan je državna kontrola.
Drugi je javna kontrola. Valja osnovati vrlo agilna udruženja čitalaca, po ugledu na klasična udruženja potrošača. Prevod je ne samo civilizacijska tekovina, već i usluga, i treba ga kao takvog tretirati.

Ovde gubiš iz vida jednu "sitnicu": kad građevinar zakine na armaturi, kuća se sruši, ljudi poginu, dođe do materijalne štete, ide se na sud i sav taj cirkus. Kada se objavi loš prevod, jedini rezultat je - razočarani čitalac. A koga je pa briga za njega? Uostalom, neka čita novine, jeftinije mu je.

Sa ovim si me bacio u bedak. A taman sam dobio napad idealizma. 

[Gwydion]

...sa ponosom mogu da kažem da je  veliki  i sjajni Zoran Paunović bio moj profesor tokom sve četiri godine studiranja...

...a glede te IVANE MAKSIMOVIĆA, koja je po toj nekoj čudnoj metodi, kvalifikovana za prevoditi sa engleskog jer je diplomirani srbista (a Mamet, je l' te, piše na srpskom, te kud boljeg izbora za prevoditeljicu sa srpskog na srpski???), evo nekoliko njenih bisera prihvatljivih po uzusima bezgrešnog IPSa - 'movie director' = 'direktor filma', 'studio executive' = 'studijski izvršitelj', ' teamster' (u kontekstu priče o Hoffi i drugarima) = 'momci iz tima', ' art department' = 'odeljenje za umetnike'...

Izvini molim te, ali bitnije je znati jezik na koji prevodiš nego onaj sa kojeg prevodiš. Primeri koje si dao ukazuju na nepoznavanje i jednog i drugog jezika. A IPS daleko od toga da je bezgrešan. Ali, šta imaš da kažeš o diplomiranim englezima sa decenijama iskustva koji "can i take a rain check" prevode kao "primate li čekove"? "She drank coffee from a tall glass" kao "pila je kafu iz debelih naočara". "She read paperback" je "Čitala je zadnju stranu novina". Mani me se visokokvalifikovanih filologa.

A Goran je više nego u pravu glede zahtevnosti prevodilačkog zanata, bar ako taj prevodilac želi da bude kreativan i da uradi posao dostojan autora romana i sebe kao autora prevoda. Uzimam sebe kao primer. Trenutno prolazim kroz neke veoma teške stvari, koje svakako utiču na koncentraciju pa i na volju i kreativnost. Sve i da sada mogu da radim, ne bih mogao da izvedem da se moja intima ne prenese na tekst. Da se razumemo, kod mene su materijalne greške veoma retke (kod svakoga ih ima), ali primećuje se u rečenici kada prevodilac ne da sve od sebe. Dakle, mada sam veliki kritičar srpskog izdavaštva u celini, trudim se da svojim radom dam neki doprinos popravljanju stvari. Sedenje sa strane i negodovanje zbog neškolovanosti prevodilaca ničemu ne doprinosi. Ako ti je stalo do kakve promene, sedi i prevedi nešto. Ako smatraš da su prevodilačke nadnice ponižavajuće, odrekni se honorara u dobrotvorne svrhe. Na kraju, za loš prevo i loše prevodioce veliki deo odgovornosti snose učesnici u našem obrazovnom sistemu - na svim nivoima - koje bi valjalo kolektivno nabiti na kočeve (od rosvaja - budimo ekološki osvešćeni), pa onda uvesti nove iz Kube.

Mislim, sasvim sigurno diskusija ovde neće ništa promeniti i samim tim to jeste tačno što kažeš. No ako to kao argument ignorišemo, jer bi onda forumi sami po sebi u većini slučajeva trebalo da se pogase, onda se moram i složiti i ne složiti sa tobom. Entuzijazam u Srbiji je u ovim uslovima istrajavanje u apsurdu. Imam poznanika, potvrdjuje ono što kažeš da neko ne mora imati diplomu da bi bio dobar prevodilac, koji je iako auto-didakt za svoj prevod dobio nagradu jedne strane zemlje. Znači taj prevod je verifikovano kvalitetan čim su ga oni nagradili. On ima desetak prevoda koje je objavio i duguju mu nekoliko hiljada evra za to. A ima i problem zato što više ne zna kome da ponudi prevod, a da posle bude ispaljen za pare. Zatim, njemu nude do evro i po po strani, maksimalno dva. Uz argument da ako neće on ima ko hoće. On ne dobija poslove zato što ih dobijaju drugi koji pristaju i na manji novac, pomenuti primer medicinske sestre je primer je primer iz života jer je ja poznajem, plus što on ne može da radi brzo. On radi temeljno i posle proverava prevod i koriguje ga. Medicinska sestra čim završi prevod, a to je brzo, ona ga šalje na mejl bez da ijednom prodje ponovo kroz njega. Jednostavno ne interesuje je. Interesuje je samo da dobije pare, što na kraju nije ni dobila. O kakvom onda entuzijazmu mi možemo da govorimo? Vezati svoju egzistenciju za prevodjenje, a ima i ljudi koji to rade u Srbiji, u većini slučajeva može biti nemoguća misija. Čovek da se zapita da li živi u Srbiji 2009. ili u Engleskoj opisanoj u Oliveru Tvistu? Prevode radi svako koga neki izdavači doslovno nahvataju po pijacama i studentskim žurkama. Dalje ne postoji najniža cena reda. Nema ni garancije o isplati nadoknade za obavljeni rad...gde ti tu vidiš osnov za bilo kakav entuzijazam? Evo još jedan primer. Moija poznanica je u BGD završila srpski jezik i književnost. Emigrirala je i u inostranstvu završila još jedan fakultet, gde sada i radi kao profesor. Pitala me je pre par godina da li bi iko u Srbiji bio zainteresovan za njene prevode dve knjige Davida Bohma? Ona perfektno zna oba jezika, a u materiju se razume što bi trebalo da omogući, pretpostavimo, kvalitetan prevod. Prevela je po poglavlje iz obe knjige i ja sam skupa sa engleskim originalom da mogu da uporede original i prevod to krenuo da nudim ovdašnjim izdavačima. Niko nije bio zainteresovan. Neki su imali napade euforije govoreći kako je to kapitalno i kako je to ekstremno bitno da se objavi, ali kako oni nemaju para za to i "da li ja mogu da nabavim pare od SANU ili Vlade Srbije"? Ja sam nudio prevod, nisam došao kao menadžer koji će da im nabavlja pare od raznih donatora/sponzora ili čega već. Jednu jedinu sam konkretnu ponudu dobio, ali ta je bila najveći biser od svih. Pitali su me koliko bi ona dala para? Ja objasnio da ne bi dala ništa, već da mogu da potpišu sa njom ugovor i da će im ona uraditi te prevode, a oni da štampaju. U osnovi ona bi pristala i na tu svotu koju plaćaju domaćim prevodiocima, a bila je spremna i da se odrekne bilo kakve zarade jer to što bi oni njoj dali je možda manje od njenih mesečnih troškova u zemlji u kojoj živi. Ali je ova ponuda bila još gora. Da ona obezbedi autorska prava i da da prevod i par hiljada dolara, a oni će onda da to štampaju, da stave svoj logo na to - što je bilo naročito naglašeno - te da joj ustupe veliki deo tiraža. Valjda da ja to njoj pakujem i šaljem preko okeana da može da uživa u više stotina primeraka  iste knjige koju je prevela i čije bi štampanje platila?! Meni je svaka ideja o entuzijazmu umrla posle tog razgovora. Država bi, po meniu, trebala da da izdavačima beneficije, oslobadjanja od PDV-a, da čak ponudi i neke fondove za neka bitnija izdanja. Ali bi istovremeno morala i da ih nagazi da moraju da poštuju pravila koja bi, izmedju ostaloga,  garantovala onda i korektan odnos prema lektorima, prevodiocima i ostalima, od kojih se onda može tražiti i nekakav kvalitet. Ovako bojim se da će sve ovo da totalno propadne i da će tiraži knjiga još više padati. Pre nešto više od 20 godina ovaj javašluk koji sada vidimo počeo je, ako sam ja u pravu, sa jednom izdavačkom kućom koja se zvala Arion. Raidli su sve jeftino, od loših crno belih korica, jeftine štampe pa sve do naravno krš prevoda. Imali su velike tiraže, to je bilo još vreme SFRJ, mutno poslovanje jer se pričalo da su registrovani u Zemunu, a račun im je bio valjda u Šibeniku, a reklamirali su se preko cele srane u TV dodatku Politike što je bilo ekstremno  isplativo. I tada su tretirani kao bizarni izdavački eksces. To što je odna bilo "eksces" danas je u slučaju jednog broja  izdavačkih kuća postao važeći standard. I da bude gora stvar jednostavno to se ovde od većine tretira kao nešto što je sasvim normalno.    

[Nightflier]

Eh, dovraga... evo, ja živim od prevođenja, ili sam bar do ove godine živeo, i radim iz entuzijazma kad god mogu. Ponekad džabe, a ponekad uz malu nadoknadu. Trenutno mi je vanredna situacija pa ne radim ništa, ali dešavalo se da prihvatim da radim prevod bez honorara, ili da sam smanjim honorar - i da te prevode završim, iščistim i predam. I da se objave. Da napomenem, nemam drugih izvora prihoda u životu ili van njega do prevođenja.

[Ghoul]

da ne pokrećem novi topik, zna li neko:

da li postoji srpska reč za slatkiše tj bombone koje se na engl. zovu JELABIS (množina), inače dalekoistočnog, musli porekla?
to su tvrde, slatke, pomalo ljute bombone.

takođe, kako transkribovati PAKISTANSKO ime - CHANGEZ?

čangez?
šangez?
or what?

[zakk]

Đelabije. Zvuči autentično

[zakk]

Mmm. Nisu bombone, nego prženo testo namočeno u sirup. Ne baš kao tulumbe, ali recimo...

Evo kako se prave:

Jalebi (Sweet) Recipe by Manjula, Indian Vegetarian Cuisine

[Джон Рейнольдс]

takođe, kako transkribovati PAKISTANSKO ime - CHANGEZ?

Možda Čengiz? Postoji tursko ime koje se kod nas tako transkribuje, moguće je da ovo pakistansko zvuči slično.

[lilit]

Džingis?

(Chengiz Khan)

[lilit]

Mmm. Nisu bombone, nego prženo testo namočeno u sirup. Ne baš kao tulumbe, ali recimo...

Inace, jelabi na arapskom znaci: pokvarenjak, iskvaren, lopov.
Ergo, i kolac tako izgleda  .

[Ghoul]

džingis je nekako kao 'genghis'
al od svega ovoga ovaj čingiz mi zvuči najpriližnije nečemu što bi se u tom kraju moglo čuti.

no videću sve ovo već koliko sutra, pito sam experta za taj deo sveta, mikija stojanovića iz fcs-a...

[lou benny]

Zakon o kojem se ovde priča bio bi besmislen. Čuvanje čistote jezika takođe. Pa danas Srbi ne mogu da se dogovore ni oko tako suštinske stvari kao što je pravopis. Kojem bi se od pravopisa takav zakon priklonio?

čudi me da niko nije komentarisao ovo...

elem, ja sam, sa svojim prijateljem koji je završio engleski jezik, novembra prošle godine završio prevod knjige o razvoju hip-hop kulture koja bi trebalo uskoro da se pojavi na tržištu. jedan od glavnih problema nam je upravo bio problem transkripcije imena jer, po još uvek važećem pravopisu (matica srpska; '93 ili '94 - isto je, naravno, ponovljeno i u "(novom) transkripcionom rečniku engleskih ličnih imena" tvrtka prćića), dozvoljeno je i izvorno i prilagođeno pisanje imena, s tim što je izvorno dozvoljeno isključivo za prevode koji se pišu latiničnim pismom.

pošto se u tekstu javlja mnoštvo ličnih imena, nadimaka, imena bandi, umetničkih imena i sl, a i knjiga će se, nadamo se, čitati i u nekim drugim zemljama regiona (hrvatska, bih...), na samom početku prevođenja smo se odlučili za latinično pismo i za izvorno pisanje imena jer nam je, pre svega, delovalo rogobatno da pišemo "sevidž skalz", "džej zi", "el el kul džej, "notorijus bi aj dži"... prvi problem s tim izborom je nastao u vezi sa pisanjem naziva država jer je, složićemo se, na drugoj strani debilno da pišemo "france", "china" i sl, pa smo odlučili da imena država (osim država koje čine sjedinjene američke države) pišemo onako kako su prihvaćena u srpskom. tu već imamo blago šizofren prevod. šta je bilo sa nazivima ulica? zadržali smo ih u originalu. imena krajeva gradova/opština? u originalu. (brooklyn, bronx,...) imena gradova? takođe, s tim što smo "pariz" i "rim" napisali ovako jer se jednom javljaju u tekstu a "new york" i "los angeles" smo pisali u originalu. zašto? zato što mnoštvo naziva institucija koje se pominju u tekstu u svojim nazivima imaju imena tih gradova a opet nam je bilo debilno da pišemo "njujork jenkiz", "los anđeles dodžers", ili "njujorška policija/policija njujorka" umesto "nypd" i sl. u svakom slučaju, šizofreno pisanje.

i onda, povrh svega, dolaze nazivi koji se mogu u kompletu prevesti (svaka od reči se može prevesti na srpski) - npr. "new york regional plan association" (naravno, ne računajući naziv grada) - i takve i sl. nazive je dozvoljeno prevoditi po važećem pravopisu - dati su primeri "rocky mountains"="stenovite planine", "fifth avenue"="peta avenija", itd. - međutim, nigde u pravopisu ne piše da je ta mogućnost ograničena na prevode u kojima prevodilac prihvati prilagođeno pisanje imena, odnosno da nije dozvoljena ako se kao princip u prevođenju određenog teksta prihvati izvorno pisanje imena.  

pošto me je to bunilo, otišao sam kod docenta dr veljka brborića koji predaje pravopis na odeljenju za srpski jezik na filološkom fakultetu beogradskog univerziteta da ga pitam da li je dozvoljeno prevođenje naziva ukoliko se u prevođenju teksta kao glavni metod izabere izvorno pisanje imena. ljubazan čovek, primio me je u terminu konsultacija, rekao sam mu da sam pročitao relevantne delove važećeg pravopisa i prćićevog rečnika, formulisao jasno i precizno pitanje u vezi sa mogućnošću prevođenja naziva ukoliko je odabrano izvorno pisanje imena, ali mi on mi uopšte nije odgovorio direktno na to pitanje već se, uz komentare tipa "prćić je zaista stručnjak za engleski i za prevođenje, ali...", zadržao na izboru između izvornog i prilagođenog pisanja i krenuo otvoreno da zastupa izbor prilagođenog pisanja, ono, baš se zalagao za to. (ne sećam se da li je insistirao na ćirilici) za važeći pravopis je rekao da je - parafraziram - "većina njegovih pravila "nedovršena" pošto je donet 1993. (ili 1994?) kad se samo znalo da se jezik ne zove više "srpskohrvatski" nego "srpski"".

dao sam ovaj primer da bih pokazao da i pored najbolje volje i entuzijazma prevodilaca, gomila stvari, pre svega onih u vezi sa pravopisom, nije rešena. pravopisna norma postoji, dozvoljava pisanje na oba pisma, komplikuje mnoge stvari - izvorno pisanje imena dozvoljeno samo za latinicu; ne treba menjati prilagođeno pisanje imena čak i ako je pogrešno ono što je prihvaćeno u praksi tj. pravopisna pravila nisu retroaktivno obavezujuća ("vošington"/"vašington") itd. - a čak i kad se obratiš stručnjaku za pravopis sa molbom za tumačenje pravne norme i preciznim pitanjem ne dobiješ odgovor.

mislim da bi o problemima u prevođenju koji su prouzrokovani "tržišnim promišljanjem" izdavača bilo umesno razgovarati tek nakon što se reše ovi temeljni problemi vezani za uređenje srpskog jezika.

uz to, izdavači nisu najveći krivci jer mnogi od njih ne dobijaju novac od knjižara pa ni sami nemaju motiva da traže kvalitetne prevodioce i lektore koje će cenom prevoda moći da motivišu za kvalitetan rad.

[Goran Skrobonja]

Kako to obično biva, pravopis koji na kraju bude definitivno aminovan (if ever) samo će verifikovati postojeće stanje u jeziku, umesto da bude obrnuto - da pravopisna pravila usmeravaju govorni jezik u okvire koji su književno prihvatljivi. Stoga ne treba da nas začudi ako u pravopisu srpskog jezika iz, recimo, 2020. bude sasvim dozvoljeno da se piše vau (od wow), ne želiš da znaš (umesto: bolje da ne znaš) ili pričaj mi o tome (čuveno tell me about it). Loši prevodi filmova imaju veći uticaj na govor omladine nego što možda i želimo da priznamo. I biće tako sve dok budemo imali prevode kao što je jedan biserni koji pamtim: "Gotova sam. Menstruacija." (Od: I'm done. Period. tj. "Gotova sam. I tačka.")

[lilit]

help! hitno!
kako biste preveli: pregnancy morbidity?

(The antiphospholipid syndrome is an autoimmune disease characterised by recurrent arterial or venous thrombosis, pregnancy morbidity and the persistence of positive antiphospholipid antibodies.)

[Джон Рейнольдс]

Morbidity je valjda poboljevanje. Poboljevanje tokom trudnoće?

[lilit]

Morbidity je valjda poboljevanje. Poboljevanje tokom trudnoće?

radi se o tome da plod (od)umire u prvih deset nedelja trudnoce ili dolazi do prevremenih porodjaja (pre 34. nedelje). ljudi su to prevodili ko "morbiditet trudnoce" al meni to rogobatno zvuci. lepse mi je kad napisem "patologija trudnoce", al to je siri pojam.