ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ma, naravno, sve su to simbolički konstrukti.

Eto, ekipa iz The Towna odradi osam pljački pre nego što padnu na devetoj, a naš čovek, sam, uradi sedam i padne na osmoj, al za tri dana! Al i za koje pare.   I onda nam Aflek servira da je u Čarlstaunu teško, a samo naoružanje im košta više nego što je ovaj ukupno oduzeo... plastičnim pištoljem.

Quote from: cutter on 15-01-2011, 17:43:09
Eto, ekipa iz The Towna odradi osam pljački pre nego što padnu na devetoj, a naš čovek, sam, uradi sedam i padne na osmoj, al za tri dana! Al i za koje pare.  I onda nam Aflek servira da je u Čarlstaunu teško, a samo naoružanje im košta više nego što je ovaj ukupno oduzeo... plastičnim pištoljem.

  majstor

Čarsltaun za Ognjenku

Posljednji istovar svega i svačega: 127 HOURS

Eat Pray Love

r: Ryan Murphy

Neki filmovi su baš neinspirativni i za reč-dve.

Nastao po autobiografskoj knjizi Elizabeth Gilbert, film prati glavnu junakinju (Julia Roberts) u proputovanju svetom (Italija, Bali, Indija), na koje kreće posle razvoda "iz čista mira", kako bi našla sebe-smisao života-nov pravac ili šta već. Pomalo sebična, sa manjkom duha i ne baš simpatična junakinja (nije krivica Julie) iz nekog razloga prirasta za srce onima koje sreće u raznim mestima boravka i vodi nas kroz umereno zanimljive scene iz svog života, ali i poprilično dosadne (deo u Indiji, posebno) što 133-minutno trajanje filma itekako čini predugim. Još je i njen "duhovni razvoj" krajnje sumnjiv, iako se trudi da sluša razne gurue (ili baš zato).

Nisam rekao ništa novo u vezi Eat Pray Love, što nisu mnogi pre mene, ali tako stoje stvari. Knjiga je možda bolja, možda i nije bitno? Za ljude koji nemaju mogućnosti da putuju, poslužiće kao lepa razglednica, a poslednjih 20-ak minuta dođu kao fina romantična melodrama.

4+/10

Paranoišemo po Zagrebu i okolini: ŠUMA SUMMARUM

Harry Potter and the Deathly Hallows: Part 1

r: David Yates

Prosto je neverovatno na kako nizak nivo se srozao filmski serijal o mladom čarobnjaku po imenu Harry Potter, jer trenutno poslednji - 7. nastavak, Harry Potter and the Deathly Hallows: Part 1, komotno može da ponese titulu "bruka & sramota američke megabudžetne A produkcije" (Ali, šta ih briga kad je gledanost dobra?)

Doduše, nije se ni krenulo sa previsokih pozicija, ali zamerke koje su se mogle uputiti Chrisu Columbusu (za staromodnu, usporeno-televizijsku režiju), Mikeu Newellu (za elegantnu rutiniranost) ili, ponajmanje, Alfonsou Cuarónu, koji je treći deo - Harry Potter and the Prisoner of Azkaban (2004) režirao najnadahnutije i napravio najbolji film serijala (uz prvi - zbog originalnosti), beznačajne su u odnosu na primedbe koje se mogu staviti na režiju Davida Yatesa, koji je manje-više uprskao poslednja tri nastavka, a i sledeći će.

U aktuelnom ostvarenju glavna zamerka bi bila Yatesovo besmisleno odugovlačenje /produžavanje - usporavanje/ scena u kojima se ništa bitno (ili baš ništa) ne dešava u nedostignutom cilju postizanja dramske tenzije, a zbrzavanje/zanemarivanje akcije. Na ruku Davidu Yatesu ne idu ni sve lošiji scenariji, proistekli očigledno iz sve slabijih književnih predložaka J.K. Rowling , gde su zabavni događaji i "magija" prvih filmova/romana zamenjeni dosadnim naglabanjima, suvoparnim neduhovitim dijalozima i odsustvom avanture. Naglašeni mračni ton (kojim se reklamiralo već nekoliko nastavaka unazad) sveo se na sumrak serijala.

Harry Potter and the Deathly Hallows: Part 1 sadrži, mora se priznati, nekoliko kratkih interesantnijih scena (da ih ne nabrajam, zbog kvarenja "užitka" - u njih spada i kratki crtani film unutar filma) u moru dosade i praznog hoda, koje zauzima skoro 80% uobičajeno "epskog" trajanja. Prethodni film nije više najlošiji.

4/10

Quote from: Alex on 20-01-2011, 19:59:45
  komotno može da ponese titulu "bruka & sramota američke megabudžetne A produkcije" (Ali, šta ih briga kad je gledanost dobra?)

kako to mislis AMERICKE  produkcije kolko ja znam il ne znam Hari Poter je 100% Britanski proizvod  i sto se tice produkcije i glumaca i svega ,Ja mislim da je to bio cak jedan od uslova Dž. K. Roulingove da ni jedan jedini glumac ne sme biti Amerikanac itd...

A ovo je inace najbolja kritika koju sam procitala a tice se poslednjeg dela citala sam i kritiku YC potpuni kretenizam ne secam se ko je napisao istu al vidi se da covek nit je citao knjigu i da nema pojma ko da je gledo po kazni - budalastina neka samo takva.
Mislim da je najveca rediteljska greska  al mozda i gresim sto je napravio decji film.

Warner bros nije u Britanije

Quote from: agota on 20-01-2011, 22:51:11

Quote from: Alex on 20-01-2011, 19:59:45
  komotno može da ponese titulu "bruka & sramota američke megabudžetne A produkcije" (Ali, šta ih briga kad je gledanost dobra?)

kako to mislis AMERICKE  produkcije kolko ja znam il ne znam Hari Poter je 100% Britanski proizvod  i sto se tice produkcije i glumaca i svega ,Ja mislim da je to bio cak jedan od uslova Dž. K. Roulingove da ni jedan jedini glumac ne sme biti Amerikanac itd...

Nije, to je američko-britanska koprodukcija, ali zna se ko je glavni - što reče namsey, Warner Bros.

Jasno.

POKRAJINA ŠT.2 (2008)

The Informant! (2009)

r: Steven Soderbergh

  Mark Whitacre, jedan od top menadžera kompanije u kojoj radi, postaje (ne)voljni doušnik FBI-a u vezi nelegalnih aktivnosti svoje kompanije. Ali nije sve na površini... 

  Kad Steven Soderbergh sa više ambicija i/ili emocija (prema filmu i u filmu) ulazi u "projekat", bez problema postiže vanserijske rezultate (Traffic, Che: Part One/Part Two...), ali pored cool krimi-trilera (Out of Sight, Ocean - serijal...) najviše je na svom terenu kad se dohvati interesantne teme, koju tretira stilski-artistički sofisticirano, pomalo intelektualistički hladno, što rezultira tzv."malim filmom"; u slučaju The Informant!-a, kao i više puta pre, pedantnim-perfekcionističkim.

  Ko ne voli Soderberghove filmove, koji stilski i kvalitativno ne variraju preterano, pa se na osnovu prethodnih može pretpostavititi dosta i o ovom, bolje da preskoči The Informant!, a naročito ako ga u prvih 30 minuta (od 108) film ne zainteresuje, nego da negoduje posle. Za ostale, tu je zanimljiva drama-comedy priča (kažu istinita), interesantan karakter (slučaj) Marka Whitacrea, koga izvanredno tumači Matt Damon, dobra muzika, režija itd.

7/10

PRIME CUT (1972)

Odličan tekst o PRIMEu.

I divne slike žena u oboru. Kod Albeda sva čula uživaju.

Žene u ovom filmu su boginje. Više neću ni da gledam ove nove filmove

Jebote, ako sam tek sada saznao za Angel Tompkins... moj život je do sada bio besmislen.

Predators

r: Nimród Antal

A group of elite warriors are hunted by members of a merciless alien race known as Predators.

  Kakve bi filmove snimao neko kao Nimród Antal (i scenarije pisali ljudi poput Alexa Litvaka i Michaela Fincha) da nisu gledali filmove, kao što su Predator, Aliens i sl? Možda totalno loše? Ovako nisu, jer u procesu plagiranja uspevaju da "maznu" i jedan deo kvaliteta uzora, pa je Predators, koji je i kopija, ne samo nastavak prvog Predatora, pristojno zabavan film. Baš zato što nije dosadan i što fino "prekraćuje" vreme ne mogu da ga ocenim sa samo 4 (kao Eat Pray Love i Harry Potter and the Deathly Hallows), ali za 6 morao bi da je sasvim dobar, a nije.
Zbog loše podele uloga - Adrien Brody kao opasni akcioni junak je budalaština, makar se i do kraja filma naviknemo, podgojeni Laurence Fishburne kao čovek koji je preživeo u najtežim mogućim uslovima (šta je jeo - predatore?) je promašen, čak i Alice Braga je kao da su tražili Michelle Rodriguez (iz Losta), pa je zbog njene nedostupnosti upala kao zamena itd.
Zbog slabih dijaloga i slabih likova. Zbog neoriginalne priče, koja je dobila i neoriginalan tretman. Zbog nemaštovitosti.

Još jednom, sličnost sa originalnim filmom publici pruža ono što voli, samo slabije i to približno duplo. Da je bar 70% originala, ali nije. Za to su "odgovorni" svi gorepomenuti, kao i producenti na čelu sa Robertom Rodriguezom čija neozbiljnost je postala ozbiljna.

5/10

HEREAFTER (2010)

Red

r: Robert Schwentke

Frank Moses (Bruce Willis) je CIA agent u penziji i kad mu život bude ugrožen povezuje se sa bivšim takođe penzionisanim kolegama i okuplja ih (tumače ih Morgan Freeman, John Malkovich, Helen Mirren), sticajem okolnosti zajedno sa običnom službenicom Sarom (Mary-Louise Parker), dok ih progoni CIA predvođena agentom Williamom Cooperom (Karl Urban).   
     
Generalno pozitivan stav imam prema ovom filmu, ali sa zadrškom. Uz dobru i odmerenu režiju R. Schwentke-a (The Time Traveler's Wife) najveća vrlina je kasting, ne samo kao izbor glumaca, već kao krajnji rezultat finog, ubedljivog, realističnog profilisanja ipak stilizovanih likova i to od strane svih (ne pomenuh Briana Coxa - Rusa). Film je na topiku RED proglašen superiornijim u odnosu na konkurentski Staloneov The Expendables (i jeste, to i nije neki problem), ali hajde da ga uporedimo sa The Dirty Dozen (i tamo glumi Ernest Borgnine) ili sa The Magnificent Seven. Nevažno je što nisu isti žanrovi - to su prilično bolji filmovi, a ni oni nisu vrh žanrovskog filma.

Kad Red uporedimo sa "vršnjacima" iz iste godine - Salt i Knight and Day (posebno sa poslednjim deli motiv super-agenta koji sa sobom vucara običnu devojku, sticajem okolnosti u opasnosti, u koju se zaljubljuje) - standardnom holivudskom nepamtljivom formulizovanom rutinom - vidimo da je Red bolji, sa više duha i ambicije, ali ne značajno.
Red sadrži i dobru akciju i zanimljive likove i solidnu priču (osveženje formule je verovatno zasluga stripa na kojem se film zasniva i njegovih autora /Warren Ellis/), ali se baš u priči i oseća da nešto fali, da bi Red bio ubedljivo vrlo dobar.

Da li je to još neka spektakularnija (ili samo bolja) akcija, još duhovitiji dijalozi (Red je akciona komedija) ili jednostavno nekakvo upečatljivo iznenađenje - ili sve to? Možda postizanje većeg emocionalnog angažovanja gledalaca? Ovako film funkcioniše kao dobra zabava i nominacija za Golden Globe je u redu, a na Roberta Schwentkea treba računati. Takođe, skoro će svakog ljubitelja stripa, koji nije čitao DC-ev Red, zainteresovati za strip, a to je puna kapa.

6+/10

Čekaj malo, kako Magnificent Seven nije vrh žanrovskog filma?

Quote from: Harvester on 02-02-2011, 01:01:52
Čekaj malo, kako Magnificent Seven nije vrh žanrovskog filma?

Dobro, nije sam vrh. A možda i jeste, a?

Alex, bolje si ocenio Red od Predators!? Au! 

ваљда зато што је Red бољи...мада, нећу да грешим душу, Предаторе нисам ни гледао, али нешто ми говори да је Алекс у праву са оценма...бар у овом случају.

Ja gledao oba filma. Predators nisu neki Bog-zna-kakav film, ali bolji je od filma Red, koga, po meni, ni fantastična ekipa glumaca ne može da izvuče...

Quote from: Savajat Erp on 02-02-2011, 01:23:05
ваљда зато што је Red бољи...мада, нећу да грешим душу, Предаторе нисам ни гледао, али нешто ми говори да је Алекс у праву са оценма...бар у овом случају.

U svakom slučaju. 

Quote from: Miljan Markovic on 02-02-2011, 01:33:24
Ja gledao oba filma. Predators nisu neki Bog-zna-kakav film, ali bolji je od filma Red, koga, po meni, ni fantastična ekipa glumaca ne može da izvuče...

Odi do topika RED, vidi kako su tamo još više hvalili.

A šta ti zameraš tom filmu?

Alex, video sam taj topik. O ukusima, naravno, ne vredi raspravljati, ali...
Predators me nije oduševio. Volim Alien serijal, osim Alien vs Predator 2, koji nisam uspeo da pogledam. Dalje, Edrijen Brodi ne bi pristao da igra u nekom lošem filmu i koliko pratim njegovu karijeru, on, pažljivo bira uloge.
Što se tiče filma Red uspeo sam da ga pogledam do kraja, ali kao da sam jedva čekao da se završi. Priznaćeš, da svaki od glumaca ove zaista fantastične ekipe ima bar po jedan promašaj u izboru filmova u kojima su tumačili, uglavnom, glavne uloge. Vidim da si Red uporedio sa filmom Salt. Gledajući Salt bio sam, zaista, na ivici živaca da prekinem gledanje filma. Čak ni odlične akcione scene, kojih u Red, koliko se sećam i nema, osim, izlaska Brus Vilisa iz automobila u pokretu, Salt nisu mogle da mi učine zanimljivim.
Da rezimiram: zasmetalo mi je to što si Redu dao 6+, a Predators 5. Verovatno mi ne bi zasmetalo da je za Predators ostala ocena 5, a da si Red-u dao, recimo, 4. Ali, opet... to je moje objektivno mišljenje izgađeno gledanjem i laičkim studiranjem filma u poslednjih dvadeset-trideset godina.

Htio si valjda reći - subjektivno mišljenje?

, da. Harvi, zato sam stavio da reč "objektivno" bude italik. Nego, jesi li priložio 6.000k?

Iako ni jednim ni drugim filmom nisam pretjerano oduševljen, RED sam bar pogledao do kraja, Predators me smorio iako obožavam prva dva filma. A to da Brodi bira uloge malo je nategnuto, i Splice i Experiment su prilično bezvezni filmovi.





Elem...


TOY STORY

Quote from: Miljan Markovic on 02-02-2011, 09:00:59
, da. Harvi, zato sam stavio da reč "objektivno" bude italik. Nego, jesi li priložio 6.000k?

Naravno da ne Ja kad nešto obećam, mo'š bit siguran da će to da propadne. Imao sam zapravo solidnu ideju o invaziji kokošaka sa plot twistom ukradenim iz filma Leptirica, ali ne uspjeh da napišem...

Dosta je mlaćenja prazne slame o Srpskom filmu, vreme je da se pozabavimo ozbiljnim stvarima.


Upozoravaju se mrzitelji filmova M. Night Shyamalana sa slabim živcima, da ne čitaju dalje:

" I am getting sick of Shyamalan haters." - citat od negde nekog sa interneta.





The Last Airbender

r: M. Night Shyamalan


The story follows the adventures of Aang, a young successor to a long line of Avatars, who must put his childhood ways aside and stop the Fire Nation from enslaving the Water, Earth and Air nations.


Odbraniti dobar film je lako, a osrednji malo teže. Zašto ga uopšte braniti? Da bi se ublažila nepravda dvostrukih standarda i moda nekontrolisanog pljuvanja po filmovima M. Night Shyamalan-a. Eto humanog razloga.

U međuvremenu, The Last Airbender je nominovan za ovogodišnju nagradu za najgori film tzv. Zlatnu Malinu (Golden Raspberry Award). Hoće li je i dobiti i pridružiti se nizu i danas rado gledanih filmova (Hudson Hawk, Shining Through, Indecent Proposal, Showgirls...), videćemo.

The Last Airbender je nastao na osnovu dečije crtane serije Avatar: The Last Airbender (2005–2008), nekakve Nickelodeon-ove manga varijante i zadržao je karakter porodično - dečijeg akciono-avanturističkog fantasy-ja. M. Night Shyamalan ovde "iznajmljuje usluge" Nickelodeonu, kao što je Tim Burton Disney-ju na Alisi i to nije njegov pravi autorski film, kao dosadašnji, uprkos potpisivanju režije, scenarija i produkcije.

Crtane serije mnogo manje ciljaju na odraslu publiku od stripova sa istom/sličnom tematikom (Marvelovi junaci npr. - u stripu i na tv), ne samo što u radu na njima nije uključena ista količina talenta, nego zato što se (namerno) najčešće bave samo najjednostavnijim aspektima, vezanim za akciju i "šarenilo", zanemarujući i totalno pojednostavljujući psihologiju, motivacije i likove, a što sve ima veze sa konfekcijskom prirodom tv produkcije animirane zabave za decu. Zato se, kao po nepisanom pravilu, očekuje od filmskog stvaraoca da pri prebacivanju u "ozbiljniji" filmski medij, ubrizga dozu ozbiljnosti i to kroz seriozniji tretman likova i celokupni dublji i realniji/životniji pristup. Ništa od toga Shyamalan nije hteo da uradi (verovatno bi film bio bolji da jeste) i zadržao je pojednostavljenja dečijeg filma bez višeslojnosti.

Pošto ljubitelji tv serije Avatar: The Last Airbender zameraju filmu zanemarivanje likova, a sama serija je dobitnica nekih Annie nagrada, možemo uz dovoljno tačnosti, pretpostaviti da je serija, kad su likovi u pitanju, u prednosti, a pogotovo ako smo svesni da se karakteri u seriji grade postepeno kroz niz epizoda, dok je film ograničen na svojih 100-tinak minuta (sa špicom). Ipak, nije neophodno poznavanje serije da bi se zaključilo da je površnost likova objektivan nedostatak. Tu dolazimo do, u prvoj rečenici pomenutih, dvostrukih standarda - u kojim to današnjim holivudskim filmovima, zasnovanim na akciji i specijalnim efektima i vizuelnoj atraktivnosti, nisu zanemareni i pojednostavljeni likovi? U retkim. Dakle, ono što pomalo gledamo kroz prste drugim blockbusterima, "letnjim hitovima" i sl. (od Predators i Resident Evil: Afterlife iz 2010-e do bezbroj filmova godinama unazad) ne može biti smrtna presuda za M. Night Shyamalan-a. U ostalom delu, u zanatskom smislu, scenario je korektan i obuhvata različite likove, priču i simpatičnu ideju sveta Četiri kraljevstva - vode, vatre, zemlje i vazduha, na korektan način, bez praznih hodova ili zbrzavanja.

Pored pomenutog objektivnog nedostatka filma The Last Airbender u takođe objektivne ulazi i nedovoljno dobra gluma nekih mladih glumaca (u poređenju sa npr. Narnijom i očekivanim standardima A produkcije, da ne pominjem Harija), mada se ovo ne odnosi na Noaha Ringera, koji glumi glavnog junaka Aanga. Što se nekontrolisanog pljuvanja tiče, uočava se da pod uticajem američke kritike nije samo srpska kritika, nego su i američka deca. Deca tek treba da shvate da filmska verzija njihove omiljene crtane serije ne mora da bude bukvalno prenešena serija i da postoji i autorska sloboda, ali ohrabreni kritičarskim pljuvanjem (da li deca čitaju kritike? - pa, u eri interneta kad ih samo 1 klik deli - da.) ona kliču "Treba Shyamalanu zabraniti da režira!". A kad pogledamo šta klinci zameraju filmu u imdb komentarima (pored pomenutih realnih mana) vidimo da su to urnebesne stvari kao - nisu glumci žute rase, nego su belci, indusi i dr., nisu sva imena ista kao u seriji - do onih kako pokreti ruke Avatara nemaju ista magijska značenja kao u seriji i slično.

Što se režije i vizuelnog dela tiče stvari stoje bolje. Film izgleda veoma lepo, ima odličnu scenografiju, kostime, efekte i fotografiju. Visoki budžet nije protraćen. Režija obiluje interesantnim kadrovima i posebno pokretima kamere. Neke scene (sa zmajem u pećini itd) su vizuelna uživancija. Koreografija je OK, iako Shyamalan nije hteo da stavi akcenat na fizičku akciju /još jednom - i zato je ovo, između ostalog, dečiji film/, što mu takođe zameraju, a da je Nickelodeon hteo žešću akciju, verovatno bi uzeo nekog hongkongškog reditelja, koji bi bio i adekvatniji za tako nešto.
Najozbiljnije je svoj zadatak izgleda shvatio kompozitor James Newton Howard koji je dao značajan doprinos.

Rezultat je da je film zaradio preko 130 miliona $ samo u USA i sa stanovišta box officea (uprkos velikim ulaganjima) nije promašaj, pa Shyamalan neće imati problema sa sledećom režijom. Sa stanovišta dobrog filma za omladinu The Last Airbender nije ništa lošiji od nekih polu-promašaja (od nekih je i bolji) kao što su (dosadni) Eragon (2006), The Mummy: Tomb of the Dragon Emperor (2008), Inkheart (2008) ili The Sorcerer's Apprentice (2010).

5+/10     

Odličan je Last Airbender. U pravu si za glumu, nije na nivou, ali to je i jedina mana. Po meni, akcija je odlična (i sasvim zadovoljavajuća i za matorije gledaoce), a vizuelno je film sjajan.

Quote from: Harvester on 07-02-2011, 02:24:01
Odličan je Last Airbender. U pravu si za glumu, nije na nivou, ali to je i jedina mana. Po meni, akcija je odlična (i sasvim zadovoljavajuća i za matorije gledaoce), a vizuelno je film sjajan.

I meni se lično film dopao više nego što sam ga ocenio, jer mi takva vrsta opuštajuće zabave odgovara. Ali priznaćeš da sam ubo suštinu sa anti-Shyamalan histerijom, iako ovo nije tipičan film na kome bi se gradila priča oko odbrane njegovog lika i dela, ali jeste trenutno aktuelan i koincidira sa kulminacijom pomenute histerije.

Film je loš, ali kapiram da je ovo tek početak, pa nastavci mogu biti gori ili bolji. Zanimljivo je koliko se razni avatari spominju u Holivudu, s tim što je Kameronov čista fantazija bijelih muškaraca, a ovo je izgleda utemeljeno na indijskoj mitologiji, skoro kao da je riječ o jednom ''intelektualno-kulturnom'' ratu između dvojice reditelja, i obojica prave trilogije. Mislim da ćemo tek vidjeti šta će biti, naravno, i jedan i drugi su napravili boza filmove, i moraju dublje ući u priču u nastavcima. Pogotovo Shyamalan.

Da, ali Šajmalan ovde nema preteranu slobodu u izmišljanju "lorea" jer ipak radi na tuđem IP-u.

погледајте цртани...после њега филм изгледа још горе

fair game
nije me se dojmio.rastrčo se na 1000 strana a nigde stig'o nije.

Get Him to the Greek

r: Nicholas Stoller

Get Him to the Greek priča je o stažisti u muzičko-izdavačkoj kući koji ima dva dana da dovuče britansku rok zvezdu u Holivud na povratnički koncert u Greek teatru.

GHttG u celini je dobra komedija, koja nudi pristojnu zabavu kroz svežu ideju na kojoj bazira priču, zanimljive likove koje uspešno sa pravim osećajem za komiku igraju glavni (Jonah Hill, kao običan čovek koji radi za diskografsku kompaniju - Aaron Green i antipatični Russell Brand, koji je ovde sasvim funkcionalan u reprizi svoje uloge rock zvezde Aldousa Snowa, pre toga viđene u filmu istog reditelja - Forgetting Sarah Marshall /2008/) i epizodni glumci (Sean 'P. Diddy' Combs, Colm Meaney, Elisabeth Moss /iz Mad Men/) i smeh koji izaziva više - manje kroz duhovite dijaloge (više) i scene (manje). Sve to u zanatski solidnoj režiji.

Kad je reč o izazivanju smeha, na klizavom smo terenu, jer su afiniteti prema određenim tipovima humora različiti, a posebno su suprotstavljene reakcije, kad se radi o ekstremnijim i degutantnim štosovima. Pošto je osnovni motiv ovog filma Sex, Drugs and Rock 'n' Roll on obiluje vulgarnošću i neukusom, srećom u kombinaciji sa inteligentnim humorom i pričom o prijateljstvu.

Nema tu jakih scena za dugo pamćenje, ni izuzetne duhovitosti, ali s druge Get Him to the Greek vrlo tačno prikazuje stanje u industriji popularne muzike i (namerno ili ne, ali ispravno) demistifikuje rock zvezde, kao (polu)idiote, koje njihovi poštovaoci (iz nekog razloga) najčešće neopravdano smatraju umnim i produhovljenim ljudima.

6/10

Montevideo, Bog te video!- Priča prva

r: Dragan Bjelogrlić

Ne zanima me fudbal i ne volim domaći film, a Montevideo, Bog te video!- Priča prva je srpski film o fudbalu; samim tim mi u startu nije delovao kao moja šolja čaja / kofica eurokrema. Ipak, Montevideo je film prilično dobrog scenarija, režije i glume i sve ostalo je u odnosu na tu činjenicu manje bitno.

Tokom gledanja prve trećine filma, rekoh sebi - evo (konačno) jednog sasvim dobrog domaćeg filma (za 6/10), ali je sa daljim tokom postalo izvesno da je Montevideo za neku nijansu ipak više od samo profesionalnog - konfekcijskog - standardnog ostvarenja.
Priča o ljudima koji imaju strast, viziju i želju da nešto postignu, protkana je različitim odnosima među (relativno brojnim) likovima, sa naglaskom na glavnom junaku Tirketu, njegovim ljubavnim problemima i odnosu sa suparnikom i prijateljem Mošom. Duh epohe je sasvim uverljiv (uz adekvatnu pomoć kostima i scenografije - kako je "stvarno" bilo, malo je bitno). Atmosferi su doprineli i epizodni likovi uz dozu uspelog humora.
Najveće iznenađenje je Bjelogrlićeva režija, precizna i nadahnuta, podjednako dobra u scenama razgovora i pokretu, scenama tuče ili fudbalske igre. Stiče se utisak da bi sa većim finansijskim sredstvima, tj još boljim tehničkim uslovima (na primer, snimanje za široko platno) rezultat bio na nivou najboljih majstora kostimiranih filmova, a i ovako je za poštovanje. Samo pred kraj u prilično (za srpski film, izuzetno) dugom trajanju filma od 140 min Bjelogrlić donekle previše usporava radnju, pa se stiče utisak da je restriktivnijom montažom i skraćivanjem od bar 7-10 minuta film mogao samo da dobije.
Glavni glumci Miloš Biković (Tirke) i Petar Strugar (Moša) demonstriraju dobru, suptilnu filmsku glumu, kakvu viđamo često u dobrim američkim, retko u srpskim filmovima. Od epizodista, pored za komiku zaduženih Karadžića i Brstine, ističu se Vojin Ćetković i Nina Janković. Dečko, koji je narator, se srećom ne pojavljuje previše, jer je njegov glumački talenat sumnjiv.

Magnifico se pokazao pravim izborom za filmsku muziku.

Neki će uspeh ovog filma objašnjavati srpskom pričom o srpskom fudbalu smeštenom u predratnu Srbiju, učitavajući političko - ideološko - istorijske ideje i poruke, a zapravo je najveći kvalitet univerzalna priča, koja je uz manje modifikacije mogla biti smeštena bilo gde (bar, što se ovog, prvog dela tiče).

7/10

Harry Brown (2009)

r:Daniel Barber

Michael Caine je Harry Brown, engleski penzioner, bivši marinac, koji posle smrti svoje žene vreme provodi igrajući šah u obližnjem pabu sa svojim prijateljem Leonardom Attwellom. Kad prijatelj, koji mu se prethodno žalio na maltretiranje od strane lokalne bande, bude ubijen, a policija se pokaže nemoćnom, Harry reši da uzme pravdu u svoje ruke.

Iako smo puno puta viđali različite varijacije ovog motiva i režija Daniela Barbera ne sadrži egzibicije (kao npr. Soderberghov The Limey iz 1999.) i nekome može delovati sporo ili staromodno, ipak Harry Brown je jako ubedljiv u svom realizmu sumornog prikaza savremenog života u nekim okruženjima - kvartovima u Britaniji i više mu verujemo nego mnogim američkim filmovima (pa i onim vrlo solidnim, kakav je The Brave One (2007) /koga je doduše radio irski reditelj/). Atmosfera beznađa je (možda!) malčice isforsirana, ali fenomalni Sir Michael Caine (nije viđen u tako dobroj glavnoj ulozi od The Quiet American, ako ne računamo Sleuth) i psihologija lika koji uvlače gledaoca u priču, čine film "nepropustljivim".

7+/10  

Ovo zvuči odlično - kao novi Get Carter! Momentalno leti na listu filmova za skidanje!

L'Horloger de Saint-Paul (1974)

Hot Tub Time Machine (2010)

r: Steve Pink

Zahvaljujući kadi - vremeplovu (!) tri prijatelja i jedan sestrić vraćaju se u 1986-u, pravo na zabavu u zimsko odmaralište koje su nekada često posećivali, gde svima opet izgledaju mlado (ne sebi i gledaocima), sem sestrića, koji je u opasnosti da se uopšte ne rodi, ako pomenuta trojica ne rade sve isto kao nekad.

Ovo može zazvučati kao inteligentan zaplet, ali je daleko od toga. Pitam se šta John Cusack traži u ovakvom filmu u ovoj fazi svoje karijere? HTTM je zapravo je "glupi tinejdžerski film", ali praktično bez tinejdžera u njemu. Humor ovde retko funkcioniše, najčešće je glupav. Jedan lik od trojice prijatelja (Lou) sa najdubljom krizom u trenutku svog života kojim film počinje (a svi su u krizi i problemima) kreiran je kao totalno iritirajuć, idiotski i antipatičan, pa su samo njegove replike i ponašanje, uz konstantno prisustvo tokom filma, dovoljan i najkrupniji nedostatak.

Zanatski gledano, HTTM je pristojno izveden, a motiv za gledanje, sem ubijanje vremena, može biti zezanje na račun 80-ih, čije su razne karakteristike i ikonografija strpani na jedno mesto, što jeste umereno zabavno. Rasplet je bezvezan, a u pozitivne tačke računam pojavljivanje Chevy Chasea, čije prisustvo podseća na neke uspelije lake komedije iz davnih vremena (Caddyshack). A danas slučajno na TV naleteh na Sex Drive (2008), koji je napisao (i režirao) Sean Anders, jedan od scenarista Hot Tub Time Machine (a i tamo glumi Clark Duke, sestrić Jacob iz HTTM). Čak je i taj film, koji je prava  "glupa tinejdžerska komedija" (sa tinejdžerima), zabavniji.

4/10

TURSKI MONTEVIDEO - CARS OF THE REVOLUTION

The Town

r: Ben Affleck

 U Charlestownu, predgrađu Bostona, Dag, član bande pljačkaša, zbližava se sa bankarskom službenicom banke koju je njegova ekipa opljačkala. FBI mu je za petama.  

 Sjajan rediteljski debi Bena Afflecka Gone Baby Gone (2007.) nije bio "slučajni zgoditak" - to potvrđuje njegov novi film The Town. Određenu skepsu kod mene je izazivala činjenica da Aflek ovde igra glavnu ulogu, srećom, on je vrlo dobro odigrao anti-junaka, plačkaša Douga MacRaya. Na više nego zadovoljavajućem nivou je i ostatak glumačke ekipe (Rebecca Hall, Jon Hamm...), posebno Jeremy Renner, kao problematični James Coughlin, bliski Dougov prijatelj (dok ovo kuckam videh da je bio nominovan za Oskara).
  Rediteljski rukopis Bena Afflecka na tragu je nekih najboljih savremenih američkih reditelja, poput Michaela Manna, Christopher Nolana ili Clinta Eastwooda - režisera klasičnijeg pristupa filmu, ali i vrhunskih dometa. The Town u još jednoj varijaciji priča prepoznatljivu (večitu) priču, pri tome uspeva da, u najboljem smislu reči, podseti na neke filmske klasike, kakav je Heat (1995) ili (dalje u prošlost) The Killers (1946) Roberta Siodmaka.
  The Town je žanrovski film, koji ne sadrži atrakcije na kakve je moderni Holivud navikao savremenu publiku, dakle nije zamišljen kao komercijalni blockbuster - on nudi realističnu dramu, likove i autentičnu uzbudljivost, ali i postavlja pitanje - da li čovek odrastao u kriminalnom okruženju (porodica, prijatelji, komšije, poslodavci...) može da bude u osnovi ("ispod" svih stečenih osobina) dobar i poželi da napusti takav život (i grad)?

9/10

Pogledah Godarov Socialism i Norwegian Wood Anh Hung Tran-a, pa nešto iskombinovah...

NORWEGIAN WOOD of SOCIALISM