ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

samo polako.
dobiće boban šta je tražio.

Hm, malopre mi kuma šalje ekstatičan SMS iz voza za Budimpeštu, sa 150. strane POSLEDNJEG SRBINA. Ima nešto u toj Bobanovoj komunikaciji sa čitateljkama...

Pa PS je jebena ljubavna priča, opisuje dva neobična stvora, na razdelini svetova, od njihovog prvog pogleda kada su krenule varnice/leptirići do najdaljeg ishodišta do koga se uopšte može stići. Jedina konzistentna stvar koja istrajava u romanu je ta njihova potpuno uvrnuta ljubav.

Veselo je kad se iz jedne knjige može izvući bilokakav zaključak. Zato Angel i nije mogla da ga prikaže na Krstarici. Ima previše mogućnosti.

shvatiću to kao kompliment.

Sigurno.

Ako je PS ljubavni roman.

Mislim da jeste,ali ne samo to,kao Majstor i Margarita.

Evo ti kako ja vidim PS, Bobane, pa da se bijemo...



Roman nudi obrazac koji jer prilično svojstven Kneževiću, maltene kao ilustracija njegovog pogleda na svet. Taj obrazac Knežević je eksploatisao i u Crnom Cvetu, tako da mi se čini kako je u pitanju svetonazor autora, koji je ujedno i baza ne samo zapleta u romanu, nego i neophodan ključ za tumačenje samog pripovedanja i profilisanja likova u romanu. Što je, ispostavlja se, ipak mač sa dve oštrice; oni koji dele Kneževićev svetonazor (ili ga bar razumeju, ako već ne i prihvataju u potpunosti) sigurno će lakše uspeti da se iznesu sa njegovom zahtevnosti. Jer, Poslednji Srbin jeste zahtevan roman, u to sam sad već uverena. I to ga nalazim zahtevnim ne samo zbog obima (koji je, kako da kažem, poobiman), ne samo zbog kompleksne gradnje samog plota (plota koji je, zbog specifičnosti pripovedanja relativno predvidljiv već po samom uvođenju triju glavnih  likova koji čine okosnicu narativne strukture), ne samo zbog rašomonijade preplitanja vremenskih tokova i mitskih/istorijskih paralela (koje ukazuju na repetitivnost izvesnih događaja) nego ponajviše zbog ambicioznosti kojom Knežević bira narativne tačke gledišta. Najvažnija bi tu svakako bila ona koju nudi Dušan Savanović, pošto je narativno prvo lice uvek najbazičniji izvor informacija koji formira doslednost pogodbenog sveta. E sad, to što Kneževićeva ambicioznost to baš i ne dopušta, to je već druga priča, i zalazi u domen ukusa i preferenci, a o tome se ne raspravlja. Ukratko, neko je tome sklon, neko nije. Neko to voli, neko ne. šta da se radi. Ja lično baš i nisam tome skona; mene ti postmodernistički mehanizmi kukuljenja i vrdanja po pravilu ostave 'ladnom kao led. Ali u Poslednjem Srbinu naracija ipak dovoljno teži ka jasnoći, da se samo čitanje odvija sa relativnom lakoćom, dovoljnom da se sagledaju i shvate nijanse zapleta. Epski patos je relativno pod kontrolom, mada se tu-i-tamo otme, tek da ne zaboravimo o čemu je tu zapravo reč, a reč je, naravno, o egzistencijalnim pitanjima naciona. Ili barem, o percepciji istih, ponuđenoj iz ugla naciona. Kad se u Poslednjem Srbinu naiđe na rečenicu: "Odavno znamo da postoji jedno mesto odakle se rukovodi svim akcijama protiv nas." tu se negde ta percepcija deklariše kao legitimni okvir unutar koga sam roman funkcioniše kao savremena obrada jednog prepoznatljivog istorijsko/mitskog obrasca. (Neko bi rekao i kolektivnog nesvesnog, ali ja neću; reći ću samo da mi je krivo što Ivan nije imao ovaj roman na raspolaganju, za svoj "Strah, Otpor i Identitet". )

Dakle, ambiciozan kakav jeste, roman se bavi zapletom tek toliko da njime bolje prezentuje (arhe)tipske likove, koji su jednako lako prepoznatljivi kao savremeni, baš kao i arhaični. Kao i većina Kneževićevih ambicioznijih literarnih oneobičenja, i ovo upire prstom na specifičnu podvojenost, koja je upravo autoru svojstvena, više od svih ljudi koje poznajem; pitanja se uvek postavljaju nemilosrdnom upornošću, ali odgovori se neretko nalaze striktno tautološki. Zašto je sve to tako? – vazda se pita Dušan Savanović, tek da bi sam dao odgovor na to pitanje - Tako je zato što je tako. Ne sporim da ima izvesne privlačnosti u tako nesmiljenom potenciraju večite patnje, ali to samo ako ste stoički imuni na nedostatak razrešenja. Kad na pola romana naiđete na pasus: Hiljade, hiljade pitanja, hiljade, hiljade nepoznanica... možda samo jedan odgovor pokriva sve. A možda odgovor uopšte ne postoji... možda ćemo se za koji tren suočiti sa nečim još apsurdnijim i besmislenijim: pokušaj divljaka, pošto je upravo prihvatio ali ne i shvatio kako radi puška, da predoči sebi atomsku bombu. – znajte da to nije tu slučajno. To je iskreno upozorenje koje bi trebalo imati na umu kroz ostatak romana. Kneževićeva želja da postavlja pitanja ne uključuje nuđenje ikakvih odgovora. Za narativne potrebe objašnjenja, klanje, satiranje i zatiranje je baza podvojenosti evolutivnog obrasca i sasvim je svejedno da li tu aktivnost sprovode savremene krajnosti Germana vs Slavena ili mitske krajnosti Drevnih; roman polazi od tačke da imperativ evolutivnog obrasca leži u činjenici kako svet jednostavno nije dovoljno velik za obe krajnosti. Tu se više ne postavlja pitanje premoći, nego prostog istrebljenja. I ako se u romanu postavi pitanje zašto je to tako, odgovor se daje paralelom koja otprilike glasi – tako je zato što je oduvek bilo tako. End of story.    

Sa premisom planete Zemlje preuske za krajnosti, Poslednji Srbin otvara dodatni domen, na kom ne važe uobičajeni zakoni vremena i prostora. U tom domenu, krajnosti uzimaju predah u satiranju i zatiranju, ali samo utoliko što je taj predah (i ceo taj domen) korišten strateški; ratnici se reinkarniraju, reorganiziraju i regrupišu za nastavak večite bitke. U tom smislu, roman maestralno dočarava rekonstrukciju kolektivnog nesvesnog, u sklopu koje niti čojstvo niti junaštvo nisu ono što predstavljaju, na prvi pogled. Sa stanovišta psihološke motivacije, Dušan Savanović je ušetao u avanturu razbijajući glavu oko toga zašto zapadni svet mrzi Srbe, da bi na kraju izašao iz avanture sa saznanjem da isti taj svet zapravo mrzi Drevne. A činjenica da se njemu potrefilo da bude i jedno i drugo, lišila ga je potrebe da zapravo traži odgovor na svoje pitanje. Rekla bih da Knežević u Poslednjem Srbinu nudi eskapizam u tako rafiniranom obliku, da bi se o tome moglo raspravljati satima i danima. Čak i u ovom svetu, prostom i banalnom kakav već jeste, uz sva ograničenjima koje mu nameću fizika i logika.

Naravno, ima i zamerki.  
Prva i najvažnija vuče koren iz činjenice da je Knežević svojevoljan čovek, koji je ujedno i izdavač i urednik, ne samo pisac. Takvi su najgori, u smislu da iznad takvog pape nema ni boga a kamoli sveštenika.  :(Poslednji Srbih je zato izbegao uredničke makaze (a ako nije, onda... Alnari i mogao da otpusti starog i zaposli nekog mlađeg), uz čiju bi pomoć došle do izražaja neke kvalitete koje su ovako pomalo skrajnute, da ne kažem teško primetljive. Druga zamerka ide na već mi dobro poznat Kneževićev talenat da isklizne iz hronotopa i idioma sa pogrešno odabranim rečima koje narušavaju sklad rečenice a ponekad prosto štrče. Ali opet, i to se moglo srediti sa jačom redakturom, te stvari i ne bi trebalo ostaviti autorima, kao što je, čini mi se, Alnari to uradio.


PS. ne vidim tu ljubavnu priču koju pominješ. Sve ostalo 'uvrnuto' vidim.  

Sve je uglavnom tako kao što kažeš, ali kao što sam zamerio i Ivanovom čitanju mog ne-dela (ako se to može nazvati zameranjem), ispod sloja nacionalnog ja tu vidim i jedan sloj koji ima veze sa odnosima između likova koji je jednako važan, ako ne i važniji od tog "nacionalnog".

Odnosno, kao što Ivanovo čitanje zanemaruje ono što sam ja imao nameru da kažem (junakinja je mešanjem u vremenske tokove čoveku izbrisala život i potomstvo jednom čoveku, što možda može više da znači od toga što je promenila tok istorije jednog naroda), tako je i čitanje PS-a kao razmatranja pitanja naciona i "kolektivnog nesvesnog" možda ne obuhvata do kraja odnose među likovima.

Slažem se da Boban donekle otežava takvo čitanje ponekad predoziranim informacijama na kraju dela i prevelikim insistiranjem na "iseljeničkim legendama", što potcrtava ono o čemu ti govoriš. I sasvim si u pravu da ovome nedostaje pravi urednik. Ali bojim se da takvih gotovo više i da nema u našoj književnosti.

Quote from: Mica Milovanovic on 27-03-2010, 21:28:27ovome nedostaje pravi urednik. Ali bojim se da takvih gotovo više i da nema u našoj književnosti.

dexa je imao jednog.

Potpuno se slažem.

uh... ovo nije bolelo koliko je moglo.
Ti si, Libe, najgori mogući čitač za ovu knjigu, pa ako si ti pretekla za većinu drugih će biti super.

Ne bih se složio da čovek mora poznavati mene da bi mu bile jasne moje knjige. Mislim, to jeste tako, ali za realno razumevanje napisanog, ja nisam potreban. Čist primer za ovo je Crni cvet koji Zapadnjacima, od Amerike do Australije funkcioniše vrlo dobro, a oni jednostavno niti znaju mene, niti su čuli za naša pseudoistorijska predanja i mitove,m niti su im likovi poput Marka kraljevića i Muse Kesedžije ikakava asocijacija... pa im je Crni svet legao. Tako je i ovde; ima mnogo mojih rečenica, misli i osećanja, ali to nema nikakve veze, pošto jednom napisana i objavljena knjiga nastavlja bitisanje mimo autora i u vremenima koja dolaze, lični pečat bledi i na kraju potpuno nestaje.

Što se tiče uredničkih intervencija, ima za njih vremena; uostalom, ja uvek dopisujem i prepravljam svoje knjige.

Pa, ne tvrdim da je poznavanje tebe sinekvanon za razumevanje tvoje proze, ali... nije na odmet, he-he. U svakom slučaju, priznajem da jesam najgora moguća publika za ovaj roman, ALI, to samo utoliko što ti je PS epska fantastika. ( Ili tu negde; zapravo i ne znam mnogo o tom žanru, prepoznajem ga tako što eliminišem sve ostale poznate mi žanrove, pa mi sve ono što preostane EF. )

Šalu na stranu, moje zamerke idu isključivo na redakturu. Ništa drugo. Mića i ja se vazda natežemo oko toga, on smatra da sam prezahtevna po tom pitanju. Ja pak smatram da je fandomska proza ozbiljno hendikepirana izostankom ozbiljne redakture. Uostalom, ti najbolje znaš ko je od nas dvoje u pravu po tom pitanju, pošto nikad nisi ni pipuno prozu u sagiti. E sad, ako redaktura ne ide u paketu sa izdavačem, onda... ne znam. Ali jedno tvrdim; da mi se PD dopao šaka u rukopisu, bilo bi opasnog edita.
Ne znam koliko bi time roman ispao bolji, al garantujem da bi ispao kraći.   

Ova knjiga je mogla da se napiše na mnogo drugih načina.
Ova knjiga je i bila napisana na mnogo drugih načina.
Ova knjiga je već mnogo puta dopisana i čak ima izbačenih delova i poglavlja.
Ne tvrdim da je ovo najbolje obličje, ali je svakako privremeno; sada je u štampi drugo identično izdanje, ali već za treće planiram da prođe jaku redakturu.
Što se tiče pojedinih reči, ja ih volim, bez obzira na njihovu smislenost; kada god upotrebim naizgled neodgovarajući izraz, to ima dodatni smisao, nije puko izdrkavanje.

Mićo, to za Ivana i njegov rad, vidi, ja na to gledam sasvim drugačije od tebe.

Po meni, Ivanova preokupacija je bila skroz precizna, on se prozom bavio sa jednog striktnog aspekta sa kog to što pominješ i nije bilo nog zna kako relevantno. Mislim, da naravno da postoji višeslojnost bazirana na odnosu među likovima, ali ono što je ključno jeste upravo ta baza oko percepcije naciona. U tom smislu, ta proza je specifična taman onoliko koliko je taj nacionalni okvir specifičan. E sad, slažem se da je taj okvir manje vidljiv u tvojoj priči nego u Bobanovim romanima, pa zato i kažem da bih volela da je Ivan imao oba Bobanova romana kao materijal, a PS pogotovo.

Uostalom, s obzirom koliko ga je Boban pisao, može se komotno reći da PS spada upravo u period koji je Ivan obrađivao, a meni bi bilo strašno zanimljivo da vidim profi analizu tog aspekta u PS.

"Poslednji Srbin" se ne bavi nacijom. To je nadnacionalan roman.

PS nije epska fantastika.
PS nije nacinalna tematika.
PS je čist SF utkan u naše okruženje.
Sačekaj da vidiš moj sledeći roman, o čemu je i kako se zove, a opet će biti SF čist kao suza.

Interesantno je da nesrbima PS izgleda kao nacionalno velikosrpsko štivo.

Nisi me razumela. Ne kritikujem ja Ivanovo čitanje, jer on čita namenski - i to i kaže. Niti sporim da je PS još jedan fantastični primer za Ivana - možda bolji i od Lazovića. Samo sam hteo da kažem da PS nosi više od toga.

Quote from: Boban on 27-03-2010, 22:06:06
Što se tiče pojedinih reči, ja ih volim, bez obzira na njihovu smislenost; kada god upotrebim naizgled neodgovarajući izraz, to ima dodatni smisao, nije puko izdrkavanje.

Nisam osporavala smislenost tih rečiju, nego odudaranje od idioma, pogotovo u dijalozima. Ponekad umeš da ubaciš izraz koji nije u skladu sa ostatkom rečenice. Recimo, evo ti primer sa strane 188:

"Nikome ga ne pokazuj dok ga ne staviš na zid. Nek ti žena umesi brašno, kao za hleb, valjda to zna, kada stignete, onda pritisni krst i napravi otisak. Pozovi majstora i zahtevaj da ti zid obradi na identičan takav način. Nikome ga ne pokazuj dok ga ne staviš na zid. Ne objašnjavaj nikome ništa, ni ženi, posebno ne ženi, one ne razumeju duhovne stvari."

Ovo boldovano mi smeta.

Quote from: Boban on 27-03-2010, 22:20:41
PS nije epska fantastika.
PS nije nacinalna tematika.
PS je čist SF utkan u naše okruženje.
Sačekaj da vidiš moj sledeći roman, o čemu je i kako se zove, a opet će biti SF čist kao suza.

Interesantno je da nesrbima PS izgleda kao nacionalno velikosrpsko štivo.

Bobane. Nemoj molim te da se oko SF natežemo, jer ako ti je PS čist SF, onda ti SF ne umeš da prepoznaš ni kad te za dupe ugrize.  SF ima tendenciju da kognitivno objasni natprirodne fenomene, a ti ništa nisi objasnio, to valjda znaš i sam. Sve te reinkarnacije i transferi iz tela u telo nisu nimalo objašnjeni, tako da ostaju u domenu natprirodnog, magijskog. A dok je tako, nemaš SF.

I ne znam da li je štivo velikosrpsko ili malosrpsko, ali je svakako pro-srpsko. Ne treba biti ne-srbin da bi se to prepoznalo.

Novum u PS je tako teško objasniti da ga Boban nije ni objašnjavao.

oh, on je lepo objasnio novum, Radmilo, to nije problem. ali ga je objasnio u izrazito EF modusu.

Da li ursula objašnjava ansibl?
A Worp međuzvezdani pogon je milijardu puta manje verovatan od prirodne reinkarnacije.
Ti si zabrazdila u pogrešnu definiciju šta SF jeste i sada je teško dovesti te u red.
S druge strane, ja sam sve objasnio, ali nisi bila dovoljno pažljiv čitalac.
Nema magije kod mene, samo čista nauka.

Quote from: Boban on 27-03-2010, 22:46:19A Worp međuzvezdani pogon je milijardu puta manje verovatan od prirodne reinkarnacije.

ludilo!

Quote from: Boban on 27-03-2010, 22:46:19
Da li ursula objašnjava ansibl?

To nije isto. Porediš očigledno tehnološki artefakt kojem nije objašnjen samo princip rada, sa prelaskom čovekovog uma iz jednog tela u drugo, bez ikakvih tehnoloških insinuacija.
Čak i ti bi trebalo da si svestan razlike.

pa to su nijanse... zar nije davno izrečeno da izuzetno napredna nauka izgleda kao magija.

Zar je teško pojmiti da nekakva rasa predljudi koja je vladala Zemljom stotinama hiljada godina ima određena dostignuća koja mi ne možemo niti da pojmimo, a kamoli objasnimo?

Boltzmann-ova teorija mozgova u svemiru je veoma blizu reinkarnacije i niko je nije oborio sto godina.

Kod ansibla nema tehnoloških insinuacija, kod prelaska uma iz tela u telo nema tehnoloških insinuacija, ergo, daju se porediti.

Ko boga vas molim, nemojte ovde o definiciji SF-a 

Quote from: Boban on 27-03-2010, 22:55:16
pa to su nijanse... zar nije davno izrečeno da izuzetno napredna nauka izgleda kao magija.

Zar je teško pojmiti da nekakva rasa predljudi koja je vladala Zemljom stotinama hiljada godina ima određena dostignuća koja mi ne možemo niti da pojmimo, a kamoli objasnimo?

Sve to stoji, ali u tome i jeste majstorstvo SFa - da insinuira naučno ili kvazi-naučno objašnjenje.
Ti to nisi uradio.

E sad, dozvolimo da to namerno nisi uradio, tako da roman možemo svrstati u dobar EF.

Ili, dozvolimo da ti to nije pošlo od ruke, tako da roman možemo svrstati u loš SF.

It's up to you, babe.

ti brkaš pojmove, za tebe postoje samo SF ili EF... a gde je ogroman prostor fantastike između SF-a i EF?
ja se zezam kada kažem da je PS SF... donekle.
Ali nema ni mrvicu od EF.

eh sad... pa stavila sam disklajmer po pitanju mog prepoznavanja EFa... ja to slabo čitam, pa slabo kontam žanrovske granice EFa. Ako te volja, možemo govoriti o PS kao o fantastici u širem smislu, mada ne vidim šta se time zapravo dobija.

Isto tako, ne znam koliko je fer spotčitnuti mi nepažljivo čitanje; mislim, ako je u pitanju nekakva enigmatika ili nekakav rebus po pitanju objašnjenja te reinkarnacije i prelaženja iz tela u telo ili same te ideje o nekoj prastaroj rasi pre ljudi...  onda okej, priznajem da mi je to promaklo. Ja inače nisam dobra sa takvim odgonetavanjam... 

Ali ti si poslednja osoba na svetu od koje bih očekivao da insistira da sve bude objašnjeno do tančina... date su natuknice; ali postavka romana generalno ima problem da su mnoge stvari bitne za shvatanje nedostupne za spoznaju glavnim junacima.

Prvobitna verzija je imala samo prvo lice i glavnu radnju, ali to se ispostavilo da je nedovoljno; protagonisti jednostavno nemaju mogućnost da saznaju neke stvari i u traganju za odgonetanjem nastala su ta još tri sloja radnje.
Poslednji sloj, Hronike Drevnih, napisane su praktično pred samo štampanje i tek sa time knjiga dobija dovoljno elemenata da i čitaoci pohvataju međuodnose...

Apsolutno ne insistiram na objašnjenjima. Čak štaviše i dapače, iz mojih sporadičnih razmena sa Mićom da se videti izvesno vajkanje upravo po pitanju objašnjenja. To bi bila prva stvar koju sam hajlajtovala za edit.

Zapravo, kad bolje razmislim, ja sa romanom nisam imala problema dok ti nisi ustvrdio da je to SF. 

aha... sad imamo previše objašnjenja.

Verzija pre godinu dana, koja je bila samo bez hronika Drevnih, je nekolicinu zaista dobrih čitača ostavila u zbunu, a mene u problemu.
Pokušaj da zamisliš PS bez Hronika Drevnih.

A moje insistiranje na SF-u je zbog svrstavanja u epsku fantastiku. Pa ni Crni cvet nije epska fantastika, a kamoli OVO!

"Poslednji Srbin" nije SF, ali isto tako nema blage veze sa epskom fantastikom.

A šta jeste? Pa, otprilike...

http://en.wikipedia.org/wiki/Urban_fantasy

http://en.wikipedia.org/wiki/Contemporary_fantasy

"Boban Knežević je srpski Nil Gejmen!" da se stavi na korice drugog izdanja.

Ma nije problem u svrstavanju ovog romana u ovu ili onu policu savremene fantastične književnosti. Ono što je meni najviše smetalo, jeste upravo dosta jasno nametanje čitaocu moda čitanja pred kraj romana. U želji da objasniš svoju zamisao, da ne pogubimo niti, da svaka pazla dođe na svoje mesto, donekle si nam ukinuo mogućnost da sami biramo mod čitanja. Bio si u priličnoj opasnosti, da kao što je Đorđe Milosavljević skoro potpuno upropastio svoj roman "Đavo i mala gospođa" ukidajući mogućnost čitanja u fantastičnom modu, i ti učiniš nešto slično. Ovde, srećom, ili tvojom veštinom, to nije tako drastično; međutim, ja bih pokušao da izbegnem toliko objašnjavanja - popločao bih još staza, pustio čitaoca da može da pođe različitim putevima. I da svaki bude pravi.

PS: Naravno, to je lako reći... 

pa, vidiš, nije to sve baš tako jasno i nedvosmisleno; najmanje tri puta je ponavljana ta situacija i njena "nameštenost" posledica je upravo prethodnih odluka aktera i želje onih koji imaju više moći da dovedu stvari do ovakvog kraja. Glavni junak je prinuđen da nanovo i nanovo proživljava iste situacije dok ne odabere pravo rešenje; ako bi se ispostavilo da i ovo rešenje nije zadovoljavajuće, sve bi se krenulo ispočetka.
Ta cikličnost ponavljanja jednog obrasca ogleda se u životima svih ključnih aktera. Mali iskoraci su ono što potpuno menja ishod.
Postoji mesto kada se kaže da su sve legende koje priča lažni pop različite, ali i istinite. Pa i u samom romanu postoji stalno ta trojnost, da se isti događaj ispriča iz tri ugla i da je uvek različito. Koliko puta lažni pop priča legendu o početku? I svaka verzija je različita. Zar to ne ukazuje na lelujavost stvarnosti u kojoj se batrgaju likovi romana?
Na kraju knjige sve dolazi na svoje mesto, jer je to ponavljanje u kome je uspelo, ali ja sam i hteo da pišem o tom uspešnom ishodu; zaokruženost počiva na brojnim varijacijama od kojih se odustalo i to jasno piše u knjizi.

Kao i u svakoj mojoj knjizi, i ovde postoje četiri nivoa radnje, gde je četvrti, najskriveniji nivo, postavljen tako da se do njega praktično ne može stići sa onim što roman nudi; treći nivo je saznatljiv za uporne, posvećene i za detalje obdarene čitače, drugi nivo je već jasan svakom natprosečnom čitaču, a prvi nivo, prosta radnja je za svakoga.
Mnogo toga nije dorečeno u knjizi i mnogo staza vodi u nepoznato.

Quote from: Boban on 28-03-2010, 01:11:18
Pa ni Crni cvet nije epska fantastika, a kamoli OVO!

suva EF

Zašto je toliko bitno da ga odredimo žanrovski.. lično bih ga svrstao u fantastiku, ni EF, ni SF.. što se tiče nacionalnog i prosrpskog, ja ga nisam doživeo kao takvog, a ako ga ja nisam doživeo kao takvog, kome su te stvari prilično bitne, čudi me da ga je Libeat  tako protumačila.. a čak i da jeste opet ne vidim ni tu šta je sporno.. mnogi poznati pisci se na ovaj ili onaj način bave nacionalnim, i to je sasvim legitimno..

Ovog puta si pogodio. Kad se pisac žanrovski svrsta onda je žanrovski pisac. Boban ne daje pola pare na žanrovsko svrstavanje. Zapravo, nijedan pisac ne bi trebalo da se time bavi. Osim ako mu je važno sa koje blagajne uzima platu. Takvi se mogu smatrati zaposlenim, a ne slobodnim. Boban je napisao svoj roman i uspeo da popuni svoja četiri nivoa onoliko koliko on to može. Sve dalje je čitanje.

Quote from: Milosh on 28-03-2010, 01:21:50
"Poslednji Srbin" nije SF, ali isto tako nema blage veze sa epskom fantastikom.

A šta jeste? Pa, otprilike...

http://en.wikipedia.org/wiki/Urban_fantasy

http://en.wikipedia.org/wiki/Contemporary_fantasy

"Boban Knežević je srpski Nil Gejmen!" da se stavi na korice drugog izdanja.

To je apsolutno tačno, ali... problem leži verovatno u onoj dekadi starosne razlike između mene i tebe.  A taj problem ovako otprilike izgleda: Gejmen mi tu nije od pomoći, a ni vikipedija. Ovo je endemično.

Problem je, bar po meni, u tome što nije u pitanju žanr, nego trend. Taj trend je, opet po meni, počeo sa Fipinom Zlatnom Knjigom, pre koje uopšte nije bilo fandomske fantastike u ovako vanžanrovskom, nacionalnom okviru, s tim što Fipina ZK apsolutno ostaje u EF. Istina, Lazović se bavio nacionalnom istorijom u sličnom kontekstu, ali Lazović je tome uvek prilazio iz precizne žanrovske pozicije: "šta bi bilo da je bilo" tip alternativne istorije. I Mićina priča mi, u tom smislu, ostaje precizno žanrovska – on zna SF pravila i na njima gradi naraciju, tu nema ničeg smuti-pa-prospi magijsko-mitsko-okultno-natprirodnog. 

E sad, ja taj trend i dalje krstim EF, zato što mu korene vidim kao fan-fikšn jednom EF romanu. Početkom 90'tih, bila je svega nekolicina takvih proznih dela i nije mi bio problem da to "pokrijem" EF odrednicom. Ali danas retko šta osim toga i postoji u produkciji fandoma (čak su i Deksini prvenci na ZS konkursu bili striktno u tom okviru, mada se on toga danas prilično ratosiljao), tako da se postavlja pitanje zašto toliki korpus proze nema niti ime niti definiciju. Ajde što ja znam razloge tom fenomenu, ali neću da se džapam, čak mi i Mića preti da će me se odrekne ukoliko ne zipujem. Ali tebi niko to ne preti, pa mi reci, kako to da nemaš adekvatniji termin za frtalj miliona kuckanih slovaca? 

Quote from: libeat on 28-03-2010, 10:41:50kako to da nemaš adekvatniji termin za frtalj miliona kuckanih slovaca?

bobanizam.

Nije četvrt miliona nego 950000. A prebaciću milionče kada ga potpuno sredim.

Nedavno mi je Mića rekao (mislim da to nije nigde ovde pomenuo) da se PS ne može čitati van žanrovskog okvira, tj. da sam ipak ostao duboko u žanrovskom ključu koji je neophodan za razumevanje. Tako nešto. Ali to jeste tako; PS je žanr u onom pežurativnom smislu niže vrednosti i skučenog dometa koji prati takvu vrstu literature. Nacionalno u njemu je samo okvir, jer da nije to, onda bi bila druga planeta i posredno preklapanje sa našim svetom i odnosima, kao u delima Urule Legvin.. Mene je baš zabavila pomisao da jednu ovakvu fantastičnu priču smestim u okruženje i odnose koji su opštepoznati. Ali Amerikanci oduvek smeštaju svoju prozu u svoje okruženje, pa to nikome ne smeta. Oni su kroz Holivud učinili da njihovi lokalni problemi i odnosi postanu svetska inspiracija. oni kada se bave drugim narodima i državama verovatno su jednako smešni kao kada se ja bavim Amerikancima. Kada se njihova radnja u nekom filmu događa na beogradskoj Slaviji to nema nikakve, ali nikakve veze sa izgledom niti jedne jedine srpske zgrade ili ulice ikada, pa nikom ništa. Autentičnost dela je bitna samo u domenu onoga koliko je opisano prihvatljivo za čitaoca.

Na kraju krajeva, PS je alternativna stvarnost u kojoj se građanski rat u Jugoslaviji desio 1984. godine i gde su posledice svega toga ispale drugačije nego ovo kako jeste. Ta alternativna stvarnost leži na alternativnoj istoriji koja je u odnosu na našu izmeštena samo mrvicu. Ali je izmeštena. Nudim i viziju paralelnih svetova koji su takođe SF milje. I to su SF ključevi za čitanje i razumevanje ove knjige. Zbog toga je PS mnogo teži za prihvatanje nekome ko nema učitan taj SF kod u sebi.

Vidi, niti paralelna istorija, niti alternativna stvarnost niti izmešteni svetovi ne garantuju nikakav žanr; oni mogu biti prisutni u svakom žanru, ako se obrade po smernicama koje taj konkretno žanr ima. U krajnjem slučaju, nije mi ni bitno ko u PS prepoznaje naučnu, epsku, urbanu ili epikurejsku fantastiku, nek svako misli što ga volja. Ali baš sam se nadala da ćeš primetiti kako PS ne sagledavam iz striktno žanrovske perspektive - mene taj roman zanima nevezano za žanr kome pripada. Samo mi malo naporan taj vaš autizam u kom se svi ispresavijaste da izmislite vlastitu rupu na saksiji. Pa mislim! Pet-šest probranih teorijskih radova bi vas pelcovalo od prosipanja tolikih proizvoljnosti, garant. Što bi dalje rezultovalo faktom da bi se fandom eventualno i moglo uzeti za ozbiljno, a to bi dalje rezultovalo obaveznim preispitavanjem pežorativnih konotacija koje fandom prate. Žanr, s druge strane, odavno nema pežorativnih konotacija, sem u fandomu - žanr odavno kupi poznate & priznate nagrade, tako da... 

No dobro, opet se vraćamo na tvoj roman. Ne, ne pripisujem mu išta u pežorativnom smislu te reči. Svako delo spada u neki od žanrova, prosto zato što se sva literatura tako klasificira. Pežorativno značenje sledi samo onda kada delo ne uspeva da ispoštuje žanr u kom se deklariše. Da li je to slučaj sa PS, ne znam; do sad sam bila ubeđena da nije, ali ti garant znaš bolje, kao stariji i iskusniji. 

PS. NIJE sve u veličini, tojest u broju slova. 

ma ti si većinom u pravu ali ja volim da budem antiprotivan.
No, opet se hvataš tih nekoliko teorijskih članaka koje si iščitala, pa sad misliš da o tome znaš više od nas koji nismo.
Čitanje teorije, samo po sebi nije loše, ali uvek rizikuješ da uz sjajne misli pokupiš i zablude autora teksta,  i ta opasnost je veća ukoliko je pisac harizmatičniji.

Quote from: libeat on 28-03-2010, 16:36:57
Žanr, s druge strane, odavno nema pežorativnih konotacija, sem u fandomu - žanr odavno kupi poznate & priznate nagrade, tako da... 

hm... ajde mi navedi jedan film koji je dobio Oskara za najbolji film godine a da pripada nekom od "naših" žanrova fantastike. Ili pisca žanrovca koji je bar bio u širem krugu za Nobela. Ti brkaš pojmove uveliko i naširoko.
Žanr (a tu ne mislim na žanr romana, drame, kako se to smatralo u Francuskoj u XIX veku) je umetnički BEZVREDAN... B-E-Z-V-R-E-D-A-N jer prati žanorvske kanone koji su sami po sebi NIŽI OBLIK KOMUNIKACIJE SA ČITAOCEM.

Nećete valjda sad da prekinete? A, taman sam postao radoznao da li je važnije čitanje ili gde će u polici knjiga biti odložena. Zanimaju me i karakteristike trenda fantastike u Srbiji. Po čemu je on endemskog karaktera i koji karakter imaju druge fantastike u Evropi i svetu? 

sve je važno; većina ljudi želi da zna unapred okvir onoga što će čitati ili gledati.
Mogu sebi da dopustim da jednom godišnje počnem da čitam knjigu o kojoj baš nikad ništa nisam čuo i da odem u bioskop jednom u petnaest godina ako nemam pojma šta ću gledati.
Živimo u vremenu informacija i nema razloga da držimo glavu u mračnoj komori.

Nekako me ne uznemirava što sam manjina.

Quote from: Boban on 28-03-2010, 14:04:33
Na kraju krajeva, PS je alternativna stvarnost u kojoj se građanski rat u Jugoslaviji desio 1984. godine i gde su posledice svega toga ispale drugačije nego ovo kako jeste.

??? Kako mi ovo promache ??? Moracu jos jednom da procitam....

Crni Usule, pa tebi ce biti potrebno po jedno citanje za svaki Bobanov nivo