ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Dobro, ajde, mada lebdenje nije sport... Koji broj?

Ček da popišem brojeve Sf Timovaca...

Jel, ovoliki off topic, jel to ono normalno ovde, ili su vanredne okolnosti u pitanju?

Normalno je...

Ja volim kad se nenormalno smatra -normalnim! Odmah se lepše osećam...

Gde ti vidiš oftopik?
Pa sve se vrti oko Poslednjeg Srbina, malo o knjizi, malo o autoru, malo o čitaocima...

Pa kad posmataš sa tog stanovišta, i jes' tako.

Kada se dopusti sloboda u izražavanju i asocijacijama najbolje se vidi dokle jedna tema može da ode; vrlo inspirativno i pozitivno.

Da li si razmišljao o nastavku Srbina, ili si ga definitivno -začepio?
Mislim, nastavak, ali nezavisan od prvog dela.

Ja ne pišem nastavke.
Čak i kada naizgled koristim isti univerzum, nisu u pitanju dela koja se nadovezuju ili dopunjuju, već pre istražuju sličan problem iz različitih aspekata.

Šta trtljate toliko! Ne mogu da napišem ništa normalno.

Ovako je kraće:

Jeste, postoji produžena averzija prema Bobanu i prema ZS. Par puta sam morao da reagujem zbog grubosti, napominjući da je Boban 30 godina moj prijatelj. Nadam se da to neko neće negiratri.

Jeste postoji otpor prema bilo čemu što se razlikuje od sistematizovanog ponašanja. Zbog toga sam bio prisiljen da odustanem od komentarisanja postovanih priča i saveta piscima. Ja ne umem da se radujem loše napisanim tekstovima.

Jeste, postoji kolektivna reakcija čim se neko od starih članova oseti povređenim. Morao sam da tražim objašnjenje kako se postaje stari član. Dobio sam odgovor da to zavisi od mene. To znači da ja ne umem da postanem stari član. Mogu samo da se ponašam pripitomljeno.

Jeste, Sal je preterao, a preteruju i ostali ćlanovi SF tima koji sad demonstriraju svoj način. Kakav god on bio. Očekujem da Sal dobije "mahanje" zbog serije prostakluka kojima je predstavio SF tim. Inače, džaba priča o finom ponašanju.

Kad bolje pogledam, Boban je, ovom prilikom, bio fin kao devojčica. Zabezeknut sam.

Ne znam kako izgledaju postovi koje su mu obrisali, u ovima koji su ostavljeni je iznenađujuće fin i pristojan.

ja sam bre uvek fin i pristojan, samo ste vi povremeno nedovoljno skoncentrisani da to uvidite.
ja i kad pljujem čoveka pritom mu pomažem, a drugi ga hvale i guraju u provaliju; to se stalno dešava.
Ljudima je neprekidno bitan površni utisak, a ne suština.

Mislim da mu tamo ništa naročito nisu mogli da nađu. Jedino je pljucnuo na Škeru i mene kad je napisano da smo nas dvojica "overili" priču (pitaj Škeru kako ju je overio.)

meni kaže Tanjica: "Meni su radmilo i škera pregledali priču, ko si ti da imaš primedbe?"
Stalno bre to ko si ti...

argument ad hominem...

ja sam slučajno tom Radmilu objavio prvu njegovu SF priču 1981. godine.

a kako smo mi to tačno mogli da znamo kada si ti napisao da imaš 21. godinu i nazvao se Manfredom 

Scallop, treči put kažem, nisam došao ovde da ikoga predstavljam, ili povociram.
Došao da vidim reakcije na moj komentar PS-a.
Jest, ima predrasuda ka ZS, ali i ZS ka SFTimu.
Možda sam preterao u nekim stvarima, i žao mi je zbog toga. Ali, to je bila reakcija, kont da sam ja iz sftima, pa me zato peckaju (ono, žensko i tako). I zato su moji odgovori bili takvi, kakvi su. Sve do danas sam bio tog mišljenja.

Sad vidim da ovo ode predaleko, sad mi žao što napisah svoj komentar i ako treba da imam "mahanje" onda ne bih čekao odbijenicu u ruke. Radije ću sam otići odavde.

Quote from: Boban on 17-06-2010, 20:51:00
ja sam bre uvek fin i pristojan, samo ste vi povremeno nedovoljno skoncentrisani da to uvidite.

Eto, nasmejah se od srca, pa si tako valjda ispunio kvotu dobrog-dela-na-dan.

Quote from: Boban on 17-06-2010, 20:58:36
ja sam slučajno tom Radmilu objavio prvu njegovu SF priču 1981. godine.

Prvu priču, 1984-te godine, sa Corneliusom, objavio je Sirius. Već sam naglasio da Emitore ne računam, a i prepotentno je stavljati Emitor pod - "ja".

Quote from: Tralala on 17-06-2010, 21:01:16
a kako smo mi to tačno mogli da znamo kada si ti napisao da imaš 21. godinu i nazvao se Manfredom 

mda... a kako me je Radmilo provalio za pet minuta?

Quote from: Sal on 17-06-2010, 21:01:38
Radije ću sam otići odavde.

Mislio sam na - na SF timu. Loše si ga predstavio. Ovde svi razmisle pre nego što počnu da prave sranje.

Sal, u čemu je tvoj problem? Želiš da te svi vole?

Došao si na forum, kazao svoje mišljenje, čuo drugačija... Ako ne možeš da prihvatiš sučeljavanje sa drugačijim mišljenjima, onda zaista nemaš šta ovde da tražiš.

Ako ti je za utehu, ovi tvoji dosadašnji postovi deluju mi sasvim OK. Mislim da bi od tebe postao dobar član našeg foruma...

Quote from: Sal on 17-06-2010, 21:01:38
Jest, ima predrasuda ka ZS, ali i ZS ka SFTimu.

Sad vidim da ovo ode predaleko, sad mi žao što napisah svoj komentar i ako treba da imam "mahanje" onda ne bih čekao odbijenicu u ruke. Radije ću sam otići odavde.

Aman, a što da ideš? Koji ti je pa sad? I zaista mi nije jasno o kakvim se predrasudama priča. Evo, valjda sam i ja deo tog ZS, pa nemam ama baš nikakve predrasude ni prema kome. Sem toga, nismo valjda deca pa da imamo svoja tajna udruženja i klupske kućice i da ne smemo jedni drugima u ulice? Moram priznati da Sagitu doživljam kao svojevrsni krovni forum za fantastiku u Srbiji - mogu da obrazlažem ako nekoga zanima - ali to ne znači da članovi ovog foruma ne bi trebalo da delaju na drugim i obratno. Čak je poželjno. Elem - sve i ako si došao samo zbog Bobana, možda nađeš i neki razlog da ostaneš. Dec al ajm sejing.

Anđele, nema obaveze predstavljanja na SF timu. Imamo temu za to ali ko ne želi, ne mora da piše u njoj. Zato nove korisnike pozdravimo u temi u kojoj se prvi put jave.

Bobane, kada nećeš ti, moram ja.
Evo dela poruke sa Krste na koju, možda, misliš:

"KR i PS nemam nameru da čitam. Ne interesuju me vampiri, nacisti, četnici, partizani i Deksino političko opredeljenje koje je, koliko sam shvatio, utrpao u KR. Iz PS-a sam pročitao samo deliće koje je Boban postavio na ZS ali stil mi se ni trunku ne dopada pa me to odbilo."

Na Art-Animi sam napisao ukupno 60 poruka i sada ih sve pregledao. Nisam nijednom pomenuo bilo koju tvoju knjigu.

Pretragom na SF timu ne nađoh poruku u kojoj bih pominjao PS.

Sve se, dakle, svelo na jednu jedinu poruku na Krsti!
Za tebe je to proganjanje po netu!


A evo šta si ti sve napisao o meni.

Quote from: Boban on 21-05-2010, 14:43:17
već jesu... nema veze; rekoh ti; to me uopšte ne zanima.
Ali ako neko ko nije pročitao moju knjigu ide po internetu i na osam različitih foruma napiše da ta knjiga baš ne valja, to je maliciozno proganjanje i ja imam pravo da radim šta god mi padne na pamet što njemu neće prijati.

Pa u ovoj temi (izvinjavam se zbog delimičnog citiranja ali kontekst je lako utvrditi jer se sve nalazi na dve strane ove teme):

Quote
4. Ne volim kada me banuju mada je to čest ishod mojih pohoda po kiberokupljalištima. Pritom banuje me osoba sa nikom dan555 koju sam zapazio na tri mesta na netu da izričito pljuje moj roman Poslednji Srbin i da često bude jedini u lepezi komentara koji otvoreno pljuje knjigu, a sada saznajem da je uopšte nije ni pročitao. Nemam potrebu da se moj roman svima dopadne, dapače, zabrinuo bih se, ali sada najednom vidim da postoji osoba koja me izgleda baš mrzi i proganja. Koji bi drugi smisao bio da čovek ode na Krstaricu ili negde treće i pljuje knjigu o kojoj ne zna ništa. Pa to čak ni ja ne radim, svo pljuvanje o bilo kome i čemu sprovodim isključivo na ZS.

Pa onda spuštaš loptu, ali ipak ja "trčkaram okolo po netu" i pišem loše o tvom romanu:

Quote
OK, pljuvanje je prejaka reč, zakk je pomenuo ono kako jeste, da taj čovek trčkara okolo po netu i propoveda kako je to loša knjiga koju on neće čitati. Ja sam našao ukupno tri mesta i baš sam se zapitao gde sam mu se zamerio, a posle sam i shvatio; dakle redosled je: ja se zameram danu555, on na neviđeno ne voli moje pisanje.

I na kraju, sve je to samo tvoje "metaforičko-pesničko" preterivanje...

Quote
Rekao sam šta mislim, verovatno malo metaforičko-pesnički preterano.

Pri tome mi učitavaš da:

Quote
Nije sporno da si na topiku o preporukama za čitanje, gde je neko pomenuo PS, ti napisao da to nije ništa naročito i da nećeš čitati.

Dakle, od 8, pa gomile, pa 3, pa trčkaranja po netu, sve se svelo na JEDNU moju poruku u kojoj kažem da neću čitati tvoju knjigu i objašnjavam da sam takvu odluku doneo zbog toga što mi se stil par odlomaka koje JESAM pročitao ne sviđa.

Quote
Ali razmisli, da li si na tom forumu (krstarica verovatno) za bilo koju drugu domaću knjigu napisao isto to. Nisi, dakle, ti kao uzdržan i odmeren čovek kada za nekoga napišeš to što si napisao za mene, to je zapravo vrhunska pljuvačina jer si ti pristojan, pa ne umeš jače. u tvom univerzumu, na tvojoj skali ponašanja, to je maksimalan napad. kapiraš? I još na nekom art-nešto forumu i na SF timu... tri mesta da pokažeš svoj maksimum negativnosti prema nekom delu.

Pa, čoveče, u istoj rečenici sam napisao da neću čitati ni Deksin KR. Za obe knjige sam objasnio zašto me ne privlače. Moji razlozi govore samo o meni. Kako, za Boga miloga, moji razlozi mogu govoriti o romanima koje NISAM pročitao??? Aman! Kako uspevaš da pročitaš ono što nije napisano???

Gde je tu moje proganjanje tvojih knjiga? Zašto me napadaš i pljuješ?
Zbog jedne poruke u kojoj sam se usudio da kažem da mi se ne sviđa stil dva odlomka koje si sam postavio da ih potencijalni čitaoci pročitaju i odluče da li će ili neće čitati roman?!?

Quote from: dan555 on 17-06-2010, 21:14:34Pa, čoveče, u istoj rečenici sam napisao da neću čitati ni Deksin KR.

To što si stavio PS i KR u isti koš je Bobana najviše i zabolelo

Sada sam zbunjena. Posle ovakvih argumenata, da li Bobana Kneževića treba shvatati ozbiljno ili ne. S obzirom da i sam kaže za sebe da se izražava: metaforički-pesnički preterano!???  Šta to tačno znači? I da li se odnosi i na kritikovanje priča i romana ili...  

Quote from: dan555 on 17-06-2010, 21:14:34
Gde je tu moje proganjanje tvojih knjiga? Zašto me napadaš i pljuješ?

Sad vidim da ima još jedan lik koji je pisao isto: da je prelistao PS na ZS i da ga to ne zanima. Sasvim moguće da sam ja pomislio da si ti i taj lik isti, jer je nastup gotovo identičan, pa mi se to sabralo u glavi. Verovatno sam se zato ogrešio o tebe.
Eto, sada sam suočen sa spoznajom da možda postoje dvojica kojima se moja knjiga ne dopada i da to iskazuju na isti način.
OK, ako ti treba moje javno izvinjenje za sve što sam izrekao protiv tebe, imaš ga.

QuoteSal, u čemu je tvoj problem? Želiš da te svi vole?

Da, to mi je problem,veliki. Ne baš da me svi vole, nego žene.  Želeo bih da me sve ženske vole, al  kako je krenulo, bogme teško! 

'ebiga, znas da se razlicito privlaci...

evo, nasao se ps i u apstraktnom bunilu alkoholnih isparenja, onih koji ga hvale a od zavisti i muke bi najradije da ga spale:). videli smo ga u poslednje vreme i medju "knjigama za plazu", nogatao se malo i fuzbal oko njega, dosli i otisli ocajni gosti iz druge carsije, jer nisu bili uljudno docekani.
svako je o sebi posteno rekao sta ima. o knjizi, gotovo nista znacajno.
sta li se sve jos nece desavati na ps-u?
ocigledno je da je ps knjiga koja zeli da traje. mozda ce tek buduce generacije umeti bolje da je prihvate i razumeju.

Bobane, hvala.
Lepo je znati da (još) nisam za psihijatriju.

Ali opet imaš pogrešan utisak. Ja ne znam kakva je tvoja knjiga jer je nisam pročitao. Samo mi ne odgovara stil kojim si je pisao. To ništa ne govori o tvom romanu, već samo i isključivo o mom ukusu.
Dakle, ne kažem da mi se tvoj roman ne dopada.

Quote from: Boban on 17-06-2010, 20:51:00
ja i kad pljujem čoveka pritom mu pomažem

 ubi me ovolika pristojnost. dosta vise.

degutantno ponašanje.

dajte sad kazan sa sirom i kockice hleba, da se vratimo proverenim vrednostima...

Sa'će srpska sajantologija.

Quote from: scallop on 18-06-2010, 09:50:36
Sa'će srpska sajantologija.

A sta to našoj "sajantalogiji" fali?

Moja definicija iste je "U se, na se, i bogme, pod a' se"
A između toga, neki onako, baš, baš dooobar sf i f, da nekažem i h, roman....

Fala bogu, pa imamo i naše pisce.
Dekadentni Artur, sir, pokoj mu duši, nikad se nije bavio čovekom, niti onim našim "sajantelogizmom", kog opisah po svom kontu, nego stranskim svetovima vs onom dekadentnom izrodu naših naroda i narodnosti... hladni anglosaksonci, sa malo ruske mirođie, Vejkfildovima u Rami. Nauka, naučnicima, malo poštenog seksa zarad kontinuiteta drame, i generacijama Rame i to je to!

Asimov, nasuprot, jadan, oće da pritisne ono malo čojstva iza svojih van polarnih robota, da napravi neku ravnotežu između Arturovog poimanja svebitisanja, i pozitronske humanosti!

I sad se vi pitate, šta Sal, naprđivać, želi da kaže?, Iskaže?
Elem, ovo.

Poslednji Srbin je po mom kontu (nikako da se shvati kao neka duboka kritika, neko kont konzumenta sf-a) delo koje želi da bude definisano sa stanovišta antijunaka (izvini Bobane, al tvoj junak meni tako deluje, uprkos njegovoj sudbini, maltene bogovskoj, koju negira) kao neki most između Asimovih kontova svesti i Arturovih "naučnih junačina"

Jes da me roman, PS, mnogo zabavio, mnogo me terao da čitam i dalje i dalje duboko u noć, i prebrzo sam ga prešao, al taj kont, koji iskazah, mi je bio svo vreme prisutan!

Kako god, PS ima mnogo aspekata za tumačenje, a jedno od tih je i ovo, što napisah.
Kako god, uspeo si, u segmentu da se čitaoc zamisli, poredi i tako!

pa dobro, sve je to lepo što ti kažeš i tačno.
Zašto je loše biti antijunak?
Pa svi smo mi potomci kukavica sa Kosova.
Evolutivno, kukavičluk je važna komponenta preživljavanja.
Ne preživljavaju rat u beogradu prle i Tihi nego oni koji su čamili po tavanima i nisu se nigde eksponirali; ne preživljava Sava Kovačević koji viče juriš i kreće na Nemce, nego onaj ko zaostane u rovu i pusti druge da izginu...

A različita tumačenja su potencijal složene postavke, kad god ima prostora za dileme, delo bude zapaženije...

Pa jebga, u mom prikazu romana sam iskazao da sam se i previše poistovetio sa tvojim junakom.
Što znači, da sam i ja u životu antijunak. Ebeš me, jesam.

Imam neku empatiju ka antijunacima, valjda zato i obožavam Pračeta i Gejmena!

Bil, Heroj Galaksije? E pa i ja sam takav! Uvek naebem, al uvek isplivam.
I mislim da smo mi svi takvi. One "All American Herojse", sa zdravim, bleštavim kefalom, bicepsima, tricepsima i extravagantnom elokventnošču, HAAAAA! Malo morgen!

Mislim da me najviše imponovalo tvoje delo, PS, samo zarad apatije i psihološke nestabilnosti tvog (našeg) junaka!

Vid, opet kažem, takva je moja percepcija romana... ne znači da je svaka takva...

Quote from: Boban on 19-06-2010, 01:52:58Ne preživljavaju rat u beogradu prle i Tihi nego oni koji su čamili po tavanima i nisu se nigde eksponirali; ne preživljava Sava Kovačević koji viče juriš i kreće na Nemce, nego onaj ko zaostane u rovu i pusti druge da izginu...

Ako si sam onda je zaista najbolje da se ne eksponiraš, međutim ako imaš dosta braće onda se isplati rizikovati. Ako ste svi u porodici hrabri onda će neki da poginu, ali neki će postati narodni heroji, i ti heroji će biti veza ostalima u porodici, i ta će porodica prosperirati.

A zašto ga zovemo antijunakom kada je on zapravo običan čovek?
To je američka ujdurma o HEROJIMA pa svi koji ne skaču po oblakoderima i ne smeju se smrti u lice su antijunaci. normalni ljudi se ponašaju normalno. Ja mislim da se glavni lik mog romana ponaša u granicama normalnog, sa ustezanjem i strepnjom tipičnom za običnog čoveka. Stvari sa kojima se junaci knjige susreću takvih su razmera da praktično svima klecaju kolena, čak i jednom klasičnom amerečkom komandosu/heroju/junaku.

Quote from: mac on 19-06-2010, 02:15:52

Quote from: Boban on 19-06-2010, 01:52:58Ne preživljavaju rat u beogradu prle i Tihi nego oni koji su čamili po tavanima i nisu se nigde eksponirali; ne preživljava Sava Kovačević koji viče juriš i kreće na Nemce, nego onaj ko zaostane u rovu i pusti druge da izginu...

Ako si sam onda je zaista najbolje da se ne eksponiraš, međutim ako imaš dosta braće onda se isplati rizikovati. Ako ste svi u porodici hrabri onda će neki da poginu, ali neki će postati narodni heroji, i ti heroji će biti veza ostalima u porodici, i ta će porodica prosperirati.

Na žalost, znam to na svojoj koži, po sebi.

U tim, datim okolnostima, je nabolje na tavanu smrditi, nego "mirisati" junački.
Al opet, motiv je bitan.

Neko, tj svako od nas, bi život dao za svoju decu. Neko i za ženu, brata, sestru i druge jako drage osobe.

Pslednji Srbin je negirao, bio uporan u negiranju da svoju sudbinu prepusti najvišim ciljevima.
I na kraju, kada je konaćno skontao da se ne žrtvuje fizički, da postaje maltene božanstvo, on je opet bio protiv!

Pravi balkan boj bez spejsa, a i bez fejsa....

Quote from: Boban on 19-06-2010, 02:22:56
A zašto ga zovemo antijunakom kada je on zapravo običan čovek?
To je američka ujdurma o HEROJIMA pa svi koji ne skaču po oblakoderima i ne smeju se smrti u lice su antijunaci. normalni ljudi se ponašaju normalno. Ja mislim da se glavni lik mog romana ponaša u granicama normalnog, sa ustezanjem i strepnjom tipičnom za običnog čoveka. Stvari sa kojima se junaci knjige susreću takvih su razmera da praktično svima klecaju kolena, čak i jednom klasičnom amerečkom komandosu/heroju/junaku.

Rekoh ti, ja sam se identifikovao sa njim, čitajuči delo!

On jeste antijunak, baš zato što bi ja isto postupio kao i on.
Sad mislim da ne bi dilkanio kao on, ali , nisam, nikad, bio u njegovoj situaciji da to mogu da kažem verifikovano sto po sto.

Ipak kontam da si ga predstavio "premekanog"

(jebte, u svom "dilkanjenju", tj , perceptivno, paralelnog sveta, opravdano ludi i pizdi, a ne pizdi kad treba voditi keks sa onom lepoticom? tu je kao ne samo normalan, nego Tigar)???

Šta da radi čovek kad je lepo pitala?

Muškarci obično ne odbijaju ponuđeni seks sa lepoticom  .
To je mnogo teže odbiti, nego odbiti učešće u ratu ili ulogu božanskog Mesije.
Mislim da su se u romanu uspešno spojile
kontradiktornosti u ljudskoj psihi.
S jedne strane, ljudi teže misteriji, onostranom, nekoj potvrdi
čuda, ali ako se ona dese, u njima preovladava racio, koji odbija
da ih prihvati. Čini mi se da i Bobanovi junaci imaju tu unutrašnju borbu.
I mnogo su mi realniji ti likovi, nego klasični junaci tipa
pobij i potamani sve neprijatelje, i herojski se vraćaš kući gde
te čeka lepotica u zagrljaju..

Quote from: Sal on 19-06-2010, 01:45:59
Poslednji Srbin je po mom kontu (nikako da se shvati kao neka duboka kritika, neko kont konzumenta sf-a) delo koje želi da bude definisano sa stanovišta antijunaka (izvini Bobane, al tvoj junak meni tako deluje, uprkos njegovoj sudbini, maltene bogovskoj, koju negira)

U grčkoj mitologiji heroj je polubožanstvo ili čovek koji se svojim poduhvatima pretvara u polubožanstvo. Ovaj termin kasnije se upotrebljava za glavnu ličnost pripovesti, romana, filma, stripa... Čitalac se uvek identifikuje sa glavnim protagonistom i na odredjeni način kroz njega prolazi čitavu avanturu. Zato je važno da glavni junak bude stvoren tako da većim delom svojih kvaliteta može za sebe emotivno da veže čitaoce.

Klasičan heroj uobičajeno ima ljudske osobine (hrabrost, snalažljivost, hladnokrvnost) koje su natprosečno izražene. Medjutim, neophodno je dati mu neke slabosti, da ne bi postao super-heroj. Ta njegova mana, opet mora da bude beznačajna u odnosu na njegove kvalitete i ne sme čitaoce da odvraća od junaka. Za razliku od super-heroja, klasični junak ima ideale koji su oličeni u hrabrosti i valjanosti, ali kao i super heroj, on brani poredak. On se često nalazi na strani slabijeg i ugroženog, napada nepravedne ili tirane, što ga uvodi u akciju.

Savremeni heroj razlikuje se od klasičnog po većoj psihološkoj obradjenosti i humanijem pristupu. Manje idealizovan, manji konformista i neuporedivo ranjiviji, on je istinita osoba koja reaguje na osnovu osećanja, neki put čak i kontradiktornih. On je opušten, nemaran i ne tako lep kao klasičan junak, ali je dopadljiv. U svakom slučaju, on i dalje ostaje junak, izvanredna ličnost, manje privučena heroizmom, ali još uvek na strani slabijih i ugnjetavanih. Iako u sebi nosi odlike slične običnim ljudima, savremeni heroj i dalje brani poredak.

Anti-heroj je dopadljiv i svojim osobinama i ponašanjem, čini da se neprihvatljivo prihvati. Na taj način moguće je kritikovati odredjene ljudske slabosti ili odredjene mane društva.

Od 60-ih godina, anti-heroj je postao ključna ličnost u mnogim knjigama, stripovima i filmovima, protestujući protiv okruženja. Tek je pojava video igrica ponovo uzdigla super-heroja, svemogućeg tabažiju, u centralnu ličnost u životima ljudi koje ne zanima njihovo okruženje, nego njihova zabava.

Khm...

Superheroj je mozda bio jednodimenzionalan i uproscene karakterizacije svedene samo na dominantne karakteristike do pocetka sezdesetih godina proslog veka. Sa Stan Leejevim ubacivanjem stvari u drugu brzinu superheroji su humanizovani dodavanjem jos najmanje jedne dimenzije, najcesce nekog hendikepa (fizickog, psiholoskog, moralnog, socijalnog itd.) i od tada njihova dominantna karakteristika (superiornost nad obicnim covekom) vodi vecitu bitku sa njihovim hendikepima.

U poslednjih pedeset godina su svi od Lena Weina i Gerryja Conwayja, preko Petera Davida i Alana Granta, da ne pominjem Alana Moorea i Franka Millera (a pogotovo da ne pominjem aktuelne scenariste poput Judda Winnicka, Granta Morrisona ili Eda Brubakera) superheroje pisali kombinujuci elemente klasicne tragedije, psiholoskog romana i omladinske proze (sa uplivima noira tu i tamo) i njihova karakterizacija je svakako slozenija od onoga na sta bi ljudi pomislili citajuci Kornelijevo objasnjenje.

Videoigre nisu prevashodno narativni medij pa je referenca na njih ne bas sasvim srecna. Ako hocemo da razmatramo njihove narative, lako cemo se sloziti da su oni daleko manje zreli od bilo kog drugog narativnog medijuma, ali i tu se da probrati pregrst znacajnih primera koji apsolutno pobijaju tvrdnju o uproscenoj, jednodimenzionalnoj karakterizaciji.

Max Payne je tipican noir antiheroj u smislu da ima jako izgradjen moralni kod ali da taj kod biva upotrebljen na moralno dubiozne nacine (pritom ni u prvoj ni u drugoj igri ne uspeva da zastiti zene do kojih mu je stalo) (sem ako niste MP2 zavrsili na najtezem nivou).

Nico Bellic je Srbin koji pokusava da opstane u karikiranom Njujorku iako od maltene prvog koraka mora da se bori za zivot (i cast) suocavajuci se sa albanskim, ruskim, jamajcanskim i drugim bandama.

Kratos je spartanski ratni heroj koji uspeva da postane ne polubog vec bog, nakon sto ubije Aresa. Nazalost, covek na mestu boga nikada ne moze opstati i stvari se zavrsavaju nekoliko godina kasnije tako sto Kratos ubija citav grcki panteon, zavrsavajuci eru helenske kulture na dosta ultimativan nacin.

Solid Snake je vrhunski americki spec ops agent koji posle odredjenog vremena pocne da vodi sopstveni rat koji vise nema veze sa nacijama i granicama.

Da ne pominjem Bezimenog, JC Dentona i ekipu i gomile likova u serijalima Shin Megami Tensei ili Xenosaga/ Xenogears.

Ne znam čemu služe postovi o superherojima, herojima, poluherojima i frtalj herojima kada pokušavamo da pojmimo Bobanov pristup herojskom u PS. Da ste ćitali na mom blogu verovatno bi bilo jasnije, ali, pošto smo slabo posećeni, onda ništa.

Ako bih o tome ozbiljno, Boban je godinama u duelu sa superherojskim. Naravno, premisa je - "Šta mi je to trebalo". Sa jedne strane, ne može da se oslobodi potrebe na napiše nešto što bi bilo superherojsko, ali se onda zapita (vidi pod navod) i slomi priču onako kako to zaista treba učiniti. Već smo se susreli sa tom dilemom u romanu "Crni cvet" i zrelost knjige se ogleda upravo u tome. Mi koji smo imali prilike da čitamo roman "Poslednji Srbin" i u ranijim fazama stvaranja, lakše poimamo da je ista dilema i u njemu prisutna. Potreba da obračun Drevnih Manfreda i Hermana na mostu ispred crkve, koja to nije, očuva i u konačnoj verziji nadjačala je potrebu da se ta scena izostavi. Zbog toga smo dobili legendu o pohodu Katarine Celjske (?). Istovremeno se Duško Savanović još snažnije suprotstavio svojom potrebom da ga ostave na miru. Ako mene neko pita to je i suštinska vrednost knjige.

Ova knjiga je, uz osnovno pitanje o potrebi herojstva, za koje mislim da je negirano, jer se Savanović prepušta ali ne i predaje, zasnovana i na dva pitanja, koja su možda, nekome nova, ali su i ona prisutna u njegovom delu. Prvo je: "Što bih ja to vama objašnjavao kad je to ionako neobjašnjivo?", a drugo je, mada naigled novo, deo Bobanove filozofije: "Zašto im ne izaći ususret, ako to tako nedvosmisleno traže?". Ovo poslednje pitanje je paklena predaja, ali ne i oprost. Boban nema varijantu za Eros i forma je slaba zamena za suštinu.

Ovo bi ostalo nenapisano da neki postovi ne izazivaju zabunu, a oko dobre knjige zabune me sme biti.

Zabunu unose ljudi koji nisu ni videli knjigu Poslednji Srbin, poput Meha, koji su se uhvatili za terminološku odrednicu "heroj" i to pokušavaju da sagledaju kroz američki strip, što može da bude jedan od načina u tretiranju te reči, ali to nema nikakve, ni najudaljenije dodirne tačke sa PS.

Sal je rekao "antiheroj", a ja imam običaj da kažem da se zapravo radi o običnom čoveku u vrlo neobičnim okolnostima.
Heroizam kakav nudi američki strip potpuno je besmislen sa stanovišta ljudi i realnosti, to je dimenzija za sebe, i u njoj se može uživati, ali ta pravila nikako ne treba primenjivati na vanamerički strip, a kamoli na književnost ili bilo šta drugo. Uostalom ja sam uvek više verovao prljavom Hariju nego Supermenu.

Ne bih ja da unosim zabunu glede romana koga sam video samo spolja i iz tudje ruke, nego da razvrgnem Kornelijusova pojednostavljenja koja su ipak daleko od stanja stvari u dva medija koja je pomenuo.