ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

....imao se rasta i roditi.

nego, gde smo ono stali? sambadi mensn i "kentaur". oprostite mi na blagoj senilnosti i siptomaticnim omaskama, ali da, tu je bilo sjajnih naslova i secam se da sam se tada, tih relativno davnih godina, upoznala po prvi put i sa "covekom iz visokog dvorca". zahvaljuci tome, danas na policama imam skoro celokupnog ficu dika. kentaur je bio za neku decu, (pored "alefa") u to vreme, pravo ostrvo blaga.

kada je rec o proseku citanosti, nas srbin mnogo vise poznaje kvalitetne pisce u odnosu na jednog prosecnog amerikanca. koliko srbija stane u jednu nort ameriku? kakvu osnovnu edukaciju pruza i pruzala je "amerika cemerika" svome narodu?
piatajte ovde jednog tinejdzera kako se zove novi premijer, pogledace vas belo. sto se knjiga tice, ipak, istina je, svaka srdovecana usedelica, zna za "leonardov kod". mnoge nase zene cule su (ako nisu citale) i za "fukoovo klatno".









 

da se vratim na temu o ps-u. ocekujem da ce se uskoro pojaviti novo izdanje ovog romana pod originalnim naslovom: Zivosahranjeni. mnogi koji su ga ovde citali, takodje se nadaju. boban nas je ubedio da nema predaje i da je on samo svoj autor. duguje nam ulaganje jednog kvalitetnijeg vremena, koje bi trebalo da ulozi u zadnjih stotinak stranica svog, kao sto vec rekoh, odlicnog romana, koji bez preterivanja i sasvim objektivno spada u everest nase danasnje sf/f. knjizevnosti.  mozda bi bilo dobro da proceslja to nesto, malo cvorica koji su se tu i tamo pojavili usled viska njegovih likova, zbog onih koji nisu u stanju da cuju "visak nota", i mozda bi vredelo da malo, ali samo malcice, kontrolise to svoje kreativno ludilo i kreativni haos.

A šta fali poslednjoj stotini stranica?...
Roman se ubrzava, prvi dan jedno poglavlje, drugi dan dva poglavlja, pa onda pet i šest za četvrti dan; dakle, taj poslednji dan nastupa negde na strani 150 i razvlači se do kraja.
Ajde sedi lepo, razmisli, s olovkom u ruci šta bi trebalo protresti, gde dodati, gde razvući, usporiti... i pošalji mi to na PP.

Problem je, cenim, što se toliko toga pretumbava u poimanju radnje i sveta i likova, da je to naprosto previše za čitaoca.
Sem toga, izdavač je tražio da smanjim slova, i prored i provitnu knjigu od 540 strana sveo na 415. Da je knjiga urađena normalnim prelomom, recimo kao Vonegatove knjige, imala bi 700 strana i onda to opušte u čitanju.

Ne kažem da nije moglo bolje, ne kažem da neću da dopisujem i prepravljam, ali ajde da vidimo šta o tome misle oni kojima se knjiga dopala. Ja već imam neke ideje, ali nije tu toliko problem sam kraj, pa tamo su poslednja dva sata razvučena na 150 strana, šta ćeš više od toga? već je problem pomeranje tačke gledišta čitaoca, to se ne podnosi baš lako.

Ali opet možda ja samo bulaznim...

Meni je problem bio trenutak kada trojka otkrije novi svet, i onda krene neverica i iščuđavanje, maltene i padanje u nesvest. Meni onoliki denial ne pije vodu. Takođe svaki oblik ceremonije u novom svetu mi isto nije legao, tu mislim na sučeljavanje na stadionu. Šta je to trebalo da bude?

ja sam se izgubio nakon razdvajanja na stadionu i nisam se oporavio do pred kraj
medjutim lijep stil i zanimljivost me održala do kraja
zasigurno traži novo čitanje
pa biće nekad

Kako se žene ne gube?
Izgleda da ipak ima nešto u tome da su pristupi čitanju različiti i da oni koji očekuju da se dogodi očekivano, dakle, oni koji vole da gospodare situacijom imaju više problema sa Poslednjim Srbinom od onih koji se prepuštaju piscu i prate naznake.

Takođe, zapazio sam da ljudi ne poznaju dovoljno staroslovenske običaje, obrede i mitove tako da neki aspekti međuigrarija ostaju da vise...

Na kraju, nova izdanja će biti sređenija u smislu pročišćavanja delova koji škripe, ponegde oduzeti, ponegde dodati, ponegde objasniti, ponegde oćutati...

Nisam ni sumnjala da ćeš dodavati i oduzimati u novom izdanju... kakav si ti matematičak

Quote from: Boban on 23-07-2010, 18:13:48
oni koji vole da gospodare situacijom imaju više problema sa Poslednjim Srbinom od onih koji se prepuštaju piscu

Ajde, Bobane, jos da ti se prepuste citateljke, ali sta ce da ispadne ako ti se prepuste i dlakavi citatelji. Ce bude staroslovenska orgija... 

Evo stigla sam da procitam u ovo vreme napornog rada koji imam na sve strane - Poslednjeg Srbina. Boban ce opet reci da ga hvalim, ali nema zasto. Knjiga je stvarno neverovatna! Kako je samo ukomponovan taj svet snovidjenja, izvanvremenska dimenzija, rascep svetova, price o prolascima kroz procepe o vremenu. Narocito interesentani detalji iz sveta u kome su Kovelan, Eleonora i covek sa vise imena Tomson alias Dusan, svet sa svojim zakonitostima u kojima fizika ne igra veliku ulogu, vec legende koje imaju snagu i zivotvornost. Isto tako sasvim je neocekivana zamena identiteta Luke i Dusana i tu moram priznati da sam morala pazljivije da citam da bih do kraja ispratila sta je pisac imao na umu.

Zatim uloga Drevnih kao stozer samog romana. U pocetku ih dozivljavamo kao one koji su prolaz u drugu stvarnost, a naposletku saznajemo istinu o njima i njihovoj rasi, podelama i ratovima do istrebljenja.

Isto tako izvanredni su ta preplitanja vremena i prostora, cini vam se na momente da ce se lik u potpunosti u tome izgubiti, a onda se zatekne na nekom bregu, potoku, vrhu, etc. Inace je izuzetno snazna snaga koju je pisac udahnuo prirodi i njenim lepotama i uzasima. Tu kao da sve uzmice kontroli pred tim silama i snagom kanjona, potoka, pecina. Zadaci koji se postavljaju pred glavne junake uvek su slozeni i prave avanture, iskorak u oblast najneverovatnije fantastike.

Knjiga ce svakako biti "MUST HAVE" u nasoj fantastici. I stvarno je ovo bio sjajan rad pisca koji je toliko godina istrajavao i nije pogubio niti vec napravio knjigu koja se glatko cita i cini se kao da je napisana u jednom dahu, makar je taj vremenski raspon dosta veliki.

Sto se samog naslova tice, ja nisam nesto mnogo imala problema s tim. Prihvatila sam ga i iz odredjenih sopstvenih uvida uocila zasto je on dobar kao takav. Sto se tice piscevog prvog nauma za to postoji stvarno realno opravdanje, ali sta da radimo kad Alnari ne moze da proda knjigu takvog naslova

PS aka Živosahranjeni traži pažljivo čitanje od samog početka: brzinska čitanja, preskakanja, praćenja samo dijaloga, ovlašno prelaženje preko stranica vrlo brzo dovode čitaoca u bezizlaz. I onda se lako gubi interes.

PS je nesvakidašnja planina koja stoji pred potencijalnim čitaocem i svi njeni elementi su tu, raspoređeni po nekom sistemu, samo dobrom koncentracijom moguće je uhvatiti nit, ali nadam se da, one koji istraju, knjiga ipak nagradi.
I naravno da se ne zanosim time da ovo delo, kao i bilo koje drugo, može zapleniti svakog čitaoca, ali ja sam vrlo zadovoljan da oni kojima knjiga legne, to bude baš prilično potaman.
No, ako sam ja potrošio na stvaranje knjige nekoliko hiljada sati, zar je realno očekivati da se u nju pronikne za dan-dva? Stiven King da je napisao ovaj roman, sa ovakvom radnjom i likovima, razvukao bi to najmanje na 4000 strana. Ljudi navikli na savremene pisce-razvlakače ladno očekuju da se na mnogo mesta u knjizi po nekoliko desetina stranica prepričavaju stvari koje za spoznaju romana često nemaju stvarne potrebe. A ovde to nije tako, ovde ima stvari koje se pominju samo u jednom pasusu, a sadrže bitne elemente. Ne kažem da je to bolje kao pristup, ali postoji i ovde je primenjen i čitaoci bi to trebalo da prihvate kao moju osobenost. Pa Crni cvet je kratka knjiga u kojoj je opisano sedam godina u životu jedne osobe koja je imala buran život za to vreme. To je moj način.

dostojevski je napisao Kockara za 26. dana, bulgakov je deset godina radio na Majstoru i margariti... vreme kreativnog procesa je irelevantno u odnosu na kvalitet poruke.
ponekad, samo jedna recenica zahteva da se nad njom godinama kontemplira...
Zivosahranjeni je roman koji zeli da traje, a to podrazumeva da ga na kraju zaokruzis na samo svoj nacin, jer da nije tako i da ti ne osecas da treba, ne bi ni razmisljao o dodavanju, oduzimanju, prociscavanju, skripi...precutkivanju...

 

Više nema Srbina ni u Tardisu. Danas u 11 časova i 45 minuta, poslednji primerak Poslednjeg Srbina je svečano ispraćen iz knjižare. Ode da nekog obraduje.

Bobane, reaguj.

Adekvatno naslovu, Sivka - Poslednji Srbin.   

Poslednji primerak "Poslednjeg Srbina" u Sarajevu kupio je čovek po imenu Bajazit.
Čim sam čuo kako se zove, rekao sam mu da on jednostavno mora imati Poslednjeg Srbina i tačka.

Trebalo mu je prodati "Crni cvet", zbog Rovina.

Tipično za Bobana, opet je imao manje primeraka nego što je bilo potrebno.

Koliko god da ponesem, sve rasprodam.

Oba primerka?

tri ovoga puta.
A otišle i dve Zlatne knjige i dva Jedan na jedan.
I po jedan komad Rašani, Bagra diše i Strah...
Po nekoliko komada od svakog Znaka sagite.
Jedan Trifid.
Nešto manje od 100 eura para, ali je najvažnije da su te stvari za većinu praktično prvi put viđene. Sledeći put će sigurno biti bolje.

Danas sam spoznao da na tržištu već postoji drugo izdanje "Poslednjeg Srbina", bibliografski identično kao prvo, ali ipak štamparski neznatno različito; teško je sve ponoviti do tančina, čak i kada se sačuvaju štamparske ploče.
No, postavlja se pitanje, je li ovo zaista tek drugo izdanje...

A b'e, al' si sitna duša! Pa i izdavač mora od nečeg da živi.

I? Jesi li podelio saznanje sa Alnarijem?

Da li to znači da ću konačno moći da dođem do još nekih primeraka za knjižaru?

pa valjda to znači to... Inače, u Vulkanu su shvatili, pa su počeli da grupišu sve moje knjige.

Iz Gradine br. 34:

Ovaj tekst je ponajbolji o romanu "Poslednji Srbin".

Danas sam konačno kupio Poslednjeg Srbina za 599 dinara. Reakcije tek za jedno metar i kusur dana, jebiga to čitanje mi nikako ne ide, zločesti kompjuter me uporno sprečava da pročitam bilo šta duže. 

ostalo mi 70 strana, i imam osjećaj da će baš da ga usere do kraja

inače, sjeckanje radnje hronikama i legendama za sada je potpuno besmisleno, valjda će na kraju dobiti neki smisao

sumnjam...

sumnjaš u mene ili u knjigu?

u tebe, naravno.

brate, zamisli da je Tolkin sjeckao LOTR Silmarilionom, naravno da je besmisleno, valjda postoje i neka druga rješenja da se objasne neki momenti u priči... i da, kako bre uopšte Srbi u sred Martin Broda, po crnogorskim planinčugama itd... govore ekavski?

Molim lijepo, i Andrić je govor likova pisao na ijekavici, ovo bre neće da može! Rasturaj tepih bombama Srbiju pa se igraj

Jesi li ti dočitao do kraja ili nisi?

Ekavski je indoevropski...

evo sad završih, stvari su se zanimljivo spojile, ali sa naslovom knjige niđe veze. Jest da je Savanović imao neki blesavi komentar na tu temu, ali suštinski naslov mi je promašen, budući da sam očekivao neki raspad sistema, last man on earth...

Povrh toga, nije se stvarno odgovorilo na pitanje šta je to Savanović ikome dužan, pa mora da prihvati sudbinu koja mu se nameće.

I naravno ekavski na Durmitoru, u Drvaru itd...

Ne razumes ti to. Ne trudi se.

Velika je patnja naslov romana (više o tome: Zašto Živosahranjeni i Zašto Poslednji Srbin).
Što se ekavice tiče i zapravo jezika uopšte, pisac može da odabere da zanemari varijacije i naglaske ili da se bavi time; oba izbora imaju prednosti i mane. U Martin Brodu se govori svakojako, pošto malo ko tamo živi, već su raspršeni 1000 km u krug, onda u suštini svako sa sobom donosi svoj izgovor, narečja, poštapalice i ako bi se čovek ozbiljno time bavio, to bi dosta opteretilo knjigu. Na drugoj strani, ne smeta ti što se u svemirskim operama širom galaksije govori uglavnom američki engleski i što se svi razumeju bez ikakvog problema. Taj element različitih jezika i narečja je nešto što mnogi biraju da zanemare, a ova knjiga se može posmatrati kao prevod sa svih tih narečja na ekavicu.

pa ovo jeste alternativna stvarnost, al' opet... svemirska opera je futuristička, ovo je vezano za Hronike Drevnih i Bosnu, mislim u Bosni nikad nisu pričali ekavski (a u Srbiji u vrijeme Kosovskog boja?), da je bosanska space opera pa da pričaju ekavski je već sasvim druga stvar (npr Vojska RS je službeno pričala ekavski).

Istorijski Srbi su ijekavci, novi spejc Srbi sigurno jesu ekavci. Dobro, to je najmanji problem, više za nekog ko je očekivao neku bosansku/crnogorsku zajebanciju, i na par mjesta ne bi škodilo.

Što se ostalog tiče, o tome ću kasnije, možda na blogu...

Sve osim ekavice je govorna mana, shvati to već jedared...

kod nas je ekavica = pederluk
pa vi nastavite tako

Sve osim ijekavice je bugarski i pederski

evo, morao sam nešto da naškrabam

POSLEDNJI SRBIN

Ekavicom govore najpametniji ljudi, jer izbegavaju suvišna slova, koja nemaju značenje.

Hm... Poslednji Srbin kao gej roman?

Onaj Malbaša je totalno gej


Alex, nešto si se zeznuo, nijedno slovo nema značenje, to su obični znakovi

a ako neko već hoće da ih skraćuje, može da izbaci i č, ć ,ž ,đ i ostale komplikacije

U stvari, ljudi postaju pametniji kad moraju da uče komplikovaniji jezik i komplikovanije narječje

Quote from: Ljudina on 02-05-2011, 14:01:21
kod nas je ekavica = pederluk
pa vi nastavite tako

Ima tu i drugih mana...

Quote from: Bata Mourinho on 02-05-2011, 14:51:02
Alex, nešto si se zeznuo, nijedno slovo nema značenje, to su obični znakovi

a ako neko već hoće da ih skraćuje, može da izbaci i č, ć ,ž ,đ i ostale komplikacije

Kao nisi shvatio da "značenje" unutar reči znači da se izbacivanjem slova ne menja značenje reči - ako izbacaš "ij" iz "ije" i transformišeš ijekavicu u ekavicu dobijaš kristalno jasne reči, a ako izbacaš č i đ iz npr "đuveč"  ili "čađ" dobiješ "uve "ili samo "a".

Nije svejedno.

Quote from: Bata Mourinho on 02-05-2011, 14:32:25
evo, morao sam nešto da naškrabam

POSLEDNJI SRBIN

Ti si knjigu čitao kao politički pamflet i većina primedbi u tom kontektu verovatno stoji.
S druge strane, ja sam pisao SF&F roman koji donekle koristi postojeće okruženje bez stvarne namere da ispisujem stranice realne istorije u maniru Dobriće Ćosića.
To je i osnovni problem ove knjige; svako ko joj priđe iz ugla politike zagrcnuće se pre ili kasnije jer mene stvarni odnosi snaga uopšte ne zanimaju. Ja sam pokušao da sačinim roman koji funkcioniše na nekom svom nivou i obraćam se publici kojoj je takav odabir prihvatljiv.
Nemam političku poruku niti preporuku.

Nikad od tebe pravi kalemar

Naslov je neke doveo u totalni zbun. Zato ga tako i čitaju.