ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

BELI ŠUM
Priređivač: Goran Skrobonja

Obećao sam da ću pročitati dvadeset priča! i da ću pre promocije u Francuskoj 7 napisati nešto o njima. Sad mi se čini da sam malo preterao, ali, kako sam ja uvek sklon preterivanju, za razliku od onih koji su završili škole da bi se pisanjem bavili, red je da uradim obećano, mene ionako niko neće ozbiljno shvatiti.
Najpre, nisam imao pravo kad sam napisao da je ovo horor zbirka priča. Ovo nije takva zbirka, priređivač je imao takav pristup u izboru priča da se niko ne može smatrati prikraćenim. Ovo je tematska, a ne žanrovska zbirka.
Nije mi poznato zbog čega je priređivač odabrao redosled kojim su priče ispričane, pa ću se i ja toga držati koliko mogu. Budući da je neko pre mene već ocenjivao deo priča i ja ću se poslužiti tim pristupom, ali će se moje ocene razlikovati.
Prva priča:
Petar Petrović, NE MENJAJTE KANAL!
To je tipična horor priča, visokog tempa, ali bez horor konotacija, na kojima toliko insistira naš najpoznatiji hororista. Ja sam više video niz aluzija na neke od bivših televizija, a horor komponente kao ustupak očekivanim uredničkim afinitetitma. Petrović je sposoban za daleko kvalitetnije priče i ukupna ocena je           5,5
Adrijan Sarajlija, HRONOVIZIJA
Adrijan je novo ime kod nas i vrlo brzo smo zapazili nedvosmisleni talenat bez obzira na tematiku kojom se bavi. Priča Hronovizija baš i nije pogođena, sličnu tehniku ispisa viđali smo i kod Bakića i kod M. Anđelkovića i to nije dovoljno. Adrijan može i mnogo bolje i očekujem da će uskoro nestati ka glavnom toku, kao i Gatalica svojedobno. Ocena je niža od njegovog kvalitetea               6
Darko Tuševljaković, ANĐELI NA ARHITEKTURI
Neko je već iskazao da se kod Darka da videti fušeraj. To mišljenje je tačno, budući da je ovaj momak jedan od naših najtalentovanijih mladih pisaca. Ne može se talenat traćiti na način kako to radi Darko. U nekoj drugoj podeli uloga ova priča bi mogla da funkcioniše, ali u ovoj ne može nikako.               5,5
Oto Oltvanji, VEČNO TEHNIKOLOR MLAD
Poznato je da je za moj ukus Oto malo "suvoparan". Krajnje korektan stil, ali bez neophodne dinamike da bi priča bila "popijena". Ovoga puta, to je čist glavni tok, fina pitka priča, na samom vrhu ove zbirke.                  8,5
Vladimir Lazović i Ivan Nešić, TABERNAKUL OD RUŽINOG DRVETA
Ovo je jedna od dve priče koju sam u nekom obliku imao ranije prilike da vidim. Šteta je što je glavna rasprava bila oko termina "tabernakul". Priča je daleko bolja od  od rasprave na tom nivou. Takođe, tu je bilo daleko više "mesa", jer do sada nisam naišao na priču gde je primećeno da je život brži od vremena kojim teče.      7
Vesna Ilić, TVMORFOZA
Ovo je mogla da bude dobra priča, ali mi nije jasno zašto nije. Mislim da se autorica nije mogla uklopiti u Gretu. Šteta.                  3
Đorđe Pisarev, MOJ DRUG BOG ILI 5364
Naš drug Đorđe mora da nauči da pisati "žanrovsku literaturu" nije baš "luk i voda". Kao i kod Flaš Gordona - nema šanse                 1
Ilija Bakić, STATISTI
Ovo nije najbolja Bakićeva priča. Ili, premalo gleda TV. Ili ja gledam previše. Jeste na TV otprilike tako, ali i nije. Ne mrda ta priča onako kako bi trebalo.    6,5
Vasa Pavković, ŽIVOT NA MARSU
I ovaj mainstream je ovde zalutao. Nije neka dobit od ove priče za ovu zbirku. Ipak je prihvatljivija od bata Đorđa.                      2
Spomenka Stefanović Pululu, DANILO
Dobro znamo da Spomenka piše meku fantastiku i da joj to dobro ide. Nije kao "Večera za dvoje", ali je dobro.                     7
Ranko Rajković, KONZUMENT
Ovo je dobra ideja, ali priča nije moćna. Mogla bi da bude bolja.      4
Vladimir Kecmanović, BAJKA
Ovo je čist glavni tok, ali bez pogona za moju slabu motivaciju. Mislim da kao glavni tok ne bi prošlo, pa zašto bi kao "žanr"?                3
Dejan Stojiljković, DRUGA STRANA PONOĆI
Jesam već video ovakav rock'n'roll horor, ali je ovaj dovoljno dobar da zaboravim. Da nema reminiscencija, ovo bi bilo skoro najbolje ovde.      8,5
Dejan Ognjanović, KO KOSI, A KO VODU NOSI
Seljački horor! Principijelan. To je ono što me odbija od horora. Ja se ubih da me ne poistovećuju sa žanrom, a ovaj će da unakazi dobru priču da bi ostala u žanru! Jest' dobar teoretičar, ali pisac...                     6
Ivana Milaković, ŠTA SVE MOŽEŠ S LEŠOM KAD SE DOSAĐUJEŠ
Ova priča mogla je da bude čudo. Ocena je kazna, a ne nagrada.      8
Milivoj Anđelković, POSLEDNJA POBEDA KIRA VELIKOG
Ovo je čista i dobra priča, primedbe o specifičnostima dijaloga ne važe. Ono što je problem je što tvoja i moja ubeđenja nisu ista. Ne pobeđuje advertajzing.    6,5
Jovan Ristić, BARBARA I PRIJATELJI
Nikad neću razumeti Jocinu literaturu. Priča je savršeno čista, ali ja ne znam šta je hteo da kaže. On, naravno, ima "nagoveštaje" date na vreme, ali ja to ne vidim    6
Marko Pišev, DIREKTAN PRENOS
Marko jeste puno napredovao i ovo jeste težak horor. Valjda je Fotofobija bolja. Ovde ima suviše bespotrebnih aluzija.                  6
Pavle Zelić, MESO NAŠE BRAĆE
Jeste horor, ali je najbolji u ovoj zbirci. Promišljen, sve je na svom mestu. Možda bi bilo mesta za picajzle, ali mi se baš ne da.               9
Goran Skrobonja, DO POSLEDNJEG
Ovaj horor na temu "Veliki Brat" mi se više dopada od nekih njegovih prethodnih priča. Malo ju je ispustio iz ruku pred sam kraj, ali niko nije savršen.    8

Zahvaljujem našem doajenu za vreme i energiju utrošenu na čitanje ovih dvadeset priča, pogotovo za konstataciju kako je ovo TEMATSKA, a ne ŽANROVSKA knjiga. Upravo to mi je i bio cilj.

Quote from: "scallop"Seljački horor! Principijelan. To je ono što me odbija od horora.

e, vala, dok god me skalop bude 'optuživao' za principijelnost, ja ću mirno da spavam.
drago mi je što konačno 'video svetlo' i shvatio ono što mu ja odavno pričam – da ovo NIJE horor zbirka!

inače, slažem se sa njegovim sudovima više nego što je to zdravo, ali imam još 4-5 naslova da pročitam pre nego što se osvrnem na CELU zbirku.

btw: uprkos ranijoj najavi, ovoga petka neću moći da uveličam (ili umanjim?) događaj u Francuskoj 7, pa eto, uživajte nekako bez mene.

Quote from: "Ghoul"btw: uprkos ranijoj najavi, ovoga petka neću moći da uveličam (ili umanjim?) događaj u Francuskoj 7, pa eto, uživajte nekako bez mene.

Damn!

Quote from: "Goran Skrobonja"

Quote from: "Ghoul"btw: uprkos ranijoj najavi, ovoga petka neću moći da uveličam (ili umanjim?) događaj u Francuskoj 7, pa eto, uživajte nekako bez mene.

Damn!

Al' ti je teško palo! Damnulo!

Beli šum je zanimljiva i provokativna tematska zbirka. Kvalitet priča je neujednačen, ipak je to 20 autora, različitih shvatanja i iskustava.

Medjutim, bar polovina priča iskazuje solidne književne vrednosti, a poneke i preko toga. Ni ostale nisu za potcenjivanje, ali su ostale nedovoljno ostvarene, razvučene ili nedorađene.

Tih deset priča koje preporučujem su:

* Petar Petrović – NE MENJAJTE KANAL
* Ilija Bakić – STATISTI
* Vladimir Kecmanović – BAJKA
* Dejan Stojiljković – DRUGA STRANA PONOĆI
* Dejan Ognjanović – KO KOSI A KO VODU NOSI
* Milivoj Anđelković – POSLEDNJA POBEDA KIRA VELIKOG
* Jovan Ristić – BARBARA I PRIJATELJI
* Marko Pišev – DIREKTAN PRENOS
* Pavle Zelić – MESO NAŠE BRAĆE
* Goran Skrobonja – DO POSLEDNJEG

Više o Belom šumu i nekim pitanjima koja on otvara, posle promocije u UKS, na http://www.amika.rs

E pa ako ćemo da kritikujemo pokušaje pisanja, ajde sad malo da kritikujemo i pokušaje pravljenja sajta. Šta je bre ovo? Dugine boje, fontovi kojekude, beže mi slova kad hoću da kliknem. Jel se ovo neko dete igralo?

Mac, sajt pravi onaj ko ima šta da kaže a "blog" ko hoće da "izgleda".

Ovde je tema "Beli šum". Hajde nešto o antologiji.

Kad neće niko, moram ja:

Pilot Babo na partijskom zadatku.

pilot je preblag, ali to se, donekle, može opravdati Mestom i Ulogom texta, tj partijskim zadatkom popularizacije i hvaljenja svega što je iz 'naše' sfere.

i to je legitimna strategija.

ipak, za jedno malo drugačije – i namerno ograničeno- gledanje, evo texta na koji me je potakla JEDNA od priča iz zbirke koja je uspela da me IZNERVIRA.
http://ljudska_splacina.com/2009/02/zvuk-svinje-koja-pada-u-nesvest.html

Ja ću govoriti samo o fenomenološkim stvarima vezanim za Beli šum, pre svega inspirisan promocijom u Francuskoj 7; legendarnoj adresi koja u nama starijima odjekuje gotovo sa  strahopoštovanjem.
Nadam se da me niko neće shvatiti pogrešno, ali ova promocija je bila fijasko. Dvadesetak prisutnih ljudi među kojima dva domaćina i četiri učesnika tribine, još nekoliko pisaca i nekoliko članova familije, jedan ili dva novinara sa notesom i to očigledno stažisti-pripravnici, zatim još troje koji dolaze na svaku promociju u Francuskoj 7 decenijama već... mislim da je bilo sve šest ili sedam ljudi (Draža, zakk, Milanče....) koji nisu ništa imali objavljeno u knjizi i nisu "domaći" ili članovi porodica... To je po nekom mom shvatanju stvari potpuni promašaj.
Možda su takva vremena, možda je ponuda promocija prevelika, možda sada kada imamo više novinara i dnevnih listova i televizija nego ikad na svakog od nas dođe manje prostora... ne znam. Promocija Tamnog vilajeta 1 početkom 1989. godine okupila je više od 80 ljudi u biblioteci na Studentskom trgu. Novine su pisale nadugačko i naširoko, samoinicijativno, Milan Vlajčić u politici, gostovao sam na televiziji, čak jednom i u Dnevniku, intervu za Borbu, Dugu... nije bilo marketing menadžera, ni mobilnih, jedva da sam imao fiksni telefon; novinari su me sami nekako nalazili... ali nisam mogao niti da kročim u Francusku 7, niti da ponudim da se o toj knjizi govori, niti da je iko uopšte pogleda. Tada se tokom promocija u Francuskoj 7 stajalo u hodniku i virilo preko ramena onih ispred sebe.
Zaista bih voleo da ne budem shvaćen pogrešno, ali Francuska 7 nikome više ništa ne znači; to je urušeni div koji se čak i ne trza, samo hukće nepokretan čekajući poslednji dah.

Ova antologija zaslužuje mnogo bolji tretman i mnogo bolju promociju. Zavaravamo se nekakvim prikazima po novinama koje pišu ortaci i drugari, neumerenim hvalospevima koji nas uljuljkuju u svim zamislivim iluzijama. Danas je jednostavno postalo ništa ono što je nekada bio plafon uspeha. Pravo pitanje je šta je danas plafon uspeha... verovatno hipertiraži i vrtoglava slava u što širim okvirima.

Beli šum je sa stanovišta kriterijuma pre 20 godina postigao neslućeno mnogo, ali realno, u današnjim okvirima, podjednako je anoniman i lokalan kao što je bio Tamni vilajet. Uopšte ne znam kako taj problem može da se prevaziđe.

Vanserijski dobrim štivom, ispraćeno vrlo dobrim marketingom?

Quote from: "Boban"
Možda su takva vremena, možda sada kada imamo više novinara i dnevnih listova i televizija nego ikad na svakog od nas dođe manje prostora...

Uobičajena pojava za društva u tranziciji - medija sve više, informisanost sve lošija, takoreći katastrofalna.

Boban je tačno preneo, tako je, nažalost, bilo.

Kao delimično objašnjenje podsetiću da je u 12 sati bila dodela "Meše Selimovića" - zakazana je posle zakazivanja naše, ali je medijski daleko jača. Došla su dva-tri novinara iz rezervne ekipe, TV Metropolis nije imao kameru i za nas, mada je bio voljan da dodje. Koliko znam, Skrobonja će ići kod njih u program.

Sa promocijama treba nastaviti, možda u SKC u gradu i na Novom Beogradu. Za provokacije preko tabloida treba sigurna medijska ekipa koja može do digne tenzije i ima medijski prolaz da Beli šum na kraju odbrani.

Quote from: "Boban"Ja ću govoriti samo o fenomenološkim stvarima vezanim za Beli šum, pre svega inspirisan promocijom u Francuskoj 7; legendarnoj adresi koja u nama starijima odjekuje gotovo sa  strahopoštovanjem.
Nadam se da me niko neće shvatiti pogrešno, ali ova promocija je bila fijasko. Dvadesetak prisutnih ljudi među kojima dva domaćina i četiri učesnika tribine, još nekoliko pisaca i nekoliko članova familije, jedan ili dva novinara sa notesom i to očigledno stažisti-pripravnici, zatim još troje koji dolaze na svaku promociju u Francuskoj 7 decenijama već... mislim da je bilo sve šest ili sedam ljudi (Draža, zakk, Milanče....) koji nisu ništa imali objavljeno u knjizi i nisu "domaći" ili članovi porodica... To je po nekom mom shvatanju stvari potpuni promašaj.
Možda su takva vremena, možda je ponuda promocija prevelika, možda sada kada imamo više novinara i dnevnih listova i televizija nego ikad na svakog od nas dođe manje prostora... ne znam. Promocija Tamnog vilajeta 1 početkom 1989. godine okupila je više od 80 ljudi u biblioteci na Studentskom trgu. Novine su pisale nadugačko i naširoko, samoinicijativno, Milan Vlajčić u politici, gostovao sam na televiziji, čak jednom i u Dnevniku, intervu za Borbu, Dugu... nije bilo marketing menadžera, ni mobilnih, jedva da sam imao fiksni telefon; novinari su me sami nekako nalazili... ali nisam mogao niti da kročim u Francusku 7, niti da ponudim da se o toj knjizi govori, niti da je iko uopšte pogleda. Tada se tokom promocija u Francuskoj 7 stajalo u hodniku i virilo preko ramena onih ispred sebe.
Zaista bih voleo da ne budem shvaćen pogrešno, ali Francuska 7 nikome više ništa ne znači; to je urušeni div koji se čak i ne trza, samo hukće nepokretan čekajući poslednji dah.

Ova antologija zaslužuje mnogo bolji tretman i mnogo bolju promociju. Zavaravamo se nekakvim prikazima po novinama koje pišu ortaci i drugari, neumerenim hvalospevima koji nas uljuljkuju u svim zamislivim iluzijama. Danas je jednostavno postalo ništa ono što je nekada bio plafon uspeha. Pravo pitanje je šta je danas plafon uspeha... verovatno hipertiraži i vrtoglava slava u što širim okvirima.

Beli šum je sa stanovišta kriterijuma pre 20 godina postigao neslućeno mnogo, ali realno, u današnjim okvirima, podjednako je anoniman i lokalan kao što je bio Tamni vilajet. Uopšte ne znam kako taj problem može da se prevaziđe.

Bobane, potpuno razumem šta hoćeš da kažeš, i pokušavam da stvar sagledam iz novinarsko-promoterskog ugla, kako se ovakve stvari ne bi ponavljale. A i da se ne bi, eventualno, stvarao osećaj baksuzluka.

Prvo, ne sme da se odustane od promovisanja. Ukratko, ako jedna konferencija za štampu omane, to uopšte ne mora da znači da će omanuti druga, i da neće privući medije. Ali, o tome ću u tački broj dva,

Drugo, kad se pravi konferencija za štampu mora se voditi računa (1) o objektivnim rizicima (2) o okolnim događajima koji bi mogli da odvuku medijsku pažnju. Da pojasnim:

Objektivni rizici: to su oni na koje ne možeš da utičeš. Na primer, neće ti pomoći što si zakazao konferenciju za štampu dve ili tri nedelje ranije (što je ovde bio slučaj) ako ti se dan-dva pred događaj ispreči Skupština Beograda i zakaže u svojim prostorijama, u istom terminu, dodelu nagrada Meša Selimović. Jer, na žalost, ni Skupština Beograda ni druge veće institucije uopšte ne vode računa o drugim, ranije zakazanim konferencijama, bilo da su one u Francuskoj 7 ili negde drugde. Boli ih uvo ili ih, naprosto, mrzi da proveravaju. Verujte mi, novinar sam. To što oni rade je nekorektno, ali - šut s rogatim ne može. A Francuska 7 definitivno nije ono što je bila u doba SFRJ.

Okolni događaji: Nije mudro zakazivati konferencije za štampu na dan kada u Beogradu kreće ogromna manifestacija kao što je FEST ili Sajam knjiga. Te dve manifestacije doslovno odvuku sve novinare kulture i šou biznisa i poremete ustaljene smene po novinskim redakcijama. Tako da više nije ni bitno da li dolazi do vremenskog poklapanja. Bitno je da urednici prave prioritete kad se pojave krupni večernji događaji koji iziskuju iscrpnije pokrivanje - u ovom slučaju otvaranje FEST-a. Još ako se u istom danu pojave Meša Selimović (12:00), konferencija za štampu povodom Beovizije, odakle se ide na Pesmu Evrovizije (12:45) i konferencija za štampu ekipe filma "Zona mrtvih" u Pančevu, u organizaciji "Tucka" (13:00), vi onda odredite koliko će novinara ostati za druge stvari. A oni ne rade preko celog dana. U Beti je za Mešu Selimovića bio određen novinar koji nije iz kulture, jer su svi bili na drugim zadacima, ili su prebačeni u večernje smene zbog FEST-a. Da nisam bio, privatno, učesnik konferencije povodom Belog šuma, bio bih, kao novinar, raspoređen upravo na Mešu Selimovića.

Treće: Potrebne su klasične PROMOCIJE, u večernjim terminima, u institucijama kao što su Studentski kulturni centar, Dom omladine i nekim drugim mestima na koje i publika i novinari mogu lako da dođu. Sad kad je Kecmanović dobio nagradu, to bi maksimalno valjalo iskoristiti. Malo ranije pozvati određene novinare, uz naglašavanje uvek aktuelne teme (televizija, mediji). Više čak i nije toliko važna tema o kojoj se priča, već pristup. Setite se samo poslednjeg Beokona. Nismo imali nijednog medijskog sponzora, a dovukli smo i ljude i TV ekipe. RTS, B92, Pink. Mora da se nađe prava novinarska kvaka, to jest navlakuša, i da se stalno ponavlja. Beli šum itekako ima "kvake" koje se mogu iskoristiti.  

Generalno, ako se jednom dogodi baksuz, ide se napred dok se baksuz ne slomi. Glavu gore, odustajanja nema.

Ne smemo zavlačiti glavu u pesak nego otvoreno pričati o propustima i nedostacima i nastojati da ih nadmudrimo u sledećim pokušajima.

Apsolutno.

...sinoć sam u rukama imao BELI ŠUM, nisam načeo pripovesti, ali sam se baš zabavio  čitajući biografije - što je za zbirku iole manje životno postignuće, tim je duža biografija...sve vrca od kulturnog aktivizma, pronzina,saradništva koje znači i sve i ništa,  a malo je falilo da se navedu i postovi na ovom i ostalim forumima ili sajtovi sa koji se downloaduju filmovi kao stavke pomena i hvale vredne u okviru dostignuća... tu su i mačke, rad u struci, sviranje gitara u satima dokolice, blogovanje... čist užitak!

Odlično. To znači da biografije ispunjavaju svoju svrhu - da budu primećene. Ti detalji koje pominješ su ono što se najbolje pamti.

...preciznosti radi, najviše sam uživao čitajući bografiju Pavla Zelića (bez obzira što je to prepis sa Wikipedije)..

Quote from: "taurus-jor"

Quote from: "Boban"Ja ću govoriti samo o fenomenološkim stvarima vezanim za Beli šum, pre svega inspirisan promocijom u Francuskoj 7; legendarnoj adresi koja u nama starijima odjekuje gotovo sa  strahopoštovanjem.
Nadam se da me niko neće shvatiti pogrešno, ali ova promocija je bila fijasko. Dvadesetak prisutnih ljudi među kojima dva domaćina i četiri učesnika tribine, još nekoliko pisaca i nekoliko članova familije, jedan ili dva novinara sa notesom i to očigledno stažisti-pripravnici, zatim još troje koji dolaze na svaku promociju u Francuskoj 7 decenijama već... mislim da je bilo sve šest ili sedam ljudi (Draža, zakk, Milanče....) koji nisu ništa imali objavljeno u knjizi i nisu "domaći" ili članovi porodica... To je po nekom mom shvatanju stvari potpuni promašaj.
Možda su takva vremena, možda je ponuda promocija prevelika, možda sada kada imamo više novinara i dnevnih listova i televizija nego ikad na svakog od nas dođe manje prostora... ne znam. Promocija Tamnog vilajeta 1 početkom 1989. godine okupila je više od 80 ljudi u biblioteci na Studentskom trgu. Novine su pisale nadugačko i naširoko, samoinicijativno, Milan Vlajčić u politici, gostovao sam na televiziji, čak jednom i u Dnevniku, intervu za Borbu, Dugu... nije bilo marketing menadžera, ni mobilnih, jedva da sam imao fiksni telefon; novinari su me sami nekako nalazili... ali nisam mogao niti da kročim u Francusku 7, niti da ponudim da se o toj knjizi govori, niti da je iko uopšte pogleda. Tada se tokom promocija u Francuskoj 7 stajalo u hodniku i virilo preko ramena onih ispred sebe.
Zaista bih voleo da ne budem shvaćen pogrešno, ali Francuska 7 nikome više ništa ne znači; to je urušeni div koji se čak i ne trza, samo hukće nepokretan čekajući poslednji dah.

Ova antologija zaslužuje mnogo bolji tretman i mnogo bolju promociju. Zavaravamo se nekakvim prikazima po novinama koje pišu ortaci i drugari, neumerenim hvalospevima koji nas uljuljkuju u svim zamislivim iluzijama. Danas je jednostavno postalo ništa ono što je nekada bio plafon uspeha. Pravo pitanje je šta je danas plafon uspeha... verovatno hipertiraži i vrtoglava slava u što širim okvirima.

Beli šum je sa stanovišta kriterijuma pre 20 godina postigao neslućeno mnogo, ali realno, u današnjim okvirima, podjednako je anoniman i lokalan kao što je bio Tamni vilajet. Uopšte ne znam kako taj problem može da se prevaziđe.

Eto
A kada ja konstatujem da ste prsli - onda se svi udružite da me razapnete.
JebigaBobane


Bobane, potpuno razumem šta hoćeš da kažeš, i pokušavam da stvar sagledam iz novinarsko-promoterskog ugla, kako se ovakve stvari ne bi ponavljale. A i da se ne bi, eventualno, stvarao osećaj baksuzluka.

Prvo, ne sme da se odustane od promovisanja. Ukratko, ako jedna konferencija za štampu omane, to uopšte ne mora da znači da će omanuti druga, i da neće privući medije. Ali, o tome ću u tački broj dva,

Drugo, kad se pravi konferencija za štampu mora se voditi računa (1) o objektivnim rizicima (2) o okolnim događajima koji bi mogli da odvuku medijsku pažnju. Da pojasnim:

Objektivni rizici: to su oni na koje ne možeš da utičeš. Na primer, neće ti pomoći što si zakazao konferenciju za štampu dve ili tri nedelje ranije (što je ovde bio slučaj) ako ti se dan-dva pred događaj ispreči Skupština Beograda i zakaže u svojim prostorijama, u istom terminu, dodelu nagrada Meša Selimović. Jer, na žalost, ni Skupština Beograda ni druge veće institucije uopšte ne vode računa o drugim, ranije zakazanim konferencijama, bilo da su one u Francuskoj 7 ili negde drugde. Boli ih uvo ili ih, naprosto, mrzi da proveravaju. Verujte mi, novinar sam. To što oni rade je nekorektno, ali - šut s rogatim ne može. A Francuska 7 definitivno nije ono što je bila u doba SFRJ.

Okolni događaji: Nije mudro zakazivati konferencije za štampu na dan kada u Beogradu kreće ogromna manifestacija kao što je FEST ili Sajam knjiga. Te dve manifestacije doslovno odvuku sve novinare kulture i šou biznisa i poremete ustaljene smene po novinskim redakcijama. Tako da više nije ni bitno da li dolazi do vremenskog poklapanja. Bitno je da urednici prave prioritete kad se pojave krupni večernji događaji koji iziskuju iscrpnije pokrivanje - u ovom slučaju otvaranje FEST-a. Još ako se u istom danu pojave Meša Selimović (12:00), konferencija za štampu povodom Beovizije, odakle se ide na Pesmu Evrovizije (12:45) i konferencija za štampu ekipe filma "Zona mrtvih" u Pančevu, u organizaciji "Tucka" (13:00), vi onda odredite koliko će novinara ostati za druge stvari. A oni ne rade preko celog dana. U Beti je za Mešu Selimovića bio određen novinar koji nije iz kulture, jer su svi bili na drugim zadacima, ili su prebačeni u večernje smene zbog FEST-a. Da nisam bio, privatno, učesnik konferencije povodom Belog šuma, bio bih, kao novinar, raspoređen upravo na Mešu Selimovića.

Treće: Potrebne su klasične PROMOCIJE, u večernjim terminima, u institucijama kao što su Studentski kulturni centar, Dom omladine i nekim drugim mestima na koje i publika i novinari mogu lako da dođu. Sad kad je Kecmanović dobio nagradu, to bi maksimalno valjalo iskoristiti. Malo ranije pozvati određene novinare, uz naglašavanje uvek aktuelne teme (televizija, mediji). Više čak i nije toliko važna tema o kojoj se priča, već pristup. Setite se samo poslednjeg Beokona. Nismo imali nijednog medijskog sponzora, a dovukli smo i ljude i TV ekipe. RTS, B92, Pink. Mora da se nađe prava novinarska kvaka, to jest navlakuša, i da se stalno ponavlja. Beli šum itekako ima "kvake" koje se mogu iskoristiti.  

Generalno, ako se jednom dogodi baksuz, ide se napred dok se baksuz ne slomi. Glavu gore, odustajanja nema.

Hm. Novinarski ugao...

Lepo si objasnio neke stvari, ali, ne do kraja.

Pod jedan: nema više pravih novinara.

"Novi klinci" koji se bave tim poslom su razmaženi, tupavi i lenji. Pri tom, svi bi odmah želeli da su Opra. Kada ih redakcija pošalje da donesu izveštaj sa neke promocije nove knjige, shvataju to kao kaznu, kao da si ih poslao da izveštavaju sa sastanka Mesne zajednice ili Kućnog saveta. Svi bi da intervijuišu Tadića, Obamu, Karlu del Ponte ili bar Natašu Kandić.
Pored svega, mrzi ih da pišu, beležnice nose kao ukras. Poželjno je, na kraju,  dati im gotove izveštaje sa kratkim opisom događaja, koje bi organizator blago nafilovao kako mu odgovara, dakle, kako bi voleo da bude predstavljen u medijima, a koje bi novinarčići samo prepisali, da se deca ne muče.

Pod dva: organizatori ne znaju da pošalju pravu najavu.

Najave, na žalost, moraju da budu bombastične, "pod obavezno" moraju da sadrže neku malu laž. Takozvane "najave navlakuše". OK, ne možete baš da napišete da će promociji prisustvovati Madona, ali, pomenite da su pozvani Pavić, Crnčević,  ona Majerova što je pisala Sumrak i Divac, kao veliki fan... I, jebiga, pozovite ih stvarno. Kažite da su potvrdili dolazak, dok ovi to demantuju - promocija je prošla. A, i neće demantovati, boli ih uvo.

Pod tri: novinari vole da žderu.

Ako niste pripremili dovoljno klope i pića - pukli ste. Zakuska mora da bude obilna i raznovrsna, to će ih zadržati do kraja konferencije (promocije), a i opustiće ih utoliko da zaborave, ili da vam oproste, neke male laži u vašem pozivu (najavi).

Zaključak: nebitno je koliko je ljudi prisustvovalo promociji, 20 ili 200, prisutni novinari, ako su vam naklonjeni, napisaće "veliki broj poklonika...." Važno je da u sutrašnjim novinama, svim novinama, imate bar po jedan mali članak. OBAVEZNO izveštaj sa promocije pošaljite faksom svim medijima, naravno i onim koje nisu poslali svoje "izveštače". Negde će proći - negde ne. To puno zavisi od ostalih sličnih događaja koji su se potrefili u isto vreme. I, naravno, zavisi od toga kako taj izveštaj napišete.
Pored svega, vi koji se bavite tim poslom, izdavaštvom, promocijama, pisanjem... morate da imate i svoje izveštače "ekskluzivce", one koji će PRVI saznati neku vest.... OK, o tome nekom drugom prilikom, dosta za ovaj put!

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"...preciznosti radi, najviše sam uživao čitajući bografiju Pavla Zelića (bez obzira što je to prepis sa Wikipedije)..

Heh. Pozvao sam pisce i zamolio ih da mi pošalju svoju biografiju, onako kako bi voleli da je vide u knjizi, i tu nisam ništa "dir'o".

Evo prikaza i na POPBOKSU: http://www.popboks.com/tekst.php?ID=7141

Quote from: "Meho Krljic"Kad neće niko, moram ja:

Pilot Babo na partijskom zadatku.

jel vidiš meho kako je to kad ti niko ne čita postove...

welcome to my world!  

Ma, nema problem, ni ja ih ne pišem s nekom prevelikom ozbiljnošću.

Ne znam da li je neko primetio, ali na tom PoP BoX-u, u prikazu, nisu pomenute sve najbolje priče! Ili sam ja postao nepismen ili bi trebalo da sledi još jedan prikaz, radi konfrontacije.

I, nekako se pitam, oko Kecmanovićeve priče. Da li je to ime o čemu vi toliko pišete ili priča o drkadžiji i radodajki? Jel' to novi trend u svetskoj literaturi? Ili, samo našoj? Ili, autor tako vidi nivo "naše" literature, pa se "prilagodio".

Hobit negde napisa da dok nam promocija bude sranje i literatura će nam biti sranje. Ima tu nešto, pročeprkajte.

eh, sad - 'najbolje'!

najbolje za autora texta ne moraju da budu i najbolje za tebe, ili mene.
osim toga, popboks je populistički medij (pogledaj izbor stvari koje su čitaoci izglasali kao najbolje u 2008.) - treba im servirati što atraktivnije i popularnije stvari.
kecmanović ima ime, makar i nemao bogzna kakvu priču u toj zbirci. za narod je zanimljivije da kecmanovića uopšte ima u toj knjizi nego li da je tamo neki anonimni pera perić napisao najbolju priču u zbirci.

Super dopuna, Hobite!

Ovo sa "Novim klincima" je sasvim na mestu, i fenomen je za posebnu analizu.

Znam, tauruse, bio sam ja u toj "vatri", nemam ništa protiv da ih analiziramo, možda će naša analiza da pomogne nekima ovde

Quote from: "scallop"Hobit negde napisa da dok nam promocija bude sranje i literatura će nam biti sranje. Ima tu nešto, pročeprkajte.

I uopšte se nisam šalio. Niti sam maliciozan

Quote from: "Hobit"
Pod jedan: nema više pravih novinara.

"Novi klinci" koji se bave tim poslom su razmaženi, tupavi i lenji.

To je tacno, ali je nazalost vezano za opste prilike. Kazu moji drugari novinari i urednici, da se sve vise uzima klinaca koji sljakaju besplatno, pa oni koji grizu najvise, njima pocne po malcice i da se placa. Znaci, kolko para, tolko i muzike; novinarstvo je postalo kao skolska novina.

Takodje, tacna je i Hobitova opaska o neprimerenom organizovanju promocije. To vise nije novinarski posao, nego marketinska strategija.

Potom, tacna mu je i opaska, da ako vec nije bilo naroda na promociji, treba poslati izvestaje na sve adrese koje bi sutra mogle da budu zainteresovana da ne proposte ovakav dogadjaj. Public relation.

Novinari su takvi kakvi su. Morate da im se prilagodite.
Držao sam ja puno konferencija za štampu, pres kliping mi zauzima (još uvek) celu fioku. (Treba to da pobacam, vreme je)
Tema je bila drugačija, ali, moje najave su bile tako blesave da sam često bio u prilici da plačem od smeha kada pomislim na to šta je dovuklo gomilu novinara. Od jedne konerencije punio sam novine po 4-5 dana. Bilo je tu bezobrazluka "za medalju". I, prolazilo je.
Radite šta znate i kako znate, ali U MEDIJIMA MORATE DA BUDETE, AKO VAS TAMO NEMA- ONDA I NE POSTOJITE.

Quote from: "Ghoul"eh, sad - 'najbolje'!

najbolje za autora texta ne moraju da budu i najbolje za tebe, ili mene.
osim toga, popboks je populistički medij (pogledaj izbor stvari koje su čitaoci izglasali kao najbolje u 2008.) - treba im servirati što atraktivnije i popularnije stvari.
kecmanović ima ime, makar i nemao bogzna kakvu priču u toj zbirci. za narod je zanimljivije da kecmanovića uopšte ima u toj knjizi nego li da je tamo neki anonimni pera perić napisao najbolju priču u zbirci.

Akcent nije bio na najbolje, već na - sve. Dao je i Mika svoj izbor, pa smo se poklopili 70%. Ti nisi "preklao" Darka, dok nisi dobio neku vrstu potvrde o "fušeraju" od Libeat i od mene. Mada, smatram da si preterao iako važi da talentovane treba mlatiti, a netalentovane ne vredi tući.

Poznato je da nisam u najboljim odnosima sa Pavlom, pa ni sa Dexom (mada mi nije jasno zašto), ali, napisali su dobre priče i nije mi bilo teško da to i javno kažem.

Ako već pišemo o tome zašto slabo prolazimo u javnosti, onda mora da vodimo računa i o tome kako se predstavljamo. Ne može uvek da nam bude neko drugi kriv. Sve što je Hobit napisao o "mladim novinarima" je tačno. Ali je tačno i ono o nama.

Za "Grbovnik" smo obezbedili Dvoranu Fresaka. Bilo je klope i šampanjca kao na Formuli 1 (od 5 litara). Doveli smo predsednika dvorskog saveta i vrhunskog heraldičara Acovića da govori o knjizi. Moj najbolji prijatelj je dovukao i potpredsednika "Politike" u to vreme i gomilu "novinarčića". Termin smo promašili - bilo je u podne (računali smo da je radno vreme, pa će biti lakše da se dođe). Jeli smo i pili i srećni bili, a objavljeno je dve-tri crtice i to iz materijala koji smo podelili.

Toliko o fami.

Quote from: "scallop"
Poznato je da nisam u najboljim odnosima sa Pavlom, pa ni sa Dexom (mada mi nije jasno zašto)

Za Pavla ne znam, ali za Dexu znam - on ne voli matore.  

Quote from: "scallop"Ne znam da li je neko primetio, ali na tom PoP BoX-u, u prikazu, nisu pomenute sve najbolje priče! Ili sam ja postao nepismen ili bi trebalo da sledi još jedan prikaz, radi konfrontacije.

Problem je kod tih kratkih prikaza, što čoek ne može da pomene mnoge stvari koje bi hteo! Jednostavno, nema dovoljno prostora. Osim toga, Scallopova izjava je prejaka jer su među pomenutim naslovima u tekstu i tri priče koje se nalaze među najbolje ocenjenima u njegovom osvrtu (Skrobonja, Milaković, Oltvanji). Nisu pomenute Zelićeva, Dexina i Sivkina. One su mi se svidele, ali prinuđen da biram koje ću da pomenem, nisam pomenuo njih nego neke druge. Dakle, kao što Ghoul reče, svako ima svoje favorite.

Još jedan prikaz radi konfontacije je dobra ideja, ali to već zavisi od volje i zainteresovanosti uredništva...

http://ljudska_splacina.com/2009/03/beli-sum-rivju.html

Ghoul svarno ume da ode over d top sa svojim hvalisanjem! Ponekad je zabavan, kao kad sebe nazove herojem bez mane i straha (koji pri tom vazda o strahu priča), ali ondak uzme pa recenzira svoju prosečnu priču i dadne joj najvišu ocenu u antologiji, nahvali je preko svake mere i naćera te da se krstiš i levom i desnom. Iskreno, meni Zoran Živković ume da bude zanimljiviji u svojoj poniznosti!

A i prema drugim autorima je nepravedan! Npr:

Recimo, kaže da je JORova priča emotivno prazna a emocije svih članova porodice su ono čime se ta priča prevashodno bavi (a ne haškim suđenjem, krimosima i ostalim stvarima koje jesu samo ukras!) Šta znači da je nešto emotivno puno - je l' samo onda kada se bavi nekim autsajderom koji je ogorčen na vasceli svijet? A ovo kao - raspad porodice, vamo-tamo, muško-ženski sukobi, bla bla-truć, zapostavljeno dijete, to su sve gluposti u kojima nema dovoljno emocija da se njima proza bavi?

Ili recimo za priču Poslednja pobeda Kira Velikog, veli da "autor priču počinje previše explicitnom tiradom protiv TV-a, govori mu direktno šta ima da misli o tome, i tu ga gubi", zaboravljajući da je nešto slično radijo u svojem romanu prvencu...

Da li neko zna da li je Kecmanoviceva prica negde prethodno objavljena?

Tokom citanja imao sam neverovatan osecaj deja vu-a, ali takodje je cinjenica da me onaj odvratni Nemac sve cesce posecuje... Sto je najgore, imam osecaj da sam to citao pre petnaestak godina, sto je, mislim, nemoguce, s obzirom na godine pisca... Mislim da je vreme da polako pocnem da trazim strucnu pomoc...

Rekord!

Jedna rečenica, dve materijalne greške.

Prva u imenu autora, druga u - citiram "ovde nam autor priču počinje previše explicitnom tiradom protiv TV-a" - a priča počinje citatom Klarka iz 1962. godine.

Zna li neko šta znači kada vam pogreše u imenu a onda vas otkače prvim što im padne na pamet? Frojd, Jung, Adler, ima li pomoći?

http://www.amika.rs

Pa ime autora i rivju priče nisu u istoj rečenici. Osim toga, Ghoula su toliko puta nazvali OgnjEnovićem da je vjerovatno sad odlučio da se osveti na nekome  

Quote from: "pilot babo"Ghoul svarno ume da ode over d top sa svojim hvalisanjem! Ponekad je zabavan, kao kad sebe nazove herojem bez mane i straha (koji pri tom vazda o strahu priča), ali ondak uzme pa recenzira svoju prosečnu priču i dadne joj najvišu ocenu u antologiji, nahvali je preko svake mere i naćera te da se krstiš i levom i desnom. Iskreno, meni Zoran Živković ume da bude zanimljiviji u svojoj poniznosti!

pilote, ne čudi me da ti je promakla (auto)ironična dimenzija u NAŽIVO, ali me pomalo čudi da je nisi zapazio u ovom mom prikazu.
u svakom slučaju, stvar je ličnih preferencija, kao što si i sam kazao: tebi se više sviđaju zoćina 'skromnost, skrušenost i poniznost'. međutim, meni je muka od takve skromnosti, skrušenosti i poniznosti koji 'krase' većinu naših pisaca, pa sam zato rešio da se malo distanciram od tih kvaliteta. za promenu.
meni je zabavno tako, a ko ne razume, neshvatiće. tj. kome to nije zabavno, može da se i dalej zabavlja zoćinom – i ne samo njegovom, nego preovlađujućom - skromnošću, skrušenošću i poniznošću. budi srećan i presrećan što sam ja jedini koji je (otvoreno priznao da je) lišen tih kvaliteta. izuzetak potvrđuje pravilo...

Quote from: "Amika"Rekord!
Jedna rečenica, dve materijalne greške.
Prva u imenu autora, druga u - citiram "ovde nam autor priču počinje previše explicitnom tiradom protiv TV-a" - a priča počinje citatom Klarka iz 1962. godine.
Zna li neko šta znači kada vam pogreše u imenu a onda vas otkače prvim što im padne na pamet? Frojd, Jung, Adler, ima li pomoći?

aha, evo ga jedan od ovih poniznih, skromnih i skrušenih do-zemlje-poklonjenih raba božijih.
dovoljno je da mu jedno slovce omašiš u imenu, i već zove upomoć fojda, junga i adlera!
zanimljivo da ih nije prizivao kada ga je priređivač antologije nazvao 'milivoje' (ovde: http://znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?t=6403&postdays=0&postorder=asc&start=25 odakle sam copy-pastovao sadržaj knjige tako kako je bio dat) – pitam se zašto?
takođe, pitam se da li bi ih ponizno, skromno i skrušeno pozvao da je ocena njegove priče bila pozitivna?
pitam se, retorički, of kors.

Quote from: "Amika"Rekord!

Jedna rečenica, dve materijalne greške.

Prva u imenu autora, druga u - citiram "ovde nam autor priču počinje previše explicitnom tiradom protiv TV-a" - a priča počinje citatom Klarka iz 1962. godine.

Zna li neko šta znači kada vam pogreše u imenu a onda vas otkače prvim što im padne na pamet? Frojd, Jung, Adler, ima li pomoći?

Alchajmer-Benz.

Ne jedi se, Miko. To Gulu tvoje prezime razjede mozak, pa lupeta gluposti. On nije ni čit'o Klarka. Vidiš da misli da se konoplja gaji kao pasulj. To ga zemljak natento.

Ja sam u stvari htio da te isprovociram da kažeš nešto ovako:

"Vidim da me neki ođe napadaju da sam isuviše neskroman i da nimalo nisam ponizan, što se od domaćega pisca svakako očekuje, i to zbog ocene koju dodelih sopstvenoj priči iz antologije Beli šum. Zato odlučih da preispitam istu, i shvatih, naime, da ocena vaistinu nije adekvatna - nije trebalo da joj dadnem manje od DESETKE! Ali, sad se setih da sam to i nameravao, ali se pokolebah u poslednjem času, pomislivši da će drugi autori da se ljute... Ta poniznost prokleta, zarazna je i počinje da utiče čak i na mene!"

Ali, provokacija nije uspela, upao si u neko pravdanje, kao ti unosiš svežinu, vamo-tamo, i pri tom propustio da napomeneš da je tvoja samoironija APASOLUNO GENIJALNA!

Citat, radi tačnije dijagnoze: "evo ga jedan od ovih poniznih, skromnih i skrušenih do-zemlje-poklonjenih raba božijih"

Psihološki problem se širi, pa kad nema argumenata kreću lične uvrede.

Šta je? Otkačila te cura pa pucaš. Poveri se nekom....

Kad smo već kod Ghoulovih greščica, navodi da sam mu na pozajmicu tražila određenu knjigu. Ja ga jesam pitala da mi preporuči literaturu o raspadanju leševa, na šta mi je on prvo predložio Sudsku medicinu Milovana Milovanovića, a kasnije mi poslao link na rapidšeru za Time of Death, Decomposition And Identification - An Atlas, i ponudio da mi pošalje zipovan primerak ako na rapidšeru nemam akaunt. Knjigu sam i bez akaunta uspešno skinula, i zahvalila mu na pomoći. Hvala još jednom, odlična je knjiga. Samo, gde je tu pozajmica?

Quote from: "angel011"Hvala još jednom, odlična je knjiga. Samo, gde je tu pozajmica?

i kakve sad veze ima dal sam ti dao papirnu knjigu, il poslao linkove za rapidšer e-verziju? šta se tu bitno menja, i zbog čega bih usred jednog rivjua pričao dugu priču o tim linkovima i glupostima korak po korak?

Ironija bre, Ghoule! C, c, c