ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Izabrati pravo dete, od 100 klinaca, za ulogu je bio pakao. Ma, bio je pakao i sa epizodistima. Svi klinci su bili fenomenalni.

Dečak se zove Stefan Lazarević.
Ima 12 godina, govori engleski i portugalski.  Jeste malo zreliji i inteligentniji od prosečnog dvanaestogodišnjaka, što nam je i trebalo da bi shvatio ulogu i šta smo želeli, ali nikada nije zaboravio da je ipak samo dvanaestogodišnjak u duši a uloga, koliko god zrelo izgledala, je dobra jer iz svake njegove rečenice izbija ona divna dečija iskrenost i prirodnost.

Dobro, on sad ima 12 godina ali kad je film počeo da se snima imao je 10-11 pretpostavljam?

Naravno.  Tada je imao 10. Sad sam htela da ispravim, drma me piće od sinoć, noćas, jutros...  

Quote from: "Morticia"Naravno.  Tada je imao 10. Sad sam htela da ispravim, drma me piće od sinoć, noćas, jutros...  

Hoću detalje!  

Zagrebačka 9
11000 Beograd
Srbija
Tel: + 381 11 262 51 31
Tel: + 381 11 262 87 47
Fax: + 381 11 263 42 53
filmskifestivalsrbije.org
office@filmskifestivalsrbije.org
DATUM: 07.07.2007.
PREDMET: Saopštenje za javnost
Svečana dodela nagrade Ibis
Nakon što internacionalni festivalski žiri ,,Nacionalne klase" pogleda i poslednju projekciju iz
tamičarske konkurencije na Filmskom festivalu Srbije, doneće svoju odluku o 14 festivalskih
nagrada Ibis, meñu kojima je i Gran pri za najbolji film. Isti zadatak imaće i ,,Eurimaž" (Eurimages)
žiri koji će dodeliti 15. nagradu Ibis za najbolji film iz ove selekcije.
U nedelju, 8. jula, u direktnom prenosu na RTS-u, sa početkom u 21 čas, na svečanoj
dodeli nagrada u Srpskom narodnom pozorištu, ceremonija dodele nagrada će ponovo okupiti
najveći deo zvezda nacionalne kinematografije i poznatih ličnosti. Atraktivnost ceremonije biće
dodatno uvećana sa pratećim muzičkim nastupima i zanimljivim prezenterima kojima će pripasti
čast da predaju nagradu Ibis.
Ceremonija će početi već od 20 časova sa svečanim prolaskom filmskih ekipa preko
crvenog tepiha. Nakon što sve ugledne zvanice i sve nominovane filmske ekipe iz takmičarske
selekcije ,,Nacionalna klasa" zauzmu svoja mesta u sali, sa početkom u 21 čas, ceremonija dodele
nagrada počeće svoj program u režiji ðorña Marjanovića.
Direktan prenos na RTS-u ponovo će režirati Predrag Marković, a za izvršnu produkciju
svih festivalskih ceremonija zaduženi su ,,State of Exit" i beogradska kompanija ,,Cyber
Entertainment" na čelu sa producentom Milošem Simićem. Scenografija koju će obeležiti zvezdani
lusteri i arhivske fotografije naših velikana filma, poverena je scenografu ðorñu Stojanoviću.
Oko izbora voditelja ovakvog dogañaja nije bilo mnogo dileme. Pored toga što se već
potvrdio kao jedan od najpopularnijih glumaca, Nikola ðuričko će na dodeli festivalskih nagrada
pokazati zašto je i jedan od najzanimljivijih voditelja u Srbiji. Na sceni će mu se pridružiti i
prezenteri nagrada, meñu kojima su Mira Banjac, Mirjana Karanović, Sergej Trifunović, Branka
Katić, Katarina Radivojević, Gordan Kičić, Goran Marković, Fridrik Tor Fridrikson, Dušica Žegarac,
Boro Drašković, Nenad Polimac, a nagradu za najbolju šminku uručiće Manuela Tintor iz
kompanije ,,Loreal".
Muzičke deonice pripašće Dušanu Kojiću Koji iz grupe Disciplina Kičme koji će publiku
podsetiti na muziku iz filma ,,Kako je propao rokenrol", a Dušan Gojković sa svojim džez bendom
odsviraće ,,Zvižduk u osam". Posebno će iznenaditi muzika iz filma ,,Nacionalna klasa" koju će
zajedno sa horom uživo otpevati specijalni gost iznenañenja.
Nakon dodele nagrada, prvi po redu Filmski festival Srbije zatvoriće poslednji film Gorana
Paskaljevića ,,Optimisti" koji je van takmičarske konkurencije.

...još malo o AGIJU I EMI....ja sam ponosni vlasnik primerka odličnog romana IGORA KOLAROVA( izdanje Ljubostinje iz Trstenika u 2, ali, skromna tiraža)...roman je dobro dobar, mada nakon patnje zvane JUG-JUGOISTOK strepim u šta se izmetnuo pri prebacivanju u film...

"...Počeo sam da snimam nov film, dramu "Badnje veče". Snima se u Aranđelovcu... U ovom novom filmu reč je o ideologiji koja je postojala kod nas za vreme Drugog svetskog rata, i moram da napomenem da film nema političku pozadinu. Dva brata se vraćaju kući iz rata na Badnje veče, jedan je partizan, jedan četnik...- otkriva Slobodan Ćustić nakon premijere PEŠČANIKA.

Temelj za naredne godine


DODELOM sedamnaest nagrada večeras na sceni Srpskog narodnog pozorišta, svečano će biti zatvoren prvi Filmski festival Srbije. Prvo izdanje nacionalne smotre domaćih ostvarenja, može se oceniti sa visokom prelaznom ocenom, bez obzira na mnogobrojne manjkavosti. Osnivanje festivala pratila je srećna okolnost da je u ovogodišnjoj srpskoj produkciji snimljeno 18 igranih ostvarenja, od kojih je čak devet premijerno prikazano u Novom Sadu. Naravno, nisu svi filmovi bili vredni pažnje, ali i za mnogo bogatije kinematografije ovo bi bila impozantna brojka.
Organizatori se mogu pohvaliti i velikim brojem filmskih stvaralaca iz zemlje, kojima je prešlo u naviku da obilaze domaće festivale, kao i inostranim gostima. Nesporazumi su uglavnom nastajali na relaciji beogradskih i novosadskih ,,operativaca", jer su imali različita viđenja, kako treba da izgleda nacionalni festival. Žrtve su najčešće bili novinari, koji su imali pristup samo pres-projekcijama i ne baš adekvatnom pres centru. Sala u kojoj su se predstavljale filmske ekipe sedmoj sili, bila je, najblaže rečeno, ponižavajuća. U želji da se predstavimo kao filmska velesila od male pomoći je bio crveni tepih, koji je samo na svečanom otvaranju imao svoju ulogu. Sve se to, ipak, može podvesti pod početničke propuste i kako je o njegovom veličanstvu filmu reč, pre svega, treba se osvrnuti na programski deo festivala.
- Zadovoljan sam jer smo uspeli da prikažemo sve domaće i strane filmove, koje sam planirao - kaže Dragan Jeličić, programski direktor festivala. - Svi prateći programi su tu, nije bilo nedostataka u programu, osim što je viša sila, poput kiše, neke projekcije pomerila. U kvalitet filmova ne bih se upuštao, jer imam prilično neprijatna iskustva, pre svega sa vrednovanjem domaćeg filma, ali to smo mi. Filmovi su takvi-kakvi su, ovo je pregled ovogodišnje produkcije. Što se posete tiče najzadovoljniji sam projekcijama u SNP, jer je sala skoro za svaki film bila puna. Koliko znam sve je rasprodato za premijere. Očekivao sam da projekcije evropskog filma, budu bolje posećene. Strani gosti dali su visoke ocene festivalu, što nije od malog značaja.
Nacionalni festival se nažalost poklopio sa Festivalom u Karlovim Varima, podsetio je Dinko Tucaković, programski selektor Euroimaža, što je za posledicu imalo odsustvo nekoliko bitnih gostiju .
- Naravno da ima problema i tehničke prirode i u organizaciji - nastavlja Tucaković. - Ako je stvar dobro postavljena, a nismo maliciozni, onda ovaj Festival treba sačuvati i nadograditi da bude bolji. Nedostaju još dva dana da bi festival bio pregledniji, jer ovako publika ostaje u dilemi šta da gleda. Tako je, međutim, na svim velikim festivalima i nadam se da će i ovaj naš postati jedan od takvih. Festival i Filmski centar pomogli su finansijski završetak nekoliko filmova i otuda toliko novih ostvarenja ove godine, od čega će imati koristi i drugi festivali. Prisustvo Euromaža, zahvaljujući kome su prikazani filmovi od Turske do Skandinavije, poklapa se sa željom da se cela zemlja integriše u svetske tokove.

PROJEKCIJE

NAJVEĆU zamerku Jelačić ima na loš kvalitet projekcija, jer smatra da bi trebalo obezbediti vrhunske tehničke uslove na nacionalnom festivalu. Kako nemamo uslove za kvalitetne bioskopske projekcije u celoj zemlji, ocenjuje Jelačić, teško je predvideti, da li će festival vratiti publiku u sale.

PROTIV SUJETA

TUCAKOVIĆ i Jelačić, čija je, kako kaže, ideja i bila da žiri bude sastavljen od stranih gostiju, sad ocenjuju da se to pokazalo kao dobro. Ne samo zbog surevnjivosti domaćih autora, već kako kažu i zbog ,,odmeravanja" sa evropskom kinematografijom. Koliko je značajno prisutvo Euroimaža u Novom Sadu, govori i činjenica da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja je za dve godine članstvom od Euroimaža dobila podršku za čak 11 filmova.

Filmom ,,Optimisti" večeras se završava smotra u Novom Sadu
Paskaljević: Skup festival



Reditelj Goran Paskaljević, čiji film "Optimisti" projekcijom van konkurencije danas zatvara festival u Novom Sadu neće prisustvovati projekciji svog filma.
- Već skoro deset godina, sa izuzetkom niških filmskih susreta, moji filmovi se na našim festivalima prikazuju van konkurencije. I to je princip koga se držim. Na projekciju svog filma u Novom Sadu neću ići iz, da tako kažem, neke vrste mog protesta prema "ličnosti i delu" Dragana Bjelogrlića. Nije mi namera da se ovom prilikom a ni inače bavim njegovim delovanjima, gestovima, iskazima. Ali u Novi Sad ne idem.
Smatram da je festival koji na jednom mestu okuplja sva domaća filmska dela snimljena tokom jedne godine, bez obzira ko je za njih dao pare, više nogo potreban. Međutim, potrošiti 1,3 miliona evra... Pa, Fest je koštao 400 hiljada evra, a Sopot ima predračun na 150 hiljada.

Ali nije festival jedan čovek!
Nemojte me pogrešno shvatiti, voleo bih zaista da se u našoj kinematografiji vrte mnogo veće sume novca i rade visokobudžetni, veliki filmovi. Ali u ovoj situaciji kada je ukupan budžet namenjen domaćem filmu, ako se ne varam, oko tri miliona evra... A i te pare novi ministar kulture Voja Brajović, koga inače uistinu cenim u svakom smislu i podržavam, će teško dobiti s obzirom da je njegov prethodnik bio za naše prilike široke ruke u poslednje vreme.
Nije lokalni glamur vredniji od ulaganja u nove (kvalitetne) filmove koji često i podbace ispod nivoa svojih autora zbog nedostatka para.

Bili ste u žiriju na nedavnom festivalu u Taorminu. Izgleda da vam ove godine leže uloge u žirijima.
- Izgleda. najpre sam bio predsednik žirija na Tribeka festivalu u Njujorku, a zatim sam otišao na Siciliju. U Taorminu je bio divan festival sa mnogo gostiju i u opuštenoj, mediteranskoj atmosferi. Ove godine su došli Robert Dival, Ben Gazara, Hana Šigula, Đan Karlo Đanini, Mat Dilon i drugi a veliki Morikone je poslednje večeri lično dirigovao simfonijskim orkestrom na zatvaranju festivala. Početkom oktobra putujem u Južnu Koreju u Pusan gde ću takođe biti u žiriju najvećeg filmskog festivala u Aziji. Na žalost, morao sam da odbijem ljubaznu ponudu za učešće u žiriju na filmskom festivalu u Moskvi jer sam prethodno prihvatio da u tom terminu budem u Minhenu, na festivalu koji me prilično zadužio, između ostalog, i dodelivši mi nagradu za životno delo pre nekoliko godina.

Najavili ste odlazak u Pariz gde će u narednih nekoliko godina raditi na dva filma.
- U Parizu sam živeo sedam godina, snimio tri filma tokom tog perioda. U Beograd sam se vratio 2001. godine, tu sam živeo i radio, i povremeno odlazio u Pariz. Moja supruga Kristina i ja tamo imamo stan, što nam olakšava to šetkanje. Sada smo odlučili da se vratimo u Pariz i da povremeno dolazimo u Beograd, jer pripremam nekoliko projekata koji će se uglavnom raditi u inostranstvu, počev od iduće godine.

O kakvim projektima je reč?
- Jedno je prva srpsko - albanska kooprodukcija o kojoj smo već razgovarali za vaš list. To dobro napreduje. Izgleda da se umetnici brže i bolje dogovaraju od političara. Ipak, projekat koji mi izgleda bliži realizaciji je novi film u saradnji sa Dušanom Kovačevićem. I, to će biti američko - irska kooprodukcija. No, da ne pričam previše o tome. Razgovaraćemo kad se kockice sklope i krenu da se smenjuju klapa i kamera.

Postovane kolege,


Na prvom Filmskom festivalu Srbije pored 15 nagrada "Ibis" i Eurimaž nagrade, na poslednjoj novinarskoj pres konferenciji Festivala, dodeljene su tri nagrade: Nagrada ogranka FIPRESCI za angažman u savremenom srpskom filmu, Sekcije FIPRESCI za najbolji srpski film u celini i Nagrada časopisa «Film» za najboljeg mladog glumca i najbolju mladu glumicu.

Tročlani žiri Ogranka FIPRESCI koji je zasedao u sastavu: Nenad Dukić, filmski kritcar Radio Beograda 1, Dragan Jovićević iz lista Danas i Milorad Đokić doneo je odluku da se Nagrada za angažman u savremenom srpskom filmu dodeli filmu "Klopka" Srdana Golubovića. Nagrada se dodeljuje na osnovu procene filmova nove produkcije «sa stanovišta njihovog aktivnog odnosa prema temama iz našeg života». Radnja filma "Klopka" smeštena je Beogradu, u prestonici nacije koja se bori da pronađe svoju dušu, i zemlje čije su poslednje uzburkane godine mnoge ostavile u moralnoj i egzistencijalnoj bedi. U njemu žive Mladen, njegova supruga Marija i njihov sin Nemanja. Ispostavlja se da dečak ima tešku srčanu manu. Lekari insistiraju na operaciji u inostranstvu, ali kako da roditelji obezbede potrebnih 26.000 evra?

Nagradu za najbolji srpski film u celini, žiri Sekcije FIPRESCI dodelio je filmu «Odbačen» Miše Radivojevića. Ovaj tročlani žiri je radio u sastavu Vladimir Crnjanski, Dnevnik Novi Sad, Milan D. Špiček, Radio Index, Beograd i Dušan Vukić, Železničke novine, Beograd. U saopštenju sa navodi da je dobio nagradu jer «na atraktivan, uzbudljiv i rafiniran način govori o junaku našeg tranzicionog vremena, koji odustaje pre svega od sistema, a zatim i od života».

Film «Odbačen» je pripovest o čoveku na pragu pedesete godine života, u vreme kada priroda prestaje da vodi računa o nama, kada nam oduzima imuni sistem i prepušta nas samima sebi. Probleme glavnog lika samo pojačava činjenica da živi u društvu kome je takođe oslabio imuni sistem i koje je prepušteno samome sebi. Opstanak u doba tranzicije zahteva suštastvene promene i strogu disciplinu.

Treća nagrada, koju dodeljuje časopis «Film» za najbolju mladu glumicu i za najboljeg mladog glumca otišla je u ruke Mileni Vasić Ražnjatović i Milanu Vasiću za ulogu Save Lađanskog, oboje iz filma «Konji vrani – Jesen stiže dunjo moja 2», najnovijeg ostvarenja glumca i rezisera Ljubiše Samardžića.

Žiri u sastavu Tijana Maksimović, Goran Vukčević i Nebojša Bošnjak jednoglasno je doneo ovu odluku.

«Konji vrani» je drugi deo priče o banatskom paoru Savi Lađarskom, koja se nastavlja na radnju započetom u godinama uoči i tokom Prvog svetskog rata. Sada u posleratnim godinama, Sava napušta varoš i bogatu kuću Granfildovih, da bi u svom selu podizao dete "ljubavi" s Marijom, koja je umrla na porođaju.

U nedelju 8. jula u 16:40 u Dvorani Kulturmog centra Novog Sada biće prikazana tri filma koja su snimili srednjoškolci iz Novog Sada i Beograda tokom radionice "Kako snimiti film?" u organizaciji Filmskog festivala Srbije.

Radionica "Kako snimiti film?" namenjena je srednjoškolskom uzrastu i vodio ju je reditelj Branko Vučić, sa svojim timom stručnjaka iz oblasti filmske edukacije, koji već godinama vodi školu filma pri Dečijem kulturnom centru u Beogradu. Koncipirana je na osnovu istoimenog praktikuma, Radivoja Raše Andrića koji su Filmski centar Srbije i Kreativni centar upravo objavili, tako da će sama radionica u isto vreme biti jedan vid njene promocije.

Kako film još uvek u našoj zemlji nije dobio prostor u domaćem sistemu obrazovanja, organizovanje ove radionice unosi nove sadržaje u obrazovanje mlađih generacija i upućuje ih u savremeni vid izražavanja.

Polaznici će proći kroz sve faze rada na jednom filmu i ovladati tehnikom, koja je danas svima pristupačna, a koja je potrebna za proces od snimanja do postprodukcije filma.
Radionica je još uvek u toku i traje tokom čitavog Festivala. Učesnici u toku prva dva dana imali kratak pregled teorije koja im je bila potrebna za rad na terenu tokom 5. i 6. jula, a danas i sutra njihovi filmovi se nalaze u montaži, kako bi bili gotovi za premijerno projektovanje u nedelju u 16:40.

...verovatno najgore realizovani prenos u istoriji RTSa, gotovo bez tona i bez potpisanih predstavljača( među kojima su i nakaze poput Sergeja T. i Gordana K.), verovatno najgore osmišljena dodela nagrada sa onom elementarnom nepogodom od Đurička u ulozi easy-going voditelja a sve to u onoj grobnici od sale SNPa... a kanda se raspirivalo bratstvo- jedinstvo...

...uspeo sam da razaznam da je Grand Prix osvojio BELLE EPOQUE, da je najbolji glumacneko Cobe- lookalike Rom- naturščik iz HAMLETA, za koji je i Petar Božović nagrađen za epizodu, dok je najbolja epizodistkinja Milena Ražnatović-Something za KONJI VRANI, a najbolja glavna glumica je izvesna Vita Mavrič za BELLE EPOQUE, dočim je za scenario HEDERSFIELDA nagrađen Uglješa Šajtinac...sumnjičim da je Sabolč Tolnai nagrađen za režiju PEŠČANIKA...

A šta to Paskaljević ima protiv Bjelogrlića?

...zaboravih da kucnem i ovo- za muziku nagrađen Arsen Dedić za BELLE EPOQUE, naravno...

...da ispravim samog sebe- Ibisa za glavnu mušku ulogu je dobio neponovljivi Kenedi Hasani za ulogu u Žilnikovom "Kenedi se ženi"...

... zbog rasističkog ispada izvinjavam se Žilniku, Hasaniju, romskoj populaciji u Srbijici and elsewhere, kao i ovde prisutnima...

***ako je nekakva odbrana, Hasani glumi i u HAMLETU!!!

...upravo je završena poslednja ovogodišnja festivalska hronika- sem što su se  nadevena usta Sandre Perović tradicionalno ponašala kao entitet sam po sebi i što je Bjelogrlić po običaju srao-govna-brao, desile su se 2 zanimljive stvari- nagrađeni Kraljačić je izrazio nezadovoljstvo nekim od rešenja u Hedersfieldu ( za koji je upravo on, u saradnji sa Šejtincem, uradio prepravku za film) i zamerio mu upravo na kamernosti, a sam Bjelogrlić je rekao da je neprijatno šokiran većinom dodeljenih nagrada...          

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"a sam Bjelogrlić je rekao da je neprijatno šokiran većinom dodeljenih nagrada...          

i ja bih bio šokiran... da one, ovakve, nisu u totalnom skladu sa svim ostalim vezanim za ovaj festival.

dakle, krš.

Na prvom Filmskom festivalu Srbije pored 15 nagrada "Ibis" i Eurimaž nagrade, na poslednjoj novinarskoj pres konferenciji Festivala, dodeljene su tri nagrade: Nagrada ogranka FIPRESCI za angažman u savremenom srpskom filmu, Sekcije FIPRESCI za najbolji srpski film u celini i Nagrada časopisa «Film» za najboljeg mladog glumca i najbolju mladu glumicu.

Tročlani žiri Ogranka FIPRESCI koji je zasedao u sastavu: Nenad Dukić, filmski kritcar Radio Beograda 1, Dragan Jovićević iz lista Danas i Milorad Đokić doneo je odluku da se Nagrada za angažman u savremenom srpskom filmu dodeli filmu "Klopka" Srdana Golubovića. Nagrada se dodeljuje na osnovu procene filmova nove produkcije «sa stanovišta njihovog aktivnog odnosa prema temama iz našeg života». Radnja filma "Klopka" smeštena je Beogradu, u prestonici nacije koja se bori da pronađe svoju dušu, i zemlje čije su poslednje uzburkane godine mnoge ostavile u moralnoj i egzistencijalnoj bedi. U njemu žive Mladen, njegova supruga Marija i njihov sin Nemanja. Ispostavlja se da dečak ima tešku srčanu manu. Lekari insistiraju na operaciji u inostranstvu, ali kako da roditelji obezbede potrebnih 26.000 evra?

Nagradu za najbolji srpski film u celini, žiri Sekcije FIPRESCI dodelio je filmu «Odbačen» Miše Radivojevića. Ovaj tročlani žiri je radio u sastavu Vladimir Crnjanski, Dnevnik Novi Sad, Milan D. Špiček, Radio Index, Beograd i Dušan Vukić, Železničke novine, Beograd. U saopštenju sa navodi da je dobio nagradu jer «na atraktivan, uzbudljiv i rafiniran način govori o junaku našeg tranzicionog vremena, koji odustaje pre svega od sistema, a zatim i od života».

Film «Odbačen» je pripovest o čoveku na pragu pedesete godine života, u vreme kada priroda prestaje da vodi računa o nama, kada nam oduzima imuni sistem i prepušta nas samima sebi. Probleme glavnog lika samo pojačava činjenica da živi u društvu kome je takođe oslabio imuni sistem i koje je prepušteno samome sebi. Opstanak u doba tranzicije zahteva suštastvene promene i strogu disciplinu.

Treća nagrada, koju dodeljuje časopis «Film» za najbolju mladu glumicu i za najboljeg mladog glumca otišla je u ruke Mileni Vasić Ražnjatović i Milanu Vasiću za ulogu Save Lađanskog, oboje iz filma «Konji vrani – Jesen stiže dunjo moja 2», najnovijeg ostvarenja glumca i rezisera Ljubiše Samardžića.

Žiri u sastavu Tijana Maksimović, Goran Vukčević i Nebojša Bošnjak jednoglasno je doneo ovu odluku.
«Konji vrani» je drugi deo priče o banatskom paoru Savi Lađarskom, koja se nastavlja na radnju započetom u godinama uoči i tokom Prvog svetskog rata. Sada u posleratnim godinama, Sava napušta varoš i bogatu kuću Granfildovih, da bi u svom selu podizao dete "ljubavi" s Marijom, koja je umrla na porođaju.

Dakle, evo zbira utisaka.

Malo je reći da su učesnici koji su u Novom Sadu zgroženi.  

To me raduje.

Neki od njih, po meni potpuno neopravdano tvrde da je reč o aitonomaškoj uroti (Tolnai, Žilnik), no ja u to ne verujem pošto je upravo na partiju povodom HADERSFILDA bila čitava svita vojvođanskih rukovodilaca, film govori o Zrenjaninu i finansirala ga je lokalna vlada. dakle, po toj logici je on morao dobiti.

Ono što se dogodilo jeste da je strani žiri očigledno razmišljao svojom, možda pomalo dementnom glavom, i pokušao da aplicira neke evropske standarde, koji su nama inače vrlo poznati, na filmove.

BELLE EPOQUE je vrlo verovatbo najambiciozniji film. Snimljen je pre 17 godina, kada je ovo bila ozbiljna kinematografija, sa rekonstrukcijom perioda, nekom ozbiljnom istiorijskom premisom, neki scenografi, kostimografi su prisustvovali snimanju, sve to je rađeno na 35mm i siguran sam da bar po tome BELLE EPOQUE odskače od ostatka improvizacija na ovom festivalu,

Ciganski HAMLET, žešći soc hardciore na tragu Tarkovskog, koliko se sećam a Ginger sigurno može naći potvrdu, baš je Dušica Žegarac, sada član žirija, bila spiritus movens ovog projekta. Gingere, ggrešim li? sada se našla u žiriju. HAMLET mora da je neka žešća teskoba i egzotika za strance, dakle što da ne?

PEŠČANIK, vidim da Ghoul kaže da pokušava da bude Bela Tar a nije, ali pokušava, i to je strancima verovatno dovoljno, plius ozbiljnost teme, Holokaust, crno_bela fotka, ceo fazon.

Plus, Polimac sigurno uvažava Nikolu Stojanovića kao starog jkritičara iz najslavnijih imena, ako se dobro sećam, Dušica ima tu nakolost ka HAMLETU, ui eto nam iznenađenja.

Milena ražnatović u KONJIMA VRANIMA je potpuno off-the-wall, ali ja sam negde i napisao da je ovaj film rađen u starom jugoslovenskom bleferskom maniru, i da je u njemu gluma na tom SFRJ nivou, za razliku od KLOPKE koja od novortarija ne može da se gleda.

Rečju, ja sam PREZADOVOLJAN kako su nagrade podeljene. Žiri je žešće lupio kurac mafiji i pokazao je kako se kriminal ne isplati. Šta vredi Ivanu Živkoviću što je na Konkursu dao dva filma Bjeli kad sada nije dobio nijednu važnu nagradu sem scenarija? Hm, neka se zapita.

Isto važi i za sve ostale.

Što se prenosa tiče, bio je skandalozan. Ceo koncept dodele sa Đuričkovim one man showom je bio pogrešan, inače ogromna, preogromna, scena SNP je delovala kamerno i jadno, da bi se, doduše bez tona, zaokružio Adolf Topić u kožnim hlačama.

Tačno, setio sam se. Dušica Žegarac je bila koscenarista.

Evo linkova!

http://www.filmhamlet.com/srp/ekipa/index.html

http://www.imdb.com/name/nm0954217/

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/07/revolution-was-televised-sinonji.html

...zanimljivo je da je, zbog sukoba reditelja sa producentom te zbog solidarisanja dela ekipe (na čelu sa Petrom Božovićem!) sa banovanim rediteljem, nagrade listom primio producent koji je potpuno prisvojio film, mada je sudski proces oko očinstva nad ovim vinčanskim procesom u toku...

...i da, u reprtaži na Vojvodini 2 (rahmetli NS+), Igor Đorđević je bio vidno besan što nije nagrađen za kreaciju u HAMLETU, Srdan Golubović se ozbiljno ljutnuo zbog ignorisanja KLOPKE, a Nataša Ninković je (mada umerenije no expected, imajući u vidu njen violentni dinarski pedigre) bljuvala vatra na žiri...

...ja, inače, opraštam Dušici Žegarac, očigledan sukob interesa jer se za dodelu nagrada maskirala u rahmetli Milju Vujanović, na, recimo, egzotičnom tripu, kao kada bi se ova družila sa Ružicom Sokić, Vesnom Krmoptić i Sinanom Sakićem kojima je, eto, poželela, da pokaže, izakanu periku koju joj je Neda Arnerić, pre puta u Bodrum, ostavila da se malo poigra...

...evo i potpunije liste dobitnika IBIS nagrada...

KULTURA - Vesti
(Prikaži samo naslove |  Prikaži vesti po redosledu)
Prethodna strana  |  Sledeća strana    [1] 2

GRAN PRI FFS-A ZA FILM 'BEL EPOK'
KULTURA - Ponedeljak, Jul 09, 2007 00:54
Gran pri prvog Filmskog festivala Srbije [FFS] dobio je film 'Bel epok' reditelja Nikole Stojanovića u produkciji 'Maja filma' iz Užica.

Proglašenjem i uručenjem nagrada - statueta 'Ibis' u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu svečano je završen festival na kojem je od 3. jula u domaćem takmičarskom programu 'Nacionalna klasa' učestvovalo 16 filmova.

Odluke o nagradama doneo je međunarodni žiri čiji je predsednik bio islandski reditelj Fridrih Tor Fridrikson, a članovi direktor fotografije iz Švajcarske Karlo Varini, hrvatski kritičar Nenad Polimac i iz Srbije glumica Dušica Žegarac i reditelj Boro Drašković.

Nagradu za režiju dobio je Sabolč Tolnai za film 'Peščanik', a za scenario Uglješa Šajtinac i Dejan Nikolaj Kraljačić za film 'Hadersfild' [u režiji Ivana Živkovića].

Za glavnu žensku i mušku ulogu priznanja su primili Vita Mavrič ['Bel epok'] i Kenedi Hasani ['Kenedi se ženi' Želimira Žilnika].

Za epizodne role nagrađeni su Milena Vasić Ražnatović ['Konji vrani' Ljubiše Samardžića] i Petar Božović ['Hamlet'].

Nagradu za najboljeg direktora fotografije dobio je Milad Tauk, za montažu Aleksandar Rajković i za kostim Jelena Petrović - svi za rad na filmu 'Hamlet', u režiji Rajkovića.

Za muziku je nagrađen Arsen Dedić koji je komponovao za 'Bel epok', a iz ekipe istog filma priznanja su dobili i scenograf Miodrag Nikolić i maskerke Milena Stefanović i Tamara Spasojević.

Nagradu za dizajn zvuka dobio je Lukas Grgozevski za film 'Peščanik'.

Za najbolje ostvarenje u selekciji evropskih filmova 'Eurimaž' proglašena je koprodukcija Portugalije, Francuske i Italije 'Trans' u režiji Tereze Vilaverde.

Tu odluku doneo je žiri čiji su članovi filmski poslenik iz Nemačke Oto Rajter i reditelji Jasmin Duraković [Bosna i Hercegovina] i Gorčin Stojanović [Srbija].

Priznanje je primila predstavnica 'Eurimaža', koja je pročitala pismo zahvalnosti autorke i izrazila nadu da će se nastaviti dobra saradnje FFS-a i evropskog fonda za pomoć filmskim koprodukcijama.

Ceremoniju je vodio glumac Nikola Đuričko, uz živu filmsku muziku i kolaž insereta iz istorije srpske kinematografije, a nagrade su proglašavali i uručivali popularni glumci i drugi filmski poslenici.

...Vlajchicev osvrt iz danasahnjeg BLICa...

Prvi filmski festival Srbije u Novom Sadu, post festum
Ispod crvenog tepiha
Autor: Milan Vlajčić | 09.07.2007 -

Nekoliko dana uoči početka novosadskog festivala srpskog filma (3-8. juli), na pompeznoj konferenciji za novinare u beogradskom Centru ,,Sava", čelnici Filmskog festivala Srbije su udarali u talambase (mnogo krupne samohvale, malo podataka o programu). A onda je jedan od doajena beogradskog kulturnog novinarstva Milan Špiček, iskusni festivalski lisac, postavio pitanje, naizgled bezazleno: zašto se glavni program ne prikazuje u bioskopu ,,Arena" koji jedini ima dolbi-uređaje u Vojvodini.
Mali tajac, a potom odgovor, verovatno smišljen u tom času. Mi hoćemo ,,Holivud" na crvenom tepihu, a to se može izvesti samo na pompeznom stepeništu Srpskog narodnog pozorišta. Taj ,,Holivud" smo videli u direktnom prenosu. Kako kaže ona poznata reklama za bakin kolač: liči!
Pomenuto novinarevo pitanje bilo je proročko. Rečeno je uzgred da će se uvesti najbolje moderne aparature za prostor koji nije bioskop. I šta se dogodilo? Pošto akreditovani novinari nisu imali pristup tamo, nisu imali nigde, sem u ,,Arenu" (projekcije za novinare), sa više strana od filmskih autora smo doznali da su projekije u SNP sa nekih prepotopskih mašina, bez dolbi-procesora, što će reći da je zvučna slika ,,zgužvana" i da je muzika sa dodatim šumovima uglavnom činila neprepoznatljivim šta glumci pričaju na srpskom.
Jedan ugledni reditelj mi je potvrdio da polovinu dijaloga Kusturičinog ,,Zaveta" nije razumeo, jer se dijalog gubio u opštoj kakofoniji. Uzgred, projekcija istog filma na svečanom otvaranju dva puta je prekidana zbog pucanja trake, povremeno su se na kopiji pojavljivale neke ogrebotine, a još neki autori su nam rekli da su kopije posle ovakve projekcije dobijali natrag sa priličnim oštećenjima. Nacionalni film ispade kolateralna šteta opsesije holivudskim crvenim tepihom.
Od nekoliko inostranih gostiju sam doznao da su bili iznenađeni talasastim platnom u pozorišnoj dvorani, tako da su se likovi sa ekrana, viđeni pomalo iskosa, kretali lelujavo. Da ne poverujete! Čelnici festivala su verovatno u to vreme bili po salašima i žurkama.
Valja ovome dodati da je organizator festivala ,,Exit" dobio u ruke megalomanski program sa sedam osam sekcija i da je to razbacano po gradu, za izvođenje po ulicama i ćoškovima. Mnogo buke sa malo pravih pogodaka. Deo projekcija uopšte nije izveden jer se u gledalištu nije pojavio niko, promocije filmskih knjiga su izvođene sa rokerskih bina, potpuno neprimereno. Pomenimo da je u petak, najavljeni događaj festivala, dokumentarni film o najvećoj zvezdi srpskog filma Iti Rini, rad beogradskog dokumentariste Ilje Slanog, prikazan u dvorani sa samo jednim gledaocem. Zaslužuje da mu se pomene ime: beogradski reditelj Dragomir Zupanc, inače Iljin komšija sa Čubure.
Nešto je bilo za pohvalu, osim dobrih filmova: projekcije za novinare su organizovane u sjajnim uslovima (sa rashlađenom dvoranom i dolbijem) u pomenutom bioskopu ,,Arena" bez crvenog tepiha. Sve je bilo besprekorno, jer je upravnik bioskopa gospodin Gigov bio neprekidno u foajeu, vodio računa o satnici i novinarima. Veliko mu hvala. Po njemu ćemo zapamtiti ovaj festival, na kojem novinari nisu dobili nijednu kafu (ponovo nezapamćeno). Tako treba.

Sjajno je što Vlajčić završava tekst pančlajnom koji je bio SPS-ov poklič u prvoj polovini devdesetih. Car, ima osećaj za istoriju.

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"Temelj za naredne godine

- Zadovoljan sam jer smo uspeli da prikažemo sve domaće i strane filmove, koje sam planirao - kaže Dragan Jeličić, programski direktor festivala. - Svi prateći programi su tu, nije bilo nedostataka u programu, osim što je viša sila, poput kiše, neke projekcije pomerila.

Viša sila kiše je neke projekcije možda pomerila, ali za večnuju pamjat... Meni možda i najzanimljiviji program nezavisnih i eksperimentalnih kratkih filmova je OTKAZAN zbog kiše, daklem, nije pomeren. Svedočim da su moji prijatelji iz Rume, koji su od organizatora dobili 1500 dinara za putne troškove, jednostavno ispaljeni i da su bezveze dolazili u Novi Sad, praktično im je FFS platio da se malo provozaju, a projekcija njihovog filma, kao i ostalih u tom pratećem programu, otkazana je zbog kišice.
U stvari je super što RTS laže tih 60% srpskih brojila koja plaćaju pretplatu. To je, valjda, prvi uslov pričanja priča: vi sednete oko vatre, platite piće pripovjedaču, a on vas langari. I svi zadovoljni.

A sad, evo i malkice detaljnijeg osvrta na moju avanturu na NACI FESTIVALU, u 2 dela.
Deo 1: KVAZI-PROMOCIJA i Deo 2: KVAZI-FILMOVI.



Deo 1: KVAZI-PROMOCIJA

Elem, par dana pred polazak u NS otkrijem da najverovatnije NIKO neće pljunuti ni dinara za moje putešestvije u susednu i bratsku nam Vojvodinu – ni Izdavač, NKC, ni Organizator, FFS. Iz NKC-a mi kažu, pored ostalog, da je uvek praksa da organizator programa bude taj koji podmiruje te troškove, a ne gosti, što je i razumno jer kada NKC (kao suorganizator Filmskih Susreta u Nišu) zove goste na Festival, oni im plaćaju put a ne da to gosti čine.
Iz tog razloga (nepodmirivanje troškova puta i sl.) na promociju nije došla Verica Novakov, urednica Izdavaštva u NKC, inače najavljena u programu i u svim najavama ovog dešavanja!

Onda napišem mejl festivaljskoj predstavnici za štampu, i na njega odgovor dobijem 'samo' nekih 30-ak SATI kasnije (tj. još jedan mejl i još jedno zvanje telefonom kasnije), pri čemu me samo prebaci na 'guest-service'.

Od te službe odgovor mejlom dobijem nepuni DAN kasnije (toliko o ažurnosti!), a što se ljubaznosti tiče, prosudite sami, evo tog mejla:

" Postovani,

U razgovoru sa kolegama koje se bave proatecim programom, obavestena
sam da
festival nije u mogucnosti da Vam refundira troskeve puta i ostalih
troskova
jer to nije unapred dogovoreno.
Hvala
Sluzba za goste
Emanuela pendjer "

Ovo bezlično 'pismo' koje kao da je pisao neki bot, neki spam program, neka neljudska, hladna, mašinska kvazi-inteligencija uvredi me više nego bilo šta. Pu, majku vam jebem onu nevaspitanu, bar da rekoste 'izvinite', 'žao nam je', 'učinićemo sve što je u našoj moći', 'nadamo se da ćemo nekako' itd itsl.
Ali ne, zabole ribica ovu fufu iz 'guest-service' koja me ovako ladno odjeba.
Talk about 'guest-SERVICE'!

Na ovo odvratim sledećim mejlom:

"Postovana:
mislim da je vase obrazlozenje necuveno: zar se takve stvari (barem nadoknada putnih troskova za gosta programa, ako vec ne eventualni honorar) ne podrazumevaju?
I cak i ako prilikom ugovaranja ove promocije *nije* specifikovano i izricito eksplicitno naglaseno da bi gostu trebalo bar platiti put, ne mogu da prihvatim da je za to sada kasno.
Ukoliko na ovome ostane, svakako cu se zaliti nadleznoj osobi za ovaj program, cim saznam ko je to.

Na promociju cu ipak doci jer bi njeno otkazivanje bilo neumesno sada, ali se nadam da cete mi reci ko je iz organizacije za nju nadlezan, koga bi trebalo da kontaktiram kada stignem u Novi Sad , itsl.

Pozdrav,
Dejan Ognjanovic"


Na ovaj mejl, NARAVNO, nisam dobio odgovor, ni odmah, ni kasnije, ni ikada do sada.

Pošto sam cele večeri većao sa sobom šta da radim, da li da uopšte idem u NS ili ne, odlučim da ipak odem, jer sam već ugovorio susrete sa nekim dragim prijateljima i najavio dolazak nedavno operisanoj tetki kod koje odsedam; ipak, bio sam rešen da tamo odlazim kao privatno lice, tj kao turista, a ne kao gost festivala, jer to očito nisam.

Nadam se da je jasno da ovde uopšte nije stvar u parama, koje su ionako sitne (840 din. od Niša do NS) i, što bi rekao moj pokojni deda, "Ja sam si siroma' za poviše". Uostalom, sa skromnim budžetom festivala od 1.3 miliona evrića, ko će još ovolike sume da predviđa i pokriva!!!?

Stvar je u (mojim) principima, i u totalno nezainteresovanom odnosu organizatora prema gostima koji želim da ovim mejlovima i celom situacijom ilustrujem.
Ni 'lj' od ljubaznosti, ni 'o' od organizacije!

Dakle, reših da odem u tu pivnicu kao turista, ali dok ne dobijem adekvatno objašnjenje-izvinjenje, neću da učestvujem u programu. Bio sam spreman na eksces, na svađu, na eksplozivne izjave novinarima (a la D. Vojnov), spremio sam nekoliko planova A, B i C, i narogušen otišao u pivnicu GUSAN.

Tu nešto kasnije naiđe jedna simpatična curica iz organizacije (tačnije, radi u FCS-u) i ona mi je objasnila kako i zašto nema para za ovo SADA ali će MOŽDA biti kasnije i bla bla itd. uz još par detalja koje ne bih obznanjivao ubedila me je da, barem, nisam usamljen u ovome, tj. da nisam jedini gost ovih promocija koji ima ovakav tretman. Nakon njene priče ja se malo raskravim, a prisustvo nekih prijatelja iz NS, koji su došli na 'promociju' dodatno me odoborovolji i ja samo kažem 'votahel'! Bring it on!

E, sad, na sajtu FFS-a stoji da promocije počinju u 15.00 h.
U Katalogu i u Biltenu stoji 15.30.
(Neusklađenost između ovih medija je, kako doznajem, bila stalna, neprestana i ticala se skoro svega: malo se podataka poklapalo na sva 3 mesta, pa su mnogi koji su se oslanjali na OVO umesto na ONO izvisili, ko za poneku projekciju, ko za novinarski bus, ko za već ko zna šta!)

Oko 15.45 doznajemo da još nema tonca sa mikrofonima, niti se zna gde je.
Zahvaljujući čudesima mobilne telefonije, njega dovabe nekako, a njegov zabezeknuti odgovor glasi: "Šta, zar promocija nije u 17.00h? Molim? Imamo i neku u 15.00h? Meni niko ništa nije rekao..."
On ipak dovuče svoje dupe (i mikrofone u njemu), postavi to na binu, priđe čak da nam se izvini, pri čemu mu ja u svom trejdmark deadpan maniru saopštim: "Ma nema veze, sve je u redu, napisaćemo vam prijavu i rešiti sve ovo", na šta me ovaj zabezeknuto pogleda, ali ga Dabić (iz NKC-a) umiri rečima "U redu je, šali se", a ovaj me još jednom onako čudno pogleda, i nestane.

Upitam ovu curicu gde su plakati, flajeri, bilo kakve obavijesti da će se OVO dešavati OVDE: kaže "Još nisu stigli iz štamparije."

Nema veze, meni je odavno jasno koliko je sati pa oko 16.20 ili tu negde na binu izađemo Dabić, Jor i ja, i proćaskamo međusobno, iako sa mikrofonima između nas, na opšte neinteresovanje slučajno zatečenih jedača i pijača u pivnici, ali i uz pažljivo slušanje ukupno 5 mojih NS obožavalaca. Nas trojica na bini smo profesionalci i ništa nas ne može iznenaditi (sem profesionalizma), te odradimo taj razgovor kao da imamo publiku u nekom ozbiljnijem smislu reči, i to prođe tako.

By the way, flajeri koji najavljuju već završenu promociju stigoše tek kad smo sišli sa bine. Big deal, kad nema postera na obližnjoj glavnoj ulici, niti ikakve najave na panoima i programima obešenim svuda po gradu.

Ako je neka uteha (a nije), u 17.00 je bila promocija još ozbiljnije i bolje knjige, o Kurosavi, starijeg i daleko važnijeg gosta od mene, Nikole Stojanovića (u tom trenu Iblisom još neovenčanog), ali na njegovoj promociji nije bilo NIJEDNOG obožavaoca, nikakve publike whatsoever, ako ne računamo učesnike prethodne tribine (Jor, Dabić, ja i par mojih gostiju), i uobičajene nezainteresovane goste pivnice.

Kao jedan način umilostivljavanja od strane ove curice iz FCS-a dobih VIP propusnicu (koja mi, strogo formalno gledano, kao učesniku promocije, ne pripada), čiju poleđinu skeniram i kačim e ne bih li možda još koga nasmejao njenim nacističkim pretnjama.
Obratite samo pažnju na text, na INTONACIJU, na strogoću, ovo kao da je sastavljala ista ona Ilsa, She-Wolf of the Folksdojčers koja mi je 'ljubazno' pisala iz 'guest-service-a'.
Dakle, šta reći?



Takođe, u Biltenu za taj dan se izvinjavaju na jednoj ogromnoj i neoprostivoj grešci bedastim 'ko radi taj i greši', samo da bi, par strana kasnije, počinili još veću i upadljiviju: naime, pri prelamanju 10. i 11. strane je nekakva interzona POJELA kraj texta sa 10. strane i početak onoga sa 11-te, tako da je moja promocija čak i tu okrnjena i, praktično, nenajavljena, jer se u vrhu 11. strane nalazi samo završetak texta te najave (na engleskom), bez početka, bez termina i mesta...

O bože......................

Jebote, ništa mi od toga nisi ispričao u Subotu... Ponela nas atmosfera eksploatacijskih filmova...

A ja mislio da Dimitrije preteruje... Iz ove priče deluje ne samo kao da tim ljudima treba oduzeti mogućnost da ikada išta ponovo organizuju nego da ih i treba javno bičevati na gradskim trgovima...

Plus ovo ničim izazvano mešanje engleskog i srbskog na vip propusnici... O tempora, o mores...

Deo 2: KVAZI-FILMOVI

Šta sam lepo od srpskih horora gledo.

HADERSFILD
2+
Ima ovde lepo uočenih detalja, likova, emocije, angsta... ali od toga je malo urađeno, odnosno, oni nisu iskorišćeni za neku PRIČU (u smislu zapleta) već za PRIČANJE (u smislu: bunch of people talking and talking and talking).
Početak je vrlo dobar: ima tu jedan efekat, vrlo jednostavan, ništa epohalno, ali ipak nadasve efektno i hvale vredno: vidimo tog lika koji se vozi ulicama nekog engleskog grada dok se u pozadini čuju vesti BBC-ja, znači, kultura, civilizacija, normalnost itd. to je sve u vožni s leva nadesno. onda – rez: i sdesna nalevo kreće vožnja ulicama (verovatno) Zrenjanina, sa krš kućama, oljuštenim zidovima, izdrkanim ulicama, propalim radnjama, grafitima, propalim firmama.
Nikakva veća filozofija nije ni potrebna da dočara taj kulturni šok koji doživi svako ko posle nekog vremena u civilizaciji dođe nazad u ovu kasabu; meni barem, koji sam to iskusio, nije ni trebalo ništa više da me smesta stavi u cipele tog lika koji se vraća iz Engleske ovde.
Dakle, to je OK.
Josif Tatić je u jednoj od uloga svog života kao zadrigli pijani ćale.
Glogovac, koga se inače gnušam, ovde je ostvario ulogu za koju će (evo, da prognoziram) sasvim sigurno biti nagrađen u Nišu. Dakle, ubedljivost s kojom je odigrao tog (ne)lečenog psihotika-sektaša-poetu a sada pravoslavca je skoro jeziva! Sjajno ga je skinuo! (Posle mi neke kolege rekoše da je Glogovac zapravo uspešno 'skinuo' jednog njihovog kolegu koji isto tako govori i ponaša se, ali pošto ja Danka Stojića ne poznajem, neću ni otkriti da su aludirali na njega.)
Već pomenuh, ali vredi ponoviti: Seka Sabljić je ODLIČNA i moćno jeziva kao psycho-inducing mama: sa samo nekoliko kratkih pojava i replika, sa samo nekoliko dobro odabranih detalja vezanih za nju, ovo mi je jedna od najupečatljivijih epizoda u bilo kom filmu koji nedavno videh (ne samo srpskom), možda i zato što sam nekoliko takvih majki imao nesreću da upoznam kod nekih poznanika. Da se ja pitam, ja bih njoj dao nagradu za epizodnu žensku ulogu.
No, da se vratim samom filmu: glavni problem je – šta je ovde zapravo dramski sukob? Ko je ovde glavni lik? Koja je centralna dilema?
Naime, mnogo bitnih stvari je ovde verbalizovano kroz dijalog, ali malo toga mi je pokazano, malo toga je elaborirano na neki smislen i zaokružen način, više je nabacano nego što je stvarno kroz dobar odabir detalja skicirano i secirano kako smo i zašto ovako sjebani kao što jesmo. Kao što već šapnuh Kišobrancu posle projekcije, teme koje su ovime pokrenute suviše su velike da bih ih adekvatno oživela 3-4 lika u jednoj dnevnoj sobi.
Znači, pored toga što imam utisak da ni drama nije tako jaka kao što slovi da jeste, film kao film nije dovoljno filmičan, nije ubedljivo presekao vrpcu sa poz. daskama, nije opravdao potrebu da se uopšte snima film (umesto da se usnimi poz. predstava). Što je još gore, u drugoj polovini ga teatralnost guši i utoliko što glumci počinju da glume kao da su opet na daskama, dakle, da se deru i da skaču i kolutaju očima i galame bez pravog opravdanja, i ta histrionika je delovala sasvim intruzivno, nepotrebno, izlišno, i neubedljivo, isforsirano.
Završetak je slab jer mi to 'iskupljenje' ili 'opamećivanje gl. junaka ne deluje nimalo zasluženo: Goran Šušljik ne samo što je prikazan kao najgori radio voditelj u istoriji radija, kao nesposobni, neprofesionalni drkadžija i neznalica, nego je i svuda drugde jedna jadna, promašena persona... koja na sasvim isforsiran način na kraju doživi prosvetljenje i, kao, postane čovek. Jes, kurac! Iskren da budem, sve do odjavne špice sam se nadao da je poslednja scena filma zapravo njegov wishful thinking dok leži u samrtnom ropcu, neka varijanta MOSTA KOD SOVINE REKE, a ne realnost – toliko je to delovalo neubedljivo. Avaj, ništa od toga.
Možda će na DVD-u da bude neki alternative ending? Žika mi reče da se drama završava vrlo slično ovome, pa stoga, mrka kapa...


PEŠČANIK
1+
Zašto ovo liči na Belu Tara, a nije mu ni prismrdeti?
1) Belin frejming i tajming su vrlo proračunati i smisleni, dok su kod ovog Tolnaija sasvim proizvoljni i bez efekta.
2) Bela ima ritam, makar i spor, i gledajući njegov film imaš upečatljiv i jasan osećaj da se nalaziš u jednom pažljivo konstruisanom autorskom svetu koji ima svoj ritam, svoju logiku, svoje zakonitosti; kod Tolnaija je povezanost kadrova sasvim proizvoljna i bez ikakvog kumulativnog dejstva, bez ikakvog osećaja da se to kreće odnekle ka nečemu, da ima nekakav smislen tok.
3) Uprkos svom 'kliničkom' pristupu, Bela postiže emocionalnu saživljenost sa svojim likovima (čak i kad to nisu najsimpatičnije osobe ikada), dok me je za ove figure koje se teturaju kroz PEŠČANIK baš bilo briga.
4) Bela ima odlične glumce, štaviše, gledajući njegove filmove i zaboravim da gledam glumce, potpuno 'kupujem' to što gledam, kao skrivenu kameru iz života tih nekih likova; Tolnai nema dobre glumce, ili bar ne ume sa njima (što je najuočljivije u jednoj would-be dramskoj sceni u kojoj su likovi-izbeglice poptuno mrtvosani i neubedljivi kao ljudi koji su usred noći došči da traže krov nad glavom kod nekih rođaka).
5) Bela uspeva da zabeleži čak i neku morbidnu vrstu lepote i poetičnosti u raspadanju i dekadenciji; Tolnai samo ejpuje neke slične postupke, ali bez približno istog efekta (kao, recimo, u uvodnoj sceni, u kojoj se kamera priljubi uz neko drvo u šumi, i penje se uz njega, glatko, polagano, uz koru u krupnom planu, i penje i penje... ali to niti je tačka gledišta nekog lika koji se penje uz drvo, niti je proizvođenje neke apstraktne tačke gledišta iz koje ćemo opaziti neke likove dole, niti je ne znam ni ja kakva stilizacija i poetizacija lepote prirode... već golo, proizvoljno izdrkavanje.

Sve u svemu, ovo je smor-fest bez glave i repa, koji daje sasvim nove dimenzije značenja terminu 'uninvolving'.

Ja nikada ne preterujem.

S.O.S.
2-
Ne znam šta se ovim scenarijem htelo, ali postiglo se nešto krajnje jadno, otprilike u rasponu između BRAĆE PO MATERI i ŠOVINISTIČKE FARSE.
Spoj tragedije i komedije, koji je Šijan tako superiorno izveo u svoja 2 najbolja filma (KO TO TAMO PEVA i MARATONCI), ovde je nadasve traljav, površan, neubedljiv: delom zbog toga što sam materijal odbija da bude komičan (kopanje kostiju iz ustaških jama iz II svetskog rata), delom zbog tretmana tog materijala koji nije ni filmski, ni idejno promišljen, niti je smešan u tim pokušajima golicanja. Koja je, recimo, idejna, a koja komička dimenzija 'gega' u kome matori Dušan Janićijević sere iza balvana i briše dupe listom rastinja, a onda se greškom umesto za list maši za konopac koji vezuje balvane, i ove obori na put baš pred bus sa hrvatskim specijalcima? Ti famozni balvani su vrlo svesno i promišljeno, vrlo logično primenjeni 'onih dana', i svođenje cele te balvan-revolucije na plod jednog seratorskog incidenta je, za mene, primer prednosti slepstika nad smislom.
Šijan ovde nema ni približno tako jaku glumačku ekipu: zapravo, Diklić mu je jedina svetla tačka filma, u kome svi ostali glumci kao da dolaze iz nekog drugog, sasvim desetog filma, i svako glumi drugačije, i svako nosi neku drugu boju i drugi ton, što umesto učinka horskog pevanja proizvodi efekat sličniji neuvežbanom orkestru u kome svako duva u svoju svirajku ne obraćajući pažnju na ostale: Bjela igra samoga sebe, ljigavu gnjidu u belom odelu, i utoliko je ubedljiv; Laza kao da je upravo iskočio iz novog Kustinog filma, to je kreveljenje i skakutanje i bečenje kao iz ZAVETA; Zona Zamfirova ovde igra curu iz provincije, ali sa apsolutno neujednačenim akcentom, toliko da je u nekoliko slučajeva uopšte nisam razumeo: usred sasvim pravilnog ('beogradskog') govora ona proizvoljno, ovde-onde ubaci poneku reč akcentovanu 'po niški', ali bez sistema, bez reda: verute mi, NIKO tako ne govori; Ejdus je i dalje u ŠOVINISTIČKOJ FARSI, i tako i glumi tog hrvata; Štimac takođe kao da je kod Kuste, ali kod onog starog, ozbiljnog Kuste, circa OTAC NA SLUŽBENOM PUTU; Vuk Kostić je najdrveniji od svih drvenih glumaca u istoriji drvenarije (jugodrvo- ugodrvo- godrvo – odrvo – drvo – rvo – vo- o!) i njegovi pokušaji humora su nešto toliko patetično da sam u par navrata bio na ivici suza; mislim, stvarno tužno; zašto ga neko ne eutanazira?
Sam zaplet je užasno neubedljiv, njegov tok je proizvoljno i površno povezan sa nekim 'istorijskim' dešavanjima u Hrvatskoj s početka srpske pobune, ali umesto bilo koje emocije (npr. osećaj predstojeće katastrofe koji prožima KO TO TAMO... i MARATONCE), ovde ne uspeva da domaši ni do zabave (jer je humor jadan, neubedljiv, površan, ne-efektan) ni do 'poruke' (koja je konfuzna dozlaboga).
Sve se to tako niotkuda i kroz ništa dovuče, poput mrtvog pseta, do završetka koji je više PREKID nego pravi kraj. Dakle, to ide, ide, ide, pa stane; i to gde stane, to je, kao, kraj.
VRLO različito od završetka MARATONACA koji se ZAVRŠAVAJU baš kako treba, i tu dodatka nema i ne treba.
Znači, kraj nema ni emotivni punch, ni humoristički, ni akcioni, ni dramski. Puki izduvani balon. Laza nateže gusle i peva "Brat na brata udario, brat do brata, balvan do balvana..." i to je to.
Kad bih imao vremena i volje mogao bih do sutra da seciram idejnu dimenziju scenarija i njegove proizvoljnosti i vrludanja i neubedljivosti ali... uostalom, proverite sami. Ali, uđite sa drastično spuštenim očekivanjima. Jer, ovde postoji ukupno JEDNA memorabilna replika ("Ako se udala, nije se zašila!"), JEDNA dobra dramska dosetka (gdegod u Hrvatskoj zagrebeš zemlju, iskopaš kosti nekog Srbina) i JEDNA *potencijalno* dobra i duhovita dosetka, od koje nije izvučen maximalan potencijal, a vezana je za podvige koje Štimac vrši na putu ka mestu dodele nagrade.

Deo 1: Kvazi-promocija = EXCELLENT reading  
Ako nas poslije svakog festivala budeš detaljno izvještavao, dabogda ti svaki festival bio ovakav  

Quote from: "crippled_avenger"Ja nikada ne preterujem.

 Ovo je understatement of the year.      

A Ghoulovo seciranje SOS (koje sam doduše dobio i uživo) je samo tužna tačka na kraju jedne tužne, a dugačke rečenice... Šijan, na kraju, bolje da je ostao neka vrsta prijatne uspomene iz detinjstva nego što se konačno dokopao fima i pokazao da magije zapravo (više) nema.

...urušavanje je krenulo još ranije, signalizirano je sa nepodnošljivo pretencioznim romančićem Vrtoglavica, a dokazano sa onom brukom od rmx viđenja SIROTI, MALI HRČKI (u kom V.Brajović glumi premijera izmrcvarene nam Srbijice!!!)...

i najzad,
AGI I EMA
3
Sasvim je očigledno da je knjižica-predložak filma u najboljem slučaju osrednje delce, jer su i likovi i situacije toliko generički (čak i za jedan roman za decu!) da to prosto smrdi po onoj 'kako matori Đokica zamišlja šta bi neko dete danas čitalo'.
Ja nisma ubeđen da bi se mnogo današnjih 10godišnjih dečaka primilo na tu knjigu, pa čak ni na film; ovo je više film za odrasle koji žele da se prisete dečaka u sebi, nego li današnje dece, koja bi se ovim filmom smorila posle 10ak minuta.
Ipak, za nas, matore i (malo) strpljivije, koji još nismo ubili dete u sebi, ovo je sasvim gledljiv, prijatan, ljubak i šarmantan film. Za to podjednaku zaslugu imaju reditelj i svi oni zaslužni za vizuelni identitet filma (koji je, ponavljam, SVETSKI!) kao i Stefan Lazarević kao Agi, koji bukvalno nosi film, i nosi ga muški, bez vidljivog napora. On je nesumnjivo pametno, lepo i harizmatično dete, bez ukočenosti i zazora od kamere koje ima većina naše ŠMIRANTSKE dece-glumaca; ima tu opuštenosti  prirodnost pred kamerom koja toliko nedostaje klincima-RECITATORIMA koji, inače, napučuju srpski film. On zaslužuje svaku nagradu i svaku slavu koju dobije: nadam se samo da ima dovoljno stabilne roditelje i vaspitanje da ne dozvoli da ga ova bagra po domaćim festivalima iskvari i uništi svojim niskostima, prljavštinama, alkoholom, drogama i fufama, i uvuče ga u svoj kal pre nego što se razvije u odličnog glumca, za šta nesumnjivo ima potencijal.
Meni je najviše smetalo odsustvo zapleta: mislim, tu ne postoji neki sukob, neki saspens, nego samo niz proizvoljnih epizodica u kojima se Agi bonduje sa tom matorom babom iz stare kuće prekoputa pri čemu se (na krajnje nedužan način) mešaju njihovi svetovi fantazije. Sad, ta fantazija niti je preterano maštovita niti bogata niti ne znam kako zanimljiva, ali je lepo uslikana i dinamično režirana, pa je umereno zabavna. Takođe mi sama srž tog bondinga: matora BABA + mali DEČAK ne pije vodu. Babe ipak ubedljivije funkcionišu sa devojčicama (vidi CURSE OF THE CAT PEOPLE za dokaz ovoga, i za primer ubedljivije i originalnije i dublje bajke).
Ipak, uz sve mane, kvaliteti ovog filma mu omogućavaju da prođe moj ultimativni lakmus-test za domaće filmove: da li bih ovo bez zazora i stida mogao da gledam u društvu nekog stranca, recimo Amera?
U slučaju AGIJA I EME, odgovor je: DA!
To se ne može reći ni za jedan drugi od 3 filma koja videh na Festivalu, koji su odreda opterećeni uobičajenim boljkama srbskih filmića i savršeno irelevantni za bilo koga izvan Srbije.

Quote from: "Ghoul"i najzad,
Ipak, za nas, matore i (malo) strpljivije, koji još nismo ubili dete

Quote from: "crippled_avenger"

Quote from: "Ghoul"i najzad,
Ipak, za nas, matore i (malo) strpljivije, koji još nismo ubili dete

   

Cripple, gade, upravo jedem paštetu, oćeš da se udavim???  

Quote from: "Harvester"

Quote from: "crippled_avenger"

Quote from: "Ghoul"i najzad,
Ipak, za nas, matore i (malo) strpljivije, koji još nismo ubili dete

   

Cripple, gade, upravo jedem paštetu, oćeš da se udavim???  

Ghoul je još davno upozorio da ne treba jesti dok se iščitava šta ljudi pišu na ovom forumu.  

@Ghoul: apropo šmirantske dece-glumaca kod nas, podsetio si me na onu nesreću od serije NEKI NOVI KLINCI. Onako kako se ta deca ponašaju, ne ponaša se niko u stvarnom životu, ili se bar meni tako činilo, dok mi zabludu nije uništila rođaka koja je u vreme prikazivanja serije imala 12 godina i čija je poznanica iz odeljenja igrala u toj seriji. Ta poznanica se i u stvarnom životu ponašala isto onako izveštačeno, šmirantski i recitatorski kao i u seriji. Hiperrealizam?  

Posle svega ovde procitanog,ostao sam bez komentara.....ili barem nemam vise snage da pljujem po nasim organizatorima,filmovima,reziserima,glumcima,trulim i nemastovitim scenaristima....itd....itd....ali opet idu NFSusreti,pa cemo se tek smejati....ili plakati ?

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"...Vlajchicev osvrt iz danasahnjeg BLICa...
Pomenimo da je u petak, najavljeni događaj festivala, dokumentarni film o najvećoj zvezdi srpskog filma Iti Rini, rad beogradskog dokumentariste Ilje Slanog, prikazan u dvorani sa samo jednim gledaocem. Zaslužuje da mu se pomene ime: beogradski reditelj Dragomir Zupanc, inače Iljin komšija sa Čubure.

da se zna: poznajem najmanje 2 osobe koje su otišle da gledaju dok. o ITI RINI, ali su se zajebali i otišli na mesto naznačeno, ne znam, recimo u Katalogu, a ne na mesto rečeno u Biltenu (ili obrnuto, ili nešto treće); poenta je da nisu bili adekvatno obavešteni o izmeni lokacije prikazivanja, te su otišli na pogrešnu; a kad su to shvatili, bilo je prekasno da idu na pravu, jer dok. traje samo pola sata, i izlišno je trčati negde da vidiš poslednjih 10 minuta.


PS: glede HADERSFILDa, zaboravih da pomenem da je moj kurometar zaglavio negde oko cifre od 400, ali odokativno (i od-uhativno) bih rekao da se reč 'KURAC' u filmu ponavlja bar 500ak puta!
ali bez brige, harv, sve ostaje samo na REČIMA!
ipak, da malo golotinje u filmu ipak bude, pobrinula se curica, BARELY LEGAL (u filmu ima 16 godina, ne znam da li i glumica ima toliko, ili koju više): ona u jednom kadru pokaže svoje sasvim slađane sisice, što je uvek pohvalan momenat kod mladih, up-and-cumming glumica (tim pre što ova, sem u prsima, baš i nema mnogo talenta).

Suazana Lukić je svakako starija od 16 godina  

Mala je pametnica, buduća srpska Mae West!



Dvadesetdvogodišnja kruševljanka Suzana Lukić student je četvrte godine na Akademiji umetnosti Braća Karić na katedri za glumu. Gledali smo je u predstavama "Hogar StrašnI", "Pobuna lutaka", "Brod za lutke" i "Halflajf" gde je za ulogu Milice, na 51. Sterijinom pozorju dobila nagradu za najbolju mladu glumicu iz Fonda "Dara Čalenić". Uskoro ćemo je gledati u filmu "Hadersfild".


Omiljena inostrana kuhinja i jelo?
Za početak, jedan, složićete se, stereotipan odgovor – italijanska kuhinja, ali zato jedno, ne svima dostupno jelo – fusoli s tikvicama u sosu od mirođije by Vlada Dekić with Love...

Omiljeni restoran?
SOKOJ – ima jednu veliku prednost u odnosu na ostale – nalazi se u neposrednoj blizini stana u kome se budim.

Omiljeni kafić?
"Pevac" – zato što je baš takav kakav jeste.

Da li pijete koktele i koje?
Kad ih pijem, naručujem Mojito – zbog tog sexy mixa sveže nane, ruma, braon šećera i društva koje ga obožava.

Omiljeno alkoholno piće?
Johnny Walker, with a splash of Red Bull.

Gde je po vašem mišljenju najbolji provod u gradu?
Svako mesto u kome se dogodi onaj trenutak kada imam želju da izljubim pet najvažnijih ljudi u mom životu, s kojima, naravno, delim i to veče...

Koji je vaš omiljeni grad u svetu i zašto?
Beograd... obožavam te leptiriće u stomaku... svaki put kad mu se vratim.

Omiljeni modni kreator?
Stella Mcarthny for H&M

Kakav je vaš stil života u jednoj reči?
Hedonistički.  

Šta je najvažnije u životu?
Prijatelji.

Omiljeni parfem?
Nina Ricci – "Love in Paris"

Koja vam je omiljena marka automobila i šta vozite?
Omiljen mi je Ford Ka. Vozim? voze me - Lux taxi, uglavnom...

Kojim sportom se bavite, a kojim biste voleli?
Hmm... da li clubbing možemo da računamo u sportsku aktivnost? Ako je odgovor NE, prelazim na sledeće pitanje... brzo, brzo, brzo...

Kakve satove volite, digitalne ili klasične i zašto?
Analogne... ja sam ipak osoba koja ne ide u smeru suprotnom od kazaljke na satu.

Da li verujete u ljubav na prvi pogled?
Nepopravljivo.

Šta je vaš najbolji afrodizijak?
"Ležimo na leđima, smejemo se bez razloga"... Darkwood dub

Šta mislite o sex-u za jednu noć?
Obično ne mislim...

Ko je po vašem mišljenju najseksipilnija muška i ženska osoba sa javne scene?
Ona koja o tome ne vodi računa...

Vaša formula za uspeh?
Moja.

Ko je idealna žena/muškarac?
Onaj pored kojeg poželim da se budim...

Šta je za vas hedonizam?
Način života.

Da li ste tetovirani, šta mislite o tome i šta biste tetovirali na svom telu?
Nažalost, nisam... zvezdice. Zašto? Zato.

Da li imate poroke i koje?
"Between two evils I always pick the one I have never tried before". Mea West    

Pohotna Kruševljanka je pokazala svoje pravo lice!

Ona igra inače u jako zanimljivoj predstavi HALFLAJF tu možete da je overite in vivo...

Quote from: "Harvester"Deo 1: Kvazi-promocija = EXCELLENT reading  
Ako nas poslije svakog festivala budeš detaljno izvještavao, dabogda ti svaki festival bio ovakav  

hvala, ali neka, hvala, harv.

naredni festival na koji idem, grosmanov, u sloveniji, trebalo bi da bude jedno osvežavajuće iskustvo: jes' da im je budget bar 100ak puta manji od bjelinog, ali ovde sve ukazuje na to da se gosti dočekuju domaćinski i da se sve čini da se tamo prijatno osećaju.

možda, na krahu leta, svratim na neku projekciju na niškoj tvrđavi, recimo dimbo me je naterao da kusti dam šansu, a trebalo bi da pogledam i novog mišu radivojevića, i možda još koji naslov, tako da... tko zna?

Pogledao sam HADERSFILD Ivana Živkovića.

Film je nesnosan. Ne znam kako se ovo moglo dopasti Ghoulu da bi izguralo dvojku pošto je reč o dostojnom nasledniku NORMALNIH LJUDI.

HADERSFILD u najboljoj tradiciji NORMALNIH LJUDI, filmski krajnje nepismeno pokušava da zabeleži pozorišnu predstavu bez ikakve formalne invencije na bilo kom polju.

Fotografija Vladana Pavića je bazirana na mešavinama svetlosti i tame, licima koja su pola u mraku, pola u senci, i čini se da HADERSFILD ne bi mnogo odmakao od nivoa Olegovog SUTRA UJUTRU da nije te advertajzing estetike koja se provlači kroz fotku. Pavićeva kamera se ne cima kao Čolakovićeva u SUTRA UJUTRU, ali ne mogu reći da se iza njegove slike krije neki ozbiljan koncept izuzev da sve bude spakovano kao artikulisan film, čija čistoća čini da sve ode malo u pravcu fetišizacije socijale.

Međutim, Živkovićevo kadriranje je kardinalno. On uspeva da pogreši u situaciji kada tekst, toliko teatralan, ne nudi pravo na grešku. Živković krajnje nemarno hendluje smene planova i vrlo često ničim izazvano iz razmene krupnih kontraplanova ode u neki širi plan, potpuno neobjašnjivo i bez opravdanja, sugerišući da junake neko posmatra, samo ne znam ko.

U sceni u parku, recimo, Živković toliko nasilno ode u širi plan da mi se čini kao da je u širem planu odradio prilično intimnu deonicu razgovora za koju nema razloga da bude tako slikana.

Od Živkovićevih nemotivisanih širokih planova, u filmu ophrvanom krupnim, naročito se ističe potpuno ničim izazvano snimanje dveju devojaka iz daljine, pored škole, u kome one ne kažu aposlutno ništa važno za film i ta scena je pored heavy handed režije i za sam zaplet poptuno redundantna.

Široki plan nam uskraćuje i mogućnost da shvatimo šta je devojčica "bacila niz rijeku" sa mosta. Ja pretpostavljam da je to video traka sa seksom svojih roditelja, no možda Ghoul i Žika Kišobranac imaju neku drugu teoriju?

Zatim, fleševi sa likom neke devojke u masi ljudi? Je li to Šušljikova izh+gubljena ljubav? Ko je ta osoba? Uašto se ona javlja u fleševima?

Kako možemo da imamo scenu sna na kraju filma kada prethodno nismo uspostavili oniričku atmosferu? Kako može ta scena sna da vodi u besramni, neuračunljivi hepiend a da se za autora i dalje kaže da ima ukusa, i da mu se odmah ne oduzme diploma FDU?

Ipak, to sve je zaobilaženje oko glavnog problema ovog filma a to je gluma. Šušljik, Glogovac i Ćetković su troglavi auralni udar na civilizovanog čoveka, nesaglediva tortura za svakoga ko shvata da je ključ filmske glume underplay.

Propraćeni tekstom koji je teatralan, scenama koje su pune jasno postavljenih dramaturških skela koje nisu uklonjene posle izrade teksta, ovi velikani najmračnijih godina naše kinematografije su konačno odlučili da nam se najebu majke.

U vlastitoj produkciji su konačno snimili film u kome mogu da urade sve ono što nisu uspeli u KROJAČEVOJ TAJNI, KLOPCI i ZONI ZAMFIROVOJ, HADERSFILD je njihov HOT FUZZ, uloga po kojoj žele da ostanu upamćeni, neznajući da bi većinu njihovih najradije zaboravili.

Film o tranziciji su snimili ljudi koje ne znaju apsolutno ništa. Formalno neznanje je ispraćeno piotpuno ličnom ispraznošću. Živković i Pavić su se zaustavili na pokušaju da svemu daju neku vrstu zanatske ekspertize koja za ovu vrstu soula nije važna, a tekst i glumci su uspeli da razotkriju svoju ispraznost čak i onima koji najbenevolentnije žele da se poprave da ih zanimaju "problemi tranzicije".

Očigledno je reč o klasičnom primeru eksploatacije tuđe nesreće koji možda i ima neku kontemplativnost u pozorištu, mada kontemplacija je uvek gledaočeva a ne autorova, a na filmu pokazuje svoju nisku hranljivost.

Potpuno je suluda ta pobednička atmosfera koja je stvorena oko filma i koja još uvek traje čak i posle prikazivanja posle koga bi ljudima trebalo da bude jasno o kakvom je smeću reč.

PASTORČE!
Producent Bogdan Stojiljković optužuje Dragana Bjelogrlića da je glavni krivac za to što je "Crni Gruja i kamen mudrosti" izostavljen iz programa Filmskog festivala Srbije
U programu prvog Filmskog festivala Srbije, koji je juče počeo u Novom Sadu, našla su se sva ovogodišnja ostvarenja naše kinematografije osim najgledanijeg! Naime, posetioci ove manifestacije neće biti u prilici da vide "Crnog Gruju i kamen mudrosti", i to zbog, kako tvrdi producent Bogdan - Boca Stojiljković, nerazumevanja predsednika Upravnog odbora festivala Dragana Bjelogrlića i Filmskog centra Srbije, koji je osnivač.

- Bjelogrlić, koji inače igra u "Crnom Gruji", ponudio je da film bude u programu, ali nije bio raspoložen da za to adekvatno plati! Ja sam mu rekao da sam kao producent platio njegovu ulogu u "Crnom Gruji" onoliko koliko je tražio, pa je red da i on u ovom slučaju bude realan - objašnjava Stojiljković, dodajući da mu je Bjelogrlić nakon ove argumentacije "održao direktorsko predavanje o značaju festivala", pokušavši da ga ubedi da je za njegov film najbolje da učestvuje, ali da on na to nije pristao.

- Odgovorio sam mu da ću Sopotu, Vrnjačkoj Banji i Nišu film dati gotovo besplatno, a Novom Sadu ne mogu, jer on pretenduje da bude najveći i najposećeniji na Balkanu, o čemu svedoči i činjenica da njihov budžet iznosi milion evra! Kako nismo uspeli da se dogovorimo, "Crni Gruja i kamen mudrosti" neće biti na festivalu. Uostalom, Filmski centar Srbije, koji je osnivač festivala, nije dao ni dinara za realizaciju "Gruje", a ni scenario koji sam ove godine poslao na konkurs nije prošao, a uveren sam da je odličan. Nikoga ni za šta ne optužujem, ali smatram da bi bilo logično da se na autore i producente čiji su su prethodni projekti bili uspešni obrati malo više pažnje - zaključuje Stojiljković, čije navode Bjelogrlić nije želeo da komentariše.

(L. G.)

Quote
naredni festival na koji idem, grosmanov, u sloveniji, trebalo bi da bude jedno osvežavajuće iskustvo: jes' da im je budget bar 100ak puta manji od bjelinog, ali ovde sve ukazuje na to da se gosti dočekuju domaćinski i da se sve čini da se tamo prijatno osećaju.

pa, slovenci, sta drugo reci.
ne, ozbiljno, moj stari je radio za njih [skoro 30 god.], i, iako porijeklom hercegovcem i iako je meni na njeznik isao takav njegov 'elitizam' i 'rasizam', uporno je tvrdio da su svi ostali osim njih 'goli @urac i neodgovorna marva'.
dugo mi je trebalo da se konacno uvjerim u te njegove tvrdnje, s tim da su sada iskustveno zabetonirane.

inace, ghoule, sjajni su ti prikazi filmova, par puta sam se i iskreno nasmijao ['ugodrvo- ugodrvo- godrvo – odrvo – drvo – rvo – vo- o!' ].

Quote from: "crippled_avenger"objašnjava Stojiljković, dodajući da mu je Bjelogrlić nakon ove argumentacije "održao direktorsko predavanje o značaju festivala", pokušavši da ga ubedi da je za njegov film najbolje da učestvuje

ha! ovo je fenomenalno!
pouzdano znam da je bjela, za učešće ivkove slave na niškim susretima prošle godine, tražio neke sumanute pare, pravdajući se da je to najgledaniji film i bla bla, mnogo veće od onoga što su davali ostalim filmovima, i pošto organizatori nisu bili blesavi da mu te pare daju (uostalom, 'slava' je u međuvr. već bila i na Tv a ako se ne varam i na dvdu) – film nije ni prikazan.
izgleda da bjela nije tada shvatio istorijski značaj i tradiciju niškog festivala, ali se setio tog argumenta prilikom ovog novosadskog.

inače, kad je bjela bio glavni boss niških susreta, 2002., grad je ubrzo potom morao da radi rebalans gradskog budžeta da bi mogao da pokrije ludačke količine para koje su nestale bez traga tijekom festivala...