ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Lepo rečeno Mims. Ne bavim se spelološkim istraživanjima, nemam ja karakter za to, ali ovo mi se baš svidelo.

Lajk

Miljane, Mićo... možda ja ne znam da čitam (ozbiljno, ne zezam se niti se rugam) a možda sagledam delo ili dela iz drugačijeg konta. Možda moja očekivanja nisu visoka kao vaša? Ili su viša?

Kako god, mislim da se niko nikad neće u potpunosti složiti sa onim drugim po tom pitanju.

Zato je ova radionica ovako vesela...  

Quote from: Mica Milovanovic on 24-01-2011, 23:44:30
Pa, ne mislim da si u pravu.

Uzmi TEFTER. Izbaci ceo ovaj deo:

QuoteImam dvadeset godina, neudata sam, čelo mi se izbobalo kao škobalj u mrestu, i zovem se Tefter. Mislim, Tefter. Jebem ti sreću! Roditelji su tome kumovali. Naškrabali su oni, brale, u tefterić jedno stotinu imena; tri dana su se svađali, prepirali oko toga koje ime da mi daju, sve dok majka nije isčupala tefterić iz očevih ruku.
,,Jebo te tvoj tefter, da te jebo!" vrisnula je, sva u raspoloženju 666/999.
,,Tefter...!" uskliknuo je otac.
,,Tefter," ponovila je majka.
Tada su me (zamišljam) pogledali. Očima punim ljubavi. Retardirane sudbine. Ponovili su, zajedno:
,,Tefter."
Tako su nekonvencionalni roditelji dali ime svojoj kćeri. Glupost je, reče neko, neuništiva. A ja uvek razmišljam o glupim stvarima kad se vraćam s posla.

i priča ništa ne gubi. Čak je znatno efektnija. Čemu objašnjavanje?
Ako je pisac hteo da kaže da su roditelji dali ime sporečkavši se, mogao je to lako da ukomponuje negde u tekst u jednoj rečenici. S druge strane poručuje čitaocu da su roditelji glavne junakinje blago retardirani. Kakve to veze ima u kontekstu priče? Zavodi čitaoca na pogrešan trag. Zašto?

Pre svega: čika Mićo, hvala na komentarima. Možda sam i ja na neki način shvatio tu stvar sa imenom previše bukvalno, a postoji i još nešto: moj fazon pisanja, način na koji stvaram je takav da nikad - ponavljam, nikad! - ne znam šta stvaram. Pišem, sama priča me vodi, ubacujem i izbacujem delove te na kraju od parčića sklapam veću celinu.

Prva rečenica je po meni bit same priče: pisac prvom rečenicom mora da uvuče čitaoca, da ga namami da dalje čita. Zbog toga smatram da je ona vrh - "Imam dvadeset godina, neudata sam, čelo mi se izbobalo kao škobalj u mrestu i zovem se Tefter."

Recimo, činjenici da prva rečenica mora da omami čitaoca, da bude zanimljiva naučio me Pol Oster u knjizi "Bruklinska revija ludosti":

Tražio sam mesto za umiranje. Neko mi je preporučio Bruklin, pa sam krenuo tamo, vozom iz Vestčestera, da izvidim teren.

Sjajno.

Meni stvarno godi kad me hvale, neću da lažem; ali smatram da je ovo tek početak početka... Najviše mi smeta neispeglanost priče i njen kraj. Nikako nisam zadovoljan rešenjem koje sam ispostavio na kraju. Ideja je super, ali loše sam pasuse posle onih zvezdica razradio. Štošta treba menjati.

Elem, hvala mnogo. Godi mi što su ljudi koje cenim pronašli kvalitetu u mome pisanju; godi mi i kad mi kažete da sam talentovan. Ono što mi ne godi jeste pritisak, gungula sa strane i loše kritike (sećate se čika Mićo, naše rasprave o "Kad padne noć" od Murakamija, na Art-Animi? Koliko sam samo digao nos kad ste kazali da nisam u pravu što sam napisao da je Murakami realizam). Jedan od razloga je upravo taj. Imam svoj tempo, svoj sistem, način na koji radim i do sada me isti nije izneverio. Ne kažem da mi ne bi imponovalo kada bi me objavili; ali prvenstveno želim da budem najbolji - dakle, ne dobar, ne okej, ne mediokritet - nego super, najbolji. Neki će kazati da sam opet pun sebe, da sam nemoralan, ali ja jednostavno ne želim da budem osrednji, hoću da izvučem maksimum koji mogu da pružim, jer sam takav u svemu čime se bavim (sem fakulteta, njega sam bogami odužio)

Još jednom, hvala. 

Ne znam zašto ljudi potenciraju da moraju da budu najbolji. Egobalkanizam.

Time što ističeš da želiš da budeš najbolji, ne znači da si na pravom putu da to uradiš.

I Ruška Jakić svako jutro sebi kaže "Dobro jutro, lepotice." I, da li je zbog toga lepša? 


Nego, sredina nije uvek osrednjost. To je tvoja sredina, balans, tralala. Treba uskladiti želje i mogućnosti, što kaže čika Aristotel. I eto ti sredine, zlatne sredine. Ni previše, ni premalo.

Zapravo - tvoje premalo će za nekoga biti mnogo; a za nekoga će tvoje previše biti premalo. Pa nađi svoj maksimum, ali očekuj da ćeš za nekoga biti dobar, za nekoga odličan, a za nekoga i loš pisac. Teško je usaglasiti sve kriterijume, a pri tom ne govorim o tome da se ukusi razlikuju. Ne ukusi, već naši zlatni preseci.

Tj. zlatne sredine.

I tako to.

Quote from: Mims on 25-01-2011, 02:08:34
Zapravo - tvoje premalo će za nekoga biti mnogo; a za nekoga će tvoje previše biti premalo. Pa nađi svoj maksimum, ali očekuj da ćeš za nekoga biti dobar, za nekoga odličan, a za nekoga i loš pisac. Teško je usaglasiti sve kriterijume, a pri tom ne govorim o tome da se ukusi razlikuju. Ne ukusi, već naši zlatni preseci.

Of skroz; ne mislim da svi treba da me vole. Ja merim stvari po svojim aršinima, a ja znam da mogu bolje. U tome je poenta priče

Ma vidiš da moram da napišem što više postova da bih mogla da glasam za priče iz februarske radionice, pa idem naokolo i tralala. 

Možda bi trebalo da pomerim granicu na 1000 postova...

Je l' to da ne bih mogla da glasam, ili da bih išla naokolo i tralalala? 

Ima i lakši metod. Napišeš humoresku i eto "voting rights". 

PS: Kako bih voleo da umem da to radim kao Koni Vilis u At the Rialto.

Za Pol Ostera .
Dalje, Perine, mlad si momak i zaista poštujem tvoju ambiciju da budeš najbolji, tako i treba da se postavljaš prema stvarima u životu da bi izvukao iz sebe maskimum, ali...
Šta znači biti najbolji?
Da li bi tebe učinilo srećnim kada bi te neko potapšao po ramenu i rekao ti da si, recimo, bolji od Bobana? Da li bi to značilo da si stvarno bolji od njega ili da si bolji od njega po mišljenju te osobe?
Da li su bolji Rolingstonsi ili U2?
Iskreno, meni se više sviđa U2, Rolingstonse poštujem, ljudi traju skoro pola veka, svaki album im je mnogo dobar, ali, eto, ja ću se odlučiti za U2 iako je Bono podržavao muslimane i mrzi ga pola sveta zbog njegovog političkog angažovanja.
Realno, oba benda su vrhunska, tu sve počinje i sve se završava.
Pisanje, muzika i ostali oblici "umetnosti", po meni, nisu poput tenisa, fudbala ili nekog drugog sporta gde svojim pobedama stvarno možeš da zaslužiš titulu najboljeg.
Možda je moje poimanje ovih stvari malo iskrivljeno, ali, opet, po meni, treba težiti da postaneš vrhunski, a da li ćeš za nekoga biti najbolji ili prvi do najboljeg to je, ipak, stvar ukusa.

Quote from: Mica Milovanovic on 25-01-2011, 08:33:29

PS: Kako bih voleo da umem da to radim kao Koni Vilis u At the Rialto.

I ja bih voleo da mogu da postignem humor Woody Allena, ali džaba .

Hm, možda sam se pogrešno izrazio; najbolji znači biti najbolji u smislu izvući svoj maksimum, raditi, znojiti se, sve dok ne budem sam sebi kazao: "Aha! E sad ti je priča okej. Sad su rečenice super. Sad storija lepo teče." I tako dalje. Ja se prvo poredim sa samim sobom ili svojim idealnim ja; tek onda dolaze drugi

Hm, valjda su to dosad svi shvatili. 

Meni je žao što ne učestvujes u novoj radionici, mislim da su ti razlozi pogrešni (kao i glasanje za sebe  ), ali kao što si već rekao, sam procenjuješ i donosiš odluke.

Ja sam bio, pogrešan...

reče Haustor

Tvrdoglav sam i to ti je to. 

šta bismo mi bez bosanske tvrdoglavosti...

Bili biste srpske inadžije.

Perin nikada neće biti "najbolji", iako ima predispozicije da bude dobar. Glavni razlog je upravo ta želja da bude najbolji. O njoj misli više nego o pisanju, zbog nje gazi ljude i principe, zbog nje odbija da piše jednom kada je postigao relativan uspeh jer se plaši da će doživeti neuspeh, zbog nje trpi pritisak kojem podleže, zbog nje isplivava na površinu, umesto da roni u dubinu, bez čega nema pisanja...

On me ne poznaje i ne bi mi verovao da frku nisam pravila zbog glasanja, već zato što mi je žao što jedna talentovana osoba vreme gubi na izgaranje u želji umesto da piše....

...zagrme glas sa nebesa a nebo se smrači. Podanici padoše na kolena, mumljajući ime glasa, ime jedine istine i ime sudbine. Šta je rečeno, to će da bude.
I nad poljem Sagite se raširi miris sarme, al' podanici nastaviše, klečeći, dozivati njeno ime:

"Baba Vanga... Baba Vanga... Baba Vanga..."

Quote from: D. on 25-01-2011, 12:15:35Perin ovo-ono...

A moguće je i da mu nije stalo do spisateljskog razvoja jer već ima posao, koji mu pritom ne daje dovoljno vremena da se posveti i toj jednoj priči. Priča je zato napisana iz cuga, na o-ruk, i to je stil koji mu najviše leži u trenutnoj životnoj konstelaciji. I moguće je da mu nije baš jasno zašto bi ga iko napadao zbog nečega na šta on sam nema uticaja.

Quote from: D. on 25-01-2011, 12:15:35
Perin nikada neće biti "najbolji", iako ima predispozicije da bude dobar. Glavni razlog je upravo ta želja da bude najbolji. O njoj misli više nego o pisanju, zbog nje gazi ljude i principe, zbog nje odbija da piše jednom kada je postigao relativan uspeh jer se plaši da će doživeti neuspeh, zbog nje trpi pritisak kojem podleže, zbog nje isplivava na površinu, umesto da roni u dubinu, bez čega nema pisanja...

On me ne poznaje i ne bi mi verovao da frku nisam pravila zbog glasanja, već zato što mi je žao što jedna talentovana osoba vreme gubi na izgaranje u želji umesto da piše....

Ženo Božja!     Aman, da li me ti poznaješ uživo? Otkud znaš da ne pišem? Iz kojeg si naftalina, majke ti, takav zaključak izvukla? Upamti ovo sad što ti kažem: JA. PIŠEM. KAD. GOD. MOGU. Kad sam kući, to je maltene svaki dan; na terenu, vodim dnevnik.

To što ne želim da učestvujem u radionici nema ama baš nikakve veze sa životom, mojim pisanjem, ili bilo čime. Već sam kazao, mani me se više. Nastavi sa svojim životom. Tebi radionice pomažu i misliš da su one jedini ispravan način pisanja i napredovanja što je posve okej; ja ne mislim tako. Što ti to, bolan, smeta? Ova radionica  je samo pokazala da je moj sistem skroz okej i da sam, noseći se sa objavljenim piscima po prvi put u životu, shvatio da mogu da se nosim rame uz rame. Kad budem ponovo želeo da se merim sa nekim, da vidim koliko sam uznapredovao, učestvovaću ponovo. Jer ova radionica je meni prvenstveno bila merilo da vidim koliko sam uznapredovao, na kojem sam nivou. End of faking stori.

P.S.

Stvarno ne volim kad ljudi izvlače zaključke na osnovu nekakvih nebuloza, na osnovu činjenice da tu osobu nisu upoznali ili barem komunicirali sa njom neko vreme. Zbog toga sam i zamrzio psihologe; stalno nešto analiziraju, misle da sve znaju.

Takođe, postoji i činjenica o kojoj mač govori. 

Dobro rečeno. Svako ima pravo na sopstvene odluke.

Ja sam odlučio da umesto pirinča stavljam grašak u sarmu.

Da li ja to smem a da glas sa nebesa ne opali distance analizu moje male svesti koja po običaju pojma nema?

Da li smem da uradim takav jeres i prkosim božanstvu analitike sveukupnih tintara?

Da li smem, o Stipane mudri, izvršiti blud nad totemom sarme i promenuti sastojak?

To je moja volja i moja odluka!  

pirinća ?

Bljak, tipfeler...
Ispravljeno!

Пробај да пишеш ћирилицом. Тамо се Ч и Ћ добро разликују. Такође, пробај бише пута да изговориш наглас, ваљда ћеш утувити.

Ћевап
Чарапа
Ђердап
Жезло
Шејтан
Хајван..

Quote from: scallop on 25-01-2011, 13:38:03
Пробај да пишеш ћирилицом. Тамо се Ч и Ћ добро разликују. Такође, пробај бише пута да изговориш наглас, ваљда ћеш утувити.

U ovakvim stvarima pomoć prijatelja dobro dođe. Teško je vežbati sam.

Quote from: Stipan on 25-01-2011, 13:07:15
pirinća ?

promenuti?

Грашак. Тамо нема Ч.

Sarma. Nema ni tamo.

Има у пиринаћ.

Zovimo ga riža. Šta je sigurno, sigurno je.

Ma, nauči da pišeš. To je najjednostavnije.

Pa kad učiteljice neće da imaju posla samnom. Vele da sam đavoljak...

"sa mnom"

"đavolak"

Ama udaviste...

Quote from: angel011 on 25-01-2011, 19:41:42
"sa mnom"

"đavolak"

Nevolim pedantnost u svakodnevnoj komunikaciji pa eto...

Onda, nikad od tebe pisac.

 

QuoteMožda ste vi u pravu, ali se ja sa time ne slažem.

Eto, kad citiraš sasvim je ispravno.

 

Quote from: scallop on 25-01-2011, 20:19:10
Eto, kad citiraš sasvim je ispravno.

I ja mislim da je citirano sasvim ispravno!

ma super je to; neki ne umeju pravilno ni da citiraju.

Retka (unikatna) imena u prestonici:

http://www.mondo.rs/s196176/Magazin/Porodica/Gricko_Grinko_Cajka_nova_imena_u_Srbiji.html

Danas je baš svakom dozvoljeno da ima decu 

Ja imam drugara koji se zove Marko a preziva Kraljević. Što je još gore, čovek je izbegao iz dalmacije...

A Tereza ima brata Musu Kesedžiju.

Kad ukucam u FB Marko Kraljević vidim da i nije toliko retko...

Sa mojim drugarom je, svojevremeno, u razred isla Drkeda Pekeza (zensko, sta je ime a sta prezime - ne znam).

I on je voleo da to isprica povremeno, kao dobru foru.

Meni je, medjutim, bolja fora bila to sto se navedeni, dok pricu prica grohotom nasmejani, drugar zove Anes Bambur..