ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

dajte mi provizorni spisak bendova, albuma, ili jasan opis šta vam TAČNO treba, imam gde da pitam/nabavim ponešto od ovoga.

Žika zna spisak bendova, on je naš oficijelni muzički saradnik na projektu.

Slažem se sa Mehom i Žikom, to mora sve da se ponovo odsvira, pošto u ovoj formi fizički ne može da se stavi u film, ne čuje se, ne razume se,...

Kad je reč o kvalitetu, mislim da je jako važno naći pravi balans između autentičnog i filmičnog. Ako su ti bendovi takvi-kakvi su, treba da se vidi kakvi su, a opet ne treba zlostavljati publiku.

Međutim, ono što je najbitnije to je da će film imati ozbiljan skor.

Ja se nadam da će na Beokonu biti prikazan neki prvi footage sa temp skorom.

PASKALJEVIĆ ODLIKOVAN FRANCUSKIM ORDENOM UMETNOSTI

Srpski filmski reditelj Goran Paskaljević odlikovan je najvišim ordenom koji Francuska dodeljuje umetnicima svetskog renomea, saopštilo je Ministarstvo kulture Srbije.

Paskaljević je dobio Orden umetnosti i književnosti, u rangu oficira, 'za veliki kvalitet umetničkog stvaralaštva', navodi se u zvaničnom pismu Ministarstva kulture Francuske.

Paskaljević je izrazio želju da mu ovo visoko priznanje bude dodeljeno na otvaranju Međunarodnog filmskog festivala u Beogradu 22. februara 2008. godine, umesto u Parizu u Jelisejskoj palati, kako je prvobitno predviđeno, navedeno je u saopštenju srpskog ministrastva kulture.

Quote from: "Zika Kisobranac"možda neko može da pomogne od starijih pankosa sa ovog foruma, a ima ih, vala je milom Bogu, jer ja nisam uspeo da nabavim kriplu onaj luđački jagodinski naci bend SAVRŠENSTVO KROZ PATNJU.

Nisam bas stariji, ali imam. 12 pesama. Cak imam i u empetrojci.

Quote from: "DušMan"

Quote from: "Zika Kisobranac"možda neko može da pomogne od starijih pankosa sa ovog foruma, a ima ih, vala je milom Bogu, jer ja nisam uspeo da nabavim kriplu onaj luđački jagodinski naci bend SAVRŠENSTVO KROZ PATNJU.

Nisam bas stariji, ali imam. 12 pesama. Cak imam i u empetrojci.

Aplouduj na repidšer or something, ljubi te čika Meho.

eto kako se vazda novi nacisti otkrivaju i na ovom forumu... ništa, očekujte policiju, čanka i marš antifašista ovih dana na vrat(ov)ima...

pa niš, dušmane, stari empetrojkisto, okači na rejpidšer, taj hit MRZIM MUSLIMANE je prosto hilerijus... kaže na kraju "spremaju se vojnici za sveti rat/muslimančina nikad ne može d ami bude brat!"

Ne moze covek da poslusa tu pesmu, a da ne pomisli na Mehu.    
Odoh da (se) kacim. Samo za vas dvojicu.  

Quote from: "Meho Krljic"Odal nisam slušao iako sam se znao sa jednim od njih relativno dobro... Na šta to liči/ imaš li?

te rane snimke imam na nekoj kaseti i stvarno je rđav snimak... pesmu "perunov bes" sam mp3sao spec. za kripla, samo da čuje informativno, ali imam ono što je Odal kasnije postao - REVOLT BGD, neki demo sa pet šest pesama, i to je već pristojnijeg kvaliteta... recimo da je umjetnička obrada Dučićeve "Ave, Serbia" ingeniozna  

SKP-kraljevi.Sećam se legendarnog Arsinog intervjua nekom smederevskom fanzinu gde je ideologiju benda objašnjavao spojem Ljotića,Draže i Mladića.
Tačno je,većina produkata domaće NS scene je slabog muzičkog i produkcijskog kvaliteta da bi se koristila za film,eventualno u nekom ofu dok junaci sede na gajbi i raspravljaju uz pivo i neki svoj omiljeni demo bend.
Ono što bi moglo da se upotrebi uglavnom pripada tzv mejnstrim Oi! ekipi koja bar javno nije NS.Tu pre svega mislim na Šaht i Ritam nereda.Sa Šahtovog albuma Disko,šminka i opanci koji im je i produkcijski najbolje ostvarenje bar dve pesme su upotrebljive za film.Tu mislim na nacionalnu odu Srbijo,pripadaš nama i lokalpatriotsku Singidinum.Sa starih demosa,eventualno Beograd.
Od Ritma nereda definitivno ulična himna Heroj koja je sa sve genijalnim instrumentalnim uvodom ko stvorena za ovakvu vrstu filma.Tu su i novobeogradske Životinje čija je pesma Lep,jak i dobar đak bila hit čak i na renomiranim beogradskim radio stanicama.Na prvom demu su bili više NS orijentisani i tu je i stvar  Nikad neću moći,posvećena Adiju ali je snimak slab pa je pitanje koliko je upotrebljiv.To Meho mora da ima,on je bre s njima svirao i duvao(presto je da se druži s njima jer su skinzi protiv teških droga)
Osim ovoga pada mi na pamet još Klasni problem čime biste dobili na autentičnosti jer je to maltene bio bend United forcea ali nisam siguran da li njihova najpoznatija stvar,Bunt radničke klase  može da zadovolji tehničke standarde za emitovanje na filmu.
Eto,to vam je dosta predloga,e sad što se tiče prava na korišćenje njihovih pesama i dal će neko od njih da se naljuti,to je vaša stvar.
Što se stranaca tiče tu vam je izbor ogroman,Žika vam je verovatno dosta toga nabavio i tu nećete imati problem s kvalitetom snimka.Ja bih možda preporučio samo Nemce Loikaemie čije su brze i na nadrkanom švapskom odrežane pesme idealne da pokrivaju neku masovnu tuču u filmu(album Wir sind die skins-istoimena stvar).
Ideološke odrednice bendova generalno ne treba da vam predstavljaju prepreku u izboru pesama jer samo ekstremno levi(red i šarpovci) i desni skinsi bojkotuju bendove druge strane,dok većina ostalih skinsa sluša svu kvalitetnu oi muziku.(čak sam znao anarhiste koji su slušali Šrafcigere uz objašnjenje"Pa šta mogu kad mi se sviđa muzika.")
Naravno,cela ova priča ima smisla jedino ako film ne bude bio propagandni pamflet ispod čijeg bi scenarija mogla da se potpiše i Biljana Srbljanović,to jest srpska verzija holivudske komedije American History X koja široj publici neće ništa ozbiljno reći o temi kojom se bavi a ljudima koji su poznavaoci služiti za podsmeh.
Najbolji primer kako se takav film najpoštenije pravi je australijski Romper Stomper-ne osuđuje ali ni ne propagira neonacizam već iskreno i dokumentarno prikazuje realnost pa kroz takav postupak i nudi objašnjenje.Tu je i genijalni I.D. a i britanska drama  Made in Britain sa Tim Rotom može da posluži.
Romper je takođe odličan primer kako da se autentično snimi ulična tuča,tamo je to toliko jako urađeno sa kamerom iz ruke da imate utisak kao da ste u sred fajta a i scena zadnjeg masovnog šibanja u Huliganskoj strasti je dobar uzor.
Od domaćih uzora,pa da,jedino Rane,šta drugo ali vam bar za uverljivost trebaju neki dobri naturščici a ne Viktor Savić.

Naravno,nadam se da ćete osim Nataše Šolak vizuelni ugođaj filma pobojšati i ubacivanjem par slatkih plavih skineta.

http://rapidshare.com/files/71168313/Savrsenstvo_Kroz_Patnju.rar.html

DušMane imaš za ovo od mene piće. A stiže i tekst o CW, verovao ili ne!!!

Što se tiče Revolta BGD, čini mi se da imam jedan demo i da sam prošle zime, vozeći se autobusom pokušavao da zadržim ozbiljan izraz na licu dok sam to slušao. Bezuspešno. Ali proveriću, možda je bio neki drugi domaći RAC/NS bend.

Ovo što je X-tremista spomenuo, imam Životinje, ali to je rip sa kasete i nije naročito kvalitetan (nego,kako novobeogradske???? Ja sam prilično ubeđen da su oni bili sa Čukarice.)... Klasni Problem, aaaaahhh, to ime priziva u sećanje neke zaista stare uspomene.... John Reynolds će se setiti šutke koju je ovaj bend uprkos skoro nultom muzičkom znanju izazvao na koncertu u nekoj novobeogradskoj mesnoj zajednici marta/ aprila davne 1990. godine... Imam samo na kaseti njihov hit 'Bunt Radničke Klase', ali i on je toliko loše snimljen i odsviran da ne bi mogao da zadovolji ni minimalne kriterijume za uvršćivanje u film...

ekstremisto, sve si tačno kazo.

ja sam kriplu upravo i upržio Beograd od Šahta kao predlog, jer tema Beograda je i kod drugih oi! bendova vazda bila popularna, a ovo je nekako najbolja pesma...

što se Ritma nereda tiče - Heroj svakako, možda Noć... oni su najzahvalniji za upotrebu u filmu, jer su em tehnički dobrog kvaliteta, em imaju te rifove naložene koji idealno podižu atmosferu kadra. (mislim da je Steva i koristio Ritam nereda u nekom tizeru koji sam ja gledao.)

kaseta sa Klasnim problemom mi je u totalno neupotrebljivom stanju, a nije mnogo bolji ni snimak obrade Bunta radničke klase koji je snimila šabačka Kontracepcija.  

opet, od stranaca sto kuraca, ali tu je uvek pitanje autorskih prava i uvek je mrka kapa...

što se samog pristupa tiče, iz onoga što sam ja pročitao Šišanje je po duhu i pristupu skinsima mnogo bliže Romper Stomperu, ali mislim da je i bolje od toga, pošto se ovde radi pre svega o individualnoj priči, a skinsi se ne tretiraju kao eksces, što je nekako odlika većine filmova o skinsima, ko i o homoseksualcima (bez uvrede, je l), u stilu: evo priče o skinsima, i evo glavnog konflikta u filmu koji dolazi od činjenice da su oni skinsi.

u Šišanju je drugačije i dobro je tako.

...pored puta, na Tuckovom sajtu jutros osvanula i zvanicna objava premijere CHARLSTONA ZA OGNJENKU... za 1.februa naredne godine!

Gde ćeš većeg naturščika od Viktora?

A i to što kažeš,nikom ko ga je gledao ne bi palo na pamet da je on glumac.

Quote from: "Meho Krljic". John Reynolds će se setiti šutke koju je ovaj bend uprkos skoro nultom muzičkom znanju izazvao na koncertu u nekoj novobeogradskoj mesnoj zajednici marta/ aprila davne 1990. godine... ..

Marta, pretposlednja stanica 65-ice. Kako se ne bih sećao, imao sam jaknu sa šrafovima iz Elektropionira umesto nitni. Gomila malih na desnom reveru i tri dugačka na levom koja su opasno štrčala i na kojima sam posle svirke našao ostatke neke tkanine, pa sam ih potom skinuo.

Što se tiče domaćeg RAC-a, mislim da je samo album Revolta BGD upotrebljiv za film, mada možete da razmislite i o Battle Flagu (iz Niša) i njihovom velikom hitu "Digni zastavu". Digni zastavu / trećeg rajha / za večnu slavu / živela pobeda! Ima i ono - ček da se setim - ti si belac / pun ponosa / to nije lako kad je demokratija... (Š'o jes' - jes'   ).

Dakle, ja bih u film turio to i "Ponosnu Srbiju" Revolta, ali verziju sa albuma.

...iz danasnjeg BLICA razgovor sa ISKROM BRAJOVIC, Nadom Macankovic za ovaj ministraski saziv...

Mlada glumica Iskra Brajović, glavna junakinja filma ,,Bacio sam čini na tebe"
Tata nije želeo da se bavim glumom



Iskra Brajović, mlada glumica, glavna je junakinja filma Miroslava Petkovića ,,Bacio sam čini na tebe", gde se našla rame uz rame sa Draganom Bjeloglićem, Brankom Pujić i Gordanom Kičićem. Iskra za ,,Blic" govori o svojoj prvoj ulozi, o tome koliko je teško nositi se s činjenicom da je ćerka poznatog glumca Voje Brajovića...

Dvadesetogodišnja Iskra Brajović je student treće godine glume na BK univerzitetu, a kao dete glumca, imala je priliku da se vrlo rano upozna sa svetom umetnosti.
- Imala sam nekoliko opcija kad je životni poziv u pitanju. Kao mala nikada nisam išla na dramske sekcije, a pohađala sam nižu muzičku, kao i baletsku školu. Gluma je za mene uvek bila misterija, jer su mi roditelji govorili da je potrebno prvo da sazriš, pa tek onda da se upustiš u taj svet. Moja mama je lekar i sećam se da mi je jednom rekla da ne želi da se i ja opredelim za medicinu, dok je tata bio protiv toga da se bavim glumom. Za mene je mama uvek bila veći autoritet, pa sam nju i poslušala - kaže Iskra kroz smeh i dodaje:
- Imala sam priliku da uz tatu budem na mnogim snimanjima, probama. Tako sam i ušla u taj svet i zavolela glumu iz tog drugog ugla. Tek u vreme kada sam išla u srednju školu, počela sam da razmišljam o glumi kao o svom životnom pozivu i shvatila sam da je to nešto čime bih mogla da se bavim.
Iskra kaže da je ulogu u filmu ,,Bacio sam čini na tebe" dobila sasvim slučajno.
- Jednog dana pozvala me je Duda Ćeramilac koja predaje na mom fakultetu. Rekla mi je da im je potrebna devojka sa krupnim crnim očima i da za pola sata dođem u Zemun na probno snimanje. Nekoliko dana posle toga, Duda mi je javila da sam dobila ulogu. Svojima nisam ništa ni rekla, tako da su saznali tek kada sam bila sigurna da ću početi da snimam. Što se tiče zlih jezika i priča o tome kako je moj tata urgirao za ovo ili ono, to me prati i pratiće me verovatno celog života. Najlakše mi je da se isključim i ne razmišljam o tim stvarima - priča Iskra koja za sebe kaže da je veoma stidljiva i povučena osoba i da joj je baš zbog toga što je ova uloga sušta suprotnost nje, bilo još zanimljivije.
- Kada sam prijateljima rekla da sam dobila ulogu u filmu, mislili su da da je to neka manja uloga. Međutim, kada sam im ispričala radnju filma i rekla da sam ta devojka oko koje se vrti cela priča, oni nisu mogli da veruju. Što se tiče Kaće, mog lika, ona se potpuno razlikuje od mene. Ja sam odgajena u moralnom okruženju, pa mi je bilo još zanimljivije da pokušam da se stavim u položaj takve devojke. Jedina sličnost između Kaće i mene jeste to što imamo isti pristup ljubavi. Kada volimo, volimo do kraja - priča Iskra i pojašnjava svoju ulogu.
- Kaća je mlada devojka iz Sarajeva koju je težak život naterao da se bavi prostitucijom. Međutim, ona je pozitivan lik i osvojiće simpatije publike, kao vid sažaljenja. Ona muškarcima prilazi s tužnom porukom u očima.
Iskra kaže da su joj svi iz ekipe puno pomogli.
- Reditelj Miroslav Petković i producent Nenad Ognjenović imali su strpljenja. Takođe su mi ukazali na detalje vezane za glumu na filmu, koje na akademiji nemam priliku da naučim - kaže Iskra i govori o tome kako izgleda raditi sa velikim glumcima.
- U filmu glumim sa Draganom Bjelogrlićem i Brankom Pujić, koje poznajem već dugo, i to je bila prednost, jer sam znala da me neće kritikovati ako pogrešim i da će me posavetovati kada za to bude bilo potrebe. Imala sam tremu, ali je ona uz pomoć Branke, Bjele, kao i reditelja, nestala - priča mlada glumica i kaže da će pred premijeru najveću tremu imati od sebe.
- To će biti prvi put da gledam sebe kako glumim. Biće mi veoma bitno mišljenje majke, koja mi je najveći kritičar. Kada je reč o bilo čemu - izgledu, ponašanju, mišljenju... mama je ta koja primeti sve. Takođe, osoba čiji ću sud želeti da čujem jeste moj profesor Nebojša Dugalić. Što se tiče mog oca, on mi ne deli savete, jer misli da je bolje da se sama snalazim, a to je i moje mišljenje - objašnjava Iskra i otkriva svoje želje.
- Želela bih da dobijem i neku ulogu u pozorištu. Bila bih najsrećnija ukoliko bi to bila neka istorijska ličnost a vezana za umetnost, na primer Marija Kalas. Takođe, volela bih da jednog dana budem nalik Đurđiji Cvetić, kojoj se divim i koja mi je uzor. Poštujem i rad Cece Bojković.

Ljubavna scena sa Sergejom
Kada bi mogla da bira partnera s kojim bi snimala ljubavnu scenu, Iskra priznaje da bi volela da to bude Sergej Trifunović.
- Ljubavnu scenu bih volela da odigram s nekim koga poznajem, jer bih bila opuštenija. Sergeja poznajem već dugo i mislim da bi mi bio odličan partner - priča Iskra.

NEBOJŠI GLOGOVCU NAGRADA U MINSKU

Na 14. međunarodnom filmskom festivalu u Minsku, 'Listopad 2007', nagradu međunarodnog stručnog žirija za najbolju mušku ulogu dobio je naš glumac Nebojša Glogovac za ulogu u filmu 'Klopka' Srdana Golubovića.

Srpsku kinematografiju uspešno je predstavio i film Milutina Petrovića 'Agi i Ema' kome je međunarodni žiri dodelio specijalnu diplomu za 'najbolje prikazan unutrašnji život glavnog junaka'. Taj film je, kako je javila ambasada Srbije u Minsku, bio u konkurenciji 9. međunarodnog filmskom festivalu za decu 'Listopadik 2007' koji je održan istovremeno sa 'Listopadom 2007'.

Pored ovih filmova, iz Srbije je na festivalu, u konkurenciji za nagrade, bilo prikazano i ostvarenje LJubiše Samardžića 'Konji vrani'.

Apsolutni pobednik 'Listopada' je nemački film 'Život drugih' koji je dobio prvu nagradu međunarodnog stručnog žirija i nagradu publike. On je bio najbolji u konkurenciji 21 filma iz 17 zemalja, među kojima su osim iz Srbije bila i ostvarenja i iz Nemačke, Rusije, Švajcarske, Irana, Azerbejdžana, Turske, Kirgistana, Litvanije...

Filmove je u Minsku, a prvi put i u regionalnim centrima Belorusije, videlo oko 80 hiljada gledalaca, što je apsolutni rekord te filmske smotre.

Nikada više ovde


FILMSKA verzija kultne drame Dušana Kovačevića "Sveti Georgije ubiva aždahu", u režiji Srđana Dragojevića, kako su objavili producenti filma, 4. decembra imaće poslednju klapu. Projekat iza koga su finansijski stale dve vlade - Srbije i Republike Srpske, sa finansijskim budžetom većim od četiri i po miliona evra, što je nezapamćeno za naše uslove (podršku su dale i produkcijske kuće "Zilion", "Delirijum", "Jodi" i "Maslačak film"), u startu je izdvojen u javnosti kao najskuplji i najozbiljniji u istoriji srpske kinematografije.
Film je okupio najveća imena domaćeg glumišta, a za scenografiju je bio angažovan Miljen - Kreka Kljaković, scenograf sa svetskim priznanjima (dobitnik "Cezara" i "Feliksa", koji je potpisao čuvena ostvarenja Spilberga, Žana - Pjera Ženea, Džonija Depa... i danas je jedan od najzaposlenijih scenografa od Evrope do Holivuda). On je za ovaj film podigao selo u Deliblatskoj peščari sa 25 objekata koji oslikavaju vreme s početka Prvog svetskog rata (kućama, crkvom, kafanom, enterijerima i eksterijerima), a oni koji su imali priliku da vide dekor ratišta u Bosni (dopremljeno je 50.000 kubika zemlje da bi se napravila konfiguracija za snimanje ratnih scena), kažu da ni scenografija scena "Spasavanja redova Rajana", u Spilbergovom filmu, nije urađena tako dobro. Poslednje što je uradio za ovaj film, bio je odabir lokacije za snimanje u Bugarskoj, a onda se, kako "Novosti" saznaju, povukao iz projekta. Ovaj gest utoliko je "neverovatniji" što se Kljaković, posle gotovo dve decenije ovim filmom vratio u domaću kinematografiju.
- Pre svega, privukao me je odličan tekst Dušana Kovačevića, zatim solidan budžet sa kojim je moguće bilo napraviti pomak i iskočiti iz okvira amatersko-neprofesionalne produkcije sa kojom se na ovim prostorima susrećemo već dugi niz godina, ali nažalost, u tome sam se prevario - kaže Kljaković.
* U kom smislu - zbog čega ste se, zapravo, povukli iz projekta, pred samu poslednju klapu, i posle svih komplimenata koje ste dobili u javnosti za odličnu scenografiju?
- Projekat sam napustio na samom kraju, kada je scenografska koncepcija u potpunosti bila zaokružena i izvedena, takoreći, do kraja, a likovna strana ovog projekta imala male šanse da bude ugrožena. Razlozi mog napuštanja su nekorektan i neprofesionalan odnos produkcije prema mom agentu, tačnije, prema agenciji koja me zastupa i za koju sam vezan već 15 godina. Dugovanja, bežanja od obeveza i neisplaćen honorar, bili su osnovni razlozi zbog čega je moja agencija raskinula saradnju sa ovim filmom i stopirala moj dalji angažman. Nažalost, amaterizam i neprofesionalnost uvukli su se i u ovaj film. Ovaj projekat su vodili i još uvek vode pojedinci bez većeg iskustva i znanja, a rezultat svega toga su prazna kasa, neisplaćeni honorari i velika dugovanja. Jedan komplikovan i skup film kao što je ovaj ne može se organizacijski postaviti u iste okvire kao običan, jeftini domaći film. U arhitekturi se zna da temelji različitih objekata ne mogu biti isti, oni se menjaju od projekta do projekta, pa se i ovde moralo voditi računa da šema kojom se radi jeftin domaći film ne može biti primenljiva na komplikovan i skup projekat kao što je ovaj. Neko je, međutim, bio ubeđen da posle iskustva u izgradnji jednog kokošinjca u svom dvorištu može napraviti i Ajfelovu kulu, ali to je tema za neku drugu priču.
* Ko je vaš agent?
- Mene zastupa agencija "Sandra Marš" iz Los Anđelesa, kuća koja zastupa najveće filmske scenografe na svetu, oskarovce kao što su Dante Fereti, Eugenio Zaneti i drugi... To je isuviše velika i ozbiljna agencija da se sa njom može neko poigravati. Izgleda da to produkcija ovog filma nije dovoljno ozbiljno shvatila. Moj problem je što mi se sve ovo desilo u sredini iz koje sam potekao, što sam kod agenta insistirao na ovom projektu, što sam zbog toga odbio neke druge ozbiljnije poslove, što sam se ugovorom odrekao svih svojih autorskih prava u korist ovog filma, honorara i autorstva TV-serijala, pristao na najminimalniji honorar i uspeo da ubedim agenciju da na sve to pristane i potpiše ugovor u nadi da će produkcija "Svetog Georija..." ispoštovati minimum svojih obaveza. Producent ovog filma uspeo je da izbegavanjem i tih minimalnih obaveza moje angažovanje pred sam kraj filma dovede u pitanje. To je već stvar kulture, neprofesionalnog odnosa i amaterizma o kojem sam već govorio.
* Koliko je, zapravo, koštala scenografija koju ste napravili, pošto se kalkuliše sa nekim vrlo visokim ciframa kao što je dva miliona evra?
- Ne bih voleo da scenografija ovoga projekta posluži kao pokriće za velike troškove na ovom filmu. Ona ne košta puno u odnosu na režijske i scenarističke zahteve koji su pred nju postavljeni. U pitanju je epoha, a samim tim bio je zahtevan i dekor. S obzirom na veličinu i kvalitet koji je izveden, kod laika izaziva uverenje da su to bila skupa scenografska rešenja. Suma od dva miliona evra o kojoj se priča, iskreno rečeno, prevelika je i za mnogo veće i raskošnije dekore koje sam radio na raznim mestima po svetu. Međutim, to me nimalo ne čudi, jer smo mi sredina koja je sklona mistifikaciji i preterivanju. Istina je da je za potrebe ovog filma izgrađen veliki dekor i da je to bilo i jedino pravo rešenje kako bi film dobio svoju likovnu vrednost i celinu, a produkcijsko-organizacioni problemi smanjeni na najmanju moguću meru. Po mom preciznom obračunu koji sam izveo, svi troškovi scenografije na ovom filmu ne prelaze jednu trećinu cifre o kojoj se priča.
* Da li ste razočarani zbog ovoga što se dogodilo?
- Veoma, rekao sam - sada i više nikada.... Ne bih više voleo da dolazim u ovakve i slične neprofesionalne odnose. Bolje je sve posmatrati sa strane i biti van svega što se dešava. Ako je ovo bio moj pokušaj da se jednom značajnom filmskom projektu pomogne, onda neka i ostane samo kao pokušaj, jer je moj entuzijazam na ovim prostorima i sa ovim filmom defintivno iscrpljen.
* Da li vam se ovako nešto nekada dogodilo u inostranstvu?
- Ne, nikada, a verovatno i neće.

'Feralov' intervju sa Misom Radivojevicem, 28. studenoga, 2007:

http://feral.mediaturtle.com/look/weekly1/article_sngl.tpl?IdLanguage=7&IdPublication=1&NrArticle=17000&NrIssue=1156&NrSection=15&ST1=text&ST_T1=interview&ST_AS1=1&ST_max=1

***

OsvojilI Normandiju


FILM ,,Apsolutnih sto" Srdana Golubovića i kratkometražni ,,Kuća" Andrijane Stojković, predstavljaju srpsku kinematografiju u okviru filmskog festivala koji se od 29. novembra do 6. decembra tradicionalno održava u francuskom gradu Ruanu.
Naši filmovi prikazani su u nedelju, a i pored prave oluje koja je u tom trenutku pogodila ovaj normandijski gradić, publika je ipak došla na projekciju, a kasnije za koktelom pokazala interesovanje za novu srpsku filmsku produkciju.
- Ovaj festival predstavlja najznačajnija savremena ostvarenja istočnoevropskog i srednjoevropskog filma. Prikazuje najnovije filmove, ali naše udruženje ,,Evropa filmakt" ima ,,kart blanš" da prikaže sve što smatra zanimljivim. Već treću godinu zaredom nas pozivaju da predstavimo ostvarenja srpske kinematografije, po našem izboru - ističe predsednik ovog udruženja Irena Bilić (na fotografiji).
Prošle godine, tako su prikazani ,,Majstor i Margarita" i ,,Sutra ujutro".
Srpski film je rado viđen u Ruanu. Paralelno s ovom manifestacijom, svake godine, u martu, održava se, takođe u organizaciji Irene Bilić, još jedan filmski festival, pod nazivom ,,Evropa oko Evrope". Pre dve godine, ceo ovaj festival bio je posvećen srpskom autorskom filmu, dok je prošle godine akcenat bio stavljen na našu produkciju.
- Sledeće godine festival će biti održan u nekoliko normandijskih gradova, i u Parizu, od 4. do 21. marta. Biće predstavljena značajna ostvarenja istočnoevropske kinematografije, ponovo s posebnim osvrtom na srpski, odnosno jugoslovenski film šezdesetih godina, ali ćemo predstaviti i savremenu produkciju i dokumentarne filmove iz Rusije, Srbije i Slovenije - ističe Bilićeva.

Aždaha na Dunav stanici


POSLE 92 dana snimanja na tri lokacije (prvi kadrovi napravljeni su 18. jula) - u Deliblatskoj peščari, Bosni i Bugarskoj, film, iza kojeg su stale dve srpske države, ,,Sveti Georgije ubiva aždahu", po scenariju Dušana Kovačevića i u režiji Srđana Dragojevića, vratio se ,,kući" u Beograd. Na Dunav stanici, po vremenu koje nije baš pogodovalo priči filma (nije bilo sunca, pa je reditelj, kako saznajemo, bio vrlo depresivan zbog toga), ipak su ,,pale" poslednje klape, scena sa Đorđem (Lazar Ristovski), Katarinom (Nataša Janjić) i Gavrilom (Milutin Milošević). Film koji je startovao sa budžetom od fantastičnih gotovo pet miliona evra, koji su obezbedile vlade Srbije i RS, a imao je i podršku producentskih kuća ,,Zilion", ,,Delirijum", ,,Jodi" i ,,Maslačak film", pratila je i odgovarajuća kampanja u javnosti - gotovo svi mediji sa ovih prostora, pogotovu u Srbiji i Hrvatskoj (glavnu junakinju kultne Kovačevićeve drame igra mlada hrvatska glumica), pratili su sva kretanja Dragojevića i film još u fazi snimanja izdvajali ne samo kao najskuplji i najambiciozniji projekat u istoriji srpske kinematografije, nego i kao najznačajnije ostvarenje.
Nezapamćen budžet čak i za filmske prilike u ovom delu Evrope (sa nešto malo više novca u inostranstvu snimaju se i filmovi sa oskarovcima) bio je, zapravo, garant da će ovaj film (kako su na prvoj konferenciji za novinare početkom juna u Deliblatskoj peščari obećali reditelj i producenti) po svemu biti iskorak iz naših lokalnih okvira. A to znači i po ozbiljnosti i profesionalnosti. Pored velikih sredstava i prve ,,lige" glumačkih imena, najveći adut ,,Aždahe" bio je Miljenko - Kreka Kljaković, scenograf svetskog ranga i svetskih priznanja, koji je za potrebe filma napravio dekor kakav nije viđen čak ni u ostvarenjima koja je potpisao s najpriznatijim holivudskim rediteljima.
Pa, ipak, uprkos ovako visokim ,,startnim pozicijama" i činjenici da novac i poštovanje ugovora ovog puta nisu smeli da budu problem, dogodio se peh - pred gotovo samu poslednju klapu, Kreka Kljaković povukao se iz projekta zbog neisplaćenog honorara i nepoštovanja obaveza prema agenciji ,,Sandra Marš" koja ga zastupa, iako je pre toga sa svoje strane sve učinio da budžet filma bude što bolji. Međutim, kako ,,Novosti" saznaju, Kljaković nije jedini iz ovog tima prema kome nisu ispoštovane obaveze, pa se, logično, nameće pitanje da li je budžet od skoro pet miliona evra možda - probijen. Ako jeste, na koji način je završen film i ko je dao novac (u beogradskim filmskim kuloarima govorilo se jednog momenta da Dragojević za snimanje u Bugarskoj nema novca da kupi čak ni zastavu da pokrije klima-uređaj).
Odgovore na ova pitanja, ali i na pitanje kako je utrošeno pet miliona evra, možda će javnost dobiti na konferenciji za novinare koja se večeras organizuje u Zvezdara teatru.

Uh, ova situacija sa Krekom je prilično kontradiktorna.

Naime, iako saosećam sa njim, zaista se postavlja pitanje zašto je uopšte prihvatao da radi sa pilićarima, kad je znao šta so oni do sada postigli i proizveli. Ja se slažem sa njim u mnogim stvarima, ali to je on mogao znati i pre početka rada na filmu.

Isto tako, nije se Kreka rodio u Holivudu pa da ne zna da je dugovanje para karakterističan modus operandi jugoslovenske kinematografije, da ti naprosto tako funkcioniše, da se ne osećaš prirodno dok ti neko ne duguje pare, štaviše kada su dugovanja namirena postoji izvesna neprijatnost.

Isto tako, moram priznati da sada Kreka uzima neku moralizatorksu pozicijiu, iako je do sada već tri puta radio filmove sa krajnje dubioznim finansijskim planovima, prvo PODZEMLJE koje je finansirao Sloba maltene izazvavši inflaciju zbog njega, zatim NOMAD koji je finansirao kazahstanski diktator i konačno sada GEORGIJE koji je mimo svih institucija finansirala Srbija. Mislim da on ima ponajmanje prava da poziva na moral.

No, u svakom slučaju drago mi je što ih je ovako kompromitovao.

Evo neceg sto je, izgleda, promaklo:

Jana Milić obnažena u muškom magazinu
Volim svoju ženstvenost
Autor: M. Čule | 18.11.2007 - 00:09




Fotografije glumice Jane Milić na kojima ova lepotica pozira u provokativnim pozama našle su se u novom broju muškog magazina "Maksim".

- Prvi put sam se fotografisala za muški magazin i moram da priznam da sam imala tremu. Svako bi je imao da mora da pozira bez ičega na sebi. Ali, opet, ništa mi se ne vidi (smeh).
Prvi put sam radila ovakve provokativne slike i otkrila sam nešto novo kod sebe i postala bogatija za jedno divno iskustvo - priča Jana, i dodaje da, iako se slikala za muški magazin, sebe ne smatra zavodnicom.
- Nisam egocentrična. Na slikama izgledam kao zavodnica, ali nisam takva privatno. Naravno, volim da eksperimentišem sa sobom, ali ne baš u toj meri kao na fotografijama za "Maksim". Uživam u svojoj ženstvenosti i bio mi je cilj da uradim nešto lepo i ženski - kaže ova lepa glumica, i priznaje da joj je nakon slikanja bilo najbitnije mišljenje roditelja.
- Prvo sam zvala tatu i rekla mu da ću se fotografisati za muški magazin. Rekla sam mu da ću se slikati specifično, na šta mi je on rekao da ima puno poverenje u mene. Nekoliko mojih prijatelja je bilo iznenađeno što sam uopšte pristala da se slikam gola, ali kada sam im objasnila kakve su slike, svi su bili oduševljeni - tvrdi Jana Milić.
Ova mlada glumica koja nam je poznata po ulogama u serijama "Mješoviti brak", "Ljubav, navika, panika"... uskoro će se naći u filmu "Srpski ožiljci" i u novoj seriji "Zaustavi vreme".
- Snimanje filma je bilo veoma naporno, ali lik koji glumim je sjajan, a cela ekipa je bila fenomenalna. Velika čast mi je bila da sarađujem s tako dobrim glumcima i mnogo sam naučila od njih. Takođe, za dve nedelje počinjem snimanje serije "Zaustavi vreme", čija priča prati živote ljudi koji se bave politikom, ljudima koji žive političke živote. Ja igram ministrovog portparola. Seriju će snimati beogradska producentska kuća "AVA Film" - otkriva Jana, koju takođe možemo videti i pozorišnim predstavama "Dekameron", "Let"...

DušMane, daj fotke!

Hocemo ja(v)no ili na prajvat?

Imam ja taj Maksim. Nije moj tip devojčica, ali nema ničeg specijalno revealing na fotkama, dakle, može i javno.

m'da... Malo butina, malo cleavagea, i izjava za pamcenje: "Ako zena kaze "NE!" a ruke su joj prekrstene, to zaista znaci ne".

http://rapidshare.com/files/74202647/jana_milic.rar.html

Aha! Sad znam šifru za aplikaciju Woman 1.0, gotove su!

Mega!!!

Ovo je smešno:
http://www.janamilic.blogspot.com/
Nikada mi nije bilo jasno šta ženskama kod kao erotskih fotki znači isturanje brade.

U jebote... sva trojica smo postovali istovremeno.

Ali ja sam dao legalan link, a ti piratski... samo da uđe u zapisnik.

Al' na piraCkom ima tri slike vishe.  

A kakve su mislim da ima sedam previše.
Jeste li primetili kako ne smeju da je slikaju da joj se vide sise. Naziru se na jednoj usputnoj slici... kao da je dojila trojke prethodnih šest meseci, da nema kaiš vukle bi se po podu.
Male a otromboljene, nema ništa gore.

Quote from: "Meho Krljic"Imam ja taj Maksim. Nije moj tip devojčica, ali nema ničeg specijalno revealing na fotkama, dakle, može i javno.

šta bi uopšte u ovom kontextu bilo "specijalno revealing"?
đoka tamo gde očekujemo ribu?
tri sise?
oči umesto bradavica?

Quote from: "Ghoul"oči umesto bradavica?

rrrRRrrRRrRRRRRrrRRrRRrrrrrrrrrRRrrr

Quoteđoka tamo gde očekujemo ribu

To bi pomoglo, priznajem.

Ali mislio sam najviše da fotke nisu preterano eksplicitne za moj ukus... Više su 'umetničke' nego 'pornografske' if you catch my drift i ne bih imao problem da moje nerođeno dete dođe u kontakt s njima.

Quote from: "Meho Krljic"ne bih imao problem da moje nerođeno dete dođe u kontakt s njima.

ja ne bih imao problem ni da moje nerođeno dete ordinira na autobuskoj stanici... sve dok je nerođeno!

Završeno snimanje Svetog Georgija

Na konferenciji za novinare povodom "poslednje klape", on je 4. decembra izrazio "nadu da će se to pokazati i kada budu gotovi film i televizijska serija" i dodao da predstoji montaža "kao najdelikatniji, a možda i najlepši deo posla".

U protekla četiri i po meseca na lokacijama u Srbiji, Republici Srpskoj i Bugarskoj snimljeno je 60.000 metara filmske trake, ekipa je brojala više od hiljadu ljudi i projekat je do sada koštao oko četiri miliona evra.

Voditelj konferencije, glumac i koproducent Zoran Cvijanović istakao je da je ovaj film "prvi koji je dobio titulu projekta od nacionalnog značaja".

Finansirale su ga vlade Srbije i RS, a producent je kompanija "Sveti Georgije ubiva aždahu, DOO", uz koproducente iz Banja Luke i Sofije i podršku evropskog fonda "Eurimaž".

Dragojević je izjavio da je "umoran, ali jako zadovoljan". "Prvi put sam radio najteži žanr - melodramu. Čini mi se da smo snimili dobar i pošten film, mada je kraj još daleko, slede postprodukcija i specijalni efekti", rekao je on.

Na pitanje Tanjuga da li film čija se radnja dešava u Srbiji od 1912. do 1914. godine ima i političku dimenziju, odgovorio je da je dominantna priča o komplikovanom ljubavnom trouglu, a da su "iza toga istorijske okolnosti koje dovode do tragičnog raspleta".

"Nismo se bavili mnogo politikom, mada ona postoji u pozadini jer se radnja događa u jedno teško vreme. Pre svega smo se bavili našim junacima na koje istorija kobno utiče. To je meni bila centralna nit", rekao je Dragojević.

Povodom scene iz promotivnog materijala u kojoj srpski oficir psuje Evropu i njen odnos prema našem narodu, Dragojević je rekao da "osećaj ljudi iz 1914. godine prema toj Evropi ne mora da bude isti kao naš današnji".

"Film se bavi epohom i trenutkom koji je vrlo različit od današnjeg", rekao je on. Glumac i koproducent Lazar Ristovski, koji igra glavnu ulogu, uz mlade glumce Natašu Janjić i Milutina Miloševića, izjavio je da lik Đorđa smatra jednom od svojih životnih uloga.

"Taj lik je inspirativan jer nosi dvojnost - muški, srpski princip sa nagonom da ubije ženinog ljubavnika, ali i demokratski princip da pokuša da razume tog mladića", rekao je on.

Producent iz Banja Luke Vlado Ljevak istakao je da je učešće glumaca i tehničara iz RS u ovom projektu ključno za razvoj kinematografije u RS.

"Ulaganjem naše vlade stvoren je nacionalni filmski fond. Obećano nam je da će učešće fonda u budžetu RS godišnje biti 1,5 miliona maraka, a sa ovim projektom naši filmski radnici stekli su dragoceno iskustvo", rekao je Ljevak.

Na konferenciji je bilo puno reči o odlično obavljenom poslu i o izuzetnom značaju budućeg filma, ali je tenziju unelo pitanje zašto je iz projekta istupio slavni scenograf Miljan Kljaković Kreka.

Posle dosta kritike na račun novinara "što nemaju nešto lepše da pitaju", ipak je rečeno da još nisu isplaćeni svi honorari, ali da će biti i da zvanični finansijski obračun tek počinje.

Takođe je rečeno da će se scenografija - filmsko selo izgrađeno u Deliblatskoj peščari rušiti, po ugovoru sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine.

Drago mi je da su kolege novinari pokazali kicmu posle onako nadrkanog i nipodastavajuceg ponasanja prema svojoj profesiji na necemu sto se zove KONFERENCIJA ZA STAMPU, a ne CIGO HVALI KONJA SVOGA. Navijam za film. Isto tako navijam za dostojanstvenije ponasanje njegovih tvoraca.

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"
... i projekat je do sada koštao oko četiri miliona evra.

covece toliko je kostala nocna straza i rusi su bili u tripu "koliko smo dali para nismo normalni"... nadam se da ce ovo biti najbolji film ikad inace..

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/12/knjiga-senki.html

Ghoulov omiljeni pisac, kritičar, fetiš Aca Radivojević je pogledao ZAVET i slaže se sa mnom da je reč o najboljem Emirovom filmu. Dakle, nisam više usamljen!

"Zavet" je veliki sunovrat EK-a, cenim da je se mladi kriticari neslano sale...S druge strane, covek ima dva filma koja su usla u antologije svetskog filma, tako da pljuvali po njemu, ili ne, delo je ostalo  "zapisano u vremenu" (N. B. Baja)

FILMSKI FESTIVAL U DRVENGRADU OD 14. DO 21. JANUARA

kusturica12 Prvi međunarodni 'Kustendorf film festival', čiji je osnivač reditelj Emir Kusturica, biće održan od 14. do 21. januara naredne godine u 'Drvengradu' na Mokroj Gori.

Festival u 'Drvengradu' zamišljen je kao nekomercijalna manifestacija posvećena autorskom filmu, koja okuplja istaknute svetske reditelje i studente koji tek počinju da se bave sedmom umetnošću, rekao je Kusturica na današnjoj konferenciji za novinare.

Festival je, prema rečima Kusturice, predviđen za 150 do 300 ljudi, studenata, istaknutih autora i ljubitelja filma i zamišljen kao manifestacija 'na kojoj nema mesta za masovne proizvode'.

Ministar kulture Srbije Vojislav Brajović istakao je da je resorno ministarstvo podržalo festival Emira Kusturice sa četiri miliona dinara, prikupljenih iz vanbudžetskih sredstava, jer je reč o 'kreativnoj ideji velikog autora'.

Među najavljenim gostima festivala su ruski reditelj Nikita Mihalkov, koji će otvoriti manifestaciju i predstaviti svoj novi film '12', zatim turski reditelj Fatih Akin, izraelac Eran Kolirin, ovogodišnji dobitnik 'Zlatne palme' u Kanu Kristijan Munđiju iz Rumunije i drugi.

Festival će imati takmičarski program namenjen studentima filmskih škola iz 12 zemalja: Češke, Grčke, Italije, Poljske, Slovačke, Rusije, Velike Britanije, SAD, Kube, Španije, Francuske i Srbije.

Najboljim autorima biće dodeljeno Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje,koje, prema rečima Emira Kusturice, simbolizuje suštinu kosmosa.

Na prvom festivalu biće prikazana i retrospektiva filmova Nikite Mihalkova, koja će, pored njegovog najnovijeg filma '12', predstaviti i ostvarenja 'Robinja ljubavi', 'Oblomov', 'Mehanički pijanino'.

Savremene autorske tendencije biće predstavljene kroz nova ostvarenja gostiju festivala, a istaknuti svetski reditelji svakodnevno će voditi i jednosatne radionice sa studentima.
Fatih Akin predstaviće film 'Na ivici Raja', Kristijan Munđiju svoj nagrađeni film 'Četiri meseca, tri nedelje i dva dana', dok će Eran Kolirin iz Izraela predstaviti svoje ostvarenje 'The Band's Visit'.

Gost festivala biće i rumunski glumac Rasvan Vasilesku koji će govoriti o filmu 'California Dreamin'' Kristijana Nemeskua, koji je premijerno prikazan na nedavno završenom Festivalu autorskog filma u Beogradu.

U okviru programa 'Evergrin' biće prikazan film 'Il Postino' Majkla Radforda koji je takođe najavljen kao jedan od gostiju festivala.

Svake večeri nakon filmskih projekcija i radionica biće održavani koncerti muzičkih grupa i ansambala, među kojima su Beogradska filharmonija i bendovi 'Khaćatur', 'Nervozni poštar', 'Stribor & His Poisoners', 'No Smoking Orćestra', 'Vrelo' i drugi.

Goran Marković počinje da snima film ,,Turneja"
Tragikomično putovanje glumaca u vreme rata



Goran Marković, poznati reditelj, počinje 21. decembra snimanje novog filma ,,Turneja". Ovo ostvarenje govori o grupi beogradskih glumaca koji kreću na turneju u vreme rata u Bosni i zalutaju na teritoriju zaraćenih strana. Film će se uglavnom snimati na lokacijama u Republici Srpskoj, a jedan od glavnih glumaca, Josif Tatić, ističe da je ovaj scenario pisan po istinitom događaju čiji je i on bio učesnik.

- Film u stvari prati ,,Šovinističku farsu". Mi smo s tom predstavom krenuli u Banjaluku kada je rat tek počeo. I onda, pošto taj koridor još uvek nije bio uspostavljen i siguran, jednog jutra smo zorom krenuli po nekoj magluštini i zalutali na hrvatsku teritoriju. I onda brže-bolje beži. Naravno, nismo odlutali nego smo samo naleteli, okrenuli se i pobegli, a Goran je napravio priču da je ta glumačka grupa zalutala na jednu zaraćenu stranu, pa na drugu, pa na treću. Usred tog užasa, tog građanskog rata. I to je jako zanimljiva filmska priča. Napravio je Goran divnu podelu i veoma sam srećan što ću igrati sa tim ljudima. Snimaćemo pod Kozarom tri meseca, pa ko preživi, pričaće - kaže Josif Tatić za ,,Blic".
Pored njega, u ovom filmu igraju i poznata glumačka imena kao što su Dragan Nikolić, Mira Furlan, Slavko Štimac, Voja Brajović, Jelena Đokić...
Tihomir Stanić i Svetozar Cvetković, osim što će doprineti filmu svojom glumom, i producenti su ovog projekta.
- I oni će igrati u filmu pošto će već biti tamo, na lokaciji - rekao nam je kroz osmeh nedavno reditelj Goran Marković i objasnio da ideja za film već dugo postoji.
- Pre nego što je postao pozorišni komad, to je bio filmski scenario, i to je film koji se dešava na putu. On je morao da istrpi određene promene za pozorište, a sad sam se vratio originalnom scenariju. Ta trupa je stalno na točkovima, ide iz jednog užasa u drugi i zahvaljujući svojoj blesavosti preživljava - rekao je Marković.
- To će biti film koji će govoriti o tome kako je rat ponižavajući. Neće imati ambicije da događaje rekonstruiše istorijski i politički, nego će kroz prizmu jedne grupe beogradskih glumaca, koji iz ludila, naivnosti ili iz gluposti kreću usred rata na neku tezgu u Republiku Srpsku ne bi li za kratko vreme zaradili neke sitne pare. Oni upadaju u rat i kroz njih će taj rat biti prelomljen kao mehanizam u kome svi doživljavaju ponižavanje. To možda deluje ovako ozbiljno i depresivno, ali će to, u stvari, biti komedija. Nema te stvari koja se ne može ismejati, uključujući i rat - objasnio je Goran Marković.
U planu je da se ,,Turneja" pojavi i u formi televizijske serije na RTS-u i predstavljaće proširenu verziju filma.

Kultni režiser
Goran Marković je režiser domaćih klasika kao što su ,,Nacionalna klasa", ,,Variola vera", ,,Majstori majstori", ,,Tajvanska kanasta", ,,Sabirni centar", ,,Tito i ja"... Pre pet godina snimio je film ,,Kordon" koji je takođe osvojio brojna priznanja. Marković je napisao scenario za ,,Turneju" još pre deset godina kao pozorišnu predstavu izvedenu u ,,Ateljeu 212", ali tada nije pretvorena u film zbog nedostatka novca.

Promovisan film ,,Tamo i ovde"
Srpsko-američka romansa



Povodom završetka snimanja njujorškog dela filma ,,Tamo i ovde", preksinoć je u beogradskoj galeriji ,,Ozon" priređen koktel u okviru kojeg je premijerno prikazan trejler iz ove ljubavne srpsko-američke priče režisera Darka Lungulova.

Među prvima na koktel su stigli Branislav Trifunović, glavni glumac ovog novog filmskog ostvarenja, i njegova lepša polovina Aida Alilović. Osim njih, početak premijernog prikazivanja trejlera sa nestrpljenjem su čekali i reditelj Darko Lungulov, Goran Radaković, Uroš Đurić, Dejan Zečević, Olja Ivanjicki..., dok je Mirjana Karanović došla sa zakašnjenjem.
Nakon projekcije i dugog aplauza, Branislav Trifunović, vidno raspoložen, podelio je svoje utiske sa ekipom ,,Blica".
- Vidim da je trejler odlično prihvaćen. Ipak, meni je za sada najbitnije da su ljudi koji su učestvovali u stvaranju ovog filma - Amerikanci, Rusi, Portorikanci, Kinezi... - odlično reagovali na tematiku koja je obrađena u filmu ,,Tamo i ovde". Oni su fantastično reagovali na scenario. Priča Beograda i Njujorka, dvoje ljudi koji se vole, to je moglo da se dešava bilo gde, u bilo kojoj zemlji. Ja verujem da će ovaj film biti pun pogodak.
Materijal njujorškog dela filma američka ekipa još nije pogledala.
- Materijal je donet ovde tako da Sindi Loper i Dejvid Tornton nisu stigli da ga pogledaju, ali sama činjenica da su oni glumili u ovom filmu govori o tome koliko im se cela ova zamisao dopada - kaže Trifunović i dodaje: ,,Deo filma koji se dešava u Srbiji snimaće se u martu ili aprilu. Nadam se da će biti gotov do Nacionalnog festivala filma u Novom Sadu".

FILM 'ODBAČENI' DOBIO POZIV ZA FESTIVAL SINEKVEST

Film Miloša Radivojevića 'Odbačeni' dobio je poziv za učesće u zvaničnoj, takmičarskoj konkurenciji na filmskom festivalu Sinekvest u San Hozeu u Kaliforniji.

'Odbačen' će učestvovati u selekciji Nju vižns u okviru tog festivala, koji se održava od 27. februara do 11. marta sledeće godine.

Sinekvest je svrstan u 10 najbolje vrednovanih festivala autorskog filma u svetu prema 'Ultimat film festival survajval gajdu'.

Novi film Miloša Radivojevića je već dobio poziv za učešće na festivalu u Palm Springsu u Kaliforniji, koji se održava početkom 2008. godine.

Njegov prethodni film 'Buđenje iz mrtvih' prikazan je na prethodnom Sinekvestu prošle godine, posle čega je taj film obezbedio svetsku internet i DVD distribuciju.