ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

pomama za Gospodarom Prstenova u filmskom svetu donela je, na iznenađenje ljubitelja fantastike, pomamu za istorijskim i kvazi istorijskim spektaklima (Troja, Aleksandar, 300), a ne za još fantastike... to nam samo govori da se globalna kretanja interesovanja publike ne mogu baš uhvatiti.
Proizvodnja jednog umetničkog dela, pa bio to roman ili knjiga dosta traje i zbog toga se globalna kretanja zadržavaju u pojedinim oblastima godinama ili čak deceniju; verujem da se kanališu i kontrolišu, a ne da su prepuštena stihiji. Nije u pitanju globalna zavera, već ogromni sistemi ne mogu lako da se svičuju sa jednog koncepta na drugi i onda kada se udari po jednom pristupu, izvlači se maksimum iz toga, a često i pretera, kao u slučaju horora osamdesetih ili fantasy serijala početkom XXI veka.

U ovoj temi mislim da je dosta bitan spomenuti koncept- JA/MI.
Valjda je logicno zasto horor dobro ide. Strah postoji koliko i samo covecanstvo, a postojace i sve do njegovog kraja. To je iskonska emocija. Sedeli u pecini pored vatre, u toploj sobi pored televizora, ili drhtali u avionu sto smo na tolikoj visini, uvek ce postojati neki strah. Ne postoji na planeti covek koji se bar neceg ne boji.
S druge  strane strahovi coveka , savremenog coveka su strahovito umnozeni. Zivimo u nesigurnom svetu gde vlada topuz, granice se menjaju voljom mocnika, teroristi su sve blize najrazornijim oruzjima, kapitalizam je potpuno ogolio svoje najruznije lice, posao nije siguran, truju nas hranom, picem, lekovima sumnjivog sadrzaja, sve zarad profita. Vlada opsta nesigurnost, i besmisao. Porodice i brakovi se raspadaju, onaj ko ima decu plasi se u kakvom ce ih svetu ostaviti, hoce li ih vrsnjaci muciti i ponizavati u skoli, hoce li se poceti drogirati itd. U takvom drustvu tesko je razmisljati o zvezdama, dalekim planetama ili tome kako ce izgledati covecanstvo za cetiri milijarde godina.

Epska fantastika, ili zanr maca i magije, takodje je duboko ukorenjen u ljudsku prirodu. Vile, vilenjaci, patuljci i ostala carobna stvorenja vec mnogo vekova su u nasim umovima. Ma koliko izgledalo kliseizirano i hiljadu puta vidjeno, uvek ce imati svoju publiku. Ali mislim da ce vremenom doci do nekog filtriranja kvaliteta. Ja, a i neki drugi koje znam da vole ovaj zanr, na pocetku smo gutali sve i svasta. Odavno nije tako, mnogo serijala sam/smo preskocili, cak i od omiljenih pisaca, kad smo shvatili da se vrti jedno te isto. Mislim da se citaoci ponekad previse potcenjuju.

Buducnost SF mislim da lezi u spajanju i preplitanju sa fantastikom i hororom. Mozda i u nekim temama koje su blize coveku kao pojedincu, i nasoj planeti uopste. Mozda zvuci paradoksalno u ovoj eri informacija, ali mislim da na Zemlji ima mnogo toga neistrazenog i cudnovatog. Ne znam, kod mene je obrnut proces, ja i dalje volim onaj stari SF, pomalo naivni i idealisticki, poput Asimova ili Simakove Tranzitne stanice. Zadnje veliko sto sam procitao od sf je Simonsov Hiperion. I u domacim knjizarama na policama s fantastikom i hororom, primecujem sve manju zastupljenost sf, i uglavnom su to neka starija dela, sve je manje novih knjiga.

Mićo, ova izjava je jako netačna. "Sumrak" je upravo bleda kopija - i to blatantna - nekih romana o kojima je onomad Oto pisao u ZS12, čini mi se. Reći da sad pa postoje klonovi tog serijala nije nimalo tačno. Poprilično pratim taj podžanr i do sada nisam naleteo ni na jedan koji je makar malo nadahnut "Sumrakom".

Verovatno si u pravu. Nisam bio precizan. Mislio sam da kazem da izdavaci koriste popularnost odredjenih romana, kao sto je "Sumrak", da prodaju dela slicnog tematskog i stilskog usmerenja slicnoj publici. A publika "Sumraka", to se mozemo uveriti na nasem malom srpskom primeru, gotovo se uopste ne poklapa sa publikom koja danas cita naucnu fantastiku...

Sto se Suvinovih tvrdnji, ja moram da priznam da ih samo prenosim i da se ne usudjujem da nesto sam izricito tvrdim, jer niti sam radio socioloska istrazivanja, niti dovoljno poznajem te druge zanrove.

Videli ste sta je trece Suvinovo resenje, za koje se on zalaze. Preskocio sam prva dva:

U tom škripcu, SF, po meni, na prvi pogled ima tri, ali ustvari samo dva održiva rješenja. Prvo rješenje jest da nastavi s onim što Stableford naziva "futurističkim kostimiranim dramama" ili space operom, koje sve više naliče na fantasy u pogledu bilo kakve racionalne uvjerljivosti ili uzročnosti; najbolji pisac ove opcije - koja sad može da pripiše sebi sumnjivi prestiž postmodernog senzibiliteta - sigurno je, poslije Dhalgrena, Samuel Delany. Drugo rješenje je da se prkosno prigrli NASA-ina upotreba prirodnih ("tvrdih") znanosti kao jednio istinsko polaganje prava na ZNANSTVENU fantastiku - dopustite da je nazovem školom Bena Bove (Gregory Benford, itd.). Ona možda neće komercijalno izumrijeti, kao što Stableford proriče (ili se plaši), ali će se pretvoriti u fikciju onih studenata tehnike i prirodnih nauka koji još čitaju književnost - a ta se grupa sve više smanjuje. Za žanr kao cjelinu, ovo nije rješenje.

Suvin je ovo pisao 2002-03...

Priznaj da ovo vreme utice na tebe. A vala i na mene, moram da krenem na posao a nisam se ni probudio kako treba.
Nego, zaboravljas jedan svetli put za buducnost SF-a koji je sve, samo ne nov. Okretanje drugim naukama za potrebe reci "naucna". Ako su fizika i prirodne nauke, kao osnova, mozda iscrpljene tu su sociologija, psihologija (psihoistorija ) i druge koje bi se bavile drugim aspektima ljudske buducnosti.

Ghoule, space opera na koju mislis je ona od pre 50 godina. Ian Banks sada pise space opere, na primer.

Popularnost žanrova varira iz decenije u deceniiju, kao i kvalitet ponude. S tim da ne tvrdim ni za jedan da je bolji od drugoga. Nervira me što ljudi skloniji sfu uslovno rečeno svoj žanr predstavljaju intelektualno superiornijim u odnosu na druge, a naročito na epsku fantastiku. Čitajući nove pisce naučne fantastike, ne mogu da se otmem utisku da danas svi teže jednostavnosti tema. Gotovo kao da je reč o povratku treš fantastike kraja sedamdesetih i početka osamdesetih godina.

S druge strane, teorija žanra se sve više udaljava od strogih podela i čini mi se da mi sa "ovih prostora" zaostajemo u svom tvrdoglavom držanju za "naučnu" fantastiku. Melkor je izneo sjajnu primedbu u vezi s poreklom prideva "naučna". Ukoliko je nauka, recimo, kulturna antropologija, onda dobijamo naučnu fantastiku koja je bliža epskoj nego ičemu drugom.

Čitajući tekstove svetskih teoretičara žanra, sve češće susrećem izraz "fantastika", koji su - po svojoj tvrdnji - preuzeli od slovenskih naroda, i kojim se služe da definišu žanr u celini.

S treće strane, primećujem da Suvin kao primere uvek navodi stare pisce, koji su prestali da pišu ili svoja najbolja dela napisali pre trideset godina. Kak je moguće teoretisati o novim kretanjima u žanru i njegovoj budućnosti ignorišući pisce poput Makdonalda, Benksa ili čak komercijalnije poput Flinta?

Ovi "noćni radnici" bili su zaista vredni. Mi koji uredno lalamo da bismo ustali oko 7h ne bi li sprečili da se vizna ograničenja prenesu na ulaze u policijske ispostave, primorani smo da pročitamo niz stavova, što je jako dobro, pa da se sa njima složimo ili ne.

Većina iznetih stavova su takvi da je lako složiti se sa njima, mada bih više voleo sintezu više mišljenja ovde iznetih. Od Suvina i Fipe do Ghoula. Tiha voda, Boban i Melkor više posmatraju okruženje u kojima se fantastika (neću da razdvajam prema "sistematizaciji") generiše i plasira. Mića, kao i obično, pokušava da bude neutralan.

Prvo Suvinovo rešenje je pitanje egzistenicije fantastike. Space-opera, fentezy, bajke i slično će opstati zato što su te tvorevine ulaz u fantastiku, ono što prethodi pristupu ozbiljnijim delima fantastike. Ako ne zavolimo fantastiku čitajući ta dela, teško ćemo progutati ono što nastupa sa njegovom trećom grupom. O hard SF-u sve najbolje, ali tu vrebaju devijacije tipa ABN pristupa, da je fantastika samo u svemiru i vremeplovu. Uski šabloni su uvek pogibeljni.

Meni najviše odgovara druga grupa, samim tim i Fipin stav, mislim da sam i sam uvek imao taj stav. SF i fantastika uopšte samo su arena suprotstavljenih sagledavanja i vizija stvarnosti i mogućih iskakanja iz stupice u kojoj se nalazimo. Fantastični motivi i teme su samo okvir upozorenja.

Naravno, neću se složiti sa Nightflier-om. Mi ne živimo SF, jer internet, mobilna telefonija i mp3 nisu život. Mi živimo isti životić koji smo uvek živeli bilo u pećini ili sa neprijatnim izraslinama na ušima. Organska i hidroponska hrana završavaju u istim govnima. Izmenjeni uslovi su samo podsticaj da sagledamo posledice. Oni životnu arenu ostavljaju sa istim suprotstavljenim stranama, animalno u nama dobija "legitimnost" a humano polako postaje suvišno i "antievoluciono". Pomalo se prisećam Asimova i njegovih teza da će drušvo uvek klizati između demokratije i autokratije, ljuljati se kao klatno kome je jedino stabilnost i mirovanje neprimereno.

I, pomalo me nije briga za svetske trendove. Oni su prolazni i podložni zaboravu. Ko ide u gaćama ne tera modu. A epigonstvo je najniži oblik učestvovanja u literarnim kretanjima. Više me zanima ono što to nije.

Utiče, Melkore, ali ovo nije bio propust, već sam svesno naveo samo ono što Suvin smatra najznačajnijim.

Quote from: scallop on 12-11-2009, 11:14:26

I, pomalo me nije briga za svetske trendove. Oni su prolazni i podložni zaboravu. Ko ide u gaćama ne tera modu. A epigonstvo je najniži oblik učestvovanja u literarnim kretanjima. Više me zanima ono što to nije.

Vidiš, problem je što je svetske trendove briga za tebe, a ti bi - sa sve Suvinom i ABNom - da ne izađeš iz sedamdesetih. Ono što je "Tardis", recimo, pokazao - pa i Boban "Fantastičnom bibliotekom" jeste da je srpska fantastika i te kako podložna "svetskim trendovima" i da ih prati. A kada to čini, publika ume da ceni. Kada se zavučemo u svoje čaure, čitaoci nas ignorišu. Na kraju, taj stav o "življenju sfa" nisam dao ja, već nekoliko velikih pisaca naučne fantastike na jednoj konvenciji održanoj pre nekoliko godina. Samo ga prenosim. Moje je mišljenje da se čitalaštvo malo zasitilo naučne fantastike, pa da se klatno okrenulo ka epskoj - i to je sve. Danas se teži sintezi žanrova, a prekosutra će opet sf biti popularniji i to je to.

Radmilo, nisam neutralan, već oprezan.

Ono što Suvin piše toliko liči na ono kako ja razmišljam da mi je to sumnjivo. Bojim se da možda obojica nešto važno propuštamo. Naprosto ne mogu da poverujem da nightflyer nema ništa u glavi, kako tvrde dotični.  

Quote from: nightflier on 12-11-2009, 13:03:54
[Vidiš, problem je što je svetske trendove briga za tebe, a ti bi - sa sve Suvinom i ABNom - da ne izađeš iz sedamdesetih. Ono što je "Tardis", recimo, pokazao - pa i Boban "Fantastičnom bibliotekom" jeste da je srpska fantastika i te kako podložna "svetskim trendovima" i da ih prati. A kada to čini, publika ume da ceni. Kada se zavučemo u svoje čaure, čitaoci nas ignorišu. Na kraju, taj stav o "življenju sfa" nisam dao ja, već nekoliko velikih pisaca naučne fantastike na jednoj konvenciji održanoj pre nekoliko godina. Samo ga prenosim. Moje je mišljenje da se čitalaštvo malo zasitilo naučne fantastike, pa da se klatno okrenulo ka epskoj - i to je sve. Danas se teži sintezi žanrova, a prekosutra će opet sf biti popularniji i to je to.

Ne razumem. "Fantastična biblioteka", osim Mirjane Novaković (o Zoranu Živkoviću da ne govorimo, jer "Biblioteka" nije iz te priče), je sigurno starija od novih svetskih trendova. Kako to pratimo svetske trendove? I "Tardis" ima izdanja, osim debitantkinja, koja su mahom tinejdžeri. Da li možda Ljuba prati svetske trendove? Ili oni pristižu tamo odakle je on odavno i zauvek otišao? Ubeđen sam da je cela generacija proćerdana, a bila ispred tih trendova na koje se pozivaš.

Mića: Nemoj da se stidiš. Ponekad nije mnogo strašno misliti kao neko drugi. I Nightflier ima mnogo toga u glavi, ali mu je lobanja tvrda.

Evo male analize zastupljenosti "nastavaka" po pojedinim žanrovima sa sledećeg sajta:

http://www.strangehorizons.com/2009/20090706/ivanov-a.shtml

Kao što smo i mislili, fantasy prednjači, ali ni SF nije imun od toga. Zanimljivo je da kod horora ima daleko najmanje "nastavaka"...

Zanimljivo je da kod horora ima daleko najmanje "nastavaka"...

Bude koješta pa odustanu od nastavka.

Sad bi bilo zanimljivo da vidimo učešće podžanrova u serijalima sfa. Gotovo sam siguran da bi videli da tzv. military sf prednjači. Sada nemam vremena za duži post, ali vratiću se ovoj temi.

svakakve su gnusne boljke drmale horor, ali srećom sikvelitis, ta najgnusnija od svih, zaista nije karakteristična za taj žanr.
ipak je to žanr sa dignitetom i visokim umetničkim postignućima, a ne nekakvo trla baba lan da joj prođe dan bla bla truć ubeskraj, što se češće nalazi u nekim drugim srodnim žanrovima.

petak 13 13 puta, strava u ulici brestova, amitvil, evil dead...

Quote from: scallop on 12-11-2009, 14:15:32
Zanimljivo je da kod horora ima daleko najmanje "nastavaka"...

Bude koješta pa odustanu od nastavka.

Ili svi pomru, pa nema od čega da se pravi nastavak.

Imam utisak da nedostatak antologija najviše govori o trenutku u kome živimo - konzumerizam

Quote from: scallop on 12-11-2009, 11:14:26
Mi ne živimo SF, jer internet, mobilna telefonija i mp3 nisu život. Mi živimo isti životić koji smo uvek živeli bilo u pećini ili sa neprijatnim izraslinama na ušima. 

Apsolutno tačno. SF, F, H ili bilo šta drugo, odnosi se na ljude i razmatra emotivne, duhovne, intelektualne i društvene probleme. Čak i ako sve pomerimo, pa umesto ljudi stavimo mrave (Les Fourmis, Werber), opet se vraćamo na istu problematiku (emocije, intelekt...). Znači, krajolici, dekori, enterijeri, odeća i tehnologija su jedan od elemenata pripovesti, ali nikako najvažniji element. Najvažniji element dobre pripovesti je čovek (ili njegov simbol u pripovesti). Čovek u svom okruženju. Šta bi čovek mogao da bude u svom svetu. Sve ostalo je nebitno.

Quote from: Boban on 12-11-2009, 15:18:10
petak 13 13 puta, strava u ulici brestova, amitvil, evil dead...

da li ti je toliko oslabeo vid ili mozak kad nisi primetio da se ovde razgovara o serijalima u KNJIŽEVNOSTI a ne na filmu?

halloween... jesu filmovi, ali pre njih, moderni horor nije ni postojao; godišnje se, po Lokusovim izvorima, proizvodilo svega desetak romana u celoj Americi; upravo su filmovi povukli lavinu, a očigledno je kod modernog horora najbitnija vizuelizacija; uostalom, gomila tih knjiga koje prigrabljujete da su horor zapravo su trileri i ništa više, možda malo ekstremniji, ali sada su ekstremniji i borilački sportovi i pornići i crtani filmovi; jednostavno živimo u takvo vreme, a beskrajni horor serijali obeležili su devedesete godina XX veka.

Ma nisu ti serijali horor. Hororisti ih ponekad prisvajaju, ali u suštini - ne mogu da se setim nikoga sem Vilsona koji ima dugačak serijal. Čak je i Lamli u biti sf.

realno gledano, malo toga je uopšte horor, jer horor u smislu kako ga posmatra gul nije žanr; horor u tom širem smislu je atmosfera i provlači se praktično kroz sve ostale žanrove... ali to smo već jednom razrešili. Ili više puta.

Izgleda da je Mićin dijagram preneo fokus na horor, mada sam i ja tome doprineo. Nisam želeo da to ubije pitanje "Kuda dalje?" A, izgleda da ga je ubilo.

Dugujem ti odgovor u vezi s aktuelnošću "Malteškog šišmiša" itd. Pa, podžanr paranormalnih romansi i urbane fantastike, kojem "Šišmiš" svakako pripada, nije nastao preko noći, već početkom devedeseti godina i razvijao se veoma polako, stičući popularnost među čitaocima jako sporo. Tek je pre jedno pet godina urbana fantastika postala komercijalno dovoljno jaka da privuče i neke poznatije pisce, koji nisu izvorno pisali u tom podžanru. Dakle, pokojni Ljuba je verovatno pisao ono što je njemu bilo zanimljivi, ali je imao i te kako mnogo uzora na koje je mogao da se osloni. Recimo, Lorel Hamilton je do trenutka njegove smrti izdala bar pet romana svog serijala - koji je zapravo i stvorio podžanr paranormarlne romantike, a znam da je u Ljubinoj biblioteci sigurno bilo prvih četiri.

Baš si siguran da je u Ljubinoj biblioteci bilo četiri knjige Hamiltonove? Možemo li to nekako da proverimo? Osećam se osujećeno. Mićo, šta kažu tvoje knjige indžijele? Da li je moguća ta tvrdnja? Meni liči na onu: "Sve je to Švaba već napravio." I "Sokolar" Vladimira Lazovića je napisan pod žestokim uticajem epske fantastike u nastajanju. Sve je čitao na engleskom. Pardon, on govori francuski.

Quote from: scallop on 13-11-2009, 12:52:28
Baš si siguran da je u Ljubinoj biblioteci bilo četiri knjige Hamiltonove? Možemo li to nekako da proverimo? Osećam se osujećeno. Mićo, šta kažu tvoje knjige indžijele? Da li je moguća ta tvrdnja? Meni liči na onu: "Sve je to Švaba već napravio." I "Sokolar" Vladimira Lazovića je napisan pod žestokim uticajem epske fantastike u nastajanju. Sve je čitao na engleskom. Pardon, on govori francuski.

Jesam, siguran sam, pošto sam ih iz te biblioteke kupio.

Scallope, Ljuba je bio upoznat sa svim savremenim kretanjima u fantastičnoj književnosti bolje od bilo kog drugog od nas u to vreme.

Ja ti ne mogu garantovati za Hamiltonovu, ali pogledaj samo priče koje je Ljuba prevodio za Emitor pa će ti biti jasno da se zanimao za horor i granične slučajeve. Kao i mnogo toga drugog...

Uzgred, Ljuba je, kao i nightflyer, čitao i pisao ogromnom brzinom...

Da li to znači...?

Ma, Nightflier je pogrešno definisao žanr. I ti si sklon beskrvom teoretisanju. Ljuba je pisao svoj žanr, koji je meni blizak Adamsovom, a taj je takođe žanr tihe zajebancije.

Nisam ništa pogrešno definisao, ako misliš na "Šišmiša". Bez obzira na to što je reč o humorističkom romanu, po žanru jasno spada u tzv. shadow, to jest urbanu fantastiku.

Mene baš briga za vaše fijoke i kako pakujete knjige. Ja pišem onako kako je napisano. Da si pročitao sve što sam napisao, mene bi pakovao u deset fijoka, a ja se ne pakujem tako.

Quote from: scallop on 13-11-2009, 18:45:21
Mene baš briga za vaše fijoke i kako pakujete knjige. Ja pišem onako kako je napisano. Da si pročitao sve što sam napisao, mene bi pakovao u deset fijoka, a ja se ne pakujem tako.

Uopšte nije bitno gde se ti pakuješ, već gde te izdavač spakuje. A izdavač te ne pita gde ćeš ti.

Quote from: nightflier on 14-11-2009, 01:14:39
Uopšte nije bitno gde se ti pakuješ, već gde te izdavač spakuje. A izdavač te ne pita gde ćeš ti.

Ovo je dobra rečenica za početak.

Na njoj se nas dvojica razdvajamo, na njoj se razilazim sa izdavačima, to je mesto gde se literatura odvaja od blic literature trenda i kompromisa.

Na toj rečenici sam ušao u literaturu 1984. godine. Te godine sam se javno, literarno pobunio protiv politike pokojnog Bore Jurkovića da forsira porno i erotično u domaćem SF-u ako se želi da bude objavljeno u "Sirius"-u. Pričom "Mozaik od sto kockica" smo Cornelius i ja to uradili i "Sirius" je popustio. Nas dvojica smo i danas na istom mestu, sa istim stavom.

Dakle, ni izdavači ni književni teoretičari ni književni kritičari ne određuju šta će pisac da piše, oni od napisanog žive. Možda i moje privatne grinje veruju da iz mojih očiju gledaju umesto mene, ali to nije tačno. 

ajde radmilo ne preteruj... bora jeste forsirao porno i erotiku, ali nisu prestali to da rade ni njegovi naslednici; što se tiče neerotskih priča, 90% onoga što je objavljivano od "naših" autora spadalo je u tu kategoriju, praktično, sem Fipe, niko nije podilazio tamošnjem uredniku koji je paralelno bio urednik Erotike i RS magazina, pa su ljudi po automatizmu pisali ono što je imalo najviše šanse da prođe.
S druge strane, o kakvom nepovlađivanju tendencijama pričaš; nisi imao nijednu priču o srpstvu pre dolaska Miloševića na vlast, a posle toga, najednom "Sva vučja deca" i takve stvari... svi smo mi podložni uticaju, samo neki manje neki više, neki to vide neki ne, neki to hoće da priznaju, neki ne.

Quote from: nightflier on 14-11-2009, 01:14:39

Quote from: scallop on 13-11-2009, 18:45:21
Mene baš briga za vaše fijoke i kako pakujete knjige. Ja pišem onako kako je napisano. Da si pročitao sve što sam napisao, mene bi pakovao u deset fijoka, a ja se ne pakujem tako.

Uopšte nije bitno gde se ti pakuješ, već gde te izdavač spakuje. A izdavač te ne pita gde ćeš ti.

A čak i da ne spakuje izdavač, već će te spakovati u trgovini na određenu policu. Osim onih sa  jedom-dvije police knjiga gdje je sve uđuture.

Quote from: Boban on 14-11-2009, 13:26:45
ajde radmilo ne preteruj... bora jeste forsirao porno i erotiku, ali nisu prestali to da rade ni njegovi naslednici; što se tiče neerotskih priča, 90% onoga što je objavljivano od "naših" autora spadalo je u tu kategoriju, praktično, sem Fipe, niko nije podilazio tamošnjem uredniku koji je paralelno bio urednik Erotike i RS magazina, pa su ljudi po automatizmu pisali ono što je imalo najviše šanse da prođe.

Ne znam da li potvrđuješ ono što sam napisao ili imaš mišljenje da je samo Fipa podilazio Jurkoviću? Kakav si ti to kum?

Quote from: Boban on 14-11-2009, 13:26:45
S druge strane, o kakvom nepovlađivanju tendencijama pričaš; nisi imao nijednu priču o srpstvu pre dolaska Miloševića na vlast, a posle toga, najednom "Sva vučja deca" i takve stvari... svi smo mi podložni uticaju, samo neki manje neki više, neki to vide neki ne, neki to hoće da priznaju, neki ne.

Zbog dolaska Miloševića zaustavljeni su "Rašani", "Sva vučja deca" su moja reakcija što je otišla iz zemlje i moja ćerka kao i mnoga druga deca... Šta su to "takve stvari"? Kod mene su u fokusu uvek Balkan i Raseljene Zemlje.
Kao i obično, tvoje tvrdnje su netačne. Sa druge strane, koji te to degen u biću tera da se bez potrebe bacaš blatom naokolo? I poturaj Miloševića nekom drugom, jer te i dalje pozdravlja Dušanka Đogo.

Dušanku je bar bilo lepše gledati nego Slobodana...

Svakako.