ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

neki sporije shvataju...

Ghoule, Ghoule Ma, meni se Dresden Files sviđa kao serijal; mislim da sam ga čitao u toku jesenjeg perioda, kad su kiše padale, a ja, kraj računara sa čipsom u ruci/ustima, kliktao mišem i prelazio strane ebook formata ovog serijala. Meni se sviđa, nekima ne. Šta više reći?

Quote from: angel011 on 14-11-2009, 22:36:15
Čitala sam i ja više od četiri loše napisane knjige, ali ne od istog pisca.

Ccccc, a šta bi sa silnom Lorel Hamilton?

Pa, ja se trudim da pratim žanrove. Zato čitam sve do čega mogu da dođem. Ali Hamiltonku sam, recimo, prestao. Serijal o Aniti, to jest.

Quote from: zakk on 15-11-2009, 01:25:55

Quote from: angel011 on 14-11-2009, 22:36:15
Čitala sam i ja više od četiri loše napisane knjige, ali ne od istog pisca.

Ccccc, a šta bi sa silnom Lorel Hamilton?

Tamo su me nervirali nepotrebni seksualni detalji i glavni lik koji se premišlja i raspravlja oko svake bogovetne sitnice, ali i te knjige koje su me nervirale su daleko bolje napisane nego "Olujni talas". I zabavnije. "Olujni talas" me smorio.

Seksualni detalji nikada nisu nepotrebni 

Pročitaj "Incubus Dreams" pa to ponovi.

Neka, verovaću ti na reč...a i naslov je...onako 

Dovršio sam i Gathering Storm, poslednju knjigu WoT-a. Uh...ne znam šta da kažem - knjiga mi je na trenutke bila žešći smor, ali je opet, na 'druge' trenutke bila dosta dosta zanimljiva. Sviđa mi se što se barem neka pitanja rešavaju, što napokon, mada dosta lagano, sve se bliži svome kraju. Rand postaje sve luđi i luđi, dosta brutalnih scena i izbora ima da napravi. Saznajemo ko i šta je Verin Sedai, jedna od najčudnijih i najtajnovitijih likova u serijalu. Napokon se stvari u Beloj Kuli rešavaju...ima dosta Egveninih poglavlja, koja su me baš smorila, jer mi je ona najgori lik od svih. Malo Metovih poglavlja, nešto Perina...uglavnom, Randova i ženska poglavlja. 

Ovo je odavno pročitano, ali tek sad revijevisano. Dakle, moje ničim izazvano neobuzdano oduševljenje knjigom ON THE BEACH možete da pročitate ovde:
http://plainwizard.mojblog.rs/p-on-the-beach/161320.html

e, do q...dabogda crkla knjizevnost, kad i harvi pise knjizevne prikaze.

Pročitao Norvešku Šumu od Murakamija. Šta reći? Prva polovina knjige mi je bila dosadnjikava, ali ju druga polovina vadi; psihološki aspekt livkoa je prelepo urađen, mada mi za sada od pomenutog pisca ostaju favoriti "Kad padne noć" i "Tvrdo kuhana zemlja čudesa i kraj sveta."

Pinball je, po meni, najbolja Murakamijeva knjiga.

Quote from: Perin on 25-11-2009, 21:18:49
Pročitao Norvešku Šumu od Murakamija.

ijaoj. ja sada to čitam. neposredno pre toga "sputnik ljubav", a neposredno pre toga "južno od granice, zapadno od sunca". za sada se trend nastavlja - on, ona, još jedna ona, srećemo se više puta tokom života, mistični dogadjaj, i odmah zatim objašnjenje u poslednjih 10 strana. ja bih murakamija stavila u "UPRAVO ČITAM (A NIJE SF, F, H)...", jer se meni sve nešto čini da on kroz mistični dogadjaj piše o ne-mističnim stvarima, zapravo sasvim običnim.
dopada mi se njegov stil, nekako mu je svaka reč na mestu, i ponekad mi se čini "hej, pa i ja bih rekla isto to", ali mi je tipičan japanac, ne može da se oslobodi deskripcije tih tanušnih finesa prirode i društva, i sve na svetu je tako ležerno važno, kao "osećam težinu ovog sveta ali sam o-kej, mogu da podnesem". tako da: može da prodje, ali nisam sada nešto preterano oduševljena.
mada: neposredno pre murakamija, u cugu sam pročitala celog celcatog harija potera, pa mi je možebitno svest sada utrenirana za neke druge fazone.

Pa, na neki način si u pravu. Ono što bih ja naveo kao Murakamijevu manu, jeste stereotip glavnih likova u svim knjigama. Pročitaj jednu knjigu i u svim ostalim ćeš videti praktično istog lika. To mi je jedina, ali i mnogo velika mana kod ovog pisca.

Meni je Murakami OK, na momente odličan; mada me više zanimaju "ekstremniji" japanski pisci kao što su Edogava, Mišima, Kobo Abe, Mijuki Mijabe, Nacuhiko Kjogoku...

Nego, kada ga već toliko voliš, u Japanu su izašla prva dva toma trodelnog romana 1Q84 (ići-kju-haći-jon; igra reči pošto se i 9 čita kju), prodala prvi tiraž za jedan dan. Treći deo izlazi 2010. Očekuj da će se pojaviti i ovde.

Ne zaboravi ni Wind-Up Bird Chronicles koje imaš na engleskom i, iako ih nisam čitao, ljudi čijem sudu verujem mi kažu da je to njegov najbolji roman.

Kontam da uskoro na Anime Jedinici dam jedno od recenzija njegovih knjiga....tamo u delu Japanska književnost i kultura.

Pandrknuo mi je sistem i u reinstalaciji sam ostao bez spiska pročitanih knjiga za novembar...  Srećom, sav posao mi je bio bekapovan. Pokušaću da iz sećanja povratim taj spiskić, ali sve mislim da ću neku knjugu ispustiti. 

tebi bar jednom godišnje pandrknjava sistem.
to bre nije sistem - to je (puzavi) haos!

Quote from: Ghoul on 01-12-2009, 19:56:56
tebi bar jednom godišnje pandrknjava sistem.
to bre nije sistem - to je (puzavi) haos!

Znam. Proklela me neka Vlajna, valjda. Ne pamtim kad sam se ovoliko drndao oko kompjutera. Blagi užas.

Rekonstruisani novembar (siguran sam da sam neku knjigu ispustio...):

First Lord's Fury,  Jim Butcher
Canticle, Ken Scholes
A Darkness Forged in Fire,  Chris Evans
The Four Forges, Jenna Rhodes
Lord of the Fading Lands, C. L. Wilson
Lady of Light and Shadows, C. L. Wilson
King of Sword and Sky, C. L. Wilson
Company, K. J. Parker
Live Free Or Die, John Ringo
Into the Storm, Taylor Anderson
Bloodring, Faith Hunter
Seraphs, Faith Hunter
Torch of Freedom, David Weber and Eric Flint

oćeš li ikada prevesti tih dvaest strana Lige 2?
Čitaš bre dve knjige dnevno i tako utucavaš silno vreme, šta će ti to u životu.
Već si dovoljno pročitao, treba sada malo i da sam doprineseš.

Ostalo mi je još deset, ne računajući one što mi nisi iskopirao.

Nego, zasli smo u decembar i pripremam se da oko 15 januara zakljucam ovaj i otvorim novi topik (imam neki trip da ce preglednost biti bolja). Cim prodje ova nedelja krecem sa godisnjom listom i rekapitulacijom a bilo bi lepo da se sem mene i nightfilera jos poneko javi. Eto, a sad odo da bulaznim dalje od neispavanosti 

To ti je dobra zamisao. A i bilo bi lepo da se javi još neko. Ovako ispada da se nas dvojica ili hvalimo ili utrkujemo. Nego, možda bi mogli da uradimo svojevrstan revamp, pa da ova tema promeni naziv u "Upravo čitam 2009", a onda da otvorimo podforum za tebe, ili da prebacimo to u moj, svejedno, i da otvorimo "Upravo čitam 2010", a možda i da revajvujem moju staru Best ov de best temu, pa da tamu napišemo šta nas se najviše dojmilo u tekućoj godini? Šta kažeš?

Quote from: Melkor on 09-12-2009, 19:03:03
zakljucam ovaj i otvorim novi topik

A kako si pogodio da planiram da ga nazovem: upravo citam 2010. Bas sam bio ponosan na svoju originalnu zamisao
Nego, ne treba meni poseban podforum, zadrzao bih to ovde, mislim da je dostupnije a i nema se utisak da neko kao stavlja nekakvu tapiju na topik.
Ovo ostalo definitivno, samo bih i to zadrzao u godisnjem (2009, 2010, 2011, 2012 i nema dalje ) topiku tako da neko koga eventualno zanima sta citaju , misle i preporucuju clanovi foruma koji se javljaju ovde (a i da se sami podsetimo )moze prilicno lako i jednostavno to da nadje.

Pa dobro. Ima logike. Mada sam ja predložio da se stavi u podforum baš zbog toga da se ne bi jurilo po stranicama gde se teme nalaze, kada ih potisnu mlađe. Na primer, podforum "Upravo čitam" mogao bi da pokupi Otovu staru temu i sve nove. Tako bi sve to uvek bilo pri vrhu i vidljivo. Naravno, ne insistiram.

To je vec do admina a njega prilicno mrzi da se  probao sam sa nekim idejama o manjem premestanju vec 

Dovoljno je da topic bude sticky.

Javiću se ja, i ja mnogo čitam, ali ubi me ako sad mogu da se setim šta sam pročitao u januaru   

Pročitao sam "Puž Golać na Urvini," od Braće Strugatski....uh.....uh....uh. Nije mi se svidelo. Tek zadnjih 50ak stranica uspelo je da me zainteresuje. Način izražavanja kroz ovo delo mi nikako nije legao (mada verujem da sam proniknuo u dublji smisao iza njihovih reči). Teška knjiga. Mnogo teška (ili sam ja nakljukan Socijalnom Patologijom koju spremam za ispit bio pod gasom). Dakle, prvi roman Braće Strugatski koji pročitah, i prvi koji mi se nije svideo. Početak ne obećava. Ako uspem negde naći Teško je Biti Bog i Piknik pored Puta, daću šansu ovim piscima, inače...ne verujem.

Uh. Nije ti to bio dobar pocetak. Nadam se da nisi citao Kentaurovo iskasapljeno izdanje u kome nedostaje svako drugo poglavlje. Oni su veoma dobri pisci. Nemoj odustajati.

Ja se dowatio KW Jetera, Noć Morloka, pa kako mi bude. Za sada je zabavno, al o tome više kad dokrajčim.

Nego,



Da li i vama ovaj Jeter liči na Lurda?

Ne ne, pričali smo o tome, imam normalno izdanje, sa svim poglavljima. Jednostavno, knjiga mi nije legla 

Puža sam davno probala da čitam i odustala jer me je smorio. Teško je biti bog i Piknik pokraj puta su mi bili znatno zanimljiviji, kao i Tahmasib (izašao u Kentaurovom izdanju). Tajanstveni svemirski gost mi je, onda kad sam ga čitala, bio sladak, ali ne znam koliko bi te knjiga za decu zanimala.

Trenutno čitam Murakamija, Okorela zemlja čuda i Kraj sveta.

V. G. Zebald - Austerlic

Scott Westerfeld & Keith Thompson (Illustrator) - Leviathan

Kad smo kod braće Strugacki, pored PIKNIK KRAJ PUTA i TEŠKO JE BITI BOG, za preporuku su RUŽNI LABUDOVI i HOTEL KOD POGINULOG ALPINISTE, krimić koji lagano klizi u sf.

Dobro, ako uspem negde to naći, pročitaću Mislim, od braće Strugatski.

@Angel: Meni je Okorela zemlja čudesa i kraj sveta njegovo ponajbolje delo. Samo ne daj da te smori opis lifta na početku i sve okej Murakami lepo vodi priču kroz to delo

@perin

ako dolazis u bg, knjigu piknik kraj puta mozes naci u knjizari plato.

Od Strugackih - "Hotel kod poginulog alpiniste", svakako. Odlična knjiga. U tom fazonu je i "Dela vremena" Džona Branera.

U potpunoj suprotnosti sa nazivom topika nastavljam, na brzaka, tamo gde sam stao pocetkom godine. Kraj januara:



"Poslednji" Zelazny-jev roman (izgleda da vise nista nece pronaci ako nisu do sada). Ostavio ga u crticama i zavrsila/napisala ga je Jane Lindskold. Kao i vecina tih stereotipnih njegovih romana koje je pisao levom rukom i izvlacio iz malog mozga samo povremeno se nazre odbljesak Zelazny-jevog genija. Plot, naivan i klliseiziran, demoni i bogovi u ratu, upetljavaju se ljudi i , gle cuda, demoni su, u stvari dobri momci. Samo za okorele fanove.

Pročitah po prevozima "Noć Morloka", jedan od mnogih nastavaka Velsovog "Vremeplova"

Vremeplovac se "ponovo vratio u budućnost"™ gde su ga Morloci dočekali, izeli, i počeli invaziju kroz vreme na Zemlju u Vremeplovčevo doba (kraj XIX veka). Sa "naše" strane njihovu invaziju pokušava da spreči dr Ambroz, aka Merlin, besmrtni čuvar i zaštitnik Avalona/Britanije koji u tu svrhu regrutuje nevoljnog Hokera. Hoker se sa egleskom postojanošću buni protiv istinitosti situacije, ali se u završnici preobražava u također mitskog heroja, Artura, koji po ultra-kratkom postupku spašava stvar (pobije sve Morloke u dva pasusa teksta). Mada to jeste antiklimaktično, nema on tu šta da se raspravlja sa njima, a i nadmoćniji je, i jasno mi je zašto se Bobanu dopalo

Problem sam imao sa motivacijom Morloka da se vraćaju u prošlost i ubijaju sopstvene pretke, to je moglo da se relativno lako objasni nekakvom katastrofom u budućnosti...

Noć Morloka se inače navodi kao jedan od prvih stimpank romana, u šta ja nisam ubeđen; takođe se navodi i kao bljuzgapank — tek to nije...

Ali je zabavna ta mešavina vremenskog putovanja, Merlina i Artura, jurnjave za Ekskaliburom, ničim izazvane pojave atlantiđanske tehnologije (?!) i koječega još

Uf! Uf! (rece poglavica)

Nije ovaj roman toliko dobar koliko je (uf!) tesko reci bilo sta smisleno o njemu a ne spojlovati nesto. U stvari, kad bolje razmislim i jeste dobar. U stvari... ako bih napisao sta je sve Harkaway pomesao i promesao i kakvu je klin corbu na kraju napravio mislim da bi i to moje i ono njegovo delovali krajnje necitljivo. Ali ne, silno bi pogresili, Gone Away World je sve samo ne necitljiv.
I tako... vec mesecima razmisljam kako bih ocenio dobrotu romana, da li je sve tako kako mi je izgledalo dok sam ga citao ili je ipak uspesno podmetnuto kukavicije jaje osrednjeg delca sa mnogo malih ali bez velike ideje, da li (kao Usual Suspects) i koliko ima smisla citati ga drugi, ili vise puta. Takodje, mogu da zamislim da negde ima ljudi kojima se roman nece dopasti, ali nisam siguran da li bih zeleo da se druzim sa takvim ljudima. Jedno je sigurno, Gone-Away World je beskrajno zabavan. I ima nindji!!!

Melkore, davnno si još rekao da si počeo čitati R. Scott Bakker-a, i Prince of Nothing trilogiju...kakvi su ti utisci?

Davno sam ga i zavrsio (i sve vreme me grize savest sto ti jos onda nisam odgovorio na pitanje), ali sam sad krenuo redom. Gone-Away World bejase procitan pocetkom februara 

Kad sam vec u februaru, posle mamutskog Harkaway-a uzeo sam jednu od tanjih knjiga fantastike u mom posedu (ova recenica mi bas zvuci rogobatno) i mog starog "favorita":



Ovo je, bas onako, pravi YA roman. Ko je upoznat sa de Lindtovim Newfordom prijace mu ovo lagano gostovanje Australijske mitoloske faune u poznatom severnoamerickom okruzenju. Ko nije, ne bih mu savetovao da upoznavanje pocne ovim romanom. Mislim da su zbirke, Newfordskih posebno, prica mnogo bolja polazna tacka. De Lindt, inace, voli da varira u pisanju za razlicite uzraste (i zanrove), samo sto je mnogo bolji pisac od Politikinog zabavnika. U svakom slucaju, de Lindt je pisac kome se uvek vracam u odredjenim fazama mog citalackog raspolozenja i ostaje takav i posle Dinga.

Ja sam za ovu godinu završio s čitanjem. Jurim da završim prevod za Gorana, tako da nema ni govora da ću ovog meseca pročitati još nešto. Danas-sutra postaviću moje ovogodišnje miljenike.

Ha, ovo sam kupio na Beokonu u vise nego simbolicnoj transakciji pa me, bar, podseca na neke lepe stvari, posto nikako nisam mogao da se ukacima sa:



Od Swanwicka sam citao mnogobrojne price i jedan, odlican, roman The Iron Dragon's Daughter, i prilicno opusteno sam prisao i ovom, njegovom drugom romanu iz 1987. I veoma se tesko izborio sa istim. Mozda je i do mene, mozda mi samo nije dosao u pravom trenutku, poslednja 1/4 ipak me je fino vozila. Desava se, recimo, za koju stotinu godina, ali cvrsto lezi na, vec oformljenoj, cyberpunk tradiciji 80-ih. Alli, ni to nije bio toliki problem iako jeste malo outdated, problem mi je bila sama Swanwickova recenica i jedan specificni stil koji je, izgleda, u kasnijim radovima ispeglao i u gorepomenutoj cerki ima svoju tezinu i mesto.

Sad sam bacio pogled na wikipediu, ispade da je roman znacajniji no sto sam mislio:

Vacuum Flowers is a science fiction novel by Michael Swanwick, published in 1987. It could be described as cyberpunk (some critics credit it as one of the seminal works of that genre), and features one of the earliest uses of the concept wetware.

The protagonist of the novel is Rebel Elizabeth Mudlark, the recorded personality of a dead woman which has become the property of a corporation that intends to sell it as entertainment. Rebel escapes by taking over the body of Eucrasia Walsh, a woman who rents herself out for temporary testing of new wetware programming. While escaping the corporation Eucrasia's latent personality is beginning to reassert itself.

Rebel's adventures take her throughout the widely-colonised solar system. She initially lives in canister worlds orbiting the Sun in a trojan orbit, where she sometimes works removing bioengineered weeds (vacuum flowers, the space-tolerant flora of the title) from the canisters' exterior ports. Since the recording omits most of her memories, she must rely on strangers to help her survive, though she cannot trust any of them. Rebel meets and falls in love with Wyeth, a leader whose personality was reprogrammed into a team of four complementary personas. Together they form an uneasy alliance with The Comprise, the hive mind which rules Earth, and encounter Dysonworlders, who live on genetically engineered artificial comets.

Ali, ipak je to samo wikipedia  Citacu ja jos Swanwicka, samo opreznije.

Sada sam tek skapirao da sam de Lintu automatski dodao "D" u prezime. Izvinjavam se