ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

poreklo demona je razjašnjeno u potpunosti... onako usput.

Libeat, izgleda je Eriops čitao mnogo pažljivije od tebe, ako je tačno da nisi shvatila ko je autostoperka i gde i kad se pojavljuje, onda je iluzorno uopšte da diskutujemo.
Nisam ovde ni na čijoj strani, ni da branim Bobana, niti njemu moja pomoć treba. Smeta mi način na koji se PS napada. Kad se ne mogu nečemu naći velike zamerke, onda hajmo oprobani recept koji garant pali : proglasimo ga za ,, nacionalno'', ,, prosrpsko '' itd. To je po meni udarac ispod pojasa, od koga se ne može do kraja odbraniti, jer će uvek neko nasesti na tu priču. Najblaže rečeno- nije fer.
Kakva je to endemska, ,, etnocentrična '' domaća fantastika ? Šta je problem ako Filipović uzme Užice za okruženje radnje, Boban uzme Martin Brod, Aleksandar Marković uzme Beograd, pa valjda bolje poznaju ta mesta i mentalitet ljudi tu, od recimo Nebraske ili Alberte. Gde ti tu vidiš etnocentrizam i nacion, objasni.

Videla sam se s (muskim  ) drugom kome pre nekoliko meseci poklonih PS, a koji je tokom celog susreta pricao samo o PS. Plus je rekao da bolji domaci roman jos od "Sitnicarnice" nije procitao. A inace nije sklon preterivanju. 

Garant ti je taj muški drug veliki ljubitelj fudbala? 

Zezam se. Zapravo, smatram da je PS vrlo kontroverzan i provokativan roman; šteta što tvoj prijatelj nije na ovom forumu.

Quote from: libeat on 21-04-2010, 20:50:06
Garant ti je taj muški drug veliki ljubitelj fudbala? 

Zezam se. Zapravo, smatram da je PS vrlo kontroverzan i provokativan roman; šteta što tvoj prijatelj nije na ovom forumu.

Heh, on ne podnosi fudbal, al sad shvatih da se meni roman dopao jer sam pala u depresiju kad je poginuo Dragan Mance.  Plus, secam se i te utakmice Zvezda - Velez, ako je to ona 4:0, za sve je kriv izdajica Blaz Sliskovic koji je presao u Hajduk. 

Nego, drugar mi je daleko od  fana fantastike i negde nisam bas ocekivala da ce mu se toliko dopasti. Zamerke su slicne mojim...odredjen broj likova koji nisu do kraja razradjeni, poslednjih 100 strana zbrzano (trebalo jos 200 da bude napisano) i Hronike drevnih ko ne bas neophodne. Ali generalno, bas je bio odusevljen. I kaze: - Pravi roman bre! Kako je samo dobro napisan! Kakve recenice i opisi!

U svakom slucaju, dovodim ga u Lazu kad dodjem u Bg da mu Boban da autogram. 

...inače, Dragan Mance je bio moj ujak, moj (u međuvremenu) upokojeni deda (po majci) i njegova majka su brat i sestra blizanci...

e pa ging, zao mi je. ozbiljno.
u tinejdz dobu sam bila veliki grobar, a dan danas se svakog 3. septembra setim toga.

Quote from: lilit_depp on 21-04-2010, 21:43:45

Quote from: libeat on 21-04-2010, 20:50:06
Garant ti je taj muški drug veliki ljubitelj fudbala?  

Zezam se. Zapravo, smatram da je PS vrlo kontroverzan i provokativan roman; šteta što tvoj prijatelj nije na ovom forumu.

Heh, on ne podnosi fudbal, al sad shvatih da se meni roman dopao jer sam pala u depresiju kad je poginuo Dragan Mance.   Plus, secam se i te utakmice Zvezda - Velez, ako je to ona 4:0, za sve je kriv izdajica Blaz Sliskovic koji je presao u Hajduk.  

Oh, ti, izdajice "ženske" stvari, sunac ti kalajsani, tebi  i Blažu!    


Inače, slažem se tvojim opaskama po pitanju karakterizacija i (pogotovo) Hronika, mada je kod mene akcenat više pao na neke druge stvari. U principu, to nisu ni bile zamerke kao takve, nego eto, učinilo mi se da je roman pomalo elitistički, namenjen nekakvoj jasno percipiranoj (to od strane autora, naravno) ciljnoj grupi, koja više funkcioniše na sistemu neophodnog (pred)znanja, nego na literarnim (žanrovskim?) afinitetima.  
To moje viđenje PSa me se tokom čitanja dojmilo kao nekakva autorova svojevoljno odabrana getoizacija, kao nekakva svesna i namerna hermetičnost koja ima za cilj prvenstveno filtriranje čitalaštva, a onda i neke dodatne (po meni, naravno) aspiracije koje možda i ne bi trebalo da ovde uopšte pominjem, bar dok se siroti Radmilo ovoliko trudi da proizvede upravo onu reakciju protiv koje ovde, kao fol, Bobana upozorava - moje kobajagi čitanje PAa u nekakvom "nacionalističkom" ključu -  pri čemu ga ni ti isti "osvedočeni" nacionalisti koje je jaucima ovde toliko prizivao nisu našli za shodno da ga XXXX ni za suvu šljivu, a kamoli bio ko drugi.

PS.Sorry Lilit, nisam suvisla trenutno.

 

Nacionalisti su, što se mene tiče, lepo reagovali na roman. Problem je što pritisnuti bremenom istorije, mnogi nisu stigli da pročitaju roman.

Quote from: lilit_depp on 21-04-2010, 21:43:45
Zamerke su slicne mojim...odredjen broj likova koji nisu do kraja razradjeni, poslednjih 100 strana zbrzano (trebalo jos 200 da bude napisano) i Hronike drevnih ko ne bas neophodne.

Hronike Drevnih sam ubacio na kraju, nekoliko minuta pred štampu. Bez njih, imam veliki problem da opišem inicijalizaciju kroz koju prolaze junaci u sadašnjosti; ovako, paralela je toliko jasna da sve dolazi na svoje mesto.

Dorađenost sporednih likova - jebiga, nisam ja King da na sto strana opišem život i priključenije osobe koja bude prva žrtva nekog zla, a ceo opis je tu samo da nam objasni okolnosti koje su nagnale čoveka da se tu nađe.

Zbrzanost kraja, šta znam, moglo se tu još dosta tupiti, ali u pitanju je svega nekoliko sati na 150 strana, ići dalje u sitna crevca bi bilo preterivanje.
U svakom slučaju, nešto od toga popravim u novom izdanju.

Quote from: libeat on 21-04-2010, 22:13:17
PS.Sorry Lilit, nisam suvisla trenutno.

To je kod tebe hronično.

Quote from: crippled_avenger on 21-04-2010, 22:30:00
Nacionalisti su, što se mene tiče, lepo reagovali na roman. Problem je što pritisnuti bremenom istorije, mnogi nisu stigli da pročitaju roman.

Zapravo se nadam iscrpnom rivjuu PSa od strane upravo nekog takvog, ko je, povrh svega toga, još i dobro upoznatog sa savremenom srpskom književnošću. Priznajem da istu ne pratim, van žanrovske, a Bobanov (i Skrobov, a verovatno i Otov, sudeći po rivjuima) roman maltene to zahteva. Recimo, na sto sam čuda kad naiđem na prozu koja je "izmeštena" u maniru stilizovane "nit' tamo nit' vamo" stvarnosti, koja mi nije prepoznatljiva niti kao fantastika niti kao realnost.

Isto tako, mislim da shvatam što tačno podrazumevaš sintagmom "brzo čitanje" i verujem da je ovaj roman sušta suprotnost upravo tome, do te mere da sam na momente smatrala kako uopšte nije user friendly, i to namernom odlukom autora. Ko god se prihvati čitanja PS sada, nakon što je Boban ovde locirao radnju u 1984,  neće moći da mi poveruje da sam ja radnju romana locirala dobru dekadu kasnije, to upravo zbog nekih izjava koje se nude u prvom narativnom licu, sve ne obraćajući pažnju na razloge pominjanja tamo nekih fudbalskih tekmi. 

Quote from: Boban on 30-03-2010, 11:51:53

A što se tiče nacinalnog, pa ja sam poslednja osoba na svetu kojoj bi se moglo nametnuti velikosrpstvo i takvo čitanje ovog romana je samo posledica frustracija okolnih naroda u raspadnutoj Jugoslaviji.

Znaš, frustracije obaška, smatram da je besmisleno negirati nacionalni aspekt u romanu koji se zove "Poslednji Srbin" – a razlog za taj naslov si naveo u romanu – i u kom se nude izvesni stavovi kroz naratora u prvom licu - recimo, poput one Dušanove izjave koju sam prethodno citirala.   

S druge strane, shvatam da se o tom aspektu može voditi obimna rasprava bez da se u njoj ponudi ijedan efektivan spojler samog zapleta romana. Zbog toga dopuštam da si u pravu kada kažeš da taj aspekt stvarno nije bitan za samu sadržinu romana, pa i ti dopusti da ga ipak ima, pošto time ionako ne gubiš ništa.

Po meni, taj aspekt se javlja na samom početku romana a gubi se (ili, bolje rečeno, ja prestajem da ga zapažam) onog momenta kada radnja romana preuzme primat. Znači, prestaje onda kada PS postane žanrovski roman. 

E sad, uvodni deo romana mi je svakako važan, na njemu formiram procenu uverljivosti pogodbenog sveta i uverljivosti karakterizacije. Zato sam i rekla da korištenjem tog aspekta vršiš filtraciju – svi oni kojima je taj aspekt blizak i razumljiv lakše će prihvatiti i jedno i drugo, dok drugoj grupi (okej, verovatno sam u njoj jedino ja  ) ne gine obaveza suspenzije neverice. 

Možda bi trebalo da na iduće izdanje lupiš disklajmer: ne-srbi, slobodno nastavite da čitate i posle stote strane. 

Uh Libe,
jasno mi je o cemu pricas, ali sto se mene tice, roman je mogao da se zove i "Poslednji Inuit", odnosno, toliko je moj dozivljaj PS vezan za nacionalno. Plus, daleko sam od nekoga kome je taj aspekt blizak.
Naravno, sam naslov implicira da ce se knjiga tesko prodavati u podrucjima gde Srbi nisu omiljeni, iako, ako se naslov shvati dvosmisleno, mozda prodaja dobije na zamahu.  

Btw, imas na topiku "Zivosahranjeni" nevericu 90% foruma kad se doslo do naslova "Poslednji Srbin", ali, s ove distance, izgleda da to i nije bio los marketinski potez.

POSLEDNJI SRBIN je potpuno drugačiji od KIČME NOĆI, pa i po tome što se ne čita brzo već vrlo pažljivo. Fenomen "brzog čitanja" sam pominjao isključivo povodom KIČME NOĆI. A to sam i dosta detaljno elaborirao kada sam ga malo podrobnije analizirao.

Ha. Pogolem rivju pogolemog romana.
Inače, onom svojom opaskom nisam mislila da poredim ta dva romana, nego samo da istaknem kako u Bobanovom pisanju (ne mislim samo na PS, nego na velik procenat njegove proze uopšte) isto tako vidim specifičnost, koju sad u sebi krstim kao "teško čitanje", valjda zbog te sintagme koju sam videla da pominješ u još opaskama za Crne Cipele. Ne krijem kako nisam ciljna grupa za izraz koji Boban praktikuje. A kako stoje stvari iz rivjua Otovih romana (nisam ni Cipele jos pročitala), mislim da će mi njih dvojica biti u nekakvim krajnostima po pitanju zahtevnosti pri čitanju.
(i samo da dodam, malko sam podigla obrve na poslednji pasus tvoj rivjua, to onaj deo o "popravljanju sinopsisa savetima urednika ili prijatelja"; ja sam mislila da bar Oto u tome ne oskudeva, iz njegovih zahvalnica bi se reklo da su mu oba romana maltene plod kolektivnog napora žanrovski vrlo potkovanih prijatelja.)  

@Lilit: nekako mi izgleda da u tom uvodu ima mnogo više od direktnog plasiranja aspekta. Po meni, u pitanju je  svetonazor koji me na momente zbunjuje; recimo, onaj deo o američkoj 'kulturi vožnje' me naterao na WTF? dizanje obrva. Da je to rekao za Kairo ili Istambul, pa da se složim, ali ovako...
Uostalom, reci mi, kako si ti prihvatila ovaj konkretno deo: "Nekakva grudva gorčine, bola, očaja i nemoći klobuča mi u stomaku. Zauvek. Šta je moj mali narod zgrešio da bude ovako kažnjen? Jesmo li se potezali kamenjem na boga? Ili je samo došao istorijski red na nas? Sećate li se Paragvaja?"

Po tebi, koji se to povod imao 1984te za jednu ovakvu izjavu?

Quote from: libeat on 22-04-2010, 10:59:35
Ko god se prihvati čitanja PS sada, nakon što je Boban ovde locirao radnju u 1984,  neće moći da mi poveruje da sam ja radnju romana locirala dobru dekadu kasnije, to upravo zbog nekih izjava koje se nude u prvom narativnom licu, sve ne obraćajući pažnju na razloge pominjanja tamo nekih fudbalskih tekmi. 

Pa nisi promašila; radnja romana, ona četiri čuvena dana su 8, 9, 10 i 11 oktobar 1992. godine. Većina iseljeničkih legendi smeštena je u 1983-4. godinu, osim tri koje su 1992. Hronike drevnih odvijaju se 1440. godine. I to je to što se tiče vremenskog sleda.
Paralelna istorija u kojoj se raspad Jugoslavije dogodio 1984. godine.

Quote from: libeat on 22-04-2010, 10:59:35
Znaš, frustracije obaška, smatram da je besmisleno negirati nacionalni aspekt u romanu koji se zove "Poslednji Srbin" – a razlog za taj naslov si naveo u romanu – i u kom se nude izvesni stavovi kroz naratora u prvom licu - recimo, poput one Dušanove izjave koju sam prethodno citirala.   

S druge strane, shvatam da se o tom aspektu može voditi obimna rasprava bez da se u njoj ponudi ijedan efektivan spojler samog zapleta romana. Zbog toga dopuštam da si u pravu kada kažeš da taj aspekt stvarno nije bitan za samu sadržinu romana, pa i ti dopusti da ga ipak ima, pošto time ionako ne gubiš ništa.

Po meni, taj aspekt se javlja na samom početku romana a gubi se (ili, bolje rečeno, ja prestajem da ga zapažam) onog momenta kada radnja romana preuzme primat. Znači, prestaje onda kada PS postane žanrovski roman.

Pa i sam junak je na početku izgubljeni iseljenik sa mnogo političkih pitanja i nacionalnih umišljaja, ali čim ga vrtlog događaja ponese i on sam počinje da uviđa da su druge stvari mnogo važnije.
No, da bi se ovo okarakterisalo kao nacionalno u bilo kom segmentu, morala bi da postoji nit o izuzetnosti i posebnoj vrednosti Srba u odnosu na okolinu; međutim, u mom romanu to izostaje, jer niti ja tako mislim, niti junak tako misli; naprotiv, nekoliko puta se vajka da su Srbi vrlo spremni da odaberu glupa rešenja. To nikako ne može da se podvede pod nacionalizam.
Dakle, to što postoji malo političko-istorijsko-strateške priče o raspadu Jugoslavije iz ugla protagoniste koji je Srbin, je najnormalnija stvar i neophodna za ovakav roman. Izbori koje on čini su sve vreme pokušaj da se ide svojim putem, van dnevnopolitičkih rešenja, a opet, okolnosti u romanu vremenom mu pokazuju da nimalo nije lako pobeći od svog usuda. PS je roman o čoveku koji ne želi da prihvati nasleđe prošlosti i u tom koprcanju polako shvata šta to nasleđe zapravo jeste.

Aaaa, ali ti uopšte nisi fer... jedno je kad ti to meni ovde kažeš, a sasvim je drugo kad ja to sama moram da zaključujem iz romana.

Eto, nateraćeš me da ga opet pročitam, makar samo da ti dokažem koliko nisi user friendly.

Mada opet, ovo što ovde postuješ garant ima da pomogne ostalima pri čitanju, tako da... dok nekom ne smrkne, etc. hehe.

možda si ti samo nepažljiv čitač... sve to piše unutra, jasno i nedvosmisleno.

Kad već insistiraš na nepažljivosti čitalaca, 'oćeš li mi objasniti zašto bi u paralelnoj istoriji u kojoj se raspad Jugoslavije dogodio 1984. godine Vili Brant morao umreti istog dana kad je umro u "stvarnoj" istoriji?

To je bar lako. U tom trenutku su se svetovi razdvojili i PS krenuo stranputicom.

Quote from: Mica Milovanovic on 22-04-2010, 20:31:01
Kad već insistiraš na nepažljivosti čitalaca, 'oćeš li mi objasniti zašto bi u paralelnoj istoriji u kojoj se raspad Jugoslavije dogodio 1984. godine Vili Brant morao umreti istog dana kad je umro u "stvarnoj" istoriji?

U principu, u pravu si; ne mogu da se odbranim od tvoje primedbe.
Problem je što stvarnost PS-a nije naša stvarnost, a ja to izgleda nisam dovoljno dobro rešio; mislim, jesam u smislu da ne verujem da postoji iko ko je pomislio da su opisani događaji raspada Jugoslavije ovi koji se i jesu desili, ali taj pomeraj u vremenu, desetak godina unazad... to izgleda pravi problem.

Ali, Bobane... iza Mićinih opaski stoje tri čitanja.

(makar samo zbog toga slutim da je upravo Mića jedan od Drevnih... )

Tri čitanja u ovom konkretnom slučaju ne predstavljaju prednost, jer je Boban neke stvari suštinski izmenio u objavljenoj verziji, tako da su mi prethodna čitanja u neku ruku i odmagala: očekivao sam nešto što nisam dobio; pojedine epizode iz prethodnih verzija su nestale, a ja sam ih pokušavao da ih smestim u ovu verziju, itd. itd.

Imajući sve u vidu, mislim da je ova objavljena verzija znatno koherentnija od ranijih i da je to, u suštini, dobar roman.

Meni je i dalje problem da PS doživim kao fantastiku. Čini mi se da je Boban možda i nehotice napisao jedan savremen postmodernistički roman. Problem imam s karakterizacijom, doduše. Taj problem nisam imao kod "Crnog cveta", tako da bih se možda usudio da kažem da je Boban u PS ugradio previše sebe. Definitivno ću morati da još jednom pročitam.

stvarno ne razumem kako iko može da pojmi PS izvan fantastike osim ako ne misli na žanr mača i magije?

Trenutno baš i nisam u stanju da se najbolje izrazim, pošto sam stravično ukočen i udrogiran, ali pokušavam da kažem kako PS pre doživljavam kao vanžanrovsko delo, kao glavnotokovsku književnost. Fala Bogu, fantastike ima - ali moram da još jednom pročitam knjigu da bi mi neke stvari bile jasne.

PS je nerazumljiv van žanra, a to što vuče u glavni tok je srpsko-jugoslovenska ikonografija koju mnogi automatski povezuju sa srpskim "ozbiljnim" piscima.
Mislim, ne smeta nam američka ikonografija u brojnim SF delima, ali čim je tu srpska, odmah nacionalizam, mejnstrim i ostale kritičarske pošasti.

Nemoj da si šizofren. Tebi ide u prilog da se PS doživljava kao glavnotokovski roman.

Ne ide, zato što to nije glavnotokovski roman, on je zabavna fantastika u nekom mitsko-modernom stilu i može imati dosta zadovoljne publike koju nema potrebe da lažemo.

Reći Bobanu da mu je roman glavnotokovski je najveća moguća uvreda za njega!

Quote from: Boban on 23-04-2010, 23:24:51
dosta zadovoljne publike koju nema potrebe da lažemo.

Pa smo roman nazvali "Poslednji Srbin"? Ti bre sve suprotno od ZŽa. On se gica da ne bude fantastika, a ti se gicaš da budeš, čak i kad (možda) prevaziđeš žanrovske okvire.

pa ZŽ ne piše žanr i naravno da se gica da izbegne takav predznak, ali ja pišem maltene čist žanr i naravno da mi ide u prilog da knjigu uzimaju u ruke samo oni kojima ima šanse da se dopadne.

Evo, primer, moja žena uzela da čita "izgubljena u dobroj knjizi", neko joj preporučio - očajna je, na rubu samoubistva, ništa joj ne prija, SF, klonovi, paralelna bliska budućnost, užas... ne smeš lagati potencijalnog čitaoca.

Quote from: Mica Milovanovic on 23-04-2010, 21:43:50
Tri čitanja u ovom konkretnom slučaju ne predstavljaju prednost, jer je Boban neke stvari suštinski izmenio u objavljenoj verziji, tako da su mi prethodna čitanja u neku ruku i odmagala: očekivao sam nešto što nisam dobio; pojedine epizode iz prethodnih verzija su nestale, a ja sam ih pokušavao da ih smestim u ovu verziju, itd. itd.

To stoji, ali znam da ti pri čitanju rukopisa praktikuješ i close reading i proof reading, a ja sam PS pročitala striktno kao već objavljen roman, bez prethodnog čitanja ikakvih rivjua sem anđelijinog na krstarici, koji nije ni zalazio u te detalje.

E sad, za najtflajerove opaske (hehe, najtflajer najzad i sam otkriva da se Boban više breca na komplimente nego na zamerke...) po pitanju fantastike, tu se delimično slažem; van ona 4 dana glavne radnje, ja fantastiku tu ne nalazim. Ta "izmeštenost" koju Boban pominje vidljiva je jedino u autorovom očiglednom izbegavanju da radnju precizno locira u vremenu, a to mi se činilo više kao Bobanova namera da romanu obezbedi privid savremenosti, s obzirom da je pisanje trajalo celu dekadu. To za mene nije fantastika, to je selektivno doziranje informacije kojom se izbegava "spojler" koji  proizilazi iz vezivanja za istorijske činjenice.

Što bi mi bilo sasvim okej, da se razumemo, samo da se Boban ipak nije opredelio za nekakve "šifrovane" odrednice, koje su meni promakle. A promakle su i drugima, vidim to iz opaski, samo... tu već ulaze u obzir one Bobanove opaske o tim slojevima i tako to...  

S tim što i dalje ne shvatam njegovu opasku o "raspadu jugoslavije u '84toj" u kontekstu romana, makar zato što je taj "raspad" u realnosti ipak bio višegodišnji proces i prezahtevno je locirati ga u jednu jedinu, ma koju, godinu.

O raspadu Jugoslavije 1984. godine ja pišem i u drugim mojim delima (tkz. KRVAVI MART: priče "Naselje sunca" pisana 1987 i "Valcer pored lepog plavog Dunava" izvorno napisana 1989. godine - obe objavljene u zbirci kod Tardisa)
Ta priča o brzom raspadu je bila san naroda koji su okruživali Srbiju i o tome se uveliko pričalo i pomalo pisalo tu i tamo: nisam ja to izmislio. Slobodan Milošević je sprečio taj munjeviti udar i stvorio uslove za dugotrajnu agoniju.

Što se fantastike van ona četiri dana tiče, to da je tu ne nalaziš, lib, nadam se da se zajebavaš, jer je izmeštenost iz ove stvarnosti i fizike ne samo prisutna, nego presudno bitna za radnju.

Quote from: Boban on 24-04-2010, 11:34:00
Što se fantastike van ona četiri dana tiče, to da je tu ne nalaziš, lib, nadam se da se zajebavaš, jer je izmeštenost iz ove stvarnosti i fizike ne samo prisutna, nego presudno bitna za radnju.

Pa, priznajem, to što tamo nalazim zaista ne prepoznajem kao fantastiku: 

QuoteTo za mene nije fantastika, to je selektivno doziranje informacije kojom se izbegava "spojler" koji  proizilazi iz vezivanja za istorijske činjenice.

Selektivno doziranje informacije može da mi izgleda kao namerno ili nenamerno, ali ne obavezno i kao fantastika, tj. ne obavezno kao alternativna (paralelna, "izmeštena", kakogod) istorija.

Ako samo odabrane istorijske "činjenice" izmeniš, a druge ostaviš dovoljno "prepoznatljivima", onda ja tu vidim uglavnom proizvoljnost, ne obavezno fantastiku.

dakle, prolaženje kroz prečice u prostoru i vremenu nije element fantastike zato što se sa obe strane nalaze srpska sela, da je na jednom mestu vilinski svet, onda bi to bila fantastika, a?

Quote from: Boban on 24-04-2010, 15:16:06
dakle, prolaženje kroz prečice u prostoru i vremenu nije element fantastike zato što se sa obe strane nalaze srpska sela, da je na jednom mestu vilinski svet, onda bi to bila fantastika, a?

pa naravno.
ovo tvoje je samo ilustracija stare srpske (nimalo fantastične) izreke:
'svuda prođi, opet kući dođi!'

vidiš kako je ghoul bez da je čitao knjigu spoznao poentu.

 

 

Ghoul nije čitao roman; možda je upravo u tome ključ razumevanja četvrtog nivoa???

jebo te četvrti nivo, ajde ukači prvi i drugi, kao većina običnog sveta i uživaj u onome što tamo nađeš, kao većina običnog sveta.

 

занимљиво.

Prešao sam polovinu.

Dragi moj Kunac, o-Ba-Ve-ZnO beleži SVAKO konkretno zapažanje o romanu, ma kako trivijalno, i čuvaj te beleške k'o oko u glavi, jer ti autorovo osporavanje "pažljivosti pri čitanju" NE GINE.  

Kontam da nisam "ukačila" ni prvi nivo, pa mi ti dođeš ko zadnja nada... 

Beleške hvatam samo kad spremam ispit ili pišem esej. 

eeeee, to je veeelika greška, bar u ovom slučaju.