ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: Le Samourai on 10-01-2010, 20:05:12
Mrzhnja je, indeed, ZAKON.

ne bre, ljubav je zakon, ljubav pod VOLJOM!

Mr. Death: The Rise and Fall of Fred A. Leuchter, Jr. (1999)



http://www.imdb.com/title/tt0192335/

Ovaj film sam baš poodavno gledao, mnogo pre pokretanja ovog bloga, tako da mi je ostao u šteku i nikako da se setim da ga postavim, ali pošto je ovo rad Errola Morrisa, a zaređao sam njegove dokumentarce, evo prilike. Naime, Fred Leuchter, čovek koji je bio inženjer i želeo, i namerno naglašavam ŽELEO, da postane ekspert za razne naprave za ubijanje, od električne stolice do vešala i smrtonosne injekcije. Kao što ćete videti u filmu, Fred je jedan jako naivan lik, tako da ga je navatao Ernst Zundel kanadski historičar i antisemita kome su sudili zbog knjige Did Six Million Really Die? u kojoj otvoreno poriče holokaust.

Ernst je namazano izvalio da je Fred skroz naivan lik, željan slave, kojim se može vrlo lako manipulisati, tako da ga je unajmio kao eksperta koji bi dokazao da nije bilo gasnih komora u Aušvicu. Naravano, da bi to dokazao Fred je morao da putuje u Poljsku, u Aušvic, i da se ušunja nekako unutra jer takve akcije su logične bile zabranjene, da se zavuče u jednu od tih danas urušenih gasnih komora i da uzme uzorke sa zidova i poda, da bi kasnije u labaratoriji proverio da li je tu bilo cijanida ili bilo kog smrtonosnog gasa. I aj' što je sve to totalno neprofesionalno uradio, nego što je u izveštaju napisao da u gasnim komorama nije bilo nikakvih tragova smrtonosnih gasova i tako podržao Ernstovu teoriju, što mu je naravno totalno uništilo karijeru. Uostalom samo zamislite kako su ljudi reagovali na to, pogotovo Jevreji kojih je bilo baš dosta u pravosudnom sistemu. Kroz ceo film Morris uporedo intervjuiše Freda, gde ovaj pokušava da opravda na sve moguće načine svoj izveštaj, a i priča o svom životu danas i karijeri koja je uništena posle tog suđenja. (91 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/mr-death-rise-and-fall-of-fred-leuchter.html

Raja, jel moze neko da mi proveri po ovim torentima i tuda ovaj dok. :

Boy Interrupted (2008)

http://www.imdb.com/title/tt1327819/

Nema ga niđe, nažalost - ni Warez BB ni Demonoid ni Piratebay... Eventualno ako Šozo može da ga nađe na nekom privatnom trekeru...

Fala Meho.

Služimo folku.

nego, sine, meho, i ostali:
ima li negde da se nađe dokumentarac GAMBLER o tome kako je n. w. refn snimao PUSHERA 2 & 3?

ja za sada ne uspeh da ga iskopam nigde...

Mein liebster Feind - Klaus Kinski (1999)



Klaus Kinski, jedan od najvećih nemačkih glumaca (ko da ja poznajem nemačku kinematografiju), više puta lečen u psihijatrijskim ustanovama od shizofrenije, više puta pokušao da izvrši samoubistvo, jednom rečju CAR, moj čovek. Kao skroz samouk glumac, njegov vanserijski talenat pomešan sa starom izrekom da BEZ BOLESTI NEMA UMETNOSTI, ga je vodio kroz život ultra-kontraverznog umetnika, veoma teškog za saradnju, sa brzim promenama rapoloženja, nesputanom agresijom i svime onim čime ga je blagosiljala bolest od 1000 ludila. Iluzije o veličini, želja da se non-stop bude u centru pažnje, sve su to morali da trpe reditelji pa i filmske ekipe kada bi krenuo da divlja po setovima, ali su ga i pored toga iznova angažovali jer takav talenat je bio zaista jedinstven. Umeo je često da se previše uživi u svoje uloge pa ćete tako videti na početku kako je tripovo Isusa Hrista, a dok se pripremao da snimi svoj poslednji film Kinski Paganini (1989), skroz se poistovetio sa poznatim kompozitorom.

1965. igrao je sporednu ulogu u kultnom špageti westernu For a Few Dollars More aka Za Šaku Dolara (1965). Naravno publika ga najbolje zna po filmovima Wernera Herzoga, Aguirre: The Wrath of God (1972), Woyzeck (1978), Nosferatu the Vampyre (1979), Fitzcarraldo (1982), i Cobra Verde (1987). Neki ljudi to nisu povezali, evo ja npr. pojma nisam imao, ali Nastasja Kinski mu je ladno ćerka. To mi nije palo na pamet čak ni kad sam pre jedno mesec dana repriziro Cat People koji sam inače gledao još samo jedan put kad sam bio dete i koji me baš istraumirao. Doduše ja kad sam bio dete mene su mnogi filmovi traumirali, bio sam jako plašljive prirode jer sam imao baš-baš bogatu maštu, koju naravno imam i danas, čak bi najbolji opis za to stanje bio BEZDAN MAŠTE, i to čoveka mož da razvali samo tako a posebno ako uđe u paranoična razmišljanja, jer tu onda nema kraja ZLU.

U ovom zaista fenomenalnom dokumentarcu Herzog nas vodi na mesta gde je snimao filmove sa Kinskim, na prvom mestu Aguirre: The Wrath of God (1972), pa onda i Fitzcarraldo (1982), i kroz snimke sa snimanja, inserte iz filmova, prikazuje nam kakav je zapravo Kinski bio i kao čovek i kao glumac, kako se non-stop svađao sa svima pa i sa Herzogom, kako je bio i te kako agresivan, kako se stalno bunio zbog scenarija kada mu se nešto ne bi svidelo, kada on ne bi bio u centru pažnje, kako je pucao iz puške na statiste pa čak jednog i ranio, i još brdo ludila u jednom čoveku. Jedared kad je Kinski u svom napadu besa hteo da napusti snimanje Aguirre, čak se i spakovao i samo što nije krenuo, Herzog je spremio pušku i 9 metaka, 8 za Kinskog i 1 za sebe, i rekao mu čim stigneš do sledećeg brežuljka pucaću ti u glavu, i kakav je Herzog zaista bi to uradio, jer bili su u poslednjoj, finalnoj fazi snimanja i odlazak glavnog glumca bi bila propast samo takva. Kinskog je to dobrano prepalo jer je znao kolko Herzogu znači taj film. U toj paranoji krenuo je da doziva policiju, iako je prva policijska stanica bila na 300 milja odatle. Znači SUROVO. Čak su novinari kasnije pisali da je taj poslednji deo snimljen tako što je iza kamere stajao Herzog sa puškom uperenom u Kinskog.

I baš mi je drago što nema šanse baš sve da opišem šta je Herzog ispričao ovde šta je Kinski sve radio na setovim, tako da ćete još više uživati u ovoj skroz neobičnoj biografskoj priči gde nam Herzog objašnjava na samo njemu svojstven način kako je pokušavao da se izbori sa takvom jednom ludom a opet pozitivnom facom kakav je bio Klaus Kinski. Pored Herzoga o Kinskom koji je preminuo 23. novembra 1991. posle snimljenih preko 130 filmova, ovde govori i Eva Mattes, njegova partnerka u filmu Woyzeck (1978), i jedna od samo par žena koje su imale da kažu lepu reč o njemu, dakle žene ga nikako nisu volele, što je donekle i razumljivo ako znamo za njegov temperament, zatim Beat Presser, fotograf, i talijanska glumica Claudia Cardinale koja je igrala u Fitzcarraldo. I naravno, ako volite Herzoga morate voleti i Kinskog, i obratno, jer ovaj dvojac je snimio neke od najekstremnijih, najluđih a samim tim i najboljih filmova, jer UMETNOST ZAHTEVA FANATIZAM rekli su Laibach svojevremeno, a ovde je to najbolje pokazano. A MUST SEE ! (98 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/mein-liebster-feind-klaus-kinski-1999.html

ne treba verovati doslovno baš svemu što se priča o tom odnosu, uključujući tu i reči kinskog i hercoga, mada tu svakako niej bilo MNOGO fikcionalizacije, jesu ludi obojica, mada je hercogovo ludilo kontrolisano, hladno, razumno, nije budala ko kinski koji je (bio) zaista klinički, školski - lud.

nego, sine, da li si zamijetio moje pitanje o GAMBLERu?
ima li to igde?

Mene pitas da li sam zamijetio, pa jbte valjda je dobro poznato da ja ovaj topik JEDINI citam sa razumevanjem...naravno da sam zamijetio i da film postoji odma bi te obavestio, ali evo zvanicnog izvesca ako bas tako volis :

1. docs4you - nema ga
2. surreal - tamo si sigurno i sam trazio, nema ga
3. daiz DC hub - nema ga

e sad jedno po torentima, ali to nije moj rejon...

Mada kad sam pogledo na imdbu zamijetio sam da su film rateovala samo 44 coveka sto u principu, kada su takvi rare dokumentarci u pitanju, znaci da ga je otprilkike tolko ljudi i gledalo, mozda koja 100-tka vise...sto znaci da film postoji samo na nekom DVD-u koji nije ripovan, ili je pusten na nekom od festivala. A druga stvar film je na Danskom, e sad ja kontam tebi to bas i nije bitno, ti oces da vidis slike i to ?

Ono sto sam teo da kazem je da ces ovaj film jako tesko naci, osim ako se na nekom privatnom trekeru neki car ne isprsi, ono tipa Shozu za ljubav ili Mehu...

Nego mora da pitam  :

Jel valja ovo novo zaglavlje na blogu ?

Ja sam jedino (ne računajući onaj sa kenijem Rodžersom) našao ovo:

Gambler.2008.DVDR.CZ-HuNTs

Info:
VIDEO: 16 : 9 (1,78:1), 720 x 576, DVD
AUDIO A TITULKY:
DD5.1 CZ 448 Kbps, DD2.0 EN 256 Kbps, subtitle: CZ
MENU a BONUS: Menu: ano, Bonusy: ano, FAB


Kapiram da to nije to, al evo linkovi za svaki slučaj...


http://rapidshare.com/files/102743947/Gamblerhunts.part44.rar
http://rapidshare.com/files/102743717/Gamblerhunts.part43.rar
http://rapidshare.com/files/102743522/Gamblerhunts.part42.rar
http://rapidshare.com/files/102743323/Gamblerhunts.part41.rar
http://rapidshare.com/files/102743080/Gamblerhunts.part40.rar
http://rapidshare.com/files/102742864/Gamblerhunts.part39.rar
http://rapidshare.com/files/102742637/Gamblerhunts.part38.rar
http://rapidshare.com/files/102742388/Gamblerhunts.part37.rar
http://rapidshare.com/files/102742165/Gamblerhunts.part36.rar
http://rapidshare.com/files/102741956/Gamblerhunts.part35.rar
http://rapidshare.com/files/102741767/Gamblerhunts.part34.rar
http://rapidshare.com/files/102741525/Gamblerhunts.part33.rar
http://rapidshare.com/files/102741292/Gamblerhunts.part32.rar
http://rapidshare.com/files/102741069/Gamblerhunts.part31.rar
http://rapidshare.com/files/102740834/Gamblerhunts.part30.rar
http://rapidshare.com/files/102740628/Gamblerhunts.part29.rar
http://rapidshare.com/files/102740418/Gamblerhunts.part28.rar
http://rapidshare.com/files/102740243/Gamblerhunts.part27.rar
http://rapidshare.com/files/102740056/Gamblerhunts.part26.rar
http://rapidshare.com/files/102739832/Gamblerhunts.part25.rar
http://rapidshare.com/files/102739644/Gamblerhunts.part24.rar
http://rapidshare.com/files/102739456/Gamblerhunts.part23.rar
http://rapidshare.com/files/102739250/Gamblerhunts.part22.rar
http://rapidshare.com/files/102739019/Gamblerhunts.part21.rar
http://rapidshare.com/files/102738771/Gamblerhunts.part20.rar
http://rapidshare.com/files/102738560/Gamblerhunts.part19.rar
http://rapidshare.com/files/102738363/Gamblerhunts.part18.rar
http://rapidshare.com/files/102738195/Gamblerhunts.part17.rar
http://rapidshare.com/files/102737968/Gamblerhunts.part16.rar
http://rapidshare.com/files/102737783/Gamblerhunts.part15.rar
http://rapidshare.com/files/102737596/Gamblerhunts.part14.rar
http://rapidshare.com/files/102737404/Gamblerhunts.part13.rar
http://rapidshare.com/files/102737199/Gamblerhunts.part12.rar
http://rapidshare.com/files/102737010/Gamblerhunts.part11.rar
http://rapidshare.com/files/102736850/Gamblerhunts.part10.rar
http://rapidshare.com/files/102736625/Gamblerhunts.part09.rar
http://rapidshare.com/files/102736405/Gamblerhunts.part08.rar
http://rapidshare.com/files/102736173/Gamblerhunts.part07.rar
http://rapidshare.com/files/102735880/Gamblerhunts.part06.rar
http://rapidshare.com/files/102735694/Gamblerhunts.part05.rar
http://rapidshare.com/files/102735499/Gamblerhunts.part04.rar
http://rapidshare.com/files/102735328/Gamblerhunts.part03.rar
http://rapidshare.com/files/102735135/Gamblerhunts.part02.rar
http://rapidshare.com/files/102734962/Gamblerhunts.part01.rar

Ma ovaj Ghoulov je iz 2006.

Sve znam, al ko zna dal ovaj Čeh to isto zna... Ali ne verujem da je to to.

 

Mind of a Murderer (2002)

Evo konačno nešto za moju dušu. BBC-jev serijal od tri epizode koji se poglavito bavi pokušajima da se odgovori na pitanje zašto ubice ubijaju. I što reče jedan čika na početku, ne ubija oružije ljude (no srce u junaka), nego mozak ubice. Prva epizoda se bavi mentalno obolelim ljudima koji su npr. pod psihotičnim napadom i halucinacijama koje ga prate ubili svoju najbliže i slično. Onda je tu jedan drugi lik, koji je još ko klinac skroz hladnokrvno ubio dvoje male dece, proglašen je za psihopatu i nije poslan u zatvor nego u bolnicu za criminally insane. I tu se onda objašnjava razlika između psihotičnih ubica i psihopata, jer to nikako nije isto, psihopate nemaju halucinacije i paranoje, oni samo nemaju osećanja kao drugi ljudi, dakle ne osećaju strah, samilost, itd. al' već sam dosta pisao o tome na temi o psihopatiji.

Druga epizoda odgovara na pitanje da li zlostavljanje (fizičko, psihičko, seksualno) u ranom detinjstvu i povrede frontal lobe-a, a ja to zovem i čeoni režanj mada verovatno grešim, ali kontam da možemo da se razumemo na koji deo mozga mislim, dakle čeoni deo, prednji deo, dakle dal' te povrede mogu da utiču na to da čovek postane agresivniji, pa i da ubije, jer dokazano je da su velika većina ubica koji su izvršili najbrutalnija i najmonstruoznija ubistva imali teške povrede tog dela mozga, a neki su čak imali i tumore na tom mestu. A pokazalo se i da taj deo mozga utiče na kontrolu agresije, znači ono kad ti sve dozlogrdi i kad skroz popizdiš da li ćeš krenuti u obračun ili ćeš se suzdržati. E to neki ljudi mogu a neki jednostavno ne mogu, i kad ih neko isprovocira oni samo planu. To se u narodu zove i "kratak fitilj", a zapravo koren toga je u povredi mozga, svidelo se to nekom ili ne.

Treća epizoda govori o tome zašto muškarci ubijaju mnogo češće nego žene, i tu se pokazalo da testosteron igra jako bitnu ulogu, što je veći nivo testosteron to su veće šanse da dođe do nasilja u porodici pa i ubistva. Naravno ne kumuje tu samo testosteron nego i serotonin, jer se pokazalo da je kod velikog broja ubica nivo serotonina izuzetno nizak and so on. Uglavnom, ako ste voleli Discovery-ev Most Evil serijal ovo će vam se provereno svideti, taman koliko i meni. (3 x 55 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/mind-of-murderer-2002.html

Dario Argento's World of Horror (1985)



Uh, kakva manična faza, aortnu krv ti jebem, čak i po tri dokumentarca dnevno. Neka, neka, valja to iskoristiti jer neće još dugo da potraje, znam iz iskustva jbga. Inače ovaj "rivju" sam pisao pre jedno 3 godine, ali verovali ili ne još nisam promenio mišljenje kad je u pitanju Dario Argento, što ne može da se kaže za ćeru mu Asiu, znači boginja, a i druguje sa pravom rajom, ladno sa Joe Colemanom, krsnu ti slavu i svetu neđelju.

Nemam pojma, al' ja nikako ne volim Argentove filmove, ta estetika mi je nejasna a posebno muzika me iritira, ali kapiram da ovde ima i dosta onih koji to umeju da razumeju i vole, pa evo spešli za njih. U filmu su ispraćene sve njegove bitnije režije (Suspiria, Inferno, Phenomena), scenarija (Demons) i produkcije (Dawn of the Dead), pa koga zanima posebno kako je sniman Phenomena (1985), a koji je inače meni bio interesantan samo zbog Jennifer Connelly, nek navali, ili što bi ja reko, nek mu ga da. (76 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/dario-argentos-world-of-horror-1985.html

kakva slučajnost - baš danas sam okačio svoj rivju SUSPIRIJE na blog:
http://ljudska_splacina.com/2010/01/suspiria-1977.html

vidim da često ljudi u SEARCHU na blogu traže rivju tog filma, pa evo jedne kraće i nikako ne definitivne verzije.

Alan Yates (2005)



Carl Gabriel Yorke, čovek koji je u kultnom filmu Ruggera Deodata, Cannibal Holocaust, igrao pa može se reći i glavnu ulogu, reditelja Alana Yatesa, 25 godina posle, priča nam kako je sve to zapravo izgledalo u onoj vukojebini. Ne bih baš sad da prepričavam, ali napomenuću samo neke detalje, dakle Gabriel je krenuo na set u džunglu Amazona a da nije imao svoju kopiju scenarija tako da pojma nije imao koja je njegova uloga i o čemu je zapravo film. Tek kad je čamcem stigao na set izvalio je kakvo zlo se sprema, ali tad već beše kasno. On ovde detaljno pojašnjava svaku bitniju scenu pa i onu ljubavnu, ali po mom mišljenju malo se isfolirao kad je u pitanju ono okultno ubistvo praseta i majmuna, malo je tu preterano moralisao i gnušao se, ali i pored svega toga je na kraju ubio to prase, dakle folirant. On ovde iznosi i neke pikanterije o Ruggeru, o lokalnim indijancima i još svašta, znači zaista prajsles pričica, i ko voli Cannibal Holocaust (1980) uživaće punim plućima.

Inače ubedljivo najveći fan Holocausta u Srbiji je naš komšija Ognjanović, pa stoga ne propustite priliku da pročitate njegov skroz fanatičan tekst o filmu, i to mu je možda i jedan od najjačih rivjuova jer zapazite samo rečenicu kojom je počeo: "Postoje filmovi, retki ali tim vredniji, čiji se uticaj može uporediti sa udarcem pesnice: tresnu vas u lice, ili stomak, ili niže, i na neko vreme ošamute, i pitate se šta vas je to snašlo. Čak i kada se povratite, repriza nije bitno blaža od prvog udarca: svaki put iznova uspevaju da vas pomere iz mesta, zato što je na sirovu brutalnost njihovih postupaka nemoguće oguglati." AWESOME. A naravno koga zanima i ovaj reditelj-manijak Ruggero Deodato, tu je i odličan intervju sa njim sa GROSSMANN festivala od prošle godine. Dakle fullčina. (51 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/alan-yates-2005.html

In Search of Dracula (1975)



U potrazi za Drakulom je old school dokumentarac gde autor istražuje fenomen vampirizma i ko i šta se sve krije iza priče o Drakuli. Od romana Brama Stokera, čija je priča meni iskreno smešna i jadna, preko Transilvanije i rumunskog folklora, sujeverja koje podgreva ondašnja pravoslavna crkva, sve do jedinog pravog Drakule, istorijske ličnosti, Vlada Cepeša, inače čoveka koga ja izuzetno cenim jer je bukvalno uveo neke kodekse, koje čak ni današnji visoko kotirani kriminalci i mafijaši ne mogu da isprate, npr. ona fora sa zlatnim peharom, pa onda onaj incident sa nalaženjem ukradenih zlatnika, pa turski turbani, i još trista čuda koje Cepeša postavljaju na sam izvor organizovanog kriminala, a može se reći da ga je upravo on lično i izmislio. Dakle za Vlada se može reći da je bio ORIGINAL OUTLAW da ne kažem G. I naravno, ubijao je Turke na najsurovije moguće načine, ali bogme i svoj narod, i to pošteno, svakom po zasluzi. Postoji i priča da se čak i naš Kraljević Marko, kao turski vazal, borio protiv Cepeša, ali to nije tačno jer se Cepeš rodio mnogo posle Markove smrti.

Da ne otkrivam baš sve za one koji ne znaju celu priču, uglavnom meni je ovde priča o Vlad The Impaleru najjača, i mogu otvoreno da kažem da se ovaj dokumentarac najozbiljnije pozabavio okultnom pričom o Nabijaču (no homo), jer zaista sve sam ih fanatično pogledao, i ako ćemo realno još nije ni urađen onaj pravi, jer ipak ovo je delo iz '75, a danas bi već mogao da se snimi realan biografski film o Drakuli, pa i dokumentarac. Doduše postoji jedan igrani, Dark Prince: The True Story of Dracula (2000) ali je slabašan, jebeš ti to kad je Banović Strahinja za njega zakon sa sve onim nabijanjem Radeta Šerbedžije na kolac. Legendarna scena, zar ne, čini mi se čak da niko drugi nikad nije ni pokušao da snimi takvo nešto, doduše evo Kusturica se sprema da snimi Na Drini Ćuprija, pa ako tu omaši nabijanje na kolac to mu neće na dobro izaći, jer Ivo Andrić je i uzeo Nobela upravo zbog tog nabijanja koje mi evo i dan danas odzvanja u ušima iako sam ga poslednji put čit'o ('odo) u srednjoj školi. Inače, ne znam dal' je svima poznato, ali Vlad je dobio ime po svom ocu koji se zvao Vlad Drakul, pa mu je onda samo dodato to A, pa je tako postao VLAD DRAKULA, a to vam je ko kod nas kad se na imena predaka dodavalo ono IĆ, pa bi u ovom slučaju bio Drakulić.

Što se tiče dokumentaraca siguran sam da ste zaboli bar 2 na TV-u i provereno ste izvalili i sami da je to uvek nešto bombastično i zbrzano, uostalom sigurno ste čuli da postoji onaj kao malo ozbiljniji dokumenatarac "Most Evil Men in History - Vlad The Impaler", a ja ga ipak sve do danas nisam postavio na blog, iako sam, ko što rekoh, baš veliki fan lika i dela ove neprevaziđene face, i za mene definitivno heroja. Eh, da je Srbija imala tako neku veličinu kao što bejaše Cepeš, mi bi bre od toga čudo napravili, a prijateljski narod Rumunije izgleda baš i ne zna da iskoristi to istorijsko blago na pravi način, al' siguran sam da će to biti uskoro ispravljeno, da će se konačno bataliti duvanja lepka i prionuti na pravi posao, da Impaler konačno dobije svoje zasluženo mesto kao najbolji rumunski brend, i kao veliki čovek i vojskovođa, koji je posle poraza srpske vojske na Kosovu Polju ostao jedini da brani ove prostore od najezde Osmanlija.

Inače kroz ovaj film nas vodi Christopher Lee, glumac koji je i sam igrao Drakulu u par filmova, pa tako od njega saznajemo kako se legenda o vampirima dalje raspredala, preko knjiga pa sve do nemih filmova i kasnije uz legendarnog Lugošija do najšireg, svetskog auditorijuma. Pored toga opisane su sve moguće vrste zaštite od vampira, pa čak ima i ona fora iz Kadijevićeve Leptirice, kad pomoću konja traže grob vampira da bi ga proboli kocem, mada to je ovde malo izmenjena varijanta jer naši i rumunski vampiri nisu iz istog klana. Uostalom setimo se, prvi dokumentovani vampir je bio upravo Srbin, i to neki seljak, čini mi se da se zvao Nikola. I da bre, poseban detalj ovde su real life vampiri, tj. serijske ubice koje su pile krv svojih žrtava. Dakle, pogledajte ovaj dokumentarac, ne može da škodi, a ja garantujem svojim đonom da je bolji od svih ovih najnovijih instant TV sranja. (81 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/in-search-of-dracula-1975.html

u najnovijem specijal DILAN DOGU, koji izlazi ovih dana, ako već i nije - dakle, govorim o biblioteci DD, tvrdoukoričenim 3-epizodnim izdanjima - ima baš opširan temat o vampirima u istoriji, književnosti i na filmu, u kome možeš spoznati neke svoje manje zablude ili nepreciznosti iznete u gornjem textu (ništa mnogo strašno) + izbor od 10 najnekonvencionalnijih filmova o vampirima + esej o vampirima u stripu DILAN DOG + svašta nešto.

Lud sam za stripovima 

A Funny Thing Happened on the Way to the Moon (2001)




Ubedljivo najjači film na temu landing on the moon hoax, a ujedno i najbolji dokumentarac koji sam pogledao u poslednje 3 nedelje, inteligentno urađen, koncizan, i traje taman toliko da pokida i razbuca sve bitnije dokaze da su Amerikanci bili na Mesecu '69. Odlično poređenje leta na Mesec sa građenjem Vavilonske kule, priča o tome kako su Rusi bukvalno sve odradili prvi, i da je malo falilo da ruska sonda prva pokupi i uzorak sa mesečevog tla, ali se srećom po Amerikance srušila, tako da su tada upali u žešću paniku i jednostavno morali nešto da poduzmu jer bi pukla samo takva bruka.

Naravno, opet podsećam na čuveni govor Džona Kenedija, kada je obećao svome narodu početkom 60-ih da će SAD do kraja dekade stići na Mesec. I bi tako, mada umalo da iznevere pokojnog predsedika, jer su odradili hoax samo par meseci pre isteka roka. Uglavnom obavezno pogledajte ovaj film, jer jako je dobro urađen, muzika, naracija, ma sve, i od sva tri koja sam postavio na ovu temu ovaj je ubedljivo najjači, pa može se reći i da je veoma zabavan za gledanje jer nema ni linijicu smaranja, znači samo konkretni fakti o najvećoj prevari ikada.

I koliko će vas ovaj film naterati da razmišljate, toliko će vas i nasmejati ali i potresti u nekim trenucima, jer autor je sve to jako dobro osmislio, e sad, taj efekat je sigurno mnogo jači kod Amerikanaca, mada ko poznaje američku kulturu (realno svi) ovo će definitivno dopreti i do njega. Dakle, petarda. I naravno, neće se svi složiti sa mnom, jer ima baš dosta ljudi koji veruju u čovekov pohod na Mesec, mada ima dosta ljudi koji veruju i u Boga, u deda Mraza i Alana Čumaka, u Evropsku Uniju i braću Ruse, u Bigfuta i Čupakabru itd. tako da je svaki komentar dobrodošao, ali vas zamoljevam da ipak prvo pogledate film. I aj' da su nam rekli npr. da je neki Srbin (pravoslavac po mogućstvu) prvi kročio na Mesec, pa i da poverujem eventualno, ali white trash Amerikanac, pa nema bre teoretske, zar ne ?  (47 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/funny-thing-happened-on-way-to-moon.html

The Confessions of Robert Crumb (1987)



Ovo sam baš dugo potraživao i trebovao, jer je ovaj rad Crumb lično i napisao i režiro, znači to mu dođe ko neka dokumentarna autobiografija. Za razliku od genijalnog dokumentarca Crumb (1994) kultnog reditelja Terija Zwigoffa (koji se naravno nalazi u mojih TOP 35 DOCS) ovde je priča fokusirana samo na Roberta, pa tako nećete videti najveću facu, njegovog burazera Čarlija, pa ni kevu, samo je suprugu pustio u svoj film i to u kontekstu autora jer zajedno crtaju jedan strip. Uvek kad se pomene Crumb tu je i priča o seksualnim frustracijama koja zauzima zavidan prostor i u njegovim stripovima, dakle Crumb je realni seksualni manijak, mada tako i izgleda kad bi ga sreli negde, ko malo mršavija verzija Gerija Ridžveja aka Green River Killera, mada meni je ujedno i jako drag jer me podseća likom i stasom na mog pokojnog deda Đaju.

Pored standardne priče o rodonačelniku andergraund stripa, ovde ćete čuti i o njegovoj naklonjenosti ka Janis Joplin, kako mu je LSD '65 totalno promenio percepciju pa samim time i život, o tome kako mu se nije svidela animirana adaptacija njegovog najuspešnijeg stripa Fritz the Cat, pa onda kako izgleda njegov idealan tip žene, kako se jako mlad oženio pa ubrzo uteko iz braka, i još mnogo toga. I Crumb je upravo jedinstven po tome što je sve što mu se dešavalo u realnom životu pretakao u strip, ko kad neko svaki dan vodi dnevnik, samo u ovom slučaju crtanu verziju.

Moj omiljeni lik je naravno Mr. Natural, obožavam ga, voleo bi da mi bude lični guru, a inače, svojevremeno sam baš iščitavao to malo Crumbovih stripova što je prevedeno na srpski, i vaistinu je gre'ota što toga nije bilo više. Uglavnom, nema šanse a da vam se ne svidi kako ova faca crta, jer to je jednostavno zarazno, i siguran sam da ćete zavoleti Crumba ako već niste, mada meni se mnogo više svidela njegova žena, i kao strip crtač a i ovako, jer ona je od onih žena stubova porodice, pored kojih muškarci mogu u potpunosti da se opuste. Vaistinu awesome. Oću taku ženu! (55 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/confessions-of-robert-crumb-1987.html

Uuu, sjajno.

Quote from: Son of Man on 16-01-2010, 10:53:03
Raja, jel moze neko da mi proveri po ovim torentima i tuda ovaj dok. :

Boy Interrupted (2008)

http://www.imdb.com/title/tt1327819/

http://www.idownloadaccess.com/servers.php?tcg=1&PID=f26bd081-a6cc-48b0-9c72-d676dcc435c7&q=boy%20interrupted%202008

Fala, al ja ovo ne znam da koristim, jel mora se registrujem il kako ?

Moras. A moras i da platis koliko ja vidim... ranije je bilo dzabe. Majku im kapitalisticku. Na ostalim (real free) sajtovima ga nema. Imam isti problem sa Mind of a Murderer (2002), odakle si ga ti skinuo?

sa docs4you, najjaci forum za te radove 

Odlican!!! Bog te blagoslovio...

Quote from: Son of Man on 16-01-2010, 10:53:03
Raja, jel moze neko da mi proveri po ovim torentima i tuda ovaj dok. :

Boy Interrupted (2008)

http://www.imdb.com/title/tt1327819/

http://btjunkie.org/torrent/BOY-INTERRUPTED-avi/359706dd092c6d2d3d0a59f7faa4216d6f917b20433f

This Is the Zodiac Speaking (2007)



Konačno, evo serial killer dokumentarca koji je sustigao Alberta Fisha, i opušteno mogu da kažem da je jače pokrio priču o Zodijaku čak i od Finčera, mada po imdb-u vidim da su zajedno radili na istraživanju slučaja. Doduše, ovo je po formi više CRIME dokumentarac nego serial killer, jer obrađene su priče vezane za svaki napad ponaosob sa policijske tačke gledišta, i više ima triler elemenata nego onih šokantnih, i ono što je najbitnije, što me posebno obradovalo, ovo nikako nije instant TV dokumentarac.

Vaspostavljeni su nikad ranije prezentovani dokazi, a o slučaju svedoče pubovi koji su tada prvi stigli na lice mesta, zatim oni koji su radili na slučaju godinama, pa onda srećom preživele žrtve koje otvoreno pričaju o svojim brutalnim susretima sa ubicom, mesta zločina su takođe full rekonstruisana, a posebno ono na obali jezera kad se Zodijak pojavio maskiran i ostavio notorious poruku na vratima kola.

Priča je veoma zarazna i napeta, a čak ima i jezovitih momenata što inače i nije svojstveno ovakvim dokumentarcima, ali reditelj je nekako uspeo da stvori takvu atmosferu u filmu da se čovek totalno posveti gledanju, dakle atmosfera ko u najboljem trileru sa zatamnjenjima koje je koristio i Borowski u Fishu. Najiskrenije preporučujem svima ovaj masterpis, a posebno onima koji vole trilere, jer ovo je neosporno jedan od najjačih real life trilera, odma' posle The Staircase i Paradise Losta. I ono što je još jako je da su postavili hardkodovan engleski subtitl, što u mnogome olakšava praćenje radnje. I moram još da naglasim da je ovo ripovano sa DVD seta koji sadrži dva dokumentarca, ovaj i His Name Was Arthur Leigh Allen (2007) od istog reditelja, a koji govori o glavnom osumnjičenom u ovom slučaju, i koji ću postaviti ovih dana. Znači stay tuned, i obavezno pogledajte ovo. (102 min)

http://www.imdb.com/title/tt1560206/

QuoteDavid Prior's documentary This Is The Zodiac Speaking is a chilling look at actual case files, morgue photos, crime scenes, news footage and actual evidence. Not only does it showcase the facts but the actual (still living) detectives, officers, phone operators and surviving victims are interviewed and their stories are told directly to the camera. This isn't a casual, slightly angled interview. These people talk directly to you about the events that changed their lives.

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/this-is-zodiac-speaking-2007.html

Ne znam da li je o ovome već bilo reči, ali juče sam na nekom od domaćih satelitskih kanala gledao dokumentarac o masovnom samoubistvu sekte Heaven's Gate. Vrlo zanimljivo!

http://en.wikipedia.org/wiki/Heaven's_Gate_(religious_group)

Odlicna prica, ali nigde nisam mogao da pronadjem neki dok. o tome, a pustali su par po kanalima al ovako ga nema...sad cu da prionem na DC++, dobro si me podsetio. 

The Woman with 7 Personalities (2004)




Ovo sam baš dugo, dugo tražio. Konačno će svekolika srpska javnost (i šire) imati prilike da vidi kako zaista izgleda retka i misteriozna bolest pod nazivom Multiple personality disorder, koja se po novom zove Dissociative identity disorder. Neverovatno, poodavno me nešto nije ovoliko potreslo a baš sam svašta-koješta gledao. Videćete i sami, promena ličnosti se ne izražava samo u glasu, već i u izrazu lica, i što je najšokantnije - u očima, znači neverovatno nešto, moram priznati da sam ostao zatečen.

O ovom poremećaju se vrlo malo zna, ali primer ove devojke, zapravo žene, Helen, će vam pojasniti mnoge stvari. Nemam ideju koliko ljudi u Srbiji živi sa ovim poremećajem, ali ja sam upoznao samo jednu osobu koja navodno ima tu bolest, ali ne mogu ništa da tvrdim jer ništa nisam ni video, dakle u ovom dokumentarcu nećete videti nikakve scene poput onih iz Hičkokovog Psiha i sličnih filmova, uostalom ova žena je pravi, klasičan primer kako to zapravo izgleda. Potresno, čudno, ali veoma edukativno. A MUST-MUST SEE. (60 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/woman-with-7-personalities-2004.html

Confessions of Robert Crumb, divan dokumentarac,cak sam  formirala ukus na tvom blogu pa su mi omiljeni ovi  WEIRD-FUNNY.

Sine jesi gledo Fritz the Cat,
Crumbu se nije dopala finalna verzija ,videla sam deo u dokumentarcu a na youtube ima ceo crtani iz 8 delova.
S tim sto se ne slazem da je seksualni manijak(mozda samo izgleda sa onim urnebesnim sandalicama sa sve sivim carapama I prslukom ,,hvala ti bako,, izgled Vudi Alena I brcici Dzona Votersa) vec svoje vizije ne prenosi na papir tako sto pise vec nacrta ,pa je neprijatnije ,ne neprijatnije nego je intezivnije I jace, ustvari bre ,to nisu vizije on je to sve doziveo.
Moracu sad da skidam I taj Crumb iz '94.

Nisam gledo Fritza bas iz razloga jer se Crumb ogradio od njega, a imo sam ga skinutog, mozda opet da skinem pa da pogledam, mada ono malo sto sam video mi nije ni priblizno zanimljivo kao strip.


Timothy Leary's Dead (1996)



Retko ko je imao tako bogat i živopisan život kao Timothy Leary, u narodu poznat i kao psihodelični guru, čovek koji je upoznao svet sa LSD-jem, čovek koji je ostavio nemerljiv uticaj na pop-kulturu a samim tim i na čitavu današnju civilizaciju. TURN ON, TUNE IN, DROP OUT, mantra koja je zakrivila tok kontra-kulture 60-ih. U posedu sam jedine njegove knjige prevedene na srpski, Fragmenti Sećanja aka Flashbacks, kratko autobiografsko delo koje je izašlo '83 ali je Liri prevario smrt i živeo sve do '96 kada je umro od raka prostate. Ta knjiga je dosta uticala na mene jer sam je kupio '97 kada sam imao jedva 20-ak godina, a tada sam uzimao dosta LSD-a tako da mi je pomogla da skontam da LSD nije droga za zajebanciju, nego da ima i dublje značenje, i Liri je definitivno uz Colemana, Basaru, Čarlija, Joan Baez, GG Allina, Jadranku Stojaković, Panzrama, i još neke tako zanimljive face, jedan od mojih heroja.

U ovom biografskom dokumentarcu imaćete prilike da čujete priče i vidite brdo arhivskog materijala iz čitavog Lirijevog života, od izbacivanja sa Harvarda '63 gde je predavao psihologiju, i to pod optužbom da je studentima delio LSD, preko eksperimentisanja sa zatvorenicima u Corcoranu dok je LSD još bio legalan, pa onda naravno Haight Ashbury i čuvena vila u državi Nju Jork, gde je cela ta ekipa profesora i studenata koja se odmetnula sa Harvarda, mogla slobodno da uzima LSD daleko od očiju države, zatim jurnjave sa zakonom zbog marihuane, hapšenja, surova presuda od 20 godina robije, bekstvo iz zatvora u septembru 1970, šurovanja sa partijom Crnih Pantera koja ga je štititila i skrivala, i iskusan beg u Švajcarsku godinu dana kasnije, pa sve do '96 kada je konačno napustio telo.

Pošto je znao da će uskoro umreti, Liri i sam svedoči u ovom dokumentarcu, skroz spreman za put koji mu predstoji, čak Liri smrt ovde naziva ultimativnim iskustvom, nečim što je zapravo pozitivno, i svako ko je eksperimentisao sa LSD-jem zna tačno o čemu deda Liri govori. No, šta je dalje bilo, dakle ni tu nije kraj, to neću da vam otkrivam, pogledajte film jbga, jer ako slabo šta znate o Liriju ovo će vam leći ko jako edukativan dokumentarac, i veoma zanimljivo iskustvo, a za poznavaoce Lirijevog lika i dela, jedno izuzetno podsećanje na THE LEGENDU. (80 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/timothy-learys-dead-1996.html

International Terrorism Since 1945 (2009)



Evo moje najomiljenije teme pored serijskih ubica i CRIME radova. Ovde ima baš svega, za svakog ponešto. Meni baš i nisu nešto zanimljivi ovi islamski teroristi, previše hajpa su dobili, ja više cenim ove home-grown akcije, pa sam tako obeležio koje epizode bih vam najrađe preporučio. Dakle 23 epizode po 23 minuta i jače, taman informativna minutaža, da se edukujemo čega je sve bilo u svetu od 1945. pa na ovamo.

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/international-terrorism-since-1945-2009.html

Radomir Mihailović Točak - Pokretna prošlost (2009)



Prejak RTS dokumentarac o Točku. Naravno SMAK u prvom planu, Bluz u Parku, Šumadijski Bluz, Ulazak u Harem, Satelit, itd.etc. 6 epizoda od po pola sata. Neizmerno hvala raikkonenu koji se iscimao da ovo snimi sa TV-a i sredi, zaista je vredelo, jer poodavno nisam ovoliko uživao gledajući i SLUŠAJUĆI neki dokumentarac. Ukoliko bude problema sa otpakivanjem 4. epizode uključite opciju 'keep broken files' u WINRAR-u. (6 x 30 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/radomir-mihailovic-tocak-pokretna.html

Underground (1976)



Ako se ko seća odličnog dokumentarca The Weather Underground (2002) koji sam postavio pre jedno godinu i po dana, o najjačoj levičarskoj terorističkoj grupi koja je operisala na teritoriji SAD, e pa ovo mu je prethodnica koju sam baš dugo tražio. Autori dokumentarca su pozvani od strane ljudi iz Weather Undergrounda na tajnovito mesto, tj. ŠTEK, jer su se tada već godinama nalazili u totalnoj ilegali i odatle delovali. Kroz intervjue sa tada još slobodnim članovima saznajemo prave razloge za celo to cimanje i maltret sa državom, a sve to ispresecano snimcima sa protesta i nereda koji su od 60-ih potresali SAD. FBI je kasnije imao nameru da zapleni sav nemontirani materijal koji je snimljen, ali koliko znam nije uspeo. I pored svega WU je opstao sve do 1980. godine. Posle toga je većina uhapšena i nalaze se na doživotnim robijama. Dakle, ovo je eksluzivna prilika da vidite iznutra jednu home-grown terorističku grupu. (87 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/underground-1976.html

uopšte me nisu impresionirali oni rumuni - ona komunjarska pljačka banke.
to super zvuči prepričano, ali niti je slučaj zaista zanimljiv po sebi (kad dođeš do toga ko, kako i naročito ZAŠTO) niti je na zanimljiv način prezentovan...

jedino što je zabavno (mada donekle predvidivo) jeste to što se ispostavilo da su 'zlikovci' bili dojučerašnje sluge režima.
ne baš crvene beretke, ali tu negde.
poznato?

Quote from: Son of Man on 24-01-2010, 13:38:51
Nisam gledo Fritza bas iz razloga jer se Crumb ogradio od njega, a imo sam ga skinutog, mozda opet da skinem pa da pogledam, mada ono malo sto sam video mi nije ni priblizno zanimljivo kao strip.


Timothy Leary's Dead (1996)



Retko ko je imao tako bogat i živopisan život kao Timothy Leary, u narodu poznat i kao psihodelični guru, čovek koji je upoznao svet sa LSD-jem, čovek koji je ostavio nemerljiv uticaj na pop-kulturu a samim tim i na čitavu današnju civilizaciju. TURN ON, TUNE IN, DROP OUT, mantra koja je zakrivila tok kontra-kulture 60-ih. U posedu sam jedine njegove knjige prevedene na srpski, Fragmenti Sećanja aka Flashbacks, kratko autobiografsko delo koje je izašlo '83 ali je Liri prevario smrt i živeo sve do '96 kada je umro od raka prostate. Ta knjiga je dosta uticala na mene jer sam je kupio '97 kada sam imao jedva 20-ak godina, a tada sam uzimao dosta LSD-a tako da mi je pomogla da skontam da LSD nije droga za zajebanciju, nego da ima i dublje značenje, i Liri je definitivno uz Colemana, Basaru, Čarlija, Joan Baez, GG Allina, Jadranku Stojaković, Panzrama, i još neke tako zanimljive face, jedan od mojih heroja.

U ovom biografskom dokumentarcu imaćete prilike da čujete priče i vidite brdo arhivskog materijala iz čitavog Lirijevog života, od izbacivanja sa Harvarda '63 gde je predavao psihologiju, i to pod optužbom da je studentima delio LSD, preko eksperimentisanja sa zatvorenicima u Corcoranu dok je LSD još bio legalan, pa onda naravno Haight Ashbury i čuvena vila u državi Nju Jork, gde je cela ta ekipa profesora i studenata koja se odmetnula sa Harvarda, mogla slobodno da uzima LSD daleko od očiju države, zatim jurnjave sa zakonom zbog marihuane, hapšenja, surova presuda od 20 godina robije, bekstvo iz zatvora u septembru 1970, šurovanja sa partijom Crnih Pantera koja ga je štititila i skrivala, i iskusan beg u Švajcarsku godinu dana kasnije, pa sve do '96 kada je konačno napustio telo.

Pošto je znao da će uskoro umreti, Liri i sam svedoči u ovom dokumentarcu, skroz spreman za put koji mu predstoji, čak Liri smrt ovde naziva ultimativnim iskustvom, nečim što je zapravo pozitivno, i svako ko je eksperimentisao sa LSD-jem zna tačno o čemu deda Liri govori. No, šta je dalje bilo, dakle ni tu nije kraj, to neću da vam otkrivam, pogledajte film jbga, jer ako slabo šta znate o Liriju ovo će vam leći ko jako edukativan dokumentarac, i veoma zanimljivo iskustvo, a za poznavaoce Lirijevog lika i dela, jedno izuzetno podsećanje na THE LEGENDU. (80 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/timothy-learys-dead-1996.html

Hehe, Moody Blues su Lirija sa'ranili još tamo negdje krajem šezdesetih, u pjesmi Legend of a Mind Ne znam da li se ta pjesma pojavljuje u ovom dokumentarcu.

da, da ide ta pesma 

Ghoule - ti si gledo ono ? 
pa jel sam upozorio MOJNE ?
Cemu ja ovde sluzim ? 

sine, odgledo sam POLA!

morao sam, ipak je to preporučio žika kišobranac, ne mogu tek tako da obrišem na neviđeno s harda film koji je on istako.

posle sam (kasno!) svatio da se njemu dopao zato što žika ima fixaciju na doba komunizma, pa mu je - kad nema titovog - dobar i čaušeskuov!

Wings of Hope (2000)



Nema ničeg jačeg od umirujućeg Herzogovog naratorskog glasa. Decembra 1971. avion sa 92 putnika je nestao u džunlama Perua bez traga. Već posle 10 dana se odustalo od potrage za preživelima jer nije to livada jebiga. Dvanaestog dana, niotkuda se pojavila 17-ogodišnja Nemica Juliane Koepcke, koja je jedina preživela ovu tragediju. Herzog je vodi nazad u džunglu, na tačno mesto pada aviona, da još jednom, posle 27 godina, preživi doživljeni pakao, i da nas povede istim onim putem kojim je tad pošla ka spasenju.

Juliane nam usput objašnjava kako je uspela da se spase, kako je opstala toliko dana skroz sama u džungli uz sve opasnosti koje su vrebale, od pirana preko krokodila do svega ostalog. Ono što je zanimljivo, kao neka trivija, u isto to vreme, par desetina kilometara dalje, Herzog je snimao svoj film Aguirre, The Wrath of God (1972) nemajući pojma šta se desilo. Definitivno jedan od genijalnijih dokumentaraca. (65 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/wings-of-hope-2000.html

Behind the Mask (2006)



Konačno dokumentarac samo o A.L.F-u, ANIMAL LIBERATION FRONT-u, o ljudima koji pod okriljem noći oslobađaju životinje iz raznih ustanova za eksperimentisanje, koji uništavaju imovinu takvih firmi, podmeću požare u klanicama, koji sabotiraju lovce, ali ne samo o njima, već i o onima koji ih podržavaju. Videćete ovde čitav niz likova iz raznih branši koji su u tom SUPPORT delu, a koji zapravo rade propagandu za A.L.F. Inače, 90-ih sam i sam bio u kontaktu putem pisama sa jednom takvom SUPPORT grupom, jer naravno do A.L.F-a se ne može direktno doći, tako da su mi slali dosta pisanog materijala, nalepnice, letke, pa i majice. Tako da je nas jedno 10-ak na teritoriji Beograda bilo u toj priči, čak smo odradili i par akcija, doduše nismo spasavali životinje ali smo radili ono što najbolje rade klinci od 17-18-19 godina, uništavali smo tuđu imovinu. Klasika, lepak u brave, šaranje auto-lakovima po izlozima, demoliranje enterijera itd. bilo je tu zaista svega, ali to su više bile klinačke akcije, nismo mogli nigde da naučimo kako i šta, uostalom dovoljno je bilo to što nije postojao internet, što je zemlja bila pod sankcijama, odsečena od sveta, jednostavno nismo imali gde da vidimo kako to zapravo treba da se radi i da izgleda, mogli smo samo da izmišljamo nekakvu svoju verziju A.L.F-a. I realno nismo baš bili najsvesniji da može da se padne za to i da se robija.

To je bilo davno pa mogu da pišem o tome otvoreno, ali onu materijalnu štetu koju smo naneli McDonaldsu za to bi danas sledila debela robija, ali tada nije bilo ni kamera ni čuvara svuda, jer oni nisu imali ideju da bi nekom u to vreme u Srbiji palo na pamet da takvo nešto radi, pa nam se moglo. E sad ko je spreman da robija radi takve priče, ja baš i nisam, zapravo ja uopšte nisam spreman da robijam za bilo šta, da budem iskren. Uglavnom, 90-e su u globalu bile pogodne za svaki vid direktnog akcijašenja, mogao si da gađaš muriju koktelima po demonstracijama a da ne odgovaraš za to, jer Slobina vlast je tada imala preča, mnogo surovija posla, od bavljenja nekakvim tamo "vandalima". Pubovi su bili pre u fazonu da te odvale od batina tu na ulici, nego da te konkretno love i hapse ko danas, pa da robijaš. I da je Sloba imao policiju ko ovu današnju kurac bi mi talasali, tukli se sa njima, i dizali nekakve revolucije ko onu 5. oktobra. Odgovorno tvrdim da bi ova današnja murija sprečila dešavanja uoči 5. oktobra, dakle, što se kaže, ne bi se stekli ni uslovi za daljnji razvoj događaja, a da ne pričamo o samim neredima, ko je bio tog dana ispred RTS-a i u Majke Jevrosime zna koja je to parodija bila. Možemo samo da se lažemo da nije bilo neke vrste dila između Slobe i DOS-a.

A sećam se, 90-ih sam redovno pisao grafite po svuda pa i na zgradi Rektorata, taman tamo na prednjem delu koji gleda na Studentski Park, dođem komotno u sred bela dana i napišem (uglavnom protiv vojne obaveze i murije), naravno posle 10-15 dana oni bi to prekrečli ali ja mu ga dam opet, i tako, imao sam bukvalno svoj zid na kom sam se redovno oglašavao, a danas kad bi tako probao, pa nema šanse, odma' bi palo privođenje, jer tamo na okretnici murija non-stop dežura, a naravno patrola ima i vamo prema Knezu, dakle nema teoretske. Poslednji grafit sam napisao 2003. dok još nije bilo tog "policijskog celodnevnog časa", i to je jedini koji sam napisao posle promena, dok je 90-ih to bilo redovno. Jbga, nema više zajebancije, sad imamo pravu policijsku državu, naravno ovde ne branim Slobu, jer tada je drugačija vrsta ZLA bila u igri, ona sirova, otvorena, a ovo danas je pritajeno, podlo. Kao Dačićeva murija, gistro-šatro, to valjda da se sva mržnja i gnev usmeri ka njemu, a zapravo Tadić ga iskusno poturio, najbolje da Dačić zaista drži konce u rukama. Naravno opet sam skrenuo sa teme ali ta priča i jeste jedan od razloga zašto je većina nas (čast izuzecima) batalila tu borbu za prava životinja, jer kad vidiš okolo da ljudi stradaju i ginu ta priča sa životinjama izgleda malo smešno, zar ne ? Mislim, barem je meni to tako izgledalo za vreme bombardovanja npr.

Naravno i dan danas ima ljudi koji se iskreno bore za životinje, ali to su više ove non-violent organizacije, gde je svako u svađi sa svakim, i logično tu nema direktniha akcija, što ne znači da ih neće biti u budućnosti, jer setimo se, donedavno su i anarhisti bili peacefull i mislio sam da se nikad neće pokrenuti kakvi su smorovi, pa se situacija skroz promenila, isto tako i druge subkulturne grupe, a videćete, bože bolesti, da će se isto desiti i sa borcima za prava životinja. Dakle, polako ali sigurno se otvaramo prema svetu i sve što ima tamo dolazi i kod nas, a tu mislim i na gej akcije, ma sve živo bukvalno. Naravno ljudi se plaše tih promena, tih novih trendova, ali pre ili kasnije sve to dođe na svoje. Uostalom evo vam primer gej parade, prošle godine je sabotirana, ali već ove, ja sam 101% siguran da će biti održana, pa makar bilo i 10.000 policajaca po centralnim ulicama, a trenutno kakva je atmosfera da je sutra održe ja mislim da se ne bi pojavilo 200 onih koji bi bili protiv, jer nedavno smo imali masovna hapšenja, i niko nije lud da robija za takve stvari, jer dovoljno je da izađeš na ulicu samo taj dan pa si automatski sumnjiv i startovaće te murija, i ako utvrde da si u nekoj od ovih spornih grupa, organizacija, sledi privođenje. To mogu da garantujem da je tako. No dobro, A.L.F. aka Animal Liberation Front. Jako zanimljiv dokumentarac i prvi ću biti tu da dam podršku for the cause. Dakle, što bi rekli EARTH CRISIS : "Fighting to save the animals. Their freedom is our peace." I zaista je tako. Tek kad prestanemo sa mučenjem i ubijanjem životinja, sa uništavanjem svega čega se dovatimo, tek onda će ljudska rasa moći da evoluira, da živi u miru, bez ratova i užasa, a to znači nikad, realno. Save the planet, kill yourself fazon. (72 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/behind-mask-2006.html

Pentecostalism
The snake handling


http://www.youtube.com/watch?v=4TXsxEyFGsE

Opa, Pentakostalna crkva , prajsles, nisam jos naso nista duze o njima al bice. 

sine, da li si izučio nešto od barouz-materijala koji sam ti poslao, i da li si roditeljki dao u zadatak da ti iz biblioteke donese GOLI RUČAK kako sam ti šjetovao?

evo šta treba staviti na radar, čim se pojavi bilo gde:

William S. Burroughs: A Man Within
(Documentary)

A Yonilizer Prods. and BulletProof Film presentation. (International sales: Submarine, New York.) Produced by Yony Leyser. Co-producers, Carmine Cervi, Ilko Davidov. Directed, written by Yony Leyser.

With: William S. Burroughs, Allen Ginsberg, Regina Weinreich, Patti Smith, Amiri Baraka, John Waters, Peter Weller, Genesis Breyer P-Orridge.

For a guy who always looked cadaverous, William S. Burroughs has been overripe for the kind of substantive, stylistically simpatico docu treatment he gets from helmer Yony Leyser, whose "William S. Burroughs: A Man Within" does real justice to the Beat writer, gun nut and literary icon. Specialty/arthouse release would seem a real possibility, especially in urban centers, and more especially, New York.

Burroughs, heir to an adding-machine business and a family that lost its money, was Harvard-educated, conservative in his attire, and became famous before any of his peers, says director John Waters, "for all the things you were supposed to hide: He was gay; he was a junkie; he shot his wife. ... " Burroughs was indeed a scandalous personality, but his literary works -- such as "The Naked Lunch," "Queer" and "Junkie" -- have become landmarks of American literature. And as the movie shows us, his influences ranged from beatniks to punks, from rockers to poets to performance artists, and to the language itself: "Heavy metal, "Blade Runner," "Soft Machine and "Steely Dan were all coined by Burroughs. "He was like another kind of Bible," says old friend Patti Smith.

He was also an inhabitant of the American drug culture when there really wasn't one, and really did shoot his wife: Drunk and doing a William Tell, he put a bullet through Joan Vollmer's head in Mexico. Although Burroughs' public persona was dour, his public voice a drone, and his hat and velvet collars in direct sartorial contradiction of the happy hippie-ish stylings of, say, his good friend Allen Ginsberg, Burroughs mourned. And he admitted that the shooting (for which he never served serious time) made him the writer he was.

Leyser is clearly a Burroughs acolyte, and he taps into the Burroughs sensibility: The abstract stop-action animation by Aimee Goguen and Dillon Markey create aptly crazy interludes between interviews and archival bits, some of which done as avant-garde cinema when Burroughs was a relative youth (even if he never quite looked like one). There is a wealth of anecdotal material. Like his subject, Leyser strives to disengage from the conventional, while still being lucid. He succeeds admirably.

Animation and music are excellent in an otherwise fine production package.

Citao sam bre GOLI RUCAK, i cito i doziveo (i odo po njemu), pa samo njega sam i cito od Barouza, a za sad ima neka 2 dokumentarca o njemu, al niti jedan nije taj.

Evo konacno filma koji ce leci svim filmopatama na Sagiti, garantujem 


Capturing Reality (2008)



Film o ljudima koji prave dokumentarce, o rediteljima poput Herzoga, Erolla Morrisa, Jean-Xavier de Lestrade, Jessice Yu, i mnogih drugih. Preko 30 vrhunskih reditelja govori u ovom filmu o svojim dokumentarcima, o čitavoj filozofiji koja se tu krije, jer svako ima neki svoj trip, i drago mi je da sam bar trećinu od pomenutih filmova pogledao, a i ti koji su pomenuti većina se nalazi na mojoj 'best of' listi tako da mi je izuzetno drago da nisam omašio. Dakle, mnogo jak rad jer može da nam služi i kao neka smernica, na koje reditelje treba obratiti pažnju, i koje filmove treba iskopati i pogledati. Evo ja sam od sinoćnjeg gledanja ovog filma već našao jedan naslov koji je pomenut a koji onako baš obećava. I ovim tempom ako budem nastavio da gledam dokumentarce (1 do 2 dnevno), računam da ću do 2012. stići da pogledam sve što valja, sve bitnije, tj. barem se ja tako nadam. Jer jebiga, ne mogu ni ja da postignem, ja možda jesam Bogočovek, ali sam više čovek nego što sam ovaj Bogo. E da, izvalio sam da ima dosta Francuza (ili Kanađana?) u ovoj priči, pa i dosta žena koje snimaju odlične filmove, i tu se baš vidi razlika između igranih filmova i ovih dokumentarnih, jer nema baš puno značajnih i priznatih žena reditelja u svetu, ili barem ja ne znam za njih, a u dokumentarnom filmu, ma to sve pršti, uostalom pogledajte ovo i sve će vam biti jasno. Evo da uzmemo samo primer Jessice Yu i njenog prejakog dokumentarca In the Realms of the Unreal (2004).

Pored priče o filozofiji dokummentovanja stvarnosti ovde ćete čuti kako neki kraljevi, takođe reditelji, prozivaju Herzoga da je iscenirao jednu od bitnijih scena u Little Dieter Needs to Fly (1997), kao prekršio je pravila igre, i slično. Pa onda Jean-Xavier de Lestrade priča o problemima sa kojim se susreo tokom snimanja oba svoja mastepisa, Murder on a Sunday Morning (2001), koji je uzo Oskara, i drugi, po meni jedan od dva najjača dokumentarca koji su ikada snimljeni, The Staircase (2004). Naravno, drugi najjači dokumentarac ever je Paradise Lost: The Child Murders at Robin Hood Hills (1996), i taj kult nad okultnim kultovima je čak i moja roditeljica gledala, tako da ko to još nije overio bolje odma' sam u bunar da skoči, a ja ću mu posle dodam pušku. I tu leži moja jedina zamerka ovom filmu, nisu doveli majstore koji su nabudžili Paradise Lost.

I tako, ima ovde baš svega, za prave iskrene ljubitelje dokumentaraca ovo je zaista prajsles materijal, jer lepo kaže čovek ovde, stvaran život je mnogo bizarniji od bilo čije imaginacije, od bilo kakve fikcije, i zato su dokumentarni filmovi meni mnogo zanimljiviji od velike većine igranih, jer možda ima par igranih filmova koje mogu tako da gledam kad god mi se 'oće, da ih gledam iznova i iznova a da se ne iznerviram, da mi ne popusti koncentracija, tu naravno ulazi Taksista, La Haine, pa onda Watersovi filmovi iz 70-ih, Odiseja, onda ovi bensedin-korejski filmovi na čelu sa Bongovim remek delima i tako dalje, dok ove dokumentarce koje sam označio kao 35 Docs You Must See Before 2012, to mogu da gledam kad god, gde god, po 100 puta, 6 sati u komadu ako treba, i vaistinu ima nešto neobično tu, jer ja npr. imam slab socijalni život, i nije što niko neće da se druži sa mnom (mada ima i toga) nego što je mene to pre par godina počelo opasno da smara, rađe ću ostati gajbi nego se cimati ne znam ni ja gde, e pa tu možda leži ključ za fanatično gledanje dokumentaraca, i ne samo njih, nego i rijaliti show-ova, političkih emisija i svog drugog TV sranja koje ja tokom dana primim na sebe. No ostavimo to rađe psiho-analitičarima da ustvrde.  (97 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/02/capturing-reality-2008.html