ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ja sam dala svoj primerak ZLATNE KNJIGE na čitanje pa mi nije vraćen. Uopšte se ne osećam kao dobra duša, nego kao budala.   
Kad će to drugo izdanje da izađe? Čita mi se..

Vidim da se niko ne zanima za deo DRF stvaralaštva vezan za televiziju i film.Nije mnogo od toga realizovano ,ali ima se.Inače je RTS ,na digitalnom programu ,emitovao(posle dve godine oklevanja) Zlatno runo Zvižda,koga se sećate sa Beokona.

Quote from: slavko on 19-09-2009, 03:57:31
Vidim da se niko ne zanima za deo DRF stvaralaštva vezan za televiziju i film.Nije mnogo od toga realizovano ,ali ima se.Inače je RTS ,na digitalnom programu ,emitovao(posle dve godine oklevanja) Zlatno runo Zvižda,koga se sećate sa Beokona.

E, Slavko! Nije te bilo....
Interesuje ljude i to, ali kad krenu na jednu stranu sa komentarima, propuste nešto drugo.
Kada je emitovano Zlatno runo Zvižda?
Imali smo svojevremeno dosta fotki sa snimanja na nekom topicu.

To je ovde http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=4659.0 ali je gomila fotki isparila u kiberprostoru.

Ja sam tada poskidala fotke ali sad ne mogu da ih nadjem. Da li ih još neko ima, bar nekoliko, da osvežimo topic?

Pomenuti Emitor sa stripovskim intervjuom sa DRF-om imam pri ruci. Ako je Ygg spreman da pređe u pravoslavlje, prizna da je SIGNS odličan film i počne da prati košarku, rado ću da mu ga posudim.

Quote from: Harvester on 19-09-2009, 11:06:21
Pomenuti Emitor sa stripovskim intervjuom sa DRF-om imam pri ruci. Ako je Ygg spreman da pređe u pravoslavlje, prizna da je SIGNS odličan film i počne da prati košarku, rado ću da mu ga posudim.

Ne znam šta bi mi od to troje teže palo. 
Ali dovraga, intervju sa DRF-om je vrijedan takve žrtve! Dakle pristajem.
Odoh pisati kakav pozitivan rivju o SIGNS-u. A sutra je nedjelja pa taman mogu u crkvu. Još samo da se raspitam kad ima kakva košarkaška utakmica na tv-u.

Zlatno runo je emitovano 10.i 11. septembra .Na žalost digitalni program može da vidi jako mali broj gledalaca,a niko u krajevima gde smo mi radili.Sećate se sa Beokona koliko su ti ljudi bili zainteresovani kada ih je došao pun autobus iz Majdanpeka.Inače nam je film imao i život po nekim festivalima pre ovog emitovanja na TV. Bilo je i smešnih situacija pošto su nam iz praga poslali pismo u kome se izvinjavaju što nisu mogli da uvrste film u program zato što im nismo poslali audio materijal.Niko nije znao šta to znači pošto je poslat DVD.Tek kada se to isto desilo i na jednom drugom festivalu otkrili smo da su u televiziji narezali DVD tako da se na nekim plejerima ne čuje zvuk.Malkice smo se izbrukali.
Činjenica da smo podobijali i neke nagrade nije ništa značila u televiziji ,tako da nastavak serije nije uopšte ušao u plan prizvodnje za ovu godinu.A i kriza je! Ha,ha.......

Kad sam ja video tu promo epizodu na Beokonu, "javilo mi se" da to neće ići. Narativno je bilo OK, zamisao sjajna, ali su od scena jedino one o ispiraču zlata bile prihvatljive. Suviše razvučeno. Baktanje sa lepim amaterkama baš i nije neka ideja. Osim za društvo na snimanju.

evo, da se nakon dužeg vremena i ja jednom složim sa skalopom.
tačnije, on se ovde (nesvesno?) slaže sa mnom tj. mojim sudom iznesenim odmah posle tog beokona.
za nas koji nismo u tom snimanju učestvovali i koji nismo mogli da se zabavljamo internim referencama i fazonima, ono što je prikazano na platnima bilo je prilično beživotno, mlitavo, predugo - upravo suprotno od onoga što bi čoek očekivo od nečega prema drf-ovim zamislima, a drf je men isinonim za vrcavost, dinamičnost, zabavu, duh, humor... od čega je vrlo malo vidljivo u toj tv tvorevini.

Svaki od nas je izneo svoj teret odma'. Možda si bio glasniji. To mu dođe kao stereo.

Mnogo je godina prošlo od kada sam čitao priče DRF-a u Alefu.

Sećem se one priče DRF-a sa onim magom (naš čovek valjda, počinje u Beogradu), koji se sukobljava sa drugim magom (u Amazoniji, u obličju Gruča Marksa... ?, davno je bilo). Jedini čovek, koga sam znao u to vreme, da je čitao Alef, nije skapirao ništa, verovatno odustao od čitanja do kraja, ili pretrčao. Kad sam mu ja prepričao priču, nije mi verovao da se radi o tome. Nije verovao da se radi o bilo čemu. Nekako sam ga ubedio da priču pročita ponovo, pažljivo (doduše sa predznanjem). Po završenom čitanju, sećam se da je rekao - neverovatno, bio si u pravu, TO jeste sadržaj priče! Ne sećam se da li mu se svidelo. Meni jeste.

Trudiću se da nabavim Zlatnu knjigu iz Fantastične Biblioteke.

Scallop,tačno i usvojeno.Ta projekcija na Beokonu je bila dragocena da se dobiju baš takve primedbe.Finalna kopija se razlikuje od onoga što si video,kraća je za nekih petnaestak minuta ali je tekstualni,naratorski deo ostao netaknut.Dragocena nam je bila i za postavku drugih epizoda,kojih,po svemu sudeći neće ni biti.

Šteta. Treba to ponovo formulisati: legenda u celini, dokumentarno 50%, demonstracija paralele legende i stvarnosti 35%, igrani deo 15%. Uvući slikom i pričom u odgovarajući ambijent, prikazati vezu sa legendom i malo se poigrati. Mene je dotuklo odapinjanje strela i tabananje ženskih po goloj zemlji. Na licima im se videlo da im nedostaju štikle i asfalt.

Što se tiče igranog,to ti je posledica rada sa naturščicima.Neki su uverljivi u startu,neki su na probama odlični,ali na snimanju su neuverljivi.Ne želim da se ovo što ću reći primi kao opravdnje,ali mi smo sve scene snimili za 5 dana.Većina scena,mada je bila pripremljena i raskadrirana je ostala samo na master kadrovima.Recimo scena bitke je trebala da ima još desetak kadrova,ali je sunce zalazilo i nije bilo vremena da se snimi.Inače je sa naturščicima potrebno više vremena da se dobije prava stvar nego sa profesionalnm glumcima.Recimo scene sa ispiračem zlata i puštanjem okoraka u reku su nam odnele čitav dan,ali su zato mnogo kvalitetnije.
Scene sa rusaljom su snimljene isključivo kao opšti planovi pošto za dalje nije bilo vremena i svetla.
Procenti o kojima govoriš se menjaju od priče do priče.Tamo gde je više fantastičnih elemenata mora da bude i više igranih scena,ako nećemo da odemo u dokumentaristiku gde nam neki lik priča fabulu umesto da je gledalac vidi.

Ja to, otprilike. Serija servira legende i onda naracija treba da dominira, a slika da je prati. Naturščici igraju naturščike. Oni ne mogu da se "presvlače" u legendarne likove. Ali, nema veze, sledeći put će biti bolje.

d. filipovic je sinonim za carevo novo odelo. ne verujem da i sam razume o cemu pise. velicina jednog dela je u njegovoj jednostavnosti a ne u nagadjanju da se "rasvetli nerasvetljivo".

Mislim da je Fipinu prozu preusko posmatrati samo na nivou značenja i da joj to pravi lošu uslugu. Njegovo pisanje nije tu da samo ispriča priču. Meni je Fipa najomiljeniji domaći fantastički pisac pre svega zbog lepote teksta koja je sasvim nezavisna od toga koje je njegovo značenje.

Ne samo kod DRFa, nego kod književnosti uopšte, to

Quote from: asja on 21-01-2010, 22:43:16velicina jednog dela je u njegovoj jednostavnosti

uopšte ne stoji.

Da li DRF ume da bude previše hermetičan i za one koji su upućeni u opus... to je već za diskusiju.

Fipa ume da bude problem za čitaoce koji odmah uskoče u neka njegova novija dela, koja će, istorijski gledano, možda biti zaboravljena kao prehermetična, a možda jedino ona ostanu upamćena.
Fipini radovi su sjajno dozirani za one koji su bili svedoci nastajanja, posebno od "srednje faze": "Biciklista, "kad zlo spava", "Slovenska"...
U ovom smislu, savršena početnica za Fipu je knjiga TRIFID, gde upravo imamo nanizane priče od "Bicikliste" do "Trinaeste škole" koja se može smatrati početkom treće faze u njegovom stvaralaštvu (hermetično do bola...)

Jel ima negde da se kupi TRIFID?

Imam ja nešto primeraka... računaj da ga dobijaš kad se vidimo negde nekada...

Hvala!

Quote from: Meho Krljic on 22-01-2010, 10:36:07
Mislim da je Fipinu prozu preusko posmatrati samo na nivou značenja i da joj to pravi lošu uslugu. Njegovo pisanje nije tu da samo ispriča priču. Meni je Fipa najomiljeniji domaći fantastički pisac pre svega zbog lepote teksta koja je sasvim nezavisna od toga koje je njegovo značenje.

Potpis!

Quote from: johnson bronson on 19-12-2003, 21:39:22
procitao sam jos neka dela DRF i padam u delirijum poboznog fanovskog odnosa prema njegovoj literaturi.

I ja!

Svi se osećamo tako. Fipa raspolaže božanskom slobodom pripovedanja i šteta je što je ne koristi onoliko koliko ja mogu da pročitam.

Quote from: Harvester on 09-08-2010, 09:24:33

Quote from: johnson bronson on 19-12-2003, 21:39:22
procitao sam jos neka dela DRF i padam u delirijum poboznog fanovskog odnosa prema njegovoj literaturi.

I ja!

Harvi, ovde ti negde u igru ulazi 3F: fandom fans are fickle, s obzirom da se stiču i gube politiciziranim strujanjima.  Mada su Fipini fanovi to možda i manje nego inače, s obzirom da Fipa i danas opstaje kao kategorija za sebe.
Što on u suštini i jeste, tek da ne bude zabune.

QuoteMislim da je Fipinu prozu preusko posmatrati samo na nivou značenja i da joj to pravi lošu uslugu. Njegovo pisanje nije tu da samo ispriča priču. Meni je Fipa najomiljeniji domaći fantastički pisac pre svega zbog lepote teksta koja je sasvim nezavisna od toga koje je njegovo značenje.

U doba kada je izašla, ZK je bila totalno subverzivno štivo, pa zato ne znam koliko je ta konkretno dimenzija danas opstala za mlađe generacije. Hoću reći, generacije mlađe od tebe; recimo za generacije kasnih 80tih i ranih 90tih; ne kažem da su Fipine reference za njih totalno nedokučive, ali neka generalna značenja jesu vremenom podosta izvitoperena, što je i za očekivati, s obzirom na sve što se u međuvremenu dogodilo. Istina, za većinu ljudi su Fipine soc-političke reference uvek bile pomalo van domašaja, pa otud i fama o Fipinoj blanket-hermetičnosti.  S druge strane, Fipin specifični humor je s lakoćom opstao, baš kao i njegov isto tako specifičan stil, dat u vidu rafalne paljbe ne-uvek-očigledno-sledećih sekvenci zbivanja. Po meni, ovo potonje kod Fipe funkcioniše upravo zbog tog njegovog humora, tako da niko nije uspeo tu konkretno njegovu 'hermetičnost' da imitira. Elem, Fipin humor je specifičan zato što je primarno domaćinski dobrostiv, a to se ne da plagirati; to se il ima, il nema, to se ne stiče striktno zanatskim usavršavanjem.

Svejedno, Fipina proza je i dalje najcelovitija upravo u kompletu sa  referencama (i značenjima) na vreme u kom je nastala. Dosta Fipinog opusa (a ZK tu ima centralno mesto) je jedna od žešćih dokumentacija doba u kom se po izvesnim socijalnim tabuima još uvek moglo slobodno prčkati, bez straha da će oni zbog toga da ekslplodiraju na način na koji su eventualno ekslplodirali, tako da je meni ta faza označena i dan-danas sajmom knjiga 88-e. Posle toga, stvari su bile značajno drugačije, to stoji, ali to u neku ruku ipak bio kraj doba je još uvek bilo moguće isporučiti knjigu koja jeste relevantna na svim poljima, to od soc-kulturnog do političkog, i to je isporučiti ne samo kako komentar nego kao i kritiku, a da knjiga pri tom bude shvaćena, prihvaćena i zapamćena primarno po kreativnoj energiji samog Fipe i Kordeja. To zaista nije mala stvar i ne znam ni za koju drugu fandomsku knjigu kojoj je upravo to pošlo za rukom, pa još i sa takvom lakoćom. Gledano unazad, ZK je bila reakcija žanrovske literature na rapidno menjajuću socijalnu a pogotovo duhovnu klimu - a to su bile promene na koje je vaskoliki mejnstrim reagovao uglavnom sa neskrivenom  političkom agendom – i to na način na koji je upravo žanr pokazao daleko zreliji i tolerantniji svetonazor. Moguće da sam Fipa u današnjoj socijalno-duhovnoj klimi ne vidi mnogo stvari vrednih takvog konkretno proznog analiziranja, ili isto tako, moguće da je danas u svetonazor uključio i saznanje o jalovosti takvih reakcija uopšte. U svakom slučaju, ZK je bio i ostao hejdej žanra; sve posle toga ostalo je bilo i ostalo teturanje nizbrdo. Trenutno živimo bez imalo opasnosti da se taj i takav hejdej ikada vrati, tek da se razumemo.

E sad, kad bi ikome palo na pamet da pravi '5-naj romana' fandomsku listu, ZK bi tu bio ne samo prvi ulazak, nego i aršin za ostala 4 mesta. Što je ujedno i razlog zašto je na mojoj listi to famozno peto mesto i dalje neupražnjeno.     

Kog žanra? Satire?

 
Žanra zrelosti & talenta.

Zbog žanra su i autor knjiga ostali nepoznati, umesto da Zlatna knjiga bude obavezna literatura u školama.

Trebalo bi da se već jednom shvati da dobri pisci, ako i poniknu u nekom žanru, treba otud da se što pre pokupe i zahvale na ribicama...

Trebalo je da knjiga izađe u Kentauru, pa nije. Treba li da se pitamo zbog čega? Ne samo zbog toga što ne pripada žanru SF, nego je bila suviše dobra, pa je tako i zaturena.

Kao prvo, Zlatna Knjiga nije SF žanr, sem onim ljudima koji evidentno ne znaju šta pričaju. Kao drugo, knjiga o kojoj ovoliko ljudi priča skoro tries godina nakon što je objavljena od strane malog alternativnog izdavača sigurno nije 'nepoznata' knjiga. Kao treće, sve da i jeste 'zaturena', za to ne sigurno bi bio kriv Kentaur nego okolnosti u kojima knjiga i autor o(p)staju.

A kao četvrto, da sam na tvom mestu, ne bih se odveć žalila na okolnosti u kojima sam naštancovala valjda dvocifren broj objavljenih knjiga.

Ovoliko ljudi?

Quote from: Amanda Robin on 09-08-2010, 11:27:46

QuoteMislim da je Fipinu prozu preusko posmatrati samo na nivou značenja i da joj to pravi lošu uslugu. Njegovo pisanje nije tu da samo ispriča priču. Meni je Fipa najomiljeniji domaći fantastički pisac pre svega zbog lepote teksta koja je sasvim nezavisna od toga koje je njegovo značenje.

U doba kada je izašla, ZK je bila totalno subverzivno štivo, pa zato ne znam koliko je ta konkretno dimenzija danas opstala za mlađe generacije. Hoću reći, generacije mlađe od tebe; recimo za generacije kasnih 80tih i ranih 90tih; ne kažem da su Fipine reference za njih totalno nedokučive, ali neka generalna značenja jesu vremenom podosta izvitoperena, što je i za očekivati, s obzirom na sve što se u međuvremenu dogodilo. Istina, za većinu ljudi su Fipine soc-političke reference uvek bile pomalo van domašaja, pa otud i fama o Fipinoj blanket-hermetičnosti.  S druge strane, Fipin specifični humor je s lakoćom opstao, baš kao i njegov isto tako specifičan stil, dat u vidu rafalne paljbe ne-uvek-očigledno-sledećih sekvenci zbivanja. Po meni, ovo potonje kod Fipe funkcioniše upravo zbog tog njegovog humora, tako da niko nije uspeo tu konkretno njegovu 'hermetičnost' da imitira. Elem, Fipin humor je specifičan zato što je primarno domaćinski dobrostiv, a to se ne da plagirati; to se il ima, il nema, to se ne stiče striktno zanatskim usavršavanjem.

Svejedno, Fipina proza je i dalje najcelovitija upravo u kompletu sa  referencama (i značenjima) na vreme u kom je nastala. Dosta Fipinog opusa (a ZK tu ima centralno mesto) je jedna od žešćih dokumentacija doba u kom se po izvesnim socijalnim tabuima još uvek moglo slobodno prčkati, bez straha da će oni zbog toga da ekslplodiraju na način na koji su eventualno ekslplodirali, tako da je meni ta faza označena i dan-danas sajmom knjiga 88-e. Posle toga, stvari su bile značajno drugačije, to stoji, ali to u neku ruku ipak bio kraj doba je još uvek bilo moguće isporučiti knjigu koja jeste relevantna na svim poljima, to od soc-kulturnog do političkog, i to je isporučiti ne samo kako komentar nego kao i kritiku, a da knjiga pri tom bude shvaćena, prihvaćena i zapamćena primarno po kreativnoj energiji samog Fipe i Kordeja. To zaista nije mala stvar i ne znam ni za koju drugu fandomsku knjigu kojoj je upravo to pošlo za rukom, pa još i sa takvom lakoćom. Gledano unazad, ZK je bila reakcija žanrovske literature na rapidno menjajuću socijalnu a pogotovo duhovnu klimu - a to su bile promene na koje je vaskoliki mejnstrim reagovao uglavnom sa neskrivenom  političkom agendom – i to na način na koji je upravo žanr pokazao daleko zreliji i tolerantniji svetonazor. Moguće da sam Fipa u današnjoj socijalno-duhovnoj klimi ne vidi mnogo stvari vrednih takvog konkretno proznog analiziranja, ili isto tako, moguće da je danas u svetonazor uključio i saznanje o jalovosti takvih reakcija uopšte. U svakom slučaju, ZK je bio i ostao hejdej žanra; sve posle toga ostalo je bilo i ostalo teturanje nizbrdo. Trenutno živimo bez imalo opasnosti da se taj i takav hejdej ikada vrati, tek da se razumemo.

E sad, kad bi ikome palo na pamet da pravi '5-naj romana' fandomsku listu, ZK bi tu bio ne samo prvi ulazak, nego i aršin za ostala 4 mesta. Što je ujedno i razlog zašto je na mojoj listi to famozno peto mesto i dalje neupražnjeno.     

Sve ovo stoji. Ja sam pokušao da sugerišem da čak i oni posve neupućeni u igrarije sa sociopolitičkim realnostima onog vremena i koji ne znaju da li da ZK svrstaju u fanatstiku, alegoriju, političku satiru ili nešto drugo mogu da uživaju u njoj zbog toga što je tako lepo pisana, sa divnim rečenicama, neprevaziđenim poigravanjem slikama itd.

Nije to samo politička satira. Ali, bez obzira na to na koga se sve obara i šta ismeva, to je i najbolji udžbenik o tome kako treba bisati.
Poigravanje je posledica dobrog poznavanja "materije" - društva, ljudske psihologije i karaktera, a bogami i - alhemije 

Jeste, a DRF je pisac koji, barem meni, svoje široko znanje (i spoznaju) na razne teme uspeva da proda lako i nenametljivo što je možda i najveći uspeh. Nema ovde esejističkih izleta ili nekakvih infodampova od kojih se pošten čovek ježi. Sve je lepršavo, maksimalno ekonomično.

Žalibože što više ne piše, mada je i samo s ovom knjigom ušao u istoriju.
Međutim, istorija nije ta koje je sposobna i voljna da bilo šta nauči...

Nego, Meho se raspisao o ZK a vamo ćuti i ništa nam ne prijavljuje, pa kao ono, ajde da ja to stavim ovde, kad već neće on...  

QuoteDragan R. Filipović: Zlatna Knjiga (Fantastična Biblioteka, Everest Medija, 2009. Originalno izašlo 1988.)


Moram da priznam da me je iznenadilo koliko je Filipovićev drugi roman dobro izdržao test vremena. Iako se radi o meni najdražem domaćem piscu (poreklom sa) scene naučne i drugojačije fantastične proze, pošto čoveka nisam uzimao u ruke dugi niz godina, pitao sam se koliki udeo u mom poštovanju zaprema činjenica da sam u vreme kada sam se najviše ložio na njega bio osetno mlađi i osetno blentaviji, a koliko se tu radi o neprolaznim umetničkim kvalitetima jednog od najboljih pisaca koje je žanrovska proza u Srbiji ikada imala.

Presuda je, na veliko zadovoljstvo porote (čiji sam jedini član) izuzetno blagonaklona. Zlatna Knjiga, više od dve decenije nakon svog prvobitnog silaska među Srbe (i tada ju je, kao i sada izdao Boban Knežević, Filipovićev kum i čovek sa najizraženijim uredničkim njuhom u povijesti srpske naučno-nenaučne fantastike) naprosto opija svojom elegancijom, ekonomičnošću svoga izraza ali i zapanjujućom lakoćom sa kojom se književne slike rasprostiru pred čitaoca sa svega dva-tri umešna poteza perom (ili pisaćom mašinom), samo da bi se onda rotirale kao u kaleidoskopu, izmetnule u nešto sasvim drugog značenja, tona i nauma, a da sve to prolazi prirodno, lako, bez šavova.

Kontrast između Filipovićeve razigrane, kompaktne a lako probavljive proze i proizvoda većine domaćih (ali, avaj, nikako samo domaćih) autora fantazijske proze je utoliko primetniji: ova potonja pati od nasilničkih ekspozicija od kojih se čoveku čini da je zalutao u nekakav suvoparan i pretenciozno napisan udžbenik, od infodampova kojima se neistesani pisci služe da prepričaju umesto da prikažu događaje, od karakterizacije koja se sapliće po srči stereotipova i klišea. Sigurno bih imao još štošta loše o njoj da kažem kada bih je samo čitao, ali je ne čitam pa je moje kritikovanje iste bazirano najviše na zdravim predrasudama. Važnije od toga, kako domaću fantastiku ne čitam najpre u okviru projekta nečitanja proze uopšte, tako je i užitak koju mi je (ponovo) pružila Filipovićeva Zlatna Knjiga slađi.
Zlatna Knjiga je formalno fantazijski roman u kome se autor bavi drugim dolaskom Marka Kraljevića među Srbe i drevnom borbom za arhisvetinju u kojoj su ulozi apsolutni, runde stoletne, a protivnici jednako fantastični kao i heroj. No, i sada kao i onda, bilo mi je teško da Zlatnu Knjigu čitam kao fantazijski roman jer u njoj forme fantazijskog romana (herojska potraga, hijerarhija likova i njihovo transformisanje itd.) ima tek u naznakama. Štaviše, pravi protagonist ovog romana je jezik, Filipovićeva verna kučka koja se savija kao cirkuska žena od gume i pod njegovim uputstvima pravi neverovane akrobacije. Zlatna Knjiga je roman toliko britak i brz u onome što izlaže da mozak, navikao na opise i dobijanje u vremenu toliko prisutne kod manjih pisaca ovde jedno vreme provodi overdozirajući čistom krtinom.

Kada se malo naviknete, shvatate koliko slojeva ovde ima, od mitoloških i okultnih, preko erotskih i komičnih, pa sve do sociopolitičkih. Lepota Zlatne Knjige je svakako u tome što ne morate sasvim razumeti ove slojeve da biste u romanu uživali, tako da čak i ako vam subverzivnost Filipovićeve satire društvenopolitičke zbilje SFRJ kasnih osamdesetih bude neuhvatljiva, a o srpskoj mitologiji znate manje nego o Transformersima, i dalje ćete uživati u slici, reči, radnji i akciji pa čak i klizanju u čistu alegoriju pri kraju. Roman koji bi trebalo deliti domaćim žanrovskim piscima da ih se podseti kako žanr i književnost uopšte ne moraju da budu delovi oksimoronske sintagme moronskog shvatanja sveta.

(Meho, ako je frka zbog ovoga, vikni slobodno, pa da sklonim... )

http://cvecezla.wordpress.com/2010/08/19/knjige-za-plazu-2010/

Ma ovo je toliko malo i površno što sam napisao da mi nije palo ni na pamet da ovde to kopiram, sorry...

kad ce konacno da se skupe ove drf-ove price u jednu knjigu? ne mogu vise da ih jurim ovako razbacane po periodici i antologijama.

Upravo radimo na tome.

to su fenomenalne vesti . 'el ce da bude do sajma?

svakako, nekog...

Kad se udruže Bobanova poslovična tačnost u izlaženju publikacija i drf-ov predan rad na popularizaciji sopstvenih ostvarenja, perspektive su blistave...

Hahahahah! 

Mića, genije. 

Mi radimo za XXII vek...

onda ne preostaje nista drugo nego da napravim sopstvenu izdavacku kucu, da je nazovem "znak sandjame" i da sirim piratska izdanja okolo.

Quote from: sandjama on 01-07-2011, 14:08:51
onda ne preostaje nista drugo nego da napravim sopstvenu izdavacku kucu, da je nazovem "znak sandjame" i da sirim piratska izdanja okolo.

пиши пропало!

dejane,
upravo sam aludirao na to da nema 'leba... a taman sam se bio poradovao...
OCU NEKO LUKSUZNO, MAKSIMALNO FETISHARSKO IZDANJE SABRANIH DRF-OVIH PRICA U TVRDOM POVEZU, NA NAJFINIJEM PAPIRU, SA ILUSTRACIJAMA U BOJI I BAREM DVA PREDGOVORA! I TO STO PRE !!!

не се узбуђаваш, брате, знам твоју бол и делим је, ал' морам да терам шегу у ова мрачна времена