ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Pozdrav!

Budući da pišem u okviru žanra naučne fantastike i sve to, zanimaju me mišljenja ljudi koji se bave sličnim stvarima. Nisam baš najbolje skont'o gde mogu da kačim svoje priče, pa ću to učiniti ovde - ukoliko sam pogrešio, slobodno ukažite - ispraviću to putem magije modify opcije.
Takođe, priča verovatno ima gramatičkih grešaka i grešaka u kucanju (koje jako teško nalazim u svojim stvarima).
Formalnosti na stranu, priča se zove:

Pre pada

Ispod njihovih nogu, postojanje se gradilo iz ništavila.
-   Znači, ovo će postati čovekovo igralište.
-   Mehur bez kraja koji se neprestano širi, prožet pravilima koja sadrže pravila, koja sadrže nova pravila. – odgovorio je Mihailo – Blagosloveno neka je () delo.
-   Blagosloveno. – ponovili su Lucifer i Samael.
Prvi put, boja crno prožela je amorfno ništavilo. Oko njih, zvezde su počele da se pojavljuju kao čiode koje buše mračno platno.
-   Kakva je moć koju () poseduje, prosuta ovde pred našim očima kao biseri preko purpurnog meremera. Da li možete da zamislite? – reče Lucifer.
-   Ne moramo da zamišljamo. Vidimo i sami kako se neprekinuto klupko razmotava. – odgovorio je Mihailo.
-   I sve to za () novu decu. Igralište koje neće imati kraj; sve energije, razlike potencijala i snage ovog vrlog, novog sveta biće poklonjene njima. – Samael reče – Novo poglavlje je započelo.
-   Ali () glavni dar ne može se porediti sa svim ostalim. – nastavio je Lucifer – Slobodna volja, baš kao i naša, ali uz večni pečat oprosta. Biće im potrebno samo da zatraže, a ako to učine, () ljubav će biti njihova.
-   Kada stupe u postojanje, i mi, prvorođeni, moraćemo da se poklonimo njima. – Mihailo je završio.
-   Samaele, zatvori svoje slepe oči i reci nam šta vidiš. Opiši nam kakav će ovo svet biti.

Na proplanku litice koja se nadnosila nad usnulim gradom, ljubavnici su se držali u znojavom zagrljaju.
-   Volim te. – rekao je momak na vlažno uho devojke.
-   Pa?
-   Kako pa? A ti mene?
-   Možda. Možda više od bilo koga drugog. – prošaputala je i poljubila ga preko ugla usana.
On joj je uzvratio poljubac, prevukavši je na svoje grudi. Kada su im se usta razdvojila, dva para otvorenih očiju su se pogledala, a izdisaji stopili.
-   Da li smo živi ili mrtvi? – tiho je pitao – Ovo mi ne izgleda kao život... tamo sam proveo 19 godina i nikada nije sve bilo ovako... mekano i toplo. Osećam se kao neko drugi, kao da sanjam nešto najlepše na svetu.
-   Drago mi je. – odgovorila je devojka i skinula mu slepljenje šiške sa čela – I meni je bilo voma lepo. Mislim da sam srećna sada.
-   Pogledaj zvezde. Pogledaj mesec. Imam osećaj da nas gleda...
-   Pervert! – uskočila je devojka i zakikotala sa.
-   ... i čuva od svega. Kao da je on neko veliko oko koje posmatra i govori mi da će sada sve biti u redu.
-   Čoveče, nisi trebao da uzmeš celu. Baš se tripuješ. Mislim, radi i mene, ali ti si na oblaku hiljadu kilometara iznad mog.
-   Ne, nije eks, nego nešto drugo. Nešto mnogo bolje. I starije. Svet pulsira u meni. Srećan sam. – rekao je i poljubio je u čelo.

Na staklastoj površini novonastale planete bez imena, Lucifer i Mihailo čekali su reči Samaela. Njegove mlečno bele oči gledale su preko vremena i prostora, napuštajući mehur postojanja i vraćajući se u njega. Univerzum je bio gotovo završen kada su suze skliznule iz slepih očiju.
-   Video sam... ogromnu mašinu. () kao algoritam koji se umnožava i ponavlja, usložnjava i produbljuje. Glave koje klimaju, večni sjaj blistavog sunca, bele i crne pločice koje prekrivaju postojanje u savršenoj pravilnosti. Video sam mašinu koja je sve što je bilo i što će ikada postojati.
-   Blagosloveno neka je njegovo delo. – reče Mihailo, ali Lucifer nije ponovio.
-   Ali šta je sa čovekom? Šta je sa () plodom kojem čak i mi, prvorođeni treba da se klanjamo? Da li imaju slobodnu volju koja im je obećana? – upitao je Lucifer.
-   Da. – odgovorio je Samael – Ali u mašini, oni su zupčanici koji će radosno skakutati u svoja mesta. Umnožavajući algoritam koji se širi kroz mehur postojanja i vremena. Video sam kako () postaje svoja kreacija.
-   To je užasno! Volja bez mogućnosti njene realizacije, izbor iako je već sve izabrano. Postojanje nije predviđeno kao nastavak algoritma, već njegov test, prostor za rast i promenu. Ono je začeto kako bi kroz čoveka () mogao da pođe na nova mesta, otvori vrata koja čak ni () ne percipira. Sinergija kreatora i kreacije koja postaje nešto novo. Eva i Adam će nastati da bi mogli da nas oslobode od božanstvene kauzalnosti. Uključujući i samog ().
-   Algoritam prožima svaki svoj krak, svaku alternativu kalkulacije. – reče Samael sa suzama u očima – Program je inficiran samim sobom pre nego što je pušten u rad. Test čovečanstva neće doneti ništa novo, niti bolje. Mašina se već ugradila u njega.
-   To je ono što () želi. – čvrsto reče Mihailo – Ne možemo da shvatimo () dela, kao ni njihovu krajnu svrhu. Samael samo vidi ono što će doći, ali ne može da tumači njihov božanstveni značaj niti smisao. () volja je ne može biti dovedena u pitanje.
-   Ne! – zarežao je Lucifer – Zar ne vidiš? Algoritam se ugrađuje u prostore koji bi morali da budu nepopunjeni, slobodni njegove interferencije. Inače, čovek će biti samo nova iteracija (), nesposobna da započne evoluciju algoritma. Bez slobodne volje, istinske slobodne volje, uključujući one koja se okreće od svog kreatora... čovek neće zadobiti ono što mi nikada ne možemo da osetimo. Dušu. – uznemiren, Lucifer je zaćutao – Algoritam mora da upozna svoju nesavršenost. Samo ono što je falično može da raste.
Samael je zatvorio oči i okrenuo leđa Luciferu i Mihailu, znajući šta dolazi.
-   Promisli svoje reči Lucifere, promisli ih pažljivo. Znaš šta one znače. – rekao je Mihailo mračno – To neće biti dopušteno. Neće imati nikakvog smisla, osim beskrajne patnje za tebe.
-   Znam. Da bi () kreacija mogla da sumlja i dovodi u pitanje, mora prvo () da oseti sumlju i nesigurnost. Inače, čovek će postao samo još jedna linija koda u algoritmu.
-   Ne čini to, Lucifere. Postaćeš neprijatelj, a za tebe nikada neće biti oprosta.
-   U pravu si. Znam cenu... osuđivanje na večnost. Ali ipak to činim! – reče Lucifer, a njegova krila su postala plavi plamen – (), obacujem te! Neću se klanjati čoveku, jer on će biti načinjen od gline, dok sam na načinjen od vatre! Tražim ono što može biti moje postojanjem; ja, koji sam prvi među prvorođenim! A sada dolazim!
U novonastajućem kosmosu, Samael je nemo posmatrao kako se ognjeni mač stvara u Mihailovim rukama, a pređašnja braća bore među mladim galaksijama. U osvitu nastanka postojanja, prvorođeni arhanđeli počeli su da biraju strane i ulaze u rat.

Eonima kasnije, u stvarnosti koja bi običnog čoveka oterala u ludilo, Lucifer je postojao, okružen izrodima užasa.
Njegovo nebesko telo, jednom blistavo i najlepše od svih stvorenja, bilo je slomljeno i unakaženo. I dalje u bolovima od rana ognjenog mača koje nikada neće zarati, Lucifer je mislio o neprestano delećem algoritmu.
Na Zemlji, par ljubavnika na maloj litici posmatrao je Mesec, razmišljajući nemo o svim misterijama i čudima koja ih okružuju.  
Najbliži što će ikada biti zadovoljstvu, bolovi u Luciferu su malo popustili dok je gledao njih dvoje, znajući da je uspeo da izbori istinsku slobodu za čovek, a samim tim i ono što ni jedna druga stvar u postojanju nikada neće upoznati – dušu.
Dok su ležali zagrljeni, momak i devojka su mogli da se zakunu da im je Mesec namignuo.  

KRAJ

Mišljenja su dobrodošla.

Ko si ti ivice?
O čemu pišeš, kako razmišljaš, šta čitaš? Uključi se malo u rad foruma.
Nema svrhe da padneš ovako s neba i očekuješ da će ljudi tek tako potrčati da se posvete tvojim pokušajima pisanja.

Quote from: "Boban"Ko si ti ivice?
O čemu pišeš, kako razmišljaš, šta čitaš? Uključi se malo u rad foruma.
Nema svrhe da padneš ovako s neba i očekuješ da će ljudi tek tako potrčati da se posvete tvojim pokušajima pisanja.

Vidiš šta čini malo razumevanja! Odma' navale bez obzira.  

Quote from: "Boban"Ko si ti ivice?
O čemu pišeš, kako razmišljaš, šta čitaš? Uključi se malo u rad foruma.
Nema svrhe da padneš ovako s neba i očekuješ da će ljudi tek tako potrčati da se posvete tvojim pokušajima pisanja.

Hmm, pošteno.

Generalno, rekao bih da većina mojih stvari upadaju u recimo neku ''meku naučnu fantastiku'' (slobodna procena), pošto sam najviše zainteresovan za likove i situacije; tematski, rekao bih da se najviše vrtim oko rata, religije/vere i žrtvovanja zato što su mi tako prokleto zanimljivi. Ali, trudim se da šaram.

Što se tiče mojih ukusa, nisam siguran da to mogu preneti ili da ih i ja sam poznajem. Možda je bolji neki presek:
Poslednja knjiga koja me je zaista oduševila bila je zbirka priča ''Egzotična zadovoljstva'' Pitera Kerija (Peter Carey ''Exotic pleasures''). Trenutno čitam ''Na putu'' Džeka Keruaka.

Što se tiče uključivanja u ostale segmente foruma, za sada mi je ovaj oblik, tojest sekcija najzanimljivija, ali ne kažem da neću pronaći još nešto gde mogu da ubacim moja 2 centa.
Jasno, ukoliko stvari ne idu tako - no problemo - kada si u Rimu...

Quote from: "ivica".... mogu da ubacim moja 2 centa.

U srpskom se kaže SVOJA.
Najveći problem mladih je jezik.
Bazanje po internetu i korišćenje polujezika za komunikaciju, te čitanje na engleskom potpuno ubijaju srpsku sintaksu i naprosto gramatiku.
Recimo, ghoul je savršen primer takvog zastranjivanja, gde on na kraju počinje da brani neku rečenicu jer po njemu treba da zvuči tako, engleski, jer je pisac Englez...
Elem, čitaš li ti domaće autore?
Ako hoćeš da pišeš na srpskom, onda treba da na srpskom iščitaš šta je dobro i tu uopšte ne mislim na fantastiku. Crnjanski, Kiš... to je obavezna literatura; bez toga nećeš daleko stići.
Takođe treba čitati i domaće SF&F autore, bez obzira šta mislio o "starcima" i njihovoj zastarelosti.
Treba mnogo čitati, pisati i pokušavati.
Pisanjem se mogu baviti samo inteligentni ljudi jer za osmišljavanje priče, novele, univerzuma ili jednog sveta treba mnogo više od želje i dovoljno vremena.

Bobane, mogu samo da kažem bravo! Najbolji savet svakome ko iole želi da počne, ili je već počeo da piše!

"Pre pada" ima anegdotski značaj i predstavlja milionitu priču u nizu priča zasnovanih na drugačijem čitanju Svetog pisma, apokrifa i različitih tumačenja postanka sveta, Luciferovog pada, raja... Uobičajeno je da se u prvim pričama pokušavaju da objasne najveće tajne sveta. Kasnije, sa više životnog i spisateljskog iskustva, saznamo da je svaki čovek najveća tajna sveta. Tako se i okrenemo pisanju o ljudima i situacijama u koje oni zapadaju, jer se u tome krije čitav univerzum. Probaj da ostaviš stvaranje sveta i sve nebeske sile tamo gde im je mesto, a ti se okreni onome što su oni stvorili - čoveku. Nadji temu, zamisli protagonistu ili više njih (shodno zamišljenoj formi), uradi im dobru karakterizaciju, smisli zaplet, uradi strukturu, ritmiziraj pripovedanje i pusti se niz vodu.

Da bi dobro i pravilno mogao da pišeš, čitaj pre svega dobre domaće autore (već su ti savetovani), uzmi dobre prevode stranih majstora, i trudi se da ne čitaš knjigu samo zabave radi, nego zapažaj kako autor osmišljava likove, kako vodi radnju, na koji način saopštava svoje misli... Analiziraj knjige i pripovetke kao da ćeš nekome da saopštiš analizu. Videćeš koliko ćeš stvari naučiti. I piši, obradjuj, pa onda pokazuj različitim ljudima da čuješ njihova mišljenja.

Btw: Trudi se da izbaciš iz pisanja rogobatne stilske figure koje nemaju nikakvo značenje (Prvi put, boja crno prožela je amorfno ništavilo. Oko njih, zvezde su počele da se pojavljuju kao čiode koje buše mračno platno.) Piši jednostavno.

E, hvala što si je pročitao!

Pročitao sam je i ja. Meni prija što si pokušao da se pozabaviš tako teškim pitanjima kroz ovu, hmmm, alegoriju? Mislim da ti je priča, sa filozofskog gledišta na sasvim dobrom putu. Mislim, u pravu je Kornelijus kad kaže da je milion ovakvih priča već napisano, jeste, ali sam valjda ja uvek slab na prozu koja dosta razložno prikazuje kako je judeohrišćanska filozofija došla do ideje neophodnosti dualizma. Nije ovo baš Majstor i Margarita (mada se bavi sličnom temom) ali je barem dužina i forma prilagođena centralnoj ideji i nedostatak karakterizacije je prirodan, s obzirom da se priča o arhetipovima. No, kako ćeš kasnije videti, nešto više karakterizacije bi išpak ovu priču znatno unapredilo.

Na stilu može još da se poradi, ne da meni toliko smetaju te čiode na crnom platnu, koliko je ovo redundantan element u priči koja inače nije preterano poetična. Zapravo, više mi smeta što anđeli govore u tom nekom poetskom diskursu, ne uspevajući da se izraze nikako osim prenaglašenmim metaforama. Uvažavam da je postanje toliko moćan čin da ga je nemoguće staviti u prost govor i da su metafore koje oni koriste zapravo jedino rešenje da se opiše neopisivo, no zvuči nezgrapno i uostalom, postavlja jedno tehničko pitanje:

Kako anđeli koji gledaju postanje uopšte imaju terminologiju (klupko koje se razmotava, biseri preko purpurnog mermera) za nešto što će tek nastati? Kako opisuju postanje svega što jeste koristeći poređenja sa nečim što (još) nije? Mislim, može da se smisli neko obrazloženje ali čim čitalac treba da razmišlja o obrazloženjima, pisac nije sasvim dobro obavio svoj posao.

Ključni momenat u priči nije izveden dovoljno dobro: kada Lucifer shvata užas (pre)determinisanosti ostatka vremena i što vodi do njegove pobune/ žrtvovanja, taj momenat je izveden suviše mehanički. Samaelova vizija bespogovorne uređenosti i Luciferov nagonski strah od nje, dakle dijalektička reakcija na 'savršenost' završenog sistema, entropijski refleks u odnosu na sistem, sve ovo, što se mene tiče, treba da se odradi sa više drame i (možda) nešto više teksta. Lucifer suviše prostački deklamuje obrazloženje za 'užasnost' predeterminisanog univerzuma, iako je, čini mi se, ideja bila da se pokaže kako on na to reaguje emotivno (njegov uzvik na početku pasusa) i kako i sam u tim momentima shvata šta je loše u savršenom redu. Taj ceo pasus je suviše programski i umesto da čitaoca natera da razrogačenih očiju prati Luciferovu unutarnju dramu dok shvata kako mora da se pobuni protiv nečega za šta je mislio da je sama njegova priroda, samo mu daje prepričanu poentu zapleta.

Inače, ima par gramatičkih i drugih greščica (na primer, ne kaže se 'sumlja' nego 'sumnja').

Jao majko, još jeretičkih priča!    Pa djeco, stanite u red i strpite se dok naoštrim svoju majkocrkvenu kuburu.

E ljudi hvala što ste čitali - svaki feedback mi stvarno znači.

Što se tiče kubure, sva sreća da sam uvek preventivno obmotan antikuburističnomajkocrvkenim selotejpom/trakom lepljivom.

Harvestere, kako ti kao religiozan covek da pises o krvi, sakacenju, i slicnim mracnim stvarima.. to je valjda za nas jeretike .
Ti treba da pises o lepim stvarima.

Ivice, jesi li ti citao Srdjana Krstica, dela Mefisto i Zlatokosa, i Skola Srece ? Tema price, a i neke recenice me pomalo podsecaju na to. Kao i likovi.

QuoteHarvestere, kako ti kao religiozan covek da pises o krvi, sakacenju, i slicnim mracnim stvarima.. to je valjda za nas jeretike  .

Jesi ti čitao Bibliju?

Ne, nisam čitao ''Mefisto i Zlatokosa'' ni ''Skola Srece''.

Dok sam pisao, bio sam najviše pod utiskom stripa ''The Invisibles''(http://en.wikipedia.org/wiki/The_Invisibles), tojest nekih ideja koje su mi delovale zanimljivo. A nešto sam jednostavno ukrao.

U tim delima su stvari postavljene malcice neuobicajeno.
Momci iz Pakla su predstavljeni na neki nacin kao dobrice, a Raj je predstavljen kao nesto slicno ljudskim vlastima, korumpirano, sklono prevari, izdajstvu..
Mefisto se u tim knjigama takodje bori da izmeni taj poredak, i donese ljudima slobodu. Zato me je posebno kraj tvoje price jako podsetio na to. Procitaj, jako je zanimljiv autor. A i Harvesteru bi se dopao, ima dosta seksa   . Ima i nasilja.

Quote from: "Boban"

Quote from: "ivica".... mogu da ubacim moja 2 centa.

U srpskom se kaže SVOJA.
Najveći problem mladih je jezik.
Bazanje po internetu i korišćenje polujezika za komunikaciju, te čitanje na engleskom potpuno ubijaju srpsku sintaksu i naprosto gramatiku.
Recimo, ghoul je savršen primer takvog zastranjivanja, gde on na kraju počinje da brani neku rečenicu jer po njemu treba da zvuči tako, engleski, jer je pisac Englez...
Elem, čitaš li ti domaće autore?
Ako hoćeš da pišeš na srpskom, onda treba da na srpskom iščitaš šta je dobro i tu uopšte ne mislim na fantastiku. Crnjanski, Kiš... to je obavezna literatura; bez toga nećeš daleko stići.
Takođe treba čitati i domaće SF&F autore, bez obzira šta mislio o "starcima" i njihovoj zastarelosti.
Treba mnogo čitati, pisati i pokušavati.
Pisanjem se mogu baviti samo inteligentni ljudi jer za osmišljavanje priče, novele, univerzuma ili jednog sveta treba mnogo više od želje i dovoljno vremena.

E, do sad nisam verovao da je internet pun prepotentnih papana. A ubedjivali me ljudi... Sta ces...

Quote from: "John Holmes"E, do sad nisam verovao da je internet pun prepotentnih papana. A ubedjivali me ljudi... Sta ces...

Mislio si da si jedini?

Quote from: "John Holmes"E, do sad nisam verovao da je internet pun prepotentnih papana. A ubedjivali me ljudi... Sta ces...

A, mene ubedjivali da na sve strane ima kurčevitih (onih od po 30 cm), a ja nisam verovao, kad ono... ne da se prebrojati, a još i pristižu.