ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Tekst je oridžinejtovao odavde

http://www.citymagazine.rs/blog/?p=132

Haha, znao sam da si ti, al Gugl nije umeo da pronađe ovo na Siti Magazinu 

Žika bi mogao da skenira tekst u novom TFTu o tradiciji muzičkog spota kod nas koji je pisao Marko Sopić. Ja se sa dosta nalaza tog teksta ne slažem ali ima zanimljivih detalja naročito tehničke prirode.

Dobih malopre "Pjesme masovnog uništenja" na mail, i slično sam reagovao kao Meho, s tim što sam Žiki dao znatno veći kredit u pisanju

A Gugl i dalje ne zalazi na Siti Magazin, svašta...

all limpers have similar writing style

Više tema i pristup

Ovo je zaista postao full-blooded fenomen. Danas me zovu ljudi iz Slovenije sa pričom o tekstu

fenomen nego kako. bar deset ljudi me pitalo za tekst: ko je, šta je, jesi ti, je l dimitrije, a na blogu b92 se javio i kum mojih nekih rođaka s pričom da misli kako poznaje brata živana velisavljevića.

http://www.alo.rs/ljudi/23664/Velika_rok_zavera

Anja Rupel in Iztok Turk: Ni res, da sva midva delala za Udbo!

Sarajevski spletni portal Sarajevo-x-com je objavil izpoved Živana Vesiljevića, nekdanjega pomočnika načelnika Resorja državne varnosti bivše države Jugoslavije. Upokojeni vohun danes živi v družinski hiši blizu Šapca, na podstrešju premore zavidljivo kolekcijo LP-jev in plošč jugoslovanske zabavne in rock glasbe, spregovoril pa je o famozni "Operaciji Miljacka", ki naj bi jo vodil celih 22 let. Šlo naj bi za rekrutiranje znanih in celo legendarnih jugoslovanskih glasbenikov, ki naj bi tako ali drugače sodelovali z nekdanjo razvpito Službo državne varnosti alias Udbe.
Živan Vesiljevič kot prvega rekruta Udbe omenja Gorana Bregoviča, frontmena legendarne skupine Bijelo dugme. "Njega je bilo zelo lahko pridobiti," trdi Vesiljević, "ker je ljubil idejo jugoslovanstva, seks in drogo, precej težje pa naj bi bilo z Zdravkom Čolićem." Slavnega pevca naj bi prepričali šele potem, ko ga je policija – zaradi menjave deviz na črno – aretirala v Ohridu. "Obiskal sem ga v zaporu in v petnajstih minutah sva se dogovorila," pravi upokojeni esdevejevec. Ko je rekrutiral Čolića, naj bi v tajni službi "zavladala histerija".
Od slovenskih glasbenikov pa naj bi z jugoslovansko "Službo državne bezbednosti" sodelovala pevka Anja Rupel in pisec glasbe Iztok Turk (oba kot člana nekoč kultne skupine Videosex), trdi Živan Vesiljević. Podrobnosti ne omenja, pravi pa, da naj bi Turka poskušala pridobiti tudi nemška obveščevalna služba Bundesnachrichtendienst. To naj bi bilo v času albuma Lacrimae Christi. Turk se po Velisavljevićiv besedah z Nemci ni hotel spečati, vendar naj bi to naredil na podlagi navodila jugoslovanske tajne službe. "Nisem siguren, da je Turk izdal Jugoslavijo, mislim, da je bil lojalen, čeprav kasneje vedno manj, kar dokazujejo tudi njegovi neuspešni poskusi, da bi plošče snemal v angleščini," meni Živan Vesiljević.
Iztok Turk, ki danes glasbo piše v glavnem za Laibache, pa tudi za Jana Plestenjaka, pa trdi, da Živana Vesiljevića sploh ne pozna, da nič od tega ni res (tudi sam je pred nekaj dnevi prebral poročanje spletnega portala Sarajevo-x-com), po drugi strani pa se mu "zdi zgodba zanimiva". Navedbe Živana Vesiljevića je demantirala tudi pevka Anja Rupel, nečakinja politika Dimitrija Rupla, ki prisega, da "nikoli ni imela nič s politiko".
Arhiv

http://www.pozareport.si

Brate, zavidim ti 

Anja Rupel je bila primorana da nekoliko sekundi misli na nešto što sam ja uradio...

a nije loše videti moje i prezime anje rupel jedno pored drugog...

Balkanski špijoni v Operaciji Miljacka
Posted on January 26, 2010
Filed Under Glasba, Politika |

Ko sem se v teh dneh ukvarjal s člankom o ovaduhih mi je mimogrede v roke prišel zapis iz Urbanasrbija.com, ki govori o glasbenikih, ki so sodelovali z nekdanjo Službo državne varnosti (SDV) oz kratko UDBO. Veliki Jugoslovani kot so Goran Bregović, Zdravko Čolić bi naj bili tisti, ki so Udbi izdajali podatke zasebne narave in prepevali pesmi, ki so jih producirali skupaj z njo. Pri nas izstopata Anja Rupel in Iztok Turk, ki bi naj bil celo dvojni agent.




Zdravko Čolić je bil trden kot malo kdo, padel je na črni preprodaji nemških mark, potem pa začel delati za Udbo

Policijski ovaduh je oseba, ki sodeluje s policijo, ker je bila zasačena pri kaznivem dejanju. Ovaduhi so lahko registrirani ali pa tudi ne. Še vedno jih je precej tudi v Mariboru. Policijski uslužbenci pravijo, da ko enkrat zabredeš tako globoko, da pristaneš na njihovem seznamu, se stežka vrneš spet nazaj v normalno življenje. Živan Velisavljević je bil tisti človek jugoslovanske Službe državne varnosti, ki je imel pod seboj več kot 22 let glasbene zvezdnike največjega formata, pravi.

Velisavljević ni zbiralec vinilk


Velisavljević hrani zajetno zbirko vinilk, vendar ne iz entuziastičnih razlogov kot mnogi izmed nas, temveč so plošče bile del njegovega temeljitega proučevanja in plod dela. Na njih so namreč shranjeni magnetni zapisi njegovih sodelavcev - visokih glasbenikov širom SFRJ.

"Dolanc je naime objasnio kako je CIA koristeći muziku bendova snažno oslonjenih na hedonizam i upotrebu opojnih droga uspela da otupi borbenu oštricu studentskih protesta u Americi i da brojne progresivne mlade ljude pretvori u bezopasne klovnove bez jasne revolucionarne ideje."

vir - Operacija Miljacka


Bregović, Čolić in drugi

Stane Dolanc bi naj po Valisavljevićevih podatkih bistveno bolj verjel v jugoslovansko mladino kot ostali prozahodno usmerjeni voditelji, Veljko Vlahović je celo menil, da je veliko zrelejša in bolj zdrava od ameriške, ki je demonstrirala na ulicah. Prav zato so osnovali skrivno operacija, da bi odvračala mladino od "čudnih" dejanj in preko katere bi regulirali njihovo obnašanje. Ime je dobila po sarajevski reki Miljacki, saj bi naj po Titovih besedah vse izviralo tam - tudi zmaga nad okupatorjem. Več kot 22 let je "Miljacko" vodil Velisavljević. Njegov prvi rekrut pa bi naj bil nihče drug kot največji jugoslovanski avtor vseh časov in nekdanji lider sarajevske planšarske zasedbe Bijelo dugme - Goran Bregović.

"Bregovića ni bilo težko vpoklicati, saj je ljubil idejo jugoslovanstva, seks, droge in rock n' roll." se spominja Velisavljević in dodaja, da je bila takrat vpeljana tudi praksa s kriminalci, ki so kradli zunaj, zatočišče pa dobivali doma v zameno, da še za SDV opravijo kak "posel". Tako je bilo tudi Bregoviću omogočeno, da je kradel tuje pesmi in jih objavljal doma kot svoje s projugoslovanskimi sporočili.


Je Bijelo dugme sodelovalo z oblastmi, ko se je s pesmijo "Pljuni i zapjevaj" zavrtelo kar v uradni prvi dnevnik večernih poročil?

Težji primer je bil Zdravko Čolić, ki z Udbo ni želel imeti nobenega opravka. A je tudi sam stopil na "mino", ko je v Ohridu hotel na črnem trgu zamenjati devize. Vlaisavljević mu je v ohridskem zaporu ponudil posel, ki ga ni smel zavrniti. Dogovorila sta se v petnajstih minutah.

Pesmi za Čolo?

Velisavljević zatrjuje, da je za potrebe vrnitve Čolića na sceno rekrutiral najboljše jugoslovanske avtorje in jih v Skenderji v Titovem slogu nagovoril, da vsakdo izmed njih pripravi močen komad zanj. Pripeljali naj bi jih s šestimi letali RV in PVO .  To so bili "Arsen Dedić, Đorđe Novković, Kornelije Kovač, Bojan Adamič, Žika in Radovan iz Zane, Momčilo Bajagić, mali Zlaja Arslanagić iz Crvene Jabuke, Iztok Turk, Jasenko Houra, Jura Stublić, Vladimir Divljan, Zoran Lesendrič im mnogi drugi."

"Čoličev come-back bi zato moral biti največji album vseh časov zgodovine pop glasbe," pravi Velisavljević in dodaja, da bi lahko imel enak učinek kot "Smile" od Beach Boysov, kar bi bilo za SFRJ slabo, zato je na koncu vse rešil ponovno Brega.

Ljubezensko gradivo za atomsko katastrofo

Sicer pa so za potrebe vzgoje svojih poslušalcev v SDV imeli posebne koncepte, kako pripraviti program tudi v času vojne ali nuklearnega napada za ohranitev človeške eksistence. "Nekatere ljubezenske pesmi smo testirali celo na živalih, kar je povzročilo parjenje le-teh," se spominja nekdanji vodja Miljacke. To glasbo bi naj še danes hranili v sefu načelnika SDV , avtor večine je Kiki Lesendrić, prepevale pa bi jih naj seksi pevke Zana Nimani, Anja Rupel in Marina Perazić.

Iztok Turk dvojni agent?

Velisavljević pravi, da se je le enkrat srečal z dvojnim agentom. To bi naj bil cenjeni slovenski avtor Iztok Turk. V času albuma "Lacrimae Christi" bi naj Turka kontaktirala nemška obveščevalna služba, h kateri bi naj prestopil v času razpada SFRJ. "Ne vem ali je Turk izdal SFRJ, mislim, da ji je bil lojalen do samega konca," še dodaja. Nemci so namreč želeli izničiti jugoslovanske ustvarjalce in jih marginalizirati z  nagovarjanjem, da prepevajo v angleščini, pravi Velisavljević. "Še dobro, da smo z Brego, Čorbo in Azro delali s trdo roko."


Koliko prostih rok sta imela pri svojem delu Bora Čorba in Džoni Štulić?


Divlje jagode bi naj delovale pod vplivom angleške Mi6, kar pa je razbil Alen Islamović, ki je bil po besedah Velisavljevića njegov človek.

Narodnjaki so zanič

Upokojeni Velisavljević danes ne kontrolira nikogar več, prav tako SDV "Zato je današnja glasba tako zanič. Mnogo dobrih glasbenikov se je preizkusilo v narodnjakih, kar je neumnost. Časi, ko smo za pesem Lipe cvatu angažirali tri profesorje glasbene akademije in književnosti, da pomaga Bregoviću so mimo."

Kategorična zanikanja in slovenski avtorji


Seveda se ob tem vprašamo kaj pa naši izvajalci - recimo Otroci socializma, Pankrti, Buldožer in drugi, ki so izdajali plošče, katere je v SFRJ bilo mogoče izdajati samo v sodelovanju z državo? Je Velisavljević nanje povsem pozabil? Pa Laibach..

Avtorji, ki se pojavljajo v tem zapisu že eden za drugim kategorično zavračajo vpletenost. Tako denimo Anja Rupel in Iztok Turk za današnji Požareport, Kornelije Kovač pa za Urbano Srbijo. Eden najboljših klavijaturistov vseh časov celo dodaja, da je kaj takega zmožen sproducirati le psihopat. "Človeka nisem še nikoli videl niti slišal zanj," pravi vodja Korni grupe. "Preverite, da ta oseba ni na kakšnem zdravljenju, saj ne morem verjeti, da lahko kaj takega izjavi normalen človek."

http://www.pigac.si/2010/01/26/balkanski-spijoni-v-operaciji-miljacka/comment-page-1/

I naravno, makedonska reakcija

http://rb.blog.mk/2010/01/21/golemiot-pop-rok-zagovor/#comment-2583

Radomir Mihailović Točak - Pokretna prošlost (2009)



Prejak RTS dokumentarac o Točku. Naravno SMAK u prvom planu, Bluz u Parku, Šumadijski Bluz, Ulazak u Harem, Satelit, itd.etc. 6 epizoda od po pola sata. Neizmerno hvala raikkonenu koji se iscimao da ovo snimi sa TV-a i sredi, zaista je vredelo, jer poodavno nisam ovoliko uživao gledajući i SLUŠAJUĆI neki dokumentarac. Ukoliko bude problema sa otpakivanjem 4. epizode uključite opciju 'keep broken files' u WINRAR-u. (6 x 30 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/01/radomir-mihailovic-tocak-pokretna.html

opa bato! 'fala!

...iz današnjeg BLICa...

Šta stoji iza intrige koja kruži internetom
Rokenrol pod dirigentskom palicom tajne službe

S malo humora, i tek malo više nadobudnosti, može se reći da je u prošli ponedeljak u selu Lojanice prelomljena sudbina jugoslovenskog rokenrola. Evo kako...


Pre tri nedelje, naime, objavljen je na blogu B92 - inače veoma posećenoj i uticajnoj internet stranici na kojoj svoje tekstove, između ostalih, objavljuju i neke ambasade i savetnik predsednika Srbije Nebojša Krstić... - objavljen je tekst pod naslovom ,,Velika rok zavera", u kojem se tvrdi da je Udba svojevremeno držala pod veoma čvrstom kontrolom rok scenu bivše Jugoslavije.
Uz napomenu da je tekst prenet sa sajta ,,Urbana Srbija" bez ispravki i korekture, na blogu B92 piše:
,,Jednu od najspecifičnijih priča ima nekadašnji pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti Živan Velisavljević koji je penzionisan početkom 1990. godine ukazom tadašnjeg predsednika SFRJ.
Velisavljević danas živi u svojoj porodičnoj kući u rodnim Lojanicama, u blizini Šapca. (...) Na brižljivo uređenom tavanu, Velisavljević ima kolekciju od nekoliko hiljada LP ploča isključivo zabavne i rok muzike nastale u SFRJ. Na pitanje da li je diskofil, Velisavljević kaže da mu te ploče nisu za razonodu već da su mu sredstvo za rad. Štaviše, Velisavljević nam otkriva da nijednu od ovih ploča nominalno ne može da otuđi jer mu ih je Resor državne bezbednosti dao na revers."
Prema ovom tekstu, Velisavljevićev angažman u službi počeo je 1968. godine, kada su ,,studentske demonstracije ozbiljno uzdrmale Tita". Na većanju najviših rukovodilaca – Broza, Edvarda Kardelja, Veljka Vlahovića i Staneta Dolanca - šta i kako dalje... ovaj potonji je, navodno, predložio da i Udba, poput CIA, iskoristi rok muziku da ,,brojne progresivne mlade ljude pretvori u bezopasne klovnove bez jasne revolucionarne ideje". Operacija je dobila kodno ime ,,Miljacka", a njome je – pune 22 godine – rukovodio Velisavljević.
Bilo je tu, prema anonimnom autoru, svega: regrutovanja lidera poznate rok grupe i jedne velike pevačke zvezde ondašnje Jugoslavije... ima kamiona, aviona:
,,Napravili smo tajni sastanak jedne noći u 'Skenderiji'. Šest mlaznih aviona RV i PVO su dovezli sve ključne pop kompozitore kod nas."
Ima još: za slučaj nuklearnog rata, spremljen je poseban album. ,,Na pesmama je radio sam krem jugoslovenske scene, u saradnji sa timom psihologa..." I tako... ima svega: između ostalog i da je Udba za pesmu ,,Lipe cvatu" angažovala ,,čak tri profesora Muzičke akademije i jednog profesora književnosti da pomognu Bregoviću da je osmisli".
E sad, šta bi od svega ovoga moglo da bude tačno?
Istina, autor ovog teksta kaže da je Dolanc izbor rukovodioca akcije poverio ,,Obradu Đorđeviću i Srdanu Andrejeviću", a Đorđević se zvao Obren, i '68. uopšte nije bio na istaknutom mestu, na stranu to što su i jedan i drugi radili za beogradsku Udbu, pa nije jasno zašto bi Dolanc njima poverio zadatak na jugoslovenskom nivou... Ima tu još mnogih nelogičnosti, ali u principu – nešto je moglo i da bude tako. Bar prema uvreženom mišljenju o svemoći tajnih službi... koje one same podržavaju i šire. Postoje, međutim, dva problema: prvi, manji, sadržan je u činjenici da ime Ž. Velisavljevića nije poznato u obaveštajnim krugovima, a trebalo bi, ako je već bio na funkciji pomoćnika načelnika Resora DB.
Drugi, ključni je u Lojanicama.
Selo u vladimiračkoj opštini sa 600 stanovnika i 200 kuća razbacano je duž puta Šabac-Valjevo. Slobodan Marković, prodavac ovdašnji, zna da u selu žive Velisavljevići, i gde su, a baš da tamo ima neki Živan... to ne zna, on je iz susednih Mahovina.
Milojko Velisavljević smeje se - poslednjih dana stalno mu telefoniraju neki iz Beograda i pitaju isto što i mi. ,,Nema takvog..." U Lojanicama je rođen, tu živi, a selo je malo, i kad on kaže da nema... ,,Ovde preko puta ima Živanko, al' on je stolar!"
Ništa udbaš u penziji, ništa ploče... ništa akcija kodnog imena ,,Miljacka", i oni avioni, mlazni, nego kako.
U komentaru jednog od posetilaca bloga B92 pominje se Ivan Velisavljević, panker iz Šapca... Je li ,,Velika rok zavera" pankerska osveta njanjavim, a slavnim kolegama? Ili tekst dokonog spadala? Ili Udba širi glasine o svojoj svemoći? Ako je tako, u Lojanicama je izgubila...

Baš su šašavi ti "novinari"...

i dokoni. a nisu mnogo ni pametni.

Zašto je umro Šarlo Akrobata?

Sećam se tog teksta još od pre 5 godine.
Ne znam da li su se stvari zaista tako odigrale (anegdota s Kojom), ali mi tekst deluje, što bi Kripl rekao, "izdajnički". Cela ta "sada je horizont čist" priča je bljugava.

Nele piše za Radu Manojlović


Dr Nele Karajlić napisao je pesmu za Radu Manojlović kojom će se ova folk pevačica takmičiti na ,,Grand festivalu", koji se održava od 4. do 6. marta, a prva nagrada iznosi čak 80.000 evra.

- Pesma je nešto potpuno drugačije od onoga što sam do sada radila. Ne znam kako bih je žanrovski odredila. Iznenadila sam se kada sam je čula, a verujem da će i publika isto reagovati. Prezadovoljna sam kako zvuči - ispričala je Rada Manojlović.
Ovo nije prvi put da Nele sarađuje sa mladim, talentovanom pevačima koji su se proslavili na takmičenju ,,Zvezde Granda". Stevan Anđelković i Milica Todorović igraju glavne uloge u operi ,,Vreme Cigana", za koju je Nele pisao libreto, a pre dve godine na ,,Grand festivalu" Stevan Anđelković je otpevao pesmu ,,Pozovite Cigane", koju je uradio upravo Nele Karajlić. 

Quote from: zakk on 17-02-2010, 12:37:34
Zašto je umro Šarlo Akrobata?

Uh, fala za ovaj tekst zakk , ipak je Sarlo najmisteriozniji bend od sviju tih novovalnih, najmanje se o njemu zna, a onaj dokumentarac sto je pravila Sonja Savic kolko vidim nikad necemo iskopati, nije mi jasno sta rade sa tim, za sta ga cuvaju ? Ima neko ideju ?

Ma 'de se ne zna? Pa zar se ne piše o Šarlu u svakoj knjizi o Milanu?

Slabo sam (nisam) cito knjige o Milanu, al naci cu neki PDF ako tvrdis da ima o Sarlu malo vise...

Jel moz da mi kazes naslov barem jedne knjige, jer nema ih nigde, lakse cu da nadjem sa naslovom ? 

Na pamet mi pada Žikićeva "Mesto u mećavi". Knjiga se sastoji od gomile intervjua i priča iz prve ruke o Milanovom životu generalno, pa je (koliko se sećam) jedan deo posvećen i Šarlu. Ne znam koliko je knjiga danas nabavljiva.
Nemoj me držati za reč, ali čini mi se da i u ovoj knjizi o Magi od pre dinu-dve ima neke priče o Vdu i tako to. Btw, knjiga je... ono... bljutava.

Nego, setih se da će sad u nedelju na rts-u u emisiji "Robna kuća" biti druga epizoda o Novom talasu. U prvoj su glavni akteri bili Kazalište i Orgazam, pa očekujem da će u drugoj Šarlo biti maltene sigurno.

DušMan čita knjige o Milanu i preti Đuletu jer je izdao heritage...

Ja moram da kažem da sam samo jednom uživao uz EKV i to na svadbi, pijan. Tako da imam disclaimer.

Taj Djule je vaistinu EKVsploatator, i nema goreg benda danas u Srbiji, eventualno Galija 

Fala Dusmane, videcu da iskopam nesto od toga, i ja jedva cekam novu Robnu Kucu  , samo da ne otaljaju Sarlo kako su inace umeli po RTS-u. 

Van Gogh je Ekatarina Mala...

Taj rad, Ekatarina oce-bude-al-malo morgen...

Quote from: crippled_avenger on 19-02-2010, 00:36:59
DušMan čita knjige o Milanu i preti Đuletu jer je izdao heritage...

To je deo svete misije koja mi je po rođenju poverena. Krv nije voda...

Hmmm... Sad ste me malo naterali na razmišljanje (prokleti bili!).
Ako na sekund poludimo i zamislimo da Vd, Milan i cela ekipa nije riknula, kakav bi njihov status bio u današnjoj Srbiji... EKV bi se sigurno raspao u svakom slučaju, ali da li bi recimo Milan i Vd bili marginalizovani kao što je Koja?

Ko zna da li bi se EKV raspao. Poslednje što znamo je da su svirali na revijalnoj večeri hercegnovskog festivala

Quote from: DušMan on 19-02-2010, 09:26:57
EKV bi se sigurno raspao u svakom slučaju, ali da li bi recimo Milan i Vd bili marginalizovani kao što je Koja?

Nadajmo se.

EKV je bio zanimljiv bend na nekih petnaest minuta 1982. godine or so... Ovo posle... sačuvaj Alahu. VD bi mogao da ostane živ jedino u slučaju da je Zombi.

Po tim knjigama o Milanu (The books of Milan), Ekv je zadnjih par godina za njih bila maltene u raspadu. Milan je u jednom trenutku raspustio grupu, ali ju je na Margitin nagovor ponovo oformio sa tom novom postavom koja nije ni delovala kao da će opstati. Maltene cele '94. su Milan i Margita bili jedina stalna postava, pa su čak i njih dvoje sami pravili nekoliko onih unplugged koncerata.
Milan je bio užasno nezadovoljan kvalitetom produkcije na poslednjem ekv albumu, pa je odlučio da od toga digne ruke... i ode u Brazil. Žiko, uleti...

pa ta priča je objavljena u magazinu "ozbiljnik" pre desetak godina. naime, milana je u brazilu preko nekih producentskih veza i subinih underground ortaka telefonom pozvao kurt cobain. jadali su se jedan drugom na status rokenrol zvezde, i kako su se umorili od cele te priče o muzici, i kako nemaju inspiracije, kako ih producenti zajebavaju, i kako je heroin odneo šalu... milan je rekao: kurte, toliko mi je muka od svega da bih se najradija ubio. kurt je rekao: i ja. onda je nastala dramska pauza, milan je počeo nešto da priča o mučniim anplagd tezgama sa magi, i kako ima utisak da je i nirvanin mtv anplagd ista stvar, a cobain je odjednom rekao: ajde da isceniramo da smo se ubili.

milan, pametan dečko, odmah je ukapirao sve prednosti takve smicalice. razmislio je nekoliko sekundi, kroz glavu su mu prošlli razni scenariji... pazi, kurte, rekao je, meni nije dobro za imidž da se ubijem. tebi je dobro, ti si panker, ali meni je bolje da izazovem teški čemer i saosećanje... takav mi je bend, jebi ga, emotivan. zato je bolje da umrem od neke neizlečive bolesti.

super, rekao je kurt. objavićemo da sam se ja ubio, ti da si umro od nečega, i onda rasprodajemo bol. mi ćemo objaviti ovaj mtv anplagd, to će da se prodaje ko alva. ti imaš neke kompilacije, raritete, sigurno ćeš nešto smisliti... ili piši neke glupe pesme iz potaje za neki bend koji te imitira, i uzimaj lovu.

eto, tako kažu da je bilo.

 

Nego bre, Koja je sam izabrao da bude margina, niko ga nije marginalizovao, jer ako pravis tako tesku muziku ko sto je poslednji album, to ce retko ko da slusa, ja sigurno necu iako sam veliki fan Discipline iz 80-ih...

Sa ce u 17h Robna Kuca, ak ne bude Sarlo popizdit cu...

Sine, sad si sigurno srećan. Upravo počinje prilog o Šarlu.

Prekratko 

Da, sramotno kratko. 10 minuta posvetiti Šarlu je u najmanju ruku neozbiljno.

Jel zna neko gde bi mogao naci neki INFO o dokumentarcu SARLO JE NEZAN Sonje Savic, na IMDb-u nema nista jbga ?

Inace nabacio sam konacno film. 

Nabavio si Sonjin dokumentarac o Šarlu? Nadam se da si voljan da ga deliš sa drugima... Valja li?

Eno ga na dokumentarcima, al izgleda nije full verzija 

Sine, aj probaj da nabavis full verziju  - Šarlo te gleda... samo vas gleda!


  evo Sonjin intervju  posle premijere


Poslednjih dana februara, u velikoj sali beogradskog Doma omladine, popularnom "Pogonu", premijerno je prikazan film "Šarlo te gleda", autorke Sonje Savić. Sudeći po broju repriza u naredne dve nedelje i pozivima za gostovanja po čitavoj Srbiji, moglo se zaključiti da, srećom, ipak postoji solidna gomila onih koji žele da ignorišu ružičasti način zabave i koji mogu da pronađu sebe među "decom apsolutnog sluha".

Apsurdno bi bilo reći da je povod za ovaj susret proistekao "tek" iz njenog, sedmog po redu, zapisa "stvarnog sveta oko nas", jer povod je ona sama – Sonja Savić, brilijantna glumica, dramaturg, "ulični hodač" i istinska urbana ikona čitave ex Jugoslavije.
Ipak, intervju počinjemo aktuelnom pričom o "Šarlu".


Pretpostavljam da bi mlađim čitaocima trebalo pojasniti značaj kultnog beogradskog sastava iz 80-ih, ŠARLO AKROBATA, kako bi lakše shvatili suštinu perioda kojim je inspirisan jedan deo tvog filma?

Oficijelni naziv je "Kraj kruga Ljubljana, Beograd, Zagreb '80", posvećeno Ivici Vdoviću, perkusionisti i Vlajku Laliću, pijanisti, koje smatram r'n'r bazom. Margita, Vlajko Lalić i Pogorelić bili su u istoj klasi škole "Josif Lisinski". Pogorelić je, na poziv celoj klasi da se usavršavaju u klasičnim tehnikama, otišao u SSSR, dok su Margita i Vlajko ostali u Beogradu. Vlajko je, nezavisno, imao grupu MIRNI LJUDI. Pojavom ŠARLO AKROBATE i Milana Mladenovića, dolazi do promene vokabulara, nastaju lingvistička skraćenja prve samonikle urbane generacije, koja nije pripadala nijednom partijskom i ideološkom opredeljenju, već je kroz kreativnost i kroz bendove, kroz trup podeljene odgovornosti zapravo bežala od stvarnosti. Ni do dan danas nema boljeg bubnjara od Ivice Vdovića! U mom filmu se pojavljuje jedan jedini album ŠARLO AKROBATE, "Bistriji ili tuplji čovek biva kad", koji je inače sniman kao sesssion – za jednu noć. Pojavljuju se i dve teme Vlajka Lalića. Film traje 64 minute, rekombinovan je sa današnjicom. Tu su i moji prvi snimci polu-profesionalnom "Canon" kamerom, koju sam u Piranu dobila od Maje Vajs. Godinu i po dana pre toga srela sam Maju Vajs u Beogradu, dok je sa sestrom pravila film "Put bratstva i jedinstva", nakon tog kratkog intervjua otkrila je šta radim i te moje projekte iz 90-ih. Na neki način, taj film je digitalni zapis, moj biografski ili jedna velika tačka na sve. Mada... mislim da trenutno prisustvujemo novom periodu uvođenja jednopartijske "demokratije"... i još nas teraju da se učlanimo u partiju! Pa, ja sam čekala demokratiju da ne moram da se učlanim u partiju! Kakva je to demokratija ako je izglasaju studenti, a onda neko dođe na vlast ko uvede plaćanje školovanja jednom narodu koji je u izumiranju? Znači, kada nas je bilo 20 miliona, ti si imao dotirano školovanje, a sada, kada nemamo za hleb, onaj ko hoće da studira treba da plati školovanje!? Opet pitam – kakva je to demokratija? Izgubila sam i život, i prijatelje, i mladost, i živce... Imala sam mogućnost poslednji put '92. da ostanem u Belgiji. Svih deset godina imala sam mogućnost da odem u inostranstvo, '91. sam se vratila iz Njujorka; imala sam mogućnost, jer me je zatekao rat na stranom tlu, da dobijem zeleni karton i status građanina Amerike...

Zašto si se vratila?

Zato što sam želela da delim sudbinu svoje sredine. Ja sam svoju priču počela ovde. Ne možeš da pobegneš od svoje priče... Radila sam sa zagrebačkim "Kugla glumištem". "Kugla glumište" je rasplodilo bendove kao što su HAUSTOR, DORIAN GREY, SEXA, osnovali su ga diplomci Sociologije, Zlatko Burić i Dunja Klakočer, '72. godine. Zlatko Burić je emigrirao '85. i danas je jedan od glavnih dramaturga novog danskog filma – sve to imaš u filmu. Dakle, "Šarlo" je otprilike mala beležnica o pravim ljudima koji su pripadali sebi / ja sam čovek za sebe/ ili o akrobatama koje su znale da drže u balansu tri tanjira iliti tri naroda. To je lako, zar ne? Ludilo...

Znači li to da film treba gledati i između redova?

Ne, tamo je sve eksplicitno nacrtano. Bukvalno je sve napisano. Ima i digitalni nekrolog na početku, pošto su od svih nezavisnih ljudi Beograđani najviše nastradali. Sve što je danas ostalo od jugoslovenske kulture iz 70-ih i 80-ih je ono što jugoslovenske institucije nikada nisu podržale, štaviše gazile su što su mogle jače čizmom po nama. Ja sam bila u nezavisnoj filmskoj produkciji, koja je postojala od '78. do '85. godine. Kasnije sam snimila još neke filmove po pozivu reditelja.

Da li je moglo da se preživi od honorara?

O honorarima je smešno pričati – niko od nas nije bio plaćen! Ljudi me pitaju: "Kako, puna sala, kako nisu imali para?" Da, tako što 97 odsto od bioskopske karte ide državi, 3 odsto ide distributeru, a samo 0,03 odsto proizvođaču i celoj ekipi. Ko će platiti meni sve reprize filmova kojima se punio SPS-ovski program 15 godina? Ko će platiti meni prodaju VHS "Šećerne vodice"? Od filma nisam dobila čak ni ceo honorar koji je bio 20 hiljada današnjih dinara, dobila sam 9 hiljada do dan danas! Staviše, Bojan Maljević je taj film proglasio za propalu investiciju i strpao ga u bunker, ali je čovek iz Istre, koji je video VHS, pozvao film u Pulu, pa je gospodin Maljević morao da ga izvuče iz bunkera. Da, ta "propala investicija" je pokrila butik za njegovu ženu! Crnogorac, koji nas je vozio svaki dan na snimanje, rekao nam je: "Ovde Bojan Maljević i ja gradimo butik za svoje žene!" Preko puta Televizije. Prvi butik.

Zašto te ne zovu da snimaš?

Zovu me... Išla sam u Sloveniju, snimala epizodu kod gospodina Rebiča... Pa, i ne interesuje me nešto. Verovatno nemam ja iznutra neki vibe da me zovu. Šta – da igram kod Gorčina Stojanovića, doseljenika iz Sarajeva, koji je završio pozorišnu, a režira filmsku režiju?! Posle gospodina Miše Radivojevića i gospodina Gorana Markovića da idem da igram kod Gorčina Stojanovića? Pa, ja bih nešto inteligentnijeg i nešto pismenijeg mladog filmskog reditelja... Ipak je 2003. godina!

Je l' se boje da ćeš im to reći kada te budu pozvali?

Ne, ali ja ne znam koju sam žensku ulogu propustila? Uostalom, Ana Sofrenović je član JUL-a, devojka to nije krila. Ona je perspektiva demokratije, kao mladi komunista, i baš je lepo odigrala sve ove smrdljive ženske ulogice u poslednjih 10 godina. Drugo, Branka Katić je tu da nas uveseli seksipilom, britanska građanka... A tu je i Mira Joković, da dotrči malo iz Amerike da pokupi neku kintu i da nam priča kako igra Šekspira u njujorškom "Off Theatru". Čudi me, pošto je odrastala u inostranstvu i zna engleski od malih nogu, čudi me da nije napravila veću karijeru u Americi? Ne znam zašto je morala da snimi šest režimskih filmova ovde i još da dobije stan od SPO-a na Novom Beogradu od '97. do 2000-e, a pri tom živi u Americi. Ja od ove države nisam dobila ništa! A ko je budio omladinu i ko je čuvao tragove 21. veka i urbanosti – to verovatno omladina zna! Pa, eto, ja šaljem poruku toj omladini da se zablejala žešće u jednopartijsku demokratiju! A što se tiče Crne Gore, gospodin Stanko Crnobrnja je tamo pohranio silne festivale. Žena mu je iz Budve, Budva mu je u malom prstu. Podigao je jedan festival u Herceg Novom, drugog je takođe osnivač... Žao mi je samo što je ubijen Miljenko, koji je davao ozvučenje. Njegov back ground je bio kriminogen, ali bio je barem pošten kriminalac. Imala sam sreće da ga sretnem, nisam imala pojma ko je a pričala sam s njim četiri sata... To je čovek koji se zaista odrekao loše prošlosti, i baš pred dolazak demokrata na plaži ga je ubila neka budala. Taj čovek je Herceg Novi digao iz pepela i finansijski podigao festivale, koje je gospodin Stanko Crnobrnja potpisao kao producent. Gospodin Crnobrnja, koji nikada nije imao svoje nego je raspolagao tuđim parama...

Ko je ostao "normalan" od tvojih kolega?

Zoran Cvijanović je normalan, ali šta će on kad pripada generaciji demokratskoj, jadan. On je "u raljama demokrata". Videću kako će se ponašati reformatorski među tim partijašima, pošto je, koliko znam, naš zavet iz mladosti "smejati se u lice partijašu, a ne biti partijaš". Biti partijaš je, valjda, najniži oblik ljudskog obitavanja i valjda najgori među nama uvek stignu tamo, te jedino sam začuđena kojom brzinom i kojom snagom se oni usuđuju da opljunu sve oko sebe. Skoro nisam prisustvovala zloupotrebi jedne velike tragedije, kakva je ubistvo oca jedne familije u političke svrhe. A što se tiče progona kriminala i što pokušavaju da nađu krivce u svojim partijskim protivnicima koji su imali više glasova, mislim da je to beskrajno smrdljivo. Čak su i sami rekli da je dan pre te grozne tragedije trebalo da bude potpisano hapšenje istih ljudi i nije mi jasno zašto to hapšenje nije ranije potpisano? Na taj način manipulisati narod, koji je toliko dostojanstveno ispratio celu tragediju i pokazao da je veliki narod još jednom, i opet u političke svrhe dizati rejting svoje partije zato što je narod odgovorio čistim srcem!? Ako govorimo o kriminogenizovanom društvu, mi to govorimo već 13 godina, a koliko smo bili deprimirani i zabezeknuti što je sve ostalo isto. Uostalom, ko je dao najveće čitulje premijeru? Vlasnik PINK-a i njegova supruga!

Što ne napraviš trupu?

Pa, napravila sam dve trupe i obe su se ugasile zbog finansija! Moja trupa "SNaut" je radila Godoa, a spremali smo i revijalni mjuzikl, ali zbog finansijskih nedostataka, ljudi su se rasprssili u potrazi za egzistencijalnim minimumom. Od '97. do 2002. krvav besplatni rad da se od chetiri plesacha naprave chetiri revijalna pantomimichara – ssto se i dobilo, ali su svi, sem koreografkinje, zavrssili u nevladinim organizacijama, jer se visse isplati. U tom smislu pitam demokrate, da li je njihov cilj da svi zavšimo u partijskim kancelarijama I OPET?

A zar ne misliš da neki ljudi, posle godina ili desetine godina pokušavanja da nešto promene, jednostavno dignu ruke, pa se priključe tim "partijama"?

Neki su umrli, neki su izgoreli, a neki nisu stigli da odu u partije... Ima nas koji nismo otišli u partije. Ima nas, ali nas prisluškuju, drže nas u trackingu da smo na ivici zakona...

Kako je bilo u Sloveniji?

Čovek je dobio u Veneciji nagradu! Kod Jana Cvitkovića, u filmu "Kruh i mleko", igrala sam socijalnu kevu. Bilo je samo dvoje nas profesionalnih glumaca, ostalo su sve bili debitanti – osim vođe snimanja i šminkerke, i mislim da smo dosta pomogli oko tog venecijanskog 'Zlatnog lava' za debitantski film, prvog kojeg je Slovenija dobila. U trećem delu "Marmelade", sa Feom Volaričem, kod reditelja Zorana Živulovića igram neku fatalnu kevu. Taj film još nije izašao.

Zašto ne napraviš ko-produkciju sa Slovencima?

Ma, imaju oni svoje odlične ljude, iškolovane ljude. Oni dođu i pokupe krem. Aha, pazi ovo - upravo počinje "Grand show", uz koji ide i "Grand" kafa, verovatno! Pitam se da li je to ista institucija? A onda telekomunikacije... Pitam se da li jedan čovek može da polaže pravo na modu, na prodaju ženskog tela u Evropi – mislim na modele, na estradu, na marketing – prodaju iz fotelje, na telekomunikacije – i to i SPS-u i pod demokratama? Baš te pitam, Srđane Šaperu, šta ćeš da uradiš po pitanju ratnih profitera u estradi, telekomunikacijama, CIP-u? Eto, to je za Srđana Šapera, koji je dobrostojeći kapitalista. On barem nije hipokrata, njegov tata barem nije bio oslobodilac od kapitalizma, ali ga pitam šta će da radi sa svojim bliskim prijateljima čiji su nas roditelji 'oslobađali' od kapitalizma, a koji su zajedno sa njim prvozvani kapitalisti? Šta ćemo sa Crnjom Brnjom i sa Tuckom, Šaperu?

Sonja, mesto ti je na filmu!

To reci rediteljima...

A zbog čega sama ne snimaš?

Kako ne snimam? Ja imam sedam video radova o fenomenima 90-ih. Minutaža mi je negde šest sati i to muzičkih zapisa, ne stranih, nego original, proizvedenih ovde, u digitalnom studiju, za pare koje sam ja zaradila sa sitnim donacijama, SOROS mi je dao hiljadu DM za "Prvi srpski techno vodvilj", a ceo ovaj besplatni rad deset godina?! Ko vam je pravio glasačko telo, pitam vas? Ko je dizao "Pogon" iz prašine, pitam vas? Smradovi!

To je sve bilo vezano za muziku, što ne napraviš igrani film?

Ne. To su bili savremeni kritički socijalni aktovi, verovatno najjači u ovoj sredini, jer su rađeni sa najjačim saradnicima. Za igrani film treba više para, a ja nemam te pare. A i umorna sam. Umorna sam... Bila bih najsrećnija da imam platu, penziju od tri i po hiljade maraka, koliko ima prosečni činovnik nevladine organizacije. Ja mislim, drage demokrate, da možete da mi date lepu penziju, jer mi je dosta i vas, dosta mi je i čuvanja omladine, dosta mi je i čuvanja urbanih puteva, dosta mi je izlaganja svojih roditelja stresovima i posle 15 godina, dok ste vi sedeli po svojim sigurnim kancelarijama! Dosta mi je strepnji mojih prijatelja da će me stići metak! Dosta mi je poruka od Arkana '92. – "Ako glumicu interesuje ko prodaje drogu, drogu prodaju dva Šiptara iz Obrenovca." I hvala Bogu da sam imala mnogo dobre prijatelje koji su mi sačuvali život... Smradovi! Kad bi mi barem dozvolili da budem to što jesam... I ne interesuje me da li ću da snimim ijedan film kod smrdljivih reditelja ove sredine! I ne interesuju me smrdljivi reditelji i smrdljivi ulizički scenariji!

Tražiš da ti daju "penziju" da bi te ućutkali?

Pa, znaš, s obzirom na to ko nam je ministar kulture, koji pokazuje "organ" posle premijere "Lavirinta" i viče: "Evo vam ("organ") umesto para za kulturu!" - šta ja mogu da očekujem? Mrtav pijan! Pred pedeset svedoka! Maja Sabljić iz Amerike, naša "velika" glumica, igra u prvom demokratskom filmu, gospodin Ministar igra u drugom demokratskom filmu! Ne znam zašto Miloš Radović ne režira, bez obzira na to što mu je "Komuna" bila producent i što je isto OK živeo pod SPS-om radeći digitalne reklame sa Gacom, koji je sad glavni kompjuterista za demokrate. Večerali su u Klubu književnika svako veče, nije im bilo loše. Ja sam večerala beli luk sa Slavkom Štimcem '93. Ali bez obzira na to, on je "genijalan" reditelj – "Moja domovina" i slični kratki metri... Vidim, Debeli je dobio da režira, vidim ove "Lisice" producira "Komuna". Znači, prva serija u demokratiji - "Komuna" producent na Prvom programu! Mi smo pričali ono – ZABAVA MILIONA, milioni za zabavu! Izgleda da su milioni i dalje ostali za zabavu...

EDIT:mozda nisam trebala da kacim ceo intervju al zao mi da sakatim

Dokumentarci o Divljanu i ,,Bojama"

Na hrvatskom festivalu rok dokumentaraca DORF biće prikazani filmovi o Vladi Divljanu i novosadskom bendu ,,Boje", kao i ostvarenje Marka Cvejića o hevi metal festivalu u slovenačkom gradiću Tolmin.

Na festivalu dokumentarnog rok filma DORF koji će biti održan od 4. do 7. marta u Vinkovcima, Zagrebu i Rijeci, učestvovaće i filmovi koji se bave srpskim rok izvođačima - Vladom Divljanom i novosadskom grupom ,,Boje".


Prema podacima sa sajta www.dorf-vk.com, na programu su filmovi ,,Vlada" slovenačkog režisera Rudija Urana (2009) i ,,Prvi pravi ženski zvuk" Brankice Drašković iz Novog Sada (2009). Oba filma na DORF-u imaju hrvatske premijere.

Uranov ,,Vlada" govori o gastarbajterskim danima Vlade Divljana, nekadašnjeg člana novotalasne rok grupe ,,Idoli" iz Beograda.

Film je predstavljen kao ,,zaslužena posveta jednom od najvažnijih učesnika mitskog novog talasa" koji pruža ,,portret umetnika iz njegove gastarbajterske faze - boravka u Austriji i Australiji".

,,Prvi pravi ženski zvuk" Brankice Drašković predstavlja ,,Boje" iz Novog Sada kao grupu koja se ,,početkom osamdesetih, oživljavajući žensku liniju duha u jugoslovenskom rokenrolu, sa punom svešću o vrsti muzike za koju su se opredelile, izborile svoje mesto na do tada isključivo 'muškoj' sceni".


Film pokriva dvadesetogodišnje postojanje ,,Boja" i prikazuje ih, kako se navodi, ,,kao deo mnogo šireg kulturnog i društvenog konteksta u kojem su se (članice benda) razvijale ne samo kao deo kvalitetne muzičarke, već i kao samosvojne individue svesne vremena i okruženja u kojem su stvarale".

Rediteljka filma Brankica Drašković biće i gošća festivala.


Pored dva filma koji se bave umetnicima iz naše zemlje, na DORF-u će biti prikazan i film srpskog dokumentariste Marka Cvejića ,,Radio Apokaliptiko", koji je napravljen u slovenačkoj produkciji.

Ovo ostvarenje bavi se festivalom ,,Metal kamp" u gradiću Tolmin u Sloveniji koji tokom sedmodnevnog trajanja manifestacije biva preplavljen desetinama hiljada ljubitelja hevi metal zvuka.

Na DORF-u će biti prikazano 20 rok dokumentaraca iz celog sveta.

BOYE