ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ne razumem cemu tolika drama. Pukli smo u svim aspektima i onda nas tako i tretiraju a kad neko krene da se buni onda kazu - a krediti? I tako se sve sredi.

Pa nema drame, jasno je da moćnici rade šta hoće, samo me nervira što nam
,, drugosrbijanci '' pričaju bajke o društvu koje ne poštuje elementarna prava, kao što je pravo svojine.

Ne nerviraj se,oni su ljudi sa misijom i kao i svi "usrećitelji" imaju visok nivo ostrašćenosti.

Da li mi uopšte znamo celu priču s tim baznim stanicama? Čitamo li uopšte te vesti do kraja? Istina je da te bazne stanice pripadaju nekome, ali takođe je istina i da moraju da imaju dozvolu za emitovanje. Ako su emitovale bez dozvole onda nije ni čudo što je donesena presuda zabrane emitovanja, a posle ignorisanja te presude i nalog za gašenje stanica. Stanice nisu porušene nego ugašene. Upotreba reči rušenje je novinarski senzacionalizam.

gledajte to sa vedrije strane. lelekom ce uskoro na drazbu, a cena mu je vec procenjena. siptari nisu ni svesni da unistavaju opremu narednog vlasnika, tj dojce telekoma.

Ma uvek će se naći opravdanje. Verovatno su i porušene crkve nelegalno sagrađene. EU nema alternativu. Jasno je da smo mi kao i Bosna, neka vrsta zapadnog protektorata, sa ograničenim i samo formalnim, a ne i praktičnim suverenitetom.

Mi nismo, ali Kosovo jeste.

Quote from: mac on 29-09-2010, 11:56:31
Da li mi uopšte znamo celu priču s tim baznim stanicama? Čitamo li uopšte te vesti do kraja? Istina je da te bazne stanice pripadaju nekome, ali takođe je istina i da moraju da imaju dozvolu za emitovanje. Ako su emitovale bez dozvole onda nije ni čudo što je donesena presuda zabrane emitovanja, a posle ignorisanja te presude i nalog za gašenje stanica. Stanice nisu porušene nego ugašene. Upotreba reči rušenje je novinarski senzacionalizam.

Da, to je malo komplikovano. Telekom je, jasno, imao sve potrebne dozvole sve dok Kosovo nije dobilo taj poseban status koji ima, kakav god već bio. Pošto je rezolucija 1244 i dalje na snazi, naš rezon je da mi nemamo od koga da tražimo dozvolu. Kosovske (privremene) institucije, jasno, misle drugačije a UNMIK i EULEX se prave nenadležni. Ali, problem svakako jeste u zapleni i uništenju imovine. Naravno, moguće je da naši novinari lažu ali tvrdi se da oprema jeste uništena.

ako ne radi onda to znači da je uništena. Možda je samo presječen kabal, odakle mi to znamo, ali presječen kabal na tuđoj imovini je uništavanje imovine.

A UNMIK i EULEX ne mogu da se prave nenadležni, jer nije se čula ni izjava povodom ovoga.

Uostalom, sve je to propalo onda kada je Koštunjavi pukao na izborima a nova vlast odbila stvaranje ruske baze.

Da se razumemo, ovo je sitnica u odnosu na UNMIKovu rasprodaju imovine srpskih firmi na Kosovu koja se desila još pre 2008. godine, takoreći fusnota.

tim gore... nijedna Vlada nije nikad pokrenula pitanje svojine na Kosovu i Metohiji, a od ove to i najmanje očekujem.

A svojina je, realno, 80% statusa o kojem govore.

Da,baš kao što i Serbistan poštuje privatno vlasništvo... Nego,valjda su i ti Šiptari plaćali neki porez,ima tu možda neki dinar i njihovog vlasništva?! Nek krjaju svoje. A za to što Srbi na KiM sad nemaju telefonske linije je isključivo kriva jajarsko-nesposobna BG vlast. Nas ovde lažu i kradu,one nesrećnike dole vode na klanje.

Grešiš, Albanci velikom većinom nisu plaćali ni poreza, ni ostalih obaveza.
Čak i oni koji nemaju veze sa nacionalizmom, niti su nešto u ljubavi prema Srbiji, vide i kažu da je na delu već nekoliko godina rasprodaja imovine države Srbije i klasična pljačka. Ako mi usklađujemo zakonodavstvo prema EU, a usklađujemo, i prihvatamo pravila zapadnog društva, onda imamo legitimno pravo da tražimo da se ti zakoni i ta pravila primenjuju i na nas. Ako za nas ta pravila ne važe, onda neka nam kažu to javno, da znamo da smo ljudi drugog reda, a ne da nam pričaju bajke o demokratiji, tržištu, mladima koji se druže i obilaze prestonice.
Lično, za mene je ova vlast i opozicija ( SNS i LDP ), gora od Miloševića. Imamo inflaciju, obezvređen dinar, nestašice ulja i mleka, poskupljenja, u izgledu nam je potpuni teritorijalni raspad države, može da nas guzi svako, od evropskog činovnika do lokalnog hodže.

eh, pa oni su to nama ''rekli'' odavno, nećete valjda još i eksplicitno da čujete?

Ako vam neko lupa šamare ne čekajte da vam objasni da ćete i sutra dobiti još jedan.

,,Логички квадрат" 5. октобра            
Владимир Недељковић   
четвртак, 30. септембар 2010.

У математичкој логици постоји област која се бави односом међу судовима.

Тако постоје два односа која би могла врло прецизно да опишу стање на политичкој сцени Србије у последње две деценије. Реч је о контрарним и контрадикторним судовима.

А проблем је у злоупотреби логике.

,,Вештина" српске полике огледа се управо у способности политичара да наведене судове прихвата и њима успешно рукује у међусобном надмудривању, при том скоро по правилу бирајући две најинтересантније теме за саопштавање својих мишљења.

Национализам и економију.

Први судови спадају у ону групу у којој два закључка не могу истовремено бити истинита, али оба могу бити лажна (сви трговци су непоштени – односно сви трговци су поштени, оба могу бити лажна), а у другу контрадикторни судови, код којих истинитост једног искључује истинитост другог, а да је при томе један сигурно истинит (светло-тама).

Пре него се упустимо у даља разматрања, ваљало би напоменути да је до смене власти 5. октобра дошло управо на основу контрадикторних тврђења политичких актера – бораца за власт.


Mогло би се рећи да је ,,Милошевићев режим" добрим делом пао на националном питању и оптерећеношћу ратовима, а да је замењен ,,слаткоречивом", али ништа мање проблематичном причом о благостању у Европској унији.


Наиме, и једни и други, они који су власт бранили и они који су радили на смени те власти крајем деведесетих година, нису били у стању да се у својим излагањима одрекну црно-белог аргументисања које се у главном сводило на то да све што се мења јесте лоше, а све што долази са том сменом јесте добро.

Једном другачијом анализом би се могло рећи да је ,,Милошевићев режим" добрим делом пао на националном питању и оптерећеношћу ратовима, а да је замењен ,,слаткоречивом", али ништа мање проблематичном причом о благостању у Европској унији.

У годинама пре 5. октобра 2000. социјални мир превасходно је обезбеђиван социјалном политиком која се више ослањала на ,,национални идентитет" и сопствене привредне снаге и са чиме је врло наглашено излазила у сусрет друштву.

По доласку ,,ДОС-а" на власт, грађанима Србије је на ,,рушевинама" затечене политике понуђен бољи живот и тада најављивани скори улазак у Европску унију био је гаранција просперитетне економије и светлије будућности. Наравно, ,,великосрпство" је почишћено преко ноћи, али се у том чишћењу изгубило и оно што је требало да остане – ,,малосрпство".

Нажалост, ретко када је смена власти спроведена на таквој реторици нешто суштински побољшала. Не изгубимо из вида да би се петооктобарска ,,смена" могла назвати истим оним именом само под редним бројем два, након оног првог, када је на митингу Милошевићевих присталица у Београду 19. новембра 1988. године речено: ,,Поштовани народе, наша историја ће ову годину запамтити као годину у којој нам се догодио народ".

,,Догађања народа" су изгледа скоро по правилу револуционарна и самим тим слична у својим последицама.

Враћајаћи се на излагање о логици из првог пасуса, увиђа се да су ставови који су до таквих збивања довели управо контрарни, тј, ,,лажни" у оба случаја, а не контрадикторни каквим се упорно представљају, из једног простог разлога који се упорно занемарује, а који је, као што сам већ рекао, у великој мери утицао на смену Слободана Милошевића.

Што значи да пренаглашено умањење значаја националног питања није било предуслов економском напретку очекиваном при приближавању Европи, чега смо и сами сведоци, а управо се на овом терену одигравала највећа битка.

Дакле шта је то ,,лажно" у оба случаја?

Проблематично је што је ,,национални понос" деведесетих година који је у својим појединим сегментима био изузетно екстреман, а самим тим и погубан по Србију, сада замењен ,,европејским поносом" који није ништа мање опасан на начин који нам се представља – безалтернативно, да не кажемо екстремно.

Могло би се рећи да ако је Милошевић у време свог одласка са власти био презадужен ,,националистичком" заоставштином, његови наследници имају подједнако велики терет економске презадужености и то управо код оних земаља, које су Милошевићев ,,екстремизам" одржавале својом политиком према Србији, а које су нам уз све то, исту ту економију темељно уништавале, што санкцијама, што бомбардовањем.

Уз сву слаткоречивост Запада, притисак на Србију је вероватно остао исти као и пре двадесет година, ако не и већи.

У том смислу не верујем да се нешто битније променило у нашем односу са светом, уз напомену и бојазан да долази време за наплату дугова, а такође не верујем да ће нам у вези са тим било какви преговори бити понуђени.

Закључио бих – Милошевића нису сменили издајници, већ исти онај народ који га је на власт у већој или мањој мери довео, као што се ни сада против актуелне политике не буне само они који су јој одувек били противници, већ и они који су њеном стварању активно учествовали.

Па ако се поменути логички термини са почетка текста тичу односа судова у ,,квадрату", како се то у математичкој логици назива, изгледа да је овде ипак реч о кругу, чији је затварање очигледно, а повратак сопственој економији и ,,другачијем" народном јединству неопходан, а самим тим изгледа и од пресудног значаја за даљи опстанак целовите Србије.

Поновне поделе на патриоте и издајнике, у овако ослабљеној земљи, као што је наша, заиста могу бити погубне уколико на њих пристанемо, а потпуни и стварни губитак државе у том случају неминован.

Kako se samo stručno vrši medijska manipulacija.
Juče sam na b92 gledao emisiju o Rusiji, reporter BBC je proputovao tu veliku zemlju.
I onda je došao u Beslan. Ispočetka se upotrebljava izraz ,, napadači '', a malo kasnije nekako prevali preko usta ,, teroristi ''. Podsećam da su žrtve tog terorističkog akta bila prvenstveno deca. Onda lik poseti školu, i ostaje kao jako tužan kad vidi fotografije dece. Ali, ne lezi vraže. Doputuje u jedno čečensko selo, i kaže : ,, Nakon onoga što smo ovde čuli, sad možemo razumeti događaje u Beslanu ''. A čuli su priče Čečena o vremenu Staljina, likvidacijama, deportacijama, zatvorima, itd. Sve najgore o Rusima. Tako se gledaocu protura zaključak pa vidiš šta su ti Rusi radili, pa nije ni čudo šta im se desilo u Beslanu.. gnevni Čečeni. Ova emisija je po meni sramotna i bedna, i indirektno pravda teroristički akt, i to najgnusniji , ubijanje dece. Pitam se da li bi Englezi tako pravdali i terorizam u Londonu i Njujorku, recimo bombardovanjem i okupacijom pojedinih muslimanskih zemalja.

Gledao sam tu reportazu. Nesto malicioznije nisam video od dnevnikovog dodatka devedestih... Baja je stvarno preterao.

Kristijan Amanpur...

M' da. Zaboravio sam Kraljicu...

Алеја туђих великана            
Маринко М. Вучинић   
четвртак, 30. септембар 2010.

Одборници Скупштине града Београда донели су одлуку да у нашем главном граду буде подигнут споменик писцу Милораду Павићу, као и првом председнику независног Азербејџана Гајдару Алијеву у знак захвалности што је амбасада ове земље изразила спремност да финансира реконструкцију парка на Ташмајдану. Ово је вест која изазива не само неверицу већ и горки осећај повређености.

Ташмајдан је један од важних симбола Београда, његов посебан топос који се не може трампити за прилог којим би се финансирала обнова овог парка. Просто је невероватно да су одборници Скупштине града могли да прихвате овакав у крајњој линији понижавајући услов о подизању споменика Гајдару Алијеву. Не помаже ту ни намера да се подигне споменик и Милораду Павићу, великом српском писцу, који би вероватно требало да послужи као идеално средство за ублажавање овако изразито понижавајућег пословно-градитељског аранжмана.

Зар смо ми изгубили свако осећање достојанства и оданости основним урбаним вредностима и традицијама нашег главног града? Пре свега Милораду Павићу јер му је место на Калемегдану, где се и налази споменичка алеја наших најзнаменитијих писаца. При томе се комисија за именовање улица и тргова одлучила за писца Хазарског речника пошто је он писао о потомцима данашњих становника државе која тако великодушно, уз одређене услове, нуди помоћ за обнављање ташмајданског парка. При томе је Милорад Павић победио у оштрој конкуренцији краља Петра Првог Карађорђевића, Стефана Немање, Стефана Лазаревића, Милоша Обреновића, Меше Селимовића, као и Михајла Петровића Аласа. На овај начин је избегнута још већа бламажа и понижење.

Заиста, ко су одборници у градској Скупштини Београда и да ли они уопште рационално размишљају када доносе одлуке. Судећи по овој одлуци о реконструкцији Ташмајдана, њих руководе неки други разлози које ми грађани не можемо да докучимо јер су део политике одвојене од поштовања и заступања реалних интереса и потреба грађана.

Зар заиста Београд нема средства да реконструише Ташмајдан него прихвата, у најмању руку, непристојну понуду из Азербејџана од два милиона евра, уз услов да у овом нашем најзнаменитијем престоном парку свој споменички кутак добије и први председник Азербејџана Гајдар Алијев. А о каквој се историјској личности ради? Гајдар Алирза Оглу Алијев био је 13 година, од 1969. до 1982. године, лидер Совјетске Републике Азербејџан, а од 1993. до 2003. и председник независног Азербејџана, што значи да је скоро три деценије доминирао политичким животом ове кавкаске државе. Пре него што је постао апсолутни вођа Азербејџана био је руководилац КГБ-а у тој земљи. Био је константно оптуживан за корупцију и сарадњу са мафијом. Познат је и његов поклон председнику Брежњеву: скупоцени прстен од 16 дијаманата, вредан тадашњих баснословних 220.000 рубаља. На месту председника Азербејџана заменио га је син Илхам.

Ова одлука одборника у београдској скупштини, као и многе друге сличне одлуке, само говори о дубокој моралној и друштвеној кризи у којој ми данас живимо и показује до које смо мере изгубили способност да препознамо и бранимо праве људске вредности. Најжалосније је што више не можемо да сачувамо ни минимум самопоштовања и достојанства за најважније вредности које чине београдски дух. Шта је на реду након, у најмању руку непристојне, азербејџанске понуде за реконструкцију Ташмајдана? Ова понуда је сигурно претходно била усаглашена на државном и дипломатском нивоу, а одборници Скупштине града су, као и много пута до сада, само аминовали већ донете одлуке. У новинским извештајима остало је забележено да је незадовољство и неслагање са оваквом скандалозном одлуком изразио одборник Ђорђе Мамула. То само говори колико су код нас ретки гласови разума.

Да иронија буде већа, на истој седници је усвојена одлука о подизању споменика Фредерику Шопену у оквиру парка Мањеж. Овај предлог је поднела Амбасада Републике Пољске у Београду, која је и обезбедила бисту једног од најзначајнијих великана музичке уметности. И то је данас права слика Србије. Велика конфузија и хронични недостатак рационалног односа према најтемељнијим вредностима демократског друштва. Наши изабрани представници су одавно заборавили ко их је послао у парламентарне клупе, њима је само важно да се остварује политика њихових странака, без обзира на то колико она била бесмислена и урушавала елементарне принципе достојанства.

Stvarno bizarno...

Meni je inače Azerbejdžan jedna od zemalja za koje sam zadužen po pitanju rada na izveštavanju, planiranju itd. i iz svega što se da videti iz izveštaja koje odande dobijam, oni su klasična kombinacija jake policijske kontrole i siromaštva (mada imaju dosta primetan ekonomski rast i smanjenje nezaposlenosti poslednjih godina, uprkos krizi itd.) i zaista sam iznenađen da od njih dobijamo dva miliona evra za tako nešto.

Pavić i Hazarbejdžan,ima smisla,hah?! Nego, mnogo mi simpa ovo novo, današnje, DB organizovano natjecanje za naj naj SRB Muslimana. Sve vrpolje prstom ukrug nosa, dižu ručice, mrmolje gluposti, znajući da se Mrgud neće više pojaviti pa im se može da 'kovele'...

Čekaj, ne kontam stvarno. DB iliti moderno BIA, po tebi namerno pali vatru u Sandžaku ? S kojim ciljem, molim te objasni mi. Hoćemo da namerno otvorimo sami sebi žarište, da izgubimo još koji deo teritorije ? Ne vidim interes da to rade. Pre bi reko da se tuda muvaju turske, američke i druge službe.

Tajne službe rade u svom interesu, isključivo.

Narode, vakcinišite se pre nego što vakcinama istekne rok trajanja, nema veze ako vam ne bi palo na pamet da se sad vakcinišete protiv H1N1:

   




Iz Batuta pozivaju građane da se vakcinišu protiv gripa

Predstavnici Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" pozvali su danas građane da se vakcinišu protiv sezonskog gripa i gripa tipa H1N1.

Direktorka tog instituta Tanja Knežević kazala je na konferenciji za novinare da je za ovu sezonu obezbeđeno 364.318 doza vakcina protiv gripa što je oko 60.000 doza više u odnosu na prošlu godinu.

Zalihe

Zdravstveni sistem u Srbiji raspolaže sa 600.000 vakcina protiv novog gripa čiji rok ističe 31. oktobra.

Ta vakcina sem sezonskog virusa gripa sadrži i virus tipa A H1N1, odnosno reč je trovalentnoj vakcini, koja se preopručuje svim osobama i bebama starijim od šest meseci.

Prema rečima direktorke, do 31. oktobra koristiće se monovalentna vakcine protiv takozvanog meksičkog ili novog gripa, čiji rok tada ističe.

Vakcinu protiv novog gripa ne treba da prime samo oni koji imaju laboratorijsku potvrdu da su preležali taj virus i do 31. oktobra u razmaku od tri nedelje mogu da prime odvojene vakcine protiv sezonskog i vakcinu protiv novog gripa.

Od 17. decembra 2009. godine do 31. marta 2010. godine u Srbiji su vakcinisane 149.882 osobe, od kojih 92 odsto jednom dozom vakcine. Ukupno je utrošeno oko 200.000 doza vakcine, a rastur je 9,2 odsto, podaci su Ministarstva zdravlja.

Šefica Odseka za imunizaciju tog instituta Goranka Lončarević pozvala je osobe koje žive u ustanovama zatvorenog tipa, u gerontološkim centrima i slično, zatim zdravstvene radnike, kao i ljude iz rizičnih grupa da se vakcinišu protiv virusa gripa.

Ona je rekla da je Institut za javno zdravlje Srbije poslao zavodima i drugim institutima za javno zdravlje preporuku o vakcinaciji i da su oni dužni da preostale količine vakcina, kao i nove doze rasporedđuju domovima zdravlja.

Beta

Ja se redovno vakcinišem belim lukom, dozom loze (protiv upale ždrela) i slaninom...

(aaaaapčiha... šmrc, šmrc..pardon...) 

  Po jednoj teoriji (zavere) Hazari i Azerbejdžanci zaista imaju veze.

  Hazari su živeli baš na tom području, gde je danas Azerbejdžan, a i termin HAZAR i AZER su jako slični.
 
  Što se zvaničnih podataka tiče Azeri su maltene isto što i Turci (jezik im se razlikuje od turskog ko vranjanski od beogradskog) s verskom razlikom. 
  Turci su suniti, a Azeri šiti (nalik Irancima).

  Sve u svemu srećna zemlja. S Turcima imaju jezik, sa Irancima veru, s Rusima zajedničku istoriju u SSSR-a, a najsrećnija okolnost je NAFTA u izobilju.

Respect Sal! Jedina mi je muka naći domaći beli luk. U to ime, dogodine moj iz bašte!

Ne znam šta fali kineskom, luk ko luk... cela evropa (EU) ga krka.
A domaćeg imaš na Limanskoj pijaci, viđao sam ga.
Sitniji, a skuplji! To je naš "brandmark", sto posto domaći!

Ipak, kinez je "mamara"...

Naš beli luk može da se sačuva preko zime, a "kineski" izvetri.

Nebi reko da ga EU krka, mislim bjeloluk, kineski. GM đubre, ko i sve resto otud...

Skupština abolira NATO od zločina 1999

Vladajuća većina u Skupštini Srbije usvojila je nacrt deklaracije ,,o osudi zločina nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije", u kojoj u zločine nije svrstano NATO bombardovanje 1999. godine!

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/135239/Skup%C5%A1tina+abolira+NATO+od+zlo%C4%8Dina+1999%21.html

hej vi verbalni napadači, nemojte sada da vam Lomljavina da po ....

Hm, moram priznati da me komentari na tekst prilično iznenađuju.

Pre skoro tačno (u dan) godinu dana, na ovoj temi, u poruci #1397, napisao sam: "Poništene su tekovine Osme sednice i sad ćemo, kao što rekoh odmah po osnivanju ove vlade, propištati majčino mleko. Ako. I treba." Iznad (valjda #1395) bilo je i neko zezanje o preventivnom hapšenju, eto i to se skoro obistinilo. A ako se ne obistini pre parade, obistiniće se prvom sledećom prilikom. DS + SPS. I ko fali? Latinkina frakcija, naravno. LDP.

Je li neko gledao Čedomira juče u Utisku Nedelje. Kako se nelagodno vrpoljio kad mu Olja nabaci da Evropljani sad vole Tomu, i da im više nije tako interesantan  . Mogli smo čuti uobičajen vokabular o priznavanju ,, realnosti '' ali najzanimljivije mi je bilo opisivanje većine ,, koja voli Jeremića, Dodika i Cecu '', a tu većinu kaže, treba menjati, da bi prosvećena manjina ( LDP ) došla na vlast. Još jednom je izjavio kako ne bi rušio DS, a izgleda da sanja da zameni Ivicu i bude im koalicioni partner. Mada slutim da je ugasio, neće mu pomoći ni Zukorlićevi glasovi. Zapad gura formiranje vlade DS-SNS, a Čedo je u toj kombinaciji nepotreban.

Ne nadaj se prerano.Sve je to jedinstveni front i svaki član je dobrodošao.To ti je kao i oko odlaska u partizane.Prvo su komesari tvrdili da je to narodnooslobodilička borba,a posle rekli da je revolucija pobedila.

5. oktobar - 10 godina kasnije

Nisam planirao da obeležavam ovaj datum ali naleteh jutros na fejsu na ovu fotografiju, tako da jebiga. Naravno, ovaj sa huliganskim anti-evropskim šalom preko lica i pendrekom sam ja, ha-ha. Inače, meni je bilo dobro bukvalno sam taj dan, a već sutradan sam se žešće smorio i to stanje me, verovali ili ne, drži i dan danas.

ostatak teksta and shit :
http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/10/5-oktobar-10-godina-kasnije.html

Onda se imao jasan neprijatelj-Slobin režim. Danas ga nema, danas su i vlast i opozicija iste, tamo su male Slobe, imamo partijsku državu gde ako nisi član jedne od partija možeš otprilike da se slikaš. Kod ljudi je zvaladala apatija i bezvoljnost, jer im je jasno da promenom vlasti neće ništa postići, jer se ne menja mehanizam vladanja.

ma to je pričam ti priču, neki i u Švedskoj kukaju kako ne valja mehanizam vladanja, a šta rade, ništa, sjede kod kuće.

Nije do mehanizma vladanja, jer i ovaj mehanizam bi morao da reaguje kada bi mu se suprotstavila organizacija sa sto hiljada članova.

Jer takva organizacija bi bila novi element u mehanizmu, a njega ne može da stvara mehanizam iznutra.

Sve su to prazne priče, da hoće nešto da promijene promijenili bi do sada.

Zlanti kavez demokrarije i kapitalizma...skraćeno demonizam-demonlizam ili kako već,posvećeni su bogu novcu,

I .

7 fragmenata O 6-oktobarskom ubistvu Srbije

Pitanje je vrlo jednostavno: da li je Srbija imala više šansi Petog oktobra uveče ili ih više ima danas


1. Odbrana i poslednji dani

Primetili ste da nikad za poslednjih deset godina Peti oktobar nije bio branjen tako odsudno kao ovaj. Čak je i Jelena Trivan u taj odbrambeni zid gurnula jedan svoj simpatični i bezvredni cirkončić tvrdeći da smo onda jedva preživljavali, a sada ličimo na normalnu evropsku državu. Recimo Moldaviju. Zašto ga toliko brane? Zato što je danas konačno mrtav.

Neki misle da umro kad je ubijen Zoran Đinđić; drugi da je smrtno oboleo odlaskom Crne Gore i izdahnuo proglašenjem nezavisnosti Kosova; treći da se prestavio negde između dana kad je Ivica Dačić postao najpoželjniji srpski evropejac i kad su Tomu Nikolića pozvali na prvi prijem u neku zapadnu ambasadu; četvrti da se to desilo sa krizom, zbog poslovične osobine naših ljudi da ih ne interesuje istina sve dok im kaplju neke pare, makar lažne; peti da se sve odigralo kad je Boris Tadić shvatio da nema života ako vas ne slome stranci. Istina, znam i one koji kažu da je stvar od početka bila mrtvorođena, ali nisu se usuđivali da kažu jer su mnogo moćniji od njih stajali nageti nad krvetcom i silno se glupirali tepajući detetu, koje nije puštalo glasa.


2. Dobitnici, šegrti, voda & struja

Ali ga svejedno brane kao partizani Ljubin grob. Čak je i Boris Tadić imao potrebu da kaže da ne govore istinu oni koji kažu da je pre prevrata bilo bolje. Naravno, to je rekao na vrućem terenu Glavnog odbora svoje stranke, danas verovatno najvećem mogućem skupu Srba kojima je pošlo za rukom da 90-ih nemaju ništa i da danas imaju sve, a da nijedan od njih za ovh deset godina nije izmislio ni lek protiv raka ni marmeladu, ništa što bi moglo da znači ma kakvu vrednost. Taj svet, koji je u zbiru teži od top menadžmenta bilo koje velike domaće kompanije, danas po sebi ima jak razlog da brani Peti oktobar. Drugi razlog je što bi to što su zaradili u miru da troše, pa neće da nerviraju strance koji su skupo platili taj datum. Odnosno, srušili bi oni Peti oktobar, ali da im ovi kažu. Jednako kao što su oni Slobini srušili ideju da niko ne sme da nas bije kada su lepo zaradili i poželeli da troše mirno kao ljudi koji su sve pošteno stekli.

Ima nekog inferiornog cinizma među tim svetom i ovdašnjim braniocima poretka maskiranim u intelektualce, kada nas uoči desete godišnjice Miloševićevog pada podsećaju kako Peti oktobar nije bio baš sasvim promašen zato što nam bombe više ne padaju po glavi, što nemamo sankcije, što imamo redovno snabdevanje vodom i strujom, sipamo benzin na pumpi i niko ne krade izbore. Iako su zaboravili širokopojasni internet, rekao bih da ima tu i suštinskijih i manje ciničnih argumenata, poput onoga da bi, da nije bilo Petog oktobra, Milošević sa Zapada bio rušen sve dok ne bi bio srušen, gde ne bih isključio ni novu agresiju i potpunu vojnu okupaciju zemlje uz nebrojene žrtve. 


3. Dan koji je imao smisla. I nijedan posle

Ako mislite da obnavljanje agresije ipak nije bilo sasvim izvesno, kontrapitanje je da li ste potpuno ali potpuno sigurni u to? Ako niste, Peti oktobar je imao smisla. I to je kraj priče? Nije! Sve ono što je bilo argument za Peti oktobar istovremeno je bilo i glavni argument protiv svega onoga što je usledilo kasnije, jer malo ste infantilni ako deset godina šenite zato što vam ne prete bombe i što nemate sankcije. A kada upravo to radimo, to samo znači da Srbija u poslednjih deset godina sa svojim strancima i svojom elitom suštinski i nije imala neki izbor.

Uostalom, dok branioci poretka u Srbiji o smislu tog dana neiskreno govore u kategorijama ,,sada bar imamo poštene izbore" (a nemamo ni to!), lepo ih demantuje dojučerašnji partner i jedan od glavnih izvođača petooktobarskih radova, posebno kad je sebi dozvolio da sa decenijske distance postane imperijalno jasan i kolonijalno bezborazan. Ne skrivajući, za razliku od naših, ono što svi znamo a tiče se presudnog učešća stranaca u Petom oktobru, Čarls Kroford, jedan od trojice najvažnijih ljudi Miloševićevog sloma, poručio je o desetogodišnjici Srbiji da će cenu ,,miloševićevizma" plaćati ,,još decenijama" pružajući joj jasnu ciničnu utehu: ,,Bolje je biti u sporoj traci ka oporavku nego u brzoj ka propasti". Jasno!


4. Kolac, konopac i deset godina plej-ofa

Zbog svega toga već u jesen 1999. godine biti u Srbiji protiv Miloševića nije više nikakva politička legitimacija: protv njega su i nevladin sektor i radikalni nacionalisti; njegovi ljudi koji su planirali budućnost i oni daleko od vlasti koji su samo hteli da prežive; protiv njega je bio i pristojan svet i ološ; i privrednici i lopovi, i Sonja Biserko i Dobrica Ćosić, i Voja Koštunica i Nenad Čanak, i patrijarh Pavle i Čume, i Jovica Stanišić i Sonja Liht, i Mišković i Legija. Rečju, nije bilo socijalne grupe koja nije imala razloga da bude protiv njega, što od precizno ukalkulisane koristi, što od potrebe da se živi normalno, što od iracionalnog straha za budućnost. I svi mi smo, rušeći Miloševića, pomalo ili malo više rušili i Srbiju verujući da je bolest teška, da lek sliči citostatiku, koji ubija i bolest i organizam, i da je organizam jači od bolesti te da ga brutalna medicina neće ubiti. 

Problem je, međutim, nastao već  onog dana kada je deo nas, posle pada Miloševića, pomislio da bi sad bilo logično izgraditi državu i institucije, a drugi da ona još nije dovoljno srušena i da treba nastaviti. I, naravno, kada su ove druge podržali stranci.

U socijalnoj širini petooktobarskog fronta, gde su svi učesnici u jednom trenutku postali međusobno dužni jedni drugima, leže objašnjenja za sve što je usledilo kasnije, od ubistva Zorana Đinđića do današnjeg ubistva svake realne nade. Tamo gde su na istom poslu radili strani agenti i domaći političari; privrednici u usponu i dileri droge; Miloševićevi policajci i ambiciozni klinci; ubice i moralisti; protuve i intelektualci; na tom prostoru okupilo se nešto što ni pre ni posle nije mogao da okupi niko osim Miloševića i zato njegov odlazak nije bio kraj ničega. Nikakav rasplet, već samo početak uređivanja odnosa među različitim grupama, gde su brisane jasne razlike, pa su kriminalci često postajali poslovni ljudi, a poslovni ljudi političari, policajci su postajali ubice, novinari strani agenti. Naravno, grupe su se pomerale, mešale i sukobljavale jer posle Petog oktobra niko više među njima nije mogao da zarađuje novac na isti način kao pre njega. 


5. Šifra za sve zlo koje se dogodilo

To znači da u poretku Miloševićevih protivnika iz Petog oktobra nije bila povučena linija između dobra i zla, između napretka i čamotinje, čak ni između nas i njih, već nešto toliko isprepleteno da se borba među tim grupama nije završila ni do dana današnjeg. Drugim rečima, ako ste znali ko je među njima gde bio tog dana i ako ste mogli da pratite odnose među ključnim nosiocima tih grupa u kasnijem vremenu, sve vam je jasno, i zašto Srbija nije uspela, i zašto ovakva neće uspeti; možete da znate i ko je naručio i ko je izvršio ubistvo Đinđića; jasno vam je i zašto je čak dva puta morala da se raspadne jedina stabilna državna osovina DS-DSS, zašto je Koštunica morao da ode i zašto je Boris Tadić imao tolike ambicije, a da nije imao nikakvu šansu ni učinak. Znate sve, čak i to kako će se sa Petim oktobrom u Srbiji završiti i šta će s njom na kraju biti. U Petom oktobru, dakle, zapisano je sve što se dogodilo kasnije - a nije se dogodilo gotovo ništa dobro - i zato danas o njemu suštinski znamo toliko malo.

Nijedna podela u petooktobarskom frontu nije se dogodila na logičan način; da, na primer, posle saradnje na Miloševićevom svrgavanju kriminalci odu na svoju stranu, a policajci na svoju, da se poslovni ljudi vrate u svoje firme, a političari u kabinete, da levica ide radnicima a desnica gde već desnica ide. Ne, prvi sukob bio je između onih koji su stekli moć u Petom oktobru, ali još nisu imali pare i onih koji su izgubili uticaj tog dana, ali im je ostalo keša, pa je trebalo izvršiti taj transfer para od jednih prema drugima, gde se svima na usluzi našla mafija, uz razuman procenat. U uticaju, razume se. Potom su se potukli petooktobarci, dakle zatočnici revolucionarne ideje i 24-tooktobarci, osnosno Koštuničini istomišljenici koji nisu toliko priželjkivali kontinuitet sa Miloševićem koliko su u to vreme bez uspeha pokušali da naprave diskontinuitet sa onim rušenjem države zajedno sa strancima iz Miloševićevog vremena, pa su u jednom monentu čak i uhapsili prestižnog američkog agenta i potpredsednika srpske vlade. 

Sledeća podela dogodila se u podzemlju, gde se, uz asistenciju svojih dužnika političara, potukao onaj deo mafije koji je verovao da im učešće na strani pobednika u Petom oktobru daje pravo da zarađuju na isti način kao u Slobino vreme, dok su drugi razumevali šanse promena i tranzicije. Potom se slično desilo na biznis sceni, što je koštalo Bogoljuba Karića, pa na političkoj, pa na svim ostalim. I to izmešano, jer jedva da je ostalo, na primer, političara koji u sebi nije imao osobine kriminalca, poslovnog čoveka ili čega već.


6. Poslednja petooktobarska podela

Sve te podele, naravno, veoma su odgovarale strancima, kojima je, zahvaljujući tome, bilo mnogo lakše da razmontiraju sve što je činilo mogućom državnost Srbije - od vojske i službi, preko privrede i školstva, do kulture i pitanja identiteta.

Deset godina kasnije, Srbija je zemlja u kojoj, ako ne računamo kriminalce, ozbiljno zarađuju samo strane banke i političari. Svako iz onih zemalja na koje, prema Trivanovoj, ličimo ko bi pročitao ovu tvrdnju pitao bi kako je moguće da pare imaju političari i banke, a nemaju građani koji stvaraju dohodak i prelivaju ga prema ovima. Objašnjenje: mi smo imali Peti oktobar, koji nam je to omogućio, a vi niste.

Deceniju kasnije, napravljena je poslednja petooktobarska podela: na one koji veruju da bi Srbija konačno morala da postane država i one koji kažu da su oni država; na one koji veruju da Srbija može da preživi samo u diskontinuitetu prema Petom oktobru i na one koji znaju da oni mogu da prežive samo ako nastave kontinuitet tog zlog praznika. To će reći da je današnja politička elita najveći neprijatelj države. To je poslednja i najveća tekovina Petog oktobra.


7. Poslednji argument

Šta je nama peti oktobar, danas je pitanje na koje svako za sebe može da odgovori vrlo jednostavno. Samo da odgovori na ovo: da li je imao više nade Petog oktobra ili danas, da li je Srbija imala više šansi Petog oktobra uveče ili ih više ima danas? Zato se čuvajte onih koji vam kažu da živite loše zato što se nije dogodio šesti oktobar, to su najveći neprijatelji Srbije. Jer oni kriju najveću istinu: Peti oktobar nije bio problem, problem je što se dogodio i šesti.

Jednoga dana neko će sesti i izračunati koliko je para iz Srbije izneseno posle Petog oktobra, koliko su zemlju opljačkali i urušili svi ti stranci i svi ti eksperti koji su nas pohodili iz inostranstva, vrativši se pod petooktobarskim sloganom da su Srbiju pod Miloševićem napustili najbolji. Kada vidite tu cifru, razumećete šta nam se desilo Šestog oktobra. A to je bio datum posle koga ni postkosovske Turke nije više lepo zvati okupatorima.   

Željko Cvijanović

Standard

Toliko o i pokoj Srbiji.

profan ladno izd'o...

http://www.danas.rs/danasrs/politika/srbija_treba_da_udje_u_nato.56.html?news_id=201157

inače, ovaj lik je poznat što je po citatnom indeksu u vrhu srpskih autora koje su raznorazni liberali po bijelom svijetu citirali uvijek u negativnom kontekstu kao velikosrpskog nacionalistu... no izgleda da se savija kako vjetar duva. Izdajniče! 

Taj lik je svojevremeno bio kod Olje na RTSu u emisiji o srpskoameričkim odnosima i toliko se uvlačio Amerikancima da je čak i predstavnici USA ambasade bilo neprijatno.
Od njega smo čuli da je bombardovanje 99. bilo za naše dobro.

kad je to bilo! Koji izdajnik jebote

Gledam ovo u Italiji,sramota me je što imam sirbistansku,ma i vozačku dozvolu. Pun mi kur!

Sine tripuješ,vidi malo Avganistan...čiju bi dozvolu???
Ko sve tamo pravi sranja i zašto ,pa još minut ćutanja... zarad idiota koji tuđ narod ubijaju!!

Srbija u NATO ili NATO u Srbiju - pitanje je sade

  

Zaseda Savet za nacionalnu bezbednost


U Beogradu je u toku sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, saznaje Tanjug od izvora bliskih tom telu.

Sednicu je sazvao i njom predsedava predsednik Srbije Boris Tadić.

Savet za nacionalnu bezbednost razmatra situaciju nastalu nakon nasilja koje se u nedelju dogodilo u centru Beograda, kao i jučerašnjih incidenata u Đenovi, gde je zbog incidenata za koje su odgovorni srpski navijači prekinuta fudbalska utakmica reprezentacija Srbije i Italije.