ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

ON EVIL GROUNDS
P. Koller
*(*)          
2-
austrijska budalaština koja se reklamira kao 'sergio leone meets tom & jerry'. ova reklama je blasfemija ne samo za sirotog, ničim izazvano prizvanog leonea, nego i za toma i džerija.
ovo je verovatno prvi pravi svetski film MADE BY PSYCHOS FOR PSYCHOS.
ne mogu da pojmim da se ovim klinačkim izdrkavanjem može oduševljavati neko ko nije
a)   psihopata
b)   retard (ne-metaforički, već klinički)
c)   autor SRPSKOG PSIHA.
naravno, kategorije a, b i c su uzajamno zamenjive, ekvivalentne, ali eto, sad vam je valjda jasnije.
dakle, gomila imbecilnog kreveljenja, groktanja, bečenja, urlanja, pljuvanja, režanja, sa mnogo senseless violence-a, sa mnogo iživljavanja (recimo, autor filma očito misli da je i silovanje strašno smešno, pa mu se 1 'geg' sastoji baš u tome), a sa nimalo smisla, nimalo duha, nimalo originalnosti u set pisovima kakvima se mogu pohvaliti i najslabije epizode toma i džerija...
dakle, strašno.
ili sam počeo da starim, ili ne znam šta je, ali ovo je po prvi put u životu da sam, gledajući neki zapadnjački film (japanci su priča za sebe) imao utisak da je autor zaista pravi pravcati psihopata, osoba koju ne bih voleo da sretnem ni u glavnoj ulici, a kamo li negde dalje od razuzdane gomile!
znači, kao totalno dumbed-down gaj riči, ali bez trunke duha, bez imaginacije, ičega!
aleksandre petkoviću, sram te bilo! (a.p. igra glavnu mušku ulogu – ne psiha-mučitelja već psiha-žrtvu).
pisaću detaljnije o ovome za beyondhollywood, if u care.

Quote from: "Ghoul"BUG
W. Friedkin
**            
2

bem ti život, prvo me izneverio linč, a sad i fridkin, u 2 dana zaredom!
2 čoveka u koje se kunem, 2 među užasno retkom i uskom grupom ljudi koji su u stanju da proizvedu ISTINSKU STRAVU, ljusnula su i to žešće svojim najbovijim pokušajima ceđenja suve drenovine.
BUG je tipičan primer tog novog talasa histeričnih brut-drama koje pišu suicidalne žene i izmučeni pederi u kojima akteri svoju sjebanost iskazuju tako što brutalno sakate sebe i druge uz mnogo senzacionalističkih i over-the-top aktivnosti koje su, kao, nekakva jednodimenzionalna 'metafora' brutalnosti koju je svet istresao na njih.
to, možda, u teoriji i ne zvuči mnogo loše, ali u praxi se svodi na totalno simplifikovanu i simpletonsku orgiju praznoslovlja i jeftinih naravoučenija. mark rejvenhil, sara kejn i tako ta ekipa. shopping and fucking. ovo ono. sve je to moj do mojega. milion milja daleko od artoovskog pozorišta brutalnosti.

BUG je napisao čovek koji se zove trejsi.
šta dalje reći?
trejsi, idi i jebi se. ovo ništa ne valja. u samom startu komad ti je prazan i bezvezan, i čak ni fridkin tu nije mogao mnogo da uradi, sem da ga 'oplemeni' sopstvenom sklonošću ka excesu, koja ovde nema nikakvo utemeljenje u priči ili likovima, već je prosto vulgarni pokušaj da se prevlada napadna teatralnost koncepta.
neuspešno.
ovaj 'film' odiše svim onim što najviše mrzim kod POZORIŠTA.
nije uspeo da mi suzbije nevericu i uvede me u svoj svet.
nije uspeo da mi proda te vrlo pozorišne dijaloge, niti pozorišnu glumu.
nije uspeo da me ubedi da se tu dešava neka stvarna drama nekih stvarnih ljudi.
kao rezultat, dobio sam apsolutno uninvolving paradu neubedljivih tirada, koje prema kraju postaju sve glasnije, sa mnogo nog skakanja i vrištanja i bečenja i dernjave koju apsolutno prezirem i u teatru i na filmu i bilo gde.

uprkos svim 'senzacijama' nije me bilo briga ni za šta i ni za koga u ovome, i jedva sam dočekao kraj.

Hej, meni se Bug bas svideo. Odnosno ne bih ga ovako otpisala kao ti. Drzao mi je paznju do samog kraja, a likovi su vrlo stvarni, znaci mogu da zamislim da postoje toliko ocjane i sjebane zene koje ce da prihvate scenario koji im sa strane donese neko ko samo pristane da bude sa njima, ko im uz to kaze da je sva nesreca u kojoj zive vrlo logicna, da je rezultat opste zavere. Ono sto se desava izmedju dva gl. lika je neka vrsta ludila u dvoje koje je meni takodje vrlo zanimljiva tema. I meni je bilo zesce tuzno kako zena u filmu pronalazi utociste u paranoji i prici o bubama. Deo u kom Esli Dzad sklapa kockice i prica onako brzo kao u delirijumu, pa kada povice da je ona majka buba, u brate, zmarci su me prosli. Jedino sto ja filmu zameram je sto je scenario ostao, u cisto tehnickom smislu, vrlo pozorisan (npr. imas tipicno pozorisne rezove koji odvajaju pricu na stanja, odmakle stadijume situacije, umesto da ih filmski razvijaju preko detalja, da osetis progresiju na detaljima, tj. u elipsi je ostao deo u kom zena skroz flipne, posle povratka od lekara i vise ne veruje nikom sem liku koji joj se uvalio u stan, to je pozorisno).  Steta je sto je Fridkin dao piscu drame da pise scenario, inace bi film bio jako dobar.
Sto se tice dostizanja artoovskog pozorista brutalnosti, kolko me jos sluze puskice sa faksa, nesto se ne secam da ga je i sam Arto dostigao, tj. prakticno ostvario, osim sto se tripovao na istocnjacko pozoriste i, poredeci ga sa pozoristem zapada, izvodio poetske zakljucke tako studenti mogu na to da se loze. on je pricao sta on zamislja kako pozoriste na zapadu treba da izgleda, ali sam nije napisao takve tekstove niti je taj njegov san ostvaren (mozda je napisao jedan). Ispravite me ako gresim.
I sta sad ima veze ako je Sara Kejn bila suicidalna? To me uvek nekako nerviralo kad se delo autora koji se ubio povezuje sa onim sto je pisao, pa se tome pridaje slava ili suprotno delo omalovazava u skladu s tom cinjenicom. Ja nekako mislim da su njihova dela upravo bila trzaji od takvih stanja, depresije i suicidalnosti, rezultat ogromnog truda da se pise UPRKOS onome kako se osecaju, da se od toga otrgnu i uvek mi je strasno kada cujem da se cak i to sto su uspeli da otmu od depresije pripisuje istoj, kao da je bolest autor, a ne covek koji se borio protiv nje.        
Inace, ghoul, ti si bese hvalio Candy, onu glupost od filma u kojoj devojcica sat i po maltretira pedofila. Ne vidim po cemu je to batrganje u dvoje mnogo uverljivije od ovoga. Meni jedino sto se u Candy svidelo i ucinilo uverljivo je sto klinka u jednom trenutku vrisne da mrzi jebeni Goldfrap.

Quote from: "otaku"I sta sad ima veze ako je Sara Kejn bila suicidalna? To me uvek nekako nerviralo kad se delo autora koji se ubio povezuje sa onim sto je pisao

hej, da li ces mi verovati ako ti kazem da nemam nikakvog pojma o biografiji sare kejn, konkretno, nego je moja opaska trebalo da pokrije uopste tu grupu i njen majndfrejm.
istina, strasno mi imponuje sto sam naslutio i bio u pravu po pitanju toga, jer to jos ucvrscuje moj argument.
inace, na kraj pameti mi nije da koristim biografsku metodu u analizi dela - osim, donekle, onde gde se ona toliko napadno preliva u umetnost da se potonja pretvara u barely masked autobiografiju...

sto se tice hard candy: meni je on bio zanimljiv i uzbudljiv, imao je intrigu, imao je taj catch u kome do kraja ne znas ko je tu sicko a ko zrtva, dakle, zabavljao me je daga ispratim do kraja onim elementarnim filmskim 'da vidim sta ce dalje biti', sto se u slucaju BUG-a nije desilo, jer, kao sto rekoh, meni ti likovi - onako kako su u filmu predstavljeni - nisu nijednog trena bili ubedljivi i nisu me zainteresovali za svoje sjebanosti i paranoje.

pored toga, onu CANDY curicu bih uvek radje gledao sat ipo (pa i duze) nego li eshli dzad! (ovo poslednje nije argument nego mazohisticka udica koju vam stavljam da se na nju hvatate i ignorisete sve prethodno, kao onomad kad sam uzgred pomenuo 'ideologiju' u KNOCKED UP, pa ste se ti i milosh primili na udicu koju sam zapravo stavio ocekujuci da ce lilith ili tako neka majka-dojilja da reaguje)

Quote from: "Ghoul"

pored toga, onu CANDY curicu bih uvek radje gledao sat ipo (pa i duze) nego li eshli dzad! (ovo poslednje nije argument nego mazohisticka udica koju vam stavljam da se na nju hvatate i ignorisete sve prethodno, kao onomad kad sam uzgred pomenuo 'ideologiju' u KNOCKED UP, pa ste se ti i milosh primili na udicu koju sam zapravo stavio ocekujuci da ce lilith ili tako neka majka-dojilja da reaguje)

Lilit ne reaguje kad vidi implicitni elitizam by Ghoul vec joj se od toga   .
No, kad me vec prozivas, moram reci da mi se dopao Otaku_prikaz Knocked Up, a tvoji kontraargumenti su bili potpuno ispod prihvatljivog nivoa (ovo opet nema veze s tim sto primecujem da mi se vise svidjaju filmovi koji se tebi svidjaju dok mi bas ne leze oni koje "hvale" Otaku, a posebno Milosh, no to moze da ima veze i s mojim generalnim nedostatkom ukusa).

hej, mama, zar bas toliko ne smes da priznas implikacije toga da vise volis ono sto ja volim, nego odmah moras da to pravdas svojim navodnim odsustvom ukusa?

a za KNOCKED UP se lose secas: ja tamo nisam nudio nikakve (kontra)argumente bilo cemu vezanom za FILM, jer ga jos nisam gledo; naveo sam neke teze vezane za otaku prikaz, na koje niko nije reagovao, a one ipak ne mislim da su ispod bilo kog nivoa, cak mislim da nisu sasvim besmislene...

Quote from: "Ghoul"

a za KNOCKED UP se lose secas: ja tamo nisam nudio nikakve (kontra)argumente bilo cemu vezanom za FILM, jer ga jos nisam gledo; naveo sam neke teze vezane za otaku prikaz, na koje niko nije reagovao, a one ipak ne mislim da su ispod bilo kog nivoa, cak mislim da nisu sasvim besmislene...

pa i mislila sam na kontraargumente u vezi prikaza by Otaku (dobro, dobro, nije da su ispod SVAKOG nivoa, ali znas ti i bolje), a ono u zagradi nema veze s onim ispred zagrade.

no, ajde, priznajem da mi srpski lose ide pa je tu, mozda, izvor nesporazuma.

Mrzim Candy-curicu!

Bug (2007) W.Friedkin ***

Svidjaju mi se argumentacije gore pomenute u kritikama Ghoul i Otaku,jer cini mi se da Bug i zasluzuje jednu siru ideolosku raspravu,u kojoj bi na kraju VEROVALI ILI NE,skoro svi bili u pravu.
Bug je kontroverzan,a opet tezak i naporan.Smeo,a ipak ziheraski nastrojen u svojoj zelji da nas ubedi u duboku otudjenost od socijalno podobnog americkog drustva svojih mentaljunaka !
Ono sto nazalost jutros,uprkos viseminutom traganju po netu nisam uspeo da nadjem,jeste kljuc za razumevanje jednog od mojih omiljenih americkih rezisera W.Friedkina....ZNACI :ovim sam se bavio jos pre par godina.U okviru DVD box seta cuvene japanske gangsterske yakuza hronike The Yakuza Papers,postoji bonus u kome razni autori odaju posthumno pocast jednom od najvecih japanskih i svetskih rezisera svih vremena Kinji Fukasakuu
Medju njima pogadjate W.Friedkin otkriva koliko mu je Fukasaku znacio,i koliko je zapravo on sam pokusavao da ubaci njegove elemente u svoje filmove....verovali ili ne Friedkin kaze:"The French Connection could easily be directed by Fukasaku !"
Dva naslova koja odisu duhom velikog japanskog majstora su Sorcerer i To Live & Die in L.A.Ogledalo su likovi koje postujete zbog hrabrosti i smelosti,mrzite zbog gluposti u koje srljaju,ALI,na cudan nacin ne uspevate da saosecate sa njima,niti da se vezete emotivno,jer vam je njihov harizmatican pristup zivotu potuno stran i nepoznat !!!
Tako recimo,u To Live & Die in L.A.(inace jednom od 2 omiljena filmova cuvenog T.Kitana !!!),William Petersen zivi brzo na ivici,gine iznenada nasilno,sto vas naizgled ostavlja ravnodusnim,usled gubitka "heroja",Friedkin odmah prepusta palicu John Pankowu,sto nam samo govori o Fukasakuovoj filozofiji pravljenja filmova i zivotnih situacija i shvatanja uopste !!!
To je otprilike potez koji svesno cini Friedkin ekranizacijom Buga,po mom misljenju,pod uticajem Fukasakua,bez granica i emocija,a najmanje mareci za misljenje kritike i publike....I JA TO POSTUJEM !!!
E sad,zamislite jedan mesano rasni cast,u kome bi recimo Tadanobu Asano ili Takeshi Kitano igrao paranoidnog psihopatu.....kakva bi samo bila ona scena zubocupanja !!!!
Kod Japanaca i sa njima to VOZI,ali sa Amerima

Quote from: "Ghoul"pored toga, onu CANDY curicu bih uvek radje gledao sat ipo (pa i duze) nego li eshli dzad! (ovo poslednje nije argument nego mazohisticka udica koju vam stavljam da se na nju hvatate i ignorisete sve prethodno, kao onomad kad sam uzgred pomenuo 'ideologiju' u KNOCKED UP, pa ste se ti i milosh primili na udicu koju sam zapravo stavio ocekujuci da ce lilith ili tako neka majka-dojilja da reaguje)

a, pa, da, to je bila samo mazohisticka udica   Ghoul je u stvari uvek iznad nas, ne da se pojmiti, a mi vazda glupi i natrĆeni za njegov mind spanking.

Quote from: "otaku"a, pa, da, to je bila samo mazohisticka udica  

kako da nije: očigledno je poslužila svrsi – da se zakačiš na nju i ignorišeš sve što joj je prethodilo!
zar to nije mazohizam: napisati 3 pasusa texta, i onda na kraju staviti neku zezalicu, znajući da će svi da se nakače na nju i iz svesti smesta izbrišu ona 3 mukotrpno smišljena i sročena pasusa!
 

Pogledao sam (konačno!) This Is Spinal Tap, izvanredan film!  

"We wanted to name the band Originals, but then we discovered another band was using that name, so we called ourselves New Originals!"  

Naravno, sveprisutni Roger Ebert ima ponešto ""pametno"" da izjavi i o tom filmu!  

"So if we want that extra push over the cliff,WE GO TO 11 !!!"  

ja znam da sam suze ronio bukvalno kad levati nisu mogli izaci na scenu... izgube se           i u krug se vrte  

a gledao sam sicoc Notte di caribia il tako nekako    odličan film sa tužnim završetkom... neki ljudi jednostavno nemaju sreće  

URBANIA
J. Shear
***           3
zabavna gay varijanta na AFTER HOURS u kojoj situacije ipak nisu previše nadrealne i groteskne, ali jesu suptilno duhovite i simpatične, a naročito je pažnje vredan način na koji su humor i vrlo dark edge sve vreme balansirani da bi tek pred kraj nasilje i krv (načas) odneli prevagu. upućenost u urbane legende je poželjna da bi se shvatile sve aluzije i reference. new york prikazan kao veliki opasni ali i neodoljivi freakshow. povremeno previše raspričan (ipak je baziran na pozorišnoj predstavi!), ali pleni dobrim režijskim rešenjima i nenapadno dobrom glumom svih do poslednjeg epizodiste.

Jel' se to odnosi na Skorsezijev After Hours?

Quote from: "Harvester"Jel' se to odnosi na Skorsezijev After Hours?

jel ima još neki???

Na IMDb-u još nekih osam komada.

Pogledao sam i ja BUG.

Prva polovina mi se veoma svidela.
Druga polovina mi se nije uopšte dopala.

Zbog ove šizofrene situacije izuzetno mi je teško da dam konačan sud.

Ja ne volim filmove koji su rađeni po pozorišnim predstavama - pozorište i film su dva različita medija, i filmski scenario ne sme biti isto što i tekst pisan za pozorište. Ovde se ova činjenica izgubila iz vida, i film je negde na polovini upropastio postojeći potencijal i skliznuo u neku vrstu neuspešnog ART-HOUSE pokušaja. Kao da je u jednom trenutku nestalo novca, pa su mr F. i kompanija na brzaka, iz jednog pokušaja, snimili ostatak filma i razbežali se kućama.

Pogledao sam sinoć Emanuelu, za koju kažu da je valjda majka svih erockih filmova i sl. Pokušaću u kratkim crtama da iznesem neka svoja zapažanja.

Daklem, s jedne strane ovaj film je bio dosta prijatno iznenađenje. Poznato je da su erotski filmovi koje snimaju posljednjih godina najčešće neopjevano dosadni i bez trunke mašte, kako u scenarijima, tako i u scenama seksa, koje sve traju neoprostivo dugo i sve su potpuno iste jer koriste iste pokrete i sl. Da i ne pričamo o "emocijama" (šta to bješe?). Daklem, suma sumarum - svrha erotskih filmova jeste da se prikaže što je moguće više scena seksa i da to bude uzbudljivo, ali zbog robotskog pristupa temi to redovno ne uspijeva. Prednost Emanuele u tom smislu jeste što je povremeno dosta uzbudljiva, mada zapravo ima prilično malo seksa. Tj. on je čest, ali vještom režijom i montažom postignuto je da sve to nikad ne postane dosadno i / ili previše perverzno. Neke scene su izmontirane tako da čitav događaj bude prikazan za veoma kratko vrijeme, a negdje je rez i kraj taman kad postane zanimljivo (?). Actually, seks (o kojoj god varijanti da se radi) nije toliko dominantan kao razna skidanja, presvlačenja i tome slično, a toga ima u sasvim dovoljnim količinama. Takođe, film izgleda vrlo lijepo - sviđa mi se fotografija, a bogme i pejzaži (Tajland je u pitanju), and last but not least - žene u filmu (na čelu sa Silvijom Kristel) su vrlo privlačne. Glavna muzička tema (ako se dobro razumijem, a ne razumijem, to bi trebalo da je nekakva francuska šansona) je naprosto krasna. Tako da nije čudo što je sami početak filma možda i najinteresantniji - u pratnji te vrlo simpatične pjesmice Emanuela hoda po kući u nekakvom tankom providnom ogrtaču, onda oblači neke seksi crvene debele vunene čarape, pa priča na telefon (i tom prilikom diskretno pokaže nešto od svojih atributa) i sl. Also, u ovom filmu imate vjerovatno najbrže skidanje grudnjaka koje ste vidjeli (tj. vidjeli ste samo ako niste trepnuli u tom trenutku!).

To bi otprilike bilo to što se tiče same režije i sl. Međutim, to nije i kraj priče. Naime, očigledno je da Emanuela nije erotski film u današnjem plejbojevskom smislu. U pitanju je jednostavno drama sa dosta seksa (u novim erotskim filmovima se obično niko i ne trudi da taj seks smjesti u neki smislen kontekst - jednostavno, ako su muškarac i žena (ili žena i žena) sami u sobi ili kući - desiće se). Ovde su scenaristi (inspirisani nekakvom knjižurinom koja nosi isto ime kao i film, a pisala je žena koja se isto tako zove) pokušali da sve te seksualne avanture uklope kao posljedicu neke generalne filozofije filma (ne znam je li to bila i filozofija tog vremena, pošto tad još nisam bio ni u planu). I upravo ta filozofija dovodi do toga da se često tokom filma pitate na kojoj planeti se ovo dešava (jer ono što likovi pričaju i rade je naprosto suludo), a ponegdje dolazi i do scena koje su tako urnebesne da nadmašuju i filmove tipa Airplane i sl. Jedan lijep primjer je flešbek scena u avionu. Emanuela neko vrijeme očijuka sa nekim tipom i poslije on dolazi, spopadne je i oni se tako obljube na sjedištu naočigled svih putnika. Tu scenu pohotno posmatra neki drugi tip i kad je njegov prethodnik završio, dolazi po Emanuelu i nosi je u WC, gdje oni to obave u stojećem položaju    Tu je i scena kad neka vrlo mlada curica i Emanuela pričaju, pa curica momentalno skida majicu bez ikakvog stida i srama a odmah potom, takođe bez ikakvog stida i srama, počinje da se dodiruje (!) pred zapanjenom Emanuelom. I onda mrtva 'ladna kaže nešto tipa "Diram se od dvanaeste godine, niko mi ništa nije pokazao, moje ruke su sve same naučile". Ili kad pitaju Emanuelinog muža zašto se oženio njom, a on kaže "Ona voli da vodi ljubav i nema nikog ko to radi bolje od nje." Ima još tih nekih blesavština, ali šlag na tortu dolazi pred kraj filma. Naime, tu se pojavljuje izvjesni lik Mario, nekakav matorac koji zna da priča jedino o seksu. Svi likovi (uključujući i Emanuelinog muža) upućuju je na tog lika. Jer, poenta čitavog filma je valjda da se u životu proba sve živo, bez ikakvih tabua, tako da je Emanuela (iako je temeljno isprobala svog muža i nekoliko ljudi u tom avionu) na neki način i dalje nevina i nije još postala "prava žena". Stoga je, dakle, svi upućuju na tog Marija i najblistavija rečenica u filmu (vjerovatno sasvim slučajno) je kad ona kaže "Ama šta ste svi zapeli sa tim starcem???". Nevertheless, ona pred kraj filma ipak odlazi na kurs oslobađanja kod tog ludog matorca i to je nešto što nažalost ne može dobro da se prepriča. Rečenice koje on izgovara sasvim ozbiljnim tonom su u tolikoj mjeri sulude, bombastične, pretenciozne, nebulozne i šta god vam padne na pamet da ćete sasvim sigurno umirati od smijeha. Hm, možda je zapravo scenario pisao Luis Bunjuel i slatko se smijao svojim vragolijama?

U svakom slučaju, ovo je film koji definitivno vrijedi pogledati, vizuelno vrlo uspjelo djelo sa (bar iz ove perspektive) neviđeno ludim scenarijem. Međutim, da se neki manje sposoban režiser dočepao projekta, ko zna šta bi bilo...

jedan od rijetkih filmova koje nisam pogledao do kraja... (uz rape of the vampire)

Meni su Emanuela filmovi simpatični uglavnom zbog te trešerske filosofije sedamdesetih godina koja je sledila seksualnu revoluciju kasnih šezdesetih i bila u skladu sa generalnim hedonizmom sedamdesetih koji se može identifikovati svuda u pop kulturi. Takođe su to priično kompetentno slikani filmovi i imaju lepe glumce. Ali tu bih stao. Scenaristički su vrlo slabi, režirani su i montirani na donjoj granici prihvatljivog, ako ih posmatramo u kontekstu opšte filmske umetnosti (ili barem medija). Ako ih gledamo u kontekstu erotske ili pornografske produkcije, onda su pri vrhu u tim elementima, ali ostaje činjenica da su, baš zbog svog relativno mejnstrim statusa u pitanju prilično vanila filmovi čak i kada koketiraju sa fetišizmom, silovanjima, snuffom (u kasnijim inkarnacijama, bez Silvije), tako da njihova težina i interesantost za iole zahtevnijeg konzumenta može da se svede samo na istorijski značaj...

...da ne zaboravim da se i ja na kratko osvrnem na Friedkinov BUG..kao film, ovo je sasvim neuspelo jer ostavlja (naročito u drugoj polovini) utisak doslovno ekranizovanog pozorišta na RTS način, stranicu po stranicu...i od mnogo manje veštijih autora nego što je Friedkin očekivao bih više...ipak, premda je omanuo na nivou same realizacije, film mi je bio zanimljiv na planu ideja (nažalost, samo je načeta intrigantna premisa (mogućnosti ljubavi iz koje bi bio apstrahovan element seksualne privlačnosti i posledičnog trenja) detaljna razrađena u Cronenbergovoj MUVI, recimo)) jer u jednoj bitnoj stvari BUG,iako nefilmičan i stagy do granice nepodnošljivosti, jeste istinit do srži- stalnom stremljenju ljudi da utočište od vlastitog potraže u ludilu nekog drugog, trećeg, whomever...

***ja mislim da ovaj tekst, mislim na literarni predložak, mnogo više duguje dalekosežnom uticaju američkog realistično-histeričnog romana (Frenzen i sledbenici mu) i poetici pokojnog Elliotta Smitha, recimo, no Sari Kejn i ostalima...

posle 20 godina ponovo odgledala Sid & Nancy i opet mi se dopao.
ima nesto osvezavajuce u tom filmu, a lepo je videti i mladog Gerija Oldmana.  

...kad smo već kod repriza ja sam nedavno iznova bio zadivljen krasotom Jean-Pierra Melvilla LE CERCLE ROUGE (RED CIRCLE)...Alain Delon, Bourvil i Yves Montand u vešto skockanom filmu potere za kriminalcima (zapravo radi se o iznijansiranoj,rečitoj studiji karakteri umešno izmutiranoj u efektan krimić), film koji se sporo odvija ali, kao kod svih velikih majstora, ritam je u savršeno uzgobljenoj korelaciji sa sadržinom...sjajan primer izumrle veštine pravljenja brušenih ostvarenja...

***a uskoro ću u vizitu BOB,LE FLAMBEUR, koji je Neal Jordan onomada remiksovao u THE GOOD THIEF, sa sve Kusturicom pride.

Sjajan je film,ali bih ja ispred stavio Samourai,Doulos & Bob Le Flambeur !!!

..tu sam saglasan, ali nisam ih poredio, samo sam poželeo da (ponovo) skrenem pažnju na suvo zlato, klasik zabašuren čak i u okviru Melvillovog opusa...a LE CERCLE ROUGE upravo jeste sve to!!!

'Tarnation', Jonathan Caouette, dokumentarac;

QuotePart documentary, part narrative fiction, part home movie, and part acid trip. A psychedelic whirlwind of snapshots, Super-8 home movies, old answering machine messages, video diaries, early short films, snippets of '80s pop culture, and dramatic reenactments to create an epic portrait of an American family travesty. The story begins in 2003 when Jonathan learns that his schizophrenic mother, Renee, has overdosed on her lithium medication. He is catapulted back into his real and horrifying family legacy of rape, abandonment, promiscuity, drug addiction, child abuse, and psychosis. As he grows up on camera, he finds the escapist balm of musical theater and B horror flicks and reconnects to life through a queer chosen family. Then a look into the future shows Jonathan as he confronts the symbiotic and almost unbearable love he shares with his beautiful and tragically damaged mother.

http://www.imdb.com/title/tt0390538/plotsummary

Potresna auto-biografska, brutalno self-egzorcisticki intimna i hrabra, do dubokih dubina vlastite boli (suze, krv i povracajuci napadi panicne-anksioznosti) dokumentarno ispricana familijarna povijest jednog mladog off-filmasa (o opresiji, rode, o opresiji, i njenom rezultumu u psihoticnosti
majke autora ovog filma, kao i vlastitom njegovom iskustvu s njom). Izbor muzike konsekventno prati svojom kvalitetom vizuelni dio filma: Low, Mark Kozelek (ex-Red House Painters), itd.
Svaka preporuka...

***** (od 5)

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"..tu sam saglasan, ali nisam ih poredio, samo sam poželeo da (ponovo) skrenem pažnju na suvo zlato, klasik zabašuren čak i u okviru Melvillovog opusa...a LE CERCLE ROUGE upravo jeste sve to!!!

Nema sumnje da obozavam Melvillea,i da je Cercle rouge, Le genijalan film......fantastican dijalog Delona i Bourvila u kafeu je preteca De Nirovog i Pacinovog u Heat,a moja omiljena scena je paranoidna halucinacija hitmana,ALI zasto je Melville ubio upravo Yves Montanda?To mu nikada nisam oprostio !

Pogledao sam komediju I NOW PRONOUNCE YOU CHUCK AND LARRY i moram da kažem da je u pitanju jedno vrlo šizofreno djelo u kojem je vrlo uspjela komedija razbljutavljena užasno bljutavom gej propagandom koja bi svakog poštenog homoseksualca natjerala da se temeljno zacrveni (za gej populaciju ovaj film je nešto poput 666: The Mark Unleashed za hrišćane, s tim da Čak i Leri ipak imaju ridiming fičersa).

Dvojakost filma se provlači bukvalno od početka pa do samog kraja - red smijeha, red lupanja daljinskog upravljača o zid (ako imate tu sreću da film gledate kod kuće a ne u bioskopu, dok u drugom slučaju umjesto daljinskog upravljača možete da tresnete osobu pored sebe). Ako ste se u jednom trenutku nasmijali nekoj blesavoj provali, budite sigurni da će već nekoliko sekundi kasnije da vam prisjedne šaka čipsa koju ste maloprije halapljivo strpali u usta i zalili sokom od narandže. Film ima natprosječnu količinu uspjelih provala (ne onoliko kao npr. The 40 Year Old Virgin, There's Something About Mary ili DellaMorte DellAmore, ali uglavnom je smješniji od prosječne generičke romantične komedije), a i likovi su vrlo uspjeli. Naravno, potpuno bezbjedan recept za komediju je da stavite Jevreja u glavnu ulogu i to ovde pali. Adam Sandler je standardno odličan (inače, ja sam fan dotičnog glumca, čisto da se zna) i iako stalno igra jedan te isti lik sa svojim bejbi fejsom (TM), nekim ljudima to nikad ne dosadi. Kevin Džejms nije baš komičar tog ranga, ali drži se, dok u sporednim ulogama ima brdo interesantnih faca, a ponajprije Steve Buscemi koji glumi manijakalnog inspektora zaduženog za razotkrivanje lažnih gej brakova. Tu je i anonimni Kinez (ili neki drugi azijat, meni su svi isti, tužite me) kao blesavi gej-matičar koji stalno priča o nekakvim krugovima i njegova uloga je mala ali efektna. E sad, bilo bi malo debilno da nabrajam pojedinačne uspjele duhovitosti, fino imajte povjerenja u moj besprijekoran ukus i prihvatite fakat da ih ima dovoljno. Vrijedna spomena je još i ultrahot scena kad Džesika Bil dolazi kući sa Adamom Sandlerom za koga misli da je gej i naravno momentalno skida svoju mokru odjeću naočigled njemu (bet you didn't see that one coming! - klasična gej-si-pa-si-bezopasan scena). Poslije ga još tjera da joj opipa grudi, da bi mu pokazala da su prave. Siromašak. Iako ovo nije najsmješnija scena u filmu, sasvim sigurno je najbolja zbog sheer seksualne tenzije i Džesike Bil u donjem vešu (da, nije se skinula skroz, ali postoje njene golišave fotografije na Internetu).

Od stvari koje NE valjaju treba spomenuti sljedeće - priča je apsolutno i do krajnosti debilna. Koriste se najljigaviji odvratni klišei koji su ogavni ne zato što se pojavljuju već po milijarditi put nego prvenstveno zato što su - ogavni. I kad su se prvi put pojavili bili su ogavni i sad su ogavni i biće ogavni u svakom sljedećem filmu u kojem se pojave, a takvih će biti. Osim korišćenja debelo prežvakanih klišea, pred kraj scenaristi u tolikoj mjeri gube razum da film opasno balansira na rubu samoparodične provalije. (Interesantno, kad se ima u vidu da je Alexander Payne bio među scenaristima.)
Evo vam primjeri: Koliko puta ste vidjeli da neki ignorantni tip  bude prinuđen da se pretvara da je pripadnik neke seksualne ili etničke manjine za koju ne mari i onda u procesu postane vatreni politički korektnjak koji se vatreno zalaže za prava tih manjina? Nije van pameti reći da je ovo gej varijanta SOUL MANa, mada mi na pamet pada još i THREE TO TANGO i tome slično. Adam Sandler na početku filma koristi riječ faggot, međutim poslije prosvjetljenja shvata da je to vrlo ružno i prelazi na prihvaćeni termin gay. Problem ovog filma (kao i ostalih filmova tog tipa) jeste što se to "prosvjetljenje" u jednom trenutku u filmu jednostavno konstatuje kao nešto što se već desilo, bez ikakvih pokazatelja šta ga je dođavola izazvalo. Al ajd dobro, nije to toliko strašno. Pa čak ni to što vam se od početka filma blatantno na nos utrljava BEING GAY IS OKAY! Fair enough, na kraju krajeva na to smo bili i spremni prije gledanja filma. Međutim, mene su prilično iritirali momenti koje bi Ghoul vjerovatno proglasio najboljim scenama u filmu - nakon neke gej žurke pojavljuju se ničim izazvani hrišćanski fundamentalisti i sa raznim transparentima i parolama protestuju protiv blatantnog kršenja Božijih zapovijesti i još blatantnije vrijeđaju pomenutu homoseksualnu populaciju. Još jedan recept koji se toliko izlizao od upotrebe da je to naprosto već postalo zamorno - kad praviš film koji je pro-nešto, obavezno ubaci grupicu hrišćanskih fundamentalističkih aktivista koji iz nekog razloga eto protestuju protiv tog nečega i simpatije publike su zagarantovane (Detroit Rock City).
Onaj trenutak koji sam spomenuo gore u kontekstu silaženja s uma scenarista dešava se pred kraj filma - naime, Čak i Leri idu na sud da bi pokazali kako su stvarno gej par (pretvaraju se da su gej par da bi cinično prevarili sistem, ali to nije toliko bitno). Međutim, za razliku od Zelene karte Pitera Vira (just for the record, to je daleko od nivoa njegovih najboljih filmova, ali ipak smatram da je pošten film), gdje Žerar Depardje i Endi MekDauel odu kod nekog tipa u kancelariju da im on postavi pitanja (hell, pa taj film je čak pomalo i tužan, mislim na scenu kad Žerar zariba sa onim trik pitanjem i sl.), ovde je to megalomanski spektakl od suđenja, sa sve advokatima, sudijom, gomilom publike i slično. I onda ti advokati postavljaju razna pitanja Čaku i Leriju, a poslije i Lerijevoj djeci. Nivo ljigavosti i patetike ove scene rijetko se viđa, možda u The Terminal kad onaj Indijac ničim izazvan počne nešto da kenja o Americi ili kad Kevin Kostner kaže "I believe in United States!" u Postmanu. I konačno, kao šlag na tortu - film obiluje muzikom Džordža Majkla, Vilidž Piplova i inih (heh, ko bi se sjetio da baš TE ljude stavi u GEJ film     ) što neminovno demonstrira tužnu istinu - upravo ti filmovi koji pokušavaju "suptilno" da nam kažu BEING GAY IS OKAY na kraju zbog nesposobnosti svojih autora završe upravo onako kako oni to nisu željeli - nejmli, stereotipišući tu istu gej populaciju (treba li veći dokaz za ovo od ponašanja Vinga Rejmsa prije i poslije izlaska iz ormara?). Inače, interesantan moment (mada malo i kretenski) jeste pojava Ričarda Čembrlena (koji je ne tako davno izašao iz ormara) u ulozi sudije (ili šta li je već).

E sad, ovaj rivju očigledno nije ispao kako treba. Ispada da je film odvratna ljigava bljuzga - što nije. Svi oni grozni momenti su, kao što je već rečeno, izmiješani sa VRLO uspjelom komedijom, tako da bez obzira na ljigavu "pouku" u svakom slučaju definitivno ga vrijedi pogledati i lijepo ćete se ismijati.

...a ja bih ovde skrenuo pažnju na jedan ni malo revolucionarno inventivan ali sasvim solidan TV uradak- JESSE STONE: DEATH IN PARADISE u režiji Roberta Harmona (The Hitcher), drugu u nizu ekranizacija romana Roberta Parkera (prisutan u dva prevoda i kod nas, Agora iz Zrenjanina) o tipsy, ali pravičnom i čvrstom šerifu u pospanom, idiličnom gradiću u Novoj Engleskoj (u čitavoj franšizi taj lik tumači, dostojanstveno i bez šmiranja, Tom Selleck, potpisan i kao producent i jedan od scenarista)...ovde se radi, oko toga nema spora, o TV konfekciji, ali konfekciji dosta visokog kvaliteta te je krajnji rezultat  orkestrirano odglumljena,vešto sprovedena, upakovana i razmršena misterija ( a i dostojanstveno budžetirana) na temu velikih tajni malih sredina, koje isplivavaju na površinu skupa sa mrtvim telom lokalne srednjoškolske drolje uz par diskretnih sub-plotova....

***za pohvalu je i prvo uprizorenje ovog literarnog serijala- STONE COLD, ponovo sa sigurnim rediteljskim potpisom Roberta Harmona

Ok, mrzi me da tražim da li je neko već pominjao ovaj film. A ako i jeste baš me briga film je sjajan.

This Is England

scenario i režija: Shane Meadows; uloge: Thomas Turgoose, Stephen Graham, Jo Hartley

Polu autobiografska priča Shane Meadowsa vraća nas u daleku 1983: Margaret Tačer suvereno vlada zemljom, u toku je foklandski rat, svet je zahvatila histerija za rubikovim kockama, počela je era aerobika, Dajana se udala za onog nosonju Čarlsa... Shaun Field je 12-ogodišnji dečarec koji sa majkom živi( otac poginuo u malore pomenutom ratu) u malom gradu na vazda hladnom engleskom primorju. Poslednjeg dana škole pred letnji raspust omaleni Šon nasrće na momke koji su ga zadirkivali zbog načina na koji je obučen. Bilo kako bilo Šon je dobio po-toru od direktora nakon čega kreće kući i usput nailazi na grupu skinheada. Oni ga uzimaju pod svoje i ubrzo Shaun postaje deo ''bande''. Nevolje nastaju kada se iz zatvora vraća omatoreli skinhead Combo( koga maestralno tumači Stephen Graham) koji pokušava da ekipu navuče na National Front priču. Maleni Shaun polazi za novopridošlicom i u Combo-u pronalazi očinsku figuru. Ali...
Žanrovski This Is England je drama, akcenat je na samoj priči i emocijama, daleko manje na  skinhead subkulturi. To ističe i sam Shane Meadows u jednom intervjuu i dodaje da je zbog toga iz filma izbacio neke scene tuča po pabovima. Šteta. Muzika je u drugom planu što je opet šteta jer bi po mom skromnom mišljenju svakako doprinela autentičnosti same priče.
Preporuka za gledanje se sama nameće. Film se ako se nevaram pojavio prošle godine na Londonskom filmskom festivalu, šta više mislim da je otvorio isti, a u redovnoj distribuciji se pojavio valjda početkom ove godine. Nažalost, mislim da nećemo biti u prilici da ga gledamo u našim bioskopima.

Pominjali su ga mnogi  

Quote from: "Harvester"Pominjali su ga mnogi  

Šta ću kad poslednji sve nabavim

Quote from: "mizantrop"

Quote from: "Harvester"Pominjali su ga mnogi  

Šta ću kad poslednji sve nabavim

Pretposljednji. Ja ga još nisam gledao.

Quote from: "Harvester"

Quote from: "mizantrop"

Quote from: "Harvester"Pominjali su ga mnogi  

Šta ću kad poslednji sve nabavim

Pretposljednji. Ja ga još nisam gledao.

Natposlednji....nisam ni ja,a imam ga !!!

Quote from: "Shozo Hirono"

Quote from: "Harvester"

Quote from: "mizantrop"

Quote from: "Harvester"Pominjali su ga mnogi  

Šta ću kad poslednji sve nabavim

Pretposljednji. Ja ga još nisam gledao.

Natposlednji....nisam ni ja,a imam ga !!!

Ok, sad mi je već lakše  

evo šta sam imao da kažem o klasičnom japanskom filmu Ballad of Narayama (1958):

http://www.beyondhollywood.com/ballad-of-narayama-1983-movie-review/

Kewords za tu rimejkovanu verziju iz 1983. uključuju sex, bestiality i buried alive. Možda je trebalo nju da gledaš umjesto originala?

Quote from: "Harvester"Kewords za tu rimejkovanu verziju iz 1983. uključuju sex, bestiality i buried alive. Možda je trebalo nju da gledaš umjesto originala?

primetio sam taj detalj, kao i running time.

ipak, za to što si naveo radije ću da gledam KILLER PUSSY, koja usto još traje negde oko sat vremena. šta ćeš više?

Hm, Killer Pussy... Šašavi su ti Japanci.

ja nemam prevod za killer pussy  

Quote from: "Truba"ja nemam prevod za killer pussy  

evo, reći ću ti ja: PIČKA-UBICA!

SUPERBAD

Vidim da je ovaj bog-zna-kako dizan u nebesa, pa su mi shodno tome očekivanja bila skoro-pa-nikakva. Međutim, u pitanju je sasvim gledljiv filmčić, neobično dugačak i na momente neobično duhovit, čak i za mrzitelja tin-komedija kao što sam ja.

Film mi se dopao verovatno zato što se više oslanja na After Hours i slične, nego na "ovi nerdovi će na kraju kresnuti dobre ribe" (što nikad ne biva) filmove, a pošto se radnja vrti oko alkohola, to mu dođe kao dodatni bonus.

Simpatično vulgaran, sa sjajnim momentom ismevanja racially correct govora i odnosa, Superbad čak i tamo gde nije smešan bar dži pažnju. Iako autori insistiraju na tome da zapavo prikazuje njih kada su bili klinci, transformacija trećeg od glavnih likova ipak izgleda preterano, ipak je u pitanju lik za komediju, a ne komedijaš iz stvarnog života. Ipak, što se mene tiče, on i panduri su likovi koji "kradu šou", dok su ovi "stvarni" nešto kao karikature. Dakle, da li film odražava život ili je obrnuto, pitanje je sad.

I da... Svi nerdovi se dokopaju riba, ali onaj dobrica ipad ispadne... Dobro, neću da spojlujem.

Ocena - trojka as in "može da prođe".

...svaka pohvala za LA PETITE LILI, poduhvat starački radikalnog Clauda Millera...Miller se direktno naslanja na Čehovljevu dramu, čija je ovo ne toliko doslovna ekranizacija, ne mareći mnogo za neupućenu publiku koja će šepati pokušavajući da prati priču o još jednom kućnom frontu...osim toga, Miller svoje junake izmešta u gotovo irealan, čisto umetnički okvir, apstrahujući iz ove priče o stalnom titrajućem sukobu umetnosti i života, gotovo sve svakodnevne, primenjene tegobe, ostavljajući svoje junake na poziciji čuvara potpuno filozofskih stavova...Miller uspeva tamo gde Friedkin posrće u tome da stagy tekst prevede u filmske, filmične vode...

BLOOD RELATIVES
C. Chabrol
**            
2
ovo je daleko ispod onoga što bi se očekivalo od imena uključenih u ovo:
šabrol, po edu mekbejnu, sa d. saterlendom, d. plezensom i d. hemingsom u gl. ulogama... a opet, ćorak.
šabrolova režija je mlitava, na ivici kompetentnosti, pedestrian; scenario je jednodimenzionalan i zasnovan na pukoj exploataciji senzacionalističkog sadržaja (pedofilija, incest, sex crime, krv), a gluma je uniformno slaba: saterlend praktično ne radi ništa, samo ide od tačke A do tačke B, a na kraju mu devojčin dnevnik lepo sve na tanjiru ispriča, tako da od neke misterije ili saspensa nema ništa – u ovoj fazi karijere on je još uvek bio GLUMAC a ne POJAVA; na žalost, ovde se on bukvalno pojavljuje i telegrafski isporučuje 'ulogu'; stefani odran je top-billed iako zapravo igra nebitnu epizodu, i ima da se u ukupno 2 scene pijano tetura i vrska svojih lošim eng. akcentom; plezens je tu u za zaplet sasvim irelevantnoj epizodi koja kao da je dopisana da popuni running time i da pojača perverznost zapleta (da, on igra pedofila); a i hemings je tu u prilično bledoj, neupečatljivoj epizodi.
sem malo barely legal titilacije (čak 2 lepe curice u gaćicama i majicama, bez bruseva ispod, i 1 simpatični tršavi momak koji je češće golišav od cura) ovo nema baš ništa da ponudi.

Pogledao sam prije dva dana Fridkinovog Sorcerera, mislim da je ovo apsolutno prekrasan film i jedva čekam da ga pogledam na nekom kvalitetnom DVD snimku (ako takav uopšte postoji).

A maloprije sam gledao RUSH HOUR 3, mislim da nije ni bolji ni slabiji od prethodnih dijelova, ali čini mi se da ima manje humora (osim naravno odjavne špice, koja je ponovo najbolji dio filma).

Bravo, Harv! Tako govore pravi pedo...
AAAA???!!!
šta, zar nisi imao nikakav komentar na moj prethodni rivju?!!!


a sad, nešto sasvim drugačije!


THE GLAMOROUS LIFE OF SACHIKO HANAI
M. Meike
***          
3

evo još jednog filma kakav SAMO JAPANCI mogu da naprave: soft-porno komedija sa apsurdističkim antiameričkim tonovima i apokaliptičkim krajem!!! fufica dolazi u posed kloniranog bušovog prsta za kojim se otimaju tajne službe dok slučajno zariveni metak u njenu lubanju njen mozak čini genijalnim, te ona, dok se tuca sa svakim muškim koga sretne, izbacuje kvazimudre besmislice, poput:
Your views on metaphysical reality
overemphasis evidential rationalism.
This subject lead Socrates to
commit suicide.
It also killed Christ and drove
Nietzsche insane.
Can binary structure explain
the universe?

ili:

Maybe the righteousness of God
is seen in human behavior
as illustrated in Melville's argument
in "Moby Dick," n'est- ce pas?
But not in the Milton way.
"Paradise Lost" lacks the material
base of pessimism.
Melville approved...
of innocence with a naive,
but sophisticated viewpoint.
It's a Noam Chomsky point- of- view.

ovo, međutim, ne ide nauštrb scena karanja koje su standardno za pinku žanr sjajno odrađene i vrlo napaljujuće (koliko je to s ovim mongoloidima moguće, of kors!): štaviše, ovo je prvi japanski film koji videh otkako su ukinuli onu imbecilnu cenzuru stidnih dlaka, tako da se najzad žensko žbunje može videti bez apsurdnih pixelizacija.
japanski kurci se još uvek ne vide, ali mislim da je tomu tako manje zbog cenzure a više zbog njihovih skromnih dimenzija koje ih čine nevidljivim iz većine uglova dostupnih kameri.

sve u svemu, ovo je jedan neopisivo duhovit i zabavan film koji će vas navesti na razmišljanje, ako ne i na drkanje!

(da, meho, narezaću ti ako ga ne skineš pre mog dolaska!)

Nareži, nareži, ono malo što sam video na skip kod Njarle je delovalo nap... hoću reći interesantno.

Ghoule, jesi ti normalan??? Ja u kancelariji sa profesorom i nekim studentom koji polaže ispit, otvorim ZS forum, a on priča o japanskim polnim organima    Sreća da sam brzo prebacio na SpyBota, pa niko ništa nije vidio.

A sad, pošto su obojica otišli:

Quotečak 2 lepe curice u gaćicama i majicama, bez bruseva ispod

Pih! To je previše, te majice samo smetaju.