ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Fetishes (1996)



Konačno naleteh na još jedan film genijalnog Nicka Broomfielda, inače autora surovih mystery dokumentaraca Kurt & Courtney (1998), Biggie and Tupac (2002) i sigurno najboljeg, Aileen: Life and Death of a Serial Killer (2003), koji se uostalom nalazi i na mojoj 'best of' listi. Nick nas ovaj put vodi u svet fetišizma, u jednu fensi agenciju na Menhetnu koja za 175 dolara po satu pruža sve vrste bondage i S&M usluga.

Tu upoznajemo glavnu 'gospodaricu', zatim njene iskusne pomoćnice, i naravno šaroliku klijentelu tj. 'robove', te nam neki od njih pričaju kako oni doživljavaju čitavu tu stvar sa fetišizmom, naravno svako iz svog specifičnog ugla. Da se sve ne bi završilo na pukoj priči, 'gospodarice' nam demonstriraju nad klijentima sve te akcijice, jer nekom je fetiš npr. gumeno odelo i guma uopšte, nekom crna koža, a neki najviše vole fizičko kažnjavanja, dakle bičevanje, ponižavanje i sve tome slično, pa tako ima i prajsles scena kad 'gospodarica' trese pepeo cigarete svom 'robu' u usta. Dalje, ovde su prikazane sve vrste otvorenog mazohizma, onda nekakvog rvanja, gde je ljudima navodno fetiš da se porvu sa 'gospodaricama', dakle jako neobično, i naravno čuveni infantilizam gde goli klijenti obučeni samo u pelene, izigravaju bebe koje puze unaokolo, znači mnogo jak trip za gledanje.

E sad, ovo možda nekom zvuči i skroz bolesno, ali verujte mi to nije baš tako kako na prvi pogled izgleda, jer realna razlika između nas i ovakvih ljudi je samo u tome da oni imaju dovoljno para da ostvare sve svoje tripove i fantazije, jer to možda na početku krene i samo sa bičevanjem od strane prelepe devojke, a vremenom se pretvori u totalno prepuštanje toj osobi, u full power trip, jer cela ova priča i jeste vezana za kontrolu i moć, doduše klijent ima pravo da u svakom trenutku izgovori šifru, ukoliko 'gospodarica' malo pretera, ili ako bol postane neprijatan. I vaistinu je tako, neko se loži na dominaciju nad ženom u krevetu, a neko više voli da žena dominira, neko voli grub seks, a neko drugi da budu grubi prema njemu, i ja sam ubeđen da provereno, ma 100% ima neka fora sa tim bičevanjem, jer ko i malo zna o nanošenju boli, upoznat je sa činjenicom da se čovek posle izuzetno jakog bola oseća nekako skroz smireno, čak blaženo, spokojno, uostalom imao sam prilike to da osetim i na svojoj koži kada sam jedared dobio dobrane batine. Znači, taj adrenalin koji je bukvalno kuljao u meni je potisnuo sve druge negativne emocije, jer upravo to je glavna odbrambena uloga organizma, da kada je telo u opasnosti da luči hemiju koja anulira taj osećaj straha, umanjuje bol i jednostavno smiruje čoveka.

I posle skoro svake tuče ili prebijanja od strane policije u svom kratkom životu, ja sam se osećao skroz nekako HIGH, ko na speedu ili koki, i jedini problem u tome je što kada adrenalin iščili iz tela, kada se potroše sve zalihe, tek onda počinješ da osećaš onu pravu bol, te konačno uspevaš da sagledaš realno šta ti se zapravo dogodilo, šta ti je slomljeno ako je slomljeno, gde si rasečeni a gde ima hematoma i slično. Tako da je taj pain fazon zapravo jedna vrsta prirodnog gudranja po meni, gde vi veštački proizvodite u telu određenu hemiju kao što je adrenalin, dopamin i seratonin. I to vam je u principu to, dakle obavezno pogledajte film, ako ni zbog čega a ono barem informativno, jer nikako ne valja živeti u mraku i ne znati šta se dešava npr. možda baš u stanu do vašeg. (87 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/09/fetishes-1996.html

You're hurt all over but can't feel a thing
Not until the next day
Then you wake up, stiff as a board
And pain won't go away

- DRI, Thrashard

Колико истине у овим стиховима!

Vaistinu istina.

The Dark Side of Porn - The Real Animal Farm (2006)



Ovaj dokumentarac sam baš poodavno gledao ali beše zaista užasan snimak tako da sam i pored opasne tematike odustao od bilo kakvog postavljanja na blog, no ne lezi bože, jer evo baš pre neki dan se pojavila konačno i regularna verzija, te je evo. Film se bavi fenomenom kultne underground pornjave iz 70-ih godina pod nazivom "Animal Farm", i naravno sam naziv ukazuje da se radi o prvom animal porn filmu, dakle bestijaliti i to na jednoj pravoj seoskoj farmi u Danskoj, aka zoophilia premijerno na filmu.

Pored priče o tome kakve je sve kontraverze izazvao film kada se '81 pojavio kao butleg u Britaniji, ide veoma tužna storija o glavnoj junakinji, porno glumici Bodil Joensen, koja je zbog ultra traumatičnog detinjstva na kraju skroz duševno popucala, tako da je počela da se prostituiše i da pije, da bi '85 umrla skroz zaboravljena od ciroze jetre. Dakle, definitivno jedna od bizarnijih priča koje sam postavljivao na blog, i baš iz tog razloga je nikako ne bi valjalo propustiti. Uživajte, i ako neko slučajno naleti na ovaj danski kult sa početka 70-ih, nek obavezno baci dojavu, jer ja nažalost nisam uspeo da ga iskopam do sad. Hvala. (48 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/09/dark-side-of-porn-real-animal-farm-2006.html

Classic Albums: Iron Maiden - The Number of the Beast (2001)



Moram odma' na početku priznam da sam uvek mnogo više cenio Paul Di'Anna kao vokalnog solistu, i neopozivo mislim da je prvi album Mejdena realno i najbolji njihov album, što se naravno mnogi neće složiti sa mnom, a što je i razumljivo, jer nema većih podela nego kad su fanovi Mejdena u pitanju (Jore, Baklja, javite se!), samo im Srbi eventualno tu prete, tj. kolju se sa njima za prvo mesto i primat na globalnom nivou.

Uglavnom, pored prvog, "u večitoj borbi" za najbolji album su i Somewhere in Time (1986), zatim navodno komercijalni Seventh Son of a Seventh Son (1988), i naravno prvi album sa Dickinsonom, The Number of the Beast (1982), a tu i tamo se spomene čak i Killers (1981) zbog svoje zaista specifične produkcije. E sad, što se mene tiče, Somewhere in Time su mogli komotno i da preskoče u svom opusu, tj. da ga nikad ni ne snime, i tačno znam da će fanovi Mejdena sad da skoče na mene, ali šta ću, istina ponekad ume baš da zaboli. Ali pošto to nikako nije tema ovog dokumentarca, ostavimo to po strani i pokušajmo da se pozabavimo definitivno najboljim albumom sa Dickinsonom, i zaista nije nimalo čudno da kada se ljudi opredeljuju za najbolje albume svojih omiljenih bendova, da uvek nekako domiraju prvi albumi, što samo potvrđuje moju teoriju da je najbolje ono što dođe prvo, ona incijalna kapisla, onaj početni kick in the nuts entuzijazam, dok je to ipak još samo demo bend oslobođen svih pritisaka muzičke industrije, i baš zbog toga u tom periodu na površinu isplivavaju najbolji radovi, tj. ono što se tokom odrastanja taložilo u svakome od nas, i naravno ovo se ne odnosi samo na muziku, nego na sve vrste umetnosti. Doduše to ne mora da bude pravilo, jer ima i skroz obrnutih primera, ali su meni nekako uvek draži ovi rani radovi. I zaista, pregršt je bendova čiji su mi prvi albumi vrhunac njihovog stvaralaštva, jer ipak nije isto kad ti to radiš za svoju dušu, za slavu ko Indijanci, i kada radiš za pare, ili zbog potpisanog ugovora, jednostavno nije to TO. I baš zbog toga uvek potenciram prvi album Mejdena, jer kad pustite ploču i kad krenu početni taktovi Prowler-a, vi shvatite da je to zapravo to, ta sirovo-iskrena priča iz Leytona, koja se kuvala još od '75, da bi konačno isplivala 5 godina kasnije u svoj svojoj slavi. No opet kažem, vratimo se albumu "The Number of The Beast", jer pobogu nije tema prvi album, koliko puta treba da ponavljam?

Ovaj put vam neću pričati o dokumentarcu (a kao inače pričaš?!) nego o nekim mojim ličnim utiscima povodom ovog zaista genijalnog albuma. Dakle, doš'o Bruce Dickinson (prezime sve govori) u bend na mesto Di'Anna, i mogu da kažem da se u startu pokazao kao skoro pa dostojna zamena legendi, i iako ne tako savršenog vokala kao kralj, uspeo je da iznese album i pored svih onih klasičnih "metalsko-pevačkih mana" od kojih je patili  većina velikih vokala tog vremena. Dakle, umesto sirovo-prljavog punk-metala, da ga tako krstim, dobili smo čisti, upeglani metal, a naravno sve zahvaljući autoru velike većine pesama, genijalnom basisti i osnivaču benda Steve Harrisu, koji je tada iz meni nepoznatih razloga procenio da Mejdeni treba "malčice" da promene kurs, i što se tiče produkcije i što se tiče vokalnog fazona, što se naravno kasnije pokazalo kao skroz opravdano na veliku radost većinske metal publike a na malo manju radost nas koji smo ipak više naginjali tom punk delu kompleksne ali i shizoidne ličnosti ranog Ajron Mejdena. No, u svakom slučaju, treći album nam je doneo dosta novina u svim segmentima, znači skroz profi urađen omot, ultra kontraverzan naziv albuma, i pregršt zakultno-okultnih pesama koje će, uveren sam, biti aktuelne i kad nas više ne bude, pa bogme ni naših potomaka.

Izdvojio bih za početak "Children of the Damned" kao prvu pravu metal baladu ikad napravljenu, jer tu pesmu ladno čak i moja keva gotivi, zatim "22, Acacia Avenue" kao skroz dostojni nastavak priče iz legendarne "Charlotte the Harlot" sa prvog albuma, onda naravno naslovna "The Number of the Beast" sa skroz kontraverznim intro-om za to doba, i za kraj možda najjaču stvar na albumu, "Hallowed Be Thy Name", čija gitarska solaža tj. više rif odsviran kao solaža, je tolko jaka da realno drži čitavu pesmu, i odgovorno tvrdim da je to jedna od najjačih heavy metal akcija ikada izvedenih. Mislim šta reći a opet ne smoriti, samo 666, the number of the Beast. Gledaj, ne oklevaj, hell yeah BRE! (50 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/09/classic-albums-iron-maiden-number-of.html

http://30for30.espn.com/film/once-brothers.html

ONCE BROTHERS PREMIERE

Premieres Tuesday Oct 12 8PM ESPN
Wednesday Oct 13 8pm ESPN 2
Thursday Oct 14 11pm ESPN Classic
Wednesday Oct 20 9:30pm ESPN
Sunday Oct 31 9pm ESPN Classic

a mejden zahteva raspravu...

može li ovo gde da se nađe?
http://www.imdb.com/title/tt0107250/

Nema ti ovo, trazio sam svudje.

Nego, jel prati neko priliv dokumentaraca na surreal moviez, naime pre jedno nedelju dana je presusio, tj. ukocio se, i vec nedelju dana nema novih, a ljudi su postavljali svaki dan nove, kontam da su promenili sistem postavljanja, al mi nije jasno kako ?

jbg.
ok.

Sindže nije bilo neko vreme na forumu, a ja sam ovo naša pre izvesnog vremena, te evo:

http://www.megaupload.com/?d=POICTSBX

Who Cares? The Duane Petes Story. Dokumentarac se uglavnom bavi njegovom skejterskom karijerom, ali pokriva i rad u pank bendovima, višedecenijsko drogiranje, kliničke smrti, povređivanje pri samoubilačnim skejterskim akrobacijama, itd. Dvejna je dovoljno videti pa da vam sve bude jasno, čekam Sindžin komentar na ovaj dokumentarac. On je na blogu sve ove teme (skejt, pank, droga) pokrivao i ranije, ovo mu je to isto.

Bice, bice, fala vi.

Nije neki rivju, poceo sam da se ponavljam, al je dokumentarac skroz OK. 


Hidden Fuhrer: Debating the Enigma of Hitler's Sexuality (2004)

Ovaj HBO dokumentarac se bavi jednom od najzanimljivijih misterija vezanih za privatni život, sigurno jedne od najuticajnijih ličnosti 20. veka, Adolfa Hitlera. Da li je 18, pored toga što je bio jako tajnovit i zatvoren kada je njegov ljubavni život bio u pitanju, zapravo bio i homoseksualac? U javnosti je dobro poznat njegov full bizaran odnos sa sopstvenom nećakom, Geli Raubal, koja je '31 izvršila samoubistvo pod nerazjašnjenim okolnostima, ali se slabije zna da je još 4 žena sa kojima je bio intiman pokušalo ili uspelo da izvrši suicid. Naravno, to ništa ne mora da znači, ali ja sam čitao u jednoj knjizi da je 18 bio u fazonu 'golden showera' i tako tih akcija, mada ni to ne mora da bude tačno, jer opet ponavljam, čitav njegov život je obavijen velom misterije, čak i najobičnije stvari su zataškivane, a da ne pričamo o intimi, jer ipak, moje mišljenje je da da mi nikako ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo za bilo koju osobu da je strejt i ne-devijantna, jer otkud ti znaš šta radi npr. "ugledan srpski domaćin", "porodični čovek", kad ostane sam, ili kad ode tako negde pa ga nema ? Dakle, ja mislim da su svi, al' bukvalno svi sumnjivi na ovaj ili ovaj način, naravno, ne u smislu da ću ja sad bilo koga da osuđujem, jer po meni termin 'devijantno' uopšte ne postoji, sve što je ljudsko, sve što je priroda stvorila je skroz normalno, pa čak i pedofilija, jer kako neko može da bude kriv ako se rodio takav, jednostavno loži se na decu i kraj priče, i zato uvek naglašavam da nisu sporni pedofili kao pedofili, nego ljudi iz crkve koji imaju povlašćen položaj u društvu, pa tako svetovni pedofil kad ga navataju ide u zatvor da jede govna, a ovaj duhovni kulira opušteno. Znači, meni su svi ti seksualni "užasi", "gadosti" i ostale "perverzije", najnormalnije ljudske akcije, jer čovek je životinja i samo prati svoje instinkte, čovek tu nema puno izbora kao što se pogrešno misli, jer brate kad te potera taj drajv ti si praktično nemoćan, i retki su, ali baš retki, ljudi, koji mogu da se odupru tom ultimativnom "iskušenju".

E sad, to što ja mislim da je to normalno i OK, to ne mora da znači da se i ja time bavim u osami, ali na drugu stranu ne znači ni da se ne bavim, jer otkud neko zna u kom sam ja fazonu osim ako me ne navata na delu, pa nema šanse bre. Isto tako, neka strejt osoba iz nekih svojih razloga može okolo da širi priču kako je gej, a da okolina nema šanse da provali dal' je to istina. Isto važi i za gej osobe koje imaju ženu, decu i sve što ide uz to, dakle, velika je to zavrzlama, a ako u nju ubacimo i biseksualnu priču, ludilu zaista nema kraja, i bukvalno se ne zna ko tu koga jebe i kako. No, dosta o tim nedoumicama i foliranju, 'FUCK WHAT THOU WILT' neka bude jedini zakon !

Pored Geli Raubal, 18 je imao specifičan odnos i sa svojom suprugom Evom Braun, čak se može reći i da je bio totalno aseksualan u tom poslednjem poglavlju svog života, jer niti su spavali zajedno, niti ih je iko video da se ljube, nikakve nežnosti, ma ništa, tako da to stvara još veći zbun i kontraverzu. Takođe i njegovi najbliži saradnici su bili izuzetno sumnjivi po tom pitanju. Za Ernsta Röhma, lidera SA odreda, otvoreno se znalo da je homoseksualac, i ne samo za njega, za čitavo rukovodstvo Stormtrupersa se znalo da vole da orgijaju. Čak je i čuveni okultista Rudolf Hess uvučen u ovu intrigu kada je 1924. ležao sa 18-icom robiju zbog pokušaja puča, i tada mu služio kao lični sekretar, te su ih stražari navodno navatali u par situacija.

Naravno, i ta upečatljiva naci estetika, koja je kasnije sa oduševljenjem prihvaćena u sado-mazo ali i gej krugovima (pogledati film 'Cruising' sa Al Paćinom), pa onda ono opsesivno proganjanje homoseksualaca, sve to je samo dolivalo ulje na vatru, i stvaralo teorije o kojima se i dan danas raspravlja, npr. jedna od takvih teorija postavlja pitanje kako to da 18 nije dogurao dalje od kaplara u I svetskom ratu, uprkos tome što je odlikovan gvozdenim krstom za hrabrost, da li je jedini pravi razlog što nije napredovao to što su ga navatali sa ljubavnikom u rovu ? Dakle, jako zanimljivo "štivo", ne bi bilo loše pogledati GA. (81 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/11/hidden-fuhrer-debating-enigma-of.html

The world according to Ion B.
Sjajno ostvarenje rumunskog reditelja Aleksandera Nanaua.
Ion B. ima preko 60 godina, zivi kao klosar, a radio je radove kao Endi Vorhol, a nikada za njega nije cuo.

Izdrzava se radici sta stigne, da ima da prezivi vise mu ne treba, ali jednog dana vlasnik neke galerije se upoznaje sa njegovim radom, i covek postaje slavan. Ima prvu izlozbu u Bukurestu, zatim u Svajcarskoj, Londonu i prvu samostaklnu u Parizu.

Neverovatno duhovit i pozitivan film.

Trejler

GG Allin & the Murder Junkies - Raw, Brutal, Rough & Bloody - Best of 1991 Live (2004)



Uh, kako jak DVD, pojma nisam imao da je ovakvo nešto uopšte izašlo, jer sam se do sad susretao samo sa nekakvim skrnavim VHS snimcima koncerata, i onim jednim dokumentarcem Hated (1994), tako da me ovo totalno oduševilo. Na ovom DVD-u se nalaze kompletni snimci čak tri giga, u San Diegu, Čikagu i Atlanti, i to začuđujuće dobrog kvaliteta, što je vaistinu eksluziva kada je GG u pitanju. Pored prebrutalnih koncertnih snimaka, tu je i genijalan intervju sa GG-evom majkom, koja je tek faca za sebe, i gde ona ponosna, sa puno ljubavi, govori o svojim sinovima, ali nam i otkriva iz prve ruke na koji način je GG dobio svoj čuveni nadimak. Dakle, skroz suluda a ujedno i ultra-genijalna priča o kojoj sam već pisao pre jedno 2 godine, ali to se ne računa jer živa reč je ipak živa reč, tako da to jednostavno morate overiti, a za sve one koji i nisu baš neki fanovi GG-a, te nemaju nameru da skidaju ovaj DVDrip, postavio sam dole youtube klip, gde ide upravo ta priča o nadimku. I vaistinu, keva je skroz objasnila i pobedila. Dakle, MUST-MUST-SEEE!!! (110 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/11/gg-allin-murder-junkies-raw-brutal.html

The Wild and Wonderful Whites of West Virginia (2009)



Jesco's back, Jesco's back on the map!!! Najnoviji dokumentarac u kojem se pojavljuje legenda američkog juga, svima omiljeni Jesco White. Posle dva genijalno suluda dokumentarca, Dancing Outlaw (1991) i Jesco Goes to Hollywood (1999), i biografskog igranog filma White Lightnin'(2009), evo konačno jednog full-lenght dokumentarca koji će oduševiti sve nezrele uzraste, i koji u startu ulazi na "abraxas best of" listu. Iako Jesco u ovom genijalnom radu ima zavidnu minutažu, ovo zapravo nije dokumentarac o njemu, nego o njegovoj zaista pregolemoj familiji, porodici White, od njegove majke Bertie Mae White kao najstarije, i ujedno glave porodice, dakle matrijarhat verovali ili ne, pa do gomile unučića, jer ona je izrodila ali i usvojila baš oho-ho podosta dece. Ovo je priča o svima njima, gde su ih pratili godinu dana, i bukvalno niko nije izostavljen, pa čak ni oni koji su po zatvorima.

Osim Bertie koja ima 85 godina, svi ostali se gudraju ovim ili onim drogama, ali uglavnom je tu u pitanju speed kao drug of choice siromašnog američkog juga, ali naravno da ima i vutre i ko zna još čega. Uglavnom, najjači rad, kad se jedna od ćerki porodila i snimaju je u bolnici sa bebom i ostavlja bebu i ladno izvlači lajnove, znači VR', i jedino ona baš mala deca su strejt. Normalno, Jesco je uvek prvi i prednjači u porocima, jer iz prethodnih dokumentaraca pa i onog igranog filma smo saznali da je ko klinac godinama duvao benzin, ali bez zajebancije, ja sam mislio da je to samo mit, dok nisam izvalio ovu priču, tako da navodno ima neko teško oštećenje mozga pa je i ležao po psihijatrijama, i kao jedino gudra može da ga smiri, inače poludi, sve polupa i tako redom. Da ne davim mnogo, najjača scena, Jesco se tetovira i ladno pored svog miljenika Elvisa tetovira i Mensona, dakle tačno sam znao sam da je Jesco moj crnja, i da američki jug prepoznaje prave vrednosti, znači vaistinu prajsles momenat, srce mi je i zaigralo i prolajalo.

I dokumentarac skroz, ali skroz opravdava svoj naslov, jer to uistinu jeste divlja i prelepa priča o porodici White, i možda nekom deluje da su ovi ljudi skroz ludi, ali takav je ceo taj ruralni jug, tako da zaista nemam odgovor zašto je to tako, mada imam jednu kao gistro teoriju. Naime, svi znamo za onu priču o četnicima i partizanima, da su po Srbiji za vreme 2. svetskog rata neka sela i celi krajevi bili partizanski a neki četnički, tako da kad su na kraju partizani izašli kao pobednici, nova komunistička vlast je četničke krajeve totalno zapostavila, i većina para namenjenih za razvoj i obnovu zemlje je išla u časne, patrizanske krajeve, a ovi drugi nisu dobivali skoro pa ništa. Naravno, ja ovo nikad ne bih pričao napamet da se nisam i sam u to lično uverio, naime tamo početkom 70-ih godina, moj deda je rešio da kupi jedan omanji plac da bi sagradio vikendicu, tj. zapravo brvnaru sa Zlatibora koju je nasledio, pa ju je samo rasklopio, preneo vamo i ponovo sastavio. Zbog standardnog nemanja para odlučio se da kupi neki jeftiniji plac, a takvi su logično mogli da se nađu samo u slabije razvijenim delovima Srbije, i naravno da je tu prednjačila Mionica sa okolinom, kao poznato četničko uporište, a u taj kraj spada i Banja Vrujci i okolna sela, tako da je uspeo par kilometara od Banje da kupi plac i da sklopi tu brvnaru koju i dan danas koristimo jer je dojaja.

E sad, neki od vas će na pomen Banje Vrujci pomisliti da je to ona fensi Banja gde se pravi čuvena Voda-Voda, gde su luksuzni bazeni, hoteli, leti ludnica, najjače kupalište u tom kraju Srbije pa i šire, ali verujte mi, nije oduvek bilo tako, to je ranije bila prava ona realna vukojebina, 80-ih bre nije bilo ni puteva, a o mostovima da ne govorimo, tako da kad smo dolazili porodično kolima morali smo kroz prilično duboku vodu da gazimo, a ako nedajbože padne kiša, pa nema šanse da stigneš kolima dalje od centra Banje, em što nivo vode poraste, em što seljaci traktorima razvale one "drumove", i naprave realnu kaljugu, pa kola proklizavaju i na kraju se zaglave u blatu, ili što reče Rumenka u Radovanu "Blato do kolena, seljaci se bodu noževima", mada ovde zaista nije bilo takvih incidenata, vaistinu pitom neki narod iz tog kraja, i za svih ovih 30-ak godina kol'ko pohodim Banju Vrujci, nisam čuo ni za jedan incident te vrste, dakle raj na zemlji, ali da je taj kraj bio ruralna divljina nekada, bio je i te kako. I tek pre 10-ak godina su krenuli sa "obnovom", sagradili puteve, mostove, i sve što ide uz to, tako da je to danas pravo ludilo leti, ne možeš da poveruješ kolko sveta se tu sjati iz svih krajeva Srbije pa i šire, to bre ne mož' da prođeš kol'ka je gužva, tako da više i ne idem na te bazene, samo blejim u selu, održavam duševni mir i tako taj rad, čitam and shit.

Ali što imaju vodu to nijedna Banja u Srbiji takvu nema, pa ne bi džabe Vlade Divac tu otvarao pogon i rasipao novce, mada ta njegova voda je sa drugog izvora, i iako su jako blizu jedan drugom, nije ista, ova originalna old school je mnogo jača, pa evo moja baba koja je bolesna od srca i još trista čuda od svoje 20 i neke godine, ona ceo život pije samo tu vodu, ima 80 godina a realno joj ne bi dali ma ni 70 kako dobro izgleda, a imala iljadu operacija svega i svačega, tako da vam najtoplije preporučujem tu vodu, dobra je najviše za pritisak, tu najbolniju tačku velike većine Srba, ali i za oči, ma bre za sve bre, jer moja baba vam je živi dokaz. Inače, to vam je odma' tu kod Ljiga, skrenete sa Ibarske magistrale par kilometara i tu ste, neverovatan predeo, realan raj na zemlji kad vidiš ona brda i proplanke, potočiće, ovčice što pasu, krave, samo još ljudi da nema i odma' bi se tamo preselio, i samo zamišljam kako je tu bilo npr. 60-ih godina prošlog veka, milina, i iskreno, mnogo mi je bilo gotivnije kad nije bilo puteva i gužve, al' šta da radiš, nagrnuo svet sa sviju strana. A ja i inače obožavam te brdovito-planinske krajeve, i mislim da bi realno već poodavno izvršio samoubistvo kad bi živeo npr. negde u Vojvodini, jer ipak su to geni, svi moji preci su živeli po brdima i planinama, ovi ćaletovi pod Kozarom u Bosanskoj Krajini, a mamini na Zlatiboru i kod Višegradu, tako da mi je to provereno usađeno u podsvest, i tu onda nema boga.

Dakle, gde sam stao, znači četnički krajevi su bili totalno ruralni i nerazvijeni, i iskreno Banja pomalo i liči na krajolik Zapadne Virdžinije, a ako znamo da je JUG, isto kao i četnici, izgubio u američkom građanskom ratu, onda dolazimo do zaključka da nije nimalo čudno da kada gledaš filmove snimljene u tim krajevima (obavezno pogledati igrani film Winter's Bone (2010)), da izvališ da je to pravi onaj white trash, da se tu sve raspada, ma bre haos, a gde je haos tu je i incest, tako da ja kontam da je samo incest mogao da izrodi ovakvu plejadu zanimljivih likova ko iz Crumbovih stripova, i lepih i ružnih u isto vreme, i agresivnih i nežnih, i tako dalje, mada naravno nisam siguran da je baš to u pitanju, ali moje je da nagađam, jebiga, imam blog pa mi se može, pišem šta god 'oću a neko to i čita, ma milina jedna, eh da je bilo tih blogova 90-ih ko zna šta bi sa mnom bilo, verovatno bih bio mrtav. Dakle, obavezno overite ovaj magistarski, jer ko ne bude pogledao pa jebaću mu majku majčinu, kad mora tako da se izrazim, ne šalim se, jer ovo je tol'ko jako da sam bio prinuđen da nabacim najviše skrinšotova ikada, i evo sad prosto ne znam šta da turim kao ilustraciju, uostalom pogledajte taj trejler !!! (88 min)

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/11/wild-and-wonderful-whites-of-west.html

Raspakivanje: Svetislav Basara (2010)



Najveći živi srpski pisac, ali i najveći car sa ovih prostora, jer taj zaista ne jebe al' bukvalno nikoga, a o živoj sili da ne pričamo. Kontraverze vezane za njegov lik i delo su samo još jedan dokaz da je kraljina kakve nema u Srbadiji, i da je imao hrabrosti da promeni mišljenje ukoliko je skontavao da nije u pravu, a ne da se drži ko pijan plota bilo čega u životu samo da bi ostao dosledan sebi & shit, mislim, zajebi me sa doslednošću, jer "čovek se uči dok je živ gospođice Dobrila", objasnio nam je pokojnio Taško Načić još 1984. godine u filmu Davitelj Protiv Davitelja. Književnik, suštinski panker, i jedini monarhista koga ja cenim, ali i jedini monarhista koji se gnuša nacionalizma i jebe mamu svim tim seljačinama iz "Guče", a njegovi spontani performansi po kafanama i drugim kulturno-okultnim mestima su već poodavno ušli u legendu, što reče jedan sagovornik iz ovog dokumentarca, Basara kao da živi svoje romane i sve te suludo bizarne likove, dakle moj čovek, my nigga, fanatik, ludak, uostalom ne bi njegovu sliku tek tako ko ikonu drž'o na blogu, a ako uopšte još ima tak'e face koja nije čitala ništa njegovo, nek proba sa Looney tunes, jer to je možda najbolji rolerkouster tog bahatog divljanja i ludila imaginacije, ali oprez, jer od toga zaista mož' se odlepi, uostalom pogledajte mene. Dakle, Branko Ćopić na nebu, Basara na zemlji, ako me kapirate šta 'oću da rečem. Bog bre, bog, Basara BOG, ali i Sotona bogme, i Sotona, o da ! Uostalom pogledajte ovaj TV dokumentarac i Overite se sami, dakle, OVER.

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/11/raspakivanje-svetislav-basara-2010.html

Wikileaks Wiki Rebels (2010)



Konačno jedan skroz ozbiljan dokumentarac o aferi Wikileaks, dakle sva bitnija dešavanja su pokrivena, intervjuisane su sve relevantne face iz tog web podzemlja, a u filmu čak govore i ljudi koji su se razišli sa Asanžom i osnovali svoje sajtove na sličnu temu, kao što je npr. OpenLeaks i slični. Znači jako, jako zanimljiv rad.

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/12/wikileaks-wiki-rebels-2010.html

majstor 
ovo me bas zanima ,aktuelno je i mora da se skida.

Najave za par zanimljivih dokumentaraca

MARX RELOADED

http://dobanevinosti.blogspot.com/2010/12/marx-reloaded.html

CINEMA KOMUNISTO

http://dobanevinosti.blogspot.com/2010/12/cinema-komunisto.html

CINEMA KOMUNISTO

ScreenDaily objavio je vrlo pohvalnu kritiku dokumentarnog filma Mile Turajlić o Titovom odnosu prema jugoslovenskoj kinematografiji, partizanskom filmu i stranim produkcijama snimanim kod nas. Sudeći po ovom komentaru CINEMA KOMUNISTO je značajan dodatak proučavanju istorije jugoslovenskog filma i što je još važnije njenom reprezentovanju u svetu, te s nestrpljenjem očekujemo da ga vidimo i kod nas:

Da ovo moze biti zanimljivo citala sam neki Titov intervju u knjizi Ljepi gorki film Steve Ostojica o Titovom odnosu prema yu kinematografiji ,partizanskom filmu i umetnosti uopste gde je izmedju ostalog izjavio kako mu je omiljeni film Ljubavni zivot Budimira Trajkovica.Ne verujem da ima isti na netu  jedino da skeniram i okacim ako nekog zanima.

   Preporuka za Zid  uspomena Vlade Petrića.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Zid-uspomena-Vlade-Petrica.lt.html

Quote from: agota on 16-12-2010, 12:30:09
Preporuka za Zid  uspomena Vlade Petrića.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Zid-uspomena-Vlade-Petrica.lt.html

fin je filmic, samo treba zaista gledati na vecem monitoru, a ne na platnu.
pomalo intiman dnevnik...

Most Evil s02e06 - Spree Killers

Pošto sam poprilično siguran da dobar broj vas koji svraćate na ovaj blog, baš kao i ja ima "problem" sa borderline personality disorder, pozivam vas sve da posebno obratite pažnju na ovu epizodu Most Evil serijala, jer je ovde prezentovana jedna veoma jaka i overeno tačna poenta na temu tog poremećaja, i mnogi će se, siguran sam, pronaći u priči, pa čak i oni koji nemaju zvaničnu dijagnozu, a takvih je zaista mnogo jer je ljudima bedak da odu kod psihijatra kada imaju neki problem, naravno zbog kompleksa i surove osude okoline. Inače, granični poremećaj ličnosti se vodi kao duševno oboljenje ali ga ja tako ne doživljavam, za mene je to, što se kaže, dar od "boga". Dakle, nekom majka nekom maćeha, a na drugu stranu, bez bolesti nema ni umetnosti, tako da ono, zabole me baš šta će neko tamo da mi misli, dal' će suprotni pol da me izbegava i slično, jer ko ne može da shvati vala i ne treba da shvati, a ko zna taj će uvek da prepozna ono o čemu ja pišem.  I istina je, zaista, ja možda nemam socijalni život al' zato imam blog. Uta-ta.

"Over the last few decades, spree killings and mass murders have been on the rise. So-called "rage killers" are different from serial murderers, their anger building until they turn it loose on society, killing as many people as they can in a very short period of time. What links these acts of evil? From Charles Whitman, the Texas clock tower sniper, to Charles Starkweather, the real "Natural Born Killer," science reveals new clues into the psychology behind these seemingly senseless crimes."

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/12/most-evil-s02e06-spree-killers.html

Inside the Manson Gang (2007)



E, ovaj film sam zaista tražio preko 3 godine, al' bez zajebancije, i evo ga konačno ljubaznošću isključivo Dvida Heliona i to eksluzivno na ovom blogu. Dakle, imajte u vidu da je ovo baš-baš rare materijal, čak autor nije uopšte hteo da valja DVD Evropljanima iz skroz nepoznatog razloga, ali Dvid je eto uspeo da mu dohaka i da se domogne svoje kopije, te omogući i nama iz Evrope da ga konačno, posle 3 godine, pogledamo. Inače, ovo je kao neki nastavak dokumentarca Manson iz 1973. koji je nominovan i za Oskara te godine. Naime, autor, Robert Hendrickson je u danima posle hapšenja Čarlija i ekipe otišao na Spahn ranč i proveo sa preostalim članovima tzv. Familije preko 2 godine, usput prateći i sva dešavanja oko samog suđenja, i za to vreme snimio baš dosta prajsles materijala, ali pošto su vremena bila kakva su već bila, znači cenzura i sve što ide uz to, pogolem deo materijala, zapravo najveći deo, ostao je van finalne verzije, najviše zbog eksplicitne golotinje, ali bogme i zbog drugih stvari.

Tačno 35 godina od snimanja dokumentarca, Hendrickson je odlučio da objavi i taj cenzurisani deo, te da cela uncut priča o Familiji izađe konačno na videlo kako je i trebala u originalu. Znači, da se neko ne bi zbunio, ovaj dokumentarac nikako nije nadogradnja prvog, već 84 minuta never before seen snimaka. Takođe, autor je ovde uz svoju pomalo over-acting paranoja naraciju pokušao da prikaže Familiju onakvu kakva je zaista i bila, znači kao bandu, gang, a ne tamo nekakav kult, hipi sektu & shit, a tu je i powerfull stejtment protiv Vijetnamskog rata i vladavine most notorious američkog predsednika Ričarda Niksona. Uostalom obratite pažnju na trejler, mnogo bre jako. I slobodan sam da kažem, uz kultni Charles Manson Superstar (1989) ovo je drugi ubedljivo najjači dokumentarac na ovu uvek aktuelnu temu.

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/12/inside-manson-gang-2007.html

Multiple Personalities (1993)


Kako saznajemo iz ovog HBO dokumentarca, multiple personality disoredred tj. Dissociative identity disorder nastaje kao posledica seksualnog i psihičkog zlostavljanja u ranom detinjstvu, dakle Frojd je ipak bio u pravu kada je rekao da je seks koren svega, a posebno seksualno zlostavljanje kao uzrok velikog broja duševnih oboljenja i poremećaja. Ovaj film prati tri osobe, jednu mladu devojku, policajca i majku-domaćicu. Svako od njih ima po više ličnosti u sebi pored one originalne, i te ličnosti se pojavljuju najčešće u stresnim situacijama, a da se originalna ličnost nikada ne seća šta se dešavalo dok je bila odsutna. Tako da ćete ovde videti i taj neverovatan strah u njihovim očima, pa čak i jedan pravi napad panike, i iskreno ovo je prvi put da sam takvo nešto video u jednom dokumentarcu, opasna scena, strah je zaista čudo.

Na ovu temu valja pogledati i odličan rad The Woman with 7 Personalities (2004) gde je ovaj poremećaj skroz plastično prikazan, toliko da vas srce zaboli dok gledate. Kolko sam ja skontao iz tih par filmova, psiha zlostavljanog deteta stvara različite ličnosti isključivo u cilju zaštite te jedne originalne, jer sve što ta prva ličnost ne može da podnese ili uradi, tu uleću druge ličnosti, pa tako npr. ova majka je seksualno zlostavljana od strane oca i silovana kao dete, te da bi istrpela to silovanje njen um je stvorio specifičnu ličnost koja može da izdrži neizdrživo. Dalje, pošto je kao zlostavljana bila slaba i nesigurna u sebe, u školi su je dečaci maltretirali i tukli, tako da je tu za nju uletela jedna hrabra, agresivna, jaka devojka, koja će se ako treba i fizički obračunati sa zlostavljačima, i tako redom, što znači da MPD jeste duševni poremećaj ali i jedna vrsta odbrambenog sistema od tih surovih životnih iskustava.

E sad, zašto svi mi tako ne reagujemo to verujte mi ni psihijatri još ne znaju, jer neko ostane sa tim ožiljcima seksualnog zlostavljanja i sa tim živi čitav život, doduše sad postoje i ti incest-trauma centri gde može da se potraži pomoć, ali i pored toga to je nešto što ostaje za ceo život, jer ipak, desilo se u detinjstvu a dete je ko sunđer, sve upija, uostalom setimo se slučaja Mary Bell, setimo se naših sopstvenih iskustava, svako od nas je imao neku traumu u detinjstvu pa makar bila ona i minorna, ali uvek ćemo se pre sećati tako tih negativnih akcija nego pozitivnih, jer je bol i uopšte sva ta neprijatna osećanja, mnogo jači od prijatnih, pa se tako daleko jače odrazi na osobu npr. kad slomi nogu nego kad dobije poklon ispod jelke za novu godinu, najbanalniji primer. Znači, bol, i psihička i fizička, ima mnogo jači impakt na decu od prijatnih doživljaja, jer ti kad si mali, kad imaš 3-4 godine ti reaguješ u principu ko životinja, i mnogo jači fleš osetiš kad se opečeš na vatru nego kad te majka poljubi i kaže ti nešto lepo, i uvek ćeš pre da zapamtiš neku bol jer je intenzivnija od sreće, uostalom , već sam pisao o tome, moje prvo sećanje iz detinjstva seže u vreme kad sam imao 3 godine i kad me jedna devojčica pogodila kamenom u glavu, i to je bio tolko intenzivan doživljaj da bukvalno od tada počinje moj svesni život, kao da sam pre toga bio uspavan, kao da nisam ni postojao, i realno da nemam fotke dok sam bio beba i da mi roditelji nisu pričali o tom periodu ja bi danas verovatno mislio da je tada sve počelo, jer sve je u glavi, naša percepcija stvarnosti je takva, ništa ne postoji van naših čula, ako se nečega ne sećamo kao da se nije ni dogodilo, upravo zato u kasnijem periodu života mozak potiskuje negativne doživljaje, pa ono kad neko kaže da se seća samo lepih stvari a da želi da zaboravi ružne, to je upravo to, samo je problem što to ne uspeva baš uvek, jer neke stvari su tolko upečatljive da ih je bukvalno nemoguće zaboraviti, a opet ima ljudi, kao što je moj otac npr. koji se sećaju samo negativnih akcija, koji pamte samo ono ružno, i to se u našem narodu zove "zlopamtilo", pravi izraz, jer ti taman zaboraviš tj. potisneš nešto ružno što ti se desilo a takve osobe te ničim izazvane podsete na to, i automatski te sjebu, tako da mora da budeš mnogo jaka osoba da te to ne bi poremetilo.

Ali ni oni nisu krivi što su takvi, ko zna šta se njima tek dešavalo da moraju tako da razmišljaju, da se sećaju ko im je šta ružno rekao i povredio ih pre npr. 30 godina i jače, užas. Doduše i sam sam imao problem sa tim, valjda mu to dođe i nasledno, ali sam uspeo nekako da se iskobeljam, i da u neku ruku oprostim tim ljudima, da zaboravim na to ružno, da ne gledam u prošlost nego u budućnost, jer osećao sam toliki bes i mržnju da sam bukvalno tim osobama hteo da naudim, doduše nekima i jesam ali ne nešto preterano kako bi mog'o. Tako da danas uvek gledam da izbegnem konfliktne situacije, jer znam iz iskustva kako se to obično završi, daleko više negativno po mene i moju psihu nego po tu osobu, al' bez zajebancije, koji će mi to u životu, i evo, prošlo je bogme već 2 godine i jače kako nisam imao sukobe ni sa kim, dakle nisam se potukao niti bilo šta slično, doduše imao sam sukob na internetu sa jednim ugojenim degenerikom, ali to se rešilo ignore opcijom, tako da čak i na internetu gledam da izbegnem bilo kakvo vređanje i ozbiljniju konfrontaciju, zapravo ja sve vreme jurim taj duševni mir, i nadam se da ću ga naći, da će doći taj trenutak kad ću konačno biti oslobođen od svih tih duhova prošlosti koji me i dalje proganjaju. Inače, ako ste zaboravili ovo je bio tekst o multiple personality disorderu. Dakle, pazite na decu, pričajte sa njima, zaštitite ih od zlostavljanja, ako primetite zlostavljanje u svom komšiluku obavezno pozovite policiju, jer i policija ima svojih dobrih strana, verovali ili ne ali tako je, bez zajebancije. A.C.A.B.

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/12/multiple-personalities-1993.html

Urnebes:

BBC Prog Rock Britannia (1 of 9)

Konačno, za sve ljubitelje ZLOKULTNOG, Integritija, Holy Terrorisma, i naravno deka Čarlija !   

The Process Church of the Final Judgment Documents (1968, PDF)



"Here are over five hundred pages of internal Process Church of the Final Judgment documents. Everything available from chants & hymns to more well known works such as "A Candle in Hell" to otherwise unavailable foundational documents like the "Xtul Dialogues" is collected here. The Process Church of the Final Judgment was a group that operated in the '60s into the very early '70s that believed in a worldview that accepted Lucifer, Jehovah, Satan and Christ as partners in a larger godhead. Lucifer and Satan were not the enemies of Christ and Jehovah but instead were aspects of the self to be explored, just as the other two were. Since Satan and Lucifer are both worked with it could be argued that this collection is like a second Satanic Bible, albeit one that also includes otherwise "white light" figures."

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/12/process-church-of-final-judgment.html

Aleister Crowley - Diary of a Drug Feind (Excerpts) (1922, PDF)



Ovo je prva Kroulijeva knjiga koju sam pročitao pa mi je samim tim i nekako najdraža, a nabasao sam na nju sasvim slučajno sredinom 90-ih, preturajući po skromnoj biblioteci moje babe u notorious brvnari u Banji Vrujci, i to između "ljubića" koje je baba u to doba obožavala da čita, i klasika Ive Andrića i Meše Selimovića. E sad, postavlja se pitanje odakle ovakvo jedno delo u posedu moje babe koja ni u ludilu nije u tom fazonu, i to bre ladno na srpskom, eeej rođače ? Baba naravno pojma nije imala, ma svi redom su se ograđivali koje sam pitao, tako da je ta misterija do dan danas ostala nerazjašnjena, uostalom zamislite moju babu kako učestvuje na crnoj misi poput one u Rozmarinoj Bebi, nerealno bre...ili možda ipak nije ?!

No bilo kako bilo, tako sam se ja sticajem vaistinu suludih okolnosti prvi put susreo sa Kroulijem, i sreća moj pa se radilo o pravom romanu pisanom po navodno istinitim Kroulijevim avanturama sa gudrom, a ne onom "bajanju", mislim, znate na šta mislim, jer u to doba da sam video ono na šta sam kasnije naletao u većini Kroulijevih knjiga, ja bi to najverovatnije u startu stavio na ignore, jer ja zaista ne verujem u te tripove, a i iskren da budem ništa ja to ne kontam, al' bukvalno. Doduše, imao sam jednu drugaricu Milicu iz srednje, koja se ložila na Deicide ko i ja, pa mi je malo pojašnjavala taj trip nudeći mi čak i knjige, al' džaba, neko jednostavno nije rođen za tu magiju & shit, a i ne možemo svi biti chosen ones jebiga. Dakle, ova knjiga me samo tako oduševila, pošto Krouli ovde piše baš onako divlje, narkomanski, i nisam verovo da je to pisano na početku prošlog veka, ma neverovatno nešto. Ono što me posebno "poremetilo" je bio sam kraj knjige, gde je išao kao neki specijalni dodatak o Thelemi, gde je malo razrađena filozofija "DO WHAT THOU WILT" i još tako neke stvari tipa "LOVE IS THE LAW, LOVE UNDER WILL", i to je mene tolko istripovalo i na keca kupilo, da sam već na prvom koncertu UNISONA koji smo svirali u Novom Sadu 1997. morao da posvetim Krouliju moju pesmicu FREEDOM? rečima "Ljubav je zakon..." a na opšte odobravanje lokalnih metalaca koji su to veče pohodili Garudu u ne malom broju. Dakle, havarija. Inače, kao što može da se primeti iz naslova, ovo nije cela knjiga nego samo najjači ultra brutalni delovi, a potrudiću se, i tvrdim uspeću, da je ovih dana iskopam i u celini celosti. Naj-naj-toplije preporučujem.

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/12/aleister-crowley-diary-of-drug-feind.html

I nema veze sto ovaj topik s naslovom nema veze, i nema veze, na-na, na-na, na-na 


Prelude to 8/8/88 Rally (Full Radio Segment)



Ljubaznošću brata Tarla, evo radijske najava za "hepening" pod nazivom Radio Werewolf/Boyd Rice/Church of Satan 8/8/88 Rally koja je išla na radio stanici "No other radio network", a pošto vidim da je nastupao i Radio Werewolf kontam da ovo 8/8/88 zapravo označava datum kada je  događaj tukovo plejs, dakle 8. avgusta 1988. u San Francisku. E sad, naravno, ovo 88 može da se tumači zna se kako, ali na drugu stranu i 8. avgust kao datum ima jako bitno značenje u tako tim krugovima, znači samo se setite šta se dogodilo 8. avgusta 1969. godine i sve će vam biti jasno.

Pored ovoga Tarl će ovih dana da digne na youtube i ceo DVD ovog zaista nesvakidašnjeg skupa, jer sa plakata gore može da se vidi da su na skupu nastupili NON sa legendarnim Boyd Rice-om, onda meni omiljeni Radio Werewolf, inače bend Nikolasa Schrecka, zatim Zeena LaVey kao tada još uvek predstavnica Satanine Crkve (Church of Satan), i bend Secret Chiefs. Na skupu je premijerno pušten i prvi igrani film o Čarliju i Familiji pod nazivom The Other Side of Madness iz 1970. godine, a koga zanima na šta to liči može ga naći na jutjubu, mada meni se iskreno nije svideo.

Naravno, ovo nije ceo program, ima tu još koja akcija, ali ja nisam uspeo da skontam ceo plakat, tako da se nadam da će brat Tarl ubrzo dići taj DVD, pa ćemo moći da uživamo u fulu, jer ipak na jednom mestu NON i Radio Werewolf, to bre nije mala stvar, a eto i prilike da konačno čujemo i Radio Werewolf uživo, znači do-ja-ja. Inače snimak traje skoro sat i po vremena, i pored par pesama navedenih bendova umesto introa, moći ćete da čujete i intervjue sa Šrekom (Nikolas Schreck), Rajsom (Boyd Rice) i Kris Forsom (Kris Force) inače likom koji trenutno, ako sam dobro izvalio, svira u dark ambient bendu Amber Asylum, mada nisam baš 100% siguran u taj podatak, tako da bi ga valjalo proveriti. Dakle, prajsles materijal na radost sviju nas koji cenimo ove ljude, njihove bendove i filozofiju.

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/12/prelude-to-8888-rally-full-radio.html

Vratimo se na tren dokumentarcima 


Iron Maiden - The Early Days Documentary (2004)



Po meni i ne samo meni ubedljivo najjači period Mejdena, i zaista ne bih opet da kenjam kako je Paul Di'Anno bio tu nenadjebiv, i kako posle njega to jednostavno više nije bilo to, jer bi takva izjava ipak bila, pa malo je reći, preterivanje, jer albumi sa Dikinsonom koju si usledili takođe kidaju, i to kako kidaju, a posebno The Number of The Beast, Powerslave i naravno meni najdraži Seventh Son of the Seventh Son.

Na sreću, ovaj dokumentarac ne ide tako daleko već se zaustavlja na njihovom četvrtom albumu Piece of Mind, meni iskreno ispodprosečnom, sa možda samo dve valjane pesme, svi znate na koje mislim, ali znam da mnogi ne dele ovo moje stanovište, al' šta da se radi. Uglavnom meni je ovaj dokumentarac sam VR', jer Di'Anno je BOG i tu je kraj svake daljnje priče. Dakle, prvi album zakon, over.

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2010/12/iron-maiden-early-days-documentary-2004.html

Ragnar Benson - The Modern Survival Retreat (PDF)



Američki survivalisti su meni zakon. Dakle, Ruby Ridge, Waco, Timothy McVeigh, i tako dalje, vaistinu predugačak je spisak ljudi koji su odjebali državu i ušli u otvoreni rat sa vlastima. Moje duboko poštovanje ide svima njima, i zaista šteta što toga nema kod nas, doduše kod nas ima dosta onih koji štekuju oružje, al' kurac kad niko nema jaja da pripuca. Kad im država otima imanja i ugrožava slobode Srbi će pre da galame nego da direktno delaju, a sve to nadajući se ulasku u tamo neku imaginarnu Evropsku Uniju. Jadno je sve to jebala vas EU da vas jebala. Postali smo bre beskurice, sjebaše nas Dačić i Tadić samo tako, Sloba započeo Tadić dovršio. More, smrt svim političarima, to je jedino što je apsolutno ispravno, i ne treba ih razlikovati po principu ovaj je manje zlo i slično, nego ih treba sve jebati i to najlošije, počevši od radikala, preko Tome i Čede, pa sve do ovih somina na vlasti. Ah, kakav bi to svinjokolj bio, znači obožavam te čvarke, i kad bi mi neko ponudio da pojedem npr. Dačićev vrat ili kolenicu verujte ne bi se libio, jer jebeš sve, jebeš kanibalizam, oni jednostavno treba da nestanu, svi redom i bez razlike, a posle kad ih iseremo, posle ovih praznika i krkanluka, onda tim govnima komotno naranimo svinje da bi se krug zatvorio kako i priliči, pa da bre, mislim, što da ne ?

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/01/ragnar-benson-modern-survival-retreat.html

8/8/88 Rally: Radio Werewolf, Boyd Rice, Zeena Lavey, Adam Parfrey



Evo ga, brother Tarl finally did it,  čast mi je da vam predstavim, 8. avgust 1988. - 73 minuta muzike, rituala i intervjua. Inače, Šrek ovde između ostalog govori i o Mansonu kao o jednom od najvećih mislilaca 20. veka koji je nepravedno odbačen od društva i proglašen psihopatom, a navodi i kako ga je baš Čarli preko pisama upoznao sa Boyd Rajsom, te je tako započela njihova saradnja na mnogo širem planu. Posle ovih 73 minuta ide neki ničim izazvan Geraldo Rivera Show koji možete komotno da preskočite jer veze nema sa prethodnom temom, ne znam zaista kojim povodom ga je Tarl ubacio, osim ako to nije početna scena gde je Geraldu polomljen nos i sav je u zavojima, a svi znamo da je Radio Werewolf izdao čak i EP pod nazivom Bring Me The Head Of Geraldo Rivera!, pa možda zato, jebemliga. Uglavnom, osim te početne scene realno i nema šta pametno da se vidi, njegov show je vaistinu uvek bio ultra boring.

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/01/8888-rally-radio-werewolf-boyd-rice.html

Koja su konkurencija po tebi bili Mansonu, kada ubica spada u velike mislioce ?

O kakvoj konkurenciji pricas ?!
I kakvog ubicu spominjes, prosvetli me ?

Never Learn Not To Love: A Collection Of Artists Covering The Music Of Charles Manson (2008)



Kao što sam obećao, nastavljam sa pričom o tome ko je sve i iz kojih pobuda obrađivao Čarlijeve pesme. Kada govorim o tim obradama, prvo što hteo ne hteo mora da mi naleti su naravno The Beach Boys sa pesmicom Never Learn Not To Love, naime Čarlijeva pesma se u originalu zvala Cease to Exist  i bila je baš zajebane tematike, a i sam naziv je za to doba bio malo previše heavy, tako da su je Bojsi skroz opušteno preimenovali pa čak i prepravili sporne delove teksta, da bi na kraju od ozbiljne pesme napravili neki šlager il' šta ti ja znam, a pritom čak nisu ni potpisali Čarlija kao autora. Ovde moram da napomenem da se sve ovo dešavalo godinu dana pre Tate-LaBianca ubistava tako da to nikako ne može biti izgovor da se originalni autor muzike i teksta ne potpiše. Naravno, ni Čarli im nije ostao dužan tako da je Dennisu Wilsonu, bubnjaru Beach Bojsa, koji je zapravo i kumovao celoj ovoj akciji, komotno zaplenio uramljene zlatne ploče Beach Bojsa sa gajbe.

Zadržao bih se još samo na pesmici GARBAGE DUMP koja mi je posebno draga, jer ovo kako danas anarhisti i ostali skvoteri skupljaju po djubrištima hranu koja je skroz OK samo joj je istekao rok za par dana ili npr. nije upakovana po P.S-u, to je Čarli izvalio još '67 među prvima ako ne i prvi, tako što je slao devojke u nabavku, gde su one preturale po kontejnerima iza velikih supermarketa, i za sve vreme boravka na Spahn ranču cela  tzv. Familija se bukvalno samo time hranila, jer to je zaista bila izvrsna hrana, ništa joj nije falilo, tako da je Čarli u pesmicu ubacio i ključnu liniju "YOU CAN FEED THE WORLD WITH MY GARBAGE DUMP", što je samo takva istina, jer dok su se na jednoj strani ogromne količine sveže hrane svakodnevno bacale, na drugoj su ljudi umirali od gladi, al' bukvalno, i to je i dan danas tako, ni 40 godina posle ništa se nije promenilo. Kultnu pesmicu Garbage Dump na ovoj tribjut kompilaciji predstavlja legenda GG Allin na samo njemu svojstven način, dakle kraljevski stil, i to ne mož' da omane.

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/01/never-learn-not-to-love-collection-of.html

Zaista ne želim da se ispališ iako si pokušao da budeš maliciozan, te ću ti odmah odgovoriti, ako mislis na Čarlija, Čarli nikada nikoga nije ubio, dakle nikako ne može biti ubica, a i da je ubica, da li ubistvom određena osoba prestaje da bude veliki mislilac ? Kakve to veze ima pobogu ? Šta sad, npr. Ničea nego napadne, ovaj ga ubije, i Niče više nije veliki mislilac ? Nemojmo se zajebavati jebiga.

A što se tiče konkurencije kako si je ti krstio, pa ne radi se tu o konkurenciji, Čarlije je u rangu sa Kroulijem, Lirijem, i tako tim kontra-kulturnim facama, to definitivno...

Aha, znači kontra face. Kakav filozofski hipsterizam. Krenuću da stavljam brašno na lice, lakiram nokte u crno i što tamnije boje bacim na sebe, da promenim nick u HAL666, stavim Baphometa u svemiru kao avatar i Alisterov citat u potpis, i biću pravi buntovnik protiv ovog trulog, i urušavajućeg sistema jer tako se menja svet! Ali malo sutra.
Alister, sve serijske ubice, ta ekipa kontra faca kako ih ti zoveš, su proizvod kontrole uma i podareni su specifičnim programom za delanje i mazanje očiju javnosti, gde kada im se završi svrha ostavljaju ih istrunu kao najveća bagra, puste ih da se ubiju ili završe kao Krouli. To su tvoje vođe za tranziciju u novi svet.
Da se okrećem filozofiji Čarlsa Mensona, pored takvih bisera, a da ne spominjem njegovu muziku. Pa ja ne mogu da verujem da čitam takve stvari ovde.
On i Sokrat u istoj sobi, pa Manson bi nestao bi posle 5 minuta.

Sada sam vratio pogled gore, i vidim da lik koji priča ima Naci zastavu, i naravno Bapthometa okačenog odmah iznad.
Ovaj sistem odlično obavlja posao, kada sve više viđam borce za slobodu sa ovakvim obeležjima.
Bore se za mir, koji apsurd.

Da me ne shvatiš pogrešno, verujem da si u pravu što se tiče Mansona, zavera protiv individua mi nije strana. Moj gornji post se odnosi na te nove kontra kulture, koje ne znaju gde im je dupe a gde glava, i idu unaokolo za pentagramima oko vrata i dugim kaputima, posećuju andergraund svirke na kojima se besmisleno šutiraju i onesvešćuju od alkohola i ko zna čega još.
Na levoj strani imam Hegela recimo, na desnoj Mansona čiju filozofiju moram da sakupljam od likova koje sam opisao gore, a čija se ne može uporediti sa velikanima istorije, Hegelom u ovom slučaju.
Ljudi hoće u okultno, a pre toga se ne informišu ozbiljno u šta to zapravo ulaze, to im je kul, alternativa, opako.
Veći problem od ne čitanja, je čitati malo, i to fokusirano na usko polje čime gubimo distancu da objektivno sagledamo predmet istraživanja.

AQUARIUS-The Age of Evil

Ja zaista ne znam te koji idu sa pentagramima oko vrata i dugim kaputima, sta vise nikad ih nisam ni video, tako da ne znam o cemu pricas, jel to stvarno u Srbiji postoji ? Preozbiljno si ti sve ovo shvatio prijatelju, i lako se palis, Čarli jeste jedan od najvecih mislilaca al' 20. veka, i niko ga nije poredio sa Hegelom, jer to nema veze s vezom, mada u biti moje je pravo da ga poredim ako mi se oće. Ne znam samo odakle tolka ogorčenost i takva reakcija, jel sam te povredio nečim ?  Ovo ti nije prvi ispad...

Ako imas problem uvek mozemo da ga resimo...

Quote from: HAL on 02-01-2011, 16:38:37
Alister, sve serijske ubice, ta ekipa kontra faca kako ih ti zoveš, su proizvod kontrole uma i podareni su specifičnim programom za delanje i mazanje očiju javnosti, gde kada im se završi svrha ostavljaju ih istrunu kao najveća bagra, puste ih da se ubiju ili završe kao Krouli.

kakav je to program (pored toga što je specifičan)?

Dokumentarac AMERICAN: The Bill Hicks Story uopste nije los. Film prilicno objektivno sagledava sva Hiksova lutanja i sve njegove probleme, Opsti utisak je da Hiks ustvari nikada nije postigao ostvarenje svojih potencijala, za zivota je bio vise-manje neshvacen mediokritet, alkos, narkoman i generalno ogorcen i nakurcen covek. Tek sa godinama nastupanja je malo po malo otkrivao sta i kako funkcionise na sceni, i onda kada je konacno izgradio tu neku svoju (danas poznatu) personu - oboleo je od raka i umro u 33 godini zivota  

Sve u svemu, zacudjujuce objektivan i nepretenciozan dokumentarac o zivotu i radu jednog od najznacajnijih i najuticajnijih americkih komicara. Ovo je i film ciji je znacaj jos veci zbog toga sto uspesno prikazuje sve strane americke stand-up scene osamdesetih - od nastupa po lokalnim birtijama i zivota na putu pa sve do snimanja za televiziju i turneja po svetu...

Шта је са Son of Man? Жив ли је?

Quote from: Savajat Erp on 09-02-2011, 23:30:16
Шта је са Son of Man? Жив ли је?

И мене занима.

Živ je. Oglasi se povremeno na fejsbuku i na blogu. Vjerovatno je u jednoj od svojih mračnih faza.

Možete ponekad da svratite kod čoveka na blog, pa da pročitate sami.

QuoteZa kraj koristim ovu priliku da se izvinim svim pratiocima Abraxas bloga što nisu ništa pametno mogli da pročitaju ovde u poslednjih metar i kusur dana, nadam se da ćete imati razumevanja ako se takva praksa nastavi jer sam i dalje u dubokom kanalu, no neće ni to trajati doveka, I'll be back one day or another.

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/02/cropsey-2009.html

видиш, стварно нисам био одавно...

ja bila pre nekoliko dana, ali ovo je današnji post.
sine, nedostaješ ovde.

Ma tu sam ja, nego nemam sta da postavim, ni cime da se pohvalim. 

Ма добро је знати да си ту.  Остало ће већ проћи или доћи.