ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

David Mitchell - Black Swan Green

Godinu sam odlucio da zapocnem sa jednim mi od drazih pisaca u poslednjih par godina. Tehnicki, posto roman "samo" povremeno flertuje sa zanrovima, nije mu mesto na ovom podforumu ali posto zelim da skrenem paznju na Micela...
BSG je Micelov cetvrti i za sada poslednji roman. Prethodna 3 (Ghostwritten, number9dream, Clous Atlas) su, na prvi pogled, mnogo ambiciozniji i, na svaki pogled, mnogo vise barataju fantastikom. BSG je roman o odrastanju Jasona Taylora, trinaestogodisnjaka u engleskoj zabiti 1982. Kao i u prethodnim romanima Micel voli da se igra strukturom opet nalazeci mesta za, kako neko rece, svoj fetisisticki odnos prema poglavljima ciji je tretman Micelu izgleda vazan kao i sama naracija. Reci nesto vise prakticno bi predstavljalo spojler te...
BSG je jako lepo napisan i to mu je jedina mana. S vremena na vreme Micel se zanese u svojoj vestini i umecu koji su na visokom nivou i onda se malo gubi, inace verodostojan, utisak da pratimo razmisljanja ranog adolecenta. I jos uvek nisam previse siguran sta mislim o samoreferencama - bilo mi je toplo oko srca kada sam naisao na njih ali imam utisak da su mozda ti pasazi previse hermeticni za nekog ko bi se ovim romanom prvi put sreo sa Micelom.
Dakle, ako citate Micela, citajte ga redom. Dobro je imati i "veliku sliku" u glavi kada se procenjuje BSG i njegovo mesto u Micelovom radu. Ja ostajem da tugujem posto, za sada samo, nadam se, nema vise Micela (BSG sam procitao posle 18 meseci stajanja na polici - maksimalno sam razvlacio uzivanje u Micelu , samo      jedan godisnje).
I da, Micelov #3 roman Cloud Atlas je objavila Laguna ali posle, vrlo povrsnog priznajem, prelistavanja skeptican sam po pitanju prevoda.

ed Jonathan Strahan - The Best Science Fiction and Fantasy of the Year vol. 2

Priveo sam je kraju sinoc. Evo sadrzaja:
SF and F Best 02 : The Merchant and the Alchemist's Gate -
Ted Chiang
SF and F Best 02 : The Last and Only or Mr. Moskowitz Becomes French - Peter S. Beagle
SF and F Best 02 : Trunk and Disorderly - Charles Stross
SF and F Best 02 : Glory - Greg Egan
SF and F Best 02 : Dead Horse Point - Daryl Gregory
SF and F Best 02 : The Dreaming Wind - Jeffrey Ford
SF and F Best 02 : The Coat of Stars - Holly Black
SF and F Best 02 : The Prophet of Flores - Ted Kosmatka
SF and F Best 02 : Wizard's Six - Alex Irvine
SF and F Best 02 : The Cambist and Lord Iron A Fairy Tale of Economics - Daniel Abraham
SF and F Best 02 : By Fools Like Me - Nancy Kress
SF and F Best 02 : Kiosk - Bruce Sterling
SF and F Best 02 : Singing of Mount Abora - Theodora Goss
SF and F Best 02 : The Witch's Headstone - Neil Gaiman
SF and F Best 02 : Last Contact - Stephen Baxter
SF and F Best 02 : Jaysus Christ Reanimator - Ken Macleod
SF and F Best 02 : Sorrel's Heart - Susan Palwick
SF and F Best 02 : Urdumheim - Michael Swanwick
SF and F Best 02 : Holiday - M. Rickert
SF and F Best 02 : The Valley of the Gardens - Tony Daniel
SF and F Best 02 : Winter's Wife - Elizabeth Hand
SF and F Best 02 : The Sky is Large and the Earth is Small - Chris Roberson
SF and F Best 02 : Orm the Beautiful - Elizabeth Bear
SF and F Best 02 : The Constable of Abal - Kelly Link

U celini dobro citanje. Ne bih ulazio u opise pojedinacnih prica sem sto bih skrenuo paznju na par:

The Cambist and Lord Iron A Fairy Tale of Economics - Daniel Abraham - ovo je vec treci put da nailazim na ovu pricu  u razlicitim the year's bestovima te pukim sabiranjem poena ispade da je to najbolja fantasy prica 2007. Ne bih se bas slozio, ali ova prica mozda najbolje ilustruje osnovnu tezu cele  antologije o granicama izmedju zanrova koje blede i vaznosti komunikacije izmedju pisaca.

The Last and Only or Mr. Moskowitz Becomes French - Peter S. Beagle - Ovu bi definitivno trebalo da procitaju razni prvo i drugosrbijanci a i nama trecepozivcima je fino legla.

Tu je i The Merchant and the Alchemist's Gate -
Ted Chiang - jos jedan od duplikata: SF na fantasy nacin.

Kada smo kod duplikata obratiti paznju na Holiday - M. Rickert, koja je mislim zalutala u ovu antologiju ali posto je jedan od mojih favorita ne bunim se previse. Nedavno sam nabavio i Map of Dreams, prvu kolekciju i radosno iscekujem bacanje na istu. Ima jos prilicno dobrih i zanimljivih stvari: Ford, Holly Black... u stvari da navedem stvari bez kojih sam mogao mirno da spavam i da ih nisam procitao: Trunk and Disorderly - Charles Stross, The Witch's Headstone - Neil Gaiman, Jaysus Christ Reanimator - Ken Macleod. Medju slabijim su mi i Glory - Greg Egan koja pada nakon brilijantnog uvoda i Sorrel's Heart - Susan Palwick sa previse look at me, look at me simbolike.

Ako bih poredio sa drugim antologijama ovog tipa i dalje je moj favorit The Year's Best Fantasy and Horror koji uredjuju Ellen Datlow, Kelly Link i Gavin J. Grant. Strahan je dosta konzervativniji u izboru prica u odnosu na Link i Granta (ciji je Lady Churchill's Rosebud Wristlet po recima G Dozoisa "flagship of slipstream movement") i meni prosto vise leze neki novi putevi kojima se fantastika danas krece. Jos par year's bestova me ceka za konacnu ocenu, ali posto znam njihov sadrzaj, mogu zakljuciti da ova antologija daje solidan, iako malo konzervativan presek polja iz naslova.

PS. posto ne pise nigde na samoj knjizi da naglasim jos jednom: izasla je pocetkom 2008 a sadrzi price objavljene 2007. Vol 3 se uskoro sprema a o "problemu" tako ranog izlaska u odnosu na druge antologije, nekom drugom prilikom.

Kako ti se svideo Kiosk?

U nekom od prikaza na netu rekose da se Sterlingovo umece pisanja pokazuje bas u tome sto uspeva da nas natera da zagrizemo i do kraja ispratimo nesto sto je u osnovi manifest u formi price. Slazem se sa tim.
Sto se same price tice tesko mi je da budem objektivan, svu pozadinu sam dodatno obojio i dodao svu nedostajucu scenografiju posto "znam" o cemu pise. Likovi Borislavljeve majke, Jovanice i, naravno, Fleke The Ciganina su upecatljiviji samim tim sto ih mi, ovde, vidjamo svaki dan na putu do prodavnice.
Sama ideja, tj sam manifest su dosta zanimljivi ali i depresivni moras priznati. Ne bih voleo da se i druga kriza odigra po tom scenariju. Takodje, ali samo zbog mog optimizma, ne dopada mi se njegova procena nas, tj. sta bi bilo potrebno da bi se stvari stvarno promenile. Ne dopada, sto ne znaci da nije dobra, naravno.  Ekonomski i socioloski sve to pije vodu i samo se nadam da se ta vizija buducnosti nece ostvariti na taj nacin.
U svakom slucaju, ispratio sam je sa posebnom paznjom (koju i zasluzuje).

Moram priznati da sam ja digao ruke od praćenja silnih zbirki priča. Čini mi se da sam poslednje nabavio Galactic Empires, ali ovo mi se čini zanimljivim. Zapravo, idealnim za pretakanje u novi "Monolit". Bobane, ima li te?

Ima me ali kao da me nema.

Znači, sve po starom...

Jeffrey Ford - The Portrait of Mrs Charbuque



U, do kraja, neizvesnom sukobu prosle noci izmedju sna koji je pretio da me savlada i mog zavrsavanja ovog romana prevagnulo je Fordovo delo svojim besprekornim stilom, bizarnoscu i, naravno, mojom zeljom da saznam kako se ovaj triler, fantasticna misterija i unutrasnja potraga razresavaju.

Piambo je portretista krema njujorskog drustva 1893 godine. Iako mu to donosi finansijsku sigurnost rastrze ga uverenje da je na taj nacin izdao Umetnost i ne moze da odoli izazovu da naslika portet misteriozne gospodje Charbuque za novce koji bi ga ucinili bogatim i slobodnim da se na miru posveti slikanju kakvo bi on hteo. Postoji "samo" jedan uslov: svoj model ne sme da vidi, treba da ga naslika na osnovu konverzacija sa Mrs Charbuque koja je sve vreme sakrivena iza paravana.

Roman je bio nominovan za World fantasy award 2003.(doduse te godine je tu nagradu dobio za najbolju zbirku). Skrecem paznju na ovo posto su fantasticni elementi prilicno efemerni(ovo je nesto o cemu se moza nadugacko i nasiroko diskutovati). Najbliza odrednica koja mi pada sad na pamet bio bi magicni realizam, mada se ovaj roman otima i takvoj, prilicno sirokoj, klasifikaciji.

Ovo je prvi Fordov roman sa kojim se hvatam u kostac. Poznajem ga iz mnogih kratkih prica na koje nalecem ne sve strane u poslednjih par godina kao i njegove zbirke The Empire of Ice Cream. Na osnovu tih prica nameracio sam se da procitam i nabavim sve sto mogu i ovaj prvi susret sa Fordom u duzoj formi samo me je ucvrstio u toj nameri. Prosto ne mogu sebi da oprostim sto mi ova knjiga vec dve godine stoji na polici neprocitana, ali.. ko zna zasto je dobro? U svakom slucaju Portret donosi sve na sta sam navikao iz brojnih prica: sjajno oslikani likovi, bogata proza koja je retko kada samodovoljna, nit humora koji se provlaci i kroz najmracnije scene, zanimljiv i nekliseiziran zaplet, intospektivni i filozofski senzibilitet i mnogo toga jos.

U svakom slucaju mnogo toga jos.

Quote from: "Melkor"Ako bih poredio sa drugim antologijama ovog tipa i dalje je moj favorit The Year's Best Fantasy and Horror koji uredjuju Ellen Datlow, Kelly Link i Gavin J. Grant.

  http://www.locusmag.com/News/2009/01/no-more-years-best-fantasy-and-horror.html      

Imajuci u vidu nagrade kao i nominacije, izmedju ostalog i za Nebulu (mada mnogi smatraju da je Nebula postala irelevantna u poslednjih 10-ak godina i upravo stoga je SFWA promenila propozicije za dodeljivanje iste prosle nedelje) pre nekoliko dana procitao sam:

Ian McDonald - Brasyl



Citanje se malo oduzilo, delimicno zbog privodjenja kraju GTA IV, delimicno sto ovaj roman trazi malo vise vremena za puno razumevanje; sto zbog McDonaldovog stila, sto zbog gomile brazilskih/portugalskih termina i reci kojih ima toliko da je vise nego potreban mali recnik koji se nalazi pri kraju knjige. Tesko je dati objektivnu ocenu ovog romana, meni se svideo ali da li roman dobar ili veoma dobar ... ostavio sam ovoj nedoumici par dana da se na miru izdinsta ali se plasim da nisam nista blizi pravom odgovoru nego odmah po okoncanju citanja.

Roman se sastoji od tri narativne celine smestene u Brazil 2006., 2032. i 1732 u kojima pratimo tri glavna aktera: Marselinu, prilicno antipaticnog producenta bljutavih reality programa, Edsona, muvatora iz favela Sao Paola i irskog jezuitu Luisa Quina na njegovom pohodu u srce tame, tj. dzungle Amazona. Mada se slobodno moze reci da je najvazniji "lik' sam Brazil u svojim razlicitim aspektima. Narativ iz 1732 je u pocetku najlaksi za pracenje, najstandardniji je u svom novi svet/quest pristupu i otac Quin je najsimpaticniji na pocetku. Problem sa narativima je sto nemaju svi isti tempo, sto uz nagle prelaze otezava citanje i udubljivanje u roman kao i pojedini (za mene) antiklimaksi pri kraju knjige. Problem {izgleda da je roman pun problema, nije bas tako, samo je uvek mnogo lakse primetiti stvari koje se ne uklapaju, strce ili ne valjaju a ostatak dobro ukomponovanog romana se nekako podrazumeva}, elem problem sa likovima su odredjene promene koje mi nisu izgledale bas najbolje, ili uopste, dobro motivisane, kao da su od pocetka zaziveli nekim svojim, prilicno zanimljivim, zivotima da bi McDonald pri kraju shvatio da mu se otimaju od finisa romana kakav je smislio i, malo na silu, uterao ih u tor. Uprkos tome sto sam vec 2 ili 3 puta rekao da roman ne saradjuje bas najbolje sa neambicioznim citaocima mogao je da bude bar 150-200 strana deblji i da na tome samo dobije u kvalitetu, motivisanju a mozda bi se nasao i neki manje Simonsovski kraj.

Veci deo romana uspesno balansira izmedju filozofsko/religioznih rasprava, kvantne fizike, akcionih scena, dobre karakterizacije, socioloskih zapazanja, kvantne fizike (da, drugi put) i maestralnih opisa Brazila, sto prirode, sto ljudi, sto Ria i Sao Paola. I, naravno, kvantne fizike i razlicitim prakticnim i neprakticnim primenama iste. Nazalost ne mogu ulaziti u opisivanje tog dela posto tesko mogu da smislim kako onda da ne spojlujem roman (Goran verovatno moze) tako da cu se malo zadrzati na "maestralnim opisima Brazila" i McDonaldovom, u poslednje vreme, karakteristicnom stilu. Evo par primera:

Rio had always been a city of shifting realities, hill and sea, the apartment buildings that grew out of the sheer rock of the morros, the jarring abutments of million-real houses with favela newlywed blocks, piled one on top of another.
And where the realities overlap, violence spills through.

...green and mold, water and heat and broken light, mists and vapors, and the flat, gray meanders of endless rivers. Canoes and bows and creatures heard but seen only in glimpses, a world without vistas, it's horizon as distant as the next tree, the next vine, the next bend in the river. A vegetable world, vast and slow.

...the flimsiest of girder works over the deepest of abysses, that this world, these streets, the skirt of rooftops spread out beneath like a first Communion frock, the blue sea and the blue sky and the green forest of the hills, even the soccer ball . . . carried with the clumsiness of a geek-boy, were a weave of words and numbers...

Ova tri citata nasao sam u nekom prikazu na netu i prilicno dobro oslikavaju McDonaldov nacin pisanja i jedina je zamerka sto je ponekad previse, previse prideva, previse metafora, jednostavno i samo previse... Ali samo ponekad...

Hm, pisanje, makar i ovakvo, o nekom romanu definitivno pomaze fokusiranju i destilisanju misljenja i sada mi je lakse posto sam izgleda resio onu nedoumicu sa pocetka teksta. Ovaj roman jeste dobar, dovoljno dobar da u meni ponovo pobudi interesovanje za McDonalda - posebno za River of Gods - koje nije bilo veliko posto sam ga citao u Polarisovom izdanju (i svojevremeno sam od Saleta M. uzajmio King of Morning, Queen of Day), ali mislim i da se oko Brazila podigao preveliki hype, veci no sto zasluzuje i mnogi ce biti (a mozda sam delimicno i ja) blago razocarani ali samo zbog prevelikih ocekivanja.

Stalno ga merkam ovako elektronski, sad si me ti još više naložio, ali uzdržaću se do papirnatog izdanja, nadam skorom prevodu iz Paladinove radionice, ako ne -  moraću da trošim oči.

Poslednje dve tri godine citam samo sa papira i nacelno sam uvek bio raspolozen da pozajmim knjigu, ali posto sam se par (nekoliko desetina) puta opekao potrebne su mi dobre garancije da cu knjigu dobiti nazad Ali, uvek mozemo da se dogovorimo  

Inace, ako mozes, procitaj na engleskom, mislim da ce mu bilo kakav prevod, pa makar i Paladinov, tesko dorasti.

He he, zahvaljujem, ni ja više ne pozajmljujem knjige, ako baš moram, onda je već otpišem, pa šta bude... Neću da te deranžiram, mogu da sačekam (i onako imam ovde tri gomile koje se sporo smanjuju), ali u slučaju da se baš otegne, "će te" kontaktiram kad spremim bele rukavice i čistu sobu.  

I tako prolaze dani, i mene sve vise mrzi da pisem o citanju, posebno sto je ovih dana aktuelno pisati o pisanju, a posto ja nisam od onih za koje se prica da pisu a ne citaju, vec samo citam a ne pisem sem ako ne racunamo ovo sto pisem da citam i da je postalo zaludno citati sta sve drugi pisu o tome sta su citali od onih trecih koji takodje pisu ali ne citaju, a ni ovi drugi izgleda ne citaju nista sem sta ovi treci pisu o citanju ili o pisanju, napisacu da sam procitao dok sam jos razmisljao sta da napisem o citanju "Brazila":

Tim Powers - The Bible Repairman



Ovo je u stvari chapbook a za chapbook wikipedia kaze:

QuoteNo exact definition can be applied.

U ovom slucaju to konkretno znaci (sem sto sam se zeznuo i mislio da nabavljam zbirku) da ovaj skupi pamflet ima 26 strana, 3 Powersove ilustracije, njegov potpis i jednu dobru pricu. I da, konacno imam jedno (makar malo) izdanje infamous Subterranean Press-a ogovaranom na Nightflier-ovom topiku.

Powersova dela mogu se grubo podeliti na tri kategorije kaze mudrost interneta i to bi bile The Histories, The Modern World i Other. Istorije su: Drawing of the Dark,The Anubis Gates, On Stranger Tides i The Stress of Her Regard. Modernom svetu bi pripadale Last Call, Expiration Date, Earthquake Weather, Declare i Three Days to Never, dok bi Other bile: Skies Discrowned, An Epitaph in Rust i Dinner at Deviant's Palace. Na moju izuzetno veliku zalost nisam se jos docepao nicega iz Other odeljka ali me izuzetno zanima kakvi su to romani koji se, u odnosu na ostale koji se izuzetno tesko mogu kategorizovati, otimaju i takvoj gruboj podeli dela ovog izuzetnog pisca. Rekoh, izuzetnog. Ja preferiram istorije samo zato stu su vise lude i otkacenije ali i ostalo sto sam citao nije nista manje dobro i u mom malom citalackom univerzumu Tim Powers je jedna od sjajnijih zvezda i prava je steta sto su na srpsko-hrvatskom objavljena samo Anubisova vrata.

Bible Repairman pripada "modernom svetu" kakav je opisan u Last Call seriji, spiritualni svet je veoma vazan i prilicno aktivan, moze da posedne ali je i prilicno jestiv, Fisher King se stara o dobrobiti Kalifornije i povremeno saradjuje i sukobljava se sa Dionisom i jos ponekim mitoloskim entitetima a ako vam strucnjak za biblije prepravi sveto pismo mozete uspeno manipulisati gresima i usput egzorcirati ponesto ili ponekog. Naravno, nista se ne dobija lako i puna cena cesto postaje jasna previse kasno.



Prica ima svoje problemcice, da citiram citat Powersa:

QuoteIt takes almost as much hassle to write, to plot and research and outline a short story as for a novel, not quite but maybe half as much time. And, of course, a short story isn't half as long as a novel and it doesn't make half the money a novel makes. Also, most of my short stories tend to be either pointless vignettes in which I don't bother to do the plotting. Or they are telescoped novels where people come to conclusions with way too little evidence, and the action happens too conveniently rapidly.

sto se uglavnom manifestuje i u ovoj prici koja, iako nije konfuzna za eventualni prvi susret sa jednim od omiljenih pisaca naseg administratora (mislim), mnogo bolje lezi uzivaocima i postovaocima dela William Ashbless-a(1785-1985). S druge strane, worldbuilding i karakterizacija su savrseni, Powers na malom broju strana uradi vise nego mnogi za citav roman a i da nije sve u parama govori i mnostvo ideja od kojih maltene svaka zasluzuje i omogucuje i neke duze forme. Inace, ovo je tek 10. ili 11. Powersova prica, koliko sam ja izbrojao.

Kratko i slatko.  

Od Istorija nisam čitao samo On Stranger Tides. Ostalo je bilo problematično naći na IRCu (u trenutku kad sam "zakačio" Powersa), ali uspeo sam da se dočepam i pročitam Dinner at Deviant's Palace. To je neko postnuklearno ludilo, stalno sam imao fleševe na Fallout dok sam čitao. nije pitko kao Drawing of the Dark ili The Anubis Gates ali je zabavno.

The Stress of Her Regard me JAKO smorio. Ne znam dal je do mene u tom trenutku ili do knjige, al se ne sećam rado :/

Rado bih čitao Fault lines trilogiju (Last Call, Expiration Date, Earthquake Weather) – sinopsisi su vrlo primamljivi. Moraću da opljačkam Otoa... čim mu vratim Voice of Fire Alana Mura i The Devil you Know Majka Kerija. Blah. Mur mi je bio jako težak za čitanje pa sam odustao, a Carey je ispao pravo otkriće (o tome ovde) te ga p r e p o r u č a m

Nazad na Powersa, jesam li ja od tebe beše uzimao zbirku priča Strange Itineraries? To je kolekcija priča koje podsećaju na recimo Zonu sumraka. Variraju u kvalitetu, ali ima jako dobrih i zabavnih. Bolje mu leži duža forma...

Nesto ne mogu da se setim da li sam ti dao SI ili smo samo pricali o tome  Ali i ovo ostalo sto te zanima... znas gde mozes da me nadjes ...

Prosle godine sam procitao Declare (koja je tipicno ludilo, mozda malo i previse) i Fault Lines (aaa, tako se zove) i super su mi legle; pretprosle i On Stranger Tides koja je prava bombonica, pirati + vudu + Powers je dobitna kombinacija.

PS. Imam i ja negde na kompu varijante sa mIrca samo... samo...

nisi mu ti dao već ja  

Quote from: "Melkor"Ovaj roman jeste dobar, dovoljno dobar da u meni ponovo pobudi interesovanje za McDonalda - posebno za River of Gods...

Evo ovako:

BRASYL je remek-delo i ako bi me neko pitao kako bih voleo da pišem, odgovor je: TAKO! Hajp je potpuno zaslužen.

Što se tiče REKE BOGOVA - pošto je upravo prevodim - vratio sam se tom tekstu posle ovih par godina otkad se knjiga pojavila i čini mi se da sam uspeo da pronađem ključnu razliku u pristupu koji Mekdonald ima prema Indiji, u odnosu na Simonsovu KALI.

Naime, Simonsov pristup bih mogao nazvati ZAPADNOCENTRIČNIM: sve što u KALI vidimo od Indije jeste crno: beda, smrt, sirotinja, opskurni kultovi, još bede, smrad Kalkute... i glavni junak, WASP Amerikanac, prosto uvređen takvim stanjem stvari. Simonsov junak ne razume Indiju, ne prihvata je, strano je telo u njoj, bez obzira na porodične veze. Severnoamerička i indoazijska kultura kod njega su potpuno nekompatibilne, čak prirodno antagonističke, nepomirljive. Slika je crno-bela, pri čemu je bela strana, naravno, rezervisana za protagonistu (te kroz njegovu projekciju za samog Simonsa).

S druge strane, Mekdonald u RECI BOGOVA slika daleko slojevitije i živopisnije platno, sa naglaskom na nekoliko nivoa egzotike (iz rakursa čoveka sa Zapada):

1. Najpre je tu, prirodno, nivo egzotičnog ambijenta: Indija predstavljena sasvim drugačije - kao bivši kolonijalni Radž podeljen na svoje nekadašnje sastavne delove (sindrom SFRJ) prinuđene da zarate zbog nedostatka ključnog resursa - vode, koje je sve manje i u samom Gangu; to nije samo Indija prosjaka i krava koje lutaju drumovima, već i Indija neobičnih hinduističkih hramova, bezbrojnih fabrika, terena za kriket, bogatih poseda, virtuelnih sapunskih opera, najsavremenije tehnologije. Simons se nikada nije potrudio da nam prikaže i one delove podkontinenta koji podsećaju, recimo, na Švajcarsku - što je i logično, jer je za radnju njegovog romana seting samo izgovor i prikaz egzotične raskoši koja je toliko privlačila Britansko carstvo u KALI bi bio suvišan. U RECI BOGOVA je ta raskošna i složena slika neraskidiva od radnje romana.

2. Sledeći nivo egzotike odnosi se na glavne likove: bili oni sitni kriminalci, policajci za uništavanje odbeglih veštačkih inteligencija, političari ili "očajne domaćice", to su većinom stanovnici Trećeg sveta, prikazani kao ljudi potpuno svesni svoje nezamislivo bogate i stare tradicije, sa svim tananim slojevima postupaka i ponašanja koje takve kulture nalažu, i koje jednom zapadnjaku, pogotovo Amerikancu, nikada neće biti sasvim dokučive.

3. Novi nivo egzotike koji Mekdonald daje u RECI BOGOVA - logično, pošto je to ipak SF roman, ali ne i SAMO SF roman - odnosi se na novume u vidu rezultata tehnološkog razvoja na, nazovimo to, "mikro" nivou, u kiberprostoru i virtuelnoj stvarnosti, te na interakciju tih novuma sa procesima uobičajenim za zemlje u razvoju, od zabačenih arena za klađenje na borbe genetski modifikovanih krvožednih mačaka, preko peščanih plaža za hemijski pojačano uživanje turista sa zapada, pa do zagušljivih i vrelih klubova u kojima tutnji lokalna trans-, haus- ili kako se već ne zovu te vrste muzike. Možda najegzotičniji u tom smislu jesu i takozvani "neuti" - novi, srednji pol, ni muškarci ni žene, nastali hirurškim intervencijama, sa tasterima za čulna zadovoljstva ugrađenim u podlaktice, pol za koji Mekdonald nehajno izmišlja zamenicu (yt) i stavlja prevodiocana grdne muke.

4. Najzad, Mekdonald u RECI BOGOVA taj nivo egzotike novuma nadgrađuje sledećim korakom - novumom u svemiru - u vidu tajanstvenog NEO (Near Earth Object) koji bi u opadajućoj orbiti trebalo da se sudari sa planetom ili je makar okrzne, ali iz nepoznatih razloga zadržava isto odstojanje od Zemlje. Protagonisti koji se bave tim nivoom problema u knjizi sada su konačno belci, zapadnjaci, ali njihovo mesto je tu sasvim logično: Indija kod Mekdonalda nema svoju NASU.

Iako me povremeno izluđuje svojim nehajnim, razbarušenim stilskim figurama koje su često krcate referencama na koje čitalac s ovih prostora retko - ako i tada - nailazi, Mekdonald vodi roman čvrsto, sa veštinom koja nikada ne deluje usiljeno, i od prve do poslednje stranice taj utisak vas nikad ne napušta: to je čovek koji je BIO u Indiji, POTRUDIO SE da upozna što više od njene kulture, tako da ni u jednom trenu nemate osećaj da je bilo šta u romanu - kako bi to Ghoul rekao - FEJK.

Što se tiče objavljivanja - neko je zamešateljstvo oko toga ko je nosilac prava, obavestiću sve zainteresovane o tome kojim će redosledom knjige ići.

Evo jos jedne knjige za koju bih voleo da cujem i Goranovo misljenje. Pre jedno mesec dana procitao sam:

Stephen King - Just After Sunset



a i Goran je zavrsio par dana posle mene, mislim. A u zbirci 13 prica koje, na gomili, predstavljaju najgoru kraljevu kolekciju koju sam procitao. Sto ne znaci da nema dobrih prica, ima; cak ni ne znaci da je vecina prica lose, nije, samo... samo nisu onakve kakve ocekujem od Kinga. Sve su jako dobro napisane (sto nas narod kaze: pismene) i sve su veoma citljive sto uopste ne cudi. Cak nije rec ni o izneverenim ocekivanjima, posle Cell-a hteo sam potpuno da odustanem od Kinga, zbog Lisey's Story sam se samo predomislio i prilicno sam oprezno prisao ovoj zbirci.
King u uvodu objasnjava da je zbog medikamenata i para ispao iz stosa pisanja kracih prica, da bi se pre par godina ponovo nakanio da ih pise i sve price (sa izuzetkom macke iz pakla) su iz poslednje dve godine i uglavnom su objavljene u "The New Yorker, Playboy, McSweeney's, The Paris Review, Esquire" i slicno. Ovo, naravno, nista ne opravdava posto cu ja, kao krajnji konzument sam odrediti vrednost zbirke per se, da li je umetnost ili kic i posto nisam struka moje misljenje ima najvecu mogucu  vrednost... ali mislim da pomaze prilikom razumevanja mesta gde se Po zalasku sunca nalazi u Kingovom opusu.
Sve price sjajno funkcionisu na intelektualnom nivou, ali velikoj vecini fale muda, balls, cojones, ma koliko zadovoljavale sva pravila i estetske potrebe neupecatljive su i blede. Iako je proslo tek 30-ak dana od kada sam zaklopio korice imam problem i da se setim o cemu su neke i moram da ih prelistam da bih se setio. Izuzetaka ima i tih par izuzetaka drasticno vadi prosek, te iako mislim da je ovo najgora Kingova zbirka koju sam procitao daleko je od lose, samo, na zalost nije bas ni blizu dobre...

Nego, sta mi se nije svidelo:

A Very Tight Place - mlak pokusaj, ne vodi nikuda, kraj ni da pominjem
The Things They Left Behind - post 9/11(to kao da je obavezno) "katarzicna" prica
The New York Times at Special Bargain Rates - emotivni ghost story za sredovecne gospodje
Mute - mnogo price ni oko cega, mada bi bila dobra kao urbana legenda

Sta mi se nije nesvidelo:

Ayana - na tragu ranijim radovima, ali po radnji ne i po emotivnom ucescu
Willa - jos jedan ghost story, na zapadu nista novo
Harvey's Dream - ovo je blizu da bude dobro, samo se previse
raspisao (sto je problem vecine prica)

Sta mi se svidelo:

Rest Stop - mejnstrim prica, konsekventno hororicna
Stationary Bike - ova prica me je licno pogodila, o jednom debeljku je
Graduation Afternoon - odlicna minijatura, neocekivano

I, sta mi se mnogo svidelo:

The Gingerbread Girl - dugo vozi, nisam imao ideju kamo, ima i
par iznenadjenja, prosto me je uvukla i prisvojila (doduse tek od pola), zadihao sam se citajuci
N. - na pocetku zbirke nalazi se citat iz Velikog boga Pana,
Arthura Machena i N bi trebalo da predstavlja omaz Machenu, koga nisam, na zalost, citao i ne znam koliko je uspela na tom polju. Reci cu samo da davno nisam naisao na nesto zbog cega posle nisam spavao, ali posle N. proveo sam jednu lepu, besanu noc i podsetio se zasto volim da citam.

Nisam jos samo spomenuo The Cat from Hell, to je do sada neuzbircena prica iz ranih sedamdesetih i potpuni je palp.

Citajuci prikaze po netu naleteo sam na prilicno raznolike komentare, ljudi se aktivno ne slazu sta valja a ne valja, na primer, izgleda da je samo meni N. ovako legao, ali ta raznolikost je, mislim, najbolji dokaz da ovoj zbirci, uprkos svemu, treba dati sansu.

Slazem se u potpunost za " N".
Bas sam je i Ghoulu pre neki dan preporucio.

Ostalo je boranija......

Iskopao " My Own Kind of Freedom" Stevena Burst-a.

Pokusao covek da nagovori Universal da je izda kao zvanicnu Firefly novelu, i kad nisu pristali, objavio je na netu za dz...

Ko voli Firefly - prava poslastica.

Procitah sinoc "Turn Coat." Knjiga mi, za razliku od prosle, nije toliko sela. Vec nakon 100 strana sam znao ko je izdajnik; nakon jos 50 sam skontao ko je marioneta. Ono sto je dobro kod Butcherovih romana jeste sto pruza dobru zabava, kod ovog coveka ne treb gledati spisalacku vestinu. U ovom romanu saznajemo jos nesto o Harijevoj majci, kakva je bila ranije i tako dalje. Njegov brat Tomas, bogami, njemu ce se svasta izdesavati, a poginuce jedan od likova koji se vuku kroz citav serijal. Ko ce poginuti, i sta se desilo sa Tomasom i Harijem, saznacete ako procitate "Turn Coat."

Shatnerquake!!!!

About Shatnerquake:

It's Shatner VS Shatners!


It's the first ShatnerCon with William Shatner as the guest of honor! But after a failed terrorist attack by Campbellians, a crazy terrorist cult that worships Bruce Campbell, all of the characters ever played by William Shatner are suddenly sucked into our world. Their mission: hunt down and destroy the real William Shatner.


Featuring: Captain Kirk, TJ Hooker, Denny Crane, Rescue 911 Shatner, Singer Shatner, Shakespearean Shatner, Twilight Zone Shatner, Cartoon Kirk, Esperanto Shatner, Priceline Shatner, SNL Shatner, and – of course – William Shatner!


No costumed con-goer will be spared in their wave of destruction, no redshirt will make it out alive, and not even the Klingons will be able to stand up to a deranged Captain Kirk with a lightsaber. But these Shatner-clones are about to learn a hard lesson...that the real William Shatner doesn't take crap from anybody. Not even himself.





E kakvo je ovo upisavanje! Genijalno!

A tek promocija sto je bila....sa sve Klingonskim metal bendom.

Evo mog učinka za prvi kvartal:


januar

Master of Shadows, Lynn Viehl
Just Another Judgement Day, Simon R Green
Sunshine, Robin Mckinley
Kencyrath 1-4, P. C. Hodgell
Sharing Knife 1-3, Lois McMaster Bujold

februar

Kitty and the Dead Man's Hand, Carrie Vaughn
Bone Crossed, Patricia Briggs
Mortal Sins, Eileen Wilks
White Witch, Black Curse, Kim Harrison

mart

Foundation, Mercedes Lackey
Weavers of Saramyr, Chris Wooding
The King's Own, Lorna Freeman
The Clone Republic, Steven L. Kent
Off Armageddon Reef, David Weber
By Schism Rent Asunder, David Weber
World War Z, Max Brooks
A Kiss Before Apocalypse, Thomas E. Sniegosky
Noah's Children, Thomas E. Sniegosky


april

Crown of Shadows, C. S. Friedman
Feast of Souls, C. S. Friedman
Magic Strikes, Ilona Andrews
Turn Coat, Jim Butcher
Wild Cards, George Martin
Aces High, George Martin
Jokers Wild, George Martin
Aces Abroad, George Martin
Down And Dirty, George Martin
Ace In The Hole, George Martin
Dead Mans Hand, George Martin
One Eyed Jacks, George Martin
Jokertown Shuffle, George Martin
Bloodhound, Tamora Pierce

Jako bih volio da čujem nešto više o Wild Cards (je l se tako zove cijeli serijal?) . Koliko sam shvatio, nije ih napisao Martin, već je on valjda urednik ili nešto slično? Vrijedi li to naručivati?

Neki od ovih naslova su tipične zbirke priča, neki su mozaički romani, to jest - romani sa nekoliko autora, gde svako od njih prati jedan pow - dok su neki romani sa samo jednim autorom. U načelu, utisci su pomešani. Ima sjajnih priča i romana, ali ima i davljenja i gušenja. To je naročito izraženo kada je autor Melinda Snodgras. Zelaznijevi radovi su izvanredni, kao i Martinovi i Vilijamsovi. Negde od osmog dela serijala počinje blagi pad u kvalitetu zapleta. Desetku još nisam stigao da pročitam, ali je po komentarima sa stranih sajtova - odvratna. Nagli skok u kvalitetu trebalo bi da opet krene od Wild Cards 14, ako sam dobro shvatio, ali ja ih imam samo do 12, mada sam u procesu nabavljanja. Sad, da li to naručivati? Najpre, stariji delovi trenutno postižu sumanuto visoke cene, tako da ne znam je li to isplativo. Potom, ja sam trenutno u fazonu petparačkih i postapokaliptičnih storija, pa sam dohvatio to da čitam, a stajale su mi u knjige kutiji od 2001. godine. Ne znam šta da ti kažem. Sada su mi "Karte" legle. Da si me pitao pre nekoliko meseci, odgovor bi možda bio drugačiji.

Ok, hvala. Martin je na mene ostavio toliko jak utisak sa SoIF da ću ipak pokušati da ga nabavim, makar samo zbog njegovih priča.

Mislim da može da se nađe na netu prvi Wild Cards. Skini, pa baci pogled. Ako ti se onda svidi, ti naručuj.

Dobra ideja. Pronašao sam prvih 9 djelova + šesnaesti!

Onda si miran. Samo ti još treba 11. deo, pošto je deseti roman za sebe, koji se ne odvija na Zemlji. u 11. delu završava se priča započeta u osmom, tzv. Jumpers Trilogzy. Nakon toga sledi malo lutanja, pa onda od šesnaeste knjige počinju nove teme, sa novim junacima, pošto je "Tor" preuzeo serijal.

Ja mogu samo da sanjam da pročitam toliko knjiga.
Od fantastike sam ove godine pročitao samo ON THE BEACH Nevila Shutea. Jedna, ali srećom vrlo vrijedna knjiga. In fact, toliko sam bio oduševljen da sam odlučio da napišem traktat o njoj i o dvije filmske adaptacije.

S jedne strane, posao mi je da čitam knjige. S druge, čitam veoma brzo. S treće, poslednja tri meseca provodim jako puno vremena po bolničkim čekaonicama, pa čitam.

a da se ne lažemo, većina toga što ti čitaš ionako je brzo pisano, za one koji brzo čitaju!

Da se ne lažemo, ja ne čitam samo fantastiku. Štaviše, manji deo onoga što čitam otpada na fantastiku. Čitam dosta etnologije i antropologije - najviše ruske - razna istorijska i sociološka dela, povremeno se vraćam svojoj staroj ljubavi - komparativnoj religiji i ezoteriji - a čitam i stripove. Dakle, na spisak naslova koji sam postavio valja dodati još najmanje toliko nefantastike? A vi kako 'te?

ja malo čito jednog klasika ruske fantastike, pa se osvrnuo na nj. prilično dobru zbirku:
SENOVITE PRIČE – Fjodor Sologub
http://ljudska_splacina.com/2009/06/senovite-price-fjodor-sologub.html

Imam problem Buridanova magarca - što prije da čitam: Quarantine Grega Egana ili Singularity Sky Charlija Strossa

S'm ti vrti, 'de je sir 'de je slanina. Prva tica odnese crva, drugi miš - slaninu.

Ja sam čitao samo Singularity Sky: pristojno, ali ništa posebno... Bolja, ili možda bolje rečeno, značajnija su mu neka kasnija ostvarenja.

Quote from: Mica Milovanovic on 06-06-2009, 18:52:06
Ja sam čitao samo Singularity Sky: pristojno, ali ništa posebno... Bolja, ili možda bolje rečeno, značajnija su mu neka kasnija ostvarenja.

Već sam odmakla sa čitanjem, ali stalno imam dojam da ne čitam Strossa nego Banksa.

Pogledaj naslovnicu. Možda ipak čitaš pogrešnu knjigu.

Čitam na libruseku, ima samo naslov.

Quote from: Bab Jaga on 06-06-2009, 16:24:51
Imam problem Buridanova magarca - što prije da čitam: Quarantine Grega Egana ili Singularity Sky Charlija Strossa

Moja preporuka je Strosova tetralogija Merchant Princes, ako možeš da dođeš do nje.

Nisam čitao tu tetralogiju, jer imam strašnu averziju od istih, ali od Strossa je definitivno preporuka: Accelerando.

Jao, ala ste mi otvorili apetiti za Strosa! Mislim da ću ovih dana ponoviti The Atrocity Archives.

Quote from: nightflier on 06-06-2009, 22:03:25

Quote from: Bab Jaga on 06-06-2009, 16:24:51
Imam problem Buridanova magarca - što prije da čitam: Quarantine Grega Egana ili Singularity Sky Charlija Strossa

Moja preporuka je Strosova tetralogija Merchant Princes, ako možeš da dođeš do nje.

Za sada sam uspjela pronaci samo 4 knjigu. 

Ako te ne mrzi da čitaš s ekrana, mogu da ti pošaljem. Delio je izdavač prošle godine.

Pa ja samo s ekrana i čitam, u elektroničkim bibliotekama. Imaš PM 

Završila sam Singularity Sky, dobra je to knjiga, samo u odnosu na ono što sam čitala prije od Strossa, ova mi - nije Stross. Ali, to je dobro ako čovjek je tako raznovrstan, zar ne?

U pravu si, potpuno je Banksovski. Uz to sam procitao i Glasshouse i imam potpuno isti utisak kao i za Sky da tu nesto nedostaje da bi to bili stvarno dobri romani. Sam Stross se opravdava da je potpisao previse ugovora i da mora da stanca knjige pa ne stize da se pozabavi svakom ponaosob kako bi trebalo.

Ja se konačno dohvatio Dickovog romana "Tri stigmate Palmera Eldriča" (ZS izdanje); ostalo mi je još pedesetak stranica do kraja i roman je jednako maestralan kao i "Tecite suze moje, reče policajac" i "Ubik". Philip K. Dick mi je definitivno omiljeni SF pisac.