ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Za mnoge ljude kada se kaže HEROJ misli se na GLAVNOG JUNAKA nekog dela, ne na heroje i superheroje iz američkog stripa, to je suština razmimoilaženja ovde.
Kornelijus priča o umetničkom poimanju reči heroj, a ti si se našao prozvanim da braniš američki strip.

Pa, jesam, to mi je hobi.

No, Kornelijus je zapravo pokusao da pokaze status savremenog pojma heroja (narativnog dela) i trajektoriju kojom se do njega (statusa) doslo. U tom pokazivanju posluzio se grubim aproksimacijama, pa pokazivanje izlazi iz okvira upotrebljivosti i u ovoj raspravi u kojoj je Scallop prvi potegao distinkciju izmedju superheroja, heroja i antiheroja u tvojem knjizevnom radu. Dakle, iako ti fali koncentracija da to primetis, ja sve to radim zbog tebe!!!

Meho, nisam imao nameru da doktoriram na temi o "heroju", nego da uz jutarnju kafu prokomentarisem Salov napis o Bobanovom anti-heroju. Naravno, mogu da napisem vise strana o svakoj odrednici, ali to verovatno niko ne bi citao, jer svi mrze dugacke postove.

Anti-heroj je proizvod odredjenog drustva koje se trudilo da obori establisment, a nije svojstveno danasnjem, potpuno otudjenom drustvu, kome je glavni cilj zabava ili dominiranje svih ostalih. Sal je verovatno covek u odredjenim godinama u kome se vide fondacije onog nekadasnjeg, protestnog drustva.

Sto se tice unosenje nekog obogaljujuceg detalja u superheroje, kreativno je koliko i oziljak na lepom licu SS oficira (hm, citiram jednog Mehu) koji hladno, ali precizno, pije krv nevinom narodu, kao i ostalim jevrejima i komunjarama.

Dakle, opet sam ja zabrljao? Ne znam kako se to dogodi, ali događa se. Nego, evo još grubljeg pojednostavljenja, bez pominjanja suvišnih imena: klasična literatura je stvarala boga od čoveka, a moderna čoveka od boga. Sve ostalo je izvan trajektorije (pardon, putanje).

Svako nek radi svoj posao najbolje sto ume i mirna backa.

Quote from: Meho Krljic on 19-06-2010, 18:13:15
Svako nek radi svoj posao najbolje sto ume i mirna backa.

A sad, svi na svoje radne zadatke.

Quote from: Cornelius on 19-06-2010, 18:02:39
Meho, nisam imao nameru da doktoriram na temi o "heroju", nego da uz jutarnju kafu prokomentarisem Salov napis o Bobanovom anti-heroju. Naravno, mogu da napisem vise strana o svakoj odrednici, ali to verovatno niko ne bi citao, jer svi mrze dugacke postove.

Anti-heroj je proizvod odredjenog drustva koje se trudilo da obori establisment, a nije svojstveno danasnjem, potpuno otudjenom drustvu, kome je glavni cilj zabava ili dominiranje svih ostalih. Sal je verovatno covek u odredjenim godinama u kome se vide fondacije onog nekadasnjeg, protestnog drustva.

Sto se tice unosenje nekog obogaljujuceg detalja u superheroje, kreativno je koliko i oziljak na lepom licu SS oficira (hm, citiram jednog Mehu) koji hladno, ali precizno, pije krv nevinom narodu, kao i ostalim jevrejima i komunjarama.

Ako sa jedne strane imamo , tj (pisci imaju) za cilj da se glavni protagonista emotivno veže za čitatelja (ili obratno), a sa druge strane imamo glavnog protagonistu koji u datim situacijama ne ispunjava očekivanja čitatelja, a isti se vezao za njega, onda mislim da se taj protagonista naziva antijunakom. Ili tako, ili sam ja nesretno izabrao termin da opišem glavnog protagonistu PS. Jer, mene jeste u par situacija razočarao svojim postupcima.

Kako onda da nazovemo, citiram, "običnog čoveka u neobičnim uslovima?"

Quote from: Sal on 19-06-2010, 23:43:05
Ako sa jedne strane imamo , tj (pisci imaju) za cilj da se glavni protagonista emotivno veže za čitatelja (ili obratno), a sa druge strane imamo glavnog protagonistu koji u datim situacijama ne ispunjava očekivanja čitatelja, a isti se vezao za njega, onda mislim da se taj protagonista naziva antijunakom. Ili tako, ili sam ja nesretno izabrao termin da opišem glavnog protagonistu PS. Jer, mene jeste u par situacija razočarao svojim postupcima.

Kako onda da nazovemo, citiram, "običnog čoveka u neobičnim uslovima?"

Antiheroj je arhetipska figura koja se pojavljuje u svim narodnim predanjima i pripovetkama. Kao i svaki protagonista, on je odredjen grupom elemenata - ime, zanimanje, društveni položaj, fizički izgled, karakter, duhovna stanja - što od njega sačinjava verovatan lik čije se ponašanje uklapa u odredjenu logiku. Anti-heroj, koji je obično dopadljiv, svojim osobinama i ponašanjem, koje su u raskorakau sa zadatim elementima, čini da se neprihvatljivo prihvati. Na taj način moguće je kritikovati odredjene ljudske slabosti ili odredjene mane društva.

Antiheroj može da bude loša osoba (anti-socijalna), osoba koja nema altruističke namere ili koja ne traga za nekim višim ciljem (ima mogućnosti, ali neće da ih upotrebi). Takodje, on može da bude heroj bez razloga (nije ništa tražio, nego je kao običan čovek zapao u neobične prilike). Redje, on ima neki obogaljujući element u svom fizičkom izgledu. Često sa primesama sporednih likova, anti-heroji, svojom ranjivošću mogu da izraze čitavu paletu pravih ljudskih osećanja i vrednosti. Klasični junaci imaju horizontalnu složenost - istovremeno džudista, instruktor padobranstva i stručnjak za hebrejski, dok anti-heroj može da ima vertikalnu složenost - pokvarenjak, povredjena osoba, sebičnjak, ali još uvek ima malo srca.

Antiheroj ni u kavom slučaju nije negativac ili rival. Rival je, posle glavnog junaka, najvažnija ličnost pripovesti i predstavlja, na odredjeni način, njegovu sliku u negativu. On je obično otelotvorenje zla, čvrstog karaktera, ali upropašćenog ludilom, slavoljubivošću, krvožednošću... Njegov fizički izgled je opasan, a ponekad može da bude ćopav, jednook ili nakazan u nekom drugom obliku, što ističe duhovnu i moralnu nakaznost.

Ako mu ni sad ne bude jasno, onda je on moj antiheroj!

To me je podsetilo na savršen film koji govori o antiheroju. Film se zove Heroj a igra ga Dastin Hofman. http://www.imdb.com/title/tt0104412/Inače taj čovek je pravi primer kako u Holivudu možeš da uspeš čak iako si mali, ružan i pričaš kroz nos. On je pravi antiheroj.

Quote from: Tralala on 20-06-2010, 10:39:47
To me je podsetilo na savršen film koji govori o antiheroju. Film se zove Heroj a igra ga Dastin Hofman. http://www.imdb.com/title/tt0104412/Inače taj čovek je pravi primer kako u Holivudu možeš da uspeš čak iako si mali, ružan i pričaš kroz nos. On je pravi antiheroj.

U Americi je sve moguće, pa čak i kada je neko mali, ružan i priča kroz nos... Zaboravila si samo da spomeneš najmanje važan detalj - da je Dastin Hofman izvanredan glumac, jedan od najboljih u generaciji koja je stasala krajam 60-ih.

Inače, ja sam u Ameici video vazda malih i ružnih koji nisu uspeli. Možda zato što nisu nikada stigli u Holivud.

Oh ne, nikako nisam zaboravila da je Dastin Hofman zaista neverovatan glumac. Uvek volim da gledam filmove sa njim. Htela sam samo da kažem da se ne uklapa u stereotip i da je kod njega priznat talenat, što je za površnu američku filmsku industriju koja juri prevashodno dobar izgled kod glumca, zaista za pohvalu.

Ovde se nešto pomešalo. Glavni junak filma "Hero" je zaista antiheroj poput Savanovića. I to je sjajan primer. Potezanje Dastina Hofmana za nos nije. U njegovoj karijeri nema antiherojskog.

pa Hofman je bio sladak kao mlad, ali i on je potekao iz vremena kada sam izgled nije bio jedino merilo.
Na drugoj strani, ja nigde ne opisujem glavnog junaka pa se i ne zna kako izgleda.

Ali ima nekih koje si opisivao, a mi ne znamo zašto.

e, pa tu se ti i ja razlikujemo: ti opisuješ likove i događaje koje smatraš bitnim, zanemarujući atmosferu, a ja opisujem uglavnom ono što gradi atmosferu i sa čime se čitaoci identifikuju, a smisao ponekad ne bude direktno dotaknut.

Hvala Bogu da se razlikujemo. Ja dotaknem i smisao.

a ja puštam čitaoce da sami tragaju za smislom.

Ja sam nedavno napisao nešto, gde sam potencirao kroz simboliku smisao, ideju, kont ili kako već svoje kratke priče, al nisam uspeo.
Scallop sam, koji je pročitao, je video samo delimićno to. Kontam, nisam uspeo da prenesem to, što sam hteo.

Jako je zeznuta ta trasa, pravljenja linije "pisac-čitatelj"

Kao , recimo, "brze pruge Srbije".

Nemomo ni infrastrukturu, a ni lokomotive, sve sa vagonima. Al potenciramo "Brze pruge"

Blah, PS je očito zamro kao topic.
Bobane, vreme ti je da objaviš Jopet neš' ovako ono pravo dobro, pa da se diskutujemo sve u šestnaest...

jebeš topik, važno je da ljudi čitaju knjigu i da im se dopada.

A jebeš knjigu, ako se o njoj ne priča, diskutuje i tako... a dopadanje iste se odražava baš kroz spomenuto!
Mislim, može svako da pročita...

pa pričalo se dosta, gde si bio dosad?
Ljudi pričali pa se smorili, čekaju sada novu knjigu.
Sem toga, nije PS praskavi hit za jednu sezonu; to je knjiga koja će se čitati dugo, u generacijama ljubitelja domaće fantastike postati nezaobilazno štivo. Ja očekujem da ti kao prosvećeni čitalac prvo pročitaš i Crni cvet, a onda da kreneš da propovedaš da su to knjige koje treba isčitati... bez obzira šta mislili o piscu.
A da pisca nije lako voleti, to stoji i da se donekle to projektuje i na dela takođe stoji, ali nema ništa slađe nego kada me ljudi s kojima sam u svađi i s kojima ne govorim zaustavljaju i iskazuju poštovanje povodom ovog romana.

Nažalost, domaću fantastiku sam otkrio nedavno, zahvaljujući Sivki.
Ipak, dok je bilo zlatno doba Sirijusa, naj sam voleo naše pisce... onako mlad i balav.
Eto gde sam bio dosad.

A Crni Cvet ću da pročiam, ne iz inata, nego što me interesuje jako da li sam se zeznuo u tvojoj prozi, ili ne.
Kladim se da nisam.

Ja nemam mišljenje o tebi, sem onoga kao autora.
A kao autor, jedna od legendi (nisi bre jedina) yu fantastike si ono što jesi. Velikan.

A mišljenje o tebi, kao osobi, ću formirati kada podelimo džak soli, ili minimum gajbu piva.
Kakv god da si kao ličnost, ipak mislim da tvoju prozu ne može odraditi glup i-ili zloban čovek.

Vir je vir, a džak soli je je upravo to.

Crni Cvet mi je na spisku za čitanje, čim završim Gejmenovu Knjigu o Groblju.

A te tvoje (naše) generacije "ljubitelja domaće fantastike"... uhhh, mislim da nam je primarna emisija animiranje istih.
Malo ih ima, premalo....

Ja kada sam počinjao s pokušajima objavljivanja, niko živ bre nije hteo da pogleda domaću fantastiku. Nije postojala scena, samo izolovani slučajevi bliski urednicima koji su ih propuštali bez ikakvog kriterijuma. Nisi mogao da dođeš s ulice i ponudiš prozu, priču bolju od one koje objavljuju. Trebalo je poraditi na stvaranju scene koja će poštovati i želeti domaće pisce. I eto nas, jedva nekoliko decenija kasnije, san se ostvario...

Bobane, taj san, koji se ostvario, treba održati.

Veruj mi, ljudi iz mog okruženja kontaju SF ili F prozu kao "ma, svemirske bitke i napad vanzemaljaca"
A kad im objasnim da je to sa Velsom prošlo, oni me gledaju kao što krava gleda u šarena vrata...

Ipak, jedog sam uspeo naterati da pročita Kingovu "Izmaglicu" (znam da nije najsretnije odabrano delo za popularizaciju žanra) i tolikose zalepio, da od mene knjige posuđuje!

Uspeo sam koliko sam mogao!
Stvorio sam jedan milimetar scene.

Ups, ti pričaš o domaćoj prozi, a ja Kinga... sorry.

ma sve je OK. Ne tvrdim ja da su domaći pisci ono što će privlačiti mlade žanru, ali bitno je da se održi atmosfera kako nije demode čitati domaće pisce i da nisu domaći pisci inferiorni u odnosu na Zapadni prosek. jednostavno, da ljudi čitaju i strane i domaće bez predrasuda; niti treba povlađivati domaćim niti uprazno glorifikovati strance.

Лепо речено. Слажем се.

Milovan Rajevac je Poslednji Srbin!

Zaboravljaš na malog Nemca iz Bosne...

U pravu ste. Tihi čovek iz Čajetine me je potpuno zbunio. Rajevac je u stvari više Fipin lik. Marin je pravi emigrant.

Na kraju ipak mora ostati samo jedan.

Who wants to live forever
Who wants to live forever?

Who dares to love forever?
When love must die

stvar je u tome sto mi kao narod jos uvek nismo prevazisli tu neku, ( danas, zapravo nepotrebnu) provincijsku inferiornost u odnosu i na evropu i na americki kontinent. prosek citalaca nove generacije je nepismen, kako na istoku tako i na zapadu. svi zivimo u cudnim vremenima. sta ponuditi mladima a da se ta mahom pomracena, izmanipulisana i osiromasena svest prosiri, da joj se osim razbibrige ponudi i nesto vredno? kako joj prici a da se ne bude dosadan, spor, neshvatljiv? treba da uverimo nase mlade, koliko domaca knjizevnost nije mali mokri lug. to nije lak zadatak.
dobra je zamisao da se kod nas konacno postigne balans izmedju trivijalne i visoke knjizevnosti i sve vise pocinjem da verujem da je to moguce, iako u ovom trenutku, realno zvucim kao optimist bez raloga.

ps je, kao sto sam vec spomenula, roman koji zeli da traje. mozda mu je sudjeno da par decenija odstoji u zapecku elitne manjine.

Ne radi se samo o inferiornosti, realno anglosaksonskim piscima je mnogo lakše, nego našima. Imaju ogromno tržište, pišu jezikom koji je svetski, koji se govori i piše na svim kontinentima, tako da su u velikoj startnoj prednosti.
Plus što se tamo fantastika i inače mnogo više čita.
Kao što je u kafani gost uvek u pravu, tako je i čitalac uvek u pravu  . PS je naišao na dobar prijem, isto tako Malteški šišmiš, Vi što maštate o sreći, itd.
Znači da publika ume da prepozna kvalitet, i ja naše čitaoce ne bi olako potcenjivao. Zašto neka druga dela nisu imala takvu prođu, to nek se pitaju autori- nije krivica do publike, već do njih.

QuoteKao što je u kafani gost uvek u pravu, tako je i čitalac uvek u pravu

Za kafanu se slažem, ali za čitalaca, ne!

Naši čitatelji, koju se vode mahom "telemundo" prozi (znate kojima) nemaju ni najmanjeg pojma o kvalitetu, nego o kvantitetu. (Sponzoruša je i dalje vrh Srpskog izdavaštva)

Elem, da pojasnim.
Prvo, fantastika je na balkanu bauk. Ono, kao, "žive u oblacima, mamu im....grrr"
Drugo, ono malo ljudi što razume i voli i čita fantastiku, su okrenuti velikanima te proze. Klark, Silverberg, Le Gvinova, Strugacki buraGeri, Hajnlajn, Tolkin i sve ostalo šta nudi za 400 din godišnje biblioteka. (Asimove, izvini, i ti si tu)

I kada uporedimo forsirani ukus čitaoca, sa domaćom prozom fantastike, dobijamo jednačinu gde smo mi, donji!

Elem, šta je tu šta, i ko je ko?

PS može ladno rame uz rame sa nekim strancima. To jeste činjenica.
Ali, PS mora da se reklamira, da se malo izdavać stisne i počne marketing.

Konstantinovo Raskršće je primer toga!

ti ne znas eripose, da zapad nije ono sto srbi u srbiji misle da jeste, i uvek su mislili. nemoj se ni nadati da se ovde fantastika vise cita, da se ovde ista vise cita nego u srbiji. naseljeniji je prostor pa zato ima i vise knjiga:) zivi se brzo pa je tako i onih pravih pisaca i prave publike vrlo malo. nema vise homemade literature. establisment diktira stancovanje i "genetski modifikuje" cak i knjizevnost. nje slabo ima, jer sve sto vredi zahteva strpljenje. naglasavam, brzo se ovde zivi.
znaj, da nikako ne pocenjujem nasu publiku, tako bih ponizila i sebe, zar ne?
ja govorim o krizi kulture i novim generacijama svuda u svetu.
nas tamo jos nije zahvatio taj po obrazovanje i dusu, destruktivni tsunami, sa zapadne strane. zapljusnula nas je samo senka. toga se treba cuvati.
nasa publika, na srecu jos uvek ume da prepozna kvalitet jer su i nasi pisci veoma kvalitetni. samo sterpim za nove i buduce generacije. mi smo dugo bili u kamenom dobu naucne fantastike. ona se kod nas nije ni tretirala kao knjizevnost. nalazili smo je po coskovima zabavnika, galaksije, ko prosjaka ispod stajge. proslo je vreme kada smo (uglavnom) samo znali za lema, asimova, ursulu, bakicevo besnilo, kosov sneg i led... glisicevu leptiricu, lazarevu ugasenu zvezu.
dans, vec mozemo slobodnije da disemo u toj dugo potiskivanoj atmosferi zanra o kome je rec, ali ja strepim od zagadjenog vazduha koga prlja lukava amerika.
u kafanama se sve vise i kod nas servira vestacka i brza hrana.
nas srbe ne treba da muci jezicka barijera probijanja u svet, niti inferiornost u odnosu na anglosaksonce. mi treba da ponosno pisemo onako kako mislimo, i doslovno i figurativno.  

Quote from: asja on 28-06-2010, 04:23:35nasa publika, na srecu jos uvek ume da prepozna kvalitet jer su i nasi pisci veoma kvalitetni. samo sterpim za nove i buduce generacije. mi smo dugo bili u kamenom dobu naucne fantastike. ona se kod nas nije ni tretirala kao knjizevnost. nalazili smo je po coskovima zabavnika, galaksije, ko prosjaka ispod stajge. proslo je vreme kada smo (uglavnom) samo znali za lema, asimova, ursulu, bakicevo besnilo, kosov sneg i led... glisicevu leptiricu, lazarevu ugasenu zvezu.
dans, vec mozemo slobodnije da disemo u toj dugo potiskivanoj atmosferi zanra o kome je rec, ali ja strepim od zagadjenog vazduha koga prlja lukava amerika.

Bakićevo "Besnilo"? Zapravo zvuči tačno.

Nego, ako pričaš o domaćem SFu, onda možda ima smisla reći da nema zasluženu recepciju, jer kvalitet daleko nadmaša čitanost; iz kamenog doba je izašao davno.

Ako pričaš o stranom SFu, takođe nije na mestu... Edicija KENTAUR je lestvicu postavila jako, jako visoko za sve ostale koji su došli posle. Čak ni POLARIS nije bio na tom nivou...

Zakk, mislim da je tebe potaklo Bakićevo "Besnilo". Takva omaška za nekog ko je dvadesetak godina izvan zemlje, a samo stotinak postova otkako je prisutan na ZS je sasvim prihvatljiva. I "Kentaur" je tada bio prilično van opažaja mlađih čitalaca. Kao što je domaća fantastika do 2009. bila van opažaja domaćih čitalaca. Više bih voleo da si se osvrnuo na Eriopsov komentar koji je potakao Asju. Tu bi mogao da se razmahneš.

"Kentaur" jeste bio kamen temeljac, ali "Polaris" i Bobanova izdanja su potpuno otvorila prostor fantastike. Nikako se ne bih složio sa procenom tih izdavača, kao ni sa indirektnom ocenom izdavača domaće fantastike u poslednje dve godine. Složio bih se samo sa onim gde si se složio sa Asjom. Njeni komentari daleko nadilaze potrebu da budu korigovani.

Quote from: asja on 28-06-2010, 04:23:35
ti ne znas eripose, da zapad nije ono sto srbi u srbiji misle da jeste, i uvek su mislili. nemoj se ni nadati da se ovde fantastika vise cita, da se ovde ista vise cita nego u srbiji. naseljeniji je prostor pa zato ima i vise knjiga:) zivi se brzo pa je tako i onih pravih pisaca i prave publike vrlo malo. nema vise homemade literature. establisment diktira stancovanje i "genetski modifikuje" cak i knjizevnost. nje slabo ima, jer sve sto vredi zahteva strpljenje. naglasavam, brzo se ovde zivi.
znaj, da nikako ne pocenjujem nasu publiku, tako bih ponizila i sebe, zar ne?
ja govorim o krizi kulture i novim generacijama svuda u svetu.
nas tamo jos nije zahvatio taj po obrazovanje i dusu, destruktivni tsunami, sa zapadne strane. zapljusnula nas je samo senka. toga se treba cuvati.
nasa publika, na srecu jos uvek ume da prepozna kvalitet jer su i nasi pisci veoma kvalitetni. samo sterpim za nove i buduce generacije. mi smo dugo bili u kamenom dobu naucne fantastike. ona se kod nas nije ni tretirala kao knjizevnost. nalazili smo je po coskovima zabavnika, galaksije, ko prosjaka ispod stajge. proslo je vreme kada smo (uglavnom) samo znali za lema, asimova, ursulu, bakicevo besnilo, kosov sneg i led... glisicevu leptiricu, lazarevu ugasenu zvezu.
dans, vec mozemo slobodnije da disemo u toj dugo potiskivanoj atmosferi zanra o kome je rec, ali ja strepim od zagadjenog vazduha koga prlja lukava amerika.
u kafanama se sve vise i kod nas servira vestacka i brza hrana.
nas srbe ne treba da muci jezicka barijera probijanja u svet, niti inferiornost u odnosu na anglosaksonce. mi treba da ponosno pisemo onako kako mislimo, i doslovno i figurativno. 

Поново ћу се понети као посмтрач, и рећи само - волео бих да сам ја ово написао. Сјајно, Асја! 

Eto.

@scallop
Ma jok, ono je simpatična omaška, evidentno je da Asja zna šta priča.

Za ovo drugo, možda si u pravu, ja sam gledao prema sebi: meni je KENTAUR bio više nego u dometu - uđeš u biblioteku i zalepiš se za tu policu. To je to, nema dalje dok se ne iščita. Zamešano sa Polarisom i šta se već dalo naći od Znaka Sagite. Ali ako toga nema, tj ako Asja priča o periodu pre toga, onda je svakako postojao problem...


Što se Eriopsove izjave tiče...

Quote from: Eriops on 27-06-2010, 18:02:14
Ne radi se samo o inferiornosti [čitaoca], realno anglosaksonskim piscima je mnogo lakše, nego našima. Imaju ogromno tržište, pišu jezikom koji je svetski, koji se govori i piše na svim kontinentima, tako da su u velikoj startnoj prednosti.
Plus što se tamo fantastika i inače mnogo više čita.
Kao što je u kafani gost uvek u pravu, tako je i čitalac uvek u pravu  . PS je naišao na dobar prijem, isto tako Malteški šišmiš, Vi što maštate o sreći, itd.
Znači da publika ume da prepozna kvalitet, i ja naše čitaoce ne bi olako potcenjivao. Zašto neka druga dela nisu imala takvu prođu, to nek se pitaju autori- nije krivica do publike, već do njih.

Svakako, američko/englesko tržište je daleko veće, i imaš kome da prodaš knjigu. Ali time nije njima lako, nego je nama u ovim uslovima teško. Eriops kaže da publika ume da prepozna kvalitet, Asja se pita kolko takvih ima i da li će biti novih. Malo ih je  i treba nam još. Svaki put kad prodamo neku knjigu domaćeg SFa - pevamo. Nije problem ni žanr, ni predrasude, nego ljudi ne znaju: mi nemamo organizovana predstavljanja van Komarčića (sve ostalo nam je jako jako sitno). Ne širimo priču.

Dalje, ne mislim da je čitalac uvek u pravu; niti je uvek krivica autora što mu delo ima/nema prođu. Mnogo je tu faktora...

Quote from: zakk on 28-06-2010, 13:19:19
Svaki put kad prodamo neku knjigu domaćeg SFa - pevamo. Nije problem ni žanr, ni predrasude, nego ljudi ne znaju: mi nemamo organizovana predstavljanja van Komarčića (sve ostalo nam je jako jako sitno). Ne širimo priču.

Dalje, ne mislim da je čitalac uvek u pravu; niti je uvek krivica autora što mu delo ima/nema prođu. Mnogo je tu faktora...

Naglašavam i potvrđujem... nažalost, tačno je.
A imamo tako dobro domaće pisce... 

Quote from: Eriops on 27-06-2010, 18:02:14
Znači da publika ume da prepozna kvalitet

Ovo je daleko od istine. Samo izuzetno mali deo publike ume da prepozna kvalitet. Ostalima je kvalitet nebitan, a dosta puta im i smeta, jer koči stereotipne likove u steretipnim situacijama i odbacuje kič. Pre bih rekao da publika ume da prepozna proizvod široke potrošnje. Prirodno, kvalitetan proizvod široke potrošnje nema veze sa kvalitetnim umetničkim delom.

deco, tek sad videh svoju neoprostivu ali slucajnu omasku koju sam pocinila iz rasejanosti. pekic, more, moj omiljeni pisac! pozovite frojdov duh da mi oma sudi! zasto sam juce toliko mislila na iliju?
kasnije cu joste da se latim obrazlozenja svojih propusta i gresaka mojego predhodnoga izlaganja. a mozda i necu.

opusti se; od žena se i ne očekuje veća usredsređenost od one koju mahom pokazuješ.

usput da recem, sad se konsultovah s' fromom na caju, ko tesla sa tvenom. veli on meni: tvoja omaska inicijativno predstavlja tvoju podsvesnu zelju da se zalozi tema koja ti se dopala.  zato se ilija i spetljo s' branom, u tvom zenskom mozgu.

a ti bobane, molim te usredsredi se i budi dzentlmen. sta ce reci zene na forumu?

kad vec spomenuh teslu, setih se da bi uskoro bio red da uzvratim zaku poljubac, koji mi dade onomad, kad sam pitala : imal'l i erotike u skrobonjinom romanu?

opet omaska, stvarno nije bilo namerno.

tojest, spetljo s borisavom.

blago onom ko pogubi razum u mladosti......