ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

A ja tek na prvom Drezdenu.. meni je njegov stil pisanja sasvim ok. Nije neka velika književna vrednost, ali je na zanimljiv način upleo čarobnjake, vile, magiju, vampire u urbani svet.. nekako fino priča ide, i ne da se ispustiti iz ruku. Sasvim solidno, dovoljno da s nestrpljenjem čekam da IPS objavi nastavak.
Eh, zanimljiva podudarnost Angel, i ja čitam Prolaz, prešao sam polovinu, ali ne bih ništa komentarisao dok sve ne pročitam.
Marija Semjonova, Vukodav- koliko su me oduševile prve dve knjige, toliko je upropastila sve u trećoj i četvrtoj.
A od Simonsa ću se duže vreme odmoriti. Teror je odlična knjiga, ali je razvučena do bola. A Angelin opis otprilike potvrđuje neka moja predviđanja o Drudu, nema šanse da se toga vatim. I to njegovo utuvljivanje čitaocima u glavu koliko poznaje Kitsa, Šekspira, Staru Grčku, sad i Dikensa, postaje stvarno naporno.

Izlazi šestog. Ja sam dobio od izavača ranije, pošto sam preveo prvu knjigu.

Quote from: Eriops on 04-04-2010, 00:47:14
A ja tek na prvom Drezdenu.. meni je njegov stil pisanja sasvim ok. Nije neka velika književna vrednost, ali je na zanimljiv način upleo čarobnjake, vile, magiju, vampire u urbani svet.. nekako fino priča ide, i ne da se ispustiti iz ruku. Sasvim solidno, dovoljno da s nestrpljenjem čekam da IPS objavi nastavak.
Eh, zanimljiva podudarnost Angel, i ja čitam Prolaz, prešao sam polovinu, ali ne bih ništa komentarisao dok sve ne pročitam.
Marija Semjonova, Vukodav- koliko su me oduševile prve dve knjige, toliko je upropastila sve u trećoj i četvrtoj.
A od Simonsa ću se duže vreme odmoriti. Teror je odlična knjiga, ali je razvučena do bola. A Angelin opis otprilike potvrđuje neka moja predviđanja o Drudu, nema šanse da se toga vatim. I to njegovo utuvljivanje čitaocima u glavu koliko poznaje Kitsa, Šekspira, Staru Grčku, sad i Dikensa, postaje stvarno naporno.

Ne znam šta da ti kažem što se tiče IPSa i Drezdena. Voleo bih da prevedem i drugi deo u dogledno vreme, ali to se neće desiti dok mi ne legne honorar za Kiza.

Pročitala Druda.

Mocart-Salijerijevska priča sa naratorom koji je od starta nepouzdan zbog enormnih količina laudanuma, kasnije i opijuma i morfijuma, koje konstantno uzima. Po bi od toga napravio sjajnu priču. Simons je to razvukao do besmisla. Na kraju ispadne

SPOJLER

SPOJLER

SPOJLER

da je taj nepouzdani narator bio dodatno nepouzdan zbog hipnoze sa produženim efektima (udružene sa njegovim opijumskim tripovima i spisateljskom maštom). To jest, dobijete "on je to sve samo tripovao" obrt koji bi mogao da funckioniše u Poovoj priči, i koji je bio dobar u "Džejkobovoj lestvici" jer je tamo to bila poenta. Ovde samo ispadne idiotski - na 900+ strana.

Tigana, Gaj Gavrijel Kej. Čitljiva epska fantastika, lepo teče, ako vam ne smeta što likovi nailaze baš na one na koje treba da naiđu baš onda kad treba da naiđu na njih, i, bez obrzira na blizu 20 godina pod tiranijom opakih čarobnjaka, jednom kad krenu da se oslobađaju tirana, šačici ljudi to polazi za rukom bez većih problema.

Ima lepih mesta, ali je ukupno previše naivno za moj ukus.

Meni je to omiljeno Kejevo delo Iako je pravi wordsmith, Kej smara količinom opisa - meni to smeta u njegovoj prozi.

Elem, čitam Star Wars enciklopediju, i to prvi tom. Na polici mi još stoje druga dva toma, plus "Ja, Robot" od Asimova. Tu je negde i Edings i Fajst, za razbibrigu, ali sumnjam da ću stići pročitati pola ovih knjiga s obzirom na obaveze koje su se nagomilale.

Blood of Ambrose by James Enge

QuoteEnge competently blends a compelling plot and unrelentingly grim prose in this somber stand-alone fantasy debut. The heir to the Empire of Ontil is twelve-year-old Lathmar, a terrified child recently orphaned by his own Protector and uncle, Lord Urdhven. His ancient and powerful relatives, controlling Ambrosia and morosely forbidding Morlock, offer their magical aid to reclaim his throne and defeat the Protector. Slowly growing to manhood, Lathmar struggles to assert himself as the Emperor-to-be while craving his guardians' parental approval and longing to become more of a participant than an observer. Though the characters are more fascinating than lovable, Enge's precise and elegant language and some darkly harrowing scenes are sure to tug on readers' heartstrings. Legends frequently have predictable conclusions, but even with an unsurprising destination, this coming-of-age narrative makes for an engaging journey.

Tja. Silno hvaljen, Blood of Ambrose je tek nešto malo iznad proseka. Premda je postavka zanimljiva, a pisac pismen, što počesto nije slučaj, Endžov prvenac - kojeg sam dobio još prošle godine, možda se sećate mog oduševljenja, ali tek je sada stigao na red za čitanje - nije ni blizu romanima s kojim ga porede. Na mnogo mesta mi se učinilo da pisac jednostavno ne ume da se odluči kuda će i šta će sa svojim likovima, koji nisu nimalo uverljivi. Roman lepo počinje i uvodi protagonistu posredno, pomalo nalik Zelaznijevom stilu, ali ubrzo potom sve će zglajznuti u dosadu. Razočaran sam.

Dokopao sam se nekih kentaurovih izdanja, sasvim nenadano, trampom za Remarkove knjige. Elem, prva knjiga koju pročitah (u životu) iz te edicije jeste "Svet se kaže šuma," od Ursule Legvin. Legvinovu cenim kao pisca, ali njena dela mi nisu ostala u dobrom sećanju; previše me nekako smarala. Moje poznavanje Legvinove, odmah da podvučem, je zasnovano na tetralogiji Zemljomorje i knjizi Leva ruka tame. Za razliku od pomenutih dela, Svet se kaže šuma me je oduševilo u svakom pogledu. Ideja, razrada, monolozi...Nekako me nije smorila opisima kao u prethodnim delima, a takođe, ovde ima i dosta akcije. Poruka knjige je sasvim jasna i ogoljava prirodu čoveka, daje svojevrsnu kritiku i apel na to gde će čovek i dokle stići ako nastavi da se ponaša kako se dosada ponašao. Velika preporuka - SF delo stvarno vredno svake hvale. Sledeće na listi je verovatno Lem i Nepobedivi.

Pa jebote, čoveče, ženo, Leva Ruka Tame je remek delo. Mislim, Svet se kaže Šuma je slatka knjiga, ali Leva Ruka Tame je... remek delo. Ajde, Zemljomorje, ajde-de, to je dosta poetizovano i tako to, ali LRT, pa to je simfonija na papiru!!!

Nepobedivi je dobar, ali ako nisi čitao Solaris i Glas Gospodara, nađi ih čim prije.

perin je ipak samo bosanski eriops.

I Eriops je bosanac Sem toga, ja nisam rekao da je Leva ruka tame loše delo, dapače; samo sam napomenuo da mi se stil Legvinove (koja jeste majstor pera i sve) ne sviđa i da me smara. Nije to moj fazon, razumeš? Na to sa mislio kada sam rekao da me smorilo i da mi 'nije leglo'. Nisam rekao da je loše, ne razumem zašto odmah skačete za vrat, damn.  Slažem se da je simfonija na papiru, i naglasio sam u prethodnom postu (za one koji znaju čitati) da je cenim kao pisca. Žena zna znanje - pravi je majstor pera. No, to ne mora da znači da će mi se nešto svideti ili ne. Fuck, kao da sam rekao da je žena glupa, da su joj dela loša...Rekoh da je cenim i da je možda ponajbolji pisac fantastike, ali mi LRT nije legao baš najbolje. Sen toga, ja ne volim SF toliko u odnosu na F.

Imam i Solaris, da li da to čitam pre Nepobedivog?

O da, čak postoji i opasnost da posle Solarisa ne voliš F toliko u odnosu na SF.
Ako ti Leva ruka tame nije legla, ostaje ti još Čovek praznih šaka i izguro si ono "najsmaračkije" od bake.
Čime su te još gađali od kentaura?

Perine, nemoj da se pravdaš, svidela ti se knjiga više od nekih drugih, i to je tvoj lični ukus- šta ima kome da se pravdaš. Nek skače, ko hoće da skače. 

@Jason: Od kentaura sam ugrabio "Ja, robot," od Asimova; "Četvrto međuledeno doba," Kobo Abe; "Nepobedivi," Stanislav Lem; "Svet se kaže šuma," Ursula Legvin; "Solaris," Stanislav Lem. Poslednja knjiga je u izdanju Kojota. Bilo je još kentaurovih izdanja, ali se čovek iz antikvarnice nije više hteo menjati

@Eriops: ma naravno, svako fura svoje

Eh, sad, svako fura svoje... Ima razlike između toga da čovek ima svoje mišljenje i toga da je samo tvrdoglav. Ti možeš i recimo da tvrdiš da ti je najbolji roman Džejmsa Džojsa "Dablinci" ali onda si bukvalno u raskoraku sa čitavim istorijatom evolucije proze (i šire, umetnosti i kulture) na zapadu u poslednjih sto godina. Mislim, niko ti ne brani da tako misliš ali bi trebalo da ti se neka lampica negde upali ako se ozbiljno zanimaš za prozu. U najgorem slučaju trebalo bi da imaš izuzetno dobro obrazloženje za svoj stav koji kontrira hiljadama strana koje su ispisale umne glave, ispunivši ih izuzetno jakim argumentima (unutar zapadnog kulturnog diskursa). Dakle, da li ne pripadaš ovom kulutrnom diskursu ili mu pripadaš ali ništa ne kapiraš?

Ček bre, pa nije rekao da je Leva ruka tame loša knjiga, nego da je njega smorila. A to šta će njega da smori je krajnje individualno i nema potrebe da nešto toliko lično obrazlaže.

didaktični meho
ali, krljiću, znam da će ti biti drago čuti ovu opasku: u kolosalnom raskoraku sa društvenim standardom su dvije vrste ljudi - najviši i najniži.

dakle, jesi li blistavi genij ili potpuni idiot, ili bezlični pripadnik obične mase, pa makar i njen prvak koji-ipak-opasno-graniči-s-mediokritetstvom?

inače, ontopic,
čitam Junak s tisuću lica (Campbell), Retoričke regulacije (Turković), Kontrarevolucija i revolt (Marcuse), Samostan (Chiaverotti), Fenomenologija duha (Hegel) u paru sa Kako čitati Hegela (Kojeve), Ludwig Feuerbach i kraj klasične njemačke filozofije (Engels - ponavljanje klasika i guštanje) i Spolna revolucija (Reich)

sve ovo paralelno a nešto neću ni dovršiti. već kako mi se prohtije.

Aman, može neko delo biti najbolje napisano, da su rečenice lepe i šta sve ne, ali ako mi je sama ideja nezanimljiva, knjiga mi se neće toliko svideti. Čitavo vreme govorim da je Legvinova odličan pisac, ali da je mene smorila nekim delima i ne znam šta tu nije jasno? Ispade da ako ne kažem da me je LRT oduševila, ja nisam ozbiljan čitalac. Takođe, ispade da sam tvrdoglav (što i jesam ), a uopšte ne vidim tvrdoglavost ovde, samo sam dao opasku da me smorila LRT-om - niti sam rekao da je knjiga loša, niti bilo šta drugo, samo da je mene smorila. Meho, takođe smatram da ti je poslednja rečenica suvišna. Nisam došao ovde da bi me drugi nazivali maloumnim. 

@Angel: hvala.

Quote from: Perin on 10-04-2010, 13:48:34Nisam došao ovde da bi me drugi nazivali maloumnim.

Ali, ali... Ti si na Znaku Sagite! Ovde je to standardni deo s/m paketa.

Upravo završih An Autumn War (The Long Price Quartet) by Daniel Abraham

QuoteIn the first two books of The Long Price Quartet, Daniel Abraham focused on the wealthy, slightly decadent world of the Khaiem Cities, whose ability to bind the andat (natural forces) with magic gave them immunity from military danger; the warlike, technology-using Galts to the west were only a shadowy threat. In book three the threat becomes real as General Gice of the Galts sets out on a crusade to save the world by destroying the andat forever. Since the andat are treacherous and potentially dangerous, even to their controllers, the reader can sympathize with Gice's aim. But the tension becomes great as Gice's attack threatens the world, realm, and family of Otah Machi, Khai of one of the most powerful cities, and the continuing hero of the series.

Abraham's ability to create sympathetic, believable characters on both sides of the conflict is one of the strengths of this book. Another is the fast moving plot. In less than 400 pages Abraham can tell more story than many other fantasy authors can in 600. War, family tensions, long-held resentments, the power of love and forgiveness, are just a few of the themes played out in this story. There's also a bit more examination of the magical process that binds the andat and the way in which the nature of the "poet" who does the binding determines the results. The novel is a page turner, with a conclusion that is surprising, satisfying, and yet leaves more conflict to be resolved in the fourth and final book of the quartet. This is a very good fantasy series that deserves success.

@Milosh: Ma znam, ali opet...

Er... zar sam te nazvao maloumnim??? Izvinjavam se ako jesam (mada... nisam).

Ali ne može to tako. Ako te je smorila, nisi dobro čitao. Čitaj ponovo, ali pažljivije. Upotrebi tu tvrdoglavost za nešto pozitivno!!!

Pa nisi me prozvao maloumnim, ali kao da jesi. Dopusti da ti skrenem pažnju na nešto, kao što je Obi Wan skrenuo pažnju Anakinu kad je pao na Dark Side - ne treba ići u apsolut Tipa, ili si moj neprijatelj ili nisi. Tipa, da li ne pripadaš ovom kulutrnom diskursu ili mu pripadaš ali ništa ne kapiraš? Pročitaću svakako još jedared LRT, ali kasnije Ima i toga da ne volim SF mnogo, pa mi se te ideje ne svide i odmah na prvu mi ne budu previše zanimljive A to da ne čitam pažljivo, pa, verovatno si u pravu Oprosti što se uzjogunih, ali kolerik sam po prirodi, pa...

Ma, nema problema, evo sad  ću i ja ponovo da se uzjogunim.

Dakle, razlog što uopšte trošim vreme na ovo je što je meni stalo do Perionovog mišljenja. Perin za mene nije tek neki Internet anonimus koji unaokolo ispaljuje stavove za koje me zabole kuras. Perin je kulturni poslenik koji uređuje sajt (dobro, blog) koji se bavi kritičkim promišljanjem umetničke forme o kojoj na našem jeziku generalno nema mnogo napisanog.

Od takvog kulturnog poslenika kome ja inače posvećujem vreme i pažnju očekujem argumentaciju, određenu disciplinu u promišljanju nekog umetničkog dela a ne samo stav baziran na najbazičnijoj preferenci. Napominjem da nije nužno da se njegov finalni stav potkrepljen argumentacijom, analitičkim i sintetičkim razradama poklapa sa mojim, ali jeste nužno da se kreće unutar nekog referentnog sistema, da bi uopšte imao težinu dovoljnu da na njega trošimo vreme.

Eto, ovo je bolje, zar ne?  

to je bolje, ali ništa ne može sprati ružan ton prethodnog peckanja (osim vremena), koje je došlo instinktivno, dok je ovo 'vađenje' smišljeno. samim time, što čovjek osjeti namjeru, drugi upis nema istu težinu kao prvi.
potreban je još jedan kako bi pokajanje konkuriralo uvredi.

@Meho: Jeste Oprosti još jednom - evo, obećavam da ću tokom ovog meseca ponovo pročitati LRT i onda dati svoje konačno mišljenje - dosta opširnije, kao neki prikaz animea ili mange. Dogovreno?  

 

Da se razumemo ponovo, ne treba to da radiš zbog mene nego zbog generacija koje dolaze i koje će od tebe zahtevati mišljenja i na osnovu njih formirati svoje sisteme vrednosti!!!!!!!!!!!!!! Odgovornost, socijalna i istorijska, to se od tebe traži!!!!

Trenutno čitam Zaboravljenu goru, od Milisava Popovića, knjigu o mitskim bićima sa Balkana. Vrlo zanimljivo štivo, moram priznati da za imena nekih bića prvi put čujem.
Ovih dana ću napraviti razmenu, pozajmljivanje knjiga s drugarom, tako da će mi stići
Jesen sakupljača, Ministarstvo senki, i Vi što maštate o sreći  .

I završio sam tetralogiju...

The Price of Spring (The Long Price Quartet) by Daniel Abraham

QuoteI just finished the last of the books in Daniel Abraham's "Long Price Quartet" series, and I'm so sincerely impressed and excited about the series, I just wanted to give it a shout out here. The first book started a little slow but gradually pulled me in, and it just kept getting better until this last one; which is absolutely outstanding.

The last reviewer covered some of the plot details; and I don't want to inadvertantly slip in any spoilers, so let me just say this: I love it when sci-fi and fantasy writers go the extra mile with the depth and believability of their characters (sometimes the world-building or the magic system or the spaceship engines are meticulously detailed, and the actual people are cardboard cut-outs, you know what I mean?) and this guy went absolute extra light years! His people are such thoroughly real and unique individuals you feel like you've known them for years, and everything they think and feel and do is exactly what you would think and feel and do in their place.
I didn't realize how much that aspect of good story-telling was missing from some of the things I've read lately until I saw it done so well again here. All those tell-tale little details of characterization and world-building are present here in spades - too many to go into, but you get the idea.

And the guy has such a lyrical writing style! You know that first page of Patrick Rothfuss's book "The Name of the Wind", where all the author is doing is describing for paragraphs the exact nature of the silence around the inn that night, and you could just weep for the beauty of the language? Well, in Abraham's "The Price of Spring", practically the whole BOOK is written that gorgeously, and still the action never lets up.

Pročitao A Mighty Fortress (Safehold Book 4) by David Weber. Mislim da je ovo jedna od najslabijih Veberovih knjiga do sada. Previše naglabanja i deus ex machina trenutaka. Čini mi se da je Veber pokopao samog sebe s navikom da piše o desetinama likova odjednom.

Legende, priredio Robert Silverberg.

Verovatno bi me više impresionirala da sam je pročitala onda kada je izašla, ali i dalje je to dobra zbirka (priče jedanaest fantasy pisaca, svaka u svetu koji je tog pisca proslavio). Priče su tako odabrane da bi mogle nekog da zainteresuju za kompletan serijal ukoliko ga nije već čitao, a zanimljivo je i onima koji serijale već poznaju (ovo pod pretpostavkom da im se serijali dopadaju; meni se poseldnja priča, Džordanova, već nekoliko dana razvlači, verovatno zato što me je Točak vremena dovoljno smorio da sam odustala kod druge knjige).

A ja sam od Dzordana bezao k'o od krsta, posle te novelice u Legends ucinilo mi se da i nije tako strasan; sad ga samo uctivo izbegavam (bar dok ne budu napisane sve knjige).

U pravu si sto se vremena citanja tice, kada se pojavila (pre 12 godina!) to je bila veoma bitna knjiga za fantasy, pricali smo o tome negde.

"Novo proleće" u "Legendama" sjajno je napisano. Tu je pokazao da bi mogao biti izvanredan pisac, kad bi mu neko ograničio skribomanisanje. Prava je šteta što za sobom nije ostavio više novela koje se tako bave pozadinskim i sporednim događajima.

Men' se prevod nimalo ne sviđa. Pročitao sam Novo proleće ua negleskom prvo, i kad sam uzeo prevod...neka hvala.

A ko je radio?

Aleksandar Milajić. Nije prevod loš, u smislu da mu nešto gramatički ne valja - loš je u tome što se iz teksta vidi da prevodilac nije upoznat sa tim svetom, te da se nije služio pravim terminima kao u prošlim knjigama.

Quote from: Perin on 18-04-2010, 20:41:33
Aleksandar Milajić. Nije prevod loš, u smislu da mu nešto gramatički ne valja - loš je u tome što se iz teksta vidi da prevodilac nije upoznat sa tim svetom, te da se nije služio pravim terminima kao u prošlim knjigama.

Milajić je sjajan prevodilac, ali primetna je potpuna nezainteresovanost u prevodu romana. Nisam video novelu, pošto nije od neke preterane važnosti za prevod glavnog serijala, a redakcija mi je svejedno aminovala da menjam šta hoću.

Da, upravo to što si rekao - primeti se nezainteresovanost, a to mi je baš bolo oči.

Pročitao sam Spellwright by Blake Charlton. Roman počinje relativno zanimljivo i s sjajnom idejom o magiji kao svojevrsnom programskom jeziku, koju je poslednji put koristio Rik Kuk u svojoj pomalo šaljivoj epskoj fantastici. Međutim, spisatelj je zanatski toliko neizbrušen da je to strašno. Nezgrapan pristup pisanju i "objašnjavanje" mesto "pokazivanja" veoma mi je smetalo. Baš šteta. Od ovog naslova mnogo sam očekivao, ali nažalost moram da kažem da se Spellwright pridružuje hajpovanim a u suštini loše napisanim romanima.

Uvešćemo kategoriju "u svemu dobro osim u izvedbi"... to se nešto često javlja kad razviješ kriterijume :/ (lepše bez njih)

Počinjem da se pitam da nije problem u meni. Knjige imaju po pet zvezdica kod drugih recenzenata, a kod mene dobiju dve - a i to iz sentimentalnih razloga.

Onda pročitaj ponovo nešto što ti je pre 5 godina bilo u vrhu vrhova, pa vidi gde si.

Vrlo blizu tadašnjem sudu. Prvi roman Lorne Friman čitao sam tako pre pet godina.

Usled pomračenja svesti, iako sam rekla da nemam nameru to da učinim, pročitala Skin Trade Laurell Hamilton.

Elem, očekivala sam da je znatno gore od ovoga; na moje veliko iznenađenje, u toku prvih 660 strana (od 800+) nije bilo seksa. Bilo je tenzije, ali ne i seksa. Umesto seksa, bilo je stravično mnogo praznog hoda, jer se glavna junakinja svađa sa kim god stigne, svi je smatraju kurvom, bla bla, i to se ponovi mnogo puta, svaki put u detalje. Nakon prvih 660 strana postoje dve scene seksa, u toku one druge Anita Blejk je posednuta mnogo moćnim vampirom, tako da je sve što vidimo to da se ona probudila pored gomile tigrodlaka (od kojih jedan ima 16 godina ), i shvatila da ih je poprilično iscrpla u krevetu.

Nešto bolja od onih knjiga u kojima Anita maltene stalno ima seksualne odnose i praktično ništa drugo se ne događa, ovo je i dalje loše. Za one sa krajnje bolesnim smislom za humor, eventualno je zabavno kada izopačeni serijski ubica Olaf pokušava da se nabacuje Aniti, i čak i obećava da će se, zbog nje, potruditi da je ne veže i da je ne iskasapi.

Nakon toga, pročitala sledeće nedelo Laurell Hamilton, Flirt. Milosrdno kratko, na nekih dvestotinak strana, u tih dvestotinak strana je opet uspela da ubaci mnogo praznog hoda (inače bi to bila priča, koju ne bi mogla da proda kao knjigu), ali nekakva radnja postoji. Da je u pitanju priča, čak i ne bi bilo toliko loše, tema nije neinteresantna, o bogatašu koji Anitu ucenjuje životima njoj dragih osoba kako bi iz mrtvih podigla njegovu preminulu suprugu, i uopšte se ne obazire na Anitina objašnjenja da će ta supruga biti zombi koji će nakon nekoliko dana početi da truli na njegove oči. Nakon tog romančića sledi autorkin tekst o tome kako je teklo pisanje istog, odakle joj ideja, kako kod nje teče spisateljski proces.

Obe knjige spadaju u one koje se patološki brzo čitaju jer mozak nema na čemu da se zadrži, a nisu dovoljno zabavne da ih proglasite knjigom za plažu ili za čitanje u prevozu.

Ja sam Anitu Blejk batalio od one knjige gde je navodno trudna - pojma nemam kako se roman vika - ali nastavio sam da pratim Meri Džentri. Mogu reći da još nisam našao pisca koji po maštovitosti može da prismrdi Hamiltonki. Baš je šteta što je tako uništila Anitu.

Danse Macabre.

Maštovita jeste, ali je sama komentarisala na nekakvom blogu ili gde već da kroz knjige o Aniti Blejk leči sopstvene komplekse, njena baka ju je zvala monstrumom kad je bila mala i još uvek ne može da se oslobodi toga, buhuhu. I onda je od Anite ispao jedan od najiritantnijih likova ikad.

Nikako da se nakanim da nastavim sa Meri Džentri, stala sam posle četvrte knjige.

Ja pročitah Venis u podzemlju i Zatvoreno ostrvo. Potonji roman mi se mnogo svideo (naročito zbog toga što nisam gledao film), dok je prvi okej, ali nekako...ne znam - nerazrađen.

U trenucima dosade pročitala prve tri knjige iz serijala Vampire Kisses Ellen Schreiber. Vampire romansa za tinejdžerke, u američku bestragiju se doseljava neobična bledunjava porodica koju nikada ne viđaju po danu, u njoj je i sedamnaestogodišnji goth momak u koga se zaljubljuje jedina goth devojka iz grada... Krajnje predvidljivo, ne posebno zabavno. Vampiri makar ne svetlucaju, a sedamnaestogodišnji vampir koji se zaljubi u šesnaestogodišnju junakinju makar nije pre devedeset godina preobraćen u vampira, nego stvarno ima 17, tako da nije nelogično da se zaljubi u devojku svojih godina.

Naravno, tu su dobri vampir i zli vampir i borba između njih, dobri vampir ne ujeda ljude nego krv dobija što iz banke krvi, što iz krvavih odrezaka...

Highlight su vampiri koji pijuckaju sokiće kao i ljudski tinejdžeri, i jedu gumene bombone. Kad je Poppy pisala o vampirima koji jedu picu, imala je 19 godina i nije se treznila, ne znam šta je izgovor ove Ellen.

Trenutno čitam Brazil Ijana Mekdonalda, dok se ne pohvataju niti glavne tri priče koje paralelno teku može da bude malo naporno, posle toga priča multiverzumskog Brazila (pardon, Brasyla) postane jako zabavna.

Ko zna? Možda se ni ova ne trezni?