ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

                                                                         
Ovo sam zamislio kao deo veće celine. Voleo bih da bacite pogled, pa vam unapred zahvaljujem na mišljenjima i kritikama


                                                                     NEMOĆ

   
   Devojka je teško išla. Sporo je gacala po blatu, bosonoga i povijenih leđa, pridržavajući skutove poderane plave haljine. Za njom smo stupali nas desetorica, dva po dva. Ratnici prestonice, izabrani da isprate robinju do žrtvenog brežuljka. Tamo nas čekaju trojica obrednika. Oni će iz devojčine utrobe pročitati volju Neba. Imali smo još četvrt časa da hodamo, a već se jasno čuo poj mnoštva vračeva.
   Dan je bio užasan. Kiša je padala celog prethodnog dana i noći, da bi tek pred zoru oslabila. Duvao je hladan vetar. Duž obe strane izlokane staze, koja je vodila od gradske kapije do žrtvenika, vračevi su poboli stegove. Dugačke, kvrgave motke, sa čijih prečaga se tromo vijorila koža nekadašnjih žrtava, nalik na prljave krpe i trake.
   Mislim da je ovo osma robinja ovog meseca. Kolale su glasine da Sooz-vah sprema veliki pohod na nas, te su naši sveštenici očajnički tražili povoljna znamenja.
   ,,Povraća mi se", rekoh polušapatom Vojšanu. ,,Ili će me izdati creva. Ovo nije kao rat, stvarno nije." Nas dvojica smo bili prvi par ratnika, zadužen da pomaže obrednicima.
   ,,Ma šta kažeš", iskezi se on. ,,Rekao sam ti već da ne razmišljaš mnogo. Naše je samo da je držimo da se ne otima dok starci rade svoje."
   Nisam popuštao. ,,Kako možeš da budeš tako miran?"
   ,,Tako, lepo. Ovo nismo izmislili ti i ja, dečače. Moj ti je savet: kad je položimo na leđa zamišljaj krčmu. Zamišljaj kako ti se u desnici peni vrč piva, dok levicom štipaš krčmaricu za guzove. Ovo ti je prvi put, i zato me poslušaj."
   Jedno je sigurno, nije me ohrabrio. ,,Ti si životinja." Glas mi je drhtao. ,,Ne treba mi tvoj savet, Vojšane. Crkni."
   Sleže ramenima. ,,Kako hoćeš, mali. Uživaj, uskoro smo tamo."
   Stigli smo do podnožja brežuljka. Oko žrtvenika nabila se gomila vračeva odenutih u kože. Kad nas spaziše počeše da zavijaju i urliču kao mahniti. Devojka stade kao ukopana. Leđa su joj se uspravljala i savijala sve brže, uz jezive cvileće uzdahe, i ja shvatih da jeca. Vojšan opsova, priđe joj i čvrsto je uhvati za ramena. Gurao ju je uzbrdo. Nesrećnica se nije opirala, samo je unezvereno gledala levo-desno i jecala, neprestano jecala. Osetio sam navalu vrućine u glavi.
   Tri sparušena starca u sivim odorama pođoše nam u susret. Vračevi umukoše, i svi do jednog padoše na kolena. Starci su nam prišli na nekoliko koraka, tiho mrmljajući nešto i posmatrajući devojku, Vojšana i mene.Nikada izbliza nisam video obrednike. Behu bez jedne vlasi na glavi, poluzatvorenih očiju i nepomičnih lica, premreženih borama.
   ,,Odledi se...Za levu ruku je uzmi, budalo...", tiho prosikta Vojšan. Trgoh se i gotovo je ščepah  za mišicu. Jedan od staraca me pogleda, pa klimnu glavom sa jedva primetnim osmehom, ne prekidajući mrmljanje. Onda se okretoše i pođoše prema žrtveniku.
   Bio je to veliki drveni sto, nalik onima u gradskoj krčmi. Na uglovima behu pobodene alke kroz koje su se noću stavljale buktinje. Pomogli smo devojci da sedne na sto, čvrsto je držeći ispod ruku: u njoj je zgasnula poslednja iskra života. Prazno i ukočeno je gledala ispred sebe dok smo je polagali na vlažno drvo. Ta njena pokornost bila je neizdrživa. Molio sam se svim silama za koje sam znao da sve bude brzo gotovo.
   I bilo je brzo.
   Jedan obrednik stao je kraj njene glave, drugi meni zdesna, treći Vojšanu zdesna. Hitro su povadili duge, tanke noževe iza pojasa. Jedan rez preko grla, jedan ubod u srce, jedan rez duž trbuha. Bio sam zapanjen brzinom kojom su to izveli. Devojka je samo tiho zakrkljala, izmučeno telo joj se streslo kao od jeze, i naglo se umirila. Radili su kao iskusni mesari, nisam mogao da odvojim pogled od njihovih pokreta. Videćeš, kao da kolju pile, govorio mi je jedan stari ratnik sinoć u krčmi.
   Vojšan me je gledao sa podsmehom. Pustio je devojčinu ruku i poklonio se starcima. Ja sam teškom mukom odvojio ukočene prste od beživotne ruke. Naš posao je bio završen, obrednici su uveliko krvavim rukama tražili znake u rasporenom drobu.
   ,,Hajde, mali. Gotovo je. Vreme je za krčmu. Hajde." Zaboravih da se poklonim i pođoh za Vojšanom kao u bunilu.

Lepa priča, tera na daljne čitanje. (O zanatskom delu ne govorim, ima tu dosta zamerki)
Da li postoji ta veća celina kao fajl ili postoji samo u tvojoj glavi?

Hvala, Džek. Napisao sam dosta fragmenata te celine, još uvek se mučim sa uklapanjem istih, i uglavnom nisu dovršeni. Ali bilo bi plemenito od tebe i ostalih da gvirnete malo, čisto da mi sasečete mane u korenu. Da postujem?

Čekaj još malo, nek' se raja privikne... i da ti koju pametnu o zanatu.
Ima vremena.

Neverovatno, Đeku i meni se na prvo čitanje svidela ista stvar

Da, zanatski će te neko već potkačiti, ja bih samo rekao da iako baš ne mirišim epsko ušta ovo srlja, niti stil kakav jeste, nikakvih problema nisam imao u čitanju; slike su dobre, emocije prikladne. Šibni još koji deo.

Eto, ni ja ne gotivim epsku, al' kao što moj uvaženi kolega zbori, ima nešto uprkos zanatskim manama koje mami i vabi.

svidelo... hm... svi bre izgleda imate istu mutaciju; mora da je voda u vašem kraju nekako zatrovana.

Vidi, čovek je larmao i trčkarao ko majmun na žirafi ali je uspeo da mi ukratko dočara svoje slike iz glave. Sad je do Gornjeg doma da mu sruši iluzije ili natukne par pametnih.

Vidi, meni se epska fantastika gotovo po definiciji ne sviđa, a osećam da ovo ide u te vode.

Bez obzira na to, zaista bi morao da povedeš računa o jeziku kojim pripovedaš.

Uzmi samo prvi pasus, koji bi trebalo da u svakom delu bude ključna stavka, jer opredeljuje da li će čovek krenuti dalje da čita.
Šta dobijamo od tebe - prozaične opise, mešanje svih mogućih vremena - sadašnjeg, prošlog i budućeg; objašnjavanja umesto pripovedanja.
Po meni veoma loš način da se započne delo. A tek sledeći pasus: "Dan je bio užasan" je užasna rečenica. I tako dalje, mogao bih dugo da nabrajam
šta mi sve smeta.

Međutim, dobro u svemu tome je što zaista ima u tekstu nečega što me vuče na dalje čitanje.
Nije mi baš najjasnije zašto i čemu ta slabost? Pokušaću da je se rešim  

E, ja baš gotivim epsku fantastiku, i meni se sviđa . Što reče Steva, slike i emocije su
( manje više ) uspešno prikazane. To je već dovoljno da pročitam i nastavak ovoga.

Quote from: Anomander Rejk on 11-01-2011, 19:33:28
..... slike i emocije su ( manje više ) uspešno prikazane.

Jos samo da mi objasnis sta hoces da kazes ovom recenicom? Mislim, il je snijeg il su labudovi?   Emocije ne trpe sredinu. Zato ih i ne volim.  

Sto se tice odlomka, moje misljenje je negde na Micinoj vodenici, samo sto ja vise nemam tolerancije kad je EF u pitanju. Definitivno se ne podnosimo.

Koliko sam shvatila, izgleda da su ovo pročitali svi koji ne vole EF i samo jedan ljubitelj. Hm...

Quote from: Plut on 11-01-2011, 19:58:03
Koliko sam shvatila, izgleda da su ovo pročitali svi koji ne vole EF i samo jedan ljubitelj. Hm...

Sad ce Skalop da me utepa, ali odlomak se lako cita.  To mu je (jedna od ) dobrih strana.

Ne mogu da te navatam. Uvek se nekako izmigoljiš.

Mislim da sama radnja žrtvovanja pleni pažnju, kao i odnos između starog i mladog vojnika.
Autor nas je poštedeo mučne ali očekivane slešerske scene, što je za svaku pohvalu.

Prva rečenica ovde priloženog, "Devojka je teško išla" me skoro odbila od daljeg čitanja. Sreća, pa se ne trzam na prvu.

Zamalo da nas poštedi... Meni je i onoliko bilo previše.

Prosto dođe čoveku (pravom) da opasa katanu ili sličan rekvizit, uzjaše konja i spase mladu od zlih vračeva i onih vojnika koji samo na flašu misle...

Meni došlo da batalim čitanje, mada, ne znam koliko se ja računam u prave ljude.

ups..wrong topic... )

Ama i meni, Angel, al' mi žao one mlade što je priklaše uštve bezobrazne... uhh, da sam 10 godina mlađi...

joj, super ovaj avatar...

Ako misliš na moj, meni se više sviđao prošli koji je očito neke dovodio do ludila...

Tvoj, da... kad vidim kuče ili mače na avataru, smesta se raspilavim...

Mislim da je ono tapšanje po glavici pripremna radnja za događaj koji nije za mlađe od 16 godina...

Evo još jednog ljubitelja EF, šta ću kad volim takve stvari. Što se mene tiče, tekst je sasvim OK. Ima naravno delova koje bih ja uobličio drugačije, ali nemam nekih velikih zamerki. Atmosferu si dočarao, stil ti je sasvim prihvatljiv. Samo nastavi da pišeš, a ovaj tekst ćeš, ako si ozbiljan u nameri da ga uklopiš u neku veću celinu (što i nije baš toliko lako kao što mnogi misle), ionako da pređeš još dvocifren broj puta. Moja ocena: obećavajuće (4+).

Ah da, i avatar ti je sjajan.

Da li taj tekst samo meni izgleda kao da je njegov autor maternji jezik učio iz loših prevoda epske fantastike?

Ne, sam tekst je katastrofalan, čak i ja to vidim, ali sama priča je ono što čini da se ne obrača pažnja na to. Kao što reče Armadillo, ako je ozbiljan, ima tekst da pređe najmanje desetak puta.

Nećete mi verovati, ali tekst prilepih iz prve. Nakon što sam ga završio odmah sam ga postovao, bez samoanalize. Da, prva rečenica je katastrofalna. Na žalost, nije jedina. Elem, nisam hteo da picanim, hteo sam da položim nevin tekst na vaš žrtveni sto. Hvala još jedared.

Mene najviše ubolo u oko onaj deo gde joj "pomažu" da se popne na žrtveni sto. Sumnjam da joj treba pomoć, digli je i položili.
Ako smem i ja da kažem, lako se čita.
I da, nisam baš neki ljubitel EF.

Quote from: angel011 on 11-01-2011, 23:29:33
Da li taj tekst samo meni izgleda kao da je njegov autor maternji jezik učio iz loših prevoda epske fantastike?

Po meni - da. Pokaži na šta misliš.

Sviđa mi se atmosfera . Ima mesta za ulepšavanje, ali je priča tu.

A da je tekst katastrofalan - to je već preterano.

Quote from: Suba on 12-01-2011, 01:12:40
Nećete mi verovati, ali tekst prilepih iz prve. Nakon što sam ga završio odmah sam ga postovao, bez samoanalize. Da, prva rečenica je katastrofalna. Na žalost, nije jedina. Elem, nisam hteo da picanim, hteo sam da položim nevin tekst na vaš žrtveni sto. Hvala još jedared.

Imaš muda ko ona živuljka na tvom avataru. Ne čini to ponovo, nikako... 

Džek, po čemu je tekst katastrofalan?

Možda sam preterao, nije baš katastrofalan, ali zasigurno ima dosta da se poradi na njemu.

To da.

Čovek je sam priznao grešku, žurio je sa kačenjem priče, segmenta, šta već. To je razumljivo. Za prvi put.

Quote from: angel011 on 11-01-2011, 23:29:33
Da li taj tekst samo meni izgleda kao da je njegov autor maternji jezik učio iz loših prevoda epske fantastike?

Zašto si tako zakomplikovao? Kaži lepo šta ti smeta u tekstu, ja to i želim.

Ne zakomplikovao, zakomplikovala. Ma ne brini, moj srpski je prilično dobar, ali po potrebi ga uspešno konvertujem u loš prevod EF. Prvo na šta će svaki protivnik EF da ti ukaže u tekstu je da liči na loš prevod.

Pljucni na prst kojim teraš miša i zaroni u Zs postove. Objavljena dela, za početak.

vidi, najveći problem su nedovoljno ubedljive emocije; nikome ne verujem u tvom tekstu, ni onome što uživa u klanju ni onome ko se užasava, ni onima koji čine ni žrtvi; jednostavno sve je na preskok, haotično, neubedljivo.
Dalje, nemaš nikakav preokret... oni je vode da je prekolju i to se dešava; čemu priča ako ne postoji iznenađenje?

Treće... koji je smisao ubadanja u srce i klanja istovremeno? Zaklana žrtva živi još 3-4 minuta, prilično svesna. Uboden u srce takođe. Kod obrednih žrtvovanja redosled nikada nije takav nego se uzima šta treba a nimalo se ne mari za osećanja žrtve.
Na drugoj strani, da bi žrtva pravila manje problema uglavnom se drogira i tako dalje... iz ovog teksta se jednostavno vidi da tebi sve to niti je poznato, niti si o tome uopšte razmišljao, ti imaš svoju viziju, da sprovedeš žrtvovanje i to činiš.
To što ljudi kažu da ih vuče na čitanje, jeste da su očekivali nešto da se dogodi, ako ne da se ženska spase, bar da se desi bilo kakva promena u glavnom liku, a ne da bude kao zbunjena i zgađena strina od početka do kraja, da je tako osećajan kakvim ga predstavljaš, verovatno bi stradao pre petnaeste godine u tom okruženju, ne bi dospeo u situaciju da sprovodi žrtvovanje, tvoj lik je kao da je neko iz današnjeg sveta magijom prebačen u taj svet i nasilno ubačen u povorku.

...hm... viđao sam i oštrije kritike od ovog, bobane, sa mnogo manje utrošenog truda pri objašnjavanju.

Upozorenje simpatičnom njuškašu: obrati pažnju na Bobanov avatar. U svim sukobima on teži da bude onaj beli.

Meni je skoro nemoguće da pročitam ovaj tekst, između ostalog jer autor stalno skače između sadašnjeg i prošlog vremena, rušeći ritam pripovedanja, a bez očiglednog opravdanja. Dalje, "Devojka je teško išla" (prvo sam napisao "hodala" jer bi to bilo mnogo prirodnije) mi je prihvatljivo hemingvejevsko telegrafisanje ali kada malo niže vidim "dan je bio užasan", to je već tipičan simptom prepričavanja. Ako je potrebno čitaocu eksplicitno reći da je dan bio užasan (čak ne ni oblačan, hladan, kišovit, nego baš užasan) i to iz pozicije, koja sugeriše sveznajućeg pripovedača a ne na glavnog lika onda tekst svodimo na sinopsis a ne na pripovedanje. Gramatika je takođe sumnjiva (skutove umesto skute), a neke konstrukcije zaista zvuče kao prevedene sa engleskog (Ovo nije kao rat).

Quote from: Boban on 12-01-2011, 02:03:30
vidi, najveći problem su nedovoljno ubedljive emocije; nikome ne verujem u tvom tekstu, ni onome što uživa u klanju ni onome ko se užasava, ni onima koji čine ni žrtvi; jednostavno sve je na preskok, haotično, neubedljivo.
Dalje, nemaš nikakav preokret... oni je vode da je prekolju i to se dešava; čemu priča ako ne postoji iznenađenje?

Treće... koji je smisao ubadanja u srce i klanja istovremeno? Zaklana žrtva živi još 3-4 minuta, prilično svesna. Uboden u srce takođe. Kod obrednih žrtvovanja redosled nikada nije takav nego se uzima šta treba a nimalo se ne mari za osećanja žrtve.
Na drugoj strani, da bi žrtva pravila manje problema uglavnom se drogira i tako dalje... iz ovog teksta se jednostavno vidi da tebi sve to niti je poznato, niti si o tome uopšte razmišljao, ti imaš svoju viziju, da sprovedeš žrtvovanje i to činiš.
To što ljudi kažu da ih vuče na čitanje, jeste da su očekivali nešto da se dogodi, ako ne da se ženska spase, bar da se desi bilo kakva promena u glavnom liku, a ne da bude kao zbunjena i zgađena strina od početka do kraja, da je tako osećajan kakvim ga predstavljaš, verovatno bi stradao pre petnaeste godine u tom okruženju, ne bi dospeo u situaciju da sprovodi žrtvovanje, tvoj lik je kao da je neko iz današnjeg sveta magijom prebačen u taj svet i nasilno ubačen u povorku.

Bobane,poradiću na emocijama, definitivno. I na ubedljivosti. Međutim, kao što rekoh, ovo nije priča za sebe, već odlomak. Momak i jeste zgađena strina, i ima četrnaest godina. I neće opstati u tom okruženju već će pobeći. Nedosledan sam, priznajem. Takav kakav je, mali ne bi dobio ni ovce da čuva, kamoli da bude "izabran".
Meni je vrlo poznata kultura žrtvovanja, moguće da se to iz teksta ne vidi. Ne vidim smisao istovremenog prebijanja kičme i sečenja ušiju kod starih Mongola, ali praktikovalo se. Ili gađanje strelama žrtve kojoj je prethodno iščupano srce kod Poni indijanaca(ritual "jutarnje zvezde"). Što se tiče drogiranja žrtve, uzmi samo Asteke kao najmasovnije koljače: nema dokaza da su njihove žrtve ikad bivale drogirane.
Meho, sve što kažeš stoji. Nazad na projektovanje. Rad, rad i samo rad. Ne vraćam se dok ne budem imao nešto zglavno za vas.

Dobar test za kontrolu tačke gledišta je pisanje u prvom licu.
Probaj ovo sve da ispišeš u prvom licu, pa ga onda samo prebaci u treće, ako ne voliš prvo, ali ćeš tako imati vrlo jasnu tačku gledišta.

Quote from: Suba on 12-01-2011, 12:10:21
Što se tiče drogiranja žrtve, uzmi samo Asteke kao najmasovnije koljače: nema dokaza da su njihove žrtve ikad bivale drogirane.

Kod južnoameričkih je dokazano drogiranje žrtava. Bilo je važno da žrtve prividno "ućestvuju". Sve zajedno, Boban je u pravu (mada mi to ne prija). Sve oko emocionalnog doživljaja + tačka gledišta. Problem s domaćim pokušajima u EF je što se veruje da je izmeštanje dovoljno. E, nije.

Има ту истине, скалопе, није да нема. Али код нас је проблем и субјективност. Задрти критичари, који мрзе ЕФ, мрзеће га све и да га напише Андрић (замисли то - Андрић писац ЕФ-а!). Барем се на сагити да уверити у то... Често ће се писцу замерити што је мршав, што нема браду или бркове (ако их има - још горе)...

А прва критика, као по правилу, јесте "читао је лоше преводе". Тога има, али се такав аргумент толико користио у погрешним приликама, да је постао излизан. Чини се да су лоши преводи само преводи ЕФ.

svevide, oćeš da kažeš da je ovo dobro napisano i da nema nikakve potrebe za popravkama i napretkom?

EF, vole mlađi ljudi, naprosto doživljavaju to kao svoj izraz i samim tim, kada krenu da pišu, to izgleda jadno...

Eh, Svevide, ti samo misliš da nije problem. Najpre, ja sam pisao "Grbovnik" (kraj XVI veka) i "Rašane" (VII vek), pa je malo teže gaziti meni na rep. Opet ću da ponovim, a oni koji misle drugačije će i dalje biti u krivu:
1. Prevodna literatura u fantastici loš je vodič u pisanje uopšte, a posebno u EF;
2. Epska fantastika ne zahteva manje pripreme od bilo koje druge literature;
3. Nema treće, dosta ti je i ovo.

O pismenosti uopšte, dosta vam je i Meho. Koliko god tvrdio da on ne mora biti u pravu.

Zahvaljujem iskusnijem kolegi.   Uzgred, iako verovatno ima nekog rezona i u tome da čovek iskuca priču i bez čitanja je okači drugima na pregled i komentare, ipak bi trebalo da se podrazumevaju minimalni pravopisni kvaliteti. Ne zato što ja mislim da je svaki sjajan pisac nužno i besprekoran gramatičar, ali verujem da većini koja vidi neispravan pravopis istog momenta prestaje interesovanje za tekst.