ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

 

U prvom delu priče namerno nisam stvljao kukice na ć i č, jer sam želeo da vernije prenesem internet komunikaciju. Nadam se da mi u drugom delu nije promaklo da stavim neku kukicu.
Ovu priču sam napisao čekajući temu za novu duhovitu priču koju trba napisati na radionici. Potrudio sam se da je ispeglam najbolje što znam.
 Iskreno bih želeo da čujem vaše komentare.



                                                            DUPE
                                               

                 
Ramiza Nafurana Mustafić. Upoznali smo se preko interneta. Opet gledam prepisku od jutros.
- Odakle si Ramiza? Gde zivis? Imas finu guzu. Osecam da si vrela...aa??
- ja sam iz kurusumlije pa zivim u kuce
  fala
  pa jesam sad sam se karala u dupe i picku..pa se sad malo plaknula dole i krenula na pornici da  
  drkam  malo...
  a ti lepotanu moj??
- ja sam iz bgd. aj dodji kad imas vremena...na kafu.
- ocu posle pornici komsija vozi me na triciklo kabriolet
 u beograd ide
 skuplja sirovinu
 koju adresu
- j. gagarina 88
- prvi covek u kozzmos
 ajde cekaj uvece
 dodjem
- cekam, dodji.
Odmah je pristala. Ma neko me zajebava. Kako sam samo mogao da se primim?  Nafurana! Ko pravi takav profil na face-u? Garant tako Cigani navatavaju budale koje posle opljačkaju. Kako da objasnim matrorcima da je neko ojadio gajbu dok su oni bili na placu?  Gde sam ja bio? Baš sam glup. Bolje da sam opet zvao Nionelu. Ona ne da pičke ali puši. Šta fali? Radim joj matematiku i imam pušenje jednom nedeljno. Čist račun duga ljubav. Ionako ima dečka.
Dok trljam kosu gelom opet mi ispred očiju promiče slika Ramizinog dupeta. Prestajem sa trljanjem. Pokušavam rukama da napravim taj savršeni oblik u vazduhu. Okruglo. Malo veće nego idealno, ali samo malo. Savršenstvo. Opet mi se digo. Jojj nafurana, jebaću te, je-ba-ću-tee!...Moram da joj ga stavim. Pa nikada do sada nisam. Ja sam ustvari nevin. Ono pušenje se ne računa.
Kkrrrr!...kkkrrrrr!!....krklja pokvareno zvono na vratima. Stigla je. Stvarno je stigla. Joj čekaj. Opipavam frizuru. Ok. Svi pramenovi su na mestu. Kondomi čoveče. Gde sam šteknuo kondome? Kkkrrrrr!...  kkkrrr!!... kkkrrrr!!!...opet zvoni.
- Evo!...evoo!...- otvaram vrata. Ispred mene dupe isto kao na slici sa neta.
- Ja sam vanzemaljka -
- Izvaljujem po naglasku...ha...ha...uđi -
Neverovatna guza ulazi u moju gajbu. Vidi se da je tvrda. Kao da mi se srce spustilo u gaće. Pulsira. Levom rukom pokazujem dvosed.
- Izvoli sedi - desnom slučajno dodirujem dupence. Ruka kao da mi se zalepila.  
- Ja sam vanzemaljka - gleda me u oči.
- Extra. Oćeš kocu?- puštam dupe koje seda. Više ga ne vidim.  
- Jednolične, ritualne, prisilne i opsesivne radnje čine nas nesposobnim za odgovarajuće i smisleno
 razmišljanje i delovanje. - odjedanput je počela da zvuči kao automat u kolima koji ti govori da nisi vezan. Koji kurac?...
- Reci lepo ako nećes kocu. Ima i kafe. Nema frke.-
- Može bilo šta.-
Gledam joj prekrštene noge. Ali dupe...gde nestade dupe?
- Jel te ne mrzi da nam ti doneseš koka kolu iz frižidera? Aj pliz. Jel oćeš? - nadam se da će ustati.
- Hoću - guza se diže sa dvoseda. Opet je vidim.
- Čaše su iznad sudopere. -
Dupence kreće preko sobe ka kuhinji. Dupe nebeske jahačice. Jaoo...jaoooo...boliii...boli kako hoda. Opet je nestalo. Pokušavam nekako da ga namestim da se ne bi videlo kako mi se digo. Krećem za guzom.
Ne mogu da verujem. Otvara i ubacuje po kondom u obe čaše koka kole. Osmehuje se. Nije normalna.
- Pa nije to led.-
- Led? To nisam videla u naseobini gde sam teleportovana. -
- Nema veze.- opet sam se zajebao i sve što sam kupio strpao u frižider ali, mislim, trebala je da... Dupe kreće nazad ka sobi. Njiše. Levo, desno. Gore, dole. Natrćilo se. Nafurana, umišljena vanzemaljka stavlja čaše na sto. Ne mogu više. Ne mogu.
Stavljm ruke na dupence. Navlačim tu idealnu čvrstinu na tvrdoću u mojim gaćama. Explodiraću. Počinjem da se tresem.
- Kreativno ponašanje ima svrhu i predstavlja sposobnost suočavanja sa životom kakav on stvarno jeste.- opet priča kao automat. Guza nestaje u dvosedu. Opet je sela.
- Šta se foliraš bre. Jutros si bila napaljena pornićarka, gancika, a sada si automat iz speis šatla.- popizdeo sam više od fora nafurane.
- Senzori mi omogućuju da detektujem tačnu kombinaciju reči, koju bića oko mene koriste.- tera ona svoje ludilo.
- Ma kul. Izvini.- sedam pored dupenceta i vatam ono što od njega može da se uhvati. Ko jebe ludu vanzemaljku.
zzzuummmm...zzzuummmm...zuummmmm....
Paralisan sedim pored nje. Leva šaka mi je zalepljena za desno rame, a desna za levo. Ne mogu da mrdnem.
- Istražujem način života različitih vrsta. Egocentričan, i u sebe zatvoren svet teško da može proći kao način života. U najboljem slučaju on bi  mogao biti način preživljavanja za neko vreme. Čak i kao ovako ograničen vid postojanja, on je put očaja, razaranja i smrti.
- aaamm....bbaallpp...mmmm...- ne mogu ni da pričam. Kučka me je skroz sjebala.
Ustaje. Stvarno je vanzemaljka. Nebesko dupe mi prolazi pored nosa. Ovakvo dupence nema niko na ovome svetu. Opet mi se digo.
- ddaaa...aaddaaaa...ddaaaa...- ne vredi. Ništa ne mogu.
Stoji ispred mene. Iz brushaltera vadi neko sranje slično malom pejdžeru. Kuca neke brojeve na njemu i izvlači kratku, tanku, antenicu. Skida se.
Ispred mene je golo dupence najbolje u svemiru.
- nnnnaaa...ddddoooaaaa.....aaaaaa....- svršavam u gaće.
- Čini se da svaki životni stil koji teži duhovnom ispunjenju traži upravo ono što kod vas nema: slobodu, dobronamernost, kreativno delovanje i lični razvoj. - nastavlja da melje jednoličnim tonom. Jedino što osećam ispod svojih ruku zalepljenih za ramena je lupanje moga srca posle orgazma.
Nafurana vanzemaljka ladno skida svoj pupak. U rupu koja je očigledno deo nekakvoga sklopa, postavlja antenicu i onaj mali pejdžer. Gleda me par trenutaka, a onda ga aktivira.
Stomak joj se talasa. Guza se trese. Malo se smanjuje. Menja oblike. Na kraju poprima oblik idealnog malog dupeta dok joj dole visi, tek izrasla, ogromna kurčina.
- aaaaaaaaaaaaaaa!!!...aaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!...aaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!.....- šta ću reći matorcima?  

He he, simpatično!

Ipak treba staviti i njenu motivaciju.
Da l je kao ,,svi'' vanzemaljci htela plod Zemljanina
ili puku seksualnu avanturu.
A ako je htela ovo drugo, onda bi i on morao malo da se angažuje, a ne
da svrši samo gledanjem.

Svako od nas da je vanzemaljac, da prelazi toliki put zbog seksa,
hteo bi i sam malo da pipne.
Ne samo da prezentuje sebe i da dopusti drugoj strani da svrši gledanjem.

Popravljaš se.

Matorcima reci da si najebo

Ovo je vec treca tvoja stvar koju citam i pocinjem da kontam o cemu pises.
Vidi, ideje koje koristis su mrak koji ja verovatno nikada necu dostici, ali mozda bi ponegde trebalo da se potrudis da " ispeglas" sirovost.
Zvucacu kao Boban, ali mislim da bi trebalo da procitas komplet Bukovskog, a mozda i Henrija Milera. Ako sam dobro shvatio nacin tvoga pisanja, ides njihovim tragom.
Ovo ti stvarno dobronamerno govorim, ne uzmi mi za zlo.

Henri Miler definitivno mnogo bolji i nezaobilazan za svakog ko ima kritički stav....

Bukowski(davno procitano) ...iskreno prazno...price o obicnom ludilu...nema kataraze(obrta)...za to je trebalo imati hrabrosti...ostavio pecat na mnoge generacije koje su stigle posle njega sto u knjizevnosti sto u filmu...sto u muzici...nepravedno zapostavljen od kritike, koja jednostavno to nije u stanju da razume i shvati...iako je umro jos uvek je ispred vremena u kojoj vecina danasnje naracije grca...neki Jarmushovi filmovi su na foru Bukowskog...

Miller(procitano) Americki soc. realista...to nikako ne ide...u Americi jednostavno nema disidenata...ruzne slike koje odbijaju...braca coen su to ponovila i ponavljaju u kinematografiji na ne bas tako ruzan vizuelan nacin...smor...to je in u Hrvatskoj...ovde je drugacije...ili to samo meni tako izgleda...mislim braca...Hanry je Miller...kritika ga neopravdano vise ceni od Bukowskog...

Hemingway(procitano)...shta rechi...nema dalje...ono sto je Dostojevski u Rusiji, to je Ernest u Americi...Imati i nemati je americki Zlocin i kazna...The Old Man and the Sea...life story...Kueljo je to isto napisao u Alhemicaru ali na Kastanedin nacin...Hemingway-a je jako tesko, gotovo nemoguce ekranizovati, sto dokazuje njegovu jedinstvenu originalnost...cini mi se da je opet neopravdano zaboravljen i od publike i od kritike...

Dostojevski(tu i tamo citao)...depresivna dusa slovenska. Ja sam jedan od tih. jbg. Svaka cast za psihologiju.

Andric(morao da citam lektiru)...bosanski pripovedac...citao sam ga tu i tamo...shto bi on bio bolji od Bukowskog? Gde je kod njega kataraza?

Selimovic(morao da citam lektiru)...neodlucnost...preispitivanje ...samosazaljenje...uzas...cemu sve to?  

Odlično!
Nemam šta da dodam.

mislim da ovde brkate dopadljivost i popularnost sa pripovedačkim umećem. Hemingvej je jedva polupismen i treba da bude zaboravljen.

Miler je dugo bio zabranjen u Americi. Tek negde šezdesetih je dozvoljeno objavljivanje njegovih glavnih dela.
Ti si bre Sintetiku daleko zalutao...

 Pa kazem. Americki disident. Znam da je bio zabranjen. Biti zabranjen u Americi. To moze samo plus da bude. U SSSR su jedva cekali da ih zabrane da bi otisli u states i postali slavni.
Za Hamingway-a ne mogu da tvrdim ali znam da je dobio nobela ili pulicera...nisam siguran...sto i nije bitno uopste...to samo potvrdjuje hipokrizu onih koji dele te nagrade...ne znam koji su ti...da nisu mozda kriticari?...slazem se da nema ritma kod njega...ni Cane party-brejker nema sluha ali je legenda, iako se meni ne svidja...generalno Boban je kao i uvek u pravu...

Ograničene glasovne mogućnosti, način pevanja i nemanje sluha su potpuno različite stvari.
Nemoj da mešaš "babe i žabe".

...falsh je falsh...shto u studiju..sto u zivo..jbg...muzika je odredjena sa samo dva parametra...visina i trajanje...ovde je u pitanju visina...

Bavio si se muzikom?

...jesam...mada to nema veze...ako pratis, samo branim Hamingway-a...necete valda da kazete da je Cane bolji pevac nego Hamigway pisac?...zanatski gledano...na kraju i Hendrix svira uzasno prljavo sa ociglednim greskama ali je Hendrix...njega volim npr...


Jimi Hendrix - Little Wing
Jimi Hendrix - Little Wing

Није у живо него уживо...

Хемингвеја сви пљују, али он то уопште не заслужује. Он је згодан за учење енглеског...
Доста је филмова снимљено по његовим делима и то добрих филмова.

Што се Милера тиче, од њега треба прочитати СВЕ, па после мислите шта хоћете. Био је логорејичан, то је истина, али мени је увек било задовољство да га читам. Он је међу првима скренуо пажњу каква је заправо Америка. Па тамо су и мешовити бракови дозвољени тек шездесетих прошлог века, кад је и штампање његових књига дозвољено. Био је забрањен и у Британији.

Ne upoređujem Caneta i Hemingveja.
Mnogo volim ljude koji čuju falš i kad ga nema, iz razloga što su to čuli od nekog "autoriteta" ili su tako umislili, dok u stvarnosti to nema blage veze sa istinom.
Pošto si se bavio muzikom voleo bih da mi objasniš kako je to muzika određena sa dva paremetra?
I to samo sa "visinom i trajanjem".
Ima li u tvom poimanju muzike mesta za izraz "boja"? Ili ti je svejedno da li je u pitanju glas; gitara, harfa itd? Koliko znam to su sve instrumenti i proizvode tonove koji imaju svoju visinu i dužinu trajanja. Zar ne?

Ево шта цитира Муркок у својој књизи The Condition of Muzak (to je poslednja knjiga iz tetralogije o Jerriju Corneliusu)

"All art constantly aspires towards the condition of music. For while in all other works of art it is possible to distinguish the matter from the form, and the understanding can always make this distinction, yet it is the constant effort of art to obliterate it."
Pater

Osnov umetnosti je ritam, puls, energija koja se valja u talasima. Nije Jimi svirao prljavo, on je samo pokazao kako se uvođenjem ritma u buku stvara muzika.

Boja je posebna kategorija u muzici kao i slikarstvu. Njom se ne artikuliše forma. To se čini intenzitetom.

Quote from: Lord Kufer on 19-01-2011, 15:16:51
Ево шта цитира Муркок у својој књизи The Condition of Muzak (to je poslednja knjiga iz tetralogije o Jerriju Corneliusu)

"All art constantly aspires towards the condition of music. For while in all other works of art it is possible to distinguish the matter from the form, and the understanding can always make this distinction, yet it is the constant effort of art to obliterate it."
Pater

Osnov umetnosti je ritam, puls, energija koja se valja u talasima. Nije Jimi svirao prljavo, on je samo pokazao kako se uvođenjem ritma u buku stvara muzika.

Boja je posebna kategorija u muzici kao i slikarstvu. Njom se ne artikuliše forma. To se čini intenzitetom.

@Sintetik: "Hendrix svira uzasno prljavo sa ociglednim greskama". Au!
Seti se kako je Boban prokomentarisao Tefter.
Parafraziraću: čini mi se kao da autor nije imao muda da se "otkači do kraja". E, Hendriks je upravo to imao.

 Bas tako. To su sve instrumenti i proizvode tonove koji imaju svoju visinu i dužinu trajanja. Ili ih lepo sviras ili brljas.


ista pesma od Hendrixa ali zanatski perfektno odsvirana...svaki flazolet...svaki ton...lepo osecajno...prava dinamika...Stevie Ray Vaughan je ipak samo jedan cover gitarista, Bog da mu dusu prosti...nije Hendrix...


Stevie Ray Vaughan - Little Wing
Stevie Ray Vaughan - Little Wing

Kod Vona nema energije, koja je zapravo sloboda. Nije Jimi svirao po protokolu, on je stvarao na licu mesta, improvizovao je. A to je mogao jer je imao znanje i slobodu. Bez ovo dvoje, ne može se ništa pošteno uraditi. SRV nije imao ni jedno ni drugo, imao je samo tehniku, koja je imitativna.

Sloboda je kad je energija oslobođena od protokola (dogme).

Kod Baha je, recimo, isto glavni utisak isijavanje energije. A sva njegova veština i znanje služi upravo tome.

Kolko puta sam se vadio iz depresije slušajući takvu muziku

Lorde, nemoj da postuješ više, postaću dosadan.

Braniš mi da postujem

Kad sam pisao jednu knjigu, Šamanijadu, sve vreme se tu radilo o muzici i načinu na koji ona nastaje i deluje. To je jedini način na koji se stvarno suočavamo s beskonačnošću u ovde i sada, jer protok muzike je zaista nešto neshvatljivo. Kako ona protiče a ipak je sve vreme tu!

Ja upravo tvrdim isto Lorde. Poceli smo sa Hamingway-jom. Uhhh...
- mislim da ovde brkate dopadljivost i popularnost sa sviračkim umećem.- rekao bi Boban. Tako je ustvari pocelo da se poentira. Odoh da perem sudove.

p.s i ja sam sve to lepo opisao u drugom delu -Savrsene Imitacije Stvarnosti- koju ovde niko nije hteo da cita. Inace jedino zasta su me placali u zivotu je da sviram gitaru i radim kao tonac. Ispade na kraju da sam ja protiv Hendrixa, a kao klinac sam i u wc isao sa gitarom i pokusavao da zvucim kao on.

Ako si lepo opisao, onda izvini.

SS, ako se misliš pisanjem baviti, zagazio si skribomanijom, ne prozom.

Sredi misli, ne možeš svoje kontove tek tako projektovati u word.

Imaš pripovedačku žicu, ne puštaj je. U svim tvojim brabotinama (izvini ali tako sam ja shvatio) jedino što vredi je taj ritam, ta nit. Ostalo je da za wc šolju.

Dakle, kao što si za prošli konkurs pisao (fokusirano) tako ta svoja ludila nastavi. Jebote, imaš žicu. Nemoj je zloupotrebiti kao što si dosada. Sredi se, prestani laprdati i počni pisati.
Videli smo da možeš.

Quote from: SuperSynthetic on 19-01-2011, 15:25:31
Bas tako. To su sve instrumenti i proizvode tonove koji imaju svoju visinu i dužinu trajanja. Ili ih lepo sviras ili brljas.


ista pesma od Hendrixa ali zanatski perfektno odsvirana...svaki flazolet...svaki ton...lepo osecajno...prava dinamika...Stevie Ray Vaughan je ipak samo jedan cover gitarista, Bog da mu dusu prosti...nije Hendrix...


Stevie Ray Vaughan - Little Wing
Stevie Ray Vaughan - Little Wing

Eh, pa sad...Meni je lično SRV bolji od Hendriksa. Ali svakom svoje

Ako ćemo o ukusu. Meni najviše odgovara Mark Knopfler .