ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote??? Kako mi ovo promache ??? Moracu jos jednom da procitam....

Boban je razbacao po romanu razne mine, tako da sam posle nekog vremena stekao utisak da je neka teška alternativa u pitanju. Ali baš orvelovska 1984! Mora da sam nešto važno prevideo.

Mora svaka sitnica da se gleda, a ima puno detalja...

Quote from: Usul on 28-03-2010, 22:43:13
??? Kako mi ovo promache ??? Moracu jos jednom da procitam....

Piše, crno na belo, tačan datum kada je izbio rat, ono zezanje da je sve zbog toga da Dinamo ne bi bio prvak.
Kad je bio Dinamo poslednji put prvak Jugoslavije posle pauze od 15 godina na godišnjicu svog osnivanja?
Užasno je spoznati kakvi su ljudi zapravo površni čitaoci.
Pa za koji sam kurac nešto pominjao ako se preskače ili ne obraća pažnja?

prvo treba da nas ubediš da tvoje pisanije treba da tretiramo ko sveto pismo il barem šexpira pa da pridajemo važnost svakoj budalaštini koju si bilo gde pomenuo.

ajde, ajde, samo vređaj, to je jedino što umeš...

Argh. Vidiš kako svako od nas ima druge asocijacije. Meni u glavi kraj Jugoslavije predstavlja ona tuča u Maksimiru 1991. godine. Sve vreme sam mislio da misliš na to. A godine mi se nikako nisu slagale.

Broj fudbalskih poklonika u SF fandomu u Srbiji redukuje uspešno čitalaštvo PS na Poslednjeg Srbina. To je, onda, one man genre.

Da ne govorimo o Mićinoj iskrenoj zapanjenosti i Melkorovom dubokom poznavanju srpske fantastike. Ja sam zabezeknut.

to je jedan detalj... pominje se i Hejsel stadion kao savremenik događaja.
A radnja romana, prvi dan od četiri je dan smrti Vili Branta... sve to piše za one koji hoće da se uhvate za datum; ostalima je svejedno.

Meni je savest čista, sve podatke sam prosuo pred vas.

Ja nisam čitao tu knjigu. Izvinjavam se što sam se umešao.

Quote from: Boban on 28-03-2010, 23:19:21

Piše, crno na belo, tačan datum kada je izbio rat, ono zezanje da je sve zbog toga da Dinamo ne bi bio prvak.
Kad je bio Dinamo poslednji put prvak Jugoslavije posle pauze od 15 godina na godišnjicu svog osnivanja?
Užasno je spoznati kakvi su ljudi zapravo površni čitaoci.
Pa za koji sam kurac nešto pominjao ako se preskače ili ne obraća pažnja?

Mene fudbal nikad nije zanimao, tako da ta recenica o dinamu meni ne znaci nista. E sad ako ja treba da se u slobodno vreme bavim skupljanjem fudbalskih podataka, prosecnih prinosa zita u SFRJ ili sta vec svega ne da bih mogao da pohvatam sve konce onda dovraga. Ja nisam erudita, Andric, Borhes itd. vec jedan prosecan citalac, sto verovatno nije mnogo ali sad sta je tu je. Procitacu knjigu svakako jos jednom da vidim sta sam sve propustio...

Quote from: scallop on 28-03-2010, 20:23:26Zanimaju me i karakteristike trenda fantastike u Srbiji. Po čemu je on endemskog karaktera i koji karakter imaju druge fantastike u Evropi i svetu? 

Da, trenda. I endemičnog. 
Po meni, dve stvari su mu utrle stazu; prva je oduševljenje kojim je ZK primljena a druga je (samo)pouzdanje mladih autora da su najzad na terenu na kom su ne samo kompetentni, nego superiorni. Ako i nisu znali mnogo o žanru, for šur su znali sve o istoriji. 

Quote from: Mica Milovanovic on 29-03-2010, 00:24:00
Argh. Vidiš kako svako od nas ima druge asocijacije. Meni u glavi kraj Jugoslavije predstavlja ona tuča u Maksimiru 1991. godine. Sve vreme sam mislio da misliš na to. A godine mi se nikako nisu slagale.

Znači, ipak je bila u pitanju nekakva enigmatika... ah well.

Ma kakva enigmatika, to su poznate stvari. Kao što Boban kaže, nisam dovoljno pažljivo čitao.

Za Hejsel sam znao kad je bio (sredina osamdesetih), pogledao sam kad je umro Vili Brant, to Boban ne bi džabe naglašavao (priznajem da nisam znao napamet). Nije mi se slagao Dinamo, jer je tuča u Maksimiru bila 1991, to valjda svako zna (Boban šutira policajca), ali sam u glavi iskonstruisao da mora da je Boban u alternativnoj istoriji koju gradi pomerio tuču... Zavelo me je to što sam mislio da Boban misli na opšte poznatu stvar, a ne da je baš toliko maliciozan da tera čitaoca da traži kada je Dinamo osnovan...

Mićo, ti opet učitavaš stvari kojih nema.
Nigde nije pomenuta utakmica Dinamo-Zvezda, već Velež-Zvezda...
I nije pomenuta nikakva tuča, već se čovek seća poslednje utakmice koju je gledao PRED izbijanje rata, a za koji su pojedinci u zajebanciji rekli da neko nije hteo da dopusti da Dinamo bude prvak posle 15 godina.
Nema tuče na stadionu, nema nikakve asocijacije na Dinamo-Zvezda.
Komandos samo kaže usput da je njemu fudbal dosadan, ali da pamti Hejsel koji je gledao na televiziji i da je to za njega pravi sportski događaj.
Kako si ti sabrao u glavi hejsel sa tučom, a Velež-Zvezda prebacio na Dinamo-Zvezda verovatno može da se objasni, ali najlakše površnim pristupom i čitanju s pola mozga, no nije ti zameriti, ti si taj roman čitao još 1996. kao član žirija, pa onda nekoliko puta u toku razvoja.

Vidim ja da moram sledeći put da pišem datum. Bilo je to u leto godine te i te...
Evo, moj sledeći roman koji uveliko radim počinje sa "XXXX se zavrpio u četvrtak, a YYYY je počeo s radom u subotu..." gde je XXXX događaj koji apsolutno svi Srbi na svetu znaju kad se zbio. Dakle, sa vama, površnim čitačima mora tako.

Mićo, slabo ti tu možeš pomoći. To je posledica neizmerne želje da ga neko ne "provali". Posle tajnog seksa ostaje samo javna trudnoća. Nema paralelnog sveta ako ga ne otkrijemo do kraja čitanja, nema alternativne istorije ako se udavi u fudbalu (kao Jocina priča u rokenrolu), nema Drevnih ako ne saznamo oko čega se fajtaju, ni kakvi su im benefiti, nema Kovelana ako nikoga nije udario, a kamoli ubio, Eleonora je ostala trudna umesto da slika, glavni Srbi su Manfred i Herman, prespojeni su bezbrojni likovi da bi ih bilo manje, ljubav je: "Zašto se ne bismo tucali?" Posle dva čitanja te knjige dobio sam dovoljno dobrih slika, neka dobra promišljanja, dobar jezik, ali i rogobatnosti poput one koju je Lidija navela, ja ću navesti još samo jednu: "upiljio se pogledima", kao da može i nečim drugim da se "upilji". Sve u svemu, behoh tamo dva puta, čitam s plajvazom sa strane, ali i dalje imam deset strana primedbi. Na delo, a ne na žanrovsko delo. Ja žanr ne vidim.

Sa druge strane, čudi me odsustvo reakcije na insinuaciju da se svi davimo u nekom etnocentrizmu. Možda Lidija danas čita više teorijskih radova od nas, ali je uvek manje čitala domaće fantastike i ne može da se neometano frlja takvim pežorativima. Možda je komunikacija sa mnom rovovska bitka, ali i ona je u nekom svom rovu koji je disfunkcionalan i kontraproduktivan za literarni pristup uopšte. Dogmatizam, pa i u literaturi je stajanje na nekom rubu, sa premisom, eto nisam pao jer nisam zakoračio. Bolje je zakoračiti, provalije možda i nema. Stav o nepotkovanom pisanju, pozivanje na Ivanov rad koji nije bio istraživanje domaće fantastike već puko korišćenje dva teksta zbog ilustracije prethodno usvojene teze je toliko klimav da jedva vredi polemisati koliko su argumenti protiv jaki. Da možda teoretičari nisu najpre postavili kriterijume urbane fantastike, pa pisci počeli da je pišu? Teorija književnosti je empirijska a ne fundamentalna nauka.

Aman. Shvatio sam već odavno. I valjda sam jasno rekao da nije tvoja krivica.

Pokušao sam samo da prikažem šta me je navelo na pogrešan način razmišljanja. Ne kao kritiku tebi, već kao blag pokušaj opravdanja sebe. Ali izgleda da nema opravdanja, nema oprosta...

Quote from: Boban on 29-03-2010, 12:37:40Evo, moj sledeći roman koji uveliko radim počinje sa "XXXX se zavrpio u četvrtak, a YYYY je počeo s radom u subotu..." gde je XXXX događaj koji apsolutno svi Srbi na svetu znaju kad se zbio.

Mislim da precenjuješ moć srpske kolektivne svesti. Nego, je li "zavrpio", ili "završio"? Ti voliš te reči iz nesvesti, pa reko da pitam. Volim ih i ja, ali za ovu ne znam šta znači

tipfeleri kao posledica rada na četiri različita računara, tastature i kodnih rasporeda...

Radmilo, samo treba da se pomiriš s tim da sam ja pisao svoju knjigu, na svoj način. Ti stalno imaš potrebu da se raspravljaš s piscima što nisu od svoje ideje uradili nešto drugo, što nisu pratili druge likove, što nisu razvijali sporedne pravce.
Uopšte ne tvrdim da je moj izbor najbolji sa opšteg stanovišta, ali je pažljivo promišljen i odrađen na nivou onoga što sam ja bio sposoban da domislim. komentari su osetno više pozitivni nego negativni, čak i ako učitamo one kojima se knjiga ne dopada a neće da se oglašavaju.
Ljudi inače rade nesuvisle stvari u životu i kada pogledaš oko sebe, za svakoga možeš naći primer da je uradio nešto što tebi nije logično. Takva nam je stvarnost; takva je literatura.

za promenu, slažem se sa svim što je skalop gore reko, s posebnim naglaskom na lidijino pomalo već smaračko (da ne kažem: slepačko) držanje za ivanov rad ko pijan plota, i njegovo potezanje u svakoj prilici kao za bibliju; skalop je objasnio (u skladu sa svojim moćima) zašto je to rad dobar i koristan, ali u ograničenim, vrlo svedenim okvirima, uključujući tu i ne uvek ubedljivo potezanje sumnjivih ilustracija za unapred spremnu tezu (kao, npr, potezanje kadijinog VUKA KARADŽIĆA u istoj rečenici i u istom smislu sa šotrinim BOJEM NA KOSOVU - na SF konferenciji i u radu sa nje, dec. '09.).

Quote from: scallop on 29-03-2010, 12:39:37
Možda Lidija danas čita više teorijskih radova od nas, ali je uvek manje čitala domaće fantastike i ne može da se neometano frlja takvim pežorativima. Možda je komunikacija sa mnom rovovska bitka, ali i ona je u nekom svom rovu koji je disfunkcionalan i kontraproduktivan za literarni pristup uopšte.

Eh, vidi ga sad. Ti po meni uvek tako lamentiraš i uvijeno se vajkaš a da mi nikad precizno ne kažeš šta sam to netačno izjavila.
Mislim, ono, citiraj tu moju netačnu izjavu ili deo izjave ili štaliveć i onda mi lepo reci – okej ženska glavo, ovo ti nije tačno, zbog-toga-toga-i-toga. Ne ovako postodernistički, da ja moram u pasulj da gledam o čemu ti to zapravo. To bi onda bio nekakav razgovor, ovako je samo podjebavanje.

I ne padaj na ghoulove uvertire; kad on u U-Turn-u pljucne po osobi A da bi podržao osobu B, znaj da pasira gvakamoli i za A i B.

Ja i nisam čitao tvoju knjigu kao svoju knjigu. Naravno, ti si to uradio u okviru svojih mogućnosti. Ja se ni ne obraćam tebi, jer očekujem da se pojaviš kod mene, pa da priču istresemo na sto. Sa druge strane, umetnost i život nisu isto. Ona nosi u sebi i autora i njegove poglede na ljude i događaje i u tvom romanu se jako dobro vidiš. Previše. To su ti mnogi napomenuli. Ali ti nisi tvoja fotografija, na njoj su, recimo, dinosaurusi, a ti se samo nazireš i to ona tvoja bolja strana, koju tako dobro u tesktovima skrivaš. Ja provedem u Oklahomi tri meseca, a ono što je vredno da se nekom saopšti stane u sedam dobrih dana. Ostalo je čamljenje u kući, stalno ogledanje kroz okna ne bi li se nešto promenilo. Takve knjige ne postoje. Tvoje zagonetanje sa likovima i događajima koji za knjigu ništa ne znače samo je odvraćanje pažnje i ako ti je cilj bio da čitaocima ukažeš na izlišnost većeg dela života, džabe si utrošio toliko strana. Mnogo više govori samo jedna rečenica: "Nije važno koliko puta udahnete u životu, važno je koliko vam je puta zastao dah."

Ženska glavo!

Da li je netačno da već par godina soliš pamet svima sa svojim viđenjem naučne fantastike, fantastike ili žanra uopšte? Da li je netačno da ste Mića i ti potrošili gomilu postova na apsurdne i nevešte pokušaje da date "definiciju" SF kao žanra? Da li je netačno da kad god neko pokuša da prizemlji te ambicije bar do suvisle terminologije "ustaje kuka i motika" koja seže do direktnog omalovažavanja i intervencija administratora? Da li je netačno da ti je pomalo dosadno na Art Animi?

Što se tiče etnocentrizma u domaćoj naučnoj fantastici, budući da ja pročitam sve što se u njoj napiše, s punim pravom mogu da tvrdim da je Ivanov rad proizvoljan jer zaključke izvlači iz nedočitane baze podataka. Bilo ko da se ikada bavio istraživanjem zna da je 5% izvora nivo spekulacije, a ne ozbiljnog istraživačkog rada. Od polovine osamdesetih godina se nisam trznuo na epigonsko nastavljanje pisanja u američkom miljeu, objavio sam gomilu toga od tada, tu je i većina drugih koji su od tada pa na dalje objavljivali, postoji čitava lepeza pristupa u istorijskom okviru, ali i van njega, pa to ne postoji. E, tu mi ne treba Ghoul da nasednem na njegovo mišljenje. Lidija, sestro slatka, pa ja se čitavog života bavim analizom tuđih radova. Plaćen sam bio za to, od toga imam penziju. Nećeš mi, valjda, reći da ti smeš da pišeš o Južnoj Africi, a ja ne smem o Srbiji? Ti, čak, ne možeš da ceniš ni ono što pišem o Americi, ja sam tamo proveo više godina nego što ćeš ti ikada. Ili se, možda, da porediti SAD i JAU? Zbog toga što se govori engleski?

Ako sa tobom komuniciram odmereno, to je zato što mislim da drugačije ne priliči. Sa dogmama u literaturi sam uvek bio posvađan i ne vidim razlog da se sa tobom oko njih složim, tim pre ako se nisam složio ni sa ABN-om oko njegovog pokloništva tehničkoj fantastici, ni sa Ghoulom oko nametanja preživelih okvira horora. Valjda će se složiti i on da u savremenom hororu teško može naći nešto što zadovoljava njegove standarde. Literatura ti je takva, ne trpi stege i menja se kad ona oseti potrebu za promenom, a ne kad mu to neko odredi. Jesi li pokušala da sagledaš Bobanovu transformaciju od "Protiv Irvinga" do romana "Poslednji Srbin". Razlika između "Otisci zveri u pepelu" i romana o kome je reč je drastična. Koliko puta je nasrtao protiv brojnih likova ili digresija u pisanju, pa ovaj roman vrvi i od jednog i od drugog. Ili Nešića koji je od "američkih priča", jer "bi mu bilo muka da se to ovde događa", sa nekim novijim pričama konačno došao kući. Uzmi "Rašane" i "Dan Mitre". Jedno je pseudoistorija sa osvrtom na karakterizaciju, a drugo ABN naučna fantastika, dosledna do kraja, a obe o Rašanima. Ko je taj ko može da mi nametne pristup pisanju? Moja motivacija, moja priča, ja biram način na koji ću je napisati.

 nu.
Ma, kad sam ti ja nametala šta da pišeš, pobogu... piši slobodno šta te volja, čoveče, ja to ionako ne čitam... 

Quote from: Boban on 29-03-2010, 12:37:40
Nema tuče na stadionu, nema nikakve asocijacije na Dinamo-Zvezda.
Komandos samo kaže usput da je njemu fudbal dosadan, ali da pamti Hejsel koji je gledao na televiziji i da je to za njega pravi sportski događaj.
Kako si ti sabrao u glavi hejsel sa tučom, a Velež-Zvezda prebacio na Dinamo-Zvezda verovatno može da se objasni, ali najlakše površnim pristupom i čitanju s pola mozga, no nije ti zameriti, ti si taj roman čitao još 1996. kao član žirija, pa onda nekoliko puta u toku razvoja.

Eto ti ga sad... pa što lepo nisi ljude blurbom upozorio da je Poslednji Srbin napisan samo za one Srbe koji prate fudbal?  

PS. Baš me zanima da li je Eriops bar TO provalio kad je čitao roman. 

Samo toliko imaš da kažeš? Eh, džaba sam krečio. I nemoj da lažeš da ne čitaš.

Quote from: libeat on 29-03-2010, 15:07:13Eto ti ga sad... pa što lepo nisi ljude blurbom upozorio da je Poslednji Srbin napisan samo za one Srbe koji prate fudbal?

onda da ja lepo sačekam anotirano, kritičko izdanje, sa opširnim uvodom, pogovorom, detaljnim fusnotama itd.

boban ka' njegoš!

Te note bi mogle da odu na LK vikipediju. Zapravo, svako delo bi moglo da ima svoju stranicu na LK vikipediji, gde se objašnjavaju stvari koje prosečan čitalac ne zna, niti zna kako da sazna, sve i da hoće da zna. Svaku notu da prati odgovarajući citat, tako da se lako nađe preko Gugla.

Quote from: mac on 29-03-2010, 15:40:58
Te note bi mogle da odu na LK vikipediju. Zapravo, svako delo bi moglo da ima svoju stranicu na LK vikipediji, gde se objašnjavaju stvari koje prosečan čitalac ne zna, niti zna kako da sazna, sve i da hoće da zna. Svaku notu da prati odgovarajući citat, tako da se lako nađe preko Gugla.

A ta preka potreba za (fus)notama je ujedno i razlog zašto je trend endemičan. Jerbo, kad se precizno izjasnimo, možemo da budemo ili u pravu ili u krivu, zar ne? Nema tu trećeg boga. A kako je život okrutan, neretko se bude više u krivu nego u pravu.  Ali sa endemično trendi piscima, ti zapravo nemaš blage veze šta se tu zapravo reklo. Moraš sirot da "odgonetavaš", da pretpostavljaš, a što god da pretpostaviš bude, naravno, "pogrešno", jer ti autor smesta kaže – ne, nije To, nego je ovo, ono ili nešto treće, hahaha, kako si glupa, ništa nisi shvatila a povrh svega, površno čitaš! 

PS može da se čita i bez razumevanja tih sitnih detalja; kao što se u Crnom cvetu može uživati i ako ne znaš ko su Marko Kraljević i Musa Kesedžija i nisi video ijednu našu pesmu epskog ciklusa.
Nije obavezno znati koja su tačno četiri datuma u kojima se događa osnovna radnja romana PS. Ja sam informaciju dao, ali ona je irelevantna za poetiku dela, dapače, svejedno je da li će neko pomisliti da je ovo alternativna budućnost ili paralelna prošlost. Knjiga i sasvim neupućenom čitaocu pruža zadovoljstvo i smisao, a onima drugim onoliko više koliko su spremni da zagrebu.

Endemski trend možeš da okačiš mačku na rep. Ti, Lidija, zapravo ne znaš šta je endemski trend. Nisi čitala tu lekciju. A, Boban je, eto, zadovoljnan.

Quote from: Boban on 29-03-2010, 16:55:30
PS može da se čita i bez razumevanja tih sitnih detalja; kao što se u Crnom cvetu može uživati i ako ne znaš ko su Marko Kraljević i Musa Kesedžija i nisi video ijednu našu pesmu epskog ciklusa.
Nije obavezno znati koja su tačno četiri datuma u kojima se događa osnovna radnja romana PS. Ja sam informaciju dao, ali ona je irelevantna za poetiku dela, dapače, svejedno je da li će neko pomisliti da je ovo alternativna budućnost ili paralelna prošlost. Knjiga i sasvim neupućenom čitaocu pruža zadovoljstvo i smisao, a onima drugim onoliko više koliko su spremni da zagrebu.

Ma, u redu je, znam ja to.
Ali da ti kažem, ima vas tri-četiri enigmatičara sa čijom prozom stvarno ne mogu da se nosim. Mislim, sve je to lepo, samo vi to furajte, ali... nisam ja ciljna grupa za to, zaista. Ne razumem svrhu toga.

mislim da nisi fer... jednu knjigu koja je potpuno jasna i domaćicama ti promovišeš u enigmatsku prozu da bi odbranila neki svoj stav ili izbegla da izrekneš jasan sud. Skriveni detalji su irelevantni za sam tok radnje, za likove i razrešenja; nikako ne mogu biti kamen spoticanja u sagledavanju PS.

Čekaj sad... znači, domaćice kontaju i čevrti nivo? Znaju koja su to četiri dana u pitanju? 

Ne kontaju, ali to bre uopšte nije potrebno za uživanje u knjizi.
Potpuno ste zastranili.
Radmilo, u književnosti je ponekad potrebno napraviti atmosferu i zarad toga se nižu opisi i događaji koji nemaju direktne veze s radnjom. verujem da bi ti poizbacivao stotine stranica iz PS i da bi verovao da si učinio dobro delo, ali možda bismo dobili suvoparan tekst s kojim se niko ne bi identifikovao.

Na svu sreću, razlikujemo se. Bolje vidi kako ćeš da izađeš na kraj sa Lidijom. Upetljavaš se ko pile u kučinu. Sa svakim postom si sve niže, a uskoro će ti viriti samo uši. Jer za njih drži.

Smatram da svaki pisac, kao imaginativna i kreativna osoba, mora da bude iznad ovakvih stvari. No, to je nemoguće. Balkanci (Srbi, Hrvati, Bosanci) su ti ovakvi: možemo se mi klati međusobno koliko god želimo, pljuvati po svemu, ali ne daj Bože ako dođe neko sa strane. Ko je bre on da pljuje po nama? A isto to radimo mi.

Doduše, sve je to od osobe do osobe; prvog sebe uzimam u obzir. Mnogo sam osetljiv na kritike. Mnogo. Ah, neko je kazao za moje (ne)delo da ne valja! Popljuvao čak! Ma kako se samo usuđuje!! To je prva reakcija. Ali treba ići i dalje; pustiti da se bes ohladi i onda stvarno razmotriti da li je to tako. Šta izbaciti, zbog čega i kako je neko dao kritiku, da li je kritika data iz osvetoljublja ili ljubomore ili je stvarno dobronamerna. Kritiku, savet, uvek možemo poslušati, ali i ne moramo. Sto ljudi, sto ćudi.

Rasprava o žanru PS-a je jalova; smatram da sam pisac ne zna u koji će žanr njegova priča da uđe, sve dok je ne završi. Žanrove su osmislili ljudi (barem sam ja takvoga mišljenja) da bi se lakše snašli u moru literature. Žanrovi su potrebni; ali do samog čitaoca, njegovog shvatanja dela, jeste u koji će ga tačno žanr strpati. Bobane, treba da budeš ponosan što se tvoje delo može svrstati u žanr koji nisi zamislio. Tulite dvadeset postova o nečemu toliko beznačajnom i sasvim jasnom. Neko nije strpao ili shvatio tvoje delo kako si ti zamislio? Budi ponosan. Znači da se može protumačiti na više načina.

Vidiš Perine, Bobanu zapravo smeta što ja imam pozitivno viđenje PSa. Njemu bi bilo draže da sam bila negativna, zato jer se on daleko lakše nosi sa kritikama, njemu su negativne kritike daleko prirodniji domen. Zato on na tome i radi, tojest, radi na kritičaru, sve dok ne preokrene pozitivnu kritiku u negativnu.
arogancija je u pitanju, naravno. isto kao i kod tebe...

Arogancija će nam doći glave. Ja svoju pokušavam da menjam, ali slaba vajda - vuk dlaku menja, ali ćud nikad

čekajte, sada je i razgovor nemoguć bez sučeljavanja mišljenja?
Ako se ja sa nečim ne slažem s lib zar to znači da se branim i da ne prihvatam primedbe?Ja se za žanrove zezam od početka tvrdeći da je u pitanju čist SF, ali ima više elemata SF-a nego brojni romani koje smo osamdesetih svrstavali u glavni tok SF-a.
Nisi u pravu, lib, da bih voleo da ti se delo ne dopada; naprotiv, voleo bih da si ga još malo više hvalila. Ovako si kroz pohvale protrčala i odmah počela da cediš suvu drenovinu.

Ma, nije 'razgovor nemoguć bez suočavanja mišljenja,' nego, koliko sam ja primetio, svi svoje teraju a oko ničeg da se složite

pa polako, tek smo počeli; kakva je to rasprava ako se u danu završi.

Pa, ne slažem se sa opaskom za drenovinu. Mislim da ti više pažnje obraćaš na moje zamerke, to je sve. A pošto to vidim kao normalnu reakciju, mislila sam da je fer da se objasnim po tom pitanju, koliko god bude trebalo. E sad, druga je stvar što si ti ovde doveo u pitanje neke moje izjave za koje stvarno ne mislim da su sporne, pa sam postala malko defenzivna.  Mislim to, za navodnu 'percepciju ne-srba'. 
     
Recimo, na strani 55, dakle, efektivno u uvodu, narator u prvom licu nudi sledeće: "Nekakva grudva gorčine, bola, očaja i nemoći klobuča mi u stomaku. Zauvek. Šta je moj mali narod zgrešio da bude ovako kažnjen? Jesmo li se potezali kamenjem na boga? Ili je samo došao istorijski red na nas? Sećate li se Paragvaja?"

Vidi, ne znam kako ti očekuješ da se ovo prihvati od strane čitaoca. Po meni, ovo je bitno; taj pasus meni saopštava da će ovakva pitanja dalje u romanu biti zapravo retorička, da Dušan zapravo i ne traži nikakve odgovore na ta i takva pitanja, da je ovo slepačka aporija egzistencijalno ugroženog naciona a ne nekakva iskrena  kontemplacija pojedinca, pa još k tomu i emigranta. U tom smislu, precizna vremenska odrednica bi mi garant pomogla; ovaj epski patos (ili barem patos epskih razmera  ) za mene ima drugačije konotacije ako je stavljen u 1984, od onoga koji bi imao dekadu kasnije, pošto sam dekadu kasnije čak i ja stekla baš dobar odgovor za ta retorička pitanja, obaška što sam i izgubila svaku empatiju za hrkljuše koji takva pitanja postavljaju retorički.
Ako ti misliš da to nije bitno, grešiš.
A sad, kad ispada da mi je taj odgovor bio u rebusu Velež-Zvezda... pa mislim. Ne mogu a da se ne zapitam čemu sve to? Šta se time dobija? Kakva se tvoja namera time ispunjava? I pazi da moja pitanja nisu nimalo retorička, obaška što i imam neke odgovore, plus što znam da ti se ti odgovori ne bi dopali i ti bi ih najverovatnije negirao, a to bi rezultovalo daljim džapanjem. Što mi stvarno nije bio cilj.

Tako da... garant nikad neću biti dobrostiva ko Mića, da se izvinjavam i kad sam u pravu, sve zarad mira u kući, stavim si takav mir na rever. Ali u nekom dobronamernom kompromisu, mogu da dopustim kako ne kontam roman do kraja, kako mu nisam nameravana ciljna grupa, kako ga ne shvatam sa neke bazične pozicije čitaoca koji voli da u potpunosti razume prozu koju čita.

Šta ja znam, meni ovo izgleda baš fer i neuobičajeno dobrostivo za arogantnu alapaču koja nikad u životu nije napisala roman od milijun slovnih znakova. 

E, jesi ga u'vatila. I to u narativnoj sekciji.

Pisac romana PS susreo se sa neobičnim problemom, vrlo čestim u SF delima o drugim svetovima: postoji okruženje koje je različito od našeg okruženja i postoji potreba da se taj svet približi čitaocu i sve to treba odraditi kroz radnju a ne prostim nabrajanjem.
U prvoj verziji, pisac je pokušao da ima samo poglavlja sa tri protagonista, bez legendi i umetaka, ali se ispostavilo da je to preveliki rebus. Pisac nije hteo nasilno da ubacuje objašnjenja u glavni tok, već se opredelio da to odradi kroz dodatne legende i prepričavanja događaja koji su naizgled sporedni.
Pisac je svestan da komleksnost zamisli prevazilazi moći svakog čitaoca i iskreno žali što pojedinci i pojedinke pate zbog toga.

Ponekad je bolje uživati u nekom piću ili proizvodu bez insistiranja na upoznatosti sa hemijskim sastavom i tehnološkim procesom nastajanja.

Bobane, ostavi se ćorava posla. Ovo je bio poziv na raspravu o srpskom nacionalizmu. Naravno, ne o nekom drugom, jer drugi nisu na tapetu. Neobično je da meni bode oči uličarski postavljena romansa, a Lidiji Duškovo lamentiranje o sopstvenom narodu. Ne ono što neko u knjizi izrekne, već ono što je narator pomislio. Ko o čemu, baba o uštipcima. Sad se očekuje da navale gomile nacionalista i antinacionalista i da se priča o književnom delu prospe kao loše pomuženo mleko. I tako, dok bih ja radije o Čehovu i zašto starac ima ožiljak koji se detaljno opisuje i pominje na bezbroj mesta, a ne saznamo ništa o tome kako ga je i zašto stekao, imaćemo sasvim drugu priču i ne mogu da se otmem utisku da je ovo istupanje u krajnjoj liniji zlonamerno i da se ne može pokriti izjavama o dopadanju. Kada lično nadvlada nepristrasno onda nestaje kritika i nastaje pamflet. Sutra će neko iz iste pozicije da prebira po mojim rukopisima i da otkida komadiće u koje je moguće učitati sopstveno mišljenje. Koncept dela tu nestaje i ostaju samo fraktali bez značenja. To je klasični način čitanja iz lične pozicije.

Ako je Lidiji opet nešto nejasno: Komentar razmišljanja Duška Savanovića je u najmanju ruku - neukusan.

Potpuno sam zaboravio osnovnu nit romana koja je verovatno takla Lib u živac. emigrantska priča: oni koji su napustili svoje ognjište i svoj kraj da žuljaju kosti po katakombama ko zna kakvih industrija bogu iza nogu. Iseljeničke legende služe da dočaraju taj izgubljeni smisao života i da pokažu kako je taj soj ljudi mnogo spremniji da pod određenim uslovima odradi nešto za domovinu od onih koji u njoj žive i koji samo maštaju o srećnom inostranstvu.

Ožiljak... hm, izgleda da je ispalo poglavlje o susretu starca i manfreda u vremenu dok je starac bio tek dečarac... a varijacija ožiljaka na licu prati sve one koji znaju za prolaze i to ne samo u ovom romanu; "zaklana u lapis lazuliju" devojčica koju su zbog proročanstva pokušali da zakolju u kolevci, ona je nosilac znanja o prolazima za zbegove... jednom, nekada, negde, upotrebiću taj motiv, zasad ga samo "osećam". Nisam ni ja toliki planer u pisanju kakvim se predstavljam; i mene junaci počesto iznenade.

A što se tiče nacinalnog, pa ja sam poslednja osoba na svetu kojoj bi se moglo nametnuti velikosrpstvo i takvo čitanje ovog romana je samo posledica frustracija okolnih naroda u raspadnutoj Jugoslaviji.

Quote from: libeat on 27-03-2010, 20:36:01
Evo ti kako ja vidim PS, Bobane, pa da se bijemo...

i, gde pobeže u sred megdana?

PS nije nacionalna priča, niti nacionalno veličanje.
Srpski okvir je tu jer nekakav okvir za priču mora postojati. Zašto to uvek treba da budu apsurdni, strani svetovi i bezlični narodi.
Smatram da je u PS prilično dobro ukomponovan odnos stvarnog i mogućeg sa predanjima i umišljajima Srba kao nacije. Za samu priču vrlo je bitan odnos pripadanja i odaljavanja od svojih korena, ali ja nigde nisam na strani Srba, niti veličam srpstvo... dapače, gotovo potpuno poništavam religiju na kojoj srpstvo počiva i izrugijem se sa mnogim njenim pojavnim oblicima.
Nigde ne srbujem, nigde ne unižavam ostale narode u okruženju, ne postoji nijedna rečenica koja ukazuje da su Srbi bolji, plemenitiji, časniji i sposobniji od okolnih naroda; čak se povremeno provlače suprotni zaključci.
Postoji mnogo mesta na kojima pažljivi čitalac može videti kakav je moj odnos prema srpstvu i religiji - ali ti, lib, izgleda nisi bila pažljiv čitalac. Da jesi, ne bi se pitala što je autostoperka toliko važna i zašto se ne pojavljuje do kraja.
Kao što rekoh negde, nije moje romantično tkanje prijemčivo tvom kiberpankerskom senzibilitetu.

Quote from: Boban on 31-03-2010, 03:42:17nije moje romantično tkanje prijemčivo tvom kiberpankerskom senzibilitetu.

boban = romantična tkalja!

Namerno nisam pomenuo nekakva po Srbe nakaradna tumačenja demona i razne natuknice u tom smeru; to ostavljam tebi da otkrivaš, pošto je izgleda svima drugima promaklo.

a tu ima i neki demoni?
hmmm...