ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Uh. Nemoj tako. The Demolished Man je dobar roman.

Da, ali je u toj ediciji loše preveden i skraćivan, ako se ne varam?

Ja kupio ovih dana komplet Zadužbinu u izdanju Čarobne Knjige. Samo mi je krivo što ću ostale knjige morati da pročitam sa Polarisovog CD-a. Posle se bacam na Dolazak Konana Simerijanca.

Quote from: Hari Seldon on 22-01-2010, 14:57:51
Ja kupio ovih dana komplet Zadužbinu u izdanju Čarobne Knjige. Samo mi je krivo što ću ostale knjige morati da pročitam sa Polarisovog CD-a. Posle se bacam na Dolazak Konana Simerijanca.

Carobna knjiga ce objaviti i ostale knjige ako bude dovoljno zainteresovanih za prve tri. Tako da, samo nastavite da kupujete 

Aaaaaa, nisam to znao. Ako objavi i ostale (bar još one koje je Asimov napisao) niko srećniji od mene:)

Bilo bi lepo da objave i Foundation's Friends.



Foundation's Friends, Stories in Honor of Isaac Asimov is a 1989 festschrift honoring science fiction author Isaac Asimov, in the form of an anthology of short stories set in Asimov's universes, particularly the Robot/Empire/Foundation universe.

Authors:
Ray Bradbury, Ben Bova, Pamela Sargent, Robert Silverberg, Edward Wellen, Harry Turtledove, Connie Willis, Mike Resnick, Barry N. Malzberg, Frederik Pohl, Poul Anderson, Robert Sheckley, Edward D. Hoch, Harry Harrison, Orson Scott Card...

Dobar je Asimov.

Malopre sam priveo kraju

ed Gardner Dozois & Jonathan Strahan - The New Space Opera 2 (2009)



i u celini ostavlja dobar utisak, dobrih prica ima mnogo vise od losih a ima i par odlicnih. Najveci problem je u duzini vecine prica, dosta ih je previse dugacko za svoje dobro ali, s druge strane, i kratka space opera  je pomalo oksimoron. U kontekstu obe kolekcije, u ovoj sam vise uzivao, posebno na pocetku a zajedno su svakako nesto sto treba procitati ako coveka(ili zenu) interesuje ovaj zanr, mada bih skrenuo paznju da je New iz naslova prilicno varljivo. Takodje ne savetujem citanje jedne za drugom posto mi je space opere vise nego dosta za neki sledeci period.

Utriusque Cosmi - Robert Charles Wilson odlicna prica, sjajan uvod u kolekciju, sto bi Shrek rekao ceo univerzum je kao glavica luka

The Island - Peter Watts takodje sjajno, nemogucnost inteligencije da pobegne od sopstvene prirode

Events Preceding the Helvetican Renaissance - John Kessel sem sto je dobra, jos je i zabavna, pretpostavljam da ce covecanstvo ponovo naci releigiju posto unisti samo sebe

To Go Boldly - Cory Doctorow na prvi pogled deluje bolja no sto jeste, ali valjda je i to neki kvalitet, klasican Doctorow

The Lost Princess Man - John Barnes i ovo mi se dopalo mada je zbog duzine manje efektno no sto bi trebalo

Defect - Kristine Kathryn Rusch je zanimljiva hladnoratovska prica o eliminisanju emocija

To Raise A Mutiny Betwixt Yourselves - Jay Lake volim ovakve price, zahteva napor da se pohvataju konci ali i nagradjuje isti

Shell Game - Neal Asher "Religion, a vicious and hardy meme at best, usually collapsed as civilizations became spacefaring, for most such belief systems, initiated when the world was still flat and thunder was the bellowing of the gods, usually could not survive the realities of the universe and the steady abrasion of science" sem u ovom slucaju, pripada Polity serijalu koji sada zelim da procitam

Punctuality - Garth Nix nista specijalno, bar ne nervira i kratka je

Inevitable - Sean Williams konci na sve strane i izmicu prstima i meni i protagonistima, neizbezna

Join The Navy and See the Worlds - Bruce Sterling uz Sterlinga sam se smejao mada uopste nije duhovit i ne pripada ovoj zbirci mada su je mozda uvrstili u zelji da pokazu kako su i samokriticni, preporuke

Fearless Space Pirates of the Outer Rings - Bill Willingham pulp sa svim dobrim konotacijama uz koje nadrasta sam sebe

From the Heart - John Meaney pripada postojecem univerzumu za koji nikad nisam cuo, da jesam mozda bi i bolje ocenio pricu koja mnogo davi ali ipak ima, premalo, dobrih momenata

Chameleons - Elizabeth Moon klasican primer distinkcije izmedju dobre price i price koja mi se dopada, naslov kaze skoro sve

The Tenth Muse - Tad Williams nervirao sam se dok sam je citao, nervirao se kad sam je procitao, nerviram se i sad...

Cracklegrackle - Justina Robson trebalo mi je malo vremena da pohvatam niti (dosta vise konaca!), odlicna voznja od pocetka do kraja, mnogo humanija no sto deluje na prvi pogled

The Tale of the Wicked - John Scalzi Scalzi je skinuo sesir i naklonio se Asimovu, citljivo kao i sve njegovo

Catastrophe Baker and a Canticle for Leibowitz - Mike Resnick ubedljivo najgora prica u obe kolekcije i najgora prica koju sam procitao u poslednje, duze vreme, za Williamsa sam se nervirao sto je moglo i bolje, ovde je najbolji deo price zapravo druga polovina naslova

The Far End of History - John C. Wright ovoj noveli cu se vratiti posto mislim da dosta toga nisam bas najbolje ispratio, originalno, eksperimentalno, mada love conquers all teza deluje pomalo usiljeno

Posle par kracih i jednog maratonskog citanja (i da obelezim jubilarni 1000 post posle 7 godina  ):

Ursula Le Guin - Lavinia (2008)



Poslednje sto sam njeno citao bila su Polarisova izdanja. Ne znam zasto sam stekao utisak da se Le Guinova ukalupila i da nista novo necu naci budem li je citao, pa sam je i preskakao sve ove godine. Ali, izgleda da nisam mogao grdje da pogresim ili sam joj se vratio u pravom trenutku. U svakom slucaju, Lavinia je, skoro, remek delo. Uvek je mnogo teze hvaliti dobar roman nego se hvatati za ono sto ne valja i onda ga sa uzivanjem secirati. I lakse poceti od neke mane, ali, eto, Lavinia takvih mana nema. Mozda sam jos euforican i nisu mi se potpuno slegli utisci ali i neke stvari koje su mi tokom citanja pomalo iskakale i delimicno smetale dosle su na svoje mesto davno pre zavrsne, 287. strane. Takodje, iako post-moderna nije my cup of tea, uzivao sam u svakom njenom zahvatu i davanju primera kako sve to treba da izgleda.

Le Guinova je u ovaj roman ulozila svoje pozamasno iskustvo i kao i pisac i kao zena i majka i to iskustvo se najvise ogleda u zivotnosti i realnosti ljudi i Italije bronzanog doba. Iako je, u stvari, Lavinia double fantasy, alternativno citanje Vergilija, ne cita se kao takva i tu, mislim, lezi njena snaga kao i u zivotnoj (u svakom znacenju te reci) prici same Lavinije. U tom, "zenocentricnom" pristupu namece se poredjenje sa Maglama Avalona Merion Cimer Bredli, ali se Le Guinova igra i sa takvim ocekivanjima pa dobijamo nesto drugacije i, definitivno, bolje.

Mogao bih da redjam jos dugo epitete i hvale prici i stilu, preispitivanju umetnosti, legende, odnosa muskaraca i zena, znacenju i smisla herojstva, jednoj od najefektnijih i najkracih anti-ratnih scena... nadam se samo da ste iz ovih nasumicno nabacanih misli makar malo stekli utisak o pritajenoj velicanstvenosti ovog romana i zelju da ga procitate.

Quote from: Adam Roberts

   Everywhere Le Guin catches the rhythms of the great epic, echoes them, riffs. In a way, this is a jazzy book, playing in odd syncopation with a massive canonical work ... I found myself delighted, even stunned, by the freshness of Le Guin's prose. (Los Angeles Times)

Enough quoting other reviews, even to endorse their judgments. Because actually, although her prose is extraordinarily fresh and effective, "jazz" isn't the right comparison to make here, I think. There is a stately sureness of step to Le Guin's writing, beautiful, mournful, and plain, more like a late Beethoven string quartet than Keith Jarrett.

blago tebi ja sam doshao tek do 220neshto

Quote from: Hari Seldon on 22-01-2010, 14:57:51
Ja kupio ovih dana komplet Zadužbinu u izdanju Čarobne Knjige.

I ja. Stvarno lepo izdanje tj kompletić.

A sad malo adolescentskog guilty pleasura, za promenu (iskoristio bih ovaj trenutak da skrenem paznju na nedostatak fantasy smajlija u odnosu na sf i horor)

Brian Ruckley - Winterbirth  *The Godless World - Book One* (2006.)



Trebalo je par godina da bi se izdavacka industrija zahuktala kako treba u ovo postMartinovsko i postEriksonovsko doba i krenula da stancuje klonove/naslednike ovog fantasy trenda. 2006. je, ocigledno, bila kljucna u pokrivanju zahteva trzista: Brian Ruckley, Tom Lloyd,  Joe Abercrombie, Scott Lynch... Veoma mi je drago sto je zaziveo ovaj a ne Jordanovski fazon (ili pu!pu!pu! Edingsovski), s tim sto niko od ovih autora nema... viziju koju su imali/imaju Martin i Erikson.

Konacnu ocenu dacu kad procitam celu trilogiju (naravno). Winterbirth je kombinacija istorijskog i second world fantasy-ja, prepoznajemo ljude/germane i elfe(ne Tolkinove, ali prepoznatljive)/severnoamericke indijance. Ruckley se potrudio oko motivacije likova pa tako, inace stereotipni, svi (i prota i antagonisti) dobijaju dubinu i ljudskost. Takodje, politicka situacija (iako sa nekim logickim rupama) je vise nego verovatna. Ruckley dosta, i previse, objasnjava, ali ima i vise no dovoljno akcije , treba stranica da se zahukta ali posle fino vozi neopterecujucim pisanjem. Toliko za sada.

Bilo je to na opciji kada sam bio urednik u "Alnariju", ali nisam mogao da proguram da se objavi, pošto je prilično obimna knjiga. Srećom, progurao sam Naomi Novik. Uglavnom, Rakli drži kvalitet do poslednje stranice.

Quote from: Nightflier on 31-01-2010, 16:22:55
pošto je prilično obimna knjiga

ali se brzo cita

Quote from: Melkor on 31-01-2010, 16:33:21

Quote from: Nightflier on 31-01-2010, 16:22:55
pošto je prilično obimna knjiga

ali se brzo cita

Ma to nije sporno, ali "Alnariju" je tada valjda bila preskupa proizvodnja, a i pisac je bio potpuno nepoznat. Meni se dopala i više od Novikove, ali njoj je išlo u prilog to što je agent navalio da se ona objavi pod moranje.

Brian Ruckley - Bloodheir *The Godless World - Book Two* (2008.)



Drugi roman trilogije je obicno najgori i najdosadniji. Ruckley fino izbegava klasicne zamke, zaplet vodi u neocekivanim pravcima, uvodi i razradjuje nove perspektive i svojski se trudi da pobegne od stereotipa i klisea u koje je mogao da udje posle Winterbirtha. Posebno je osvezavajuce ludilo "zlog carobnjaka" i njegovo sirenje na ljude oko njega. Negde oko sredine ipak dolazi do trupkanja u mestu i nabijanja word counta. Takodje, imao sam utisak ponekad da je zagrizao previse u fantasy kolac i da nije dovoljno iskusan da to sazvace do kraja. Ali, onog trenutka kada se stvari pokrenu i vojske marsiraju Ruckley se pokazuje kao kompetentan za ono sta pise i, ako nista drugo, uspeo je da plot ucini jos zanimljivijim (toliko da bi covek ocekivao vise od trilogije) pred pocetak zavrsne knjige.

jel ima mapu 

Cuj, kad je cak i Abercrombie (posle svega) ubacio mapu zasto bi i ocekivao da Ruckley ima manje od...3 recimo...

Ja pročitah "IT" od Kinga, Force Unleashed, knjigu iz SW sveta, trenutno sam u fazi čitanja Rose Madder od Kinga, a imam i još 4 SW knjige.....i tako....

Brian Ruckley - Fall of Thanes  *The Godless World - Book Three* (2009.)



Svidja mi se sta je Ruckley pokusao da ostvari ovom trilogijom. Poceo je iz stereotipa i klisea, i postavke i likova, ali se sve vreme trudio i donekle uspeo da ih odvede sto dalje od "skromnih" pocetaka. Na zalost, koliko god njegove ambicije bile vredne hvale, spisateljsko mu umece bas nije na nivou koji to moze da ostvari. S vremena na vreme ipak uspeva da prikaze to ludilo koje obuzima ceo njegov svet koji kako roman odmice sve vise klizi u ralje haosa i mizantropije. Takodje, veoma umesno koristi svoju nemogucnost dobrog opisa i bitaka i hand-to-hand borbe (opste mesto fantasy-ja) te ih onda samo skicira kao ilustraciju potpunog raspada svih sistema i time postize efekat koji ga uzdize iznad zanrovskog nivoa. Takodje, lepo izvodi GRRM postupak na likovima menjanjem perspektive i poigravanjem citalackim ocekivanjima te njih par ostvaruje svoj potencijal u suprotnosti od kanona (ako ne racunamo na malenu Frodost glavnog protagoniste). Odlican mu je i osvezavajuc tretman religijskog fundamenatlizma.

Ovaj hrabar pokusaj izbegavanja kanona (i, mislim, ciljani nedostatak humora i otklanjanja paznje) rezultirao je manjom polularnoscu od recimo, Abercrombia, od koga na literarnom nivou bar postavlja vise ciljeve ali pada na tehnickom, zanatskom (skrenuo bih paznju na novi zanrovski kanon u kome je happy end anatemisan). Odlicno razradjeni likovi cija je nesvidljivost logicna posledica narativa i narativ cija je nesvidljivost logicna posledica likova ipak su namenjeni zahtevnijim citaocima fantasy-ja.

Ah, malo sam usporio, svasta se desava, mass effect se vratio, price treba malo da odstoje...

ed Jonathan Strahan - The Best Science Fiction and Fantasy of the Year vol. Three (2009)



Broj tri je najbolji do sada. Strahan je kao i uvek pomalo konvencionalan u izboru prica i pisaca, ali nema veze, alternativnu i ekperimentalnu prozu trazicemo negde drugde, vazno je da ove godine uglavnom dobre ka odlicnim pricama i samo mi je par zasmetalo, ali to je vec moj problem*. Knjiga je obimna, 28 prica u 500tinak strana tpb-a. neki ABN ce vec izracunati odnos SFa i Fa, muskaraca i zena, prica koje pocinju na "T", ja sam samo stekao utisak da je SF deo nesto brojniji i bolji, a mozda sve to samo ima veze sa soundtrackom dok citam.  Malo mi je zasmetala kolicina pastisa ali to je valjda normalno u ovom, oh tako neoriginalnom, post post-modernom svetu nasem. Nekoliko prica sam vec citao, neke i na po 2 mesta, ali sam im se bez problema vratio, sto nije ni cudo ako se ima u vidu koliko su nagrada (verovatno vise od ovih koje cu navesti ali i ja imam dusu, valjda) pokupile price iz ove zbirke.

Exhalation - Ted Chiang BSFA, Hugo i Locus award, maestralno delo koje komunicira i na intelektualnom i emotivnom planu, zasluzio je sve nahgrade pa i vise

Shoggoths in Bloom - Elizabeth Bear Hugo award, Locus nominacija, malo Lavkrafta, malo borbe protiv rasne segregacije, puno shoggotha, lepa izvedba ali nisam raspamecen

Uncle Chaim and Aunt Rifke and the Angel - Peter S. Beagle WSFA i Locus nominacija, volim njegove price, obicava oneobiceno sa snaznom emotivnom crtom

Fixing Hanover - Jeff VanderMeer Locus nominacija, steampunk posvecen Jay Lake-u, Openhajmerska dilema

The Gambler - Paolo Bacigalupi Hugo, Sturgeon i Locus nominacija, kombinovano tradicionalno Laos nasledje i suludi informaticki (konkretno gledanost i rejtinzi)svet koji nas verovatno ocekuje, zakk bi se verovatno bolje snasao u ovoj prici

The Dust Assassin - Ian McDonald Locus nominacija, lepo, malo me smorilo sto sam na jako brzo skapirao kraj, Cyberabad Days kolekcije  

Virgin - Holly Black onako, gender changed unicorn pricica, pa sta

Pride and Prometheus - John Kessel Nebula award, WSFA, Hugo i Locus nominacija, e kako je ovo postalo tako cenjeno ne mogu da shvatim, sem ako Kesselu nisu dali nagradu za "zivotno delo", mozda bi mi bilo jasnije da sam citao Pride & Prejudice, ali taj stil i nacin razmisljanja stvarno ne mogu da svarim, pre bih se uhvatio za Anu Karenjinu, ona je bar dusa slovenska, ovako sam se hvatao za modernog Prometeja ali i tu nije doneo nista novo, bezveze

The Thought War - Paul McAuley Locus nominacija, ha! kvantni zombiji, vraticemo nas univerzum nazad

Beyond the Sea Gates of the Scholar Pirates of Sarskoe - Garth Nix Locus nominacija, Grey Mouser i Fafrhd(?) pastis, ne tako dobar kao prethodni njegov, ali Nixu to bas ide od ruke, zabavno

The Small Door - Holly Phillips da sam hormonima napumpana i aknama obasuta tinejdzerka verovatno bih pustio koju suzu, ovako je samo ok

Turing's Apples - Stephen Baxter Locus nominacija, ovo je actually dobro kad saberem utiske, svasta on provuce, od onih jabuka do entropije i kraja univerzuma

The New York Times at Special Bargain Rates - Stephen King malo mi se popravio utisak o ovoj prici posle godinu dana ali ne nesto preterano, ima Steva i boljih u toj zbirci

Five Thrillers - Robert Reed Locus nominacija, sta nam sve nosi posthumanost?, nista novo, na zalost, bar smo dobili dobru pricu

The Magician's House - Meghan McCarron ne znam da li ste primetili da su skoro svim fantasy pricama autori u stvari autorke, kako pronicljivo, ovo je od zene za zene, nije lose samo sam imao problema sa identifikacijom  

Goblin Music - Joan Aiken Locus nominacija, ovo je u stvari matoro samo posthumno objavljeno, englesko skroz naskroz, fino

Machine Maid - Margo Lanagan Locus nominacija, e, ovako se pise thought provokin', stomach churnin' viktorijanski steampunk pastis, nije za one sa osetljivim polnim organima, ali to se, uostalom, i ocekuje od Margo Lanagan

The Art of Alchemy - Ted Kosmatka je ok prica, samo ne zasluzuje da bude u bilo kakvom best of the year izboru, moderna nauka cuda stvara a zle korporacije su...zle

26 Monkeys, Also the Abyss - Kij Johnson WSFA nagrada, Nebula, Hugo i Locus nominacija, podsetilo me na najbolje epizode Zone sumraka (bez horora), jos jedna za best of tear kolekciju, ali dobro uradjena

Marry the Sun - Rachel Swirsky, bah, da nema olimpijskih bogova verovatno mi se ne bi svidela, mada mi je tesko da razlucim od odusevljenja sto tamo neko konacno nije pomesao grcku i rimsku mitologiju

Crystal Nights - Greg Egan BSFA i Locus nominacija, Vestacka intiligencija, evolucija i ljudi, Egan bi mogao da drzi kurs "kako hard Sf  moze biti zanimljiv"

His Master's Voice - Hannu Rajaniemi jos malo na temu intiligencije vestacki indukovane, ovog puta, dosta zanimljivih premissa ali me je prica ostavila hladnim, ne kazem da je losa,

Special Economics - Maureen McHugh Sturgeon i Locus nominacija, Sterlingovska prica, posledice PRAVE pandemije na drzavna uredjenja i ekonomiju, u Kini, mislim da bi bilo efektnije da nije odigrano na prvu kartu velikog zlog kineskog pande

Evidence of Love in a Case of Abandonment - M Rickert BSFA i Stoker nominacija, i ovo je pamfletskog karaktera ali odlicno izvedeno, Atwoodovski o uzasima religioznog desnog fanatizma, problem je samo sto "mi" sve to znamo a 'oni" to nece citati

From Babel's Fall'n Glory We Fled... - Michael Swanwick Hugo, Sturgeon i Locus nominacija, ludilo od price, neobjasnjivo bez spojlera, vredi

If Angels Fight - Rick Bowes  WSFA award, Nebula i Locus nominacija, lep tempo, lepo vozi ali me nije dotaklo gde treba, dacu joj jos jednu sansu jednom, mislim da vredi

The Doom of Love in Small Spaces - Ken Scholes ovo mi se svidelo, zanimljivo i zabavno, "kratko i slatko" nekako mi se ne uklapa u pisca pentologija, ali dobro, treba ga overiti

Pretty Monsters - Kelly Link Locusova nagrada, ovo je pre post moderna no slipstream koji sam ocekivao od Linkove, ali ona je zreo pisac koji ne promasuje, nije na nivou njenih najboljih dela, mada ima tu dosta slojevitosti za dublju analizu koju sam jel'te preskocio posto sam pricu i knjigu zavrsio pre jedno sat vremena, ali mi moja visokoobdarenost govori da (pr)ocena moze samo da skoci kada se slegnu utisci.

pročitao simonsovog Druda i gejemenovu Knjigu o groblju, Drud mi je bolji od Terora, može biti zanimljiv ljudima koji se malo više interesuju za Dikensa i period u kome je živeo u Engleskoj ali ništa posebno, Knjigu o groblju sam brzo pročitao na poslu, nije loše, ali mi pre liči na neku skicu nego na završen roman,  ima mnogo sitnica koje nije razjasnio no uvek postoji mogućnost nastavka.

Quote from: smrklja on 12-02-2010, 15:09:53
Drud mi je bolji od Terora, može biti zanimljiv ljudima koji se malo više interesuju za Dikensa i period u kome je živeo u Engleskoj ali ništa posebno,

cuj, nista posebno, zar nisi rekao da je izrazeno dosadan?

Evo, da se priključim talasu besramnih samopromocija koji zapljuskuju našu kulturnu stvarnost. Na svom blogu sam napisao nekoliko reči o stvarima koje sam obećao pre izvesnog vremena - pre svega Kyogokuu.

Sada kada sam to rekao, molim sledeće: nemojte čitati, osim ako niste ludi! Bez obzira što na srpskom (i hrvatskom i sl.) ne postoje informacije o tome. Što manje ljudi zna, veća oaza mira! Popularnost obavezuje.

Mog'o bi i za AJ jedan tekstić

Može, ako hoćeš capsule review ili, još bolje, haiku review! 

To je sve što mi vreme trenutno dozvoljava. One fragmente koje sam skupio sam potrošio na sopstveni blog. Vidiš da me nema mnogo ni na forumu (= upotrebio sam tajnu tehniku zvanu Zapanjujuća instanca mudrosti).

Hahahah, primetio sam, da Arhidefekt cveta Baj d vej, promenio sam malo izgled Anime Jedinice, ubacio klizajući meni i novi baner, pa svrati i vidi kako izgleda

Blog na stranu, u svom malom questu da procitam sve nominacije za relevantnije svetske nagrade poceo sam jednom proslogodisnjom koja je bila u trci za istu BSFA nagradu kao i ovogodisnji kandidat i nastavak Ark, koji je, jelte, sledeci na listi.

Stephen Baxter - Flood (2008.)



Zbog tajminga citanja sve vreme se, na zalost, namecu nepravedna poredjenja sa 2012. Treba naglasiti da se kod karakterizacije, disaster prirode oba dela i odredjenjih efektivnih sekvenci sve slicnosti zavrsavaju i da bi stvarno bila medvedja usluga ovom romanu dalje ga porediti sa Harvovim omiljenim filmom.

Roman pocinje prilicno nesrecnim i vestackim mehanizmom koji okuplja razne likove kroz cije cemo perspektive posmatrati Flood kako se odvija. Taj mehanizam Baxter ce koristiti kroz ceo roman i ako u svom Sfu zudite za dobrom karakterizacijom, likovima za koje biste se vezali ovo nije roman za vas. Ovo nije roman za setno uzdisanje i strepljenje da li ce da se uzmu na kraju, ovde se strepi za celu ljudsku rasu, homo sapiensa kao vrstu, uzdise zbog napade zle mama Gaje na nas zemaljski nacin zivota.

Napad je obrazlozen kontroverznom, postojecom, teorijom po kojoj su, u vreme formiranja i oblikovanja Zemlje, u kori i ispod permafrosta zaostali veliki "dzepovi" vode, po zapremini nekoliko puta veci od danasnjeg Okeana. 2011, iz nepoznatog razloga ti dzepovi krecu sa ispustanjem dodatne vode u vec, globalnim zagrevanjem, narusen sistem, pri cemu Baxter ostavlja otvoreno pitanje da li su ljudi uticali na to. Nivo mora polagano raste, za pocetak ne odstupajuci puno od danasnjih klimatoloskih predvidjanja, ali nasi "junaci" ubzo otkrivaju pravo stanje stvari. Naravno, naucna zajednica i vlade sveta im ne veruju, ali reaguje organizacija najbogatijih ljudi planete, koji kombinovanjem svih svojih resursa pokusavaju da sprece izumiranje ljudi. Radnja napreduje fragmentarno dajuci snapshotove u periodu od 2016. do 2052. iz ugla nekoliko protagonista i tu me je podsetio na Mars trilogiju, premda je KSR mnogo bolji i eklekticniji pisac.

Baxter je napisao (tehnoloski, mada u opstem raspadu sistema ni socioloski aspekti ne mogu biti zanemareni)SCIENCE fiction roman, ne pretvarajuci se da pise ista drugo, cak su mu i dijalozi isprekidani infodumpovima. Ako vam to ne smeta, ako volite pazljivo iskontruisane i besprekorno izvedene katastrofe, ako imate "ataviticku" reakciju na Potop, ako vam ne smetaju ovakvi zavrseci "osvrta na knjigu", cak i ako samo volite mape, Flood moze naci mesto u vasim rukama.

da li si to rekao čarabnu reč  mape 

Da, na početku poglavlja ubacuje mape (Zemlje) sa efektima porasta nivoa mora. Srpskim nacionalistima, inače, preporučujem prestanak čitanja negde oko 2036. godine 

PS. ne mogu da verujem da sam zaboravio da proizvoljno i nesuvislo ubacujem ovo:

 

Pominjao sam u onom piskaranju o Flood grupu najbogatijih ljudi na zemlji koji pokusavaju da spasu covecanstvo od izumiranja. Prave tri Barke, pri cemu smo dogodovstine Ark 3 ispratili u tom romanu dok je u sledecem akcenat na Ark 1 ili projektu Nimrod

Stephen Baxter - Ark (2009.)



Ark je vise companion roman nego nastavak.

QuoteFlood begins in 2016 and sweeps progressively forward, covering 2017-2020, then 2025-2035, 2035-2041 and finally 2041-2052. That's a 36-year span. Ark kicks off the first of six sections in 2041, flashes back to events in 2025-2041, thus leading up to its "present," then proceeds through 2042-2044, 2044-2052, 2059 and climaxes in the final section set in 2068-2081

Znaci, u nesto vise od pola knjige pratimo dogadjaje koje smo vec videli, samo iz drugog ugla  i sa drugacijim fokusom. Naime, Ark 1 ima cilj da odabranu posadu posalje u prostranstva kosmosa ne bi li, zasnivanjem kolonije, obezbedili opstanak ljudske rase. Ali, posto nam nijedno nebesko telo u nasoj periferiji od sistema ne odgovara, poslacemo ljude medju zvezde. Da, pomislili biste da se roman divi Ljudima koji, u sveopstom raspadu (zapamtite ove dve reci) svih mogucih sitema (mozete i ove), za dvadesetak godina rese problem "warp" pogona (naravno sve ovo je zasnovano na ekstrapolaciji vec ponudjenih resenja) pri cemu treba imati na umu da zbog SRSMS (sveopsti...) tehnologija i nije nesto napredovalo u odnosu na 2010.
Dok smo u Flood bar imali zadovoljstvo da pratimo SRSMS na velikom platnu, Ark se koncentrise na socijalni aspekt SRSMS, prvo u okruzenju obucavanja i izbora Kandidata za let potom i tokom samog leta. Dok sam u Flood mogao da progutam kartonske likove koji sluze samo kao sredstvo kojim pratimo SRSMS, mnogo mi je teze bilo da prihvatim takvu karakterizaciju kod opisivanja entropije i raspada zatvorenog drustvenog "sistema".
Kod Baxtera nema nade za ljude, ljudi su nesposobni da odrze bilo kakav razvijeniji socioloski sistem a da ne skliznu u diktaturu i vladavinu najjaceg. Iako ima zanimljive opservacije na temu ljudi koji se radjaju, zive i umiru zatvoreni u svemirski brod, citao sam i mnogo bolje i pismenije radove. Cunjao sam netom da vidim zasto se ljudi odusevljavaju ovim romanom, ali i uz sva obrazlozenja prosto nit mu verujem, nit mi lezi Baxterovo pisanje u ovom slucaju.
Posto mi cuce na grbaci da trcim i zavrsavam nekakvu administrativnu papirologiju ne mogu da se raspisem koliko bih hteo (kao i uvek kada mi se nesto ne dopadne), ali nadam se da sam bar malo preneo, u ovoj brzini, svoje, jos uvek nesredjene, ali tesko promenjive, utiske o ovom romanu.

Zbirka koju sam nocas zavrsio, tehnicki, ne pripada ovom podforumu, ali ima poneko zrnce fantastike razbacano po pricama kojim bi se branio na sudu (a i glupo mi je da dupliram postove )

Michel Faber - The Fahrenheit Twins (2005.)



Faber je holandski, australijski i/ili skotski pisac, u zavisnosti koga pitate. On se oseca kao covek bez nacionalnosti i ta mesavina se na kvalitetan nacin prenosi u njegove price. Po njegovim recima cilj mu je bio da p(r)otrese citaoca, "to move them deeply" i da promeni nacin na koji sagledavamo svet. I u tome (dobro, svet sam vec gledao njegovom dioptrijom ), bez pogovora, uspeva. The Smallness of Action je prica koja me je najvise uznemirila i onespokojila u poslednjih par godina. Tih 12-ak strana sam morao da citam iz tri puta i posle toga dva dana nista nisam citao. Ok, priznajem, posebno sam osetljiv na tu temu, ali ipak...
M John Harrison je primetio da se Faber bavi ljudima koji nisu celi, fokus njegovih prica je cesto na trenutku pucanja, lomljenja ili bar na nekoj vrsti preokreta ili fokusa u njihovim zivotima. To nije samo depresivno - doduse, knjigu nikako ne bih preporucio ljudima u bilo kakvoj vrsti rastrojstva - kroz price (ne sve) provejava i izvesna doza optimizma i humora, ne nuzno na istom mestu. Poneka prica me je pomalo razocarala, cak i smorila kao, u premisi maestralno satiricna, Explaining Coconuts ili Finesse prica o diktatoru ciji zivot zavisi od doktora koji je poslednjih 12 godina proveo u gulagu, jos eventualno dve price. Ali to su izuzeci koji potvrdjuju majstorstvo ostalih, na primer prica kao sto su prva u zbirci Safehouse, potom Andy Comes Back, Serious Swimmers i Mouse koje se bave identitetom i (ne)mogucnosti uspostavljanja komunikacije sa ljudima oko sebe. Izdvojio bih i one "toplije" i uslovno receno optimisticnije price kao Vanilla-Bright Like Eminem i Beyond Pain ciji je protagonista bubnjar death metal "Corpse Grindersa" te sam imao vesele asocijacije  
Faber se cesto koristi i zanrovskim tehnikama da istakne ili pocrta svoju nameru kao u odlicnoj (sputavam se u lepljenju epiteta) All Black gde protagonistu razdiru ljubav prema cerki i odnos prema partneru, crncu, koji je ljubomoran na njegovu heteroseksualnu proslost dok se napolju sve vreme, sve, smrkava.
Knjigu sam kupio metodom "visokoobdarenog prelistavanja" koji se jos jednom pokazao uspesnim   i ovih 17 prica definitivno sluze kao preporuka Faberovim romanima Under the Skin i The Crimson Petal and the White o kojima sam (sad kad znam koga istrazujem) citao sve najbolje.

Ima vec par dana kako sam procitao prvu knjigu iz nove duologije koje sam se dohvatio - koncept duologija mi se dopada, pogotovo sto, izgleda, vecina tih knjiga nije opterecena prevelikim brojem strana.

Gregory Frost - Shadowbridge (2008.)



Ovaj fantasy roman sa divnim konceptom je jedan od onih koji ne pati od previse objasnjavanja i detaljnog worldbuildinga, sto je veoma lepa promena. Shadowbridge je vodeni svet, sa po kojim ostrvom, i ogromnim mostovima. Zivot i kultura, socijalni i drustveni poredak se razlikuju od velikog luka do luka. Neznani broj lukova cini jednu spiralu kojih opet, na svetu, ima u nepoznatoj kolicini. Moguce je prelaziti brodom izmedju spirala te se, teoretski, moze ceo zivot biti u pokretu i nikada ne posetiti isto mesto dva puta.
Leodora je cerka najveceg lutkara senki(coveka koji manipulise lutkama u pozoristi senki) koja je nasledila njegov dar za pozoriste i ljubav prema pricama. Putujuci, sem sto izvodi, ona skuplja i proucava razlicite i nove price, kao i varijacije istih prica po lukovima. Samo se u jednom delu Frost blizi stereotipu, u poglavlju o Leodorinom odrastanju i dogadjajima koji ce je dovesti na put koji pratimo. Sama radnja je ispresecana pojedinim pricama koje Leodori pricaju, u stilu road filma, raznoliki likovi koje srece, i veliki je akcenat bacen na ideju same "price".
Frostov stil je, na pocetku, malo neprecizan, recenica ume da mu zastajkuje, ali to se brzo ispegla i uzivanje je posle pratiti igranja (ne preterana) sa stilom u zavisnosti od deonice romana.
Naravno, Leodora ima "mracno" nasledje, otvaraju se mnoge "price" i dosta toga ni ona, ni mi ne saznajemo kada, posle 250-ak strana, Frost naglo prekine narativ i mislim da bi bilo jako frustrirajuce da nemam i drugi deo pri ruci. U normalnim okolnostima vec bih ga procitao, ali se nadam da cu uskoro naci vreme i mesto da nastavim sa ovim lepim citanjem.

Odličan opis Melkore, ovo delo Shadowbridge zaista izgleda dobro, i kao nešto što nije klasična šema, voleo bih to pročitati. Da, moguće da su u duologijama autori manje sputani, više mogu da daju maha kreativnosti, a manje misle kako razvući hiljade strana i provrteti jedno te isto..

Šon Rasel je majstor duologija Ja ga baš volim, kao pisca Ima prevedeno u mono i manjana, Rečni Sliv Tmine duologija Mada mi je favorit Brother Initiate od njega Isto duologija

Nisam se nešto načitao ove godine, ali bolečina koja me je spopala popravila je malo stvari. Doduše, ništa što pročitam ne zadovoljava me. Upravo sam završio The Hundred Thousand Kingdom by N.K. Jemisin. Kao i u svim ostalim slučajevima kada se dizao veliki hajp, ispao je prosek. Ne znam s kojom bih knjigom mogao da je poredim - možda bi najpribližnije bilo porediti je s Trudi Kanavan. Dapače, silesija bogova koji prate protagonistikinju upravo podseća na Kanavankine  romane. Džejmisinova zapravo prilično lepo piše. Postavka sveta joj je zanimljiva. Ali ni jedno ni drugo nije ispraćeno zanimljivošću radnje. U suštini, ovo je knjiga koja se uzima u ruke kada nema šta pametnije da se čita, a Džejmisinova nikako ne može stati rame uz rame s Kej Kenjon ili Elizabet Ber, koje su i dalje vodeće spisateljice naučne i epske fantastike, uz Ket Valente, naravno.

Uf, zarobio sam se u Džordana... Čitam čitav ciklus u prevodu zbog toga što nastavljam s prevodom serijala. JEste da je davež i gnjavež i da je bio skriboman, ali tragično je što malo koji novi pisac može da mu prismrdi. Izgleda da je epska fantastika dala najbolje što je imala do Petog oktobra. 

  Odličan je Džordan pisac - mada kao što si rekao, gnjavež je što se opisa tiče. Mislim da mi je "Putanja Bodeža" najlošija knjiga u serijalu, a ova poslednja mi se dosta svidela

Verovao ili ne, još nisam pročitao. Ovog meseca odradio sam prvih četiri.

U Putanji Bodeža, nema skoro nijednog muškog lika - samo ženska poglavlja. Poslednja je osvežavajuća, Rand je totalno poludio i svašta se nešto dešava i razjasni

Znam. Čitao sam knjige kako su se pojavljivale dok sam prevodio, a i posle toga. Mislim da mi je ovo sedmi ili osmi put da čitam ceo serijal, samo što je sada prvi put da čitam na srpskom.

A-a-a-a-a, tako reci Well, bolji si od mene - ja sam ga pročitao 3 puta samo

Ako si samo jednom pročitao nešto što prevodiš, ne možeš da pohvataš sve - naročito kada je reč o serijalima.

Nije to ništa, neke knjige sam čitao i više od 7 puta

I ja sam: Pustolovka, Gvapo, Brezuljak Votersip, Beskrajna prica, Vitez Sudbine...    Sve ima svoje vreme i mesto. Samo je suludo gubljenje vremena toliko puta iscitavati nesto toliko veliko sto cak nije ni zavrseno    jer, kako rekose Leodori: Time is that ends.

Ma jeste, sasvim si u pravu (i podsetio si me da ponovo pročitam "Gvapa"  ), ali kada prevodiš neki serijal nema nade da sve popamtiš ako ne iščitavaš iznova i iznova. Sem toga, ja sad moram da pohvatam šta su radili s Džordanom posle mene.

Gregory Frost - Lord Tophet *A Shadowbridge Novel" (2008.)



Samo da napomenem dve stvari za pocetak: ove dve knjige se prakticno "moraju" citati u jednom dahu i to citanje ide mnogo brze no sto mozda izgleda, jednostavno ne postizem da citam ovih dana.
U ovoj knjizi Frost skuplja sve rasute niti price i pojasnjava sve sto treba - i ne objasnjava sta ne treba. Ako se Shadowbridge razvijao u neocekivanom pravcu i dao nam da zavirimo u zemlju iza zecije rupe, sada potpuno zalazimo iza ogledala. Forma ostaje ista, radnja je razbijena pricama koje Leodora sakuplja i, iako su mozda delovale kao proizvoljno ubacene worldbuilding storije, na stranu sto bi svaka mogla da se pojavi u nekoj best of antologiji, zavrsetak romana toj strukturi daje smisao bitan za razumevanje celog dela. Karakterizacija jeste malo slabija, to jest podredjenija, cak ne ni radnji, vec simbolizmu romana, mada je i to diskutabilno i zavisi da li se Shadowbridge i Lord Tophet posmatraju kao dva odvojena ili dva dela jednog romana, cemu sam ja skloniji.
Plasim se da Frost nikada nece biti preveden i steta je sto ljudi koji ne citaju na engleskom nece moci da uzivaju u ovom odlicnom arty fantasy-ju.

Mene je baš zainteresovalo ovo delo, prema Melkorovom prikazu. Nadam se da bi neka naša izdavačka kuća ipak mogla da ga se poduhvati..

Mrka kapa.