ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

http://www.independent.co.uk/news/world/europe/30-hurt-as-bull-leaps-into-spanish-crowd-2056627.html

Evo šta se dešava kad bik izmakne ideji entropije (neminovne smrti u areni, drogiran i neiskusan) i iz entropije uskoči u alternativnu vazu...

http://www.independent.co.uk/multimedia/archive/00435/bull_435536s.jpg

Evo i videa kvantnog skoka

Spain Rampage: Bull jumps, charges into crowd injuring 40 in Tafalla

Entropija je težnja sistema da spontano pređe u stanje veće neuređenosti.

Sve dok bik ne napada publiku - nema entropije.

Quote from: Amanda Robin on 19-08-2010, 16:20:37

Naravno, nije slučajno da svi oni imaju svaki po tuce objavljenih naslova koje do sada nije kupilo više od jednocifrenog broja ljudi, što je već samo po sebi argument impozantnosti Alpa u predvečerje.  

vau-vau-vuf!!  

Amanda bode i laje u isti čas = kultno!
nema što, ima duha (i jaja) u Amande

ipak, koliko god volio amandinsko-marksovske materijalne argumente o prodaji knjiga, volim i kuferovski pedantni esencijalizam, za sad samo u kritičkom odbacivanju prodaje kao vrijednosti per se (čitanost nije umjetnost, reče Kufer)
pazi, Alpe su uvijek Alpe, u praskozorje ili predvečerje te će se Kufer u jednom trenutku dosjetiti pa popeti na Alpe i sa visina objaviti što je Vrijednost, što je Umjetnost. planinarenjem protiv čitanosti, Amanda (uostalom, nije li Nietzsche učinio isto: kako su kršćani bili mnogobrojni, odlučio je parirati toj gomili planinarenjem po Alpama koje navodi u svojim poznim djelima)

Pa da, neuređenost je tu shvaćena kao "toplotna smrt", što znači ravnomerno raspodeljena toplota, tako da više nema "kretanja", odnosno "razmene".

Razmisli malo o apsurdnosti po kojoj je ravnomerna raspoređenost isto što i neuređenost.

Ovde je entropija shvaćena kao metafizičko, pošto u njoj nema diferencijacije.

Jezik je izmišljen da zavara neuke i ponudi ono lažno i nejasno kao "smisao" odnosno "uređenost".

čak i da se tako postavi publika nije ravnomjerno raspoređena, već se nalazi tamo gdje se od nje to i očekuje. Na tribinama a ne u areni. Ona je već uređena ako što je uređeno da bogataš vozi skup auto.

Beskućnik u BMWu je isto što i bik u publici. Entropija.

Publika nije najebala zbog bika, već zbog sopstvenog idiotizma i vere u "sistem bezbednosti".

@Pingvin

Bik nije tolko glup da se penje "nogama" na Himalaje kao neki ljudi.
Ima jedna odlična priča o planinaru i nepalskom svecu, setiće se je oni što su pomno čitali kentaurove zbirke najboljih SF priča.

Quote from: Lord Kufer on 19-08-2010, 17:11:21
Publika nije najebala zbog bika, već zbog sopstvenog idiotizma i vere u "sistem bezbednosti".

vjere u sistem bezbjednosti koji sprečava entropiju.

penjati se samo "u duhu" je notorna polovičnost na ovoj našoj masivnoj zemlji na koju smo osuđeni, kuferu
možda ti maštaš da se jednog dana daunlodaš na cd i pustiš u opticaj u virtualnom prostoru, no ja se nipošto ne odričem ovog krasnog tijela i kovačkih grudiju!
ako se trebam popeti, učinit ću to i nogama i rukama i patuljastim duhom

Baš vala.

Posle izvesnog vremena telo će se raspasti i šta ćeš onda, jadan, ako nisi ovladao duhom?

koji će mi duh bez tijela? nisam casper

Koji će mi telo bez duha, nisam mrtva žaba...

BTW, ima u Skrobonjinom romanu, ko je čito, i o biku... Al da ne spolujem 

A zanimljivo je i ubistvo Vilhelma Kajzera... Zaista duhovito i više od toga...

Čitate li nešto?

Kad knjiga ne ode u smeće onda pisac, žanrovi, teorije i kritike zaslužuju odgovore. Priznajem da nisam lako ostao u romanu ,,Čovek koji je ubio Teslu" i to mu je najveća mana. Čitaoci u ovom forumu su najrazličitije fele i neretko je komentar da se nešto lako i brzo čita. Za mene je brzo čitanje uvek preskakanje, tako se promaše važni detalji koji knjizi znače više od nekih brzih dijaloga. Ja ni recepte za kuvanje ne čitam lako i brzo; i kuvari imaju šta da poruče onome kome nude svoje ideje. U neku drugu grupu spadaju oni kojima je obim čitalačke populacije najvažnija mera, a nisu svesni da je prodaja knjige izvan sfere same knjige; konja na pazaru najlakše proda onaj ko se najglasnije dere. Međutim, dobre konje kupuju oni koji im u zube gledaju. Neretko govorimo o slojevitosti, pa ko najviše zamumulji taj na najviše slojeva može da računa, jer niko ne može u svaku recenicu zagledati. Ima nešto u toj ambivalenciji, jer jedna priča utera pisca u pisanje, druga mu posluži da je ispripoveda, a niz manjih da dopune pukotine koje usput nastaju. Najviše me dojmi floskula da je prva rečenica ona koja čitaoca zakuca u knjigu. Pa, ako ta prva rečenica nije potaman, onda možemo ladno knjigu ostaviti na stranu. Najveći zagovornik ove ideje počinje svoj roman rečenicom koju posle tri strane svi čitaoci zaborave, a sećaju je se oni kojima se učini najizlišnijom. Poslednje što ću pomenuti je zgodan naslov, jer zgodan naslov i naslovnica mogu da privuku čitaoca.

Pa, od naslova ću početi. Naslov ,,Čovek koji je ubio Teslu" je tipični komercijalni naslov i nisam siguran da su naslovima koji su ukrasili njihova dela sasvim srećni ni Skrobonja, ni Boban, a ni Dejan Stojiljković, koliko god njegov bio atraktivniji od prva dva. Priznajem da sam od početka nagađao ko je ubio Teslu i da sam na kraju bio iznenađen. Teško da je iko ko je pročitao roman znao ko je ubio Teslu na tri stranice do kraja. Opa!

Ne sećam se prve rečenice u romanu što je za mene još jedan dokaz da to možda pali kod kratke priče, ali kod romana – jok. Prvi utisak je bio stil ispisivanja koji je odabrao Skrobonja. Mera sa kojom je usvojio pisanje tipično za tridesete godine prošlog veka je toliko neverovatna da sam imao utisak da se školovao kod Mirjam. Neko vreme sam mislio da mi to smeta, ali sam onda shvatio da mi smeta nešto što mi je svojevremeno, nešto manje, smetalo kod Lazovića. Naime, pisac se za svoje delo priprema i u toj pripremi se prevrnu mnoge knjige, zavisno od miljea u koji je priča smeštena. Lazović bi u svoje priče smeštao veći deo pribavljenih informacija, a Skrobonja je u svoj roman strpao bezmalo sve na šta je naišao s početka dvadesetog veka u Srbiji, a posebno u Beogradu. Tu količinu informacija moj siroti obudoveli mozak je teško mogao konzumirati, tako da sam kroz delove ,,Dnevnik apsinta" i ,,Dnevnik krvi" prošao uz teška posrtanja. Neko je već ovde napisao da su mu više ležali delovi ,,Pogled u ambis" i ,,Čovek koji je ubio Teslu" i bio potpuno u pravu. Ta dva odeljka su kraća, pa se nekako mislim da su i preostala dva bila iste dužine imali bismo znatno efektniju knjigu za čitanje. Doduše, teško da bih mogao reći šta bih skraćivao. Priča je konzistentna i štrče informacije o odevanju, o ulicama, o lokalima, o poznatim ljudima (dosledniji proučavaoci bi nabrojali najmanje 2000 imena raznih osoba iz tog vremena). To u tolikoj meri usporava čitanje da preostaje preskakati ili taljigati. Moja narav da pročitam sve lišila me je ,,brzog čitanja".

Sam roman u dva toka posmatra dva paralelna sveta koji se, svaki u svom vremenu, pripremaju na prodor u neki od paralelnih svetova ,,multiverzuma". Ti svetovi nisu u istom vremenu što je jako dobro, jer ako možemo preći u neki od paralelnih svetova, nema garancije da će to biti isto vreme. Putovanje u paralelni svet je i putovanje u vremenu. U oba sveta je Srbija u središtu, s tim što je u jednom to napor nauke, a u drugom biznisa. U jednom delu narator nas vodi kroz dnevničke zapise glavnog junaka, znači u prvom licu, a u drugom, narator je neutralan.

Likovi koji nas vode kroz roman su dobro odabrani, ali nedovoljno slojevito iscrtani tako da najčešće ne razumemo njihove postupke, oni delaju ono što im je pisac naložio. To je, verovatno, i najveća slabost romana. Nikodiju Mariću više verujem nego Jevremu Radivojeviću, ali to je Skrobonjim lik koga on vodi kroz više svojih dela i njegovi postupci su nekako već nagovešteni, bolje ga poznajemo. Neko je već napisao da je sam Tesla potpuno bezličan, ali bezlični su i gotovo svi ostali likovi. To je niz likova izrezanih od kartona koji beživotno promiču kraj nas. Možda se na čas Svetozar Tankosić pokrenuo, ali tada je već bilo kasno. Očekivao sam nešto od Teslinog pratioca Morgana, najavljen je kao noodler, što je za mene simbol čoveka koji će u vatru skočiti za onog koga čuva, ali tog skoka nije bilo. Šteta.

Na forumu raspravljamo i o tome šta je pisac želeo da nam poruči. Neki tvrde da ni ne treba, da je daleko važnije jesmo li se dobro zabavili. Meni se čini da poruke nema, a ako je ima onda je ona sadržana u SF komponenti koja govori o sudaru svemira. Ja SF komponentu smatram alatom, taj alat je u romanu dobro postavljen, funkcioniše, ali slične knjige sam već nailazio, Sojerova ,,Dva sveta" govore o sličnoj temi, pre 25 godina sam objavio roman ,,Zemlja za dobre ljude" i za mene je to ponavljanje. Ipak, vizuelizacija sudara svetova je dobra, može se videti dok čitate i to je OK. Mislim da je propuštena prilika da se Nikodiju Mariću podari jedna nova dimenzija, ali to je stvar ličnog afiniteta, Skrobonja sigurno voli da bude onakav kakvim ga je zamislio.

Ukupan utisak o romanu se popravljao kako sam odmicao sve dalje i dalje. Mogu reći da je finale majstorski odigrano i da me je ostavilo u ubeđenju da sam tek počeo da čitam. To je i najveći kompliment koji mogu dati.

Quote from: PingvinPatuljak on 19-08-2010, 17:01:45

...ipak, koliko god volio amandinsko-marksovske materijalne argumente o prodaji knjiga, volim i kuferovski pedantni esencijalizam, za sad samo u kritičkom odbacivanju prodaje kao vrijednosti per se (čitanost nije umjetnost, reče Kufer)

Bojim se da se nismo razumeli; ja ne nudim argumente za prodajnost knjiga, nego upravo suprotno - ja prodaju uzimam kao argument čitanosti. A u žanru, čitanost ti je sasvim dovoljan argument za objavljivanje. Ne za kvalitet – za objavljivanje; ako ljudi hoće da čitaju Sumrak i Hari Potera, pa eto, to ti je to, ne možeš ti sad ti meni da potežeš sirotog Ničea u armiranje tvrdnje da su ti ljudi glupaci koji ne znaju šta valja. U žanru, valja samo ono što ti i takvi ljudi čitaju, a ko hoće da drka po Ničeu i Marksu, valjda je već samim time dovoljno produhovljen da sebi potraži prikladniji domen za to upražnjavanje. A ako nije dovoljno pametan da to sam shvati nego čeka kučku poput mene da mu to objasni, pa to onda dokazuje da će sirotan od Ničea i Marksa imati koristi taman koliko bi imao i od Sumraka i Hari Potera, ako ne i malko manje.

A dodatni argument moga stava leži u faktu da se ti nisi nadovezao komentare o Skrobovom romanu ili žanrovima fantastike, nego da raspravu koju je iniciralo to što percipiraš kao 'esencijalizam'. Pih. Po meni, esencija tog konkretno esencijalizma ne spada u žanrove fantastike nego u neki sasvim drugi, meni nepoznat domen.

Lično slutim da se može naći uglavnom u aknama, ali opet, šta ti pa ja o esencijalizmu znam...    

razumio sam te i prvi put
zato kažem, amandinsko-marksovski materijalni argumenti. to je drugim riječima dokazivanje stvari posezanjem za opipljivim, za društvenom zbiljom - i to je tako historijsko materijalistički ko da ti je marx brat i tata

s druge strane, tu je naš kufer koji hic et nunc tvrdi da čitanost treba dovesti u pitanje - kufer je esencijalist; on traga za 'pravim pokazateljima vrijednosti', tamo negdje onkraj sa platonom

ako se nismo razumjeli, to nije bilo zbog toga što ja nisam razumio tebe...

ps - slažem se da ne treba dalje tupiti po ovome jer je to kolosalno udaljeno od konkretnog romana o kojem ste izvoljeli raspravljati. na žalost, teško da ću ikad stići to pročitati (nisam fandom a opet sam tu na neku čudnu foru - nećeš mi zamjeriti) pa tako ne mogu ni isporučiti postove koji bi tebi više pasali i više te obradovali

Zanimljivo misljenje, scallope. Puno primedaba na roman, a on ipak dobar. Dobrodosao u klub oportunista... 

Jebiga, Mićo, nisam morao prolaziti Scilu i Haribdu za dobar kraj romana. Mogao sam zasesti na 400-toj strani i posle divaniti kako sam uživao. Plašim se da ima i takvih: protrče pored svih sladoleda i vožnji biciklom po Beogradu, pored... ma ne mogu da nabrajam... pored svih Čehovljevih pušaka po zidovima i zaključim da je opalio onaj pištolj sa naslovne strane. Hajde, molim te, objasni mi kom je potreban Bufalo Bil? Šta znače Barnum i Bejli...? Kao da sam jurio žensku trideset godina i posle svega imao dobar seks sa njom. Treba pročitati taj roman, ali i znati šta da se očekuje. Ako sam oportunista, koji si onda oportunista ti? Imao si prilike da čitaš sirovu verziju, pa su ti čiste ruke. Hajde, komentariši ovu.

kikikikikiki...

@PP: ma meni tvoji postovi uvek pašu i raduju me... mislila sam da me bar toliko forumski znaš...

PS. I ne sporim da esencijalisti svašta finog traže, ja samo sporim da se to može naći tamo gde su oni namerili da se ovako prometejski eksponiraju; eh, da su samo tražili na pravom mestu, garant bi do sada svi redom već u SANU sedeli. 

Trebala sam tražiti od Gorana da ponese više primjeraka na FFK. Podcijenila sam domaću publiku. 

Evo sloke s FFK: http://www.glasistre.hr/kultura/vijest/250707

Počeo sam da čitam knjigu i posle prvih sto strana mogu da kažem da je Goran napisao svoj svakako najkomunikativniji i najpitkiji roman za sada. Pre nego što budem bio optužen za površnost, preskakanje, preletanje i sl. samo bih rekao jednu stvar. Kao što je Dickens kao pisac uticao na poimanje strukture na počecima filma kao pripovedačke forme tako danas film, serije, strip i druge dramske forme utiču na književnost. U tom smislu, TESLA je svakako napisan pod uticajem tih drugih formi koje nisu striktno književnost, ali isto tako zahvaljujući tome i može da komunicira sa čitaocima koji su formirani tim drugim oblicima. Da li to čini ovaj roman nekakvim manje vrednim delom napisanim bestseler-jezikom? Po meni ni najmanje. To je prosto roman prilagođen publici koja nije formirana isključivo ili u najvećoj meri literaturom. Ta ciljna grupa je po definiciji šira i to je adut ovog romana.

S druge strane, kad smo se već našli u predelu neknjiževnog, ja bih ovo najpre poredio sa strip-predlošcima koji imaju vrlo značajnu literarnu vrednost kod pojedinih pisaca, i ja ne bih rekao da Goran tu nešto zaostaje za Mooreom ili Morrisonom ili Millarom, sa čijim radom TESLA ima možda i ponajviše dodirnih tačaka. Štaviše, ja stojim iza onoga o čemu sam već na jdnom drugom topiku govotio a to je da upravo u Srbiji drugačiji tokovi istorije i ishodi procesa predstavljaju deo svakodnevnog diskursa, načina razmišljanja. I mislim da Skrobonja tu grčevitost srpskog klinča sa istorijom iznosi vrlo ubedljivo u ovom romanu.

Posle tristatrideset strana, i pregrmljenog kontrapunkta, nastavljam da sa velikim zanimanjem čitam...

Kriple, crkoh od saspensa posle ovakvog disklajmera.

Znaš kako je Amanda, ja ne pravim one disklejmere tipa, "dobro mi je ali više uživam u ovoj ili onoj knjizi" kako bih dokazao svoj istančan ukus. Da sam ja za bolju knjigu, bolju bih i čitao.

Ova uvodna priča o jeziku je kao onaj teklst o nadležnosti i nenadležnosti Međunarodnog suda pravde. To je samo zahuktavanje pred ono što je poenta.

Dakle, ideja posta je bilo legitimisanje literarnog postupka koji se po meni olako otpisuje kao "bestselerski" a zaboravlja se da su sve najvažnije i najkvalitetnije knjige u istoriji čovečanstva bile masovno čitane.

Quote from: crippled_avenger on 24-08-2010, 21:06:38

Znaš kako je Amanda, ja ne pravim one disklejmere tipa, "dobro mi je ali više uživam u ovoj ili onoj knjizi" kako bih dokazao svoj istančan ukus. Da sam ja za bolju knjigu, bolju bih i čitao.

same here.

Quote from: crippled_avenger on 24-08-2010, 21:06:38Ova uvodna priča o jeziku je kao onaj teklst o nadležnosti i nenadležnosti Međunarodnog suda pravde. To je samo zahuktavanje pred ono što je poenta.

znam da je zahuktavanje, otud i ona moja opaska o saspensu. 

Quote from: crippled_avenger on 24-08-2010, 21:06:38Dakle, ideja posta je bilo legitimisanje literarnog postupka koji se po meni olako otpisuje kao "bestselerski" a zaboravlja se da su sve najvažnije i najkvalitetnije knjige u istoriji čovečanstva bile masovno čitane.

Pa da, to ti i mene pomalo fascinira, kako se danas baš taj aspekt  ('bestselerska' komunikativnost) zapaža kao maltene sasvim novo literarno dostignuće, dok je to, u suštini, oduvek morao biti nekakav bazični uslov za pisanje, pogotovo u žanru. Glavna značajka žanra je, bar za mene, upravo u njegovoj komunikativnosti, koja sa lakoćom saopštava zahtevne i kompleksne koncepte, a kako to da ti uspešno saopšti pisac koji muca i pred najbanalnijim konceptom svakodnevice? Što dalje podrazumeva da se ovako preciznim prepoznavanjem 'bestselerske komunikativnosti' posredno priznaje da je glavnina produkcije ipak percipirana kao 'nekomunikativna', dakle teško čitljiva a neretko i sasvim nečitljiva.

Dalje, drugi razlog zašto s nestrpljenjem čekam tvoj osvrt je mogućnost da najzad na primeru uočim suptilnu razliku između kiča i palpa. (Znam, znam, pojasnio si mi definicije onomad, i ilustrovao ih krajnje generalnim primerima, ali ipak, poeta je u njihovoj primenjivosti na prozu, zar ne? )

Mislim da grešiš. Bar kada je u pitanu domaći žanr. Srpska žanrovska književost (bar ona vrsta žanra o kome se raspravlja na ZS) ima veoma, veoma slab upliv u mejnstrim - upravo zato što ne uspeva da privuče širu čitalačku publiku. Očigledno da postoji neki problem. Komunikativnost je jedan od njih.

"Bestseler književnost", palp i kič nisu sinonimi, ili barem ne moraju da budu.
Previše smo se zepetljali u raznorazne termine i to nije dobro. U krajnjoj liniji, ne mora se sve etiketirati. Ili ti se dopada ili ne. Kraj priče.

Heh, kad pomenu komunikativnost, ipak je bolje da umeš da kažeš više od "like" ili "dislike".

 

Quote from: Kunac on 25-08-2010, 10:17:16
Mislim da grešiš. Bar kada je u pitanu domaći žanr. Srpska žanrovska književost (bar ona vrsta žanra o kome se raspravlja na ZS) ima veoma, veoma slab upliv u mejnstrim - upravo zato što ne uspeva da privuče širu čitalačku publiku. Očigledno da postoji neki problem. Komunikativnost je jedan od njih.  "Bestseler književnost", palp i kič nisu sinonimi, ili barem ne moraju da budu.

Pa to upravo i potenciram; problem jeste bio u nekomunikativnosti.
Uostalom, da se citiram: "Glavna značajka žanra je, bar za mene, upravo u njegovoj komunikativnosti, koja sa lakoćom saopštava zahtevne i kompleksne koncepte, a kako to da ti uspešno saopšti pisac koji muca i pred najbanalnijim konceptom svakodnevice?"

Quote"Bestseler književnost", palp i kič nisu sinonimi, ili barem ne moraju da budu.

pa i to tvrdim, zašto bih inače pominjala kako čekam upravo Kripla da mi pokaže suptilne razlike između istih?  

QuotePreviše smo se zepetljali u raznorazne termine i to nije dobro. U krajnjoj liniji, ne mora se sve etiketirati. Ili ti se dopada ili ne. Kraj priče.

pa, ja te ne teram na priču, zar ne?  

Ne teraš me, ali me podstičeš... 

Eeeee, a znaš li ti, bolan, kud vodi stimulus deprivation?

You're naughty. 

Tako je Amanda, ja mislim da je žanrovska književnost po definiciji komunikativna i populistička a da u drugom stepenu svog razvoja dozvoljava mogućnost postojanja alternativnih formi koje jesu žanr ali su isto tako i hermetične. Nažalost, kod nas prvi talas pisaca žanrovske književnosti nije bio dovoljno kvalitetan da bi u toj komunikativnoj fazi ostavio značajnija, kvalitetnija i prepoznata dela, a kada se pojavila nova generacija, pisci poput Skrobonje, strani žanr je već bio odmakao u pravcu hermetičnijih interpretacija žanra, odnosno nastala je čitava linija žanrovske literature za sladokusce a pisci su se našli u procepu između onoga što čitaju, onoga što bi želeli da pišu i stadijuma u kome se naša publika nalazi.

Kao što znamo, roman je teško napisati, i bilo bi perverzno očekivati od bilo koga da svoje nadahnuće ka pisanju "naprednijih" formi žrtvuje zarad "zasnivanja" scene i postavljanja osnova da se evolucijom dođe do napredne forme.

U tom smislu, TESLA nudi mešavinu (trenutno sam u sred DNEVNIKA KRVI) izgradnje "baze" i "nadogradnje" gde je priča o Tesli šire komunikativna i pitka a Nikodije je bliži hermetičnijem žanru u POGLEDU U AMBIS. To je kretanje po ivici oštrice u formalnom smislu jer udara dosta snažno u ritam izlaganja romana iz najmanje dva razloga.

Prvi je naravno vezan za potpunu promenu ambijenta i atmosfere za koje tek verziraniji čitalac može da nasluti da će "zaigrati" na kraju i složiti se u celinu.

Drugi rizik proističe iz drugačijeg pripovedanja u AMBISu u odnosu na APSINT. Naime, u AMBISU se na sto strana opisuje jedan dan u junakovom životu, dočim se u APSINTU na istom broju strana obrađuje duži vremenski period, ALI što je još važnije, dok se APSINT završava klifhengerom, AMBIS je vrlo zaokružen, a ja lično jesam pobornik teze (možda je to samo profesionalna deformacija) da sve što je celina samo za sebe treba da se ukloni iz veće celine, ili barem prefpormuliše. Nikodijeva priča iz AMBISA bi realno mogla da stoji kao jedna jako efektna standalone noveleta.

Quote from: crippled_avenger on 25-08-2010, 14:39:58
Tako je Amanda, ja mislim da je žanrovska književnost po definiciji komunikativna i populistička a da u drugom stepenu svog razvoja dozvoljava mogućnost postojanja alternativnih formi koje jesu žanr ali su isto tako i hermetične.

Ne znam šta to podrazumevaš pod tim "drugim stepenom razvoja"; jel to hronološka ili kvalitativna odrednica?

Isto tako, ne znam koga tačno podrazumevaš pod "prvim talasom žanrovske književnosti". Ne shvatam potpuno kako bi tu Skrob bio "nova generacija", s obzirom da je debitirao 88-e.

Hoću reći, ne znam da li ta tvoja "prva generacija" podrazumeva ex-yu žanrovske pisce ili striktno pisce srpskog fandoma. Znaš, tu ima razlike, i to velike.

Quote from: crippled_avenger on 25-08-2010, 14:39:58Kao što znamo, roman je teško napisati, i bilo bi perverzno očekivati od bilo koga da svoje nadahnuće ka pisanju "naprednijih" formi žrtvuje zarad "zasnivanja" scene i postavljanja osnova da se evolucijom dođe do napredne forme.

kriple, budimo ozbiljni, pliz.

(Mada, verovatno nije fer da te iole cimam pre no što završiš čitanje. )

http://www.youtube.com/watch?v=72S6u_bHawI&NR=1

I, sto su nam inteligentnog porucili Marsovci? Zna tko?


P.S. Upravo sam dozivjela deja vu!

Viđenje na daljinu (TV) mu je svakako najkul   

Prva generacija se odnosi na ex-YU pisce, naravno. Skrob nije mlad i debitovao je davno ali ipak nije u prvom talasu žanrovskih pisaca. Pod prvim talasom smatram pisce izvan fandoma, danas mahom zaboravljene.

A Titan Živković?

Pa i on je Skrobova generacija u izvesnom smislu. Ja ovde baš govorim o oldschoolerima.

Dakle, ti 'talase' prepoznaješ u striktno vremenskom okviru, tu uračunavaš i ex-yu ekipu, a žanrovsku hermetičnost prepoznaješ tek sa drugim talasom.

Što je okej, u principu to ne osporavam, ali prihvatam samo uz malu ogradu da je to što prepoznaješ kao 'drugi' talas ipak startovalo bez te hermetičnosti. Ona se pojavila par godina kasnije, startovala krajem 80tih a uzela pun mah na smeni dekada, i to se meni bašbaš poklopilo sa svođenjem tržišta (a time i ciljne grupe) na striktno srpski fandom.  

Cripple, da biste mogli da vodite diskusiju (koja me zanima) morali biste da se usaglasite sa pojmovima. Ovako kako si definisao oldtimere, u tu kategoriju bi mogli da se svrstaju potpuno različiti pisci, pa se bojim da ne dođe do zabune.

Uzgred, recepcija naučne fantastike u bivšoj Jugoslaviji sasvim sigurno se nije formirala na bazi domaćih pisaca, tako da mi nije najjasnije šta si hteo da kažeš.

Ali, da citiram mlađe, da te ne cimamo pre nego što završiš čitanje...

Ja pretpostavljam da Cripple uopšte ne priča o Sf piscma nego o žanrovskim piscima u širem smislu, Tribusonu, Savkoviću itd. čija je proza iako definitivno žanrovska bila mejnstrim u smislu dosega.

Mislim da loše misliš 

Da loše identifikujem objekat Kriplovog diskursa ili da ih loše prepoznajem kao žanrovce po stilu a mejnstrimovce po dosegu?

Ono prvo.

Quotekod nas prvi talas pisaca žanrovske književnosti nije bio dovoljno kvalitetan da bi u toj komunikativnoj fazi ostavio značajnija, kvalitetnija i prepoznata dela

Cripple ne bi ovo rekao za Tribusona...