ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Micin tekst je odlican, informativan i prikladno sazet. Koliko ce cesto biti azuriran?

Pa, ne znam. Ovo je namenski pisan tekst za UBIQ. Ja sam dugo prikupljao podatke, ali nikako nisam imao pravi povod.

Verovatno ce prosirena verzija ici kao prilog knjizi koju Boban i ja imamo nameru da napravimo - kad-tad...

Quote from: Goran Skrobonja on 24-07-2009, 12:51:33
Micin tekst je odlican, informativan i prikladno sazet. Koliko ce cesto biti azuriran?

Mogao bi ti da napises novi Prilog... Ili tekst "Dopuna priloga... sa aspektom na..." Nije to telefonski imenik da se azurira. Hajde da pitamo Z.Z.-a kad ce da azurira enciklopediju.

Quote from: taurus-jor on 22-07-2009, 16:28:39
Za Ghoula i Miću:

Zvezda Tri je premijerno prikazana na dan kada je Grossmann zatvorio konkurs za takmičarski program, ali sam razgovarao malopre sa Tomažom u vezi mogućnosti da film prikažemo u revijalnom programu. Ili ćemo ga staviti u program FSFF, kao pretpremijeru.

Zvezda Tri će se za koji dan naći na programu bioskopa Balkan u Beogradu. Darko Bajić je bio na projekciji na FDU, film mu se mnogo dopao, pa je predložio Nebojši da ga prikaže kod njega. Više podataka imaćete večeras, a sutra-prekosutra dobićete priču o filmu - praćenu fotkama, ako mi Nebojša bude dozvolio da ih postujem.

dobro balkan, ali... slovenija, EU?
će li ga biti na grosmanu?

Sve će se sazna kad bude trebalo.

http://www.nadlanu.com/Dynamic/News,intLangID,2,intItemID,141112,intCategoryID,115.html

(Ovo je debelo skraćena verzija teksta, praćena jednom fotkom, a dužu verziju ću da postujem popodne, pošto sada nisam u prilici).

jore, možda je bolje da dalju priču o ovom FILMU nastavimo na adekvatnom topiku, a ovaj ostavimo SF PISCIMA.
http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=7904

Apsolutno. Idemo u teleport, a na odgovarajućem topiku sledi obećana, celovita verzija mog teksta, objavljenog preko Bete.

Hm, vijest da je za vas Munitić hrvatski autor je meni sokantna, jer njega se ovdje dozivljava iskljucivo kao srpskog teoretičara fantastike na filmu, animacije itd. Mozda stoga jer je bio ogroman zagovornik unitarizma na filmu (tj. negirao je postojanje nacionalnih/republickih kinematografija u ex-Yu), da bi 1990-h pisao knjige naglašavajući već u naslovima da je riječ o srpskom filmu/animaciji, itd. U svakom slučaju, zaboravljen je u Zagrebu, premda je bilo nešto nekrologa sad kad je umro, i spomena kako je taj čovjek ipak dobar dio svojeg zivota vezao uz Zagreb i napisao stotine dobrih stranica o Zagrebačkoj školi crtanog filma. (Osobno znam da je zadnjih par godina pokušavao opet uspostaviti veze sa zagrebačkom filmologijom, međutim ovdje nitko nije pokazao neko posebno oduševljenje.)

Ja sam ga nazalost zaboravio, inace bih inzistirao da ga Mica stavi u tekst. Naprosto mi nije palo na pamet.

Inače u Žiljkovoj i mojoj antologiji, pa ni u Ziljkovu tekstu, Munitić se ni riječju ne spominje. Jednostavno nam je, kao srpski autor, ispao iz vidokruga...

Quote from: tomsak on 31-07-2009, 00:43:10
Hm, vijest da je za vas Munitić hrvatski autor je meni sokantna,

i meni.
ne samo šokantna nego i apsurdna.

munitić je žrtva toga što je pokušao da bude nesvrstan - a sada mu se dešava da ga i jedni i drugi zaboravljaju, jer nije u njihovoj fijoci.
baš tužno.

Dobro, da li još jednom treba da ponovim da ga nisam zaboravio.

od zamerki, najveća – totalno izostavljanje ma i najmanjeg pomena RANKA MUNITIĆA.
ne znam kako si uspeo da počiniš tako ogroman propust?
on se u svojim knjigama bavio fantastikom u širokom smislu, ne samo na filmu nego u stalnim paralelama sa književnim delima i arhetipovima koji stoje iza SF-F-H žanrova, i njegove analize ključnih književnih i filmskih SF-F-H dela su zaista veoma vredne i značajne.
mislim da si morao makar da pomeneš (a i više od toga) barem FANTASTIKU NA FILMU I & II, ČUDOVIŠTA KOJA SMO VOLELI (više verzija) i ALISU NA PUTU KROZ PODZEMLJE I SVEMIR.
to je jedina baš velika zamerka koju imam na text.
OK. Verovatno sam pogrešio što nisam pomenuo Munitića, kao Hrvata koji je najveći deo karijere proveo u Srbiji. Biće ispravljeno u narednim tekstovima (ako ih bude). Ipak, u nekakvom eventualnom zbirnom tekstu koji bi mogao da se uradi, on pripada Hrvatima.


+ nekoliko manjih:

- korišćenje floskule 'fantastike natprirodnog' kao sinonima za horor netačno je, ili u najmanju ruku neprecizno upotrebljeno (tj. ako si ti hteo da kažeš da tebe, za svrhe ovog texta, zanima samo onaj horor koji je natprirodan, onda je to trebalo tako da kažeš i povučeš distinkciju; istina, u tom slučaju, ne znam zašto uopšte pominješ SRPSKOG PSIHA.)

OK. Horor nije isto što i fantastika natprirodnog i to bi trebalo da bude jasnije razgraničeno, a namera je bila upravo ona koju navodiš. Što se tiče SP žao mi je bilo da ga izostavim, jer je privukao dosta pažnje – mada imaš pravo da nisam do kraja dosledan.

-ranko krstajić zaslužuje malo opširnije pominjanje i isticanje, i kao pisac (pre svega zbog zbirke Noći crnog meseca) ali i zbog nedovoljno istaknutog značaja Antologije svetske fantastike koju je priredio.
O ovome sam već govorio. Ipak je ovo prevashodno tekst o SF-u.

-iako se u načelu slažem sa opisom pekićevog BESNILA, čudno mi je da među žanrovima koji su tu smešani ("roman katastrofe, naučne fantastike, špijunskog romana") ne pominješ horor. čak ni ja ne bih išao tak odaleko da tvrdim da je to čist horor roman, ali rekao bih da u njemu horora ima više od SF-a. da se sad ne bavimo promilima i procentima, mislim da ćeš se složiti da je horor nesumnjivo prisutan i to u značajnoj meri.

Da. Mogao sam da pomenem da ima elemente i horora.

-šta god privatno mislio o ABN-u, njegovo društvo, i vesti iz nesvesti trebalo bi pomenuti, kao i činjenicu da predaje –kako-tako- SF kurseve u kragujevcu.
Za Vesti se ne slazem, za kurseve da.

-trebalo bi da apdejtuješ, makar u elektronskoj verziji, na animi, deonicu u kojoj i piševa ubrajaš među mladunce koji još nemaju knjigu. a vala i zelića. + ako već apdejtuješ, i dexa bi trebalo da nađe svoje mesto negde.

To ne može. Tekst ide onakak kakav je bio. U nekoj buducoj, prosirenoj verziji, oni ce naci svoje mesto.


-što se tiče teorijske literature, fale ti METAMORFOZE VAMPIRA marije šarović i naročito MOTIV VAMPIRA U MITU I KNJIŽEVNOSTI ane radin, a vala i njena antologija domaćih priča – PRIČE O VAMPIRIMA.

Ovde je opet pitanje razgraničenja čime se tekst bavi. Pomenuo sam tebe, a njih ne. Slobodna procena relevantnosti...


-relevantno je makar uzgred pomenuti i knjižicu saše radojevića MIT O FRANKENŠTAJNU.

Da.

-kod kratkih filmova pominješ " Rakete Nikole Mančića (2006)" – reditelj se zove VLADIMIR mančić.

OK. Ovo sam ispravio u nekoj od verzija teksta, ali je promaklo u finalnoj...

-kod opisa opusa radmila anđelkovića izostavio si da napomeneš koliko je taj dosadan i naporan za čitanje.

Nije.

-Ilija Bakić je, po meni, značajniji i bolji nego što iz prekratke odrednice o njemu sledi.
Da. Mogao sam da dodam još par rečenica. Ilija to zasluzuje.

Quote from: Mica Milovanovic on 31-07-2009, 15:21:21
...Da. Mogao sam da dodam još par rečenica. Ilija to zasluzuje.

MićaM - ajs kul i naj kul 

Da čovek prosto pobesni od njegove pomirljivsti i racionalnog pristupa diskutovanju. Ovo je Internet, Alaha mu. Kamo uzavrele emocije i tvrdoglavljenje? Kamo pogrdna imena i uvrede?

Hoćeš da kažeš da nisam pogodan za pisanje Istorije srpskog SF-a?

  I to bi se dalo implicirati.

Slažem se da je tužno što je, izgleda, Munitić zaboravljen i tamo i ovdje (i obratno).

Mića, ti ga nisi zaboravio, ali ja jesam, inače bih ti rekao ranije pa bi ga se možda i spomenulo u nekoj varijanti.

Nego, ne piše li on srspkim jezikom (tj. ekavicom)? Evo, pitao sam neke ljude danas, svi kazu: "Da, Munitić, bio je vrlo slavan, dobro je pisao, srpski kritičar filma i SF-a". I sad si ti misli, ali to je slika o njemu u Zagrebu... Vijest da je tamo "hrvatski" je svima iznenađujuća...

munitić je pisao na SRPSKOM jeziku, pa ga barem to, ako ništa drugo, čini pre svega ovdašnjim teoretičarem, tj. onim koga treba pomenuti kad se govori o srbiji.
inače, pošto sam imao zadovoljstvo razgovarati s njim, znam da je i GOVORIO po srpski, sa malo ili nimalo jekavice, dakle - ne radi se o na-srpski-lekturisanim, nego na-srpskom-pisanim knjigama.

A Andrić?
Zašto Hrvati svojataju Andrića kada je sem svog prvog rada, sve objavio u beogradu, tu živeo i radio praktično ceo život.

Quote from: Boban on 31-07-2009, 18:00:43
A Andrić?
Zašto Hrvati svojataju Andrića kada je sem svog prvog rada, sve objavio u beogradu, tu živeo i radio praktično ceo život.

i pisao na srpskom.

Ako je neko operisan od nacionalnog onda sam to ja - ali zdrav razum mi govori da čovek koji je Hrvat po rođenju ne može da bude prisvojen u korpus srpskog SF-a ma gde stvarao i na kom god jeziku stvarao.

Po meni je potpuno irelevantno što je on govorio ekavski u poslednje vreme. Pogledajte naslove njegovih prvih filmova, pre nego što je došao u Beograd: Putujući kino (1964), Vrijeme vampira (1971).

Ali, ono što je najvažnije napravio je pošto je došao u Beograd. Čak je i naglasak tu nebitan. A stvar se može posmatrati i po državljanstvu. Mogu da se kladim da je nakon tolikih godina u Beogradu imao državljanstvo Srbije.

I potpuno je nevažno zašto Hrvati svojataju Andrića. Imaju pravo da ga svojataju koliko i Srbi. Isto važi i za Munitića. Isto važo i za Teslu. Crossover, braćo. Nema pametnog rešenja, osim onog - slavite ih i jedni i drugi, pošto Jugoslavije više nema. 

mićo, jebote, te filmove je radio u HRVATSKOJ, naravno da su im naslovi na hrvatskom, zar stvarno misliš da je neki srpski reditelj mogao da dođe u hrvatsku i da režira film koji će se zvati VOZ U SNEGU, um(j)esto VLAK U SNIJEGU?!
sem toga, on je bio 'samo' scenarista, a ne producent i reditelj/redatelj, pa sve i da je iz nekog nepojmljivog razloga hteo, nije mogao da insistira da hrvatski film ima naslov na srpskom.

Da prekinem diskusiju - ja sam pisao istoriju srpskog SF-a, a ne istoriju SF-a u Srbiji. Uz par izuzetaka koje sam, manje-više, svesno učinio, to sam ispoštovao.
Ja tu ne želim da pravim ustupke.

Meho, jesam li sada malo više Srbin? 

Dobro gazda Mićo, rek'o si svoju, bit će kako ti kažeš.

"ja sam pisao istoriju srpskog SF-a, a ne istoriju SF-a u Srbiji"
=ja bih voleo da vidim definiciju srpskog SF-a: šta je to i šta ga srpskim čini?
i da li si zagleđivao lične karte baš svih pisaca koje si uvrstio u srpske?

nemoj sutra da se otkrije, npr. da je majka lazara komarčića bila hrvatica, ili da krštenica dragutina ilića nije bila autentična, i da je rođen negde preko granice!

Ja se povremeno brinem da li zaista ne umem da se izrazim. Nije bitno gde je ko rođen, već kom narodu pripada.

Ja zaista nemam ništa protiv da napišem i Istoriju SF-a u Srbiji, ali, naprosto, ljudi su od mene tražili da napišem Istoriju srpskog SF-a.

Po meni to su dela čiji su autori Srbi. Njihovu nacionalnu pripadnost sam pokušavao da proverim, koliko god sam to mogao, a naravno da to uvek nije bilo moguće. Ako ima grešaka, popraviću ih u nekom narednom tekstu.

Quote from: Mica Milovanovic on 31-07-2009, 20:39:46
jesam li sada malo više Srbin? 

Mićo, Srbendo, ti si bre budućnost Srbije. Mi srbujemo u prošlosti i sadašnjosti, a ti srbuješ u naučno fantastičnoj budućnosti. Tako se kalio Srbin!

ABN bi bio ponosan na mene da sad ovo može da pročita...

Ne brini, prati on svakodnevno šta se piskara ovde...

Quote from: Mica Milovanovic on 31-07-2009, 21:53:50Nije bitno gde je ko rođen, već kom narodu pripada.

Ja bih rekao da nije bitno ni gdje je rođen ni kom narodu pripada - između ostalog i zato jer mu nitko ne može prebrojati ni pretke ni krvna zrnca, a da to bude 100% pouzdano - nego kojem kulturnom krugu pripada. Dakle, ako je netko živio i radio u Beogradu onda je na njega više utjecao beogradski kulturni milje, nego zagrebački i onda on više pripada srpskoj, nego hrvatskoj kulturi. I obrnuto. Što ako je netko doselio u Ameriku i piše na engleskom? Onda je valjda on američki pisac, a ne odaklejevećdošao... Što ako je netko stopostotni rođeni, ali i autohtoni, recimo, novosadski Hrvat? Kamo on spada? U hrvatski ili srpski kuturni krug?

Ma, Izi, slažem se s tobom - potpuno. Ali smo se bili dogovorili (ili sam bar ja tako shvatio) da ovaj prostor bivše Jugoslavije pokrijemo serijom tekstova o hrvatskom, srpskom, slovenačkom, itd. SF-u. Tako je u Žiljkov tekst ušao Hrvat Milan Nikolić (za koga sam ja mislio da je Srbin, jer je pisao ekavicom i mislim da nije živeo i radio u Hrvatskoj), pojedini autori iz Bosne i Hercegovine, pretpostavljam hrvatskog porekla, Veronika Santo (koja je gotovo sve priče izvorno objavila u srpskim časopisima), Željko Pahek (doduše, sa napomenom da je većinu radova objavio u Srbiji), itd. Ja sam preuzeo da pokrijem srpske i crnogorske autore.
Kao što se vidi, trudili smo se da izbegnemo preklapanja i mešanja, iako ih je bilo (Željko Pahek, na primer, Lidija Beatović, jer je kod njih nije bilo, itd.). Verovatno je trebalo na oba mesta da pomenemo Munitića, ali njima je promaklo, a ja nisam proverio, jer sam verovao da su oni uneli njega, kao rođenog Hrvata. Greška, obostrana, definitivno. Šta da se radi... Sada smo je uočili i biće ispravljeno u nekim od narednih tekstova.

Ma okej, nisam kvalificiran da uopće spominjem Munitića, samo sam reagirao na rečenicu  Ali da, ako ste dogovorno podijelili teritorij i humano preselili stanovništvo, onda ovo zbilja spada pod tehničku grešku...

Router mi sjebao pristojan odgovor. Ponoviću ga iz Beograda.

Samo ukratko: Mića je povukao nogu, a kritičari neka se bace na posao, a ne na trtljanje (natruhe).

Quote from: tomsak on 31-07-2009, 15:43:09
Slažem se da je tužno što je, izgleda, Munitić zaboravljen i tamo i ovdje (i obratno).

Ja bi prije rekla zanemaren nego zaboravljen. BTW, tomsak, dobrodošao, nisi prije postao tu? Barem nije puno.

Meni je sinoć stigla knjiga "Ad Astra". Zajedno sa jednom bocom koju ću najpre "izučiti".

"Ad Astra" sjajna i iscrpna knjiga, koncipirana onako kako treba da bude Bobanova "Antologija". Šakić i Žiljak su lepo uzeli period 76-06, trideset godina i pokrili ga potpuno. Sve je informativno i sadržajno. Bibliografija i nomenklatura, dobar uvodni deo i po jedna priča pisaca. Da li jednom možemo da se ugledamo na njih ili ćemo opet od Dragutina Ilića i Lazara Komarčića?

Mićin "Kratak..." je početni korak (mali za njega, a veliki za Srbiju), a to što je osim u literaturu ugazio i u teoriju, film i stripove, verovatno se više neće ponoviti, jer će oni koji se time bave napisati svoje, parcijalne "Antologije".

Scallope, Boban i ja imamo nesto slicno u vidu...

Treba naci vremena... Za ovaj kratki prilog mi je trebalo sest meseci... Ovo je znatno ozbiljniji poduhvat.

To je ozbiljna pretnja.

Molim da se ovoga puta komentar ne briše.

kada je koji komentar i gde obrisan?

Četiri reči: To je ozbiljna pretnja.

Za to nije potrebna provera ili korekcije pa da se omaši postovanje.

Posao ne mora biti dug, ali treba biti svakodnevan: Žiljak i ja smo sjeli nakon SFeraKona 2004. i pripremili sve (krenuvši od nule) do početka 2006. Ali smo citali svaki dan i nalazili se jednom tjedno uzivo, plus non-stop telefoni i mejlovi.

Naravno, to se ne bi dogodilo da nije krenulo od *jasne i direktne narudžbe* - Macan je nakon "trebalo-bi-moralo-bi" okruglog stola rekao da to oće, dao nam dvije godine (do 30. obljetnice SFere, Siriusa i fandoma), a u hodu je prihvatio opseg, a - nu čuda - dobili smo i pokoju kunicu.

Inače, da smo ostali na hobističkom/fanovskom radu u slobodno vrijeme, nikad ne bi ničeg bilo - to sam dosad naučio uz Macana i Žiljka. To znam jer istom metodom (fiksni rokovi, zadani opseg, redoviti rad) ide redovito i Ubiq, dok "hobističko" pripremanje bibliografija domaćeg SF-a, skeniranje naslovnica Siriusa, popisivanje Parseka i slične rabote koje bi iziskivale utemeljenje cijeloja jednog instituta za znanstvenu fantastiku, više-manje tavori na hrpama po uglovima moje sobe još otkad pokrenusmo Ubiq...

Elem, dok god ide metoda "kad se nadje vremena...", nista od toga, Mića moj...

ps. još bolje te našao, Bab-Jago.

Uh, znam ja to. Ali tešim se da sam zbog svojih godina u nešto boljem položaju nego vi. Naime, ja sam gotovo 95% kratkog proznog srpskog SF-a (priča do novele) već pročitao i imam već, manje-više, iskristalisano mišljenje šta bi trebalo da uđe u tu antologiju. Negde sam taj spisak i dao, mada to, po Bobanu, ima previše strana... Slede pregovori...

Ono što je veća muka, bar po mom mišljenju, jesu biografske odrednice o piscima, koje bih ja voleo da nešto detaljnije uradimo nego što je to bilo zamišljeno (i odrađeno) u Ad Astri. Naime, ja bih voleo da to bude nešto između antologije i leksikona, gde bi o važnijim piscima bili dati kraći eseji (i do 3-4 stranice).

Ovde ne pominjem probleme sa prekucavanjima tekstova i sl. što, takođe, nije zanemarljivo...

To je moj Mića!

Prekucavanje nije problem, ali kvalitetna lektura jeste.
Ja sam izgleda dao previše slobode autorima; u konačnom, to pomaže najboljima, ali onima koji bi mogli da napreduju baš i ne.

Takođe, problem su tekstovi o piscima jer nema nikoga ko bi bio sposoban da to odradi kvalitetno, kompletno i ujednačenim pristupom za sve autore.

No, ako je izbor da se uradi nešto što će biti najbolje do sada te vrste ili da se čekaju decenije da se uradi najbolje moguće, ipak biram prvu varijantu.

To je moj Boban.

Mića i Boban su prava kombinacija. Rašani bi rekli: difuzija i konfuzija. Od toga bi mogla da nastane - fuzija. (Ne hladna fuzija, to je rekao Skrobonja)

Zašto lektura? Objavljeno djelo je objavljeno djelo - mi smo ispravljali samo očite previde i tipfelere. Stvari iz Siriusa nismo ni taknuli niti se to smije raditi (pogotovo pokojne autore), a nove generacije smo samo preuzeli iz izdanja (fala bogu, tu smo dobili ulomkeiz PDF-ova od izdavaca ili Word-fajlove od autora). Ne možemo lektorirati nešto što je već tiskano... Osim toga, užitak mi je u Ad astri pratiti kako se jezik mijenja, od birokratiziranog jezika 70-ih, neke vrste hrvatskosrpskog, pa do suvremenoga govornog jezika u rasponu od literarnog do zagrebačkog svakodnevnog govora... plus eksperimenti kakav je onaj s "ustaškim jezikom"... U nekoj ažuriranoj antologiji bilo bi i novla na kajkavskom i čakavskom dijalektu...

Problem jest bio skeniranje materijala iz Siriusa, OCR, zatim čišćenje tog krša (sva sreća da Žiljak ima viška vremena;P), pa onda korektura korektura korektura... (koja nazalost ipak nije savršena).

Tu sada nailazimo na dublji problem.
Sirius je menjao autore, bez njihovo znanja i dozvole, prepravljao rečenice, dopisivao, otpisivao; zar da konačna i večna bude ta varijanta?

Nasuprot tome, ja uvek kada preštampavam nešto svoje, menjam i dopisujem; evo, Crni cvet je od prvog izranja 1993. godine do sada povećan za oko sedam kartica teksta; polovina u jednom poglavlju, a ostalu tu i tamo. I opet ću da menjam i dopisujem, do god budem imao prilike.

Opet pravimo od komarca - magarca. "Sirius" nije jedini izvor. Malo su prevodili na hrvatsko-srpski sa srpsko-hrvatskog, ali to je, otprilike "planeta" u "planet". Ako je Mića iščitao 95%, to je jedna sigma greške. Od toga je bar polovina "neprevođena", ljudi imaju originale... Greška je u margini. Lepo je rekao Tomket da treba imati i malo patine. Ko je, bre, lud da čita tvoju drugu i petu verziju "Crnog cveta"? Ko je čitao prvu pamti prvu, ko je čitao četvrtu, pamti četvrtu. Možda će ABN da upoređuje. Ili kao što su tražili razlike između dve verzije D. Ilića! 

ali ostaje poslednja verzija.
1978. godine moja priča je bila šesta na Andromedinom konkursu i naredne je objavljena u Galaksiji.
Ja sam odneo u redakciju redigovanu verziju sa nekim maleckim izmenama, ali vrlo bitnim.
No, oduvali su me i objavili od slova do slova ono što sam poslao.
I dan danas sam nesrećan zbog toga.