ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Krvava kiša, Majkl Dibdin, courtesy of ginger&Kunac.

Meni lično je Lašonov Milenijum draži, no to je pitanje ukusa. Odlično vođen kriminalistički roman, sedmi deo u serijalu, ali ga je moguće pratiti i ako niste čitali prethodne delove. Vidi se da je tu u prošlosti svačega bilo, ali ono što je neophodno za praćenje Krvave kiše je u Krvavoj kiši, ostalo bi samo dodalo na uživanju.

Dva zgodna - mala po obimu, ogromna po značaju, izdanja kuće Karpos

Mišel Fuko - "Poredak diskursa"
&   
Luj Altiser - "Ideologija i državni ideološki aparati"

Zna li neko da li je ovo prevedeno na srpskohrvatski?

Jahrestage. Aus dem Leben von Gesine Cresspahl. - Uwe Johnson

Misel Uelbek: "Elementarne cestice" i "Mogucnost ostrva"

Quote from: lilit_depp on 06-05-2010, 11:09:32
Zna li neko da li je ovo prevedeno na srpskohrvatski?

Jahrestage. Aus dem Leben von Gesine Cresspahl. - Uwe Johnson

Nije. Tj. nije za vreme Jugoslavije i posle u Srbiji, cenim što je mnogo debelo. Možda su preveli Hrvati posle '91 ali nisam čula.

Quote from: Jevtropijevićka on 06-05-2010, 18:19:15
Nije. Tj. nije za vreme Jugoslavije i posle u Srbiji, cenim što je mnogo debelo. Možda su preveli Hrvati posle '91 ali nisam čula.

Hvala. Krenula sam da citam u originalu, ali ogromno je, trenutno sam losa s vremenom a bas mi se cita, pa rekoh da nije prevedeno.
U jednom momentu sam htela da krenem precicom i odgledam filmove Margarethe von Trotta http://www.imdb.com/title/tt0239175/ , ali javlja mi se da bih puno izgubila.
Hm, malo cudno da se nisu pozabavili prevodom iako mi je jasno da sama tema u zlatnom dobu prevodilastva mozda i nije bila previse popularna.

U svakom slučaju treba da pogledaš Von Trottu. Ona je veliki reditelj.

Quote from: crippled_avenger on 06-05-2010, 21:36:01
U svakom slučaju treba da pogledaš Von Trottu. Ona je veliki reditelj.

Definitivno cu pogledati njen Jahrestage (4 DVDa), al mi se cini da je moguce da njen left-wing pogled na svet nije uspeo da docara cari komunistickog rezima (nazi verujem da je lepo obradila  ) u onoj meri u kojoj ga je, verujem, Johnson opisao u knjizi, tj. knjigama.
E sad, to misljenje zasnivam na cistoj predrasudi, posle procitanih 100-tinjak strana i nepogledanog filma (sto nije nista novo za sagitu  ). Al ipak bih prvo da citam, pa onda da gledam.

Sto se tice von Trotte & ostalih dela, gledala sam je i ko glumicu i ko reditelja i da, jeste dobra, tj. meni se svidja. A volim joj i ex-muza, a i kolegu iz Baala.  
Nego, kad sam vec kod Brechta, prosto je za nepoverovati koliko Austrijanci (mislim prvenstveno da politicke aktiviste po pozoristima) zele da ga zaobidju, al nekako im to nikako ne polazi za rukom.

СВА СИРОЧАД БРУКЛИНА - Џонатан Летем, симпатичан роман о лику са Туретовим синдромом, који на своју руку истражује убиство свог мутног шефа.

Odličan je Letem. Preporučujem roman Guns, with Occasional Music (to mu je prvenac, SF-krimić) kao i zbirku priča The Wall of the Sky, the Wall of the Eye. Imam od njega i roman Amnesia Moon, ali on još nije stigao na red za čitanje...

Шта ли је преведено и издато од тога код нас? Можда има у локалном библиосу...

Mislim da osim Sve siročadi Bruklina ništa više nije prevedeno, ali nisam siguran...

Damn! стварно ми је мука да читам са компа и на енглеском, увек траје годинама...али, добро, он је релативно млад писац, можда и издају још нешто од њега....

lilit, sticajem bizarnoih životnih okolnosti imao sam priliku da provedem dosta vremena sa austrijskim levičarima i dosta sam se razočarao u njihov umetnički ukus. Odnosno, ukus sam po sebi je takav-kakav je, ne vredi o njemu raspravljati već me je zbunila neka suštinska apolitičnost pristupa umetnosti.

Alain Badiou - "Mračni raspad - O kraju državne istine"

Ko je to objavio Badjua? Reče mi jedan profesor da su u Srbiji objavili i Ransijerov "The Emancipated Spectator"... Ko god da ovo objavljuje, svaka mu dala.

... hrvatsko-srpsko izdanje knjige "D'un désastre obscur, Edition de l'Aube" (Mračni raspad, O kraju Državne istine). Izdavači su Jan Van Eyck Academie, Maastricht i Arkzin (Zagreb, 2009), a prevodioci Ozren Pupovac i Ivana Momčilović.

Prema navodima prevodilaca, prva verzija prevoda tog teksta nastala je na srpskohrvatskoj varijanti hrvatskosrpskog jezika 1995. godine.

Povodom tog prevoda i konferencije u Beogradu koju je "Mračni raspad" trebalo da osvetli, Badju je tada napisao danas, nažalost, izgubljen tekst, "Pravac Istok-Zapad". Četrnaest godina kasnije, prevodilac se odlučio za korigovanu, hrvatskosrpsku varijantu srpskohrvatskog jezika, sa pogovorom na srpskohrvatskom. Jugoslovenska komunistička invarijanta strpljivo smeštena u četrnaest godina nemogućeg i odlaganog objavljivanja, potvrđuje osnovnu tezu knjige, komunističke večnosti koja nužno izlazi iz svog vremena i obavezni je poliglota.

 ...a EMANCIPOVANOG GLEDAOCA Žaka Ransijera je aprila ove godine objavila Edicija Jugoslavija pršlog meseca, a dva meseca unazad i POETIKU ZNANJU, cena sitnica - ni 200 dinara...

Hvala, Ginger. Nisam čitao ovu badjuovštinu, ali The Emancipated Spectator je obavezna lektira. Baš me raduje da su naši u Ransijeru prepoznali pravu stvar.

Potražiću ovo. Valjda ima tih izdanja kod nas ovamo.

...šta bi bilo ovamo? Ukoliko je CG, sigurno postoji način da se dobaci, kako čujem Blade Runner je u Srbiji, evo, dobrovoljno se prijavljujem da ti po njemu pošaljem željeno, ukoliko je tebi to izvodljivo...

Hvala na ponudi, Ging, ali nije žurba. Nema potrebe da te cimam, jer ionako neću imati vremena da se bacim na to prije nego se semestar završi, a do tada ću vjerovatno i skoknuti do Beograda.

Hvala još jednom.

...nije nikakvo cimanje, čast bi mi bila da pomognem susedu, ako se predomisliš, ne oklevaj, no javi... I aim to please...

prevedena je 2008. i ransijerova politika književnosti, to mogu da ti pošaljem u elektronskom obliku, ali verovatno već znaš za izdanje...

Pošalji meni Ransijera u elektronskom obliku.

poslo

Ma jok. Ja uopšte nisam znao da je Ransijer objavljivan kod nas. Samo znam da su Hrvati objavili "Mržnju demokratije" i "Učitelja neznalicu".

Ajde, pošalji i meni to na e-mail. Thanks.

poslo sam i tebi

Zahvaljujem.

I uopšte mi nije jasno kako mi je ovo promaklo.

Badiou je izašao u Hrvatskoj, gde sam ga i nabavio. Tamo je izašlo i STOLJEĆE koje je kod nas u Ediciji Jugoslavija, izašlo kao VEK. E sad, Badiou je zastupljen i sa prvom svesdom, uvodom u KOMUNISTIČKU HIPOTEZU. To je lep izdavački detalj, jako simpatično dizajnirana sveska u bukvalnom smislu. Meni je lično šarmantnija kao fetiš nego kao materijal za čitanje. Mislim, tekst je okej, ali to je zaista samo tizer.

Koliko sam shvatio iza Edicije Jugoslavija stoji Ivana Momčilović.

Quote from: crippled_avenger on 19-05-2010, 11:14:24
lilit, sticajem bizarnoih životnih okolnosti imao sam priliku da provedem dosta vremena sa austrijskim levičarima i dosta sam se razočarao u njihov umetnički ukus. Odnosno, ukus sam po sebi je takav-kakav je, ne vredi o njemu raspravljati već me je zbunila neka suštinska apolitičnost pristupa umetnosti.

ma vidi, ja vecinu svojih "pogleda na austrijsku umetnicku scenu" donosim na osnovu razgovora s mojom drugaricom koja je dramaturg s tim sto joj je sad osnovni posao da ide na premijere i pise o pozorisnim predstavama. e sad, ona je daleko od toga sto navodis, al i generalno nije bas tipican lik tako da ona nije dobar primer.

narucila sam jahrestage prevedenu na engleski.  .

u medjuvremenu sam procitala Heute wär ich mir lieber nicht begegnet, Herte Müller i dopalo mi se. bez obzira na svo pljuvanje na sagiti  , ta zena uopste ne pise lose.

ona ne piše loše, nego je politički problematična

heh, meni, ko latentnom komunisti, malo ko nije politicki problematican.  
sto se tice herte müller, javlja mi se da bi mnogi na njenom mestu bili takvi (politicki): otac SS-ovac, majka zavrsila u sovjetskom kampu posle WWII, a ona odrastala u rumuniji ko german minority (ja i danas ne bih volela da odrastam u rumuniji, a nit sam german nit su pedesete, sezdesete, sedamdesete, osamdesete... ).
salim se malo, ali cini mi se da samo retki mogu sagledati siru sliku kad ih nesto licno dotakne, a HM definitivno nije jedna od njih (za razliku od mog otkrovenja pod stare dane, gore pomenutog uwe johnsona).

usput budi receno, vise mi se svidja kako pise HM nego elfriede jelinek, iako mi je ova druga "privatno" mnogo draza.  

ja baš sad čitam elfride, to je više na liniji ekspresionizma, beket-žene varijanta, dosta je to gušći tekst, herta miler je strejt varijanta. i meni više prija herta miler, ali ja sam spreman i da bol i patnju uvrstim u izvanredna iskustva, tako da elfridi dam poen više

СНОВИ СА БУНКЕР ХИЛА - Џон Фанте, последњи роман о Артуру Бандинију, пишчевом алтер-егу, настао доста касније од осталих и слабији од њих, али ипак добар...А.Б. је и даље неприлагођени, искомплексирани мали дркош. 

Meni pade u sake "Rechnitz", pozorisni komad Elfriede Jelinek koji se cita u jednom dahu. 1945. Nazi & Gestapo party u austrijskom zamku, Rusi pred vratima, 180 Jevreja brutalno ubijeno iz ciste zabave toj jednoj noci. Tela jos uvek nisu locirana.

"Valkira", Marija "Vukodav" Semjonova.

Kao što sam rekla na drugom topiku, nije fantastika u koju je zbog Vukodava svrstavaju, nego istorijsko-ljubavna priča. I to veoma simpatična, mada je spisateljska veština manja nego u serijalu o Vukodavu.

"Sara i Avram", Orson Skot Kard (prevod romana "Sarah"). Za razliku od uobičajenih dela ovog autora, ovde jedva da ima bilo čega nalik na fantastiku; ispričana je, u proširenom obliku, biblijska priča o Sari i Avramu, neke stvari su malo izmenjene (recimo, ovde su Lotova žena i Sara sestre), akcenat je najviše na ljudima, fantastičnog praktično i nema. Kard ume da piše, tako da je knjiga uživanje.

"High Five" i "Hot Six" Janet Evanovich, peta i šesta knjiga u serijalu o Stefani Plam, lujki iz Džersija koja je, nakon otpuštanja, naterala svog rođaka Vinija da joj da posao lovca na ucene, i konstantno upada u nevolje. Lagana i veoma zabavna literatura sa gomilom otkačenih likova.

"Filozofija straha", Laš Fr. H. Svensen, o sistematski preterano izazvanom strahu u današnjem društvu. Zanimljivo napisano, scallopu bi se verovatno dopala fora sa opakom supstancom dihidrogenmonoksidom.

DEJVID KRONENBERG - AUTOR ILI REDITELJ? od Marka Brauninga.

Quote from: angel011 on 31-05-2010, 21:58:51
"High Five" i "Hot Six" Janet Evanovich, peta i šesta knjiga u serijalu o Stefani Plam, lujki iz Džersija koja je, nakon otpuštanja, naterala svog rođaka Vinija da joj da posao lovca na ucene, i konstantno upada u nevolje. Lagana i veoma zabavna literatura sa gomilom otkačenih likova.

Ovo podseća na skorašnju pričicu, http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=9089.0

Jes', bogami! Svidela mi se otkačenost te Save u  . Možda Angel pogleda koliko se to poklapa ili i dalje ima mesta.

Ako misliš na poklapanje u smislu plagijata, nije.

A i bez mogućnosti plagijata, sasvim se dovoljno razlikuje.

Ako te zanima Stefani Plam, prve dve knjige su prevedene i ovde, "Prvi za lovu", i "Drugi za kintu".

Nisam mislio da je plagijat. Boki je napipao zanimljiv pristup, drzak i otkačen, ali nisam uspeo da ga ubedim da u tom pripovedanju može da ulovi zeca. Zapeo je za svoju epsku fantastiku, pa to ti je.

Što se tiče čitanja u ovoj temi, davim se u knjizi "Etrurci i Deroni" prof. dr Radmila Petrovića. Fantastičan presek perioda od X do II veka p.n.e. na Balkanu, ukljućujući okolne regione. Težište je na arheološkim podacima širokog spektra, s tim što je podatke klasičnih autora strpao među sve kasnije istraživače, uz obrazoženje da su svi naknadni rukopisi opterećeni zaključivanjem pod uticajem sopstvenog vremena. Sve mi deluje nekako smislenije, mada se teško probijam kroz prilično nepismen i očigledno nelektorisan tekst. To je sjajna baza za epsku fantastiku (sic!), kad bi neko čitao pre nego što počne da piše. Posebno je zanimljiv pogled na religije koje vidi kao lokalne, a zvanične panteone kao naknadno izvedene. Haug.

Kim Philby - `Moj tihi rat`

...osećao bih grižu savesti da, za svaki slučaj, ne skrenem pažnju na jedno vanserijsko izdanje...

..prvog prevoda na srpski se dokopao i već tridesetak godina upokojeni Džon (Vilijam) Čiver. Tokom zime u našim knjižarama se pojavilo izdanje njegovog kraćeg romana OVO STVARNO LIČI NA RAJ (Oh, What a Paradise It Seems, Mono i Manjana) u prevodu Zorana Paunovića....

...za potrebe brzopotezno dijagnosticiranja Čiver je često predstavljan kao američki (mada, nešto savremeniji) Čehov. Poređenje stoji jer ova dva pisca spaja sveprožimajući osećaj nostalgije, znalački gradirana atmosfera unutar priče, te opsednutost podvojenošću čovekove ličnosti i neskladom između javno obznanjivanog lika i zatomljene istinske duše. Ipak, Džon Vilijam Čiver je prevashodno američki pisac, i njegova dela odlikuje naglašen duh americane, te se njegovi junaci svi do jednog rvu sa osećajem sputavajuće melanhiolije i WASP-ovske potrebe da se ipak dela...

...OVO STVARNO LIČI NA RAJ je kratki roman koji sasvim dostojno reprezentuje Čiverov dar da oneobiči i i ono najuvreženije, a maestralno skrojena priča o čoveku koji hrli u naručje nesreći i turbelentim tranzicijama svoje duše na slikovit način opisuje domete velikog književnog genija...

...roman je objavljen u ediciji BLAGO izdavačke kuće Mono i Manjana, i tamo mu je zbilja i mesto. OVO STVARNO LIČ NA RAJ je riznica majstorski životopisanog bola egzistencije koja nije birana, ali iz koje se barem na mahove da uteći u neki vrliji svet. Neizostavna preporuka za ljibitelje Foknera, Dos Pasosa, Fantea i Erskina Koldvela, kao i za sve one slabe na alt-country zvuke....

      Drago mi je da prevode Cheevera. Nisam imao prilike da procitam nijedan njegov roman, ali jesam price: zbilja velicanstven autor. Valja se domoci ovog naslova. 

     Sto se tice pomenutih ljudi, nikada nisam citao Fantea, ali bih datom spisku pridruzio i covjeka sa imenom John O'Hara.   

     

Добар је Фанте, Лом је изгледа на путу да изда све његове романе...

НА ЗАПАДУ НИШТА НОВО - Е.М. Ремарк, један класик мање...добар роман, у почетку мало досадан, али после се захухтава, лично, већи утисак на мене је оставио Три ратна друга.

Zbog Mondijala sam se izuzetno zainteresovao za latinoameričku književnost, tako da sad čitam roman ,,Ja vrhovni'' paragvajskog pisca - Roa Basta.

Roman govori o nastanku nezavisne paragvajske države, koja se svesno opirala Buenos Airesu.

Odnos velike Argentine i malog Paragvaja je sličan Srbiji i Crnoj Gori.

Posle propasti grada do temelja, Paragvajci su ga obnovili ponovo. I pored svega, mnogo kasnije odbijali su integraciju.

I pored zanimljive istorije roman je težak za čitanje. Mnogo je lica (naročito generala), nema odrednice kad koji priča i zahteva se debela koncentracija u čitanju.

Pročitala "Persijsko ogledalo" Mimora Petrovića. Mislim da je neko to svrstao u fantastiku; najpribližnije fantastici što sam ja tu videla su tripovi i fiks-ideje.

Priča je o potrazi za dvojnikom, za sobom, za sopstvenim identitetom, i o nalaženju odgovora kakvom se protagonista nije nadao i od koga je podsvesno strahovao, i na kraju potpuno odlepi. Ima tu i drugih stvari, ne bih sad da spojlujem. U svakom slučaju, vredi čitanja.

Upravo čitam jedan plitki triler Venecijansku zaveru od Stiva Berija...tipičan Njujork Tajms besteseler...
Dobio sam ga za rođ pa ajd da to ''odradim''.

...najsrčanija moguća pohvala za kraći roman BAOL JEDNA MIRNA REŽIMSKA NOĆ Stefana Benija... ovo je upadljiv zaokret u odnosu na KAFIĆ ISPOD MORA (objavila beogradska Prosveta pre tuce godina), reč je o nadrealnoj antiutopijskoj  ubitačnoj satiri, a koja je uz sve to i urnebesno duhovita... BAOL... je parodična avanturistička povest o zapetljancijama jednog baol maga u rušenju totalitarnog društva na vrhuncu dekadencije... ako treba posezati za pojašnjenjima, BAOL... u sebi nosi maštovitost i apsurdizam ponajboljih radova tog pravca iz pera Borisa Vijana, kao i poetičnost i samokontrolu Dina Bucatija, a sve skupa ostavlja utisak dela kakvo se Svetislav Basara godinama/decenijama upinje da napiše... a Beniju to polazi za rukom bEz vidnijeg upinjanja...

...sledi omotnica za hrvatsko izdanje, u Srbiji je ovaj roman prisutan kao zajedničko izdanje novosadskih kuća Kiša i Promotej, a u zbilja nadaghnutom prevodu Marije Kajtez i još jednom superiornom rešenju korica by Saša Stojanović...