ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Čitam - već duže vreme, ali ne krivicom romana - IZVRŠITELJI NAUMA GOSPODNJEG, Zorana Krušvara. Zabavno je, al, eto, ne postizavam.

Ja upravo završavam Tamno Skeniranje - poslednji Dikov roman kojeg imam na polici, i koji mi je najbolji roman ikad napisan, bar što se SF-a tiče! Kakvi tripozovni dijalozi! Bože, ono je baš literatura koja mi je kao studentu psihologije legla! Kako je čova uplovljavao u nesvesno, u ID dok je pisao ovo, to je nemoguće! Prejako, zaista. Nešto najbolje ikad što sam pročitao. Ne znam kojim rečima više da pohvalim ovo delo...Androidi su mi dosad bili njegov najbolji roman, ali Tamno Skeniranje je Sunce naspram Meseca Androida.

Ta mi je sljedeca knjiga na redu za citanje, zastekana na polici. A ja jos pokusavam da dokrajcim smarajuci Teror, ali sam sad rekao da ne pocinjem nista novo dok ga ne zgotovim...

Znači prejako, mada su dijalozi strange...ali mi je to najbolja stvar ovde Podseća me na moje neke tripove nekad XD XD

I sam sebe uhvatih u lazi. Taman rekoh da necu pocinjati nista novo dok Teror ne dokrajcim, kad juce slucajno naidjoh na Kingovu zbirku prica Nightmares & Dreamscapes i kako sad ne poceti to citati, pogotovo zato sto nisam citao Kingove krace price i nisam ga dosad citao na engleskom. Vidim ja da ce sa Terorom biti kao s Crvenim Marsom...

Ja sam stamanio "Tvrdo kuhana zemlja čudesa i kraj sveta", "Sputnik Ljubav," od Murakamija, i "Vrata perpcepcije," od Oldos Hakslija. Prva knjiga je mnogo dobra - mešavina sajberpanka, budućnosti, sadašnjosti, detektivske priče, sve to umotano u jednog lika koji je više u fazonu onoga glavnog lika iz Stranca od Alber Kamija, ili pak onog iz Procesa od Franc Kafke. Ovo delo je A MUST READ, čak će se svideti i fanovima fentezi literature jer je ovo praktično fentezi roman. Kraj je relativno neočekivan, što samo doprinosi kvalitetu romana. Druga knjiga, "Sputnik Ljubav," me nije toliko dojmila - više je za žensku populaciju, ali nije ni ona loša.  Doduše, delo se guta u jednom dahu, iako se meni nije svidelo, radnja fino teče, i kraj mi se mnogo sviđa. "Vrata percepcije," je više filozofska/religiozna knjiga, jer nam Haksli priča o tome kako je otvorio svoj um pomoću halucinogena, meskalina. Nije loše - po ovoj knjizi su Doorsi dobili ime, a sad vidim i zašto

Trenutno čitam Mesečeve vrtove od Stivena Eriksona, i knjiga je sjajna. Ima preko 600 strana, ali nema smarajućih opisa Dzordan tipa, puno akcije, mašte, neka varijanta izmedju Martinovog serijala, i Crne čete, samo mnogo kompleksnije i mnogo bolje pisano od Crne čete.
Vidim da Laguna priprema knjigu , u kojoj će biti priče Kinga, Silverberga, Pračeta,
Martina, Dzordana, Gudkinda i drugih, to će svakako biti na listi za čitanje.

Ne mogu naci topik o Teroru, pa cu ovo okaciti ovdje:

Napokon procitah Teror do kraja.
I sto je najinteresantnije, koliko god sam se patio sa prve dvije trecine romana, posljednjih 200-tinjak stranica sam procitao u komadu, sa uzivanjem. Ne sjecam kad mi se i da li mi se desilo nesto slicno s nekom knjigom.
Simons mi postaje sve dosadniji i naporniji. Dok je u Ilionu i Olimpu prezvakavao neke okvire postavljene u Hiperionu i nastavcima, s Terorom me je smorio jednom supljom pricom, razvucenom na preveliki broj stranica u odnosu na ono sto je imao da kaze. Sve se mahom svodilo na preganjanje mornara sa stvorom, na Simonsovo (u svakom djelu vidljivo) pokazivanje svoje nacitanosti i svestranosti, ukratko na sve ono za sta nije potrebno 650 stranica.
Svojim preopsirnim opisima i razvucenoscu mi je ubio zelju za citanjem romana, pa sam nekoliko puta pravio pauze od par dana, sto sam iskoristio da procitam neke druge stvari.
E sad, posljednja trecina romana je za mene bila iznenadjenje. Prica postaje mnogo ljudskija, zanimljivija i napokon se moze vidjeti zbog cega je Simons i napisao ovaj roman. Na trenutke me je podsjetio na svoje sjajne trenutke iz Hiperiona, vezano za prikazivanje ljudskosti i patnje likova u knjizi. I sto je najvaznije, a sto je mana mnogih ranijih Simonsovih knjiga koje se odlikuju gomilom postavljenih pitanja na koja u velikom broju ne dobijamo odgovore, Teror je zaokruzena, smislena prica, koja ima i glavu i rep (iako je, da se ne lazemo, ovo roman koji nije toliko ambiciozan kao Hiperion ili Ilion, pa Simons i ne zapocinje preveliki broj paralelnih prica koje poslije treba uskladjivati u smislenu cjelinu).
Kada bih ga morao uporedjivati s nekim ranijim Simonsovim djelom, po kvalitetu bih ga svrstao uz rame sa Strvinarskom utjehom...

A onda nadjoh topik u hororu, pa ga okacih tamo...

Quote from: tiha voda on 06-10-2009, 01:00:53
Trenutno čitam Mesečeve vrtove od Stivena Eriksona, i knjiga je sjajna. Ima preko 600 strana, ali nema smarajućih opisa Dzordan tipa, puno akcije, mašte, neka varijanta izmedju Martinovog serijala, i Crne čete, samo mnogo kompleksnije i mnogo bolje pisano od Crne čete.
Vidim da Laguna priprema knjigu , u kojoj će biti priče Kinga, Silverberga, Pračeta,
Martina, Dzordana, Gudkinda i drugih, to će svakako biti na listi za čitanje.

To je u pripremi pola decenije.

Kako sam u posljednjih nekoliko dana dovrsio citanje nekih nezanimljivih novijih knjizica, prije nego sto krenem u citanje drugih noviteta, rijesih da se malo vratim na nesto od starije literature sto me odusevljavalo kad sam citao ranije.
I dograbim Polovu Kapiju i - opet se odusevim. Razgovori izmedju Boba i Sigfrida su cisti zlato...
Volio bih procitati neku novu knjigu koja ce mi se svidjeti makar priblizno ovim starijim, al tesko...

Da li je kod nas neko objavio knige Ian M. Banks-a (iz the culture serijala)?

Narodna knjiga Alfa (naš večiti izvor čuđenja) je objavila Walking on Glass i The Wasp Factory, ali ništa sa "M"

     Mislim da bi, kada je noviji SF u pitanju, romani 'Kulture' Iana M. Benksa [za sada ih ima 8, a zaceti su 1987. sa Consider Phlebas] zaista trebali da budu prevodjeni. Moguce je da velicina teksta ne dozvoljava priredjivacu da prigrabi za sebe dovoljno entuzijazma kako bi se upustio u tu avanturu.

    U pitanju su veoma literarna i imaginativna djela za ljude mnogo strpljenja i, prije svega, maste. Cak sam od Benksa imao prilike citati i dva mejnstrima, Complicity i The Crow Road (nikada nisam citao The Wasp Factory, niti ga imam), sto je pokazalo da covjek u najvecem broju slucajeva vise mari za svoje likove nego za zbivanja, pa se slicno ocrtava i u njegovoj "M" karijeri i sto Banksovim SF knjigama daje dodatni pecat dostojanstva i vjerodostojnosti. Jos jedan dobar skotski [zanrovski] pisac kome bih pridruzio i Iana Renkina, prevashodno njegove ranije romane o Inspektoru Rebusu (izvanredna skotska knjizevna tradicija kao da ne planira da zamre).      

    Podrazumijeva se da se ovdje prevodi izvjesna obimna fikcija, poput Dzordza, Dzordana, itd., medjutim stice se utisak kako se to odradjuje iz priprostog razloga sto su u pitanju osjetno popularniji i bolji autori - sto tek polovicno ima smisla. Recimo, Tom Klensi, ma koliko jalov literata, jos uvijek nije nasao izdavaca upravo iz razloga sto mu svaki roman u prosjeku ima 600+ strana. I niko ne moze reci da se Klensi po Balkanu ne bi prodavao, mada, s jedne strane, njegov 'mojo' je odavno oslabio, i pored toga sto taj trejdmark jos stoji na cvrstim nogama. Isto se moze reci i za romane Nila Stivensona.

   Iako jos uvijek cekam nastavak veoma dobrog bestselera Cryptonomicon iz 1999., Stivensonovi tupavi 'Baroque Cycle' romani su pretjerano zamorni (jedva sam se progurao kroz kroz dvije trecine prve knjige). U stvari, onaj zalet i hipertrofisanost koju je nekako uhvatio i ukrotio u Cryptonomiconu (takodje knjiga od 900+ str.) samo je nakalemio na ovaj serijal koji mu se ucinio daleko prijemciviji - samome sebi, mozda - i negdje u medjuvremenu, usred citave te promjene tonaliteta, izgubio dobar dio kontrole nad radnjom. I pored toga sto nije epistolarno djelo, imao sam osjecaj kao da citam tomove i tomove necijeg privatnog dnevnika.  

   Uz sve sto je receno, mislim da bi na ovim prostorima neko ipak prije odlucio da publikuje Stivensona nego Benksa, ciji se broj fanova, makar na americkom tlu, ni ne moze poceti sa uporedjivanjem; ne bi imalo svrhe. Moja malenkost svakako glasa za Benksa; istancaniji, razumniji, inovativniji i nadasve bolji pisac.          

benxov Wasp Factory je skoro pa genijalan roman - sve dok ga TWIST u poslednjih 10-ak strana ne usere skoro potpuno, i učini krajnje neverovatnim tj. nemogućim.

ipak, i uprkos tome, mogu da potpišem ovo što je trip reko - ozbiljan je taj baja, i svakako vredi dubljeg izučavanja, mada možda ne nužno u tim sf romanima.

@Tripp
Pravo da ti kažem, uopšte mi nije jasno insistiranje izdavača na serijalima. Ok za kraće, tri knjige kupac i isprati i kupi i ne izgubi interesovanje. Mamutske serijale: jok. Čak i Disksvet, serijal koji je napravio Lagunu, odavno posustaje u prodaji, ne relamiraju ga više, iako su knjige nezavisne i možeš da kupiš prvu pa dvadeset prvu... Točak vremena? Užas. Pesme leda i vatre? Predobre, zapravo, ali nema kraja na vidiku...

@Zakk

Stavise, ni ja ne volim serijale, niti sam svjestan da sam ikada citao jedan duzi od 3 toma. Naprotiv, ne shvatam autore koji su voljni da se upuste u takve mamutske projekte.

Generalno uzevsi, Benksova 'Kultura' samo je niz spejs-opera sa naizgled neogranicenom pozadinom namalterisanom na unikatnu utopijsku premisu na koju mogu da se redjaju sukcesivni dogadjaji a da uopste ne ometaju niti da zavise od onoga sto je isti autor prethodno publikovao. Najzad, svaki roman je zaseban i nijedan ne dijeli iste likove ili zbivanja. U pitanju je najmudriji kompromis kojem moze da se prikloni jedan SF pisac: stvoriti imaginarni svijet i onda ga detaljisati kroz romane na makro i mikro nivoima. Istovremeno, Benks se ne bavi 'Kulturom' back-to-back vec izmedju svakog naslova publikuje ili mejnstrim ili (neki drugi) SF. Otuda 8 romana ''Kulture' za 20+ godina, sto meni lici na veoma podnosljiv spisateljski tempo.   

Prirodno je, naravno, da se pocne od prvog romana (prva tri su, moguce je, najbolji u serijalu, iako se docniji odlikuju prodornijom literarnoscu i komplikovanijim narativnim metodama; u nekim naslovima cak prednjaci i fentazi elemenat), ali to, dabome, uopste ne mora da bude pravilo. Na kraju sve ipak zavisi od citaoca.     

Ja vrlo shvatam strane autore, jebiga, njima to neko plaća.

I ovde bi pisali mamutske serijale kad bi se

a) od pisanja moglo živeti (čak ne "udobno", samo "živeti")
b) ako bi izdavač naručio.

(a čak ni to ne zaustavlja neke ljude)

"Kultura" nije klasičan "serijal", kako nisu u pitanju nastavci ovo što sam pisao se ne odnosi u potpunosti na nju.

Vise je za "Nove knjige"



SF ali bez "M"

Uvek su mi bili zanimljivi opisi same Kulture, retke funkcionisuce utopije, mada Banks dosta bezi od njih i zadrzava se na opisima "neprosvetljenih" svetova. Inace, mislim, da se neke AI pojavljuju u vise od jedne knjige.

U Hrvatskoj su izašli "Sjeti se Flebasa" i "Igrač igara".

Kad ste već kod Škota, čitao li je ko nešto od Kena Macleoda? Ako jeste, šta je dobro, odakle početi - ja skoro pročitah savršenstvo od novele 'The Highway Men' i mislim da sam otkrio novog omiljenog pisca...

jul

An Oblique Aproach, David Drake and Eric Flint
In the Heart of Darkness, David Drake and Eric Flint
Winter Duty, E. E. Knight
Destiny's Shield, David Drake and Eric Flint
Fortune's Stroke, David Drake and Eric Flint
The Tide Of Victory, David Drake and Eric Flint
The Dance of Time, David Drake and Eric Flint
The Skewed Throne, Joshua Palmatier
Cast in Silence, Michelle Sagara


avgust

The Course of Empire, Eric Flint and K.D. Wentworth
Time Spike, Eric Flint & Marilyn Kosmatka
Dragon Keeper, Robin Hobb
Inda, Sherwood Smith

septembar


The Fox, Sherwood Smith
By Heresies Distressed, David Weber
Lamentation, Ken Scholes
Skin Hunger, Kathleen Duey
The Stormcaller, Tom Lloyd
The Sword of the Lady, S. M. Stirling


oktobar

Graceling, Kristin Cashore
Malteški šišmiš, Ljubomir Damjanović
Unseen Academicals, Terry Pratchett
Jedan na jedan, Ivan Nešić

Kamo plusevi, minusevi i smajliji bljuvači?

Računam da o tome pišem na blogu i u "Novim knjigama", pa nema potrebe da se ponavljam.

Ima. Treba i da stavljaš linkove ka prikazima koje si uradio.

Quote from: nightflier on 01-11-2009, 19:23:52
Dragon Keeper, Robin Hobb

Nisam nasao da si pisao o ovome (ne ubih se od trazenja, doduse ). Kakva je?

Meni je bila razočaravajuća. A napisao sam prikaz na blogu. http://nightfliersbookspace.blogspot.com/2009/08/dragon-keeper-by-robin-hobb-ili.html

Meni je od Hobove dobar Farseer i Tawny man...ostalo je smor živi. Od Soldier Son-a sam pročitao prve dve knjige, treću ne planiram, dok me Liveship Traders takođe razočarao već u prvoj knjizi pa sam batalio. Dragon Keeper neću čitati, najverovatnije.

Farseer i Tawny Man su bolje i lepse napisani zanrovski romani od vecine, ali i dalje cvrsto ostaju u kanonskim granicama (da se nadovezem na temu sa kog sprata nize). Liveship donekle i Soldier Son u velikoj meri se igraju tim kanonom, postavljaju lazna ocekivanja konvencionalnom citaocu fantasy-ja i prosto uzivaju u izneveravanju istih. Takodje, razlike su drasticne u svakom pogledu, od zapleta do stila (jedino ne menja pazljivu karakterizaciju koja je i izdvaja iz mase u prvonavedenim trilogijama), sto, kod zene velikog spisateljskog iskustva, moze biti samo namerno. Ne treba zaboraviti ni da su "zanimljive" i "dosadne" pisane naizmenicno, sto neosporno upucuje na nedostatak slucajnosti. U ovom kontekstu Soldier Son trilogija joj je najbolje delo do sada, kao Robin Hobb. Ne znam kako se Dragon Keeper uklapa u njenu bibliografiju, izbegavam da citam dela koja nisu zaokruzena, ali cu je definitivno ponovo citati.

Da se ne ponavljam, pročitaj moj prikaz. Soldier's Son sam čitao sa zadovoljstvom - donekle - ali zamara me da opet žvaćem taj pristup, naročito kada za time nema potrebe.

Quote from: nightflier
Onda je usledila trilogija Soldier's Son, koju sam pročitao ponajviše iz osećaja moranja.....Tada mi je preovlađujući utisak bio - dosada

Quote from: nightflierSoldier's Son sam čitao sa zadovoljstvom - donekle

Dogovori se 

Pa ima to svoju logiku. Uživao sam u stilu i jeziku, koji me je jako podsetio na britansku prozu s kraja devetnaestog veka. To je ono "donekle". S druge strane, već mi je kraj druge knjige bio previše dosadan i preterano gnjavatorski.

čitam "Ratovi nekromanata" Andreja Daškova, nekakav postapokaliptični horor-fantasy.

Uporište I deo, S.King, prevod Goran Skrobonja

Odličan prevod, uživam...

Čitaj "En iz Grin Gejbla" i "En iz Evolija". Lusi Mod Montgomeri je bolje pisala.

Quote from: scallop on 13-11-2009, 12:38:00
Čitaj "En iz Grin Gejbla" i "En iz Evolija". Lusi Mod Montgomeri je bolje pisala.

Počela da čitam prvu. A onda su mi oteli. Čekam na red.

Koliko je važno kako ko piše, toliko i kakav je prevod.

OLUJNI TALAS, Džim Bučer.

Šablon, šablon, šablon. Nadam se da će bar postati zabavno, i bar u nekoj meri iskočiti iz šablona.

Oh...Bučer je šablonista, ali su meni njegove knjige okej. Nemoj tražiti kvalitet u pomenutim knjigama - iskren da budem, ja volim Drezdena, i pročitao sam sve knjige po dva puta, sem poslednje, koju pročitah jednom. Ovo ti je štivo za opuštanje, i ako ga takvog shvatiš, knjige će ti biti super. 

nesto se mislim, kakve su vam to knjige ( i ove ovde i one sa sprata nize)? lake, pitke, za na plazu, citaju se u dahu, ne zamara se mozak, ne treba traziti kvalitetu. ima li tu neceg sto tera na razmisljanje, sto onespokojava, remeti dusevni mir, stvara neuroze itd.?

@Perin: štivo za opuštanje treba da bude zabavno. Meni ovo nije zabavno. Verovatno sam previše puta videla takav šablon.

adl, nisi primetio da je ovo topik za eskapiste i nepretenciozne čitaoce knjiga za ubijanje vremena a ne... za to što ti tražiš.

Quote from: Ghoul on 13-11-2009, 22:26:34
adl, nisi primetio da je ovo topik za eskapiste i nepretenciozne čitaoce knjiga za ubijanje vremena a ne... za to što ti tražiš.

@Ghoul: Ah, ali zato ti pomenuti eskepisti, nemaju toliko postova u virutelnom svetu kao ti. 

@angel: To je prva knjiga u serijalu; ako izguraš do četvrte, videćeš na šta to otprilike ide. Da, okej, jeste šablon, i jeste 100 puta viđeno; ali sa druge strane mi je nekako...odlično, opuštajuće napisano...ne znam ni sam kako to da objasnim. Meni se sviđa

Da, Bučer je tek negde s petom naučio da piše. Oko desete serijal mu je postao sjajan. Bolje i to nego kao Hamiltonka, kod koje je obratno.

Da meni se naročito pretposlednja knjiga sviđa - čak mu se i stil pisanja u toj knjizi vudljivo popravio u odnosu na druge Sem toga, on je, koliko sam ja shvatio, poznanik ili čak učenik Debre Čester, koja isto nije baš toliko sjajan pisac, sudeći po Sword the Ring and the Chalice trilogiji koju prošitah. Isto kao i sa Bučerom - okej, ali ne sjajno.

Quote from: Perin on 14-11-2009, 01:00:25
@Ghoul: Ah, ali zato ti pomenuti eskepisti, nemaju toliko postova u virutelnom svetu kao ti. 

pa naravno da nemaju vremena za postove kad treba da iščitaju te grdne serijale cigletina od 'knjiga'...

@Perin&nightflier: pročitali ste 4 knjige pisca koji u to vreme još uvek nije bio naučio da piše?

Eh, da sam pročitao samo četiri loše napisane knjige...

Uze mi reč iz usta

Čitala sam i ja više od četiri loše napisane knjige, ali ne od istog pisca.