ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Jos cuvam tu Galaksiju - i to samo zbog price. Moracu da je iskopam, pa da pogledam.

Vi tu plačete nad sudbinom pisaca iz "malih" zemalja, a na sajtu Aleksa Exlera se kuka da od svih silnih djela (a tek naklada!) koji se objavljuju i bivšem SSSR-u, večina je - smeće koje ne vrijedi čitati. Ja, međutim u zadnje vrijeme pročitah nekoliko knjiga iz jedne od tih "malih" (nemojte sad skočiti na mene, ne da mi se pisati svaki put o jeziku kojim govore malo ljudi) zemalje - Bosne, i to itekako vrijedilo pročitati!

Quote from: "scallop"
@Usul: Kad god nasedneš na nesuvisle Ghoulove komentare, ja ću ti servirati nešto zbog čega se ljudi iz sveta vraćaju kući.

Slab sam na džigericu, šta da se radi

Quote from: "Bab Jaga"na sajtu Aleksa Exlera se kuka da od svih silnih djela (a tek naklada!) koji se objavljuju i bivšem SSSR-u, večina je - smeće koje ne vrijedi čitati!

Ma, tako je uvek bilo. Ogromna vecina svega napisanog je neopisivo sranje koje nema nikakvu vrednost. Naravno, to ne znaci da citaoci zato kupuju samo one dobre stvari. Naprotiv, oni se najvise raduju djubretu, sto se dâ videti iz tiraza tog istog djubreta.

Ja ne placem nad sudbinom malih jezika i njihovih pisaca. Doduse, smeta mi sve izrazeniji parohijalizam koji primecujem i u srpskom i u hrvatskom. Ako nista drugo, nekadasnji srpskohrvatski omogucavao je - bar mi se cini - nekako slobodniji protok i razmenu misli i ideja. Sada kao da smo se svi zatvorili u svoje male prcije i i ne daj Prpuso da iz njih izadjemo - mogli bi vuci da nas izedu. Cini mi se da su tu nekako najgori Srbi iz Bosne, koji kao da srpski jezik posmatraju kao svoje vlasnistvo. Pre godinu dana, bio sam primoran da od jednog kvazi-lektora slusam kako rednik SANU nista ne valja, jer je srpskohrvatski, dok je recnik Matice srpske sjajan jer je srpski, a pola tog Maticinog recnika je uradjeno u Zagrebu. Tako sada smucke vise nisu srpska rec, vec hrvatska - dok su skije srpska, itd. Po onome sto vidim i cujem u retkim prilikama kada gledam tv, cini mi se da je i u svim ostalim republikama isto. Naravno, razlicitosti treba da se postuju i neguju, ali ovo sto se desava sa nasim jezicima postalo je besmisleno. Svima je draze da budu velike ribe u svojim baricama, nego da izadju na crtu kreativnim ljudima sa celog nekadasnjeg srpskohrvatskog jezickog prostora. Citajuci Sunrise Lands, zabezeknuo sam se kada sam procitao ko sve cini negovu kreativnu grupu Critical Mass. Neki od najvecih zanrovskih pisaca danasnjice slobodno razmenjuju ideje i pomazu se medjusobno kako bi njihova dela bila jos bolja. Tesko mi je da zamislim takvu saradnju medju domacim piscima, a tu negde svrstavam i hrvatske, bosnjacke, crnogorske itd.

Quote from: "nightflier"Svima je draze da budu velike ribe u svojim baricama, nego da izadju na crtu kreativnim ljudima sa celog nekadasnjeg srpskohrvatskog jezickog prostora. Citajuci Sunrise Lands, zabezeknuo sam se kada sam procitao ko sve cini negovu kreativnu grupu Critical Mass. Neki od najvecih zanrovskih pisaca danasnjice slobodno razmenjuju ideje i pomazu se medjusobno kako bi njihova dela bila jos bolja. Tesko mi je da zamislim takvu saradnju medju domacim piscima, a tu negde svrstavam i hrvatske, bosnjacke, crnogorske itd.

Meni je teško zamisliti takvu suradnju i između pisaca iz iste države (Hrvatske, da ne bude zabune), jer štono kažeš, svatko želi biti velika riba u svojoj maloj bari.

QuoteČini mi se da je SF došao sa Galaksijom.

Nije. Ili te secanje izdaje, ili nisi u to vreme imao puno veze sa tim ljudima. Nije tu u pitanju samo puko piskaranje za razlicite casopise da bi se natukla lova. Bilo je tu i specijalizovanog interesovanja za SF. Da li je ono doslo kao posledica otvaranja novih prostora za objavljivanje zbog povecanog interesa za SF usled svemirskih letova, Apola i sl. stvari, ili je postojalo istinsko interesovanje za SF literaturu, to tek pokusavam da saznam.
Galaksija je tu dosla tek kasnije. Pre toga je bio Kosmoplov, kao prvo domace specijalizovano "pretezno SF" glasilo.
Ali ni Kosmoplov nije bio prva aktivnost te grupe ljudi. Pre toga su objavljivali price pod pseudonimima u razlicitim casopisima, uglavnom vezanim za BIGZ.

QuoteMeni je teško zamisliti takvu suradnju i između pisaca iz iste države (Hrvatske, da ne bude zabune), jer štono kažeš, svatko želi biti velika riba u svojoj maloj bari.

Ovo je potpuno poresna pretpostavka...

Ma, jasno je da je BHS jezik Haga, a ne intelektualaca. Budući da sam imao prilike da razgovaram i u priobalju od New Englanda do Baltimore-a, ali i u Texasu i Oklahomi, verujte mi da bi na Balkanu već definisali svoje jezike. SANU, MANU i nanu im... hej, šta bi sa JAZU? Jel' sad HAZU?

I drugo: već sam na ovom topiku napomenuo da kvalitet uvek sarađuje, a nekvalitet se udružuje. Prvi stvaraju, a drugi ostvaruju (svoje planove). Nekad se zaista razgovaralo. Jednom prilikom je Goran Hudec imao grdnu muku sa astronomijom. Imao bi "sjajnu" priču kad bi bilo moguće da u jednoj orbiti oko nekog Sunca mogu egzirstirati dve planete razvijene civilizacije, ali u punoj opoziciji tako da ne znaju jedni za druge. Tada mi se činilo da bi to mogla biti dobra priča, ali da mu nije potrebno astronomsko znanje. Danas sam siguran u to. Evo, vi i mi smo u istoj orbiti, oko istog Sunca, istog nivoa civilizacije - a pojma nemamo šta rade jedni, a šta drugi.

Hajde da nađemo jednu temu, pa da vidimo kako bi izgledale priče iz tih orbita.

Quote from: "Mica Milovanovic"Galaksija je tu dosla tek kasnije. Pre toga je bio Kosmoplov, kao prvo domace specijalizovano "pretezno SF" glasilo.
Ali ni Kosmoplov nije bio prva aktivnost te grupe ljudi. Pre toga su objavljivali price pod pseudonimima u razlicitim casopisima, uglavnom vezanim za BIGZ.

Pobedio si. SF je došao sa Kosmoplovom.

Ali, Sputnik je uzleteo 1957. Pre Apola. Prvi roman u nastavcima u Politici bio je SF "Pod zlatnim svodom". A ja sam čitao A. Tolstoja "Tajne okeana" u nacističkoj verziji. Glavni junak se zvao Štern. Ja sam ti napisao da su Gaja i društvo pisali sve. Kao Slobodan Čurčić. Plati, pa klati. Panić je napisao čuvenu priču "Rul sa jednom rukom", posle toga "Regatu Plerus" i - doviđenja. Fragmentarno , povremeno i akcidentalno nije relevantno. Nađi one koji su to radili "po definiciji" i dobićeš Furtingera (ni njega celog) i Dušicu Lukić. U vremenu koje ti uporno želiš da uvedeš kao meritorno. To je kao D. Ilić ili L. Komarčić. Probali i prestali. Kad me ovako rajcaš, onda ima pravo onaj koji je ustvrdio da samo Silverberg ima toga da stavi na sto više od svih nas zajedno. Meni je objavljeno preko 1200 kartica i to nije ništa. Zero. Možda više ima Raos i - tačka. Drašković ima 300 priča od tri kartice, pa studiraj ga!

I ne igraj na moje slabo pamćenje. Pusti Ghoula da to radi. Ja sam i dalje onaj koji je više zaboravio nego što mnogi od vas znaju.

E, pa nece moci. Ne pocinje istorija srpskog SF-a od susreta Slobodana Knezevica i Aleksandra Manica i udaranja tuk na mladi luk SFERI.

To sto ti u to vreme nisi puno vremena posvecivao naucnoj fantastici ne znaci da drugi nisu. Ne znas ni kako se zove Paniceva prica iz Kosmoplova. A u pitanju je verovatno srpska SF prica koja se najvise izdize iz svog vremena, od svih prica koje su ikada objavljene.

Ja ne kazem da su price Esada Jakupovica na bilo koji nacin meritorne za razvoj domaceg SF-a u smislu njihovog kvaliteta. Ali on je, kao i nekoliko ljudi pored njega, sredinom i krajem sezdesetih godina poceo da redovno objavljuje svoje price po razlicitim casopisima koji do tada uopste nisu objavljivali SF - a kamoli domaci SF.

Pisali su oni sve, ali su pisali i naucnu fantastiku. I objavljivali je gde god su mogli da je proture. Interesovanje za te price, kao i interesovanje za razvoj tehnologije, svemirska putovanja, let na Mesec, doveli su do toga da se pokrene Kosmoplov.

A Kosmoplov je pozvao domace pisce na saradnju. I ljudi su poceli da salju svoje price. Tako je doslo i do Panica i njegove odlicne price. Na Kosmoplov se nadovezala Galaksija, pa Andromeda i njen konkurs gde je stiglo preko 300 prica. Gde su poceli mnogi domaci pisci koje poznajemo...

A meni se cini da je to sve delo jedne grupe ljudi na celu sa Gajom Vuckovicem i Esadom Jakupovicem... Voleo bih da me neko ubedi da gresim, ali dokazima, a ne recima da to nije bilo bitno...

Da nam ladice ne ostanu prazne:
- ja ću pokušati još malo dobro da pišem, a ti
- izvadi to jaje iz dlake.

Ja ću se pomalo baviti razmenom uspomena sa onima koji ih imaju. Nadam se da to neće omesti epohalno delo u kome će se znati ko ima koju ruku.

Ja ću se vratiti svojim vetrenjačama. Da ne morate pisati pri svijetlu sviječa...

Ono što je dobro za srpski SF bila je grupa oko Gaje Vučkovića i BIGZA sedamdesetih koja je održala i utrla put kasnijim uzletima Andromede i Kentaura... ne samo Kosmoplov, tu je bioi "Od A do Š" u kome je izašlo nekoliko kapitalnih SF romana i dosta priča. malo ljudi zna da u Andromedi 1 ne postoji niti jedna prvi put na srpskom objavljena priča, da je to zapravo izbor iz stvari objavljivanih nekoliko godina pre toga po časopisima i magazinima koje je izdavao BIGZ.

Ono što je loše za srpski SF jeste to da se Politika kao velika novinska kuća nije nikada zagrejala za SF i što smo ipak ostali uskraćeni za ono što bi najjači uradili na tom polju.

Esad jakupović je u Kosmolovu 15 dao prvi tekst kod nas o tome kako treba pisati SF priču; veliki je to tekst i verujem da je mnogima dao podstreka na tom polju. Andromedin konkurs i 300 pristiglih priča govore da je taj rad i te kako imao smisla.

E, sad, što je Radmilo u SF stigao tek šest meseci pošto se počeo okupljati Lazar Komarčić i što ga SF počeo zanimati možda koji dan pre toga... šta da se radi.

Niko ne tvrdi da su priče iz tog perioda vredne pomena danas. (možda neki izuzetak)
No, niko ne može da tvrdi ni da su i naše priče iz osamdesetih vredne pomena danas (sem verovatno nekoliko izuzetaka)
Vreme neumitno gazi dalje i realno vrlo malo stvari uspe da odoli zubu vremena. Čak i te koje odole prvi udar zaborava, ostaju na vetrometini sve jačih naleta dok ipak jednog dana ne padnu.

Boban je potpuno u pravu, a ja ću da budem u "krivu". Ustvari, ja se još nisam zainteresovao za SF, mada sam mislio da bih mogao ovih dana da počnem.

Sve što sam izvalio na ovom topiku do sada je gola izmišljotina i foliranje. Ustvari, ja sam đak petak, pa mi se može oprostiti. Možda sam negde slagao i da sam ja registrovao Društvo "Lazar Komarčić", ali to jednostavno nije bilo moguće, budući da sam se dosmucao u LK nakon šest meseci legitimnog delovanja.

Nadam se da je moj urednik i izdavač sada u potpunosti zadovoljan.

Quote from: "scallop"
Ustvari, ja sam đak petak, pa mi se može oprostiti.

Pretenciozno derište. Pa, ti si tek djak prvak i zato ćemo ti oprostiti. Šta zna dete šta je dvesta kila SF-a.

Quote from: "Cornelius"
Pretenciozno derište. Pa, ti si tek djak prvak i zato ćemo ti oprostiti. Šta zna dete šta je dvesta kila SF-a.

Znao sam da će me neko uloviti.    

pa s tobom postoji samo jedan problem: smatraš da su sve stvari i delatnosti počele od tebe.

Tvrdnja da je fandom u Beogradu zaživeo 1981. godine akcijom ljudi koji su osnovali LK je besmislena.
Fandom u Beogradu je imao svoje aktivnosti od 1977. godine a svoja okupljanja od 1979. godine; no nije zaživeo na nivou svakonedeljnog druženja zbog toga što su vođe cele akcije bili tada poslovno vrlo zauzeti ljudi (Gaja, Žika, Esad, pa i ZŽ); tek kada je klinčurija uzela stvari u svoje ruke dobili smo postojanost.
Pre svega, ovo treba da bude dobra pouka za ono što se danas dešava u beogradskom fandomu; nekadašnji klinci su sada prezauzeti sredovečni ljudi i da klub ne bi završio kao Andromedini pokušaji s kraja sedamdesetih, oslonac se mora preneti na mlađahne snage, ispod 25 godina.

Quote from: "Boban"pa s tobom postoji samo jedan problem: smatraš da su sve stvari i delatnosti počele od tebe.

Tvrdnja da je fandom u Beogradu zaživeo 1981. godine akcijom ljudi koji su osnovali LK je besmislena.
Fandom u Beogradu je imao svoje aktivnosti od 1977. godine a svoja okupljanja od 1979. godine; no nije zaživeo na nivou svakonedeljnog druženja zbog toga što su vođe cele akcije bili tada poslovno vrlo zauzeti ljudi (Gaja, Žika, Esad, pa i ZŽ); tek kada je klinčurija uzela stvari u svoje ruke dobili smo postojanost.
Pre svega, ovo treba da bude dobra pouka za ono što se danas dešava u beogradskom fandomu; nekadašnji klinci su sada prezauzeti sredovečni ljudi i da klub ne bi završio kao Andromedini pokušaji s kraja sedamdesetih, oslonac se mora preneti na mlađahne snage, ispod 25 godina.

Naravno, ti si opet u pravu. Ti si bio mlađahna snaga koja je štafetu od onih zaposlenih i zamajanih preuzela 1979. godine. Sve je počelo od tebe.

Gledaj, na kraju krajeva, jednom i nekada, statistički gledano, neko mora biti u pravu.

Quote from: "scallop"Sve je počelo od tebe.

Nije. Sve je počelo od njega i mene. Tako da je samo 50 % u pravu. Ali... Ti, brate Scallope, jes da si stigo malo kasnije, ali, kao dobar djak, brzo si nadoknadio zaostalo gradivo i imao si sve petice. Osim iz vladanja. Tu si se usro, naročito kad si hteo na sastanku LKa da biješ ABN-a. Pored toga, imao si 1 na 2 iz slanja priča u Sirijus. Ti si piso, piso, piso i nisi slao. Mi, tek što ga napišemo, odma ga pošaljemo. Posle si i ti slao, pa su te objavljivali više nego nas.

Quote from: "Boban"Gledaj, na kraju krajeva, jednom i nekada, statistički gledano, neko mora biti u pravu.

Srpska posla  Ovo je počelo da bude naučna fantastika vs. naučna fantastika

Quote from: "Cornelius"Nije. Sve je počelo od njega i mene. Tako da je samo 50 % u pravu.

Sve je to, medicinski rečeno - ejaculatio praecox.

Isto se događalo i kod naše braće preko plota - kad je bilo trudnoće, bilo je i poroda.

Inače, ono "piso, piso, piso..." nije tačno. Kad sam na SferaKonu saznao da nema pisanja bez talenta, ja sam tražio to zrno talenta, ko kokoš po dvorištu. Pa, kad mi se učinilo da bi to moglo da bude ono što tražim, kljucnuo sam... Ko zna šta sam tada kljucnuo, ali je bilo svarljivo. Ili nije bilo svarljivo... Ko će sad po tome kopati?

Quote from: "scallop"
Kad sam na SferaKonu saznao da nema pisanja bez talenta, ja sam tražio to zrno talenta, ko kokoš po dvorištu.

Eto, ko je tebi oči otvorio. A, šta ono bejasmo mi zagovarali, s ove strane plota, kao neophodnost za pisanje? Rakiju, vinjak...?

Ruku na srce, Kornelijuse, ti si poslednji i jedva u našem taboru prihvatio da je bolje da napravimo svoj klub nego podružnicu SFere.

Quote from: "Boban"Ruku na srce, Kornelijuse, ti si poslednji i jedva u našem taboru prihvatio da je bolje da napravimo svoj klub nego podružnicu SFere.

Sad si i njemu do'akao!

Isti Sarkozy! I taj će da napusti Amere tek kad to uradi Smeđi, kad Veštac od Blaira nije.

Quote from: "Boban"Ruku na srce, Kornelijuse, ti si poslednji i jedva u našem taboru prihvatio da je bolje da napravimo svoj klub nego podružnicu SFere.

Jedna mi stvar nije jasna. Ja sam tada postao član Sfere, tražio od njih da mi pošalju adrese svih članova Sfere u Srbiji i potom sam svim članovima Sfere u Srbiji poslao cirkular, tražeći da se upoznamo i da se okupimo u našu firmu koja bi bila nezavisna od Sfere. Svedoci su živi, moj kum Nikola (profesor i ne sme da laže jer uči decu) i moj drugar Peca (pandur i ne sme da laže, jer se zakleo).

Kako si ti došao kod mene, nego preko tog cirkulara? Kako sam se ja upoznao sa Damirom i Brkom, nego odlaskom sa tobom u Opervatoriju? Kako smo razmišljali o imenu društva i ti si pokušavao da ga nazoveš Monolit, ali nama je to bilo previše klarkovski? Kako smo upoznali strip majstore, nego pošto me je moj nastavnik crtanja iz osnovne škole povezao sa Askanijem, a ovaj sa Pahekom, Ivkovim i Vesovićem? Zar nije Vesović koji je lično znao Živkovića, potom pozvao najvažnije ime za ondašnji naš SF, pa je Zoran i kumovao klubu?

Otkud ti ta ideja da sam ja hteo da ostanemo podružnica Sfere? Imam utisak da to može da bude ili da ti je od starosti malo omanulo sećanje, ili da iz samo tebi poznatog razloga želiš da nas sve predstaviš kao pione i špione, a da si ti jedini nosilac baklje (kof, kof - to ja od dima tvoje baklje)... Koju sam ja kurčevu korist imao od Sfere u Zagrebu, a ja u Beogradu? Da idem na sastanke? Pa, Nikola i ja, u to vreme, crkosmo da nadjemo nekoga sa kim smo mogli da drvimo o SFu. Šta sam ja imao od aktivnosti u Zagrebu? Mene je zanimalo da se mi družimo u Beogradu. Baš te ne razumem...

Kako god, da ga jebeš, da ne beše Bobana i Corneliusa, pojavili bi se Perica i Mikica, te bi sve bilo uradjeno, možda malo kasnije, ali uradjeno. Zato, nemamo neki kosmički doprinos, stvari bi se prirodno odvile i bez nas.

mda... pa kada smo se našli i okupili i malo omasovili i krenuli sa razmatranjem stvari oko osnivanja kluba, pri nailasku na probleme ti si komentarisao: "A što ne bismo bili podružnica SFere." Pitaj kuma, možda njega sećanje bolje služi.

Brzo te je to prošlo, ali sam se silno iznenadio što se više ne sećaš tih svojih povremenih slabosti.

Sva sreća da smo radmilo i ja došli mnogo kasnije, pa sad ne moramo da presuđujemo da li je prvo eva dala adamu jabuku ili on njoj nešto drugo...

Radmilo, prestani da se duriš i 'ajmo zajedno u jaslice...  

Quote from: "Boban"
"A što ne bismo bili podružnica SFere."

Ma, biće da sam ja radio za HDZ koji se paralelno osnivao, pa mi je Njofra rekao - Niko neće posumljati u tebe takvog sa bradom i kosom. Pobedio si, Bobane. Evo priznajem. Cilj mi je bio ne samo da postanemo podružnica Sfere, nego i da uvedem termin znanstvena fantasika medju Srblje. Srećom za domaći fandom, pojavio se...

Prekinite da gledate španske sapunice i čitajte srpske SF sapunice! Ko je pravi otac Lazara Komarčića? Da li je Lazu iz ruku HDZa iščupala UDBa? Ko je Scallop? Zašto je Mića tako kasno uključen u rad? I sve ono što ste želeli da saznate, a niste smeli Bobana da pitate... A suivre!

Mda, imao sam sreću što nisam bio još ranije likvidiran. Hvala, drugovi, ovaj, druže.

Quote from: "Mica Milovanovic"Radmilo, prestani da se duriš i 'ajmo zajedno u jaslice...  

Ima da se durim dok ne objavite bibliografiju. Mene ovde mogu da vređaju oni koje ne cenim, ali ti ne možeš.

I nisam s tobom došao u LK, već sa Askaniom. I ne mogu s tobom u jaslice, tebe će možda da prime, a ja sam već zreo za obdanište.

Dobro jutro,

Greškom sam budan od sedme ure, a kako mi od grižnje savjesti zbog zaostalog posla ne uspijeva zaspati jednom kad se probudim, ostalo mi je ili da radim ili da grižnju pothranjujem guglanjem samog sebe. Te me tako evo ovdje.  

Ne bih ništa sistematski i dokazano (jer, iako se nejasno sjećam kako sam diplomirao povijest/istoriju, posve mi je nemoguće historijski objektivno promatrati vrijeme u kojem sam živio), već samo par natuknica, sjećanja ili obavijesti.

U SFeru sam se učlanio na SFeraKonu 1987, iako sam godinu dana prije lunjao jedan dan SFerakonom i tri dana Ballconom (sve na dopustima iz vojske), kronično nesposoban ikoga upoznati (lažem, na zadnji dan BallCona sam upoznao Gorana Konvičnog i Damira Starešinića, prije toga, u vojsci, Zorana Vlahovića). To je sve relativno nebitno, a poanta je da se prije nisam htio učlaniti u SFeru jer sam htio da prvo budem "netko", tj. netko kome je objavljena priča. Takvo mi je strahopoštovanje zadavao imidž SFere, prezentiran kroz vijesti u "Siriusu".

Nakon što sam se učlanio, jasno, svima je tamo pucala patka jesam li ja išta objavio ili nisam, što je vjerojatno izuzetna dobra stvar po moj ego koji se stoga nije napuhao više nego što je inače bio prenapuhan. Ono što me malo razočaralo, doduše, bilo je što SFera nije književni klub, niti klub pisaca. Nije se čak ni o knjigama puno pričalo - bile su to godine kad se u SFeru išlo gledati najnovije mutne presnimke SF-filmova na videu. Osnivačkih članova bilo je malo, Krsto je igrao ulogu zapaljivača za ideju fandoma i oko sebe okupljao klince (i mene, i mene), dok ih nije nepouzdanošću spalio jednog po jednog, a drugi veterani (poput Ivice Posavca ili Roberta Štimca) su se bavili namicanjem prostora, para, uređivanjem Parseka i organizacijom SFeraKona.

(Pitali ste za Ivicu Posavca. Nakon što su nestali SIZ-ovi pa time i njegovo radno mjesto koje nam je omogućavalao prostor i pare, on se maknuo s predsjedništva. Zaposlio se bio u vojsci i pojavljivao uglavnom na SFeraKonima. Prije koju godinu pred očima mu se odigrala velika obiteljska tragediju (morbidno znatiželjni neka proguglaju "Izida Posavec"), donekle ublažena unukom koju je dobio od druge kćeri. Ostao je potom bio bez posla, ali je nedavno našao novi i dobro se drži.)

Od "selebritija" u SFeru su, ponekad, navraćali Hrvoje Prćić ili Darije Đokić. Možda sam jednom van SFeraKona vidio Raosa. U to sam doba kao pas postao zavidan LK-u na, barem kako je izvještavano, živoj profesionalnoj sceni. LK je klub profesionalaca, SFera fanova - takvo je tad bilo moje viđenje.

Što je tu je: kako po prirodi nisam fan kojemu je dosta da nešto samo voli, počeo sam raditi (zajedno s generacijom tadašnjih klinaca/vršnjaka mi (Tatjana Jambrišak, Davorin Horak, Igor Mrkoci, Goran Bošnjak, Željko Nastasić ...)) na SFeraKonu i Parseku. Iz tog vremena se sjećam da nam je Radmilo organizirao fotokopiranje Parseka.

S ratom se SFera skoro raspala, izgubila pare a onda i prostorije (biblioteka je premještena raznim ljudima doma) i nalazila se po kafićima. Sjećam se jedne svoje glupe rime iz tih dana ("Dokle god se pogled stere, nigdje jednog člana SFere!"), ali je nekako održala tradiciju SFeraKona (malih, ali važnih), povremenih Parseka (tad više nisam bio urednik). Kako starih članova više nije bilo, a pola članstva je bilo gejmersko, iz čiste smo dosade (i, možda, moje želje da budemo klub kakav sam zamišljao da LK jest) pokrenuli literarne radionice koje su se jedno vrijeme održavale zavidnim intenzitetom.

(U to vrijeme Izitpajn dolazi u SFeru. Prvih nekoliko sastanaka su literarne radionice, to ga privlači, on ostaje, piše i sad znate tko je kriv. )

Zamah radionice traži idući korak. Kako je Boban kroz Monolite i zatim Tamni vilajet gotovo pa oblikovao moje shvaćanje SF-a, zaključujem kako nam treba knjiga, da ne potone sve u snjegove i šaš. Tamni vilajet je direktan uzor (tanjem) Zagrebu 2004, sve sa zahtjevom da se priče moraju događati ovdje. Knjizi se vesele pisci, nastavljamo, u četrnaest godina kroz te knjige imali smo (Tatjana Jambrišak i Darko Vrban ih danas uređuju) četiri smjene generacija pisaca, postale su tradicija i prestižno mjesto objavljivanja.

A ovaj tekst nije napisan kako bih (samo) sebe hvalio već da potcrta rečeno: kako je na mutaciju SFere prema pisanju i nakladništvu u devedesetima (danas prolazimo novu mutaciju, kapitalističku, ali otompotom) prvenstveno utjecao lit-klub imidž LK-a i manifestno nakladništvo Bobana Kneževića.

(mcn)

PS A propos Žiljakova "skakanja po Macanu": kako se ja sjećam (i da, ovdje se samo hvalim), Žiljak izađe nesretan s okruglog stola o antologiji i kaže kako svi samo drve, nitko ništa ne poduzima. Iznese mi svoje konkretne zamisli. Ode. olakšane duše. Tomislav Šakić izađe nesretan s okruglog stola jer svi samo drve. Iznese svoje konkretne zamisli. Krene. Ja kažem "Stani." Pozovem Žiljaka koji hoda naokolo. Kažem "Vas dvojica razgovarajte. Mentor će objaviti". I bi tako.

PPS Sjećam se Pavla Lugarića, koji mi je pričao kako je nekoć crtao brodove za tehničku enciklopediju, čija se kćer udala za nekog mog dalekog bratića i kojeg ponekad znam vidjeti kako  rasplinutog pogleda oko Mimare šeta psa.

PPPS Premda se ne sjećam zapleta Radmilove priče o pilotu u magli, koncept tog posmrtnog svijeta me toliko obilježio da, iako ne volim putovati, odem skoro svaki put kad me nekamo zovu, kako mi zagrobni život ne bi bio skučen.

Eh, Macane, kad bi svi, ljudi na svijetu...

Hvala na tvom viđenju zf vs. nf. Vrlo mi je blisko da je to tako išlo. Mada, to što ja mislim da smo dobili jedan objektivan pristup znači samo da ja mislim da je moj pristup objektivan i može da se dogodi da svi ostali budu ubeđeni da je to pogrešno.

U svakom slučaju: sućut Posavcu i pozdravi ga da ima još neko u Beogradu ko ga se povremeno seti. Pavlu Lugariću posebno, to je džentlmen po difoltu.

Pozdrav - Scallop

To je tako, svakome fali ono što mu fali: LK je beskrajno zavideo SFeri na redovnosti i kvalitetu konvencija, te uglavljenosti u državne strukture za raspodelu para.
No, možda to tako ide, možda je ovo veliki nauk: kada ima para, onda ima i fanova i ljudi spremnih da rade za klub, ali uglavnom nema pisaca i samih stvaralaca; kada nema para onda se pisci zbijaju jedni uz druge i dolaze rezultati.
Ako je tako, onda mene nimalo ne raduje budućnost: SFera je pronašla sebe u izdavaštvu, a LK tek treba da uđe u državno finansiranje i očigledno se sprema da izgubi temelje na kojima je zasnovan i koji su meni dragi: stvaralaštvo i izdavaštvo.
Doduše, možda smo uspeli da sprečimo katasfrofu koja se nad nama nadvila pre godinu-dve kada su legle prve veće pare i krenule svađe oko toga.
Možda ćemo uspeti da iz svih ovih iskustava izvučemo pouku.

Uključujem se s debelim zakašnjenjem, nadam se da nikom neće smetati oživljavanje ove teme... Nekoliko natuknica bih pridodao svemu rečenom:

- o povijesti fandoma i scene - ne može se sve znati, a može se imati i nesreću da se u fandom upadne u vrijeme kada su veze već dulje vrijeme prekinute, kada knjige, časopisi i fanzini više ne kolaju, i kada se radoznalost nema kako zadovoljiti. Recimo da sam u HR fandomu aktivan od 1998., 1999. dolazim na moj prvi Sferakon, i u to vrijeme počinjem popunjavati svoju SF zbirku, koja je pauzirala u redovitom obnavljanju dobrih petnaestak godina. Na moje veliko ugodno iznenađenje otkrivam dosta dobre domaće SF literature, meni dotad nepoznate jer sam, je li, imao pauzu u praćenju žanra od jedno petnaestak godina. U to doba ne znam ništa o SF-u u Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, itd., iako me jako zanima, ali nadoknađivanje zaostataka s upoznavanjem hrvatskog SF-a ispunjava mi tih godina skoro svo slobodno vrijeme.
- u doba naglog rasta produkcije SF knjiga domaćih autora u Hrvatskoj (neću pretjerati ako kažem da se godišnja produkcija povećala sa tri do pet knjiga s početka i sredine devedesetih na prosječnih dvadeset knjiga godišnje u zadnjih pet-šest godina!) i mi u Pazinu počinjemo s prvim natječajima (konkursima) i godišnjim zbirkama, koje spontano postaju međunarodne - već u trećoj godini na Istrakonovom natječaju pobjeđuje Veselin Gatalo iz BiH, zatim dvaput imamo Pavla Zelića u Istrakonovoj zbirci, zatim ulaze autori iz Zenice, prije četiri godine pokrećemo i tematske zbirke FFK-a, ove godine kod nas objavljuju Tamara, Dragana i opet Pavle - preko tih kontakata počinjemo i razmjenu knjiga, koristan je i informativan bio i susret s Dragoljubom u Zenici, Filip objavljuje i šalje fanzine, Biljana dolazi, itd, dakle, u zadnje dvije godine zahvaljujući ovim krasnim ljudima prvi put nakon dugo vremena u rukama imam svježeg srpskog SF&F&H-a; dosta toga se još uvijek čita; ali poanta je u tome da je, za mene osobno, upoznavanje srpske SF scene i neko paralelno sagledavanje hrvatske i srpske (uvijek više volim reći hrvatske i srpske nego zagrebačke i beogradske, jer nisu u Hrvatskoj sva produkcija i fandom u Zagrebu, ima malo toga i naokolo) tek počinje. Usmjerite me, molim . Uzajamno informiranje, razmjena knjiga i časopisa, uzajamno objavljivanje te posjećivanja i gostovanja na konvencijama i manifestacijama - mislim da su najbolji put za popunjavanje rupa.

- prilog "povijesnom" dijelu rasprave: prije nekoliko godina čuo sam (e sad, nisam sto posto siguran kada, gdje i od koga, ali moglo bi to biti iz usta Žige Leskovšeka 2006. na Istrakonu u Pazinu, onda kad nam je Brian Aldiss bio gost) da se priprema OBJAVLJIVANJE ANTOLOGIJE SRPSKOG SF-a U SLOVENIJI! Nikad poslije nisam čuo ništa o tome, ali pretpostavljam da čovjek to nije izmislio, valjda su neki barem načelni razgovori i pregovori tada vođeni, što znači da netko valjda ima koncept antologije srpskog SF-a ako ne u kompjuteru ili na papiru, a ono barem u glavi... I jako bih volio vidjeti takvu jednu antologiju...

- Filip me zove na SFTERRACON pa se nadam da je prilično sigurno da dolazim u Beograd 30. i 31. 10. 2009. i da se tamo vidimo...

Ima jedan skoro potpuno zaboravljeni domaći SF pisac, čije knjige su objavljivane u Džepnoj knjizi, a pisao je svemirske krimi romane - prezivao se Nikolić.

Zna li neko nešto o njemu?

Inače, SF je objavljivan u nastavcima u Politici, kao i u plavim "nedeljnim dodacima" (Duge?) 300 čuda...

Jedno vreme je izlazio i časopis AŠ, tu je bilo SF romana, mislim Andersonov Tunel vremena ili tako nekako...

Pitanje da li je Nikolić domaći, tj. srpski pisac.
Čovek je možda iz Bosne a Hrvati ga svojataju.

Milan Nikolić je rođen u Osijeku, imao je, čini se vojno-obavještajnu karijeru u području STT-a, potom činovnik na Kvarneru, a onda (a to je zadnjih 13 godina života, u kojima i objavljuje), novinarsku u Virovitici, gdje je i umro, relativno mlad. E sad, on je u Hrvatskoj objavljivan vrlo malo, većina toga išla je u sarajevskoj "Džepnoj knjizi", te beogradskoj "Zelenoj biblioteci".

"Zovem Jupiter... beležite" je jedini njegov SF roman, a i to je više krimić zaodenut u SF ruho.