ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: lilit_depp on 14-09-2010, 19:10:43
Valjda Libeat nece doci da me opauci  , ali ja napokon kupila i pocela da citam "Covek bez svojstava", Roberta Muzila, a ono sto sam dosad procitala mi kazuje da ce mi se jako dopasti.

Da je genijalno, jeste. Al da se čovek lako predozira tim tekstom takođe stoji.
Jedan poznanik mi se žalio kako je pročitao knjigu za samo dve nedelje i razboleo se (temperatura 38C itd itd).
Pa doda li se još frustracija obavezna za nedopisane knjige... Napreduj pažljivo!

Londonske skice, Doris Lesing.

Zbirka priča smeštena u London ili povezana sa Londonom.

Pročitala sam tek prvu priču, o curi koja je zbrisala od kuće kada je zatrudnela, došla u London, tamo je prihvatila i štitila žena kod koje su svakakvi dolazili, cura se porodila u nekoj šupi, ostavila bebu u telefonskoj govornici (beba je vrlo brzo nađena, prometno je mesto, i zbrinuta), i vratila kući, gde je saznala da je i jedna njena rođaka zatrudnela u njenim godinama, rodila bebu, i kasnije se udala, i onda razmišlja kako će da završi školu i opet ode u London kako bi uzela bebu i brinula o njoj.

... i zvanični (PB) osvrt na domete najnovijih izdanja Muharema Bazdulja i Miljenka Jergovića...

http://popboks.com/tekst.php?ID=8210

Patrisa Kornvel, Uzrok smrti.

rusconi, Kritička teorija društva
poglavlja o lukacsu i korschu. kako su divno polemizirali marksisti dvadesetih, kakvi su to bili krasni muži, još su vjerovali u čovjeka, u radnika, u partiju i jedni druge isključivali iz Internacionale ili raskrinkavali. čitajući to, dođe mi da skupim komplet Praxisa ili se bacim na pručavanje Lukacsa. ali avaj, ti su marksisti bili baš škribomani; eno recimo Razaranje uma ima 700 str. ali jebeš mi sve ako u sljedećoj turi ne uzmem nešto Lukacsa po antikvarijatima

ponavljam Kritiku ciničkoga uma
pa taj sloterdijk ima enciklopedijsko znanje. ili samo blefira. u svakom slučaju, iako mu je ovo bestseler, meni je Srdžba i vrijeme vrh. nekako zrelije, povezanije.

daša drndić - leica format

ugodno štivo za kad te počne zezat ludilo srba i hrvata, i naročito muških srba i hrvata

Goran Čučković - Jedenje bogova

ne znam da li je pominjana ranije na forumu. iako nominalno ne-horor knjiga, vrlo je hororična. vrlo živo opisuje neke od brutalnosti Jasenovca. imao sam neki neprijatan osećaj sve vreme čitanja, ali nešto tera da se čita dalje, a i prilično je kratka (50-tak strana).

...tokom prethodne dve sedmice sam pročitao i dva kraća romana Džojs Kerol Outs nedavno objavljena na srpskom - ZOMBIJA i CRNU VODU (oba u izdanju Čarobne knjige)...ova dva dela su se lako mogla (sa punim pravom, a i izdavačkim rezonom) naći i među koricama jednog izdanja, jer ih sem dokumentasrističkog pristupa ujedinjuje i poigravanje Outsove oveštalim konvencijama žanrovske literature (u slučaju u dobroj meri hororičnog ZOMBIJA) i dokumentarističke proz zasnovanoj na istinitim događajima (u slučaju CRNE VODE koja se tiče skandala jednog od manje probitačnih potomaka loze Kenedijevih)...

...osim što u oba slučaja isporuči upečatljivu, jezovitu (ZOMBI) i potresnu (CRNA VODA) prozu, Outsova se bravurozno poigrava sa prilagođavanja svog pripovednog jezičkog registra odabranim temama - ZOMBI nudi jezik surovosti, dodatno oneobičen džojsovskim prezirom prema datostima interpunkcije kada to štivo zahteva, a CRNA VODA donosi zdrav i prirodan spoj jezika novinarskih hronika i frankofonog ispovednog tona...

...zaista, maestralan diptih... najtoplija preporuka!

džojs kerol outs razbija, preporuka i od mene

Sad se i meni čita Outsova, a već me desetak različitih knjiga čeka, i to uglavnom pozajmljenih iz biblioteke, sa rokom vraćanja...

...nešto više o TOKIJU Mo Hejder...

http://popboks.com/tekst.php?ID=8234

Zbogom oružje, Hemingvej.

после дуго натезања прочитао сам Лимени добош од Гинтера Граса (који се из неког разлога у Нолитовом издању зове Дечији добош), добар роман, пошто сам га читао баш дуго (пар месеци), саживео сам се са Оскаром Мацератом, истриповани кепецом добошаром...виид се да је Гинтер Г. доста ствари убацивао и из свог живота (каменорезац, џез оркестар и сл.), али је написао ставрно моћну ствар...мајку му хитлерјугендовску. 

Norveška šuma, Haruki Murakami.

Mlađarija koja se samoubija, neurotične devojke i žene, muški svet koji jal ne zna šta će sa sobom jal se samoubija jal je poprilično samoživ...

Interesantna knjiga o totalno pogubljenim ljudima.

Ja sam to batalila nakon 20-ak stranica... Zbog nedostatka vremena, naravno.

Knjiga oceva, Miklos Vamos

Nešto zadnjih godina puno čitam domaćicu(nije mi dobro čogledno).
Trenutno M.Bećković-O međuvremenu
To mu dođe kao dopunjeno izdanje "dr Janez Paćuka o međuvremenu",textovi koje je pisao
za "ČIK"+"Zum-Reporter"... i tako...

Alfred i Emili, Doris Lesing. Delom izmišljena priča kako je život njenih roditelja mogao da izgleda da Prvog svetskog rata nije bilo, delom priča o onome kako jeste bilo, sa svim sjebavanjem u mozak (a i u telo) koje rat donese kako onima koji su na frontu, tako i onima koji se van fronta brinu o povređenima u ratu, a onda i deci tih nesrećnika. Plus dodatno sjebavanje mozga žene koja je mogla mnogo toga, ali je u to vreme bilo normalno da žena ne radi nego da samo gaji decu, i onda tu decu uguši i nije u stanju da ih pusti od sebe.

Marta Kvest, Doris Lesing.

Ona odlično piše, samo je meni malo dosadilo da čitam o odrastanju u sirotinji na afričkoj farmi, o ocu koji je preživeo rat i oboleo je od dijabetesa, o svađama majke i ćerke, o svađalački raspoloženim ženama koje ni same ne znaju šta stvarno hoće...

човече, ала ти брзо читаш! или те књиге нису позамашне?

Alfred i Emili ima 242 strane. Posle toga sam pročitala Zvona za Rankas Manuela Skorse (236 strana). Prešla sam 50 strana Marte Kvest.

Brzo čitam.

u okviru akcije "sram te bilo sto to nisi ranije procitao" visokoobdareno sam prelistavao foknerov roman BUKA I BES. i moram priznati da se ovako odavno nisam namucio citajuci jedan knjizevni tekst. ovo delce bas iziskuje pojacanu paznju i koncentraciju tokom citanja, a narocito njegova dva prva dva odeljka, od ukupno cetiri. u prvom delu, pratimo tok svesti bendzija kompsona, tridesettrogodisnjeg beslovesnog maloumnika, koji je na nivou uzrasta deteta od tri godine, a pri tom je jos i nem, kastriran i vazda nesto mumla. ono sto dodatno otezava citanje, je sto dogadjaji nisu hronoloski ispripovedani, nego postoje vremenska pomeranja, sa istim ucesnicima u dogadjajima, u razlicitim periodima proslosti, pa je tesko provaliti kad se koji dogadjaj zbiva. taman kad sam zavrsio prvi odeljak i odahnuo, dotukao me drugi. drugi je jos grdji. u njemu pratimo tok svesti bendzijevog brata kventina, na dan njegovog samoubistva, sa puno flesbekova, nekakvih monologa i dijaloga bez kraja i konca, lisenih znakova interpunkcije. tu se ne zna ni ko pije ni ko placa. posle ovoga, treci i cetvrti deo su pesma.no, tu me sad nesto drugo zanima: (ne)pouzdanost naratora.a tu cu pozvati u pomoc i knjigu koju sam nakon BiB procitao, a to je vonegatov GALAPAGOS. u GALAPAGOSU je narator mrtvac/duh.takodje, nedavno sam na hrt-u reprizirao film SUNSET BLVD. (doduse,ovde je rec o film, al' racunam da su postupci naracije, a ko ne isti, a ono slicni). vec na samom pocetku filma vidimo da je narator mrtav i da pluta u vodi bazena, dok  fotoreporteri fotografisu njegov les, a policajci vrse uvidjaj. pa me sad zanima: da li je mrtvac, zbog svog stanja upokojenosti ili neupokojenosti automatski i nepouzdan pripovedac, ili se njegova (ne)pouzdanost ceni na osnovu njegovih promatranja, zapazanja, iskaza, uvida? nije li malo nastrano i neuobicajeno pratiti tok svesti jednog mrtvaca? ume li neko ovo da mi objasni, ali bez albednicko-patuljastih filozovstvujuscih stavova, i ucitavanja nicea, fukoa i inih u sve i svasta, nego, fino i razumljivo, sa stajalista nauke o knjizevnosti, odnosno naratologije?

p.s.

inace, proces debasarizacije alexadelargea ici ce malo teze. hocu da kazem, svakako cu procitati nesto od zikinih i gingerovih predloga, al' danas, nisam mogao da odolim, a da  ne kupim POCETAK BUNE PROTIV DAHIJA. negde sam oko 90- e stranice , a brk mi igra neprestano.

Za Buka i bes se slazem, i ja sam imao problem da skontam ko je u prvom licu

Trenutno citam "Odvojena stvarnost" od Kastanede.

Čitala sam Buku i bes (pod naslovom Krik i bijes, u odličnom hrvatskom prevodu) u četvrtom srednje, kad je trebalo da nam bude u lektiri. Nisam imala problema; mada, neposredno pre toga sam pročitala neke druge Foknerove romane, tako da sam imala izvesnu pripremu.

Kako beše onaj naslov...Posle sahrane ( ili tako nešto ) - to je odlično delo, sjajan opis duhovne bede ljudi i težine života.

Dok ležah na samrti.

ma kakav fuko i učitavanja ničea, kakva književna teorija, samo zdravorazumsko razmišljanje.

neko priča priču u romanu/filmu/etc. taj neko je mrtav.
naravno, mrtav čovek ne može da priča priču, ali mi prihvatamo uslovnost u fikcionalnom delu - da može. eto, maštamo kako bi to izgledalo. zašto? pa da bismo od toga nešto dobili, nešto što ne možemo ako taj junak nije mrtav.

ako mrtav čovek priča priču - da li se on po pitanju pouzdanosti razlikuje od živog čoveka koji priča priču?
eto, razmisli i sam - da li bi neko ko je umro, kada bi nekim slučajem mogao da ti ispriča životnu priču, bio potpuno pouzdan? recimo, sad da ustane draža mihailović i da ispripoveda kako su ga uhvatili?

ja bih zaključio da to zavisi od konteksta priče: kakav je fikcionalni svet u pitanju (da li se posle smrti dobija saznanje o svemiru i kakvo, ili sve ostaje isto, dobijamo li uvid u čitavo sazdanje univerzuma ili ostajemo vezani za ljudsko, odviše ljudsko rasuđivanje itd). pošto u principu niko nema takav božanski uvid ako pripoveda u prvom licu ili u doživljenom govoru, to je svaki takav narator nepouzdan - bio živ ili mrtav.

što se foknera tiče, ne znam da li si čitao verziju u kojoj postoji foknerov predgovor gde je čiča bil pokušao da hronološki objasni šta se zbiva u romanu?

Quote from: Zika Kisobranac on 09-10-2010, 23:00:44

što se foknera tiče, ne znam da li si čitao verziju u kojoj postoji foknerov predgovor gde je čiča bil pokušao da hronološki objasni šta se zbiva u romanu?

nisam. naknadno sam na netu pronasao objasnjenja, hronologiju dogadjaja, datume rodjenja i smrti obitelji kompson etc. sto mi je umnogome pomoglo, da unesem malo reda u taj haos.

ЛОВАЦ НА ЗМАЈЕВЕ, Халед Хосеини - увек имам неку аверзију према књигама о којима сви живи причају, па кад још на корицама пише да је бестселер,а при том је у полураспаднутом стању од претераног узимања из библиотеке...одмах имам нека негативна предубеђења. понекад се и зајебем, као сад нпр., добар роман, посебно прва половина, при средини ми мало делује слабије, али после се враћа у великом стилу, мада искрено да кажем неке ствари су се дале и претпоставити (ко је чији отац, ко ће бити вођа талибна и сл.). још ми је бивша препоручивала ово пре годину и по дана, а ја сам одмахивао руком...ваља понекад и девојку послушати. 

Marta Kvest Doris Lesing je nakon početka sa ocem ratnim veteranom i dijabetičarem i nametljivim smorom od majke, što sam već više puta videla kod Lesingove, ubrzala i postala zanimljivija, da bi nakon nekog vremena ponovo postalo presporo za moj ukus. Ili mi je priča dosadila. A to je prva knjiga (i za sada jedina prevedena) u seriji od 5. Dobro je to kao opis britanske kolonije u Africi pred početak Drugog svetskog rata, samo su meni malo dosadile junakinje koje ne znaju šta hoće, onda ne znaju šta hoće, a onda, za promenu, opet ne znaju šta hoće, i sve to uz dosta srljanja.

Počela Podzemlje Dona DeLiloa. Deluje interesantno, mada previše razvučeno. Sam prolog, o jednoj jakomnogobitnoj bejzbol utakmici, ima 60 strana. Možda je taj prolog super nekome ko se loži na bejzbol ili bar na neki sport, ali meni se čini da je to što je tu rečeno sasvim lepo moglo da se kaže i na 15 strana i da se ne ispusti ništa bitno.

Quote from: angel011 on 13-10-2010, 14:29:30
Počela Podzemlje Dona DeLiloa. Deluje interesantno, mada previše razvučeno. Sam prolog, o jednoj jakomnogobitnoj bejzbol utakmici, ima 60 strana. Možda je taj prolog super nekome ko se loži na bejzbol ili bar na neki sport, ali meni se čini da je to što je tu rečeno sasvim lepo moglo da se kaže i na 15 strana i da se ne ispusti ništa bitno.

...samo strpljivo sa Podzemljem, isplatice ti se, veruj mi...

Ma deluje to dobro napisano, samo me onaj bejzbol na početku smorio, preeedugačko...

Posle je bolje, sa Klarom Saks i avionima i dalje...

Zlatna obala, Nelson De Mil, tek ''iznikao'' iz štamparije (Laguna), čita se ''u dahu'' (ko voli).

...najtoplija preporuka za ljubitelje zahtevnije književnosti, a koje nije lako zastrašiti gabaritom teksta - Alan Pauls - PROŠLOST (Laguna)...

http://popboks.com/tekst.php?ID=8247

Otkad je 550 strana zastrašujuće? Vidi samo šta se čita po autobusima, prosto sve knjige pretežu unapred one tete u godinama 

Vecinu onog sto sam procitala, procitala sam u tramvaju. Kad zivim Bogu iza ledja...

Quote from: Ella on 27-10-2010, 09:02:12
Vecinu onog sto sam procitala, procitala sam u tramvaju. Kad zivim Bogu iza ledja...

Uvek sam se divio ljudima koji mogu da citaju u prevozu. Mene uvek uhvati muka.

Quote from: Usul on 28-10-2010, 16:23:22

Quote from: Ella on 27-10-2010, 09:02:12
Vecinu onog sto sam procitala, procitala sam u tramvaju. Kad zivim Bogu iza ledja...

Uvek sam se divio ljudima koji mogu da citaju u prevozu. Mene uvek uhvati muka.

I mene. Nema teoretske šanse da bilo šta čitam u prevozu. Teško mi je i SMS poruku da pročitam, ili napišem.

Ima lek za to. Kad ideš busom na dužu relaciju, namakni zastore na...prozoru? pored svoga sedišta. Tek onda ćeš moći da čitaš normalno. Barem ja mogu.

Hvata me muka u autobusu, ali u tramvaju ne. Otkad sam se preselila, vise se vozim autobusom, pa i ne citam toliko puno.

U autobusu i van njega:  Veselin Marković, Mi različiti. Ovo je jedna od najboljih domaćih knjiga poslednjih godina, ako izuzmemo dijaloge koji su, za Markovića tradicionalno, očaj.

Citam ovu Kusturicinu autobiografiju! Nisam neki Kusturicin fan, nisam ni gledao zadnja 2-3 filma, ali bas sam se zaradovao ovoj knjizi. Nadam se da nece izneveriti!

...ja sam je i pročitao, nije tell-all (kako sam se ja nadao, mada ima i porcija tog pristupa u drugoj polovini i poslednjoj trećini), više je dosta poetična memoarska proza, mislim da knjiga može da posluži kao test sa Roršahovom mrljom - 'štovateljima njegovog rada kanda će goditi da prepoznaju detalje i epizode koje je Kusturica kasnije inkorporirao u svoja dela, a onima koje više interesuju prozivke i prikaz društveno-kulturno-političkih gibanja svakako će prijati stranice o početku rata u Bosni i pojedinosti o  krstaškim pohodima partijskih jurišnika na Kusturicu iz najznačajnijih dana... a bitnu ulogu u smislu dobrog duha i značajnog formativnog uticaja ima golootočki mučenik Hajrudin Šiba Krvavac... rekao bih da ova proza u velikoj meri nalikuje svom autoru, što je valjda već kvalitet sam po sebi...

Kusturicina knjiga mi je bas legla, uzivao sam citajuci je a nekoliko puta sam se i grohotom nasmejao. Nazalost ovo je neka vrsta porodicne biografije i personalne, veoma licne, autobiografije, Emir se veoma malo bavio svojim filmovima, jos manje svojim savremenicima. Nesto je malo dotakao politiku i Milosevica, i nesto se malo pozabavio ratnim desavanjima. Sve u svemu, ovo mi najvise lici na neke Kaporove romane. Dakle, prilicno romantizovana prica o emotivno obojenim detaljima iz zivota jednog ex-sarajlije...  Nadajmo se da ce u Kusturici opstati zelja za pisanjem, samo sto bih voleo da se sledeci put ipak malo vise pozabavi svojom filmografijom.

...moja bezretervna pohvala za novu i ponovo odličnu zbirku priča Lamije Begagić pod nazivom JEDNOSMJERNO (objavila Fabrika knjiga)...

http://popboks.com/tekst.php?ID=8265

Podsećam se Čehova. Predivan, jednostavan, jak, slikovit, miran, šarolik...

Yes,klasika je konza!

Upotreba vilenjaka -Radoslav Petković ,zanimljiva knjizica tekstova koji su objavljivani u nin-u tokom 94-95.Nisam znala da je isti dobitnik ninove nagrade za Sudbina i komentari.

procitao sam RADECKI MARŠ od jozefa rota. RM je nekom vrstom povijesnog romana, govori o usponu i padu obitelji trota, a zapravo je o slomu i propasti austro - ugarske monarhije. knjiga definitivno vredna citanja. jedina zamerka mi je sveprisutni/sveznajuci narator; smeta mi kad se opisuju unutarnja stanja glavnog junaka, ostalih bitnih likova, pa cak i epizodista (stvarno iritira kad pripovedac zna sta je svaki od likova  pomislio, naslutio, osetio itd).

nakon rotovog RM, naceo sam bernhardove AUTOBIOGRAFSKE SPISE. UZROK I PODRUM sam preskocio jer sam ih citao relativno skoro, djelomice i reprizirao, tako da sam visokoobdareno prelistavao DAH.u DAH-u bernhard pripoveda o svojim danima provedenim u bolnici zbog bolesti na plucima i kad se prvi put u zivotu susreo sa smrcu. vec na samom pocetku naleteo sam na ovakav biser:

"uzasnula ga je cinjenica da mi je duhovnik, koji mu je od prve bio odvratan bas kao i meni, dao poslednje pomazanje. najdublje je prezirao duhovnike vrste tog bolnickog duhovnika koji nisu nista drugo do iskoristitelji crkve i njenih zrtava, putujuci zastupnici u katolicanstvu koji u zrelim godinama pustaju korenje i prave svoje poslove najradije u velikim bolnicama jer im se ovde cini manje monotono i unosnije nego drugde."
zatim sledi na 2-3 stranice objasnjenje kako boravak u bolnici (u sobi smrti) tvori  zivotno vazne, egzistencijalno presudne misli.

bernhard je suvi genije.