ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Čika Dimbo je ponovo bio nevaljao.

Naprosto smo morali da čujemo i dečji glasić.

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/10/ne-pitajte-ta-hadersfild-moe-da-uini-za.html

Prvi srpski triler


ISTINSKI kuriozitet za srpsku kinematografiju u kojoj je žanrovski film oduvek predstavljao veliku retkost, triler "Četvrti čovek" Dejana Zečevića večeras otvara beogradsku, a sutra i "Sinemaniju" u Novom Sadu.
- Koscenarista Boban Jeftić i ja scenario smo počeli da pišemo iz ljubavi prema trileru kao žanru, da bismo tokom rada na projektu vrlo brzo uvideli da je forma trilera više nego podesna da iskaže dramu jednog čoveka u onom što nas sve okružuje, odnosno u Srbiji danas - objašnjava Dejan Zečević, jedan od malobrojnih poklonika žanrovskog filma među našim režiserima. - Iako u osnovi triler, "Četvrti čovek" je prvenstveno srpski film, sa elementima postojećih žanrovskih konvencija.
Koscenarista Jeftić film naziva "pričom o moralu ispričanom u formi trilera", kojom autori poručuju da se niko ne rađa zao već takav eventualno postaje usled političkih, društvenih ili drugih neveselih okolnosti, i koja "uprkos mračnom kraju predstavlja dokaz da je iskupljenje moguće".
Nikola Kojo je samo na osnovu "kafanskog razgovora sa rediteljem, a zahvaljujući sjajnoj priči i zanatski perfektnom scenariju", prihvatio noseću rolu u filmskoj priči koja se odvija u paralelnom svetu tajnih službi, kroz koji se njegov junak probija sa teškom mukom. Probijajući se istovremeno kroz tešku maglu totalne amnezije i pokušavajući da sklopi slagalicu sopstvenog identiteta, Kojov major upušta se u igru u koju ga uvlači inspektor, oličen u Draganu Petroviću Peletu, a čiji je učesnik i Bogdan Diklić kao pukovnik. Jedini intimni, zaista ljudski odnos major uspostavlja sa Teodorom u tumačenju Marije Karan, a svojevrstan kontrapunkt njihovom svetu predstavlja Semka Sokolović u ulozi "obične, dobre žene koja se isključivo zbog svoje dobrote i humanosti uklapa u celu priču".
Uprkos svom poigravanju sa matricom žanra interpretiranog na sasvim osoben način, i potpuno jasnim asocijacijama na pojedine srpske političke trenutke, ličnosti i službe, autor ovaj film nikako ne smatra političkom, već pre svega ličnom dramom. Opisujući svoj rad sa glumačkom ekipom u kojoj su se našli i Dragan Nikolić, Miodrag - Miki Krstović, Feđa Stojanović, Boris Milivojević i drugi, odnosno uopšte režiju projekta koja okuplja tako dobre glumce, Zečević se pozvao na izjavu Džina Hekmena da je "dobar reditelj glumcima poput nekog dobronamernog teče".


NOAR MUZIKA
KOMPOZITOR Nemanja Mosurović, koji se poslednjih godina pročuo kao autor muzike za filmove "Opet pakujemo majmune", "Jesen stiže dunjo moja", "Flert", "Šejtanov ratnik", tragajući za korenima žanra tokom rada na "Četvrtom čoveku" dospeo je do noar filma i za ovaj stil tipične perspektive antiheroja. Tako je nastala muzika sasvim u stilu noar filmova američke produkcije, koja sjajno upotpunjuje Zečevićevu filmsku priču.

... i kad smo vec tu, malo trivije, the PRESS style...

KAO NA FILMU

Premijerno prikazan ,,Četvrti čovek", film koji je obeležio ljubavni život Marije Karan i Nikole Koja


Premijerom filma ,,Četvrti čovek" reditelja i scenariste Dejana Zečevića sinoć je u Centru ,,Sava" svečano otvorena ovogodišnja, petnaesta po redu ,,Loreal Pariz sinemanija". Osim što je reč o vrhunskom ostvarenju, ,,Četvrti čovek" je zanimljiv i po tome što su glavni junaci Nikola Kojo i Marija Karan postali filmski ljubavnici neposredno nakon što su imali ljubavnu aferu i u privatnom životu.

Marija i Nikola stupili su u intimnu vezu u vreme kastinga za uloge, koju su raskinuli vrlo brzo, tako da su na filmu ipak samo glumili ljubavnike, otkriva sagovornik Pressa, i dodaje: - Kojo je zbog Karanove tada bio spreman da raskine svoju dugogodišnju vezu, dok je Marija takođe ovu aferu nevešto pokušala da sakrije od svog tadašnjeg dečka. Za vreme romanse planirali su i zajednički put i nastavak karijere u Londonu, da bi, kako su u to vreme objavili neki mediji, nakon jedne večeri u beogradskoj Skadarliji otišli svako svojim putem. Nikola je posle Marije kasnije počeo da se zabavlja sa svojom sadašnjom suprugom Aleksandrom - zaključuje naš sagovornik, koji je insistirao na anonimnosti.

Mariji Karan je ovo je bilo drugo slično iskustvo, jer je pred početak snimanja filma ,,Kad porastem biću Kengur" imala romansu sa Sergejom Trifunovićem, svojim potonjim filmskim partnerom.

...a evo kako Milos Jovanovic prekracuje vreme dok pakuje/krpi/ fingira... whatever svoju SENKU a.k.a. FRAU EINSTEIN

FILM O SEKI
Snimljen dokumentarac o popularnoj folk zvezdi koji sadrži ekskluzivni intervju, ali i snimke iz pevačicinog privatnog i poslovnog života


Najpopularnija srpska folk pevačica Seka Aleksić još jednom je pokazala da je vrhunski profesionalac. Kako Press saznaje, na najnovijem Sekinom albumu ,,Kraljica", koji će krajem novembra izdati ,,Grand produkcija", naći će se i dokumentarni film koji će sadržati ekskluzivni intervju sa Aleksićevom, ali i snimke koji će pratiti nastanak poslednjeg CD-a, kao i detalje iz pevačicinog privatnog i poslovnog života.
- Iza filma koji traje 50 minuta stoji Sekin tim saradnika, ali i novosadska producentska kuća ,,Hamer prodakšn" - navodi sagovornik Pressa blizak Aleksićevoj, i dodaje:
- Dokumentarac koji je režirao Miloš Jovanović sadrži opširni intervju sa Sekom. Provokativnu priču sa njom uradio je voditelj Pinka Boško Jakovljević, a u tom ekskluzivnom razgovoru popularna pevačica detaljno je najavila album ,,Kraljica", opisavši koliko je energije i vremena potrebno da bi nastao kvalitetan muzički proizvod. Osim intervjua sa Sekom, snimljeni su razgovori sa njenim saradnicima, Sekine pripreme i vežbe u teretani, a ima i ekskluzivnih snimaka sa koncerata. Ovaj film će se naći na novom CD-u kao multimedijalna prezentacija, a po izlasku albuma, početkom decembra, biće emitovan na jednoj od televizija sa nacionalnom pokrivenošću. Inače, film o nastanku ,,Kraljice" snimljen je vrhunskom tehnikom, HD kamerama i uz profesionalnu filmsku rasvetu - zaključio je sagovornik Pressa.

BEOGRAD - Bivši ministri za privatizaciju i ekonomske odnose sa inostranstvom, Aleksandar Vlahović i Goran Pitić, rešili su da se posle muzike okušaju i u filmskoj industriji. Ovu dvojicu demokrata i ekonomskih eksperata Vlada Srbije je pre dve nedelje imenovala za članove Upravnog odbora Filmskog centra Srbije.

Aleksandar Vlahović u kratkoj izjavi Kuriru kaže da će se truditi da pomogne Filmskom centru koliko god može. On ističe da neće uzimati nikakvu nadoknadu za članstvo u tom UO već će raditi kao volonter.

- Zadatak UO nije da rukovodi firmom i zato ne očekujem nikakva naročita zaduženja u smislu operativnih poslova. Bez obzira na to što je reč o filmskoj industriji, to je posao kao i svaki drugi, pa mislim da je dobro da su i tu angažovani ljudi koji imaju ekonomsko iskustvo - objašnjava Vlahović.

Ko je pozvao Gorana Pitića i hoće li on imati neko specijalno zaduženje, nismo uspeli da saznamo ni posle višednevnih pokušaja. Na njegov mobilni telefon danima se javljala sekretarica sa identičnom porukom, koja glasi: ,,Gospodin Pitić je na sastanku, zovite sutra".

V.D. direktora Filmskog centra Srbije Miroljub Vučković kaže za Kurir da ne vidi ništa sporno u tome što su od osam članova UO čak dvojica ekonomisti i nemaju nikakve veze sa filmom.

- Kulturi su potrebna sredstva i zaista se ne treba stideti nečega što može da bude efikasno - ističe Vučković. On dodaje da Ministarstvo za kulturu ima pravo da u UO delegira koga hoće i da Filmski centar ne može da utiče na izbor članova.

- Upravni odbor je ovde dobrodošao. Siguran sam da Ministarstvo ima dobre razloge zbog kojih je postavilo Vlahovića i Pitića. Verovatno misle da su nam potrebni ljudi koji znaju šta je novac i kako do njega doći - objašnjava Vučković.

Zanimljivo je da među osam članova UO nema nijednog glumca, za razliku od ranijeg saziva, kada su tu sedeli glumci Velimir ,,Bata" Živojinović, Zoran Cvijanović, Dragan Bjelogrlić, kao i reditelji Radivoje Andrić i Dinko Tucaković. Novim odborom će predsedavati reditelj Emir Kusturica, umesto Ane Vučetić. Novi članovi odbora su reditelj Branimir Dimitrijević, novinar Marina Đurašković, dramaturg Jovan Popović, književnik Filip David, reditelj Ljiljana Todorović i dramaturg Vuk Pavlović.

OD MUZIKE, PREKO FILMA, DO...

Aleksandar Vlahović i Goran Pitić već su pokazali interesovanje za umetnost. Bivši ministri u ranijem periodu bavili su se muzikom, Vlahović kao obožavalac gitare, Erika Kleptona i Radomira Mihajlovića ,,Točka", a Pitić kao vokal grupi Mlađana Dinkića ,,Monetarni udar". Pitić, predsednik UO ,,Sosijete ženeral banke", svojevremeno je čak 15 godina pevao u različitim horovima.

Quote

Zanimljivo je da među osam članova UO nema nijednog glumca,

e pa hvala bogu da nema!

http://www.fcs.co.yu/app/Odluka%20-%20sufinansiranje%20dok,%20kratki,%20anim.pdf

Quote from: "crippled_avenger"http://www.fcs.co.yu/app/Odluka%.pdf

a što u ovom izviješću ne stoje datumi: kad je taj konkurs uopšte bio raspisan?
da sam znao za ovo, prijavio bih Onaj Jedan Projekat vezan za srpski horor film...
 

Truba svira za Feliksa


KADA je stigla vest da je među četiri najbolja kompozitora filmske muzike u Evropi, Dejan Pejović već je uveliko radio dizajn zvuka za film "Čitulja za Eskobara". Upravo u tom poslu, kao i dogovaranju oko "rezanju" CD sa muzikom iz filma "Guča", za koju je nominovan za nagradu Feliks, nakratko smo u utorak prekinuli, potencijalnog laureata.

- Još ne mogu da verujem da sam se našao među takvim imenima kao što su Tom Tikver ("Parfem") Aleks Hefes ( "Poslednji škotski kralj") i Aleksandar Depl ("Kraljica") - kaže Pejović, dok istovremeno prati kadrove iz "Eskobara". - Pre skoro godinu dana na Berlinskom festivalu prikazan je film Dušana Milića "Guča", a publika je bila oduševljena muzikom. Ispratila me je ovacijama. Tada sam dao intervju i poznatom muzičkom magazinu "Cinema musica", a među prvima mi je na nominaciji čestitao, upravo glavni urednik ovog lista.

Dizajner, aranžer, ali pre svega kompozitor, koji se zvukom trube bavi već deceniju, kaže da je osim numera "Svilen konac" i "Pšeničica sitno seme" originalna muzika komponovana za "Guču". U Nemačkoj ovih dana izlazi i CD sa muzikom iz filma, a Pejović po dogovoru od pre dve godine, sprema svoj album i za italijansko tržište. U Americi je pre dve godine već osvojio dva prestižna priznanja meću kojima je i "Honorable mention". Radio je dizajn zvuka za "Anđele 3", za aktuelni film u domaćim bioskopima "Promeni me", a sarađivao je i sa Emirom Kusturicom.
- U Evropi, a i svetu, veliko je interesovanje za trubače, što potvrđuje i jedna od novih reklama za "koka-kolu" - kaže Pejović, koji tvrdi da je pored dosta trubačkih orkestara u Rumuniji, Bugarskoj, više nego prepoznatljiv zvuk iz Srbije, zahvaljujući Guči. - Žao mi je što se u Srbiji gubi pozicija filmskog kompozitora, već se ljudi angažuju stihijski, da bi se, eto, čula muzika u filmu.

Srpski film: od 18, samo dva bila duže od 7 dana u bioskopima
Poneka nagrada - nikakva uteha
Autor: Milan Vlajčić | 06.11.2007 - 06:00


U prvoj polovini jula, na našem Prvom nacionalnom filmskom festivalu (izgleda i poslednjem, jer su svi od njega oprali ruke, a neko i lovu), prikazano je 18 filmova nastalih između dva letnja termina. Uprkos očajnim prikazivačkim uslovima, što je poremetilo ozbiljnu percepciju godišnje proizvodnje, bila je to jedna od boljih sezona srpskog filma.

Ali, kad je početkom jeseni komisija za izbor našeg kandidata za nagradu Američke filmske akademije (,,Oskar") pogledala propozicije, ustanovila je da su u proteklih dvanaest meseci samo dva dela zadovoljila zahtev koji važi i za sve ostale: da budu sedam dana u zvaničnom bioskopskom repertoaru.
Više nije važno koga je ova komisija (o čijem sastavu nema javnih obaveštenja) odabrala. Kako je krenulo urušavanje naše distributerske mreže (samo u jednom danu je zimus prodato 14 beogradskih bioskopa u bescenje), pitanje je da li će sledeće jeseni biti nešto za izbor, osim nekoliko sapunica i populističkih slikovnica.
Urušavanje naše filmske proizvodnje i prikazivačke politike traje blizu dve decenije. A evo kako izgleda sumorna slika prelomljena kroz faze pripreme filma, postprodukcije i distribucije.
Pošto više nema ozbiljnih producentskih kuća (davno su nestale), kad se neko dočepa scenarija (najčešće reditelji sami pišu za sebe), napravi se producentska kuća i počinje lov na sponzore. Potom se pred komisijama za podršku novih filmskih projekata pri republičkom ministarstvu kulture ili sekretarijatu za kulturu Beograda pojavljuju prve radne verzije. Pošto sam bio član ovih komisija, znam da se, silom prilika, pravi redosled najboljih scenarija, od kojih će mnogi ostati pri takozvanoj prvoj ruci. Više nema mogućnosti da se prva verzija doradi (Skorseze je svoj najnoviji film nagrađen ,,Oskarom" snimio nakon dvanaeste verzije scenarija).
Počinje se sa snimanjem bez zatvorene finansijske konstrukcije, što će reći da se tokom snimanja jure novi sponzori, ponovo mole komisije da pomognu započeti projekat. I sada dolazi novi prelomni trenutak: kad se završi snimanje, filmska traka se razvija u obližnjim metropolama koje se zovu Budimpešta, Sofija, Zagreb, Lisabon, jer srpski film još nema svoju laboratoriju, niti uslove za modernu filmsku postprodukciju.
Na jednom ozbiljnom skupu sam predložio da se sva godišnja ulaganja u filmove sliju u nabavku moderne filmske laboratorije i studio za ozbiljnu postprodukciju. Gledali su me kao da sam pao sa Marsa. Ogromna sredstva odlaze u pomenute filmske centre koji su se obogatili na nama. Takvi smo mi Srbi, što reče Bata Živojinović filmskoj Štefici Cvek.
I kad film konačno valja prikazati domaćoj bioskopskoj publici, otkriva se ono što znamo od početka: izgubili smo bioskopsku mrežu, Beograd ima dva multipleks bioskopa, sa obavezama prema američkim distributerima, i još nekoliko dvorana bez dolbija i dostojne projekcije pa se onda čudimo ko je otvorio široka vrata za nabujalu uličnu i internet pirateriju. Potom, u svetskoj mreži filmskih festivala, kojih ima više od hiljadu, neki od naših boljih filmova nađu mesto u programu, ponekad padne i neka zvučna nagrada, kao slaba uteha.
I šta sad? Pouka je jasna. Valja učiniti ono što su uradili naši susedi, koji su do nedavna gledali u našu kinematografiju kao da je holivudska. A mi smo sve pozaboravljali što smo imali.

Premijerno prikazani filmovi u 2007. godini
,,Četvrti čovek" (Dejan Zečević)
,,Promeni me" (Milan Karadžić)
,,Princ od papira" (Marko Kostić)
,,Hadersfild" (Ivan Živković)
,,Belle Epoque" (Nikola Stojanović)
,,Peščanik" (Szabolcs Tolnai)
,,Agi i Ema" (Milutin Petrović)
,,Kenedi se ženi" (Želimir Žilnik)
,,Odbačen" (Miša Radivojević)
,,S.O.S. - Spasite naše duše" (Slobodan Šijan)
,,Crna zora" (Bojan Todorović, Bojan Ranđelović)
,,Made in Yugoslavia" (Miko Lazić)
,,Kako postati heroj" (Mladen Matičević)
,,Film Noire" (Srđa Penezić, Risto Topaloski)
,,Zavet" (Emir Kusturica)
,,Konji vrani" (Ljubiša Samardžić)
,,Klopka" (Srdan Golubović)
,,Crni Gruja i Kamen mudrosti" (Marko Marinković)
,,Hamlet, ciganski princ" (Aleksandar Rajković)

Izvor: Blic

čekaj, nije mi tačno jasan taj Vlajčićev predlog o laboratoriji i studiju za postprodukciju... nije to baš sasvim bez smisla, samo da dokučim šta je on u stvari predložio?

...jos jednom, ali sa vise detalja...

,,Blic" na snimanju filma ,,Biro za izgubljene stvari"
Priča o propaloj mladosti


Svetislav - Bata Prelić, autor filmova ,,Šećerna vodica", ,,Poltron", ,,Debeli i mršavi" i ,,Majstor i šampita", koji su obeležili domaću kinematografiju, trenutno snima novi film ,,Biro za izgubljene stvari". U ovom ostvarenju uglavnom igraju mlađi glumci, a film govori o izgubljenoj generaciji.

Reditelja i glumačku ekipu smo zatekli u jednom beogradskom, starom salonskom stanu, u kome je svaka soba u drugoj boji, na svakom zidu nalazi se mnoštvo umetničkih slika i starih fotografija, stari klavir u ćošku, parket koji škripi pri svakom koraku i tako otežava snimanje.
U zelenoj sobi Bata Prelić sedi na fotelji okružen mladim glumcima i statistima i daje im poslednja uputstva pred snimanje scene.
- Ovo je žurka, ponašajte se prirodno, kada se izgovaraju bezobrazne reči, slobodno se nasmejte, napravite atmosferu - priča, ustaje sa fotelje i odlazi na svoje mesto za monitorom, u drugoj sobi. Pre nego što se uključe kamere, čaše se pune voćnim sokovima, filmskim alkoholom. Svi na žurci prinuđeni su da slušaju glumca Andreja Šepetkovskog koji u ,,pripitom" stanju izgovara dugačak monolog o istoriji, o ubijanju i masturbiranju, o tome ko ima veći... Već u prvom pokušaju glumac je uverljiv.
- Svi likovi su vršnjaci i to su neki unuci komunizma, koji su odrastali u vreme ratova, zatim u vreme pokušaja stvaranje neke sekularne države i svi ti problemi utiču na čoveka tako što ga upućuju na egzistencionalne probleme i da ne obraća mnogo pažnje na duhovni sadržaj. Svi likovi zbog toga osećaju glad za metafizičkim, prihvataju se raznih poroka. Ja sam maltene ceo film pijan i osećam bunt koji je usmeren protiv društva. Taj lik je tragičan, jer ne uspeva da dođe do neke dublje spoznaje, bez obzira na svoju nadarenost i inteligenciju - kaže glumac Andrej Šepetkovski i dodaje da njemu nije bio problem da glumi mladića u alkoholisanom stanju.
- Imao sam već takvih glumačkih iskustava pa mislim da sam to dobro proučio - priča on kroz osmeh dok odlazi da ponovi scenu.
Kratku pauzu na snimanju iskoristili smo da porazgovaramo s rediteljem Batom Prelićem koji je poslednji film snimio pre sedamnaest godina.
- Nisam snimao jer je trebalo preživeti te devedesete, a ni ovih godina nije lako. Imao sam dva projekta, ali su oba propala, a imao sam i privatnih problema. Kada sam 2002. počeo da razmišljam da napravim film, bio je problem naći scenario i na kraju sam seo i napisao scenario i eto me nazad - kaže Prelić i dodaje da je teško naći sredstva da se snimi film.
- Sve što smo nakupili u filmu da ne bi izgledao sirotinjski je na prijateljskoj liniji. Ali, tako je bilo oduvek, tako sam snimio i ,,Šećernu vodicu". Ovaj film ne bi postojao bez koproducenata ,,Sineboksa" iz Novog Sada, ,,Fabrike" iz Pule i jedne manje firme iz Slovenije - objašnjava reditelj, koji kaže da film neće biti komercijalan.
- Nisam se opterećivao time, jer kod nas ionako bioskopi ne rade i potpuno je besmisleno praviti komercijalne filmove. Mislim da je realnije da publika vidi kvalitetan film. Televizija je preuzela tu boraniju od smeha, komedija i telenovela - priča Prelić.

Snimanje i u Istri
- ,,Biro za izgubljene stvari" govori o mladim, obrazovanim, urbanim ljudima koji su bili najhendikepiraniji proteklim vremenom i nisu imali detinjstvo. To je u suštini priča o izgubljenoj generaciji - objašnjava Prelić koji je scenario napisao uz pomoć Gorana Opačića, bivšeg ambasadora u Teheranu, a film je osim u Beogradu sniman u Istri, dok će jedan deo biti snimljen i u Turskoj. Uloge u filmu tumače: Miodrag Krivokapić, Jelena Ilić, Andrej Šepetkovski, Srđan Karanović...

Porodični Berlinski zid

"Agi i Ema", novi film Milutina Petrovića

Piše: Petar Jončić

Agi i Ema (2007)

Režija: Milutin Petrović

Uloge: Milena Dravić, Stefan Lazarević

Žanr: porodični




Tužna sudbina mladih reditelja u Srbiji podrazumeva njihovo dovijanje da nabave novac, uzaludno traženje sponzora, učestvovanje na raznim konkursima za stimulaciju filmskog stvaralaštva, na kojima se halapljivo bore i autori pred penzijom, ponekad profesori mlađoj konkurenciji, a čije ime u domaćem filmu već predstavlja brend. Iako se talenat za pronalaženje neophodnih sredstava za realizaciju debitantskog filma kod mladih autora znatno razvio u odnosu na generacije stasale osamdesetih, svaka pojava filma koji otkriva da se njegov reditelj dobro pomučio da ga napravi izaziva poštovanje. Reditelj Milutin Petrović se u ovo uklapa u svemu, osim u činjenici da više nije predstavnik mlađe generacije. S druge strane, on je tipična žrtva kreativnih osamdesetih, izgubljen u svom renesansnom talentu, nedovoljno sposoban da pobedi lične konflikte i smelo zakorači u apokaliptične devedesete.

Milutin Petrović je karijeru započeo na televiziji režirajući emisije o rok muzici, rok operetu Kreatori i kreature, uspešno šireći svoja umetnička preispitivanja kroz muziku grupe Heroji. Debitovao je dokumentarnim filmom Specijalno vaspitanje (1987), snimio sapunsku TV seriju Dome, slatki dome (1988) i TV film Telefonomanija (1987), a zatim, pokušavajući da stvori nezavisni film devedesetih, nestao iz sveta sedme umetnosti. Oglasio se posle više od decenije, pred oktobarske promene, u godini najveće depresije ali i najvećeg entuzijazma za umetnike osamdesetih. Njegov debitantski igrani film Zemlja istine, ljubavi i slobode (2000) jedan je od najboljih filmova eseja srpske kinematografije, dnevnička ispovest o devedesetim kroz podsvest, iluziju i san o Nedođiji. Dopunu te priče, doduše na nešto drugačiji način, Petrović ostvaruje u filmu Jug – jugoistok (2005), smelom psiho-trileru, omažu Hičkoku u kontekstu balkanskih geografskih koordinata.

Tako je Milutin Petrović stekao status srpskog Terija Gilijama, velikog pajtonovca koji se, da podsetimo, u čitavoj rediteljskoj karijeri bavio pitanjem da li je više ludaka u ludnici ili na slobodi, razvijajući tezu da su svetovi mentalno obolelih blagoslovena stanja, spas od surove stvarnosti. Poslednjim filmom Agi i Ema (roman Igora Kolarova) Petrović je samo potvrdio tu tezu, ovoga puta kroz vaspitnu, obrazovnu, idiličnu, i na prvom mestu bajkoliku sagu o dečaku koji se bori za svoje snove i starici koja ih se nikad nije odrekla.

Agi (Stefan Lazarević) je dečak koji nema srećno detinjstvo. Ratno vreme, toliko pogubno za odrastanje, zamenio je tranzicijski kontekst u kom su posao, zarada, krediti i uspešna karijera novi protivnici najmlađih. Agijevi roditelji nemaju vremena za svoje dete; stalno se sele zbog posla ne razmišljajući o posledicama. U svetu neprilagođenosti on pronalazi jedinog prijatelja, staricu Emu (Milena Dravić), izgubljenu u svom svetu, izolovanu od uticaja svakodnevice, ali zadovoljnu što je spasila dušu onda kad su je svi izgubili. Ema postaje Agijev anđeo čuvar, zamena za roditelje, srodna duša.

Ne krijući fascinaciju Egziperijevim Malim princom, Petrović nam saopštava da od dece možemo mnogo da naučimo. Ema ne potcenjuje svog sagovornika, razgovara s njim kao da je njen vršnjak, što Agi ceni. Milena Dravić je vešto uklopila svoju glumu kao profesionalac s dečijim i amaterskim nastupom Stefana Lazarevića. Oni su postali savršen filmski par koji osporava večnu opasku svakog filmskog kritičara da su filmovi o deci, delfinima i osobama ometenim u razvoju uvek patetični. Petrovićev film to svakako nije. Ali takođe nije ni remek-delo.

U filmu se povremeno oseća autorova nezainteresovanost za publiku, što pokreće pitanje da li se reditelj prema snimljenom materijalu ponašao kao Agijevi roditelji prema Agiju. Priča se na pojedinim mestima nepotrebno akcentuje, vređa inteligenciju gledalaca i otkriva dramaturšku aljkavost kad je u pitanju adaptacija istoimenog romana. Slabo napisani likovi roditelja (Ana Sofrenović i Dragan Mićanović) najveća su mana Agija i Eme. Slično je i s likom ujke (Nikola Đuričko), koji, poput papagaja, ponavlja iste komplimente na račun Agijevog odrastanja i veći deo filma spava na trosedu. Zašto je Petrović toliko puta insistirao na scenama koje iznova otkrivaju berlinski zid između roditelja i deteta? Zašto su glumci prihvatili uloge prepune opštih mesta? Paradoksalno je i to što se film Agi i Ema mnogo više obraća odraslima nego deci, a da li će ga mame i tate zaista pogledati, ili će deci pokazati put do bioskopa i pričekati ih ispred ili u nekom od obližnjih kafića, pokazaće starosna granica publike pošto film završi život u srpskim salama.

evo jednog hilerijus tumačenja Kustinog "Zaveta"... objavljeno u POlitici prošle nedelje...

Филм
Зликовци лете у земљу
Кустурица у ,,Завету" покушава да у прикривеној (многим, али јасним креативним слојевима) слици стварности заправо оцрта и разоткрије ту исту стварност. У овом антиномијском процесу крије се срж његове поетике

Сцена из филма ,,Завет"


ПОСТМОДЕРНА СРПСКА БАЈКА
После низа гломазних филмова у којима се наслућивала понекад можда и превелика амбиција и жеља за општом и несумњивом допадљивошћу и успехом, Кустурица је најновијим остварењем успео да оствари јединствену уметничку целину, кохерентан и јасан, провокативан филм којим се на известан начин овај значајан редитељ враћа на ниво својих најбољих остварења, али сада са једним новим искуством.

Радећи по једноставној причи Радована Марковића, Кустурица и Ранко Божић су направили сложен и богат сценарио који плени експресивношћу. Деда Живојин, осетивши да му се ближи смрт, шаље свог унука у град. Дечак Цане има завет да прода краву, купи икону за цркву коју деда обнавља, као и да нађе себи жену (ако је могуће) и купи нешто за успомену. Међутим, доласком у град све се компликује... Паралелно се граде две љубавне приче, у селу између деде и учитељице Босе и у граду између Цанета и Јасне. Упркос многим зликовачким наумима, љубав у хепиенду тријумфује пред олтаром сеоске цркве.

Ишчашена визура

Постоји у сложеном стваралачком поступку овог редитеља једна ишчашена визура света која многе тумаче Кустуричиног дела збуњује или одбија. У овом филму она се исказује у пуној мери. Реч је, заправо, о стваралачкој самосвести и једној посебној врсти слободе коју је редитељ доделио сам себи. То је у рецепцији Кустуричиног стваралаштва камен спотицања за многе. Углавном се очекују већ виђене ствари, при том оно што је најважније, а то је редитељева племенита намера која се види у сваком кадру филма, углавном се превиђа. Племенита намера надомешта сваки стварни или тобожњи недостатак филма, она гледаоца привлачи да у филму учествује до краја, то јест да му се препусти са поверењем.

С друге стране, Кустурица је филм компоновао као фугу и, дословно, као бекство од стварности у бајку. Компатибилност задатог и датог у овом филму је, за разлику од претходна два филма, остварена у највећој могућој мери, и то чини успех редитељског наума у грађењу ове постмодерне српске бајке.

Ту је и особен Кустуричин хумор, чуд(ес)на мешавина хумора, бурлеске, слепстика, гротеске, у барокном, пренатрпаном покретима и геговима, динамичном кадру, који се заиста представља као јединствен редитељски рукопис у свету филма.

Стрипизација и хумор

Кустурица жели своје јунаке да одведе до потпуног онеобичења, он их максимално ,,стрипизује", свесно иронишући сопствени жанр. Тиме као да хоће да каже  да је данашњицу немогуће посматрати на озбиљан начин, јер само зло је такво да се са њиме треба играти; као у стрипу, где постоје позитивни и негативни јунаци, којима помоћу комичног у вишем смислу редитељ даје дубљи садржај и оквир.

Такође, својствено наивном сликару, Кустурицу занима само ангажовање унутар кадра, причање приче. Редитељ је приповедач гротескног, комичног, ефектног. Њега занима афектација кинестетичног, експресивност покрета и гега. Он такође покушава да у прикривеној (многим, али јасним креативним слојевима) слици стварности заправо оцрта и разоткрије ту исту стварност. У овом антиномијском процесу крије се срж поетике овог редитеља, заправо његов иронијски однос и према стварности и према себи самом, па и уметности као таквој, а у жељи да се одржи један озбиљан и одговоран став према свету у коме живимо, да се нађе излаз, и, у крајњој инстанци, определи за Истину.

Наизглед узгредне опаске актера у филму само су оквир који служи за бритко иронисање ,,законитости" које владају у свету данашњег капитала, али и једну истинску феноменологију зла. Редитељ, попут сваког озбиљног аутора, напросто ,,изумева" аутентичан поступак разоткривања ,,стварности". Одатле нескривени примитивизам појединих ликова, или једна помало опора критика друштва и народа, а у исто време позивање на реалан историјски фон који одзвања у позадини дешавања. Као када у једном тренутку протагониста-негативац, газда Марко, са подсмехом, каже како је омиљена навика код Срба да воле да се суде и на тај начин решавају своје размирице.

Како уштројити бика

Једна од главних теза у филму је да треба уштројити бика. Ко је бик и кога треба уштројити? До краја филма се даје одговор на то питање. Бик је заправо преварантски, лицемерни, притворни, криминални, и сваке врсте рушилачки слој и сој у нашем народу, а у ширем смислу – зло уопште. А онај ко треба да уштроји тог бика је невини, неискварени сељак у лику једног дечака, чија је рука ,,лака"? Поиграва ли се аутор, помало, овде, са још једним, овога пута националним, етичко-политичким стереотипом, штавише препознатљивом подлогом нашег историјског популизма?

Доследно је спроведена метафора о израбљивању и проституцији, од животиња које модерни мафијашки босови (да не кажемо тајкуни) преферирају, до људи, од Јаснине мајке (коју одлично игра натуршчик Косанка Ђекић), до саме Јасне (изванредна српска Лив Тајлер, Марија Петронијевић), чију девичанску лепоту и девојаштво Кустурица посебно наглашава, чувајући је од било какве обнажености изузев у сценама када она треба да буде искоришћена као роб(а). Тако је смисао једног симбола, баналног и приземног, често у служби комичног и гротескног, уздигнут до универзалног.

Стрибор Кустурица је поред изванредне улоге (старији Кривокапић) и аутор музике. Сарадња оца и сина уродила је плодом и у филму имамо низ разноврсних квалитетних музичких тема, преко народних, етно-звукова до оригинално компонованих делова који битно помажу уравнотеженом и добром темпу филма.

Остваривши можда једну од својих најимпозантнијих улога, Мики Манојловић је бриљантан у свакој појави. У улози Марка његов карактерни нуклеус изнедрио је концентрисану, беспрекорно тачну појаву карикатуралног никоговића.

Треба, међутим, указати и на неке недостатке у редитељском поступку. Има примера неодговарајућег коришћења (цитирања) извесних детаља из филмских ремек-дела, помереног контекста у коме се налазе. Тако је онтолошка слика звона сведена код Кустурице на мелодрамску основицу главних ликова деде и Босе или Цанета и Јасне.

Централна метафора Кустуричиног поетског света је свадба. Слика свадбе која се на завршетку филма, пре саме кулминације, сусреће са погребном поворком, натегнута је и спорна. Цела сцена је снимљена у ,,дионизијском" маниру, снажно, са јаким покретима камере, што има своје оправдање, али уз утисак недоречености. Има и  понекад неумесних или недовољно успелих гегова као и, недовољно функционалне, шале ,,ради шале". Оно што би могло да се схвати као глумачка погрешка, поприма извесну драж наивности, па чак и то, парадоксално, доприноси оном квалитету који се може сматрати за врлину филма. Све тезе које је редитељ на почетку дао, остварене су, спроведене су до краја, тако да у овом филму нема сувишних, непотребних сцена, недоречених, започетих па недовршених идеја.

Село, парадигма Србије

Околни свет ,,јунака" (добрано лоциран на адресу наше отаџбине) показује се као место пуно замки. Нарочито село узето као парадигма за Србију претвара се у поприште свакаквих изненађења (,,Србија је велика тајна"). Земља се код Кустурице отвара и гута до пола или потпуно све који су склони злу, или су до извесне мере огрезли у њему. ,,Силе зла" у последњој сцени бивају торпедоване са врха цркве, чији кров се отвара и модификује у оружану снагу. То је једна помало претранспарентна симболика која, међутим, кореспондира ауторовој непренаглашеној високој естетизацији.

Јер, Кустуричин ,,свет" је карневализација света. То је карневалска, циркузантска уметност (артизам), и он се не либи да отворено призна да је забављач, али забављач који има шта да каже, и жели то да каже, али изнад свега жели да нам подари једну посебну веру у живот, веру у снагу оптимизма, супериорност добра, којом он у свом свету суверено влада. Зато филм ,,Завет" плени светлошћу и лепотом.

edit: napisao Милорад Ђокић, tako da i za Politiku može svako... u srbiji, u stvari, za sve može svako.  

Pazi, kapiram da je trebalo kopati da se nađe neko ko će rečnikom Kulturnog dodatka napisati kako je ZAVET vaistinu značajan film. Mislim, ja volim ZAVET ali iz potpuno drugih razloga, ZAVET je Kustin HUDSON HAWK u suštini.

ha ha, koja je ovo nebuloza:
"Племенита намера надомешта сваки стварни или тобожњи недостатак филма, она гледаоца привлачи да у филму учествује до краја, то јест да му се препусти са поверењем."
=drugim rečima, ovaj car nam kaže: 'zbog onoga što je autor HTEO – a nebitno je da li je i koliko to umeo – mi treba da mu se prepustimo skroz i bez ostatka!'
koji imbecil!

sviđa mi se i ova "слободa коју је редитељ доделио сам себи."

"Кустурица је филм компоновао као фугу"
=oćeš reći da se kusta ufugao?
(ne znam koliko je potonji idiom rasprostranjen i svima-razumljiv, ali meni je to apsolutno omiljeni izraz za 'tihog ubicu', odnosno nečujni ali tim smrtonosniji prdež, šire poznat kroz glagov 'puvati', tj. oblik 'upuvao se'.)

"Компатибилност задатог и датог"
=wtf?!!
ko mu je uopšte bilo šta mogao da zada, kad je čovek sam sebi dodelio neograničenu slobodu?


"свесно иронишући сопствени жанр"
=pitam se koji je to polazni žanr, koji se potom ironizuje.

"само зло је такво да се са њиме треба играти"
=ova tvrdnja bi nekog sklonog teorijama zavere mogla navesti na pomisao da je autor texta zapravo makijavelistički sledbenik sila zla koji svesno i zlobno plasira ovakve tvrdnje u svom textu kako bi vrbovao nove sledbenike (a la: 'dođite, deco, da se malo poigramo Zlom...')

"приповедач ... ефектног"
WOW!

"афектација кинестетичног"
SJAJNO!

"иронијски однос и према стварности и према себи самом, па и уметности као таквој, а у жељи да се одржи један озбиљан и одговоран став према свету у коме живимо"
=znači, čovek ironizuje sopstvenu umetnost kako bi zadržao njenu ozbiljnost? hmmm, ili je ovo neka vrlo duboka mudrost, ili totalna besmislica.

"А онај ко треба да уштроји тог бика је невини, неискварени сељак у лику једног дечака, чија је рука ,,лака"?"
=autor mora da je bio inspirisan III delom SOUTH PARK 'imagination-land sucking balls' trilogije, u kojoj nevini baters postaje ključ u borbi za štrojenje zla!


"карактерни нуклеус"!
=PRICELESS!!!

"лоциран на адресу наше отаџбине"
=lociran... na adresu...???

,,Србија је велика тајна"
=čujem da je šešelj juče ovu frazu citirao u svojoj odbrani!


"помало претранспарентна симболика која, међутим, кореспондира ауторовој непренаглашеној високој естетизацији"
=da citiram pajkićevu reakciju na jedan bekijev scenario: 'kolega, pa vi ste imbecil!'
   

nego, ne znam da li ima neke tajne vjeze između te dve pojave, ali možda srpski film ide na bolje - ovaj topik ima 33 strane

na ovom forumu, a i inače, uvek su cvetali topici sa pljuvanjem i kenjanjem i svađanjem: što je povod omraženiji, to više postova ima.

za referencu, pogledaj topike o genijima poput npr. ričarda stenlija, da vidiš koliko tu postova/stranica ima.

dakle, srpski film, such as it is today, više je nego zahvalan za podsmeh i pljuvanje, te zato...

Paskaljević snima "Medeni mesec", prvi srpsko-albanski film
Autor: Beta | 12.11.2007 - 08:35

Srpski režiser Goran Paskaljević najavio je juče u Rimu snimanje novog filma pod nazivom "Medeni mesec", prvu srpsko-albansku koprodukciju.

Paskaljević, koji gostuje na filmskom festivalu Medfilm u Rimu, gde je sinoć prikazano njegovo poslednje ostvarenje "Optimisti", ocenio je da će zbog svog novog projekta "ponovo biti nazvan velikim izdajnikom", prenela je agencija Ansa.
On je dodao da mu je inspiracija za svih njegovih 14 filmova bila Srbija. "Moja dužnost jeste da, kao umetnik, kritikujem i govorim o onome što se događa s mojim narodom", rekao je Paskaljević.

Quote from: "Zika Kisobranac"Paskaljević snima "Medeni mesec", prvi srpsko-albanski film

a b92 pacijenti, uvek urbani i proevropsko-demokratski, te istančanog ukusa, reaguju:

Bravo gospodine Paskaljevicu, najzad da neko pocne da razmislja i o tome kako cemo sa komsijama da zivimo, a ne kako da se koljemo. A takvu osobu samo mrznjom zaslepljeni bolidi mogu nazvati izdajnikom umesto patriotom.
(Film kao diplomatija, 12. novembar 2007 13:19)

Iskreno, jedva cekam da vidim novi Paskaljevicev film. To je uistinu sjajan reziser i svaki njegov film je malo remek-delo. Samo napred!
(nena, 12. novembar 2007 13:58)

...a LJUBIŠA SAMARDŽIĆ posle BLEDOG MESECA najavio i svoj novi poduhvat - remake 41 godinu starog ŠTIĆENIKA po pisaniju Jovana Ćirilova u kom je najpoznatiji Niškobanjac glumio kraj prekrasne Špele Rozin...

http://www.imdb.com/title/tt0181028/

... ni deca crvene burzoazije ne sede skrstenih ruku jer...

Baljak sprema film ,,Plavi voz"
Priča o danima kad je Tito umro


Režiser Janko Baljak na proleće sledeće godine počinje sa snimanjem filma ,,Plavi voz", tinejdžerske komedije smeštene u vreme Titove smrti u kojoj će glumiti samo debitanti, a na RTS-u će 18. novembra premijerno biti prikazan njegov film ,,Tegla puna vazduha" koji je sniman u kolubarskim rudnicima.

- ,,Plavi voz" je moj stari tekst koji je konačno zaživeo. Snimanje bi trebalo da počne u maju sledeće godine, prikupili smo deo sredstava, a trenutno smo u pregovorima sa producentima iz Hrvatske, Slovenije i Makedonije. Pokušavamo da zainteresujemo što više ljudi, jer smatram da će ovaj film biti veoma zanimljiv za gledaoce iz zemalja bivše Jugoslavije. ,,Plavi voz" je tinejdžerska komedija sa političkom crtom - dešava se u maju 1980. u razredu beogradskih maturanata i pokriva period od sedam dana nakon Titove smrti. Taj period nije dovoljno obrađen u našoj kinematografiji - rekao je za ,,Blic" Janko Baljak.
Po njegovim rečima, u filmu će glumiti isključivo debitanti, neće biti poznatih glumaca, a uskoro će širom Srbije biti organizovani veliki kastinzi. Takođe, Baljak je režirao i film ,,Tegla puna vazduha" koji će premijerno biti prikazan 18. novembra na RTS-u. Glavne uloge tumače Branislav Trifunović, Nada Šargin, Mirjana Karanović, Slobodan Ćustić, Ivan Jeftović i mnogi drugi.
- Film je sniman u kopu B kolubarskih rudnika i bavi se životnim problemima rudara u ugljenokopu. Scenario je napisala Milica Novković na osnovu svog teksta koji je stajao u fioci 20 godina. Sada je radnja smeštena u leto 2000. godine uoči petooktkobarskih promena, a tekst je samo malo adaptiran, što govori da se u prethodnih 20 godina malo toga promenilo u životu rudara, oni i danas imaju iste probleme k'o i ranije. Film se razlikuje od onoga što je poslednjih godina emitovano na državnoj televiziji. Nadam se da će ubuduće biti više autorskih filmova jer dramski program RTS-a je izgubio identitet - pa, nije sve Pavić - zaključio je Baljak.

Svi pričaju da je taj PLAVI VOZ dobar scenario.

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"
Baljak sprema film ,,Plavi voz"
Priča o danima kad je Tito umro

najzad jedna DOBRA tinejdžerska komendija!!!

Pazi, nostalgični tonovi su jedna od snažnih linija u istoriji teen komedije i uopšte filmova o mladima. Konačno, i sam ANIMAL HOUSE je smešten u prošlost.

,,BIRO ZA IZGUBLJENE STVARI"

Režija i scenario: Svetislav – Bata Prelić
Producent filma: Svetislav-Bata Prelić
Producent filma : «Vizura production» iz Beograda.
Koproducenti : «Sinebox» iz Novog Sada i «Fabrika» iz Pule.
Direktor fotografije: Aleksandar Ivančević
Scenograf:  Zorica Čobanović
Kostimograf Jelena Petrović

Glavne uloge u filmu tumače : Miodrag Krivokapić, Jelena Ilić, Andrej Šepetkovski, Bojan Lazarov, Siniša Ubović, Boba Latinović, Srdjan Karanović... Kasting je interesantan po tome što su uloge dobili glumci koji su uglavnom iz iste generacije i koji su se svojim talentom već afirmisali, iako su neki od njih  možda manje poznati široj publici.


7. oktobra 2007. u Istri je počelo snimanje igranog filma «Biro za izgubljene stvari», a nastavlja se u Beogradu, gde se pretežno i dešava radnja filma.

Bata Prelić je poznat kao reditelj kultnog filma «Šećerna vodica» koji i sada, posle punih 23 godina (1984.), pleni publiku. Pored «Šećerne vodice», Bata Prelić je režirao : «Debeli i mršavi», «Majstor i šampita» i «Poltron».

«Biro za izgubljene stvari» je autorski film koji se bavi problemima urbanih, fakultetski obrazovanim mladim ljudima, starosti izmedju 27 i 35 godina. Svako od junaka filma je u potrazi, ne samo za svojim punim identitetom, nego i za izgubljenim vremenom, izgubljenim nadama, željama, veri u budućnost, oni su u potrazi za ljubavlju, kreativnošću, mogućnosti da stvore neki novi, svoj svet... Oni su svesni koliko je njihova generacija izgubila u prethodnom vremenu, ali ih to ne sprečava da traže i nadju odgovore na niz pitanja koja su im tako surovo nametnuta. Otud u filmu preovladjuju vedri i optimistični tonovi.

Završetak snimanja se očekuje do 10-og novembra, a premijera filma je planirana za početak februara meseca 2008-me.

Mladi režiser Stevan Filipović snima film ,,Šišanje"
Priča o životu navijača


Mladi reditelj Stevan Filipović, čiji je prvi film ,,Šejtanov ratnik" u produkciji ,,Hipnopolis filma" naišao na dobar prijem publike i stručne javnosti, sprema svoj drugi film. ,,Šišanje" je priča o mladom i perspektivnom čoveku koji upada u zamku zle ideologije neonacizma - postaje navijač fudbalskog tima Radnik, čiji su fanovi skinhedsi. Glavnu ulogu u filmu tumačiće mladi Nikola Rakočević, a igraju i Viktor Savić, Nikola Kojo, Nataša Šolak...

Snimljen je i takozvani tizer, neka vrsta video-preporuke za ovaj film, koji je publika mogla da vidi na velikom platnu Centra ,,Sava" pred premijeru filma ,,Četvrti čovek". Uz reditelja Stevana Filipovića, priču o obračunima bandi navijača u beogradskom naselju Voždovac, potpisuju Nataša Vranješ, Dimitrije Vojinov i Staša Koprivica (ćerka poznatog dramskog pisca Stevana Koprivice). Film ,,Šišanje" biće realizovan u nekoliko etapa. U prvoj etapi koja je do sada snimljena, glavne uloge tumače Nikola Rakočević, Viktor Savić, Nikola Kojo i Nataša Šolak. Reditelj Stevan Filipović planira da drugi deo snimanja okonča u maju mesecu naredne godine.
- Radi se o uzbudljivom akcionom filmu o obračunima navijačkih bandi u Beogradu, koje sam radio po uzoru na slavne američke filmove ,,Američka istorija" i ,,Fajt klub" (u kojima su se proslavili glumci Edvard Norton i Bred Pit). U pitanju su navijači izmišljenog kluba Radnik koji imaju svoje fanatično odane navijače, mahom skinhede koji imaju posebnu filozofiju života. Za sada sam zadovoljan saradnjom sa glumcima, a posebno sam srećan što po prvi put sarađujem sa jednim od naših najboljih filmskih glumaca Nikolom Kojom - kaže Filipović i dodaje: ,,Film ne veliča neonacističke ideje već pokazuje kako lako mlad čovek padne u mrežu opasnih ideologija".
Ono što smo mogli da vidimo u tizeru zaista izgleda zanimljivo - vojnički kratko ošišani momci, obučeni po nepisanom pravilu skindhed dizajniranog kulta u garderobu iz ,,Army Shopa", koji uključuje martinke i kratku jaknu, jure se i mlate sa policijom.
,,Šišanje" ima žanrovski veoma jasno koncipiranu priču. Mladi matematičar Novica koga glumi vunderkind Nikola Rakočević (najmlađi diplomac u istoriji FDU) prosto biva očaran ideologijom skinheda i upada u svet navijača Radnika koje predvodi harizmatični Relja (glumi ga Viktor Savić). Nikola pokušava da napreduje i da preuzme ulogu lidera među navijačima. Glavnog ideologa ultradesničarske skinheds filozofije koja uključuje rasizam, nasilje i navijačko divljanje, trebalo bi da glumi Predrag Ejdus. Nikola Kojo i Nataša Šolak su inspektorski tim koji policija šalje da obuzda opasne mlade momke.

Hm, ovo može biti nešto što će privući nekonvencionalnu bioskopsku publiku i steći status kultnog filma ako se dobro realizuje. Dobra ideja (liči na kriplovo maslo), ali sumnjam u izvedbu.

Mislim da će u svakom slučaju biti nešto potpuno neočekivano za našu kinematografiju. Materijali koje sam do sada video me ispunjavaju posebnim spokojem.

A jeste tražili dozvolu od United forcea za tu parodiju na njihov račun?
U stvari,nije mi jasno-hoće li to biti tinejdžerska komedija u fazonu Anđela 2/3 ili ozbiljan film sa popularnom pc porukom-"fašizam je najveći problem Srbije".
Ako je ovo drugo i ako je Filipoviću uzor bio jedan od najglupljih filmova ikada American history X,onda ova najava ne obećava ništa dobro.U tom slučaju i ideja da Jevrej Ejdus glumi naci ideologa gubi smisao jer taj čovek ima čak i lice poput karikatura Jevreja sa nacističkih plakata iz 2.svetkog rata.
A tek Viktor Savić kao vođa skinheda-urnebesno.
A bez prominent insajdera iz samog NS pokreta teško je verovati da ste o ovoj temi uspeli da napišete uverljiv scenario samo na osnovu tv izveštaja i poseta internet sajtovima.
Ja sam mislio da će ipak biti snimljen Šejtan 2 jer je u tom simpatičnom filmu bilo toliko neiskorišćenog potencijala da prosto vapi za nastavkom.
Kako god,ako će Filipović u Šišanju da vrati predivnu Natašu Šolak na veliko platno onda će svi eventualni propusti tog ostvarenja biti potpuno nevažni.

QuoteKako god,ako će Filipović u Šišanju da vrati predivnu Natašu Šolak na veliko platno onda će svi eventualni propusti tog ostvarenja biti potpuno nevažni.

Ali da li će pokazati grudi? Teško, ipak Stevo nije Kusta  

(Baj d vej, fudbalski klub Radnik POSTOJI, mada su scenaristi vjerovatno ciljali na navijače Rada. Baš me zanima šta bi Lurd reko na ovo.)

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"Glavnog ideologa ultradesničarske skinheds filozofije koja uključuje rasizam, nasilje i navijačko divljanje, trebalo bi da glumi Predrag Ejdus.

Ovaj besmisleni kliše me ispunjava posebnim nespokojem. Stacy Keach je u AHX-u igrao lik koji je baziran na pokojnom Williamu Pierceu, ali je preneti to u naše okruženje na nivou onih priča o nekakvim ostarelim vođama sekti koji iz senke vuku sve konce i zaluđuju dečurliju. Mislim, stvarno... glavni ideolog. Da je iko makar malo čitao o MO-u grupe koja bi se u ovom slučaju mogla uzeti kao osnova za gradnju neke filmske priče - Combat 18 (spoj NS ideologije, subkulture i fudbalskog huliganizma), znao bi da oni gaje model koji zovu leaderless resistance. Plašim se da će ocvali vođa fudbalskih huligana sa (pretpostavljam) Hiterovom slikom na zidu biti... kako mali Đokica zamišlja...

Johne, da li ti zaista misliš da mi apsolutno ništa ne znamo?

Jasno mi je da tema filma prosto vapi za nerdovskom histerijom i uzvikivanjem "You've got your facts wrong!" i beskrajnim uživanjem u tome što neko nešto ne zna, kako je naivan, kako je budala, kako imaš čemu da ga naučiš, ali u konkretnom slučaju ŠIŠANJA to neće biti tako.

Naravno da on nije "lider" u pravom smislu, on je popularizator nacističke ideologije, ne postoji sektašenje, ne postoje zle stare vođe koje manipulišu decom, i ovi koje mi imamo u filmu su prilično inspirisani stvarnim ljudima iz našeg miljea i ljudi koji ga poznaju će moći da prepoznaju ko je ko tu stvarno.

Naravno da smo imali insajdere u takvim pokretima, naravno da smo se konsultovali sa živim ljudima.

Ejdus uopšte neće ličiti na Piercea, Metzgera i slične momke, niti na Stacyja iz AMERICAN HISTORY X. Imaće vrlo jasan srpski uzor.  

Ali, s druge strane, ne očekujte ni da će to sad biti istorijski dokument. Ovo će biti pre svega film, i ako postoji nešto što je bolje u dramaturškom smislu uvek će imati prednost nad dokumentom. Mislim da se i Steva i ja i ostatak ekipe oko toga slažemo.

Što se žanrovskog okvira tiče, ovo neće biti komedija, mada će film biti zabavan i vispren. Mislim da istinitost Stevinih filmova proističe iz izvesne hiperbole sa kojom se on na filmu izražava, i koja ga na neki način čini autorom, a pošto ne volim da uzimam strane filmove za uzor, recimo da je ŠIŠANJE najbliže RANAMA. Ni u RANAMA nije sad sve baš bilo konkretno tako kako je prikazano, ali unutar toga se vidi neki jasan autorski stav i neka autorska istinitost u pogledu na dešavanja.

Pošto se plašim da se koristim etiketom "trilera" pošto posle KLOPKE nemamo baš sreće sa tom žanrovskom odrednicom, rekao bih da je ovo jedan repertoarski film.

Uostalom, Žika je čitao scenario, on to može objektivnije da kaže...

Što se grudi tiče, ja mislim da će ih biti!

Deluje ocigledno da ce Natasin lik imati seksualne odnose sa nekim od skinasa.

DušMan je stari fetišista, nije mu dovoljno da Nataša Šolak ima seksualne odnose sa običnim svetom već to moraju biti glatko izbrijane patriote.

Imigranti u Njujorku


DIRLJIVA, imigrantska, ali i ljubavna priča filma "Tamo i ovde", reditelja Darka Lungulova, odvija se na evropskom i američkom kontinentu. Prvi deo je nedavno snimljen na njujorškim lokacijama - Menhetnu, Brodveju, Kvinsu, Long Ajlendu. Nastavak snimanja predviđen je na proleće sledeće godine, u Beogradu. Reditelj je ujedno pisac scenarija, nagrađenog na međunarodnom festivalu u Solunu.

- Scenario za ovaj film sam pisao pune tri godine - kaže Darko. - Mnogi detalji filma su autobiografski, jer sam i sam jedno vreme vozio kombi, razvozio i nosio nameštaj. Mislim da je mnogo bitno za scenario što ima kvalitet istinitog, doživljenog, s dozom fikcije.

U filmu se prepliću dve priče: beogradskog izbeglice Branka (Branislav Trifunović) u Njujorku, koji radi kao "čovek sa kombijem". Branko pokušava da dovede svoju devojku Ivanu (Jelena Mrđa). Zato šalje svog njujorškog poznanika Roberta (Dejvid Torton) u Beograd da se oženi s Ivanom kako bi dobila zelenu kartu. Robert odseda kod Brankove majke Olge (Mirjana Karanović), s kojom doživljava ljubavnu avanturu. Do razlaza dolazi onog trenutka kad Olga sazna da joj je sin uhapšen.

Reditelj i scenarista kaže da je dugo tražio glumca koji bi tumačio lik Roberta.

- Proletos sam proveo dva meseca u Njujorku, radeći samo na tome - kaže Darko. - Zahvaljujući Vladanu Nikoliću, našem producentu, došao sam u kontakt sa legendarnim njujorškim producentom nezavisnih filmova Džimijem Starkom (producent kultnih filmova Džima Džarmuša). Njemu se scenario svideo i uputio me je na nekoliko izvanrednih njujorških glumaca koje je on smatrao odgovarajućim za tu ulogu. Sa svakim od njih sam se našao lično i odgledao njihove filmove. Na kraju je izbor pao na Dejvida Torntona, fantastičnog glumca koji je radio sa Džonom Travoltom, Denzelom Vošingtonom i drugim holivudskim velikanima. Na snimanju u Njujorku se dokazalo da je apsolutno pravi izbor za lik Roberta!
Poseban doprinos filmu dala je i saradnja s legendarnom

pop-zvezdom i glumicom Sindi Loper, koja ne samo da glumi Robertovu bivšu devojku već je, inspirisana scenarijem, komponovala i pisala tekst za pesmu koja se nalazi na njenom novom albumu. Inače, Sindi ovaj album promoviše na Ibici.

- Dejvid i Sindi su svoje zajedničke scene u filmu sjajno odigrali, čak su i nadgradili ono što sam im zadao – kaže Darko. - Bilo je vrlo lako raditi sa Sindi, koja je, iako uživa status legende, predano radila i vrlo nadahnuto odigrala ulogu, a čak je dodala liku snažnu emotivnu dimenziju. Dejvid i Sindi su vrlo topli i duhoviti ljudi, i tokom snimanja svi smo se divno družili. Mnogo smo razgovarali i o predstojećem snimanju, gde će Dejvid glumiti s Mirjanom Karanović, kao i o dolasku Sindi Loper u Beograd da održi koncert.

Quote from: "crippled_avenger"DušMan je stari fetišista, nije mu dovoljno da Nataša Šolak ima seksualne odnose sa običnim svetom već to moraju biti glatko izbrijane patriote.

Ma daj... ona je pandurka koja treba da "obuzda opasne mlade momke". To tako vristi seks sa glavnim junakom. Ili barem grupno silovanje.
Da sam fetišista, jesam... ko nije?

QuoteAli, s druge strane, ne očekujte ni da će to sad biti istorijski dokument. Ovo će biti pre svega film, i ako postoji nešto što je bolje u dramaturškom smislu uvek će imati prednost nad dokumentom. Mislim da se i Steva i ja i ostatak ekipe oko toga slažemo.

Amin! To bi valjda trebalo da je creed koji se podrazumijeva.

Steva je suviše homofoban za grupno silovanje na filmu mada sam ja na tome insistirao.

Inače kad je reč o reakciji ljudi koji su, uslovno rečeno, junaci ovog filma, mislim da su savremeni skinsi mnogo drugačiji od nekih stereotipnih pogleda na pokrete tog tipa, a naročito u odnosu na izvorne naciste koji su i uspeli da preuzmu vlast u nemačkoj. U to ime evo jednog citata Slavoja Žižeka koji me uverava da će sve proći u najboljem redu i da će im film biti zanimljiv:

One encounters the same impossible position of enunciation in contemporary postmodern racism. We all remember one of the highlights of Bernstein's West Side Story, "Officer Krupke," the song in which the delinquents provide the amazed policeman with the socio-psychological explanation of their attitude: they are victims of disadvantageous social circumstances and unfavorable family relations. When asked about the reasons for their violence against foreigners, neo-Nazi skinheads in Germany tend to give the same answers: they suddenly start to talk like social workers, sociologists and social psychologists, quoting diminished social mobility, rising insecurity, the disintegration of paternal authority, etc. The same goes even for Zhirinovsky: in interviews to the "enlightened" Western press, he also speaks the language of pop-sociologists and psychologists. That is to say, there are two main pop-scientific cliches about the rise of populist demagogues: they feed on the frustrations of ordinary people at the economic crisis, and social insecurity; the populist totalitarian leader is a distorted personality who, by means of his aggressivity, abreacts the traumatic personal past, the lack of genuine parental love and support in his childhood — the very two reasons quoted by Zhirinovsky when he is asked to explain his success: "If there were a healthy economy and security for the people, I would lose all the votes I have."; "It seems to have been my fate that I never experienced real love or friendship." This is what Lacan had in mind when he claimed that "there is no metalanguage": what Zhirinovsky or skinheads assert is a lie even if, or rather precisely insofar as, it is factually true — their assertions are belied by their very position of enunciation, i.e. by the neutral, disengaged position from which the victim is able to tell the objective truth about itself. And it is easy to imagine a more theoretically updated version of such a false attitude — a racist, for example, who claims he is not the true author of his violent verbal outbursts against the African-Americans or Jews or Arabs: the charges against him presuppose traditional metaphysical notions which have to be deconstructed; in his performative utterance, which by itself perpetrated an act of violence, he was merely referring to, quoting, drawing from the historically available stock of insults, so that the entire historical tradition, not himself, must be put to trial; the very notion that there exists a self-identical responsible subject who can be held accountable for racist outbursts is an illusion already denounced by Nietzsche who proved that the deed or rather the doing is original, and that the "doer" behind the doing is a symbolic fiction, a metaphysical hypostasis, etc.

Mislim da je American History X dobar uzor (i prilično dobar film), ali ako ostane samo na tome - kao inspiracija za jednu autentičnu domaću priču. Lično, imam velike negativne predrasude prema čitavoj navijačkoj populaciji i gađenje spram skinhed pokreta (u svim varijantama i varijacijama); ako se malo napregnem mislim da mogu da ih shvatim, ali što dalje od mene, hvala lepo. Međutim, i pored toga me prilično zanima da pogledam film koji bi u centru jednog takvog miljea imao dovoljno zanimljive i autentične likove, a nadam se da će Šišanje biti takav film i da će se izbeći insistiranje na opštim mestima srpske svakodnevice (inače, velika boljka srpskog filma, posebno drama).

Češka služba pratila Kusturicu


Režiser Emir Kusturica je u vreme dok je bio student režije u Pragu bio meta češke tajne službe, otkrili su nedavno srpskim narodnim poslanicima rukovodioci Registra predmeta bivše tajne službe u Pragu.

Češki tajni agenti su se pozabavili Kusturicom prateći Ljubomira Rajnvajna, profesora novinarstva i dugogodišnjeg dopisnika Tanjuga iz Praga i Varšave, vidi se iz dosijea iz 1974. godine.
Praćenje je počelo 16. septembra 1974. po naređenju Jaroslava Hrbačeka, načelnika specijalnog odeljenja. Plod njihovog rada je dosije od 39 stranica koji ima šifru ,,Jadran".
Prvog dana, koristeći fotoaparate i drugu tehniku, oni su pratili Rajnvajna u stopu: od Porubežne br. 29, gde je bilo sedište dopisništva, pa do restorana ,,Flora", u kojem je večerao sa suprugom.
Sledećeg dana operacija ,,Jadran" odvijala se u tri smene, od 6 do 20 časova, a u njoj su učestvovala 33 agenta i 17 automobila. Prateći Rajnvajna u stopu, prešli su ukupno 797 kilometara. Kusturica je pomenut u izveštaju od 19. septembra 1974. pošto su se njih dvojica toga dana sreli. ,,Crna družba" je dala portret Kusturice - životno doba, visina, duga kosa, boja odeće, ,,s novinama u ruci"... U izveštaju je zatim navedeno da se Kusturica uputio u snek-bar hotela ,,Alkron".

Kusturica nije jedini
Sve ove podatke, kao i dosije, srpski poslanici su imali prilike da vide u Pragu, gde su bili u organizaciji UNDP, kao primer ,,uspešne lustracije" posle plišane revolucije. Tajna služba bivše Čehoslovačke je nadgledala i mnoge druge Jugoslovene koji su bili tih godina u toj zemlji. Tajnu službu je tada opsluživalo oko 60.000 saradnika.

Osvetniče,ne reče ko vam radi muziku za film.
Šteta što je Miša Radivojević već iskoristio Patkin hit "Bolje da nosim kratku kosu" u antologijskoj sceni Berčekovog šišanja.

Pa ne zna se još uvek ko će raditi skor za ceo film. Sad su za neke materijale korišćeni neki temp trackovi, tipa Silence, Battlestar Galactica i tako neki skorovi...

Nabavio nam je Žika dosta autentične skins muzike tako da i to preslušavamo što se tiče pesama. Ali skor i pesme treba razdvojiti.

Quote from: "crippled_avenger"

Nabavio nam je Žika dosta autentične skins muzike tako da i to preslušavamo što se tiče pesama.

E pa onda okej,uplašio sam se da će Direktori raditi muziku za film.

Ma jok.

Mada, pazi, ruku na srce, dosta toga je uglavnom neupotrebljivo...

možda neko može da pomogne od starijih pankosa sa ovog foruma, a ima ih, vala je milom Bogu, jer ja nisam uspeo da nabavim kriplu onaj luđački jagodinski naci bend SAVRŠENSTVO KROZ PATNJU.

u suštini, masa te muzike je stvarno neupotrebljiva, jednostavno je produkcijski loša, a katkad zanimljiva samo na nivou desničarske provokativnosti cele stvari, i ako bi se upotrebile autentične oi! ili RAC pesme - to bi moralo ponovo da se snimi u studiju. (meni je, na primer, genijalna "Perunov bes" od bivšeg ODALA, kasnije REVOLT BGD, gde imaš loženje na taj paganizam slovenski, ali je toliko loša produkcijski i aranžerski, razvučena na preko 6 minuta, da uopšte ne znaš šta s tim da radiš.)

opet, takav fanovski pristup može biti naoštrena kama na tocilu - ja bih voleo da se u Šišanju, bar na nivou pojavljivanja, čuje muzika autentičnih srpskih oi! punk bendova, ne znam, da se pojave Prilično prazni, Vrisak generacije, Štrajkački odbor, Senfa i B.O.L, pa čak i ovi prokaženi kao naci, tipa Prota Odal, jer bi to svemu dalo neki meni privatno blizak šarm, pa da Šišanje postane nešto kao oi! punk varijanta Dečka koji obećava - ali se bojim da je takva muzika isuviše u-ground, pa i, hajde, reći ću, daleko manjeg kvaliteta od novog talasa, i da bi tako film imao čak i sasvim ograničen kult potencijal.

a ovo ipak nije projekat par ortaka koji se lože na oi!

Žiko, plašim se da si sasvim u pravu... ja imam Savršenstvo kroz Patnju na kazeti ali to je toliko loše čak i za moje neverovatno niske standarde da ne bi išlo da se stavlja u bilo kakav film. Mislim, ne komentarišem sa ideoloških pozicija (ja sam se čak malo i družio sa nekima od njih), nego naprosto, vrlo je loše odsvirano i snimljen. Jebote, ali mioram da priznam da su mi suze tekle od smeha slušajući njihov hit 'Mrzim Muslimane'.

Odal nisam slušao iako sam se znao sa jednim od njih relativno dobro... Na šta to liči/ imaš li?