ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

...suprotno očekivanjima malobrojnih ovde koji su se usudili i da ga pogledaju, PROMENI ME krenuo sasvim dobro, ako ne i odlično, za srpske uslove - po podatku sa Tuckovog sajta, za prvu sedmicu - 15 191 gledalac... go figure!

nije to onoliko dobro koliko im je potrebno da to smeće učine iole rentabilnim...

Соњa Савић - 50 улога, 30 година глуме
Ко ће да буде голман?

 


Филмска биографија Соње Савић почиње још 1977. године и до данас броји 50 филмских и телевизијских улога (Лептиров облак, Луде године, Давитељ против давитеља, Ми нисмо анђели, Масмедиологија на Балкану, Уна, Урнебесна трагедија... и бројне ТВ серије) и бројне награде: ,,Царица Теодора" у Нишу за ,,Живети као сав нормалан свет", 1982; ,,Златна арена" у Пули, ,,Ћеле кула" у Нишу и ,,Седам секретара СКОЈ-а" за ,,Шећерну водицу", 1984; Награда у Венецији за епизодну улогу у филму ,,Живот је леп", 1985; ,,Епизодисткиња године" на 4. фестивалу словеначког филма за ,,Крух и млеко", 2001 (филм је исте године овенчан ,,Златним лавом" за дебитантски филм у Венецији); ,,Весна" – за најбољу страну женску улогу на 8. фестивалу словеначког филма за ,,Одгробадогроба", 2005.

Са друге стране је оно што наша саговорница наводи као своју биографију, а то је, мање-више – алтернативно позориште, у коме је од 1981. и у коме је остварила низ мултимедијалних пројеката, са савременицима најразличитијих креативних опредељења и изражајних праваца.

Из родног Чачка прешла си у Београд и почела глумом да се бавиш у дечјој драмској групи Радио Београда. Много си водила рачуна и о себи и о свом окружењу.

Дружила сам се са људима са Неимара које нико живи не зна. Бору Лонгу можда знају као сина Лонгиног, Срђан Миодраговић нестао је у виду ветра. Влајко Лалић се самостално развијао са Маргитом из Екатерине. Иако сам синоним за Eкатерину, нисам се са њом дружила. То имаш све у ,,Шарло те гледа", Маргита и Влајко, и овај, што је успео у свету, Погорелић. Погорелић је цео живот био заљубљен у Влајка. Цела музичка школа је била заљубљена у Влајка. Погорелић је у ствари њега имитирао. И Маргита, ћерка Равасија Стефановића, телевизијског режисера, била је са Влајком у класи, између часова су џезирали, она је њему радила пратњу. Влајко ми је на почетку рекао: ,,Мораш да научиш да живиш сама". Чувао ме је.

Осамдесет седме отишао је у Холандију, тамо су га прозвали ,,Учитељ". Вратио се осамдесет девете на ту своју једрилицу, са два друга, један је тражио ноћу да плове усред невремена. Уместо да се затворе у брод, они су поскакали у воду, и брод се брзо потопио. До пола шест ујутру једног је ветар однео на теретњак, а ову другу двојицу нису могли да пронађу...

Још док си била на Академији, почела си да глумиш?

Од треће године Академије мене су звали у нека позоришта, да будем првакиња. Глумим у ,,Пеликану" Стриндберга, на трећој години Академије или, на пример, Ибзена и ,,Не ја" Семјуела Бекета, опет на трећој години. Била сам нада југословенског глумишта.

Мене су одбацили. Почело је сексуално општење међу мушкарцима и девојкама. Дотле смо били племе, је л', и сад одједном, за годину дана, неки удови су израсли неким људима, и ту су се нашле неке: Оливере, Дубравке, Горице, Марице... ,,Ивице и Марице" су се ту нашле где се ја нисам сналазила.

Зоран Цвијановић ме стално питао да ли хоћу да прихватим ангажман у позоришту? Реко': ,,Смири се Цвијановићу. Нећу да прихватим ангажман. Мене интересује Пивара". Ја сам за ,,оф-оф-Бродвеј", Боба Вилсона, ,,Ајнштајна на плажи", Куглу глумиште... Ја сам била посебна наивка.

Боб Вилсон је држао предавање у Београду. Тада сам га снимила за мој филм ,,Плеј", кад он виче: ,,Рејмонд!", и удара ногом: ,,Хау ар ју!" Он први пут говори у ,,Хамлету", и на овом предавању деведесет шесте, a иначе он никада не говори. То је било предавање на Битефу и ја сам јурила четири диктафона да бих га на тај начин снимила. Кад сам, годинама касније, изјавила да је моје омиљено позориште Боб Вилсон, а најпосле Кугла глумиште, новинари су били забезекнути. Ја сам била нека мала звезда која је волела неко мало позориште и, одједном, ти из Кугле постају велике звезде. Жељко Зорица постаје огромна сценографска звезда на северу, у Норвешкој, Шведској. Овај Златко Бурић – Кића у Копенхагену, и као глумац, и уопште, води читаву једну генерацију младих редитеља... И шаље ми са неких острва, са неких Кариба, разгледницу, нека риба у пинку излази из плавозеленог мора, и пише: ,,Риспект"...

Годину дана пре уписа на Академију, 1977. глумила си у првом филму, Лептиров облак?

Ту глумим потпуно конзервативне, стрејт девојке. При том ја јесам врло конзервативна девојка, опседнута питањем: ,,Да ли је истина једна, и шта је истина?" Једино што сам била сигурна – да је у људима. И ето, тако потроших тридесет година да покушам да одговорим на то питање.

За тих тридесет година остварила си педесет филмских и телевизијских улога – код Слободана Шијана, Мише Радивојевића, ,,дечка који обећава"...

Шијан је занимљив сам за себе. Како сам добила улогу? ,,Шта мислите о улози?" Ја реко': ,,Ћерка свештеника, ради на радију, црно-црвено", и он каже: ,,Браво. Нађите костим", погледа ме у ноге и каже: ,,Осам сантиметара штикла". Доносили су ми комплете из Југоекспорта, од којих ми се повраћало, он је нон-стоп говорио: ,,Не! Не! Не!" Реко': ,,Ја знам једну девојку, ако хоћете, можда би могла да нам помогне?" И одемо код Вање, социолога, која је, тако, на бувљаку узимала ствари, к'о што се сада хвале ови сликари.

Алтернативно позориште?

Уместо да осамдесет четврте прославимо четрдесет пет година Брчко–Бановића, ми смо направили трагикомичну драму, мултимедију ,,Железни џез", од три сата и педесет минута, у препуној арени. Шта хоћу да кажем: ништа лепо није овде било. Од седамдесете до осамдесет шесте године ово је био један прилично слободан град, али којем су се у позадини дешавале многе ружне ствари. Мешавина деце де-беа и тих ,,из приземља", још као малолетни организовали су ,,квартовску политику". То је један страшан свет. У чему је спој између ,,људи-надстојника" и ,,људи са трећег спрата"? Овај уме да удари песницом, а овај уме да га удари ,,ганом". Кад су мангупи почели да се дрогирају, они су почели да изумиру у Београду.

Да ли си ти то тада све знала?

Не. Ја све то, тај ,,пазл", реконструишем много касније. Мене је на неки начин сачувала та невиност, али, са друге стране, та званична кинематографија – она је била одвратна. Све то су била деца партизана и све је то ,,јуриииииш", до једне мирне генерације. Влајко је своју групу звао ,,Мирни људи". Ми смо прва генерација која је могла да буде нормална. Није Марина Абрамовић. Није ни Коста Бунушевац. И, баш када је нешто могло да се нормално уради – долазе те деведесете... Ја никад више нисам срела своје пријатеље од оног дана када је Брстина рекао: ,,Много је хладно у Пивари". Када је Зоран Цвијановић рекао: ,,Ја сам се пријавио у Атеље", ,,Зашто?" ,,Да бих тражио стан од државе". Најважније је било: ,,Стан од државе". Смисао за театар и за групно живљење имали су Загреб и Љубљана. Овде никад није постојао осећај за тим подељене одговорности.

Отишла си у Њујорк, али си се вратила када је почео рат?

Ја одлазим за Њујорк тако што сам пре тога три и по, четири месеца провела у селу, пошто сам се разишла са Ное словенише кунстом. Заправо, нисмо се разишли, него је распуштен Централни комитет. Пет пута смо одиграли представу. А што се тиче те Америке, то је потпуно приватна Америка. Нинослав Ранђеловић, овај што данас прави филмове о Косову, рекао је: ,,Шта седиш у селу?" Калајић је у то доба позивао уметнике, Уроша Ђурића, Рацковића, па су звали Ђилета Марковића, да буду државни уметници, деведесет прве године. Разговарала сам са Ђилетом једну целу ноћ: ,,Да се прогласите за државне уметнике, као што је код Тита било?! Ђиле, јеси ти нормалан!" итд. И тако се то распадне. Онда, три године по улицама, од клуба до клуба, један редитељско-глумачки тандем је викао: ,,Снимаћемо четничку оду!" Кад, деведесет пете, 'опа – промена политике – у јулу почиње снимање антиратне оде. Е сад, шта је за мене занимљиво: ја не могу да пребацим седам хиљада марака, а, чујем, мој друг, Славко Штимац, добија триста хиљада марака за филм... Добро, за ,,Шећерну водицу" сам нешто добила...

У ,,Шећерној водици" се зовеш ,,Дечка". Међутим, У ,,Крух ин млеко" глумиш под својим именом, што није без разлога. У тој филмској дежели, сви су под анестезијом, ти си једини карактер који трезно, стоички носи свој крст. У оној сцени када пеглаш веш, као служавка у туђој кући, па запалиш цигарету, али дим испушташ кроз врата балкона...

Јану Цвитковићу је било стало до тог кадра. Али, то је све завршено. Ја сам у једној чудној фази када ми је остало из живота више од један, мање од три. Мој живот је потпуно уништен и разорен. Овде, ако немаш дебелу залеђину, ово је родовска заједница – нема опстанка. Ја немам никог. Ни у Чачку, ни овде. И не брине то мене. Уопште, живот ми се смучио као појава. Шта мене фасцинира? Моја баба каже: ,,Ко не дигне две куће за живота к'о да није живео." Мој идеал је била фамилија, не каријера. Та каријера је дошла са тим ј... подрумом у који нас је увела Борка Павићевић, да би ми четири године касније, после крвавог рада, и три представе, рекла: ,,Пивара креће другим путем".

Тако да су сви нестали, а они који нису причају неке глупости које нису постојале. Тако сазнајем да сам ,,била љубав нечијег живота", а тај неко живи са неким другим. Или да сам ја ,,света жена". ,,Жена која сече вене" због неког трећег човека. Што сам старија, све мање разумем. Волим што сам их испровоцирала филмом ,,Шарло те гледа", мулмедијалним документарно-играним остварењем, посвећеном незаписаним, а најинспиративнијим младим уметницима екс-ЈУ, ванинституционалцима. Он је само једном приказан, али су га сви новинари гледали, четири дана пре убиства Ђинђића. Ишла сам на Ликовну академију, и играла фудбал са тим момцима. Нисам имала појма да су они музичари (Горан Чавајда, бубњар ,,Елорга", Милан Младеновић, тада певач ,,Шарло акробате" потом ,,Екатерине", и Душан Герзић – Гера, сликар). Изјутра у пола четири, ,,Ко ће да буде голман?", ,,Ја ћу да будем голман". Немају голмана. Значи, нико од нас нема појма ко је ко. И почнемо да се јављамо по улици.

Да ли смо нешто пропустили?

Избацити све те грчеве из тела значи освестити све то што те је болело. Не стидим се суза. Оне често навиру зато што је то тај, вероватно, прелазни период, када се полако претвараш у ту стену, у тог Петра/стену... Знаш оног клинца што је дошао у манастир и викао: ,,Оче, ја волим људе! Ја волим људе!"? А ја сам заиста толико волела људе. Боже, колико сам их волела...
Недељко Н. Деспотовић
[објављено: 13.10.2007.]

EMIR KUSTURICA PREDSEDNIK UO FILMSKOG CENTRA SRBIJE

kusturica-emir Vlada Republike Srbije imenovala je Upravni odbor Filmskog centra Srbije, i na njegovo čelo postavila reditelja Emira Kusturicu, saopštilo je Ministartsvo kulture Republike Srbije. UO je imenovan na predlog Ministarstva kulture, a za članove UO su postavljeni filmski i televizijski reditelj Branimir Dimitrijević, diplomirani ekonomista Aleksandar Vlahović, novinar Marina Đurašković, dramaturg i scenarista Jovan Popović, književnik Filip David, reditelj Ljiljana Todorović, dramaturg Vuk Pavlović i ekonomista Goran Pitić.

Emir Kusturica je rođen 1954. godine u Sarajevu. Za svoje kratke filmove nagradjivan je još u srednjoj školi, a filmsku režiju završio je na Filmskoj akademiji u Pragu [FAMU]. Njegov studentski film 'Gernika', snimljen prema noveli Antonija Isakovića, pobedio je na Festivalu studentskog filma u Karlovim Varima, a tokom studija režirao je i dva kratka filma 'Jedan deo istine' i 'Jesen'.

Po zavrsetku studija radio je na Televiziji Sarajevo. Njegov prvi film 'Nevjeste dolaze' je zabranjen zbog 'eksplicitnog bavljenja seksualnim tabuima'. Nakon toga režirao je televizijski film 'Bife Titanik' koji je zasnovan na priči nobelovca Ive Andrića, i za ovaj film je dobio nagradu za režiju na nacionalnom Televizijskom festivalu u Portorožu.

U dugometražnoj igranoj produkciji debitovao je filmom 'Sjećaš li se Doli Bel', nastalom po scenariju Abdulaha Sidrana, 1981. godine, za koji je nagrađen Zlatnim lavom na Filmskom festivalu u Veneciji za najbolji debitantski film i nagradama FIPRESCI, AGIS i CIDLAC na Festivalu jugoslovenskog igranog filma u Puli 1981. godine.

Za film 'Otac na službenom putu' iz 1985. godine dobio je Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu i nominaciju za nagradu Američke filmske akademije 'Oskar' za najbolji film sa neengleskog govornog područija.

Na Filmskom festivalu u Kanu je nagrađen za režiju filma 'Dom za vešanje' kao i specijalnom nagradom 'Roberto Roselini'. Predavao je režiju na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu, a po odlasku iz BiH predaje na Univerzitetu 'Kolumbija' u Njujorku.

Njegov prvi film na engleskom jeziku je 'Arizona Dream' iz 1993. godine, sa Fej Danavej, Džonijem Depom i Džerijem Luisom u glavnim ulogama. Film je nagrađen Srebrnim medvedom i posebnom nagradom žirija na Filmskom festivalu u Berlinu 1993. godine.

Za film, 'Podzemlje' iz 1995. godine dobio je drugu Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu.

wrong topic

FILM 'KLOPKA' OTVARA ZAGREB FILM FESTIVAL

Film 'Klopka' Srdjana Golubovića otvoriće peti po redu međunarodni Zagreb Film Festival [ZFF], koji će se održati od 21. do 27. oktobra, i koji će proteći u znaku učešća većeg broja filmova i režisera iz Srbije, saopšteno je na konferenciji za novinare u Zagrebu.

Na festivalu, koji ove godine traje jedan dan duže nego prošli, biće prikazano preko 80 igranih i dokumentarnih filmova iz tridesetak zemalja, a u više festivalskih programa biće prikazano i više igranih i dokumentarnih filmova srpskih autora.

U glavnom programu biće prikazan 41 film, i to će biti njihove prve projekcije u Hrvatskoj.

U konkurenciji za nagradu Festivala 'Zlatna kolica' biće 11 celovečernjih i 15 kratkometražnih igranih filmova, kao i 14 dokumentarnih filmova.

Direktor ZFF-a Boris T. Matić rekao je da je za glavni program pregledano preko 400 filmova, od kojih su mnogi gostovali i bili nagrađivani na festivalima.

Po rečima producenta Hrvoja Laurente, ovogodišnji broj posetilaca na preko sto premijernih i repriznih projekcija u Studentskom centru i bioskopu 'Europa' mogao bi premašiti lanjskih 30.000, pa čak preći i 35.000.

Noviteti su program filmova za decu i dečjih autora 'VIP Bibijada', kao i 'Izbori' na kome će se, u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom u Beogradu, prikazati više igranih i dokumentarnih filmova s tematikom izbora, medju kojima i 'Četiri kilometra na sat' Velimita Stojanovića iz 1958. godine, 'Na izbore' Milana Katića iz 1946. i 'Poludeli ljudi' Gorana Markovića iz 1997. godine.

Predstojeći parlamentarni izbori u Hrvatskoj najaviće se projekcijama predizbornih spotova hrvatskih stranaka od devedesetih do danas.

U programu 'Matineje' prikazaće se premijerni hitovi [Sicko, Okajanje, u 3.10 za Jumu ...], a u 'Klubu 100' evropski filmovi, koje je u matičnim zemljama pogledalo najmanje 100.000 ljudi, a u 'Kockicama' noviji hrvatski radovi.

U programu 'Moj prvi film' odaće se počast pomrlim režiserima Ingmaru Bergmanu, Mikelandjelu Antonioniju, Anti Peterliću, Zoranu Tadiću, Zilu Pontekorvu i Usmane Sembeneu.

Od ove godine biće posebni žiriji za igrani i dokumentarni program, s tim da je u ovom drugom i poznati srpski režiser Oleg Novković.

Dragi prijatelji,

pozivamo Vas na novinarsku projekciju filma "Agi i Ema", koja će biti održana u četvrtak, 18. oktobra u 11h u Dvorani Doma sindikata (sala 4).

Konferencija za novinare povodom premijere filma i otvaranja Dečijeg filmskog festivala "KIDS FEST" biće održana u petak, 19. oktobra u 11h u Dvorani Doma sindikata (sala 4). Na raspolaganju će vam biti: Milutin Petrović, Milena Dravić i Stefan Lazarević.


U prilogu se nalazi formular za prijavu za intervjue sa glumcima iz filma "Agi i Ema", pa vas molim da ga popunite i pošaljete na jelena.vasic@taramountfilm.com do četvrtka, 18. oktobra u 12h.

,,Odbačen" u zvaničnoj selekciji Filmskog festivala u Palm Springsu

    Film reditelja Miloša Radivojevića, sinoć premijerno prikazan u Dvorani kulturnog centra, dobio je poziv za učešće na Festivalu u Palm Springsu koji će se održati od 3.- 14.januara 2008. Film je uvršten u zvaničnu selekciju festivala u okviru koje se svake godine prikaže preko 200 filmskih ostvarenja iz šesdesetak zemalja sveta. Ovo će ujedno biti međunarodna premijera filma, kao i premijera na severnoameričkom kontinentu.  Film ,,Odbačen" snimljen je u produkciji Testament films iz Beograda i koprodukciji MAPA films iz Podgorice i Aatalanta iz Ljubljane.  Film je, podsećamo dobitnik FIPRESCI-a, nagrade filmske kritike za najbolji film, na Prvom Filmskom Festivalu Srbije u Novom Sadu, treće nagrade za scenario na Filmskom festivalu Scenarija u Vrnjačkoj Banji, Srebrne Mimoze na Filmskom festivalu u Herceg Novom, Povelje i nagrade FIPRESCI za najbolju mušku ulogu na Filmskom festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu. U priči o čoveku u kasnim četvrdesetim godinama, koji se teško opstaje u tranzicionoj situaciji glavne uloge tumače: Svetozar Cvetković, Aleksandra Janković, Ljiljana Međeši, Renata Ulmanski, Ana Maljević, Ana Franić, Milica Spasojević, Snežana Nikšić, Nenad Ćirić, Tihomir Stanić, Svetislav Goncić, Sonja Vukićević,Vanja Andrić, Miodrag Krstović, Danica Maksimović i Dubravka Stojanović.  Film se od danas nalazi na redovnom repertoaru domaćih bioskopa.

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/10/odbaen-u-bioskopima.html

Quote from: "crippled_avenger"odbačen-u-bioskopima.html

podržavam i potpisujem preporuku:
ODBAČEN je vredno filmofilsko i BIOSKOPSKO iskustvo, film sjajne slike i zvuka i ugođaja, idite u bioskop da gledate jedan od poslednjih srpskih filmova pravljenih za VELIKI ekran, estetikom koja nema nikakve veze sa TV-om, i tematikom koja ničim ne podilazi TV-debilizovanoj publici.
naravno, POŽURITE, jer ovakav autorski film, na žalost, neće predugo biti u našim salama...

QuoteODBAČEN je vredno filmofilsko i BIOSKOPSKO iskustvo, film sjajne slike i zvuka i ugođaja, idite u bioskop da gledate jedan od poslednjih srpskih filmova pravljenih za VELIKI ekran, estetikom koja nema nikakve veze sa TV-om, i tematikom koja ničim ne podilazi TV-debilizovanoj publici.

Tako nešto sam i očekivao (ili se bar nadao), nakon što sam pročitao:

http://www.blic.co.yu/intervju.php?id=119

Malo me koji čovjek ovako impresionirao svojim razmišljanjima kao gospodin Miša. Jedva čekam da odgledam ovaj film (mada mi se javlja da to neće biti skoro). Pozdrav.

A tek da znaš kako je Miša harizmatičan uživo!

Inače, Miša je čovek koji razume savremeni film, i to je kod njega najfenomenalnije, a ono što mu ne leži poštuje.

Evo još nečeg lepog vezanog za naš film:

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/10/mladen-osvaja-amsterdam.html

evo, da se i ja priključim preperučivanju Odbačenog Miše Radivojevića...

ODBAČEN, scenario i režija: Miša Radivojević

,,Hvala ti što si me sve ove godine čuvao od falsifikata", kaže Zakiju, svom dileru  skupih cigareta, kvalitetnog pića i filmova, glavni junak poslednjeg ostvarenja Miloša Miše Radivojevića. Zaki, međutim, priznaje da je i sam bio ,,falsifikat", da je ,,glumio Mandova", i scena dobija svoje katarzično razrešenje u kompoziciji koju Zaki svom prijatelju odsvira na harmonici. U underplayu dvojice vrhunskih glumaca može se pročitati dvostruko pomirenje. Najpre, to je pomirenje dugogodišnjih ,,prijatelja po usamljenosti" u vremenu koje ih je odbacilo jer nisu želeli da ga prihvate, a zatim i njihovo pomirenje sa tom odbačenošću. Dva čoveka koja su sav smisao pronalazili u estetskom fenomenu života, u hedonizmu i nepristajanju na laž, podvalu i bofl sveta koji je postao jeftin – priznaju jedan drugom da su izgubili.

(Osim toga, scena pokazuje kako se, kod ozbiljnih filmskih reditelja, usmeravaju glumci, koristi rediteljski ritam i dramski naboj, i naposletku – kako se na pravi način koristi harmonika.)

U tom odnosu dva dugogodišnja poznanika, koji su briljantno odigrali Svetozar Cvetković i Nenad Ćirić, leži ključ poetičkog pomeranja koje se desilo u Radivojevićevom autorskom svetu u periodu od devedesetih do danas.  Protagonisti njegovih poznih radova (Ni na nebu ni na zemlji, Buđenje iz mrtvih, Odbačen) doživljavaju veliki poraz, rušenje izolovanog sveta koji su gradili u otporu prema falsifikatima i konvencijama ,,većine", a njihov poraz je neizbežan zbog toga što postaju svesni da pokušaj stvaranja eskapističkog raja u kom se od Đubrišta i Raspadanja brani hedonizmom i aristokratijom duha - nije uspeo, već je samo povređivao druge i odlagao suočavanje sa Deponijom od koje su se sklanjali.

U tom smislu treba čitati i promenu glavnog glumca. Cinizam i žestina mladog Aleksandra Berčeka, koji je, uvek sa odmakom i ironijom, oživljavao likove nošene inhibiranom pobunom prema vladajućem poretku i konvencijama (malo)građanske sredine (Kvar, Dečko koji obećava), sada je zamenjena dendijevskom rezigniranošću i aristokratskom pojavom Svetozara Cvetkovića. Bitničke brade i duge kose, obučen kao nekakav moderni outlaw, kontrolisanog izraza, daleko smirenijeg od često prenaglašene glume u Buđenju iz mrtvih, Cvetković je najzad u savremeni srpski film doneo Lik, u ozbiljnom i znakovitom sukobu koji mora razrešiti svojom Odlukom, a ta odluka je zapravo, kako  je i sam Radivojević rekao, ,,odustajanje od života".

Može se reći da su razočarani intelektualci Radivojevićevih poslednjih filmova zapravo isti oni tipovi s početka, samo stariji, i u drugim okolnostima. Kada su, u rušilačkom oslobađanju sebe, rekli ljudima u svojoj okolini ono što su oduvek želeli da im kažu, i kada su u tom poduhvatu postali emocionalno prazni (čuveni  završni kadar Kvara, gde Aleksandar Berček saginje glavu ispred zadnjeg stakla beogradskog tramvaja), ti likovi su otišli u ilegalu i pokušali da izgrade privatni bunker sa vlastitim vrednostima. Međutim, njihovo povlačenje takođe se pokazalo kao destruktivno po njih i po druge (oni su usamljeni, razvedeni, u zavadi sa očevima, opterećeni grižom savesti zbog svog kukavičluka), a njihov sistem vrednosti postao je upadljivo izvan vremena u kom žive i čijoj promeni više ne mogu da se prilagode.

I mada preko neprilagođenosti svojih junaka daje komentar ,,tranzicije" srpskog društva, Radivojević ipak mnogo više duguje Pekinpou i njegovim likovima čije vreme je prošlo (naročito onima iz Ride the High Country i, naravno, Divlje horde), nego aktuelnom kinematografskom trendu. Dilema Radivojevićevog junaka u Odbačenom daleko je od prozaičnih muka likova iz recentnih domaćih filmova sa temom tranzicije, ona se tiče dubljih i težih pitanja promašenih života, laži i nesporazuma među ljudima,  izgubljene slobode i pogrešnih odluka koje se mogu ispraviti tek smrću (ili nakon smrti)... Sasvim pekinpoovski.

I po mnogo čemu drugom Radivojević je iznad kinematografije kojoj pripada, pokazujući svoje majstorstvo u radu sa glumcima i direktorom fotografije i upotrebivši sve ono čemu drugi reditelji nisu dorasli, ili čega ne mogu/neće da se sete: ozbiljnih ženskih likova, ili dostojanstva glumca, ili fotogeničnosti primorja... Najzad su u filmu na pravi način iskorišćeni zrela lepota i glumačko umeće Aleksandre Janković - ona glumi ženu drugog sistema (i u tome je perfektna), zavodljivu, ali odlučnu i autoritativnu direktoricu i one night ljubavnicu glavnog junaka. Igra zavođenja između nje i Cvetkovića podseća nas na onu zaboravljenu kinestetičnu odliku smislene erotike po kojoj su evropski art filmovi oduvek bili poznati. Kao kontrast scenama sa Jankovićevom, treba pomenuti da je Radivojević prikazao i holivudsku harizmu Mikija Krstovića (u ulozi negativca) - nažalost samo nagovestivši kvalitet ovog glumca koji još čeka da bude u ulozi većoj od života. Sugestivnost i dikcija Nenada Ćirića, ili potpuno izmenjena i ubedljiva Bojana Maljević u ulozi različitoj od svega što je do sada igrala, samo potvrđuju našu tezu.

Odbačen se odlikuje izvanrednom fotografijom Radoslava Vladića, koja prati luk junakove odluke i putanju njegovog ,,odustajanja", krećući se od svetlo-plave boje i staklenih površina na početku, preko mračnih ambijenata snoviđenja, simboličnih kaveza i hodnika, sve do toplih tonova Perasta i primorja, koji skoro, a isto se može reći i za Beograd, nisu izgledali tako dobro kao kod Radivojevića i Vladića.

Zbog svega pomenutog, kao i dobro vođene priče (ponegde možda opterećene nedovoljno iskorišćenim, ili čak suvišnim elementima fantastike), Odbačen Miše Radivojevića je pošten i značajan niskobudžetni art-house u opusu velikog reditelja, pravo uživanje za gledaoca koji na filmu ceni intelektualnost, autentičnu viziju, autorsku oštrinu i provokativnost.

Žiko, vidim ponela te je emocija, i to je u redu, ali u filmu ne igra Bojana već Ana M. Očigledno je Mišin film probudio sve najbolje i najgore u tebi...

 

super, neprepoznatljiva je zato što NIJE ona... eh, ali bilo je stvarno teško zadržati svoj orgazmički potencijal nakon podsećanja na scene sa aleksandrom janković, pa je u meni spontano isplivala potisnuta žudnja za bojanom, koja se javila u ranom pubertetu, od filma Do koske

sad mi još reci da bojana maljević ne igra u do koske, i čitav moj svet će se srušiti

mene su ponele emocije, ali moja omiljena nananana nastavnica biljana srbljanović je prava stvar:

http://blog.b92.net/text/1143/ODBACEN/

ODBACEN
Divni Misa Radivojevic, snimio je novi film. Misa je jedno zlato. Iskren, talentovan, lep i pametan. Takav mu je i film.
Srpski film nisu samo letece kokosi, nisu samo muljatori u upravnim odborima, srpski film prave i skromni umetnici koji nikada nece biti postavljeni na neku funkciju, koji nikada nece sedeti ni na jednom kanabetu, koji umetnost stvaraju iskreno i iz srca, jer u to veruju, a ne samo i jedino u svet u kojem se peva i puca.
Idite i pogledajte, dok ne bude kasno.

sad me čudi kako nisam napisao da biljana srbljanović glumi u Odbačenom?

Samo za gazda Žiku

http://blog.b92.net/text/1143/ODBACEN/#k78005

Quote from: "crippled_avenger"Samo za gazda Žiku

http://blog.b92.net/text/1143/ODBACEN/#k78005

Nema tog komentara vise?

ma pomerio se na drugu stranu ali sada je suludo juriti ga...

Reporteri ,,Blica" na snimanju filma ,,Bacio sam čini na tebe"
Bjela se zaljubljuje u prostitutku



Železnički depo u Zemunu. Poslednja stanica sprejom išaranih vozova, te lokomotiva koje umorne stižu na remont. Koračamo zemljom isprekidanom šinama koje se ukrštaju, čini se bez reda, i dolazimo do usamljenog vagona oko kojeg se užurbano vrzmaju ljudi. Nastaje tišina. Čuje se samo laka škripa skalamerije na kojoj klizi kamera. Gase se svetla. Pauza je za ručak na snimanju filma Miroslava Petkovića ,,Bacio sam čini na tebe".

Reporteri ,,Blica" zavirili su na jednu klapu snimanja filma koji govori o dogodovštinama Boška, višestrukog prevaranta. Film se snima već mesec dana, a osim Dragana Bjelogrlića u ulozi Boška, igraju i Neda Arnerić, Gordan Kičić, Ivana Mihić, Boda Ninković, Saška Simić, Branka Pujić, Marko Janjić, Iskra Brajović, Eva Ras...
Radnja je sledeća: Boško vara sestru jednog veoma uticajnog čoveka koju igra Saška Simić. Ona se nesrećno zaljubljuje u Boška i seče vene za njim. Policija pokreće slučaj protiv Boška, a istovremeno taj uticajni čovek šalje svoje ljude da traže prevaratna zbog kojeg mu se sestra ubila. Gordan Kičić igra policijskog inspektora koji kreće u potragu za Boškom. Nalazi ga, ali na kraju njih dvojica postaju veoma dobri prijatelji i Boško uz pomoć novog druga izlazi na pravi put. Tokom filma, Boško se zaljubljuje u prostitutku Kaću koju igra Iskra Brajović.
Scena završnog Boškovog i Kaćinog susreta u vozu snimala se prekjuče u železničkim depoima u Zemunu. Nakon završene pauze za ručak (ekipi je servirana stara dobra kuvana hrana - pasulj i kupus), svi su se vratili na svoja mesta. Iskra, ćerka glumačkog barda Voje Brajovića, stajala je pored ulaza u depo obučena u kratak minić i beli bade-mantil, dok joj je frizerka popravljala frizuru. ,,Hajde, ljudi, pauza je gotova! Idemo, hajde, snimanje", začuo se glas jednog od organizatora filma. Brojna filmska ekipa uputila se ka hladnom železničkom depou. U jedan od mnogih vagona smestili su se Zoran Petković, direktor fotografije, producenti Nenad Ognjenović i Mirko Josifov, kamerman, tonac... Dok je jedan član ekipe nameštao svetlo, Iskra je ušla u vagon.
- Gde da sednem - upitala je ona, sela i prekrstila noge, ogledajući se u kameri. U vagon je ušao Bjela i seo preko puta nje.
- Tiše u vagonu, radi se, gasite telefone i idemo svi napolje - uzviknuo je organizator filma. Kamera može, ton može... snima se. Boško i Kaća pričali su o njenoj porodici, njihovoj budućnosti... Posle nekoliko ponavljanja, iz ćetvrtog puta scena je uspešno snimljena, a ekipa se uputila na kratku pauzu, pa ponovo na snimanje.
Film ,,Bacio sam čini na tebe" će se snimati do kraja oktobra na raznim lokacijama u Beogradu, Novom Sadu, Krčedinu... a premijera je zakazana za januar 2008. godine. Ceo projekat su finansirale Skupština grada i Ministarstvo kulture.

Iskra Brajović kao prostitutka Kaća
Moja prva filmska uloga
Mlada glumica Iskra Brajović krenula je stopama svog oca Voje Brajovića, a učešće u filmu ,,Bacio sam čini na tebe" je njena debitantska uloga.
- Ovo je moja prva uloga. Nikada ranije, osim na fakultetu, nisam igrala ni u jednom ozbiljnom glumačkom projektu. Imam dvadeset godina i dalje studiram glumu, treća sam godina. Mislim da je ovaj film odličan za početak moje karijere i drago mi je, jer imam sreću da radim sa profesionalcima i veoma dobrim glumcima. To mi mnogo znači - priča Iskra i priznaje da joj se lik prostitutke Kaće koju tumači, veoma dopada.
- Kaća je poetična vizija prostitutke. Ona je neki lajtmotiv celog filma. Drago mi je da mi je prva uloga takva, da igram baš nju i mislim da ću ovakvog ulogom ostaviti utisak na publiku, a to mi je veoma bitno. Ovaj film me je odmah kupio. Kroz njega sam shvatila da svemu treba pristupiti sa složenije strane i da se u životu ništa ne dešava slučajno.

NESTALE NADE

Bata Prelić, autor ,,Šećerne vodice", počeo snimanje filma ,,Biro za izgubljene stvari"



Reditelj Svetislav - Bata Prelić (63), autor nekadašnjeg hita ,,Šećerna vodica", posle duge pauze ponovo snima igrani film, i to po svom scenariju, pod nazivom ,,Biro za izgubljene stvari".

Prelić je izjavio da ga nije bilo u srpskoj kinematografiji gotovo dve decenije zato što je bio ,,problem preživeti uopšte u tom periodu".


- Kreativnost zahteva, ipak, neku vrstu ležernosti i nekog okruženja koje je tako usmereno. Ja nisam mogao da funkcionišem na tom planu u periodu do 2000. godine - rekao je on. - Međutim, sve vreme sam želeo da pravim film, stalno sam tražio tekstove, pa sam konačno sam napisao scenario koji se meni dopao. Biće to potpuno autorski film - istakao je Prelić.

,,Biro za izgubljene stvari" bavi se problemima ljudi koji su u potrazi ne samo za svojim punim identitetom, već i za izgubljenim vremenom, izgubljenim nadama, željama, za verom u budućnost, za ljubavlju, kreativnošću.

- Oni traže mogućnost da stvore neki novi, svoj svet. Svesni su koliko je njihova generacija izgubila u prethodnom periodu, ali ih to ne sprečava da traže i nađu odgovore na niz pitanja koja su im tako surovo nametnuta. Otud u filmu preovlađuju vedri i optimistični tonovi - najavio je Prelić. Glavne uloge, uz pripadnika starije generacije Miodraga Krivokapića, igraju mladi glumci Jelena Ilić, Andrej Šepetkovski, Bojan Lazarov, Siniša Ubović, Boba Latinović i Srđan Karanović. Snimanje je počelo 7. oktobra u Istri i nastavljeno ovih dana u Beogradu, gde će trajati do 10. novembra.

Ne osećam se kao pripadnik svoje generacije!

Na pitanje zašto je za temu svog autorskog projekta odabrao svet tridesetogodišnjaka, Prelić je odgovorio da se ,,ne oseća kao pripadnik svoje generacije" i da se dosta druži s mladim ljudima.

- Razlog je i u tome što su svi ovdašnji problemi mnogo drastičniji u dramskoj formi za generaciju ljudi koji imaju oko 35 godina, nego za starije. Mi smo se na neki način već izveštili ili smo manje patili ili smo manje egzistencijalno i duhovno ugroženi nego mladi ljudi koji su stasavali tokom groznih devedesetih - ukazao je on.

Izvanredna gingerova kritika filma PROMENI ME:

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6000

Quote from: "crippled_avenger"Izvanredna gingerova kritika filma PROMENI ME:

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6000

Da, zaista je pogodio u sam nerv. Highly recommended.

Ja nisam gledao film (a i sumnjam da hoću), ali Džindžer ga je napisao odlično. Još samo da je lektura uhvatila par greščica u kuckanju, ali nema veze, odličan prikaz.

Šteta što na Popboksu ne objaviše kako ga je ginger actually napisao...

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/10/promeni-me-critics-cut.html

Quote from: "crippled_avenger"Šteta što na Popboksu ne objaviše kako ga je ginger actually napisao...

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/10/promeni-me-critics-cut.html

Ti si to ispravio, pa je sada OK.

Press release - 703(2007)

Eurimages supports 11 European co-productions

STRASBOURG, 19.07.2007 -- At its 107th meeting held from 14 to 16 October 2007 in Alicante, the Board of Management of the Council of Europe's Eurimages Fund agreed to support 11 feature films for a total amount of 4 380 000 Euros.

Aeblet & Ormen - Josef Fares (Sweden), Anders Morgenthaler (Denmark) Animation film for children
(Denmark, Sweden)

Appelsinpiken - Eva Dahr (Norway)
(Norway, Spain, Germany)

Das weisse Band - Michael Haneke (Austria)
(Germany, France, Austria, Italy)

Der grosse Kater - Markus Imboden (Switzerland)
(Switzerland, Germany)

Die Fliegerkosmonauten - Marian Kiss (Germany) Documentary
(Germany, Poland)

Enter the Void - Gaspar Noé (Italy - France)
(France, Germany, Italy)
Hayaller - Nuri Bilge Ceylan (Turkey)
(Turkey, France, Italy)

Hayat Var - Reha Erdem (Turkey)
(Turkey, Greece, Bulgaria)

Ne te retourne pas - Marina De Van (France)
(France, Luxembourg, Belgium, Italy)

Snow - Aida Begic Zubcevic (Bosnia and Herzegovina)
(Bosnia and Herzegovina, Germany, France)
Trilogy II : The Dust of Time - Theo Angelopoulos (Greece)
(Greece, Italy, Germany)

Support was awarded to the following distributors

· Eurimages Films:

De Profundis - Miguelanxo Prado (Spain) Animation film for children
Distributed by ORION INVEST FILM A.D. (Serbia)
Iklimer - Nuri Bilge Ceylan (Turkey)
Distributed by HEFT PRODUCTION (Bosnia and Herzegovina)

Irina Palm - Sam Garbarski (Belgium)
Distributed by DENK SINEMA VE TANITIM (Turkey)

Kontakt - Sergej Stanojkovski (Germany)
Distributed by S.C. CINECORVIN (Romania)

La stella che non c'è - Gianni Amelio (Italy)
Distributed by BALKAN FILM ("The former Yugoslav Republic of Macedonia")
Distributed by MCF MEGACOM FILM (Serbia)
Les Amours d'Astrée et de Céladon - Eric Rohmer (France)
Distributed by MIRIUS TUCK (Serbia)
L'étoile du soldat - Christophe de Ponfilly (France)
Distributed by MANIKI FILM ("The former Yugoslav Republic of Macedonia")

La Reine Soleil - Philippe Leclerc (France) Animation film for children
Distributed by CLOROFILM ROMANIA (Romania)

Leiutajateküla Lotte (Lotte from Gadgetville) - Janno Poldma (Estonia) & Heiki Eernits (Estonia) Film for children
Distributed by OSKAR FILM (Bosnia and Herzegovina)
Distributed by KIDS FILM FEST (Serbia)

Love Fair (Gucha) - Dusan Milic (Serbia)
Distributed by EURO FILM DOOEL ("The former Yugoslav Republic of Macedonia")Riparo - Marco Simon Puccioni (Italy)
Distributed by ART SERVIS (Bosnia and Herzegovina)
Distributed by YOUTH CULTURAL CENTER ("The former Yugoslav Republic of Macedonia")

The Front Line - David Gleeson (Ireland)
Distributed by ART ZONE (Bosnia and Herzegovina)

· "Non-Eurimages" Films:

A l'intérieur - Alexandre Bustillo (France)
Distributed by BIR FILM ITHALAT (Turkey)
Gora - Omer Faruk Sorak (Turkey)
Distributed by PRO FILMS (Bulgaria)

La Môme - Olivier Dahan (France)
Distributed by TROPIK FILM & VIDEO (Bosnia and Herzegovina)

L'ennemi intime - Florent Emilio Siri (France)
Distributed by PA-DORA (Croatia)
Distributed by PRO VISION (Serbia)

Maradona, la mano de Dios - Marco Rissi (Italy)
Distributed by BELGE FILM SAN. VE TIC (Turkey)

Ne le dis à personne - Guillaume Canet (France)
Distributed by EKRAN (Bosnia and Herzegovina)
Obsluhoval Jsem Anglického Krale (I served the King of England) - Jiri Menzel (Czech Republic)
Distributed by DISCOVERY FILM AND VIDEO DISTRIBUTION (Hungary)

Promise me this - Emir Kusturica (France)
Distributed by TIGLON (Turkey)
Sasvim Licno (Totally personal) - Nedzad Begovic (Bosnia and Herzegovina) Documentary
Distributed by CHICAGO TOUR SRL (Romania)

Trivial - Sophie Marceau (France)
Distributed by UCD-DISTRIBUCIJA (Croatia)

Truands - Frédéric Schoendoerffer (France)
Distributed by TUCK VISION (Serbia)

Zavrashtane ot Normandia (Retour en Normandie/Back to Normandy) - Nicolas Philibert (France) Documentary
Distributed by VADI VAN KRIS LTD (Bulgaria)

EURIMAGES is a support fund for co-production, distribution and exhibition of European cinematographic works, established by the Council of Europe in 1988 1 (E-mail: Eurimages@coe.int – Web: http://www.coe.int/Eurimages).

Since its establishment, EURIMAGES has supported 1165 European co-productions for a total amount of more than 343 million Euros.

1 Since 29 May 2007, EURIMAGES comprises 33 member States: Austria, Belgium, Bosnia and Herzegovina, Bulgaria, Croatia, Cyprus, the Czech Republic, Denmark, Estonia, Finland, France, Germany, Greece, Hungary, Iceland, Ireland, Italy, Latvia, Lithuania, Luxembourg, The Netherlands, Norway, Poland, Portugal, Romania, Serbia, Slovakia, Slovenia, Spain, Sweden, Switzerland, "The former Yugoslav Republic of Macedonia" and Turkey.

Council of Europe Press Division
Tel: +33 (0)3 88 41 25 60
Fax:+33 (0)3 88 41 39 11
pressunit@coe.int
www.coe.int/press

šta tačno znači ova podrška filmovima koji su već završeni?
odnosno, na koji će način pare biti potrošene, na šta?

Ne razumem tačno pitanje. Koliko shvatam ovi koji su gotovi dobijaju funding da bi ih subvencionisano distribuirali na određenim teritorijama kako bi se popularizovao evropski film...

oćeš da kažeš da će euroimage, npr, da da pare da se noje i INSIDE prikažu u ovom tucetu srpskih bioskopa, uprkos činjenici da je to finansijski neisplativo, i da će oba zajedno prodati par stotina karata?
SJAJNO!!!

pa da. actually.

... Šejtinac&Živković ipak nakon duuuuuuuuuge potrage našli utočište/ skvot... whatever jer....

Distributerska kuća Tuck najavila je bogat filmski program koji će biti predstavljen domaćoj publici u decembru. Na bioskopskom repertoaru će se naći filmovi 'Beovulf', 'Hadersfild', 'Hitman', 'Zlatni kompas', 'Božić Batica', 'P.S. Volim te', 'Osmi putnik protiv Predatora 2' i 'Alvin i veverice'.

]Hadersfild
Premijera: Sava centar, 5. decembar
Start: 6. decembar
Režija: Ivan ŽIVKOVIĆ
Uloge: Goran ŠUŠLJIK, Nebojša GLOGOVAC, Vojin ĆETKOVIĆ, Damjan KECOJEVIĆ, Josif TATIĆ, Suzana LUKIĆ, Jelisaveta Seka SABLIĆ, Predrag Miki MANOJLOVIĆ
Žanr: Drama

Radnja filma se odvija u malom gradu u Srbiji, u kome glavni junak priče, tridesetogodišnji Raša živi s ocem alkoholičarem i krpi kraj s krajem tako što daje privatne časove i vodi emisiju na lokalnoj radio stanici. Pre nego što se krstio u crkvi, njegov komšija Ivan imao je psihotične napade, a bio je i pripadnik sekte. Rašina učenica Mila je privlačna i neposredna tinejdžerka, a pri tom i njegova nova ljubavnica. Dule neuspešno pokušava da se postavi kao japi. Monotonija njihovih života prekida se dolaskom Igora, koji još od početka devedesetih živi u Hadersfildu. Svi se oni okupljaju jedne večeri, ali ono što je počelo kao veseli susret drugova iz srednje škole vremenom prerasta u emocionalni ringišpil prisećanja i sumornog poniranja u dubinu duše. Otkriva se zlokobni pečat kojim je poslednja decenija dvadesetog veka obeležila čitavu generaciju, kao i odgovor na pitanje: Imaju li oni snage da nastave?

Kunac does AGI & EMA

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/10/agi-i-ema-premijera-komentar.html

Branislav Trifunović u Americi snima film ,,Ovde i tamo"
Srpska priča na ulicama Njujorka

Film režisera Darka Lungulova ,,Ovde i tamo" počeo je da se snima pre nekoliko dana u Njujorku. Radnja ovog srpsko-američkog filma prati jednu ljubavnu priču, a u naslovnim rolama pojavljuju se Branislav Trifunović, Mirjana Karanović, Dejvid Tornton, Sindi Loper, Antoan Pagan, Jelena Mrđa, Goran Radaković...

Priča počinje u Njujorku kada Amerikanac, bivši muzičar, saksofonista Robert (Dejvid Tornton) upoznaje srpskog imigranta Branka (Branislav Trifunović) koji na sve moguće načine pokušava da dovede svoju devojku Ivanu (Jelena Mrđa) u Ameriku. Njih dvojica se dogovaraju da za novčanu nadoknadu Robert otputuje u Srbiju, venča se sa Ivanom zbog papira i dovede je u Ameriku. Robert pristaje i odlazi u Beograd gde upoznaje Brankovu majku Olgu (Mirjana Karanović) sa kojom doživljava ljubavnu aferu koju prekida kada sazna da joj je sin uhapšen.
Prvi deo filma sniman je proteklih dana u Njujorku, na ulicama Bruklina, Menhetna, Long Ajledna... Bane Trifunović se pun utisaka vratio iz Njujorka.
- Uglavnom su se snimale scene u kojima smo Tornton i ja. Snimali su i Antoan Pagan, koji u filmu igra jednog Portorikanca koji mi je prodao kombi koji koristim za posao, jer se u filmu bavim preseljenjima. Takođe, snimala je i Sindi Loper (žena Dejvida Torntona, prim. nov.). Ja nisam snimao s njom, ali sam bio tu kada je ona snimala. Ona igra bivšu Torntonovu devojku - priča Branislav i dodaje: - Te dve nedelje u Njujorku su bile divne. Dejvid Tornton je veoma normalan, duhovit, prilično običan čovek velikog srca. Sindi je veoma duhovita, a scena koju je napravila je fantastična. Dosta smo jedni drugima pomagali, čitali i pregledali scenario zajedno. Zaista smo se svi odlično slagali.
Dejvid Tornton igra jednu od glavnih uloga u filmu.
- Dopao mi se scenario i zbog toga smo Sindi i ja prihvatili uloge. Oduševljen sam ekipom i saradnjom sa beogradskim glumcima. Tokom snimanja svi smo se družili i bili jako bliski. Ovo je jedna interesantna priča i mislim da će se mnogima dopasti - kaže Tornton.
Na snimanju prvog dela filma radila je velika ekipa u kojoj je bilo mnogo ljudi, različitih nacionalnosti. Branislav ističe da su ljudi u Njujorku znali odakle je, ali da ih to nije interesovalo.
- Ljudi su znali da smo iz Srbije, ali Njujork je toliko veliki grad da nikoga ne zanima ko si, šta si i odakle si. Na snimanju sa nama je bilo Rusa, Kineza, Japanaca, Italijana, Amerikanaca... To je tamo nebitno. Antoan Pagan mi je kada sam mu rekao Srbija, rekao - Srbibia - priča Branislav.
Tokom snimanja, filmska ekipa je imala policijsku pratnju kroz Menhetn.
- Prvi dan snimanja smo se vozili kroz Menhetn i imali smo pratnju policije. To mi je baš bilo čudno i smešno - kaže Trifunović kroz smeh i dodaje da nije imao vremena da poseti noćna dešavanja u Njujorku, ali kaže da se u Menhetn zaljubio na prvi pogled.
- Svuda je lepo, Menhetn je da se čovek zaljubi u njega. To je država za sebe. Bio je zanimljivo i u Bruklinu jer smo snimali u onom najopasnijem delu, čak smo prisustvovali i jednom hapšenju. Zanimljivo je videti taj deo, od Menhtena do Bruklina, videti šta se sve tamo dešava. Mesto koje me je takođe oduševilo je Ist Vilidž. Tu žive umetnici, ima dosta kafića i tu sam osetio neki beogradski duh - priznaje Branislav.
Film ,,Ovde i tamo" nastavlja da se snima na proleće u Beogradu, kada će se ekipi pridružiti Mirjana Karanović. Snimanje filma potpomogao je Gradski sekretarijat za kulturu Beograda.

Evo i Popboks kritike Agija i Eme:

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6010

otaku je lepo napisala!

Quote from: "crippled_avenger"otaku je lepo napisala!

100% bullseye!

hate speech can't feed my kids

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/10/kominike-8-superbad-films-for-superbad.html

Rispekt za ovo:

Mislim, u krajnjoj liniji, mi imamo Mirku u filmu. Koga oni imaju, Glogovca koji glumi slinavog tranzicionog gubitnika? Gimme a break...

"Klopka" u konkurenciji za nagradu Euroimaža


Film "Klopka" reditelja Srdana Golubovića u konkurenciji je za nagradu Euroimaža (EUROIMAGE) za evropsku filmsku koprodukciju, saopštilo je danas Ministarstvo kulture Srbije.

Kako je navedeno u saopštenju, čast da ovu nagradu uruči laureatu koga će odabrati stručni žiri, pripala je mladom filmskom reditelju iz Srbije Stefanu Arsenijeviću.
Nagrada Euroimaža za evropsku filmsku koprodukciju dodeljuje se ove godine po prvi put, a biće uručena na svečanosti u Berlinu 1. decembra.

Ko je Mirka?

Snima se "Biro za izgubljene stvari"

Jedan od rodonačelnika domaće urbane filmske komedije, Svetislav Bata Prelić (Šećerna vodica, Poltron, Majstor i šampita), snima novi film.

Radni naslov filma je Biro za izgubljene stvari, a Prelić je za njega sam napisao i scenario.

Ovog puta Prelić se opredelio za ozbiljniju priču - problem mladih, urbanih, fakultetski obrazovanih ljudi koje je prethodno vreme unazadilo.

"To je priča o izgubljenom vremenu, nadama, željama, idealima, ali - nije tužan film!", kaže Prelić za Popboks.

Producenti su Vizura iz Beograda, CineBox iz Novog Sada i Fabrika iz Pule.

U filmu glume Jelena Ilić (na slici sa rediteljem), Andrej Šepetkovski, Bojan Lazarov, Miodrag Krivokapić, Boban Latinović, Siniša Ubović i Srđan Karanović.

Scenografkinja Biroa za izgubljene stvari je Zorica Čobanović, direktor fotografije Aleksandar Ivančević, a kostimografkinja Jelena Petrović.

Film se snima u Beogradu, u Istri i na arheološkim nalazištima u Anadoliji, Turska.

Premijera se očekuje krajem januara ili početkom februara.

... dok čekamo ZONU MRTVIH...

Glumica Ivana Vukčević se slikala za ,,Maksim"
Nisam imala tremu


Devojka zbog koje glumac Dragan Nikolić u filmu ,,Promeni me" ,,gubi glavu" i ostavlja svoju ženu, atraktivna glumica Ivana Vukčević našla se na naslovnoj strani novembarskog broja muškog magazina ,,Maksim". Fotografije na kojima lepa glumica prozira u provokativnim i blago erotizovanim pozama prava su poslastica za muški, ali i ženski deo populacije.

Devojka sa naslovne strane za ,,Blic" priča kako joj je bilo na fotografisanju, šta je rekao njen dečko posle snimanja, i otkriva nam u kojim će filmovima glumiti.
- Obožavam da se fotografišem, tako da mi nije bio nikakav problem da poziram. Nisam imala tremu. U principu, nisam stidljiva, ali kada su mi predložili da se malo više razgolitim, da se slikam golih leđa, nisam mogla. Garderoba u kojoj sam se fotografisala mi savršeno odgovara, dosta stvari sam donela i od kuće jer volim i privatno tako da se oblačim iako sam najčešće u trenerci. Ekipa na fotografisanju je bila fantastična. Pustili su mi muziku koju sam želela, tako da sam ja tokom slikanja sve vreme pevala... ma, super smo se proveli - priča Ivana koja je nakon fotografisanja za ,,Maksim" dobila samo reči hvale.
- Moja mama Ljilja, inače konzervativnija žena, bila je oduševljena. Čak su mi i žene dale mnogo komplimenata. Jedan drug mi je rekao da bi, da me ne poznaje, posle slika koje su izašle u ,,Maksimu", mislio bi da sam riba (smeh). A, muškarci... njima ne treba mnogo. Dovoljno je da obučeš suknju i on to ,,progutaju" - kaže devojka sa naslovne strane koja je, na žalost muškog dela populacije, u vezi.
- Imam dečka koga nisam obavestila da ću se slikati za ,,Maksim", ali sam ga upozorila da mu spremam nešto. Na kraju, sve je dobro prošlo - priznaje Ivana.
Ova lepa glumica nedavno se našla u ulozi silikonske lepotice u filmu ,,Promeni me".
- Igram devojku Dragana Nikolića koji sa mnom vara svoju ženu, koju tumači Dara Džokić. Glumim ,,silikonku" i zbog potreba snimanja morali su da mi guraju čarape u grudnjak (smeh). Dragan je divan partner, imala sam odličnu saradnju s njim, i veliki je kompliment bio kada mi je jedan takav šmeker rekao da sam šmekerka. Takođe mi je rekao da misli da ću imati blistavu glumačku karijeru. To mi je mnogo značilo - kaže Ivana koja bi uskoro trebala da zaigra u novom filmu Gorana Vukčevića - ,,Topli zec".

Prva uloga u filmu ,,Flert"
Ivana Vukčević prvi put se u srpskoj kinematografiji pojavila pre dve godine kada je zaigrala u filmu ,,Flert". Nakon nekoliko uspešnih filmskih uloga, ova glumica je zaigrala i u filmu ,,Ljubav i drugi zločini" Stefana Arsenijevića.
- Tu igram jednu epizodnu ulogu, stjuardesu. Ali, veoma sam srećna što sam deo tog projekta jer ovo je jedan zaista veoma ozbiljan film, sniman i za Nemačku - rekla je Ivana Vukčević.

Pazi, ja sam toliki buff za Ivanu Vukčević da čak posedujem i VHS sa filmom ZVEZDE LJUBAVI u kome ima prilično eksplicitan snimak grudi u sceni seksa sa Bogdanom Diklićem...

mislis sa foteljom!!  
ipak se jasno vidi da na toj fotelji nema nikoga... Diklic se pojavljuje tek kada Ivana ogrne sise...

SREBRNA PALMA ZA 'SUTRA UJUTRU'

Film 'Sutra ujutru' reditelja Olega Novkovića, dobio je drugu nagradu-srebrnu palmu, na 28. festivalu mediteranskog filma 'MOSTRA DI VALENSIJA'.

To je osmo međunarodno priznanje dodeljeno ljubavnoj drami koja je bila naš kandidat za oskara.

'Sutra ujutru' je do sada, pored domaćih festivala nagrađivan i u Karlovim Varima, Kotbusu, Aleksandriji i Minsku.

SINOVCI' SINIŠE KOVAČEVIĆA NA FESTIVALU U RUSIJI

Film 'Sinovci' Siniše Kovačevića učestvuje na Četvrtom međunarodnom filmskom festivalu 'Volokalamski rubež' koji će biti održan od 16. do 20. novembra u Volokalamsku, u Moskovskoj oblasti, rečeno je Tanjugu u Ruskom domu.

Uspešno umetničko ostvarenje istaknutog srpskog reditelja uvršteno je u takmičarski program igranog filma sa još devet filmova, naveli su predstavnici ruske distributerske kuće 'Mosobolkino'.

Među njima su tri ruska filma - 'Otac','Tuci neprijatelja' i 'Agitbrigada', 'Moj firer ili najveća istina o Hitleru' [Nemačka] i 'Eskadrila' [SAD].

Najboljim filmovima biće dodeljene nagrade gran-pri, za najbolju glumu, nagrada 'za ispunjenje teme moralne lepote čoveka', kao i nagrada publike.

Filmovi će biti prikazani i u drugim gradovima Moskovske oblasti.

Nije slučajno da je grad Volokalamsk izabran za mesto održavanja festivala - tu je u jesen 1941. godine bila jedna od najjačih linija odbrane Moskve, zbog čega festival i nosi naziv 'Volokalamska granica' [Volokalamski rubež], navodi agencija Itar taš.

Kako je istakla predsednica festivala, narodna umetnica Rusije Irina Skobceva-Bondačuk, filmski forum koji još nosi ime proslavljenog režisera Sergeja Bondačuka želi da pruži svoj doprinos razvoju patriotskih tema u ruskim filmovima kao i da utiče na osećanje patriotizma kod mladih.

'U pitanju je shvatanje patriotizma u najširem značenju reči, to je ljubav prema domovini i zemlji u kojoj si se rodio i živiš, da joj služiš i štitiš je', smatra ruska umetnica.

I dokumentarni filmovi, ruskih i stranih režisera, nadmetaće se za nagrade u dve kategorije .

Deca su pogledala AGIJA I EMU i PRINCA OD PAPIRA i evo šta kažu:

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/10/agi-od-papira.html