ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: Lord Kufer on 13-08-2010, 21:59:06
Žanrovska scena jača utoliko što se probija u mejnstrim 

Pa, da. Tako bar je gledam na stvari. Mogu i da pojasnim ako treba.

A kom žanru pripada Čovek koji je ubio Teslu?

Napisao sam već da je u pitanju multi-žanrovski roman. Paralena istorija, multiverzumi - znači naučna fantastika. Sa primesama špijunskog i avanturističkog romana. I još nekim začinima.

Multiverzum nije karakterističan za naučnu fantastiku. Antičke mitologije su prepune multiverzuma a nisu naučna fantastika.

"Paralelna istorija" je prosto "izmišljena istorija" - ni to nije naučna fantastika, osim ukoloko postoji neki strogo naučni uzrok koji je uspostavlja.

Znači NIJE naučna fantastika.

Špijunski romani jesu avanture, ali špijuniranja ima i u Šekspirovim dramama, pa to nisu špijunske drame.

Čovek koji je ubio Teslu jeste naučna fantastika. Konkretno, a bez spojlovanja onima koji još nisu čitali, način na koji su u priču uvedeni paralelni univerzumi i kako se tretiraju ovo delo čini SF romanom.

Jedna tema, koja mi se već neko vreme nameće tiče se pitanja razlikovanja paralelne (alternativne) istorije i paralelnih svetova (svemira). To nikako nije isto. "Čovek koji je ubio Teslu" sigurno nije paralelna istorija. Ne bih da sad argumentujem zašto, ali gubljenje vremena je ako neko počne da čita roman uz tu pretpostavku. To je priča o paralelnim svetovima i nijedan od opisanih nije naš. Sve sličnosti su namerne.

Tako je. Tesla jeste SF. To je sigurno. Što se ostalog tiče, tu je roman pa svako može da pročita i sam prosudi. Po pristupu, Tesla najviše podseća na Mekdonaldov Brazil, ali ima svoje osobenosti po pitanju tretiranje istorije i istorijskog.

Eto, po pitanju prepoznavanja žanrovske pripadnosti Tesle, meni se ovde  najpreciznije i najpronicljivije tim pitanjem bavi upravo Lord Kufer, a to valjda znači da se i u paklu čovek ipak može pomalo da smrzucka... 

Tesla nije SF roman, jerbo barata sa prevelikim i skroz neopravdanim proizvoljnostima. Skrob je tu stavio sve što mu je pri pisanju palo na pamet, pa tako i multiverzume, a konačni cilj mu ionako nije bio žanrovski roman – kojeg pa već to žanra vam bilo drago – nego nekakav žanrovski larpurlatizam tipa od-svega-po-malo, valjda da se proširi ciljna grupa. U tom smislu, Tesla mi je kvazi-sf, nekakav sci-fi tip hoću-zato-što-mi-se-može zbir svega i svačega. E sad, poenta je u tome što znam da to nije nehotično, nije slučajno. Skrob odlično vlada zanatom, nakon 3 decenije čitanja, pisanja i prevođenja žanrova fantastike, pa mi se po tom pitanju čini sasvim kompletiran, tako da znam kako Tesla nije rezultat omaške, nego opredeljenja. A o razlozima za to opredeljenje može se slobodno nagađati i svi će tu biti u krivu koliko i u pravu, pa svojih 5 centi stavljam upravo na tu širu ciljnu grupu, koja bi u 300+ ponuđenih stvari mogla da nađe bar jednu ili dve relativno prepoznatljive, a koje je ujedno i zanimaju. Istina, mene to baš ne privlači, to kočarenje naširoko, pa šta se već zahvati; mene više privlači namensko pecanje na udicu. No, opet ponavljam, to je pitanje ukusa. 

Da li je roman zabavan? Svakako jeste, onima koji tunirano reaguju na takav vid zabave. Pitak je i čitak, a to nije mala stvar, s obzirom da je toliko krcat svime i svačim, a da pri tom većina onoga 'svime' nema bog zna kakve veze sa onim 'svačim'. Ovakav kakav jeste, meni je taj roman još jedan pripadnih tog famoznog 'slipstrima' – ni danas nisam načistu šta je to zapravo, kišobranac onomade odbio da elaborira a njegova pozivanja na listu romana sa engleskog govornog područja ne daju ni zajedničke polazne tačke, kamoli reference  – za kojeg moja generacija ima vrlo malo sluha, bojim se... u tom smislu, totalno shvatam zašto ghoul misli da je roman 'dobar pripadnik svoje vrste', pa ga kao takvog i prihvatam, mada me pri čitanju šokirala neozbiljnost svetonazora u njemu. A kasnije, u spoju sa Otovom sad već famoznom izjavom kako je 'hteo da napiše palpčinu' (inače, to je stav koji je upravo Otova ekipa predstavila još dok su se bavili zs magazinom – tad mi to izgledalo kao mali revolt protiv pretencioznih kvazifilozofiranja fandomske proze, sad baš i ne znam da li je to bilo to ili nešto drugo...)  nekako mi sinulo da to možda obojici i jeste bila ideja vodilja, ali su obojica isuviše ambiciozni i isuviše sofisticirani da napišu tu palpčinu kojom prete. A pošto ih zreliji koncept deklarisano ne zanima - zato što ga percipiraju kao mrsomudiju, tu se onda stvara  raskorak koji mora da je upravo taj famozni 'domaći slipstrim' - kad sve zbrojim i oduzmem. 
i to mu je to.

Ja još gledam u Ambis i nikako da on pogleda u mene. Sa "svim" i "svačim" bih ovde mogao da se složim, ali, definitivno, teško da se pomenuta dva romana mogu podvesti pod "slipstream", šta god on značio. Odnosno, kvalifikacija tih knjiga je OK, a povezivanje sa "slipstream"-om - JOK.

I, definitivno, nije za plažu.

Svako ima pravo na svoje mišljenje. Meni i dalje sasvim fino zvuči ono što sam napisao, ali poštujem i druge stavove kada su lepo i civilizovano izneti. U bašti gospodnjoj raste najrazličitije cveće i dobro je što je tako.

Metod - spekulativna fikcija

Žanr - bezceler

Iako nisam ćito, znam na osnovu demona s desneg ramena, da je Tesla imo aferu s Anastazijom Romanovskom, pa su mu zbog toga smestili  

(naime, južnoamerička latimičeska metoda)

Ono što je zaista zanimljivo, jeste da je Skrobonja dobro osetio suštinu uživljavanja u likove-ličnosti - po večnom kalupu ideje Velikog Brata - i pustio mašti na volju, a bez ideološkog na(d)metanja. Zbog toga je lako prognozirati da će knjiga biti prihvaćena i hvaljena od mnogih, naročito od čitalaca.

Što se tiče "palpčine" - to bi bila virtuozna igra po izbušenom papiru za salunski pijanino - sumnjam da je ovom autoru to bio cilj. Radije bih se opkladio da je knjiga pre svega nostalgična i omažoidna (ali ne i romantična).

A što se tiče zamerki o Tesli koji nije Tesla - to mi izgleda kao zanimljivo rešenje, jer roman i nije o Tesli, već o "čoveku koji je ubio teslu". Treba znati da je glavni "motiv" tj. "pokretač" u knjizi upravo ono što nije (eksplicitno) izrečeno.

Demon, po običaju, laže. Zato i jeste demon. Da bi obmanjivao i navodio na pograšan trag. Inače, ako dobro shvatam gornji post, ti Lorde nisi pročitao Teslu?

Nisam. Ali, svejedno, znam šta-je-tu-je.
Neki su ga pročitali pa opet ne znaju...

Otkad se ti, Kunc, baviš tako zdušno žanrovskim, pa sve znaješ i prepoznaješ. Moram priznati da je tvoje multižanrovsko prepoznavanje knjige sasvim u skladu sa Ghoulovim i Amandinim viđenjem, samo ti to još nisi razumeo. Kufer je malo precizniji, a mišljenja Miće, Miloša i Angel ću odma' baciti u korpu za otpatke. Ta mišljenja su nekoliko stepenica ispod oportunizma. Iz svrstavanja "četiri jaka naslova" izdvojiću Bobanov roman "Poslednji Srbin" jer to nije podilaženje imaginarnoj ciljnoj grupi i nema veze sa ostala tri naslova.

Dočitaću knjigu ako preživim pogled u ambis, ali teško da ću komentarisati.

Skali, bavim se ja žanrom i žanrovskim otkako sam krenuo u osnovnu školi, pa i ranije. Znači, decenije iskustva su iza mene - sve lepo umem da prepoznam i razvrstam, ništa ne brini.   Naravno, mišljenja starijih sam uvek spreman da saslušam - pa makar se sa njima i ne slagao. Ništa ja ne bih tako olako bacao u korpu za otpatke.

Inače, od ova 4 jaka romana, Kneževićev jeste najtradicionalniji i "žanrovski najčistiji", ali sada ponovo dolazimo do ličnih književnih preferenci - kako autora, tako i čitaoca. Na primer, Oltvanji i Knežević su (gotovo) potpuni opoziti, bez obzira što obojica deluju u okvirima srpske fantastične književnosti. Mislim da je moj veliki plus što mogu da uživam u poetikama obojice, ali potpuno razumem druge koji nemaju tu širinu.

Quote from: scallop on 14-08-2010, 13:02:45a mišljenja Miće, Miloša i Angel ću odma' baciti u korpu za otpatke. Ta mišljenja su nekoliko stepenica ispod oportunizma.

Možeš li da elaboriraš?

Eh, moj Molderu, navro si po decenijama po mom receptu koji ovde nikada nije upalio. Džaba ti decenije ako nisi ukapirao da je razlika između paralelne istorije i multiverzuma - drastična. Paralelna istorija mora imati tačku prevrata, trenutak u kome je istorija krenula drugim tokom. Bilo bi mi zadovoljstvo da ukažeš na tu tačku u "Tesli". Ako je ne nađeš ne treba se nervirati, te tačke nema, odnosno, ni na jednom mestu na nju nije ukazano. Vidiš, sa daleko manje decenija iskustva Miloš je bio deklarativan. Multižanrovsko pripovedanje kao "karakteristični srpski pristup" ću ostaviti Amandi da iskaže zadovoljstvo u otvaranju očiju slepima. Lako će zaključiti da je kod nas na delu "slepstrim". To multižanrovsko frljanje se moglo oprostiti Pekiću, ali ne i žanrovcima koji posežu za kiselim grožđem.

Quote from: angel011 on 13-08-2010, 20:06:08
Bez obaziranja na političku korektnost, meni je ova knjiga pitka, čitka, zabavna, vidi se da je pisana sa ljubavlju i uživanjem, i ja sam uživala čitajući je.

Mislim, ja ću više da uživam čitajući "Levu ruku tame" ili "Enciklopediju mrtvih", ali to je već pitanje afiniteta.

Da elaboriram? I ja više uživam u knjigama "Leva ruka tame" i "Enciklopedija mrtvih".

Šta je u Mićinom, Miloševom i mom mišljenju za bacanje u kantu za otpatke, i šta misliš pod time da su nekoliko stepenica ispod oportunizma?

Taj recept sam namerno iskoristio, ako omaž tebi. Znao sam da ćeš uočiti.

Nego, da se vratimo na teoriju... Postoji tehnička razlika između paralelne istorije i multiverzuma, ali u Tesli su zastupljena oba pricipa. Roman poćinje kao paralelna istorija i, već kad na tome insistiraš, postoji očigledna tačka prevrata. Biće mi zadovoljstvo da ti ukažem na nju. SPOJLER: En Oukli ubija nekog koga nije trebalo da ubije KRAJ SPOJLERA. Kasnije, kad roman odmakne, uvode se nešto što bi se moglo opisati kombo putovanja kroz vreme i multiverzuma.

I ne bi bilo loše da konkretno odgovoriš na pitanje koje ti je postavila Angie, kad si već čačnuo tu temu...

Netačno. Ono što si naveo neće nikoga dotaći kao spojler, jer to nije. Ja sam prestao da dumam kod četvrtog odstupanja. Priča je u paralelnim svetovima i - tačka. Mogu taksativno da ti ih nabrojim na pm ako si zainteresovan.

Specijalno za Angel i društvo:

Mićino batrganje da je to ipak dobra knjiga, da je on savetovao ispravke, da ne zna koje su razlike između onoga što je čitao i šta je u knjizi... jasna su informacija za onoga koji čita i između redova. Takođe, Miloševo zadržavanje na žanrovskoj kvalifikaciji... i, jebote, zar baš svako mora da se vadi na brzo čitanje? "Jest', dobro je to, ali ja radije čitam dobru knjigu..."

Budući da sam pogledao u Ambis mogu da dam "preliminarno" mišljenje. Jeste, karakterizacije su opširne, ali me ne dotiču jer Tesla nije Tesla, a Nikodije Marić... eh, ne bih voleo da poznajem takvog čoveka. Takođe, još nisam video tako drastično nerazlikovanje deskripcije i naracije. Da se opisi haljina, košulja, rukava, narukvica, kola i koječega svedu na 10% knjiga bi samo izgubila na debljini.

Uopšte nije paralelna nego je alternativna, ili prosto - izmišljena.

Paralelna istorija može i da se prepliće s ovom stvarnom (koja je 100% cenzurisana projekcija onih na vlasti).

Paralelna je istorija dva naroda koji, recimo, nisu u dodiru.

Kod Indijaca je bila ciklična istorija, dok je Hegel insistirao na pravolinijskoj (kretanje Duha kao Istorije).

Za stare Grke je istorija bila skup događaja, nije tu bilo nikakvog napredovanja u istoriji. Za Rimljane je to bio kontinuitet (koji još uvek traje).

Sad, kada se otkrivaju neke stvari iz istorije, stvari koje su namerno prećutane, javljaju se mnoge "paralelne" istorije, vrše se revizije (neki ih vrše, a drugi ih poriču).

Boljševici su "uništili" svu prethodnu istoriju i otpočeli sve ispočetka, od toponima, mitologije, narodskih pesama i nove tradicije (tako je i hrišćanstvo uništavalo sve nehrišćanske artifakte kao i nehrišćane).

Skrobova knjiga je više kao neki hall of fame i "kako bi bilo kad bi" (što je alternativna istorija). Ljudi koji su u "pravoj" (cenzurisanoj) istoriji ispali iz predstave, kod njega imaju značajne, pa i izmenjene uloge.

Što se multiverzuma tiče, sam taj pojam je obmanjujući - univerzum već podrazumeva sve moguće kombinacije, pa i sve te paralelne multi-svetove. To je samo jedna pomodna reč i nema ničeg bitnog u njoj.

Imam utisak da je doslo do mesanja pojmova. Za sve ovo vreme koje se, diletantski, bavim fantastikom cuo sam za alternativnu istoriju i paralelne svetove. Postoji i, nazovimo ga "podzanr" koji se bavi ovim sto je ovde nazvano paralelna istorija (u svakom slucaju dovoljno je slican) ali termin za to je "tajna istorija" - secret histories. Skrobonjin roman definitivno nije i ne moze biti ovo poslednje.

Melkore, utisak ti je isravan. Ovo o tajnoj istoriji takođe stoji. No, okreni-obrni, mislim da smo bez preke potrebe zakomplikovali čitavu stvar. Kada sam počeo da čitam Teslu mislio sam da se radi o alternativnoj istoriji, a onda se ispostavilo da nije baš tako, da ima još aspekata koje treba uzeti u obzir.

Kufer, ne drkaj pojmove. Ti govoriš o reviziji istorije i to nije predmet fantastike. Fantastika je što je to i dalje moguće. Kunac je slučajno uveo paralelnu istoriju i to nije značajno. Značajno je da su izmenjene istorijske tačke sukcesivne u vremenu i ja sam ih pratio negde do I srpskog ustanka, kad sam odustao. To znači da sve naredne razlike mogu da proisteknu iz prve izmene. Budući da je prva izmena ofrlje pomenuta, to znači da pisac ne insistira na alternativnosti.
Pitanje multiverzuma je samo terminološki preimenovano. Putovanje kroz vreme je moguće ako su mogući paralelni svetovi, što znači da se radi o jednom od SF alata koji traje najmanje 30 godina. Ja smatram da su SF alati sredstvo, a ne cilj, te je bitno da li je pisac "Tesle" postigao ciljeve koje je pred sebe stavio. Kao čitaoci mi njih treba da prepoznamo i da kroz knjigu prođemo s njima. Ako to postignemo ili ne postignemo onda imamo o čemu razgovarati.

Pročitao. Roman je dobar, ali složiću se sa Scallopom da nije na nivou Poslednjeg Srbina, ali i to je opet moje subjektivno mišljenje.. No svakako će naći svoje mesto među čitaocima.
Interesantno mi je bilo Ghoulovo viđenje. Ne mislim da roman propovedava narkomaniju, jer ako idemo tim pravcem, onda ćemo potvrditi i one crkvene kritike kako Tolkin i Hari Poter promovišu veštičarenje, magiju i satanizam.
SPOJLER

Nikodije Marić jeste ispao lik u kojeg je čini mi se, uloženo više truda i energije, kreativnosti, nego u Jevrema. Nije to redak slučaj ni u književnosti, a ni u stvarnom životu ; negativci su često mnogo zanimljiviji od dobrica. Ne mogu se složiti sa time da roman pokazuje ženomrsca. Ako se pažljivo udubimo u lik Nikodija, velikog srpskog biznismena, beskrupuluznog čoveka kome ceo svet stoji pod nogama, onda je sasvim jasno da on ne može osećati nikakvo poštovanje prema mladoj, seksi novinarki koja usput hoće i da mu smesti. Ne mislim da on tu istupa s pozicije ženomrsca, nego s pozicije moći. Uostalom, on spominje koliko u stvari duguje svojoj ženi, i koliko ne bi postigao bez nje. Ima i neke simbolike da on ulazi u Jevremovo telo , možda i trijumf životne volje i snage, makar i beskrupulozne, nad slabim i tugaljivim.

Meni je roman neka kombinacija sf i alternativne istorije, šta bi bilo kad bi bilo, da je Srbija postala svetska prestonica nauke pod Teslom, a sav taj džumbus sa multiverzumom i različitim tokovima istorije i stvarnosti, meni je baš legao.

Ono što mi se nije dopalo..Vidi se da je uloženo mnogo truda u istraživanje za roman, ali se po meni previše vidi ; mnogo je otišlo u opise svega i svačega, ili nije dobro izbalansirana mera ili ja prosto pripadam generaciji koju mnogo ne zanima kako su se odevali, šta su pili i šta jeli ljudi iz prošlog veka. Moguće da je i to. Ali nekako mi ostaje utisak da se pomalo preteralo u tome, ali ne u tolikoj meri da mi to bitno pokvari užitak romana.

Sad sve zavisi, šta ko lično očekuje od knjige. Ako očekuje neko fantastično delo, koje će zaseniti sve, i dati neke uzvišene odgovore onda će se mislim svakako razočarati. Ako očekuje jednu prilično dobru, na granici odličnog, fantastiku ili neki koktel raznih žanrova i podžanrova, čitljiv, interesantan, uzbudljiv, onda će biti zadovoljan. Ovo drugo sam i očekivao, i zadovoljan sam.

Moram naglasiti da mi najviše leži Skrobonjino ,, tvrđe '' pisanje, onakvo kakvo je imao u Nakotu, i onim delovima romana, posebno u vezi Nikodija, gde sliči tome ili ide u tom pravcu, mi i leži najveći kvalitet. Možda je roman malo ,, mekši '' da bi se približio većoj grupi čitalaca, ali i to je sasvim legitimno.

Sve u svemu, ima odličnog i dobrog, ima sigurno i mana, a svakako zaslužuje preporuku za čitanje.

Roman o tajnom životu Hitlera, bio bi i paralelna istorija i alternativna istorija. Ali ne bi bio naučna fantastika.

To što vi zovete alternativni ili paralelni univerzumi ili istorije, su obične izmišljotine, i kao takve ne zaslužuju teorijsku obradu, pošto bi to bila kvazi-teorija, odn. simulacija teorijske rasprave.

Ovo prvo postoji u Skrobovom romanu, ali je to fikcija. On je iskoristio taj momentum i napisao knjigu s jednog neistorijskog aspekta o istorijskim ličnostima, manje ili više zapostavljenim u "zvaničnoj" istoriji (koja je zapravo više kulturna, ili ne-kulturna, nadgradnja srpskog društva). To je u suštini voajerski roman-razglednica, i očigledno je na tome glavni udar pisca, a ne na nekakvoj "alternativnosti".

Ima sličnih nostalgičnih momenata i u Damnjanovićevoj knjizi Vi što maštate o sreći, pošto i on opisuje jedan starinski Beograd, kojeg se samo neki od nas sećaju iz svog detinjstva.

Mislim da je ova rasprava o žanru romana Ko je ubio Nikolu Teslu nametnuta i neprimerena.

A ja mislim da si ti neprimereno drčan za čoveka koji uporno govori o romanu kojeg nije ni pročitao. 

Evo pročitah i Lagunino izdanje. Koliko mi se čini, nema nekih suštinskih izmena ali ima celih promenjenih pasusa koji su meni lepše legli nego u "sirovoj verziji".

Drugi i četvrti (poslednji) deo su mi se extra dopali, a treći me malo ugušio predetaljnim opisima, kravata, odela, pića i sličnih momenata iako, pretpostavljam, to može biti korisno ako nekad dodje do ekranizacije romana. Treći deo je i predug.
Skrobonja je (moj utisak) poznat po efektnim i dobro odrađenim završecima i to se i ovog puta desilo.
Znači osnovna zamerka su mi delovi iz prošlosti. Vidi se da je odlično odradio istraživanje, ali ne mora se bas sve od prikupljenog prikazati. Takođe, uverljivost tog sveta je problematična odnosno nekako utopijska i idealistička, što nužno nije zamerka, al meni nije leglo.

Dopalo mi se razrešenje sudbine Nikodija Marića, a posebno mi se dopadaju reference na neka ranija Skrobonjina dela.
Sve u svemu, roman je dobar, ko što već rekoh pre nekoliko meseci, ja sam više nego zadovoljna.

Btw, naravno da Skrobonja teško da je pretendovao na to da je Tesla nešto što će istisnuti Ulisa, Čoveka bez osobina i U traganju za izgubljenim vremenom sa naših polica.

Eto vidiš, bio sam u pravu.

Quote from: Lord Kufer on 15-08-2010, 13:27:53

To što vi zovete alternativni ili paralelni univerzumi ili istorije, su obične izmišljotine, i kao takve ne zaslužuju teorijsku obradu, pošto bi to bila kvazi-teorija, odn. simulacija teorijske rasprave.

Ova izjava mi smeta. U okviru celokupnog korpusa fantastike i alternativna istorija i paralelni univerzumi i tajne istorije legitimni su podžanrovi i kao takvi obrađuju se teorijski. Ti si možda hteo da kažeš da fantastika u celini nije vredna teorijske obrade - pri čemu bi možda i bio u pravu, ali u tom slučaju ne vidim šta tražiš na ovom forumu.

Goran je svakako želeo da napiše roman koji je po žanru alternativna istorija. Alternativna istorija je veoma neodređen podžanr fantastike, pošto ta "alternativa" može biti svakojake prirode. Alternativna istorija je "Povratka u SSAD" Kima Njumena, u kojem se komunistička revolucija odigrala u Americi i nema ni traga nikakve fantastike, ali je i "Kolonizacija" Harija Tartldava, u kojem su vanzemaljci sleteli na Zemlju usred Drugog svetskog rata i SFa ima na tone.

Svoj primerak "Tesle" kupujem tek u ponedeljak, pa ću ga pročitati negde naredne nedelje, a do tada ću se truditi da ne dajem mišljenje.

Inače, ne bih poredio "Teslu" i "Poslednjeg Srbina". Reč je o romanima napisanim sa potpuno drugačijim ciljem i na potpuno drugačiji način.

Rekao bih da se diskusija o Tesli na Sagiti prilično zavezala u čvor, tako da...

Quote from: Kunac on 17-08-2010, 21:01:54
Rekao bih da se diskusija o Tesli na Sagiti prilično zavezala u čvor, tako da...

A gde to tačno vidiš čvor-ovatost? nije valjda svuda?

Quote from: Kunac on 17-08-2010, 21:01:54
Rekao bih da se diskusija o Tesli na Sagiti prilično zavezala u čvor, tako da...

Sačekaj da pročitam knjigu do kraja. Imao sam stanovitih problema da savladam "Pogled u Ambis", a sada mi je prilično lakše. Na onaj način koliko mi je bilo lako da pročitam prvi odeljak.

Quote from: scallop on 17-08-2010, 21:21:52

Quote from: Kunac on 17-08-2010, 21:01:54
Rekao bih da se diskusija o Tesli na Sagiti prilično zavezala u čvor, tako da...

Sačekaj da pročitam knjigu do kraja. Imao sam stanovitih problema da savladam "Pogled u Ambis", a sada mi je prilično lakše. Na onaj način koliko mi je bilo lako da pročitam prvi odeljak.

E jedva cekam da ga procitas. Posto su meni Pogled u ambis i Covek koji je ubio Teslu, najbolji delovi romana.

Btw, The_Covek_koji_je_ubio_Teslu mi je oduvek bio najomrazeniji lik iz srBske istorije i malo je reci da sam osecala iskonsku srecu citajuci alternativnu istoriju u poslednjem delu romana. 

Quote from: lilit_depp on 17-08-2010, 21:26:08
E jedva cekam da ga procitas. Posto su meni Pogled u ambis i Covek koji je ubio Teslu, najbolji delovi romana.

Ti si pravi mazohista, a ja mislio da sam ja najveći. Razlika između nas je što ovaj mazohista ne uživa kad ga sadistički dave.

Ma pazi, ja sam uvek mislila da mi je Nikodije alter-ego, pa mi drago sto je konacno zablistao u punom sjaju. 

 

Da li si svestan da komuniciraš sa osobom kojoj lista domaćih pisaca fantastike počinje sa slovom S?

I pri tom joj lista broji jednog autora? 

Ma, dobra je lilitka. Malko mi naginje na kičericu ali zato je svi i vole.

(ako skalop tu ne skorira džaba je krečio tolike romane. )

uh, kompliment od amande? (retoricko pitanje  )

Ma, kakva sad retorika... i nije kompliment (ako bi to bilo nekakvo laskanje), nego stvarno to mislim, ali govorim ti to skroz iz milošte.

Quote from: Amanda Robin on 17-08-2010, 22:14:03
(ako skalop tu ne skorira džaba je krečio tolike romane. )

Nemam šanse. Takva mi nanotehnolgija.

Quote from: scallop on 17-08-2010, 22:32:41

Quote from: Amanda Robin on 17-08-2010, 22:14:03
(ako skalop tu ne skorira džaba je krečio tolike romane. )

Nemam šanse. Takva mi nanotehnolgija.

Ili to ili nisi lejdiz men... 

e kad vas vidim sve tako vesele i raspričane, tako dražesne i tapšajuće-po-ramenu-nakon-što-smo-došli-iz-ljutog-lova, dođe mi da uzmem knjigu o kojoj je riječ, pročitam to i ukažem na novu vrstu problema rubnim tumačenjem koje svim živućim ljudima na svijetu izmiče

...a onda prestanem maštati, ugasim svjetlo i odem u suton (psihopolitike i psihofilma)

Nema ti kod Skrobonje Ničeta. Kod njega već sve niklo. A da odeš u suton bez čitanja? Težak je to jezik.

Quote from: Amanda Robin on 17-08-2010, 22:22:56
Ma, kakva sad retorika... i nije kompliment (ako bi to bilo nekakvo laskanje), nego stvarno to mislim, ali govorim ti to skroz iz milošte.

Hm, vidi, al ja imam misljenje vrlo slicno tvom a glede romana samo nam zakljucci nisu isti, tj. moguce da meni ne smeta ono sto tebi smeta.

Jos pre par meseci sam napisala da bi roman bolje funkcionisao kad bi se odredjeni delovi preradili/izbacili. Kao i da nije epohalan, ali ni cilj mu nije da bude epohalan, a ako hocu epohalno, citacu Nicea ili bolje Vitgenstajna, a i Kolakovskog - hm, tu se vidi sklonost ka kicerici.

Salu na stranu, al zato sam se i zezala malopre uvodeci Uliksa & Co. u pricu aludirajuci na potpuno neadekvatna poredjenja Tesle s nekim drugim knjigama koje "vise volimo da citamo". Who cares ko je moj omiljeni pisac glavnotokovske knjizevnosti, a tek ne vidim sto bi iko imao potrebu da svoj zanrovski fetish  pravda na nacin "dobro je ovo u svom domenu".

Jeste, roman podilazi sirokim narodnim masama, filozofsko palamudjenje je svedeno na nulu, nije politicki angazovan, ima tu stosta sto bi se dalo izbaciti, ali je roman u sustini dobar i ja ne vidim domaci zanrovski roman koji je publikovan u poslednjih nekoliko godina, osim PS, koji bi mu mogao parirati (iznenadjenje, ali Zivosahranjeni mi je vise prijao od Tesle iako je Najtflajer potpuno u pravu kad kaze da i ta dva romana ne treba uporedjivati). Mozda bi mogli uporedejivati Konstantinovo raskrsce i Teslu, ali u tom slucaju Skrobonja skoruje bar sa 3:0 posebno na nivou ideja.

Nije politički angažovan, ali golica. Svaka alternativna istorija ovde ima dražesnu političku crtu

Quote from: Nightflier on 17-08-2010, 20:47:02

Quote from: Lord Kufer on 15-08-2010, 13:27:53

To što vi zovete alternativni ili paralelni univerzumi ili istorije, su obične izmišljotine, i kao takve ne zaslužuju teorijsku obradu, pošto bi to bila kvazi-teorija, odn. simulacija teorijske rasprave.

Ova izjava mi smeta. U okviru celokupnog korpusa fantastike i alternativna istorija i paralelni univerzumi i tajne istorije legitimni su podžanrovi i kao takvi obrađuju se teorijski. Ti si možda hteo da kažeš da fantastika u celini nije vredna teorijske obrade - pri čemu bi možda i bio u pravu, ali u tom slučaju ne vidim šta tražiš na ovom forumu.

Goran je svakako želeo da napiše roman koji je po žanru alternativna istorija. Alternativna istorija je veoma neodređen podžanr fantastike, pošto ta "alternativa" može biti svakojake prirode. Alternativna istorija je "Povratka u SSAD" Kima Njumena, u kojem se komunistička revolucija odigrala u Americi i nema ni traga nikakve fantastike, ali je i "Kolonizacija" Harija Tartldava, u kojem su vanzemaljci sleteli na Zemlju usred Drugog svetskog rata i SFa ima na tone.

Svoj primerak "Tesle" kupujem tek u ponedeljak, pa ću ga pročitati negde naredne nedelje, a do tada ću se truditi da ne dajem mišljenje.

Inače, ne bih poredio "Teslu" i "Poslednjeg Srbina". Reč je o romanima napisanim sa potpuno drugačijim ciljem i na potpuno drugačiji način.

"Alternativna istorija" jeste fantastika, ukoliko je reč o knjizi kakva je Povratak u SSAD. Kako može da nije fantastika? Upravo zbog toga što je izmišljotina, zbog toga se i zove fiction. A što unutra nema ostalih fantastičnih elemenata - to je baš nezgodno, zar ne?

Ako ćemo sad svaku izmišljotinu da zamišljamo kao vrstu ili podžanr, u redu, nek ti bude. Ali tu nema ni govora o nekakvoj smislenoj teoriji.

Ovde se radi o tome da se namerno prenebregava književni, umetnički kvalitet teksta, i stvaraju se ogromne statistike, kategorizacije, vrste i podvrste, te shodno tome, malverzacije iz ko zna kakvih interesa. Neki ljudi se bave isključivo statističkim aspektom ove "pojave" (fantastične književnosti), pa se od tog statističkog slepila ne vidi o čemu je to, zapravo, književnost.

Ovo uživanje u statističarenju je najveća medveđa usluga piscima, a bogami i čitaocima. (Ista stvar se dogodila i sportu - uživanje u sportu je preraslo u uživanje u statistikama).

Sad je ovde rasprava o tome kom žanru pripada "Tesla". Jel ubo koji poen u alternativi ili u paraleli, a ima, kako čujem, i mizoginije i drogiranja, spletkarenja i kostimografije.

Teorijsko obrađivanje podžanrova koje ti pominješ je upravo na nivou statistike, katalogizacije, etiketiranja. To nisu nikakve književne teorije, niti teorije bilo kakve vrste. Samo statistika za preživanje i to je to.

Dakle, da odgovorim i na tvoje čuđenje šta ću ja na ovom forumu?
Pre svega, učitao si u ono što sam "valjda" hteo da kažem ono što ti sam ne znaš. Zbog toga se i čudiš, ali to svakako nije merilo koje možeš da primeniš u smislu da izvlačiš zaključak o tome je li meni mesto na ovom forumu ili nije.

Pročitaj pažljivo svoju rečenicu:

QuoteGoran je svakako želeo da napiše roman koji je po žanru alternativna istorija. Alternativna istorija je veoma neodređen podžanr fantastike, pošto ta "alternativa" može biti svakojake prirode.

Zaista, teorijski precizno, jasno i ponad svega nadahnuto 

Hm, nisam ja taj koji odlučuje o tome šta je žanr a šta podžanr. Srećom, nisi ni ti. O umetničkim i kakvim već odlikama Goranovog romana ne mogu (još) da pričam, pošto ga nisam (još) pročitao, ali iz razgovora sa njim stekao sam utisak da mu je cilj bio da napiše zabavnu priču, bez visokoumetničkih pretenzija. A pošto ja od fantastike retko kada tražim visoku književnost, i uvek se iznenadim kada je dobijem, taj njegov cilj sasvim mi je legitiman. U mom svetu ima mesta i za brzu hranu i za nedeljni ručak.

Podela na žanrove i podžanrove mahom je nastala iz potrebe da se krajnjem kupcu lako i brzo objasni šta kupuje, a i da taj kupac ne mora mnogo da zamara svoju glavicu, pa je stoga i korisna na svoj način. Ali ta podela i to i takvo etiketiranje usput je postalo dovoljno bitno i stvaraocima i konzumentima da o njemu pričaju, da ga razmatraju i da teoretišu. Može biti da to jeste isprazna statistika, ali to svejedno ne menja činjenicu da je i kreatorima i konzumentima bitno da li je nešto alternativna istorija ili tvrda ili meka naučna fantastika, da li je nešto paranormalna romantika ili urbana fantastika. I ne menja činjenicu da se o tome pišu kako knjige, tako i naučni radovi. Opet, može biti da rečene knjige i radovi ne vrede ni mastila (ili elektrona) utrošenog da se otkucaju, ali ti teorijski radovi postoje. Možda su loši, možda su nepotrebni, ali postoje. Sviđalo se tebi to ili ne. Ili ma kome drugom.

A glede mog učitavanja i neučitavanja... Moj stav bi trebalo da bude jasan iz rečenice koju sam napisao. Dakle, ako smatraš da fantastika u ma kom svom pojavnom obliku ne zaslužuje da se proučava - bilo kroz književnu teoriju, sociologiju ili nešto šesnaesto - onda nemaš šta da tražiš na forumu koji je poglavito posvećen fantastici. Ako nisi tog mišljenja, onda svakako imaš šta da tražiš ovde. Simpe as that. A moja rečenica koju si istakao baš i nema mnogo smisla van konteksta koji joj daju potonje (rečenice).