ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Repriziram "Fabriku osa" Iana Benksa.

УШИЦА ИГЛЕ - Кен Фолет, занимљив шпијунски роман о немачком шпијуну у В.Британији, који је угрозио искрцавање савезника у Нормандији, па га јурцају диљем острва...

...moja Popboks preporuka za dvostruku BOOKA porciju Frederika Begbedea...

http://popboks.com/tekst.php?ID=8148

...mada sam ranije na ovom topicu glasno pohvalio ŠPANSKU NEVESTU Ildiko Lovaš, ne mogu da sakrijem razočaranje njenim ranijim izdanjem (ponovo Fabrika knjiga) - zbirkom pripovedaka VIA DEL CORSO...iako se u pričama među koricama ove zbirke daju naći sve gorepomenute ključne stilske i tematske odrednice uspelo uobličene u formi romana u slučaju ŠPANSKE NEVESTE, VIA DEL CORSO predstavlja  promašaj u značajnoj meri... očigledno je da se radi o u tom trenutku neizbrušenom potpisu i štivo opterećenim pretenzijama, lutanjima, nepreciznostima i pretencioznostima...

...osim sasvim uspele pripovetke S NAROM, U VREME POSTA (u kojoj se fino spoje kišvsko detaljisanje kada su (dragi i važni predmeti u pitanju) i velikćevski apstraktizam i završne ZLATNE PRIČE, ostale priče (uključujući i histerično disharmoničnu dvotomnu noveletu VIA DEL CORSO) predstavljaju štivo naporno za čitanje, naporno u tolikoj meri da počesti ispadi hortijevskog ugarskog fašističkog sentimenta (koji je, naravno, u potpunom neskladu sa programskim prefrencama srpskog izdavača) ostave utisak živahne diverzije...

...izdavaču bih na dušu stavio potpuni izostanak prekopotrebnih fusnota, posebno neophodnih da bi se i čitaoci iole verziraniji za mađarski književnost dvadesetog stoleća snašli u šumi referenci, smernica i neoznačenih citata (ovo predstavlja ozbiljnu prepreku pri čitanju ove zbirke jer su gotovo svi junaci povesti Ildiko Lovaš bolanjovski opsednuti svetom umetnosti (tačnije, svetom književnosti)...

Pročitao Lovac u Žitu od Selindžera i Čovek u Mraku od Ostera. Prvi roman mi se svideo, i sram me je priznati, ovo je prvi put da sam pročitao Lovca ; veoma dobro, mada pomalo depresivno, što mi i ne odgovara preterano sada. uglavnom, utisci su više nego odlični. Potonja knjiga, nejmli Čovek u Mraku mi se nije toliko svidela kao Bruklinska revija ludosti od istoga pisca; nije to loše, ali nešto mi nedostaje u ovom romanu.

Pročitao i "Moj pas Glupi," od Fanta. Mnogo, mnogo dobra knjiga Pročitao sam je dnas na štandu, dok sa radio, veoma lepo

Говорио сам ја за Фантеа, али, јок, нико неће да ме слуша! 

Sunce se ponovo rađa, Hemingvej.

"Naivan. Super.", Erland Lua. Lepo. Čudno napisano, ali lepo.

Dejvid Višart-ov Ovidije

Sjajno, lepršavo i zaebantski napisano. Dekadencija, spletkarenje, kao i enormno krkanje vina i žena starog Rima je interesantan i osvežavajuć okvir za radnju ovog istorijskog trilera.

Sve se vrti oko stare tajne, zbog koje imperator Tiberije ne da da se čak ni pepeo prognanog Odivija vrati u Rim. Šta je to toliko strašno zgrešio, saznaće junak romana, patricije Markus Korvin, a i ja sa njim...

Vucje leglo Hilari Mantel pre svega mislim da je ovo idealno stivo za ljubitelje istorijskih romana I fanove serije the tudor .
Prvo sto me privuklo je Tudor ruza na korici .To je bilo dovoljno
Pa I to sto je najprodavaniji dobitnik bukerove nagrade,tako da sam se izmedju rajfa za kosu I knjige odlucila za knjigu.Izdavac je mladinska knjiga cena 1.490 al vredi!
Sjajno je sto ima na pocetku likovi I porodicna stabla tjudora jer mozes da se vratis I podsetis tokom citanja.
Inace sve posmatramo ocima Tomasa Kromvela koga ja bas I ne razumem al mu se divim.

Quote from: ginger toxiqo 2 gafotas on 01-07-2010, 22:16:00
. a sve skupa ostavlja utisak dela kakvo se Svetislav Basara godinama/decenijama upinje da napiše... a Beniju to polazi za rukom bEz vidnijeg upinjanja...

jes' vraga!
ponukan gingerovom tvrdnjom, posudio sam ovu knjigu iz gradske knjiznice i procitao je. BAOL... je knjizica vredna citanja/posedovanja, izmami tu i tamo pokoji osmeh. i to je sve. basarin smisao za apsurd i paradoks ( i specifican humor sto iz njega proistice) je unikatan i neprevazidjen.

"Filozofija zla", Laš Fr. H. Svensen. "Filozofija straha" mi je bila prijemčivija, no, i "Filozofija zla" mi je fino legla tokom dosađivanja u Egiptu. Pokušaj pronalaženja porekla zla, prvo preko teodiceja, zatim preko antropologije, i, znatno, važnije, razmišljanja na temu kako se protiv zla boriti, i isticanje da je zlo konkretan problem, ne samo nešto apstraktno.

Verovatno ću na sledećem Sajmu pazariti i ostale Svensenove knjige prevedene kod nas ("Filozofija dosade" i "Filozofija mode", sve u izdanju Geopoetike).

Quote from: angel011 on 31-07-2010, 20:03:03
"Filozofija zla" mi je fino legla tokom dosađivanja u Egiptu.

Ха, лепо сам ја говорио да је Египат испушена муштикла!

Mirko Kovač-Ruže za Nives Koen

uf. i kako ti se čini kovač?

Meni je odličan,ovo je zbirka valjda svih njegovih priča koje je objavio.

...pročitao sam SIJETVU SOLI Muharema Bazdulja (izdanje beogradskog Rende(t)a, naravno)...u velikoj meri sam razočaran ovim romanom koji to zapravo nije - SIJETVA SOLI otpočinje dovoljno ubedljivo primenjenim pelcerom velikićevske otuđenosti od nametnute lične geografije, da bi ubrzo po dolasku glavnog lika (Janka Aleksića) na ukop prijatelju u rodno Sarajevo (ovih dana) romaneskna forma potpuno ustuknula pred veoma agresivno upotrebljenim modom dokumentarističke proze (Janko Aleksić uzpomoć samog Bazdulja, koji je važasn lik u romanu, pokušava da razreši misteriju čuvenog/zloglasnog fašističkog, rođendanskog žura (održanog u stanu i po zamisli Isidore Bjelice početkom sarajevske zoime 1986. (rođendanu su prisustvovali i Srđan Koljević, Miljenko Jergović, Aleksandar Hemon i drugi) koji će njegovom prijatelju značajno obeležiti dalju egzistenciju)...problem nije u promeni forme, nasilnoj i nimalo uglađenoj, već u činjenici da ogroman deo romana otpada na puko citiranje izveštavanja tadašnje štampe o tom skandalu, a sve to praćeno primenom najpešačkije/najuproštenije tehnike prepričavanja dogođaja, te sam ostao u dubiozi zašto Bazdulj naprosto, budući da je posedovao dosta znanja i građe, nije naprosto napisao čistu dokumentarnu prozu na željenu temu; ovako smo dobili nespretno napisan roman čiji autor ni sam nije dovoljno verovao u udbedljivost (povratničke) drame otuđenog glavnog junaka per se...

...ali zato grlena pohvala za NEŠTO MALO SA STRANE (A Bit on the Side), zbirku priča velikog Vilijama Trevora...zbirku je, baš kao i roman PRIČU O LUSI GOLT, objavila beogradska Dejadora (desetak godina ranije Clio nam je obezbedio kolekciju Trevorovih priča Rujevina Svetog Petra, a Rad roman Felisijino putovanje (koji je nešto kasnije ekranizovao Atom Egoyan))...ovo je poslednja zbirka (datira iz 2006. Godine) koju je Trevor objavio i može da posluži kao zgodan i krajnje efektan priručnik za one koji bi da se odvaže da pišu pripovetke, ili ih barem zanima da pojme kako izgleda umešno skrojena priča... Trevor se ponovno virtuozno kreće kroz umetnost sažetijeg pripovedanja, a briljira ponovo u središte svih priča (osim jedne diskretno disonantnije, tj. vedrije) melanholični ton kao precizan odraz bivstvovanja ljudi koji svi do jednog čeznu za tihim, teže primetnim egzistencijama, a potom ispaštajaju na rate zbog jedne jedine pogreške, tj. jednog jedinog pogrešnog skretanja... za one koji pomnije prate Trevorovo nenametljivo, a neosporno umeće posebna poslastica može biti pripovetka Sreća (iz ove tzbirke, naravno)koja predstavlja delimičan remix pomenutog romana Priča o Lusi Golt...

ШЕКСПИР НИКАДА НИЈЕ ОВО РАДИО - Чарлс Буковски, доста слабије од осталих његових дела, што је и разумљиво с обзиром да је ово наручен роман...описује своје прво путовање ван Амер`ке, где блеји мало по Паризу, а већма у Немачкој, где је у том тренутку популарнији него у САД, чита песме опиченој публици, дај интервјуе на Тв и наравно цирка...

bukowski je takoreći obavezno štivo i odskočna daska za sve koji se namjeravaju baviti transcendentalnom estetikom, mladohegelovcima, francuskom sociološkom školom, bečkim novim krugom i marcuseom.
zapravo, tko uopće nastoji proniknuti u ustrojstvo svijeta treba apsolvirati bukowskog. i ruse.

A i koga zabole za sve navedeno i dalje treba da čita Bukovskog.

u pravu si

Jebo vas Bukowski,a i Rusi.

Oi, watch it, mate!

Hm... Evo izveštaja šta sam čitao dok sam bio na moru, a da nije bilo Sf, F, H, mada je jedna od ovih knjiga imala za temu Sf a druga je bila nekakav F...

Dragan R. Filipović: Zlatna Knjiga (Fantastična Biblioteka, Everest Medija, 2009. Originalno izašlo 1988.)
Volfgang Kajzer: Groteskno u Slikarstvu i Pesništvu (Svetovi, 2004. Originalno izašlo 1957.)
Milan M. Ćirković: Artefakt za Svemirsko Putovanje – Ogledi o Nauci i Fantastici (Heliks, 2009.)
Hans-Ulrih Veler: Nacionalizam – Istorija – Forme – Posledice (Svetovi, 2002., originalno izašlo 2001.)
Helmut Plesner: Granice Zajednice – Kritika Društvenog Radikalizma (Izdavačka Knjižarnica Zoran Stojanovića, 2004. Originalno izašlo 1924.)

Sve sam ja to detaljno objasnio kako i zašto, na poznatom mestu, a tamo ima i slika lepih muslimanki u kupaćim kostimima, dakle, kliknite ako ste se pronašli u nečemu.

vidi se da si gledao seksi grad 2.

Nisam, ali jeste moja žena, pa sam sigurno osmotski pokupio nekakav uticaj.

tamo burkini ima upečatljiv cameo.

Quote from: Meho Krljic on 19-08-2010, 23:59:36
Hm... Evo izveštaja šta sam čitao dok sam bio na moru, a da nije bilo Sf, F, H, mada je jedna od ovih knjiga imala za temu Sf a druga je bila nekakav F...

Dragan R. Filipović: Zlatna Knjiga (Fantastična Biblioteka, Everest Medija, 2009. Originalno izašlo 1988.)
Volfgang Kajzer: Groteskno u Slikarstvu i Pesništvu (Svetovi, 2004. Originalno izašlo 1957.)
Milan M. Ćirković: Artefakt za Svemirsko Putovanje – Ogledi o Nauci i Fantastici (Heliks, 2009.)
Hans-Ulrih Veler: Nacionalizam – Istorija – Forme – Posledice (Svetovi, 2002., originalno izašlo 2001.)
Helmut Plesner: Granice Zajednice – Kritika Društvenog Radikalizma (Izdavačka Knjižarnica Zoran Stojanovića, 2004. Originalno izašlo 1924.)

Sve sam ja to detaljno objasnio kako i zašto, na poznatom mestu, a tamo ima i slika lepih muslimanki u kupaćim kostimima, dakle, kliknite ako ste se pronašli u nečemu.

Ti si bio na moru! 

Nenamerno!!!

Gradinar. Svakog dana po stih dva do tri, ne usudjujem se vise da mi ne bude mnogo.
I moram svoje omiljene casak:

Iz dana u dan on dolazi i odlazi.
Idi draga i daj mu jedan cvet iz moje kose.
Ako te upita ko te je poslao, preklinjem te, ne kaži mu moje ime - jer on samo dolazi i odlazi.
* * *
Ne kaze sta mislil samo dolazi i odlazi.

Tagore mora da je i predobar;samo ja znam(znam relativno malo ljudi, naročito devojaka) čak dve devojke koje nisu zaljubljene u Breda Pita nego u Rabindranata. A u njegovo vreme nije bilo photoshopa.

...pročitao sam i OCA Miljenka Jergovića; Jergović se ovom mešavinom dokumentarne proze, porodične hronike zasnovane na naglašenoj faktografiji i lirskog, ispovednog romana oprašta od upokojenog oca i, mada se na par mesta oseti posrtanje pod ambicioznošću postavke a autor odluta u digresija koje bivaju same sebi svrhe (ovo drugo u značajnije manjoj meri nego u SRDA PIJEVA U SRIJEDU NA DUHOVE gde su digresije pojele fabulu), Jergović pokazuje da je izrastao u možda i najumešniji mlađeg pisca regiona, a pri tom uspeva da zaokruži ciljanu poentu (uticaja nasleđa nacionalnog na krhko privatno u ex-SFRJ okvirima)... u svakom slučaju, prijatno i kvalitetno štivo (sa dosta iznenađujuće iskrenosti na kojoj Jergoviću valja čestitati) i daleko superiornije pismo u odnosu na srodnu SIJETVU SOLI Muharema Bazdulja (isti izdavač (RENDE) je u pitanju...

...a jutros sam dovršio i UDOVICE ČETVRTKA UVEČE Klaudije Pinjero, argentinski hit u izdanju beogradske podružnice zagrebačkog PROFILA.

Za ovaj roman sam doznao posredno - skinuo sam istoimeni film (iz 2009. godine) Marcela Pinyera (autor odličnog PLATA QUEMADA, ljudski dobrog EL METODO...), a par dana potom sam pazario i pre desetak dana objavljeni predložak dame Pinjero.

Tematski i po osnovnom tonu roman se naslanja na više puta pominjane KOKAINSKE NOĆI JG Ballarda, ali tamo gde Ballard klizi ka blagoj distopiji i entropiji, Pinjerova ostaje verna realističnom ključu, dok ih spaja osuda dekadencije povlaštenih.

UDOVICE ČETVRTKA UVEČE je u višeglasju, zgusnutom grafičkom organizacijom teksta  - nema predaha za dijaloge, recimo - i sa mobilnom jamesovsko-conradovskom point of view izneta misterija o zajedničkoj smrti tri prijatelja i posrnula bogataša u zatvorenoj zajednici za ekomomsku elitu nadomak Buenos Airesa.

Jedina falinka ovog zanimljivog, fino sročenog i rečitog predstavnika zdrave glavnotokovske književnosti je činjenica da se (levičarska) poenta/osuda dekadencije imućnih i od osnovne ljudskosti odrođenih isuviše brzo očita (roman do nas dolazi sa preporukom pok. Žozea Saramaga, što ne čudi imajući u vidu osnovni štih UDOVICA ČETVRTKA UVEČE)... osim toga, otvorena preporuka...

...moja umerena pohvala za MIRNE DANE U MIKSING PARTU Erlenda Lua...

http://popboks.com/tekst.php?ID=8204

Trava peva, Doris Lesing. Odličan roman-prvenac ('oću i ja tako! ), tek povremeno nespretan, o ženi koja polako ludi na farmi u Africi, Bogu iza nogu, neko vreme nakon Drugog svetskog rata. Tragične posledice pritiska sredine na osobu nesposobnu da im se odupre, koja pokušava da se uklopi u nekakve tadašnje standarde, a za te standarde jednostavno nije.

Bojan Đorđević - "Srpska kultura pod okupacijom" (Službeni glasnik)

Quote from: angel011 on 01-09-2010, 19:32:24
Trava peva, Doris Lesing. Odličan roman-prvenac ('oću i ja tako! ), tek povremeno nespretan, o ženi koja polako ludi na farmi u Africi, Bogu iza nogu, neko vreme nakon Drugog svetskog rata. Tragične posledice pritiska sredine na osobu nesposobnu da im se odupre, koja pokušava da se uklopi u nekakve tadašnje standarde, a za te standarde jednostavno nije.

...imaš i ekranizaciju sa Karen Black...

http://www.imdb.com/title/tt0084033/

Hvala, jesi li gledao? Vredi li?

Leto pre sumraka, Doris Lesing. Četrdesetpetogodišnja žena čije je četvoro dece odraslo a muž poslom otputovao na nekoliko meseci pokušava da se snađe u novom životnom dobu, i da izađe na kraj sa svojim iluzijama i zabludama, a sve to bez ideje šta uopšte želi.

...jesam, ali slaba vajda od ovakve ekranizacije - nategnuto, bez fokusa, bez dovoljno sadržaja, a na sve to još i Karen Black čija sama gluma (a i gluma) sugeriše neko drugačije ludilo od onog sugerisanog kod Lesingove... film koji se mirne duše da preskočiti..

Hvala, preskočiću.

Ovakvi romani uvek su nezgodni za ekranizaciju.

Kosmopolis, Don DeLilo.

Bogataš se vozi s jednog kraja grada na drugi kako bi se ošišao baš tamo gde hoće da se ošiša. Dešava se na Menhetnu, u vreme kada je potpuno zakrčen zbog sahrane nekog bitnog, dolaska predsednika, izlivanja iz vodovodnih cevi, demonstracija i još ponečeg.

Tu su seks sa ljubavnicom, susreti sa novom suprugom sa kojom se još uvek nije kresnuo, doktorov saradnik koji mu gura prst u rektum kako bi mu ispitao prostatu a sve to u limuzini dok bogataš razgovara sa saradnicom... I izgleda da je glavni problem stanje jena jer zbog toga lik gubi stotine miliona.

Kad sabereš i oduzmeš, vredelo je. Trebalo je i više da izgubi.

Sećam se te knjige po reeetko iritantnom glavnom junaku. Jedva sam dočekala kraj.

Bodi artist, Don DeLilo.

Muž umetnice Loren se ubija, i ona rešava da neko vreme bude sama u iznajmljenoj kući u bestragiji. Ispada da nije sama, da je u toj kući i čovek koji je možda delom autističan a delom jednostavno uvrnut, i kao da zna jako mnogo i o njenom pokojnom mužu i o njoj, pa ona pokušava da prokljuvi kako on to zna, što sa tipom koji je u komunikaciji znatno gori od nje (a ona je povremeno nesnosna) možda čak i nije moguće.

...i sam De Lilo smatra Kosmopolis i Bodi artista minornijim naslovima u okviru svog opusa, pravi put da se spozna njegova spisateljska genijalnost je njegovo daleko ambicioznije, samim tim i zahtevnije Podzemlje (takođe izdanje Geopetike od pre dva leta)...

To još nisam čitala. Od onoga što jesam pročitala, "Padač" mi je bio bolji od ove dve.

Potražiću.

Paul Murray - "Skippy Dies", roman koji mi je privukao pažnju time što je posle brojnih vrlo povoljnih kritika na kraju dospeo i na listu budućih filmova Neila Jordana.

Valjda Libeat nece doci da me opauci  , ali ja napokon kupila i pocela da citam "Covek bez svojstava", Roberta Muzila, a ono sto sam dosad procitala mi kazuje da ce mi se jako dopasti.

Bas sam zatvorio biografiju jednog od mojih omiljenih bendova Depeche Mode - BLACK CELEBRATION - Stiva Malinsa. Objavljena u solidnom prevodu Dejana Cukica, namenski radjenom da se izlazak knjige koincidira sa nesrecno otkazanim nastupom DM u Beogradu prosle godine... Procitao sam tih 350 strana za tri dana i neizmerno uzivao u svakoj od njih!